BROMATOLOGIJA

Procena znanja (maks.100 poena)

Aktivnost u toku predavanja

0-2 poena

Praktična nastava 9-18 poena

Zavrsni ispit iz prakticne nastave

6-10 poena

Završni ispit (pismeni) 70 poena (min. 35)

Predispitne obaveze 30 poena (min.15)

(ESPB 6)

Predavači

Slađana Šobajić Brižita Đorđević Ivan Stanković redovni profesor vanredni profesor redovni profesor

Bromatologija◦ Bromos - hrana◦ Logos - učiti

Food science Lebensmittelchemie

Nauka koja proučava:

• hemijske komponente hrane• vrši njihovu kvantifikaciju i karakterizaciju• opisuje fizička, hemijska,biološka svojstva• stabilnost i transformaciju komponenata hrane tokom pripreme, čuvanja•uloge pojedinih namirnica i grupa namirnica u ishrani

Hemičarima u XVIII i XIX veku hemijska priroda namirnica je u fokusu interesovanja

Hipokrat – otac moderne nauke o ishrani (400 godina p. n. e.)

Lečenje skorbuta kod mornara sokom od limuna – prvi primer lečenja nutritivniog deficita sastojcima hrane bez poznavanja mehanizama (dr. Džejms Lind, 1747.)

Od sastojaka hrane prvo su otkriveni ugljeni hidrati, masti i proteini

Antoine Laurent Lavoisier (1743-1794)Otkrio način na koji se hrana metaboliše u organizmu (oksidacijom)

Justus Von Liebig (1803-1873)Otkrio strukturu masti, proteina i ugljenih hidrata

Ejkman, 1897. godinaLečenje bolesti beriberi sa neoljuštenim pirinčem na ostvu Java – otkrio vitamin B1

Savremena definicija bromatologije

Bromatologija (hemija hrane) je savremena naučna Bromatologija (hemija hrane) je savremena naučna disciplina u kojoj se proučavaju sastav, struktura i osobine disciplina u kojoj se proučavaju sastav, struktura i osobine prerađenih i neprerađenih namirnica i njihovih sastojaka, prerađenih i neprerađenih namirnica i njihovih sastojaka, njihove hemijske i biohemijske promene, a u cilju njihove hemijske i biohemijske promene, a u cilju unapređenja kvaliteta hraneunapređenja kvaliteta hrane i ishrane i zaštite i zaštite i unapređenja zdravlja stanovništva unapređenja zdravlja stanovništva

Bolja, kvalitetnija, raznovrsnija ishrana

Nauka o ishrani, dijetetika

Sadržaj predmetaUvodni deo

definicije hrane, namirnica, hranljivih sastojaka, vrste namirnica, značaj nauke o hrani za zdravstvene radnike i farmaceute

Sastojci hrane

Uloge hrane

Energetska vrednost hrane

Lipidi

Ugljeni hidrati

Proteini

Minerali

Vitamini

Namirnice MB + MF smer

Uticaj termičkog tretmana na hranljive sastojke samo MF smer

Aditivi i kontaminanti

PROGRAM NASTAVE IZ BROMATOLOGIJE

Studijski program farmacijafond časova: 4+3; 15 nedelja - 1 jedna nedelja kolokvijalna

Teorijska nastava: nedeljno 2 puta po 2 casa (1,5 sati) – 28 termina, tj. temaPraktična nastava: svake druge nedelje svaka grupa ima 6 časova (4,5 sati) u kontinuitetu – 7 termina

PROGRAM NASTAVE IZ BROMATOLOGIJE

Studijski program medicinska biohemijafond časova: 3+4; 15 nedelja - 1 jedna nedelja kolokvijalna

Teorijska nastava: nedeljno 2 puta po 2 casa (1,5 sati) – 22 termina, tj. temaPraktična nastava: svake druge nedelje svaka grupa ima 6 časova (6 sati) u kontinuitetu – 7 termina

VAŽNO!!!!!!!!

Praktični ispit se organizuje nakon poslednjeg termina vežbi u januaru. Izlazak na praktični ispit je obavezan. Sledeći termin se organizuje u aprilskom ispitnom roku (poslednji termin za polaganje). Praktični ispit se sastoji iz 2 zadatka i 7 pitanja. Minimum koji je neophodan da bi student položio praktični ispit je 6 poena.

Prvi deo ispita je moguće polagati u kolokvijumskoj nedelji. Prvi deo ispita važi zaključno sa junskim ispitnim rokom. Studenti koji ne polože drugi deo ispita zaključno sa junskim ispitnim rokom, u narednim ispitnim rokovima polažu ceo ispit. Ukoliko student izađe i ne položi drugi deo ispita, u narednom ispitnom roku polaže ispit u celosti.

Elementi neophodni za život čoveka

VodaHranaKiseonikToplotaPritisak

VODANajzastupljenija supstanca u humanom organizmuNeophodna za sve metaboličke proceseTransportni medijReguliše telesnu temperaturu

HRANAObezbeđuje energijuObezbeđuje hranljive sastojkeOmogućava izgradnju tela

Šta je to hrana ?

Hrana je sve ono što može da nadoknadi gubitke čvrstih i tečnih delova čovečjeg organizma i omogući njegovo normalno funkcionisanje, rast i razvoj

Hranu čine kombinacije namirnica, bilo da su u prerađenom, neprerađenom ili poluprerađenom stanju

Svaka namirnica je i hrana, ali nijedna namirnica sama po sebi ne može da zadovolji sve potrebe organizma (za sada)

Čovek uglavnom koristi i namirnice biljnog i životinjskog porekla, on je omnivor

Mesožderi - kornivoriBiljojedi - herbivori

Šta su namirnice ?

U hemijskom smislu namirnice su kombinacije hranljivih materija

Fiziološka definicija-namirnice su uglavnom prirodni proizvodi složenog sastava, koje u podesnim odnosima sa drugim namirnicama mogu da obezbede normalan tok života jedinke.

Pod životnim namirnicama podrazumeva se sve što se upotrebljava za hranu ili piće u prerađenom ili neprerađenom stanju

Podrazumeva se i voda za piće koja služi za javno snabdevanje stanovništva kao i voda za piće ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji

Tu spadaju i sirovine za proizvodnju namirnica, začini, aditivi

Hrana jeste svaka supstanca ili proizvod, prerađena, delimično prerađena ili neprerađena, a namenjena je za ishranu ljudi ili se opravdano može očekivati da će se koristiti za ljudsku upotrebu

Hrana jeste i piće, guma za žvakanje, kao i bilo koja supstanca namenski dodata hrani tokom pripreme, obrade ili proizvodnje

Hrana se prema poreklu deli na: Hranu životinjskog porekla Hranu biljnog porekla Mešovitu hranu koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla Hranu ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so) Ostalu hranu (nova hrana, GM hrana i GM hrana za životinje) Hrana jeste i voda za piće, uključujući i vodu u originalnoj ambalaži (stona

voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane; voda za piće jeste voda u originalnoj ambalaži i voda za javno snabdevanje stanovništva

Podela namirnica prema...

Poreklu (biljne, životinjske, mineralne) Sastavu (proste, složene) Ulozi u organizmu (energetske, gradivne,

zaštitne) Fizičkom stanju (tečne, čvrste, polučvrste) Stepenu obrađenosti (sirove, poluprerađene i

prerađene)

Najvažnije namirnice Biljne Žitarice i proizvodi od žitarica Voće i povrće i proizvodi od voća i povrća Začini, čajevi, kafa, kakao Životinjske Mleko i mlečni proizvodi Meso i proizvodi od mesa, divljač Ribe Jaja Mineralne So za ljudsku upotrebu Napici Bezalkoholna i alkoholna pića

Nove vrste namirnica

Funkcionalne namirnice Dijetetske namirnice Dijetetski suplementi

Najčešće hrana kojoj je neki od sastojaka oduzet ili dodat

Uvek u obliku hrane Hrana koja pored nutritivnih efekata ima

potvrđeno, pozitivno dejstvo na određene funkcije organizma

Dejstvo mora da bude naučno potvrđeno Pozitivno dejstvo mora da se javi

konzumiranjem uobičajene količine date namirnice

Зависно од састава и намене, дијететске намирнице стављају се у промет као:

1) формуле за одојчад; 2) дечија храна; 3) храна за особе на дијети за мршављење;

4) храна за посебне медицинске намене; 5) храна за особе интолерантне на глутен; 6) замене за кухињску со. 

П Р А В И Л Н И КО УСЛОВИМА У ПОГЛЕДУ ЗДРАВСТВЕНЕ ИСПРАВНОСТИ ДИЈЕТЕТСКИХ НАМИРНИЦА И ДИЈЕТЕТСКИХ СУПЛЕМЕНАТА КОЈИ СЕ МОГУ СТАВЉАТИ У ПРОМЕТ

Дијететске намирнице (намирнице за посебне нутритивне потребе) су намирнице које се због посебног састава или посебног начина производње јасно разликују од намирница уобичајеног састава и које су погодне за посебно наведену нутритивну намену за коју се стављају у промет.

Дијететске намирнице намењене су да задовоље посебне нутритивне захтеве:

– здраве одојчади и мале деце; – одређених категорија особа код којих је поремећен процес

пробаве или метаболизма; – одређених категорија особа које се налазе у посебним

физиолошким стањима и код којих је потребно постићи посебно деловање контролисаним уносом одређених састојака хране;

 

Дијететски суплементи (додаци исхрани) су намирнице које допуњују нормалну исхрану и представљају концентроване изворе витамина, минерала или других супстанци са хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно или у комбинацији, а у промету су у дозираним облицима дизајниране да се узимају у одмереним појединачним количинама (капсуле, таблете, кесице прашка, ампуле течности, бочице за дозирање у капима и сл.);

Šta su hranljivi sastojci (nutrijenti)?

Organske ili neorganske supstance koje su deo namirica i koje čovek može da koristi u cilju zadovoljenja svojih životnih potreba (fiziološka)

Jedinjenja određenog hemijskog sastava, koja mogu da se izoluju u čistom stanju iz namirnica i služe za ishranu ljudi (hemijsko-fiziološka)

Hranljivi sastojci se dele na... Organske i neorganske Proste i složene Osnovne i zaštitne (Liebig, 1842.) Energetske, gradivne i zaštitne Makronutrimente i mikronutrimenete Esencijelne i neesencijelne Slobodne i vezane

ORGANIZAM ČOVEKA60% voda16% proteini12% masti4,6% minerala0,3% ugljenih hidrata

OSNOVNEUgljeni hidrati, masti, proteiniZAŠTITNEVitamini, minerali

ENERGETSKEMasti, ugljeni hidratiGRADIVNEProteini, Ca, PZAŠTITNEVitamini, minerali, proteini

ESENCIJELNE (neophodne)Ne mogu se sintetisati u organizmu, moraju se uneti hranomNEESENCIJELNEMogu se sintetisati u organizmu

SLOBODNI NUTRIMENTI SU SASTOJCI KOJE ORGANIZAM MOŽE DIREKTNO DA KORISTI (glukoza,vitamini, aminokiseline).

VEZANI NUTRIMENTI KORISTE SE POSLE OSLOBAĐANJA DEJSTVOM DIGESTIVNIH SOKOVA (saharoza, laktoza, skrob, proteini).

ČOVEK KORISTI I NAMIRNICE BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG POREKLA. ON JE OMNIVOR

MESOŽDERI - KORNIVORI PREŽIVARI - HERBIVORI

Ugljeni hidrati Proteini Masti Vitamini Minerali

Monosaharidi glukoza fruktoza galaktoza manoza ksilozaOligosaharidi laktoza saharoza maltozaPolisaharidi skrobovi celuloza pektini

Prosti albumini globulini prolamini glutelini histoni skleroproteini globini protaminiSloženi fosfoproteini hemoproteini glikoproteini lipoproteini nukleoproteiniAminokiseline

Proste trigliceridi steroli voskoviSložene lipoproteini fosfolipidi glikolipidiMasne materije masne kiseline masni alkoholi

Hidrosolubilni C B1 B2 B6 PP pantotenska B12 folna kiselina biotinLiposolubilni A D E K

CaMgKNaPClFeZnCuSeCrCoFMoJ

Ne mogu se sintetisati u našem telu, a neophodni su za rast razvoj i regeneraciju tkiva

Voda Esencijelne aminokiseline (kraj xix veka) Esencijelne masne kiseline (1920) Vitamini (1890/1940, 13 vitamina je otkriveno) Mineralne materije Dijetna vlakna

Namirnice i hrana mogu da sadrže još...

•Vodu•Nenutritivne komponente (kiseline, tanine, amine, flavonoide, glukozide, arome...)•Kontaminante (hemijske, biološke, fizičke)•Aditive•Proizvode degradacije hranljivih sastojaka (čuvanje, skladištenje)•Proizvode nastale tokom termičkog tretmana

Kontaminanti su supstance koje nisu prirodni sastavni deo namirnice, ali mogu dospeti u namirnicu kao ostaci (rezidui) pri proizvodnji, prometu, transportu, čuvanju ili su poreklom iz sirovina, ambalažnog materijala ili zagađene okoline. Potrebno je ispitivati njihivo prisustvo i kontrolisati rezidualne vrednosti u kojima se nalaze, a koje su određene zakonom.

Aditivi su hemijske supstance namerno dodate namirnicama u cilju postizanja određenih tehnoloških efekata. Moraju biti odobreni za upotrebu, detaljno ispitani i koristiti se u

skladu sa zakonom

Za pravilno funkcionisanje organizma potrebno je unositi sve hranljive sastojkehranljive sastojke i vodu u optimalnim količinama

To se može postići adekvatnim izborom i pravilnom pripremom namirnica i hranenamirnica i hrane

Izbor i kombinacije namirnica čine osnov ishraneishrane

OPTIMALNO BALANSIRANA ISHRANA

OPTIMALNA ISHRANA KROZ ISTORIJUOPTIMALNA ISHRANA KROZ ISTORIJU

Cilj: unos neophodnih količina energije i nutrimenataCilj: unos neophodnih količina energije i nutrimenata

Cilj: + smanjen unos neželjenih sastojakaCilj: + smanjen unos neželjenih sastojaka

Cilj:++ individualizovan optimalan unos poželjnih sastojakaCilj:++ individualizovan optimalan unos poželjnih sastojaka

bez malnutricija i nutritivnih deficita

Smanjenje incidence hroničnih nezaraznih bolesti

prevencija bolesti, poboljšanje opšteg kvaliteta života, obezbeđenje individualno doziranihoptimalnih količina nutrimenata za postizanje maksimalnih fizioloških mogućnosti svakog pojedinaca

H R A N AH R A N A

FUNKCIONALNA FUNKCIONALNA HRANAHRANA

DIJETETSKA DIJETETSKA HRANAHRANA

DIJETDIJETETSKIETSKI

SUPLEMENTISUPLEMENTI

++ ++ ++

Prilagođena uzrastu, polu, fizičkoj aktivnosti, zdravstvenom stanju i individualnim specifičnostima

ZADACI BROMATOLOGIJE Određivanje sastava, energetske i nutritivne vrednosti

(bioiskoristljivost)

Izrada tablica hemijskog sastava

Identifikacija namirnica (falsifikati)

Određivanje eventualne kontaminiranosti (bezbednosti) namirnica

Istraživanje i razvoj novih proizvoda

Izrada nutritivnih tabela na deklaracijama

Istraživanja efekata procesa prerade i čuvanja na osnovne sastojke

Da obezbedi podatke neophodne za formiranje optimalne i blanasirane ishrane

Poznavanje uticaja hrane na zdravlje

Povezanost bromatologije sa drugim naukama

Analitička hemija Identifikacija i određivanje neorganskih komponenti i složenih organskih jedinjenja primenom gravimetrijskih, volumetrijskih, spektrometrijskih, hromatografskih tehnika, jon-selektivnih elektroda ...

Fizička hemija Proučavanje fizičkog stanja namirnica i principa koji utiču na njihovu stabilnost (emulzije, suspenzije, rastvori, gelovi, tačka topljenja, kristalne forme, viskozitet...)Principi instrumentalnih metoda

Hemija ukusa i mirisa Senzorne karakteristike proizvoda

Toksikološka hemija Analiza prisustva kontaminanata i rezidua kontaminanata i putevi njihovog dospevanja u lanac ishrane i njihova biodegradacije

Organska sinteza Sinteza nekih nutrimenata, novih funkcionalnih komponenti hrane, novih aditiva

Biohemija Metabolizam nutrimenata, enzimske reakcije u hrani, reakcije biološke oksidacije, trajnost proizvoda

NaCl + AgNO3 = NaNO3 + AgCl

C

CHO

OH

C

H

C OH

H

H

C

HO

CH2OH

OHH

+ J2 + H2O

C

COOH

OH

C

H

C OH

H

H

C

HO

CH2OH

OHH

+ 2HJ

OH-

Volumetrija

Gravimetrija

Spektrometrija

LuminiscentniLuminiscentni sspepekktromettrometaarr

SpeSpekktrotrofotofotometmetaarr

Atomski apsorpcioni sAtomski apsorpcioni spepekktromettrometaarr

Hromatografija

Gasna i tečna hromatografijaGasna i tečna hromatografija

MasMasenieni detektordetektor Tankoslojna hromatografija - aplikatorTankoslojna hromatografija - aplikator

Povezanost predmeta Bromatologije sa farmaceutskom delatnošću

Rad farmaceuta na poslovima obezbeđivanja, izdavanja dijetetskih proizvoda i pružanje informacija o njihovoj pravilnoj i bezbednoj primeni

Rad farmaceuta u zdravstvenom stručnom timu u okviru kog obezbeđuje sprovođenje aktivnosti vezane za prevenciju i lečenje bolesti i promociju zdravog načina života

Rad farmaceuta u okviru proizvodnje, kontrole, razvoja, kontrole kvaliteta i registracije dijetetskih proizvoda

Rad farmaceuta u nabavci, distribuciji i marketingu dijetetskih proizvoda

Rade u naučnoistraživačkim organizacijama, kontrolnim i razvojnim laboratorijama

Rad farmaceuta u laboratorijama sanitarne hemije

GRADIVNA ULOGA HRANE

Hrana mora da zadovolji potrebe organizma za izgradnjom i regeneracijom delova ćelija, ćelija, tkiva i organa

Gradivna uloga hrane započinje sa začećem i traje kroz ceo život

GRADIVNA ULOGA HRANE

Hrana mora da zadovolji potrebe organizma za izgradnjom i regeneracijom delova ćelija, ćelija, tkiva i organa

Gradivna uloga hrane započinje sa začećem i traje kroz ceo život

Telesni sastav zdravog muškarca i žene

ProteiniUgljeni hidrati

Minerali

ProteiniUgljeni hidrati

Minerali

Voda

Masti

Voda

Masti

Proteini (16%)Masti (5-12%)Minerali (4,6%)

TM Bezmasna Mišići Kosti Ukupne Depo Esencijelnemasa masti

kg

kg

ENERGETSKA ULOGA HRANE

Hrana obezbeđuje organizmu energiju neophodnu za vršenje osnovnih telesnih funkcija i obavljanje svakodnevnih aktivnosti

Energija je neophodna za bazalni metaboliziam, specifično

dinamičko delovanje hrane (SDDH), energija za rad,

termoregulaciju, rast, regeneraciju, trudnoću, laktaciju

Masti Ugljeni hidratiProteini (?)

ENZIMSKO - BIOHEMIJSKA ULOGA HRANE

Hrana obezbeđuje organizmu sastojke neophodne za sintezu i funkcionisanje enzima koji učestvuju u izvođenju brojnih biohemijskih reakcija i metaboličkim reakcijama

Proteini enzimi

MineraliCu,Zn – delovi enzima superoksid-dismutaza (SOD); Se-deo enzima glutation-peroksidaza (GSH)Mg,Ca-modulatori aktivnosti enzima

Vitaminivitamini B1, B2, PP, pantotenska kiselina su strukturni delovi koenzima tiamin-pirofosfata, FAD, NAD, koenzima A

IMUNO-ODBRAMBENA ULOGA HRANE

Hrana obezbeđuje organizmu sastojke neophodne za normalno funkcionisanje imunskog sistema

Proteini antitela

MineraliZn

Vitaminivitamini C, A, E moduliraju imuni odgovor

SOCIJALNA ULOGA HRANE

Adekvatna ishrana omogućava čoveku da obavlja svoje socijalne funkcije na optimalan način

Radna sposobnost, psihološki status zavise i od stanja uhranjenosti

PATOLOŠKA ULOGA HRANE

Hrana može da bude razlog ili uzročnik nastanka ili razvoja oboljenja, pa čak i da dovede do smrti

MalnutricijaAlergije i intolerancijeIntoksikacija

MALNUTRICIJE

Oboljenja koja se javljaju usled premalog ili prekomernog unošenja hrane, nekog hranljivog sastojka, ili usled nebalansirane ishrane

Deficiti - polikarence, monokarence

Rahitis (Ca, vit. D)beri-beri (vit. B1)

kvašiorkor (proteini)

gojaznost

Wilsonova bolest (bakar)

Karotenemija (karoteni)

Suficiti – vidljivi i nevidljivi

vidljivi

NevidljiviHipertenzijaDijabetes mellitusKancerAteroskleroza...

1. Neodgovarajuća ili nedovoljna ishrana

2. Ankete su pokazale da trećina stanovnistva u SAD ima suboptimalnu ishranu (granična ishrana)

3. Veći rizik za razvoj bolesti 1. Smanjeni radni kapacitet2. Komprovitovana funkcija imunog sistema3. Lošije mentalne aktivnosti

Posledica prevelikog unosa nutrijenata i energije

Gojaznost predstavlja značajan morbodeni faktor

Pothranjenost Unos nutrijenata nije dovoljan da obezbedi E i

nutritivne potrebe (siromaštvo, bolest)

Nepravilna ishrana je značajan faktor rizika za pojavu i razvoj i brojnih oboljenja u savremenom društvu

ALERGIJE I INTOLERANCIJE NA HRANU

- Alergija na hranu- Netolerancija - osetl j ivost na hranu- Averzija na hranu

Ukoliko imunski sistem određene osobe prepozna unetu hranu ili neku komponentu unete hrane kao alergen, reaguje, u cilju odbrane, formiranjem antitela i izlučivanjem histamina.

Posledica je otežano disanje, curenje nosa, očiju , mučnina , povraćanje, dijareja. U najtežim oblicima dolazi do anafilaktičkog šoka.

90% svih alergijskih reakcija na hranu potiče od alergije izazvane konzumiranjem 8 namirnica - “The Big 8” PŠENICA KIKIRIKI MLEKO JEZGRASTO VOĆE JAJA RIBA SOJA ŠKOLJKE

Pojava psihološkog izbegavanja i netolerancije hrane koja je povezana sa emocionalnim promenama, koje mogu da prouzrokuuju neprijatne reakcije u organizmu.

Za razliku od alergije nikakve neprijatne pojave se ne dešavaju ukoliko se ova hrana daje u neprepoznatljivoj formi.

Neprijatne reakcije na pojedine komponente hrane koje se javljaju iz raličitih razloga.

Nije alergijske prirode

Primer za netoleranciju je preosetl j ivost na laktozu, usled nedostatka enzima laktaze.

Trovanje hranom usled kontaminiranosti hrane ili ukvarenosti hrane

Uzročnici Biološka kontaminacija – mikroorganizmi, plesni, rikecije,

paraziti, virusi, prioni (Salmonella, C. Botulinum, Trichinella, E.coli...)

Hemijska kontaminacija - sve supstance koje nenamerno dospevaju u namirnice pri proizvodnji, prometu, transportu, čuvanju ili su poreklom iz ambalaže ili zagađene okoline; u namirnicama se nalaze uglavnom kao ostaci (rezidui)

(pesticidi, toksični metali, dioksini...) Radiološka kontaminacija (radionuklidi) - prirodne

radioaktivne supstance-kalijum- 40 K,ugljenik- 14C,uran- 238U, torijum- 232Th, radijum- 226Ra, radioaktivno olovo- 210 Pb ; Proizvedene radioaktivne supstance-stroncijum- 89 Sr i 90Sr, radioaktivni jod - 131 J i radiocezijum- 134Cs i 137Cs

Mogu biti akutne, hronične (mutagene, kancerogene)

Stručnjaci koji se bave ocenom zdravstvene ispravnosti namirnica smatraju da je pojam apsolutno zdrave i nekontaminirane hrane nerealan, ne postoji tzv. pojam nultog rizika od kontaminanata u hrani.

Tendencija u svim razvijenim zemljama sveta je da se primenom savremenih naučnih metoda prepoznaju mogući rizici

i svedu na najmanju moguću meru.

INTOKSIKACIJA HRANOM

»Dobro zdravlje je više od samog odsustva bolesti«

Mark Tven

• Odnos nutrijenata

Hrana mora biti...◦ Biološki vredna ◦ Zdravstveno ispravna

www.mypyramid.gov

Piramida ishrane na slikovit način prikazuje koje vrste namirnica i u kojoj količini treba svakodnevno jesti.

Namirnice su podeljene u šest osnovnih grupa i raspoređene na četiri sprata (nivoa).

Viši spratovi piramide imaju manju površinu, a hrana prikazana u njima uzima se u manjim količinama. Kod nižih spratova je obrnuto.

osnovu svakodnevne ishrane treba da čine žitarice i proizvodi od žitarica, pirinač, krompir, testenina-45% -50%.

integralne žitarice

Preporučeni dnevni unos žitarica:   - 1500-2800 kCal      3 – 6 porcija

Porcija je kriška hleba, 30g kukuruznih pahuljica, ½ šolje testenina ili kuvanog pirinča ili manji kolač

. Povrće - 15-20% E potreba, oko 400g Voće -15 % Preporučeni dnevni unos povrća: prosečan dnevni unos od      - 1500kCal         3

porcije (2) - 2200kCal         4 porcije - 2800kCal         6 porcija (5)

Preporučeni dnevni unos ove grupe je:    1500kCal         2 porcije -2200 kCal        2,5 porcije - 2800 kCal        3 porcije

Porciju predstavlja 125 ml mleka ili mlečnog napitka ili 30-50g sira (zavisno od vrste)

Proizvodi sa smanjenim sadržajem masti

Preporučeni dnevni unos ove grupe je: prosečan dnevni unos od      - 1500kCal         1

porcije - 2200kCal         2 porcije - 2800kCal         3 porcije Porcija ꞊ 80g jestivog sirovog dela mršavog mesa

ili jedno jaje. 

Količina ulja prema energetskim potrebama: prosečan dnevni unos od      - 1500kCal        

10g - 2200kCal         11g - 2800kCal         14g 1 porcija serviranja: 5g - ulje, mast, 3g - maslac,

8g - suva slanina