НОВЕ

www.mc.kcbor.net

Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 38, 27. СЕПТЕМБАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

САНДРА МИЉКОВИЋ: ГИМНАЗИЈА,ПРАВИ ИЗБОР

ЗАХТЕВ ЗА СМЕНУ ДИРЕКТОРА И УО ЗДРАВСТВЕНОГ ЦЕНТРА

ТРОСТРУКИ ШАМПИОН ГУЧЕ

КАКО ЈЕ ПРЕЖИВЕЛА ПАРТИЗАНКА НАДА

Саш

а То

доро

вић

: Сел

о Зу

бет

инац

У идућем броју: Динкић на Јабучком равништуПобратимили се борци Књажевца и Црне горе

Стр.

5

Стр.

3

Стр.

9

Стр.

6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 2 СТР. 3ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

ИНФО.

Због нагомиланих проблема у Здравственом центру Књажевац и најављеног генералног штрајка 30. септембра, по хитном поступку одржана је ванредна седница Оп-штинског већа. Двадесетог септем-бра, пред општинским већницима, разматрала се актуелна ситуација у

ЗЦ Књажевац, која прети да угрози даљи рад и опстанак ове установе. Седници су присуствовали и чла-нови штрајкачког одбора, који су навели да је 60 посто запослених потписало најаву штрајка и да је стање крајње неиздрживо.

Општи закључак је да се све

Тринаестог септембра, по  хитном поступку, одржана је 22. седница ло-калног парламента. Пред одборни-цима се нашао извештај о извршењу буџета за период од јануара до јуна ове године, као и предлог одлуке о из-мени и допуни одлуке о буџету за ову годину. До промена у буџетској каси дошло је усвајањем измена Закона о локалној самоуправи. Очекује се да од првог октобра до краја године буџет буде већи за око 25 милиона динара. Новац је, између осталог,  намењен изградњи обданишта, поправци школ-ских објеката и завршетку адаптације

Гургусовачке куле. Разматран је и ак-циони план развоја туризма до 2016. године.

У оквиру времена предвиђеног за одборничка питања, најављен је штрајк у Здравственом центру Књажевац, изазван првенствено не примањем плата запослених. Дарко Живковић, председник Скупштине, подсетио је да је локална самоуправа у више наврата иницирала решавање нагомиланих проблема, али да адек-ватних одговора од релевантних институција до сада није било.

К.И – С.Т.

Фото: В. Ристић

релевантне институције морају укључити у расплет „гордијевог чвора“, укључујући, поред Мини-старства здравља, и министарства финансија, правде и полиције. Ло-кална самоуправа подржава све захтеве запослених, а по хитном поступку биће заказана и седница

СО Књажевац, која ће покренути иницијативу за разрешење Управ-ног одбора ЗЦ и директора установе.

Грађани не смеју да остану без здравствене заштите, јер и Веће и локални парламент постоје искључиво због грађана.

С.Т.

Штрајкачки одбор ЗЦ

Дугогодишњи проблеми у градској здравственој установи ескалирали су протестом запослених 15. септембра. Дан пре, у сали Oпштинског већа, ве-лики број запослених, на састанку са општинским руководством, предочио је проблеме и затражио подршку. Од стране челника локалне самоуправе речено је да подршка општинских власти постоји већ дуже време, да су слати дописи Министарству здравља, те да је Скупштина усвојила захтев за раздвајање Дома здравља и болнице, али да одговори од ресорног мини-старства нису долазили. О проблемима у ЗС Књажевац и игнорисања од стране Министарства здравља, преко гене-ралног секретара Републичке владе, упознат је и премијер.

У болничкој библиотеци, у заказа-но симболично време, у пет минута до 12, представници синдиката, велики број запослених, председник Општи-не Младен Радосављевић, заменица председника Весна Симић, председник СО Дарко Живковић и помоћник пред-седника Владимир Продовић, сложи-ли су се да је најбитније јединство и истрајност запослених у борби за спас Здравственог центра.

- Забринути смо већ дуже време за стање у ЗЦ. Министарство нас игнори-ше, а проблеми се гомилају. Неформал-но, дугови износе 120 милиона дина-ра, али сигурно су још већи. Рачун је у блокади већ 40, а својевремено је био и 140 дана, што је равно катастрофи.

У петак, 16. септембра, Дубравка Шарановић Рацић, помоћница министра Зорана Станковића, посетила је ЗЦ Књажевац. Како сазнајемо, није постигнут никакав договор, осим што је Мини-старство здравља и на овај начин упознато са радикализацијом протеста и најавом штрајка, до коначног разрешења свих проблема.

Дијагностика не ради, лабораторије немају средства за рад, стоматолози нису примили четири плате, а остали једну. Нема горива и лекова. То је не-допустиво – рекао је Радосављевић наглашивши да грађани, односно пацијенти, не смеју бити ускраћени за основну здравствену заштиту у време најављеног штрајка за 30. септембар.

Запослени су од својих синдикалних вођа упознати са Законом о штрајку, по коме се он најављује 10 дана унапред, не прима се плата и долази се на посао.

- Колико је криво руководство, на челу са директором, толико је криво и

Министарство. Треба конкретно дефи-нисати захтеве и учинити све да се што више запослених прикључи протесту и штрајку. Наравно, мора се водити рачу-на да грађани „не трпе“. Такође, треба одолети и „претњама са обала Црног мора“ (директор ЗЦ Микица Видојевић је на одмору). Могу слободно рећи да је у питању чист криминал и да овако више не иде – рекао је окупљенима Дарко Живковић, председник СО Књажевац.

После скупа у библиотеци, одржан је састанак чланова Српског лекар-ско друштва, на коме је изабрано ново

руководство, а као последња тачка дневног реда разматрана је актуел-на ситуација. Донесени су конкретни закључци, који предвиђају да се про-блеми на сваки начин морају решити.

У 14 сати, дуга колона лекара, сеста-ра, техничара и осталих запослених у ЗЦ Књажевац, кренула је кроз град у протестну шетњу до зграде Скуп-штине општине. Делегација је затим однела захтеве Штрајкачког одбора у Председништво, где су верификовани и званично подржани и од локалних званичника. Факсом и службеном поштом, захтеви са најавом штрајка, прослеђени су Министарству здравља.

С.Т.

Дирекција за развој, урбанизам и изградњу Књажевца и Завод за урбанизам Града Ниша потпи-сали су 22. септембра уговор о пословно-техничкој сарадњи. Са овом институцијом, као и са Архитектонско-грађевинским факултетом, Дирекција већ годи-нама реализује различите инфра-структурне пројекте и у граду и на Старој планини. Т.И.

Зорану Станковићу, министру здравља, упућен је 23. септембра, са хитне седнице Скупштине оп-штине Књажевац, захтев да се што пре дужности разреше директор и Управни одбор Здравственог центра. Истовремено, захтева се исплата дуговања добављачима и запосленима. Иницијативу су потписали челници Општине и већина одборника.

ЗДРАВСТВЕНОМ ЦЕНТРУ ПРЕТИ ЗАТВАРАЊЕ

Одржана хитна седница ОпштинскОг Већа

седница сО кЊажеВац

БУЏЕТ ВЕЋИ ЗА 25 МИЛИОНА

ПРОТЕСТ ЦЕНТРУ

У ЗДРАВСТВЕНОМИ НАЈАВА

ШТРАЈКА

СараДња Са Нишем

ЗАхТЕВ ЗА СМЕНУ ОДгОВОРНИх

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 4 СТР. 5МЛАДИ ОГЛЕДАЛО

“Зелена зона” и омладински клуб “InterCOOLt” успешно су реализовали волонтерске акције «Млади и здравље су закон» и «Шта знамо једни о дру-гима» у оквиру пројекта «Млади су закон», који су подржали Министар-ство омладине и спорта, Тимочки ом-ладински центар и Општина Књажевац. Иницијатива за уређење овог про-стора почела је пројектом «Искорак у здравље», који је подржала “Зајечарска иницијатива”. У оквиру програма во-лонтерских акција “МЛАДИ СУ ЗАКОН”, које је поводом европског дана младих (12. август) организовало Министарство омладине и спорта Републике Србије, широм земље одражавају се волон-терске акције. За волонтерске акције у Зајечарском округу задужен је “Тимоч-ки омладински центар” из Зајечара. Од одобрених шест акција у округу, три су биле из Књажевца:“Преферирам да во-лонтирам” - неформалне групе “ОКЦЕ” (Омладински културни центар) одржа-на 2. септембра, “Млади и здравље су закон”, Центар за одрживу будућност

“Зелена зона” и “Шта знамо једни о дру-гима?”, Омладинског клуба “InterCOOLt”, обе одржане 15. септембрa.

И ДРАГАН ПОМАЖЕ

Волонтерскoм акцијом младих Књажевчана уређен је терен за одбојку на трави и постављен је мобилијар за вежбање на запуштеном игралишту у Копецковој улици, непосредно по-ред градског стадиона. Од очекиваних тридесет, било је више од 50 волонте-ра, с тим да многи који су желели да

се одазову акцији нису могли то да учине због обавеза у школи. Петна-естог септембра започели су радови на рашчишћавању терена , чишћење навезене земље од крупног камења и остатака корова, као и копање ру-па, а касније и постављање стубова за одбојкашку мрежу, клупица, канти за смеће и мобилијара за вежбање. На зиду који ограђује стадион исцртан је графит са поруком „Млади и здравље су закон“ и логом Министарства ом-ладине и спорта. Било је посла за све волонтере и сви до једног су вредно радили и поред високе температуре. Многима је ово била прва волонтер-ска акција, док је ту било и неколико искусних волонтера, који су до сада учествовали на многим волонтерским акцијама у земљи и иностранству. Од велике помоћи био је и председник Кућног савета суседне зграде, Драган Беатовић. Свима је било забавно и сви

су били поносни резултатом акције – новим местом за дружење и забаву. Координатор пројекта је Никола Дојчиновић.

КУЋА ПАРТНЕРСТВА

Велики број волонтера који су се пријавили за акцију “Зелене зоне” такође је активан и у Омладинском клу-бу “InterCOOLt”, тако да су одлучили да направе заједничку акцију и да цео 15. септембар буде посвећен активним младим Књажевчанима. Пројекат “Шта знамо једни о другима?” имао је за циљ промоцију интеркултуралних вредно-сти међу младима Књажевца. Започет је радионицама на тему интеркулту-ралности које су одржане 10. септем-бра у просторијама клуба у Кући пар-тнерства, а 12. септембра пресељене су у Спомен парк због великог броја учесника. Планирано је 20 учесника

радионица, али у складу са самом идејом интеркултуралности и једнаких права за све, коју “InterCOOLt” промо-више, одлучено је да се на радионицу позову сви 54. пријављених. Водитељи радионица били су “старији” чланови клуба. Одржане су у два термина, су-бота преподне и понедељак поподне. Радионице су биле на тему толеранције различитости – интеркултуралности. Сви учесници који су прошли обуку по-желели су да наставе са реализацијом оваквих акција и придружили се са-станку Омладинског клуба „InterCOOLt“ који се одржава сваког понедељка од 19 часова у просторијама Куће партнер-ства, на Тргу ослобођења 1, у сали на поткровљу. Водитељи радионица су изузетно задовољни учинком радио-ница и евалуацијом учесника.

Учесници ових радионица добили су задатак да својим суграђанима по-ставе пар питања о њиховом односу са припадницима других вера и на-ционалности из њиховог окружења. Најинтересантније одговоре упако-вали су у презентацију која на по-мало духовит начин даје слику стања свести наших суграђана о овој те-ми. Презентација је приказана на промотивној журци у кафеу “Зион”, која је одржана 15. септембра. Тада су чла-нови клуба извели и скеч “Галантиђани и Драпинац у Оазису”, чији су сами ау-тори и који управо говори о односу припадника већинских и мањинских група и настанку и разбијању предра-суда. Координатор пројекта је Немања Никодијевић.

Ирена Тошић

У науци се израз дрога користи за продукте биљака, животиња и минерала који имају лекови-та својства.

У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање).

Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности или су строго контролисане.

ЗАБЛУДЕ Постоје “лаке” и тешке” дроге. НЕ. Неке доводе

до психичке   зависности , а неке и до психичке и до физичке зависности.

Данас сви узимају дроге. НЕ. Особе које узимају дрогу крећу се у уском кругу себи сличних људи из чега погрешно закључују да дроге узимају сви.

Све треба пробати. НЕ. Особа која има зрелост зна да одреди шта је добро, а шта није, има зрео однос према ауторитетима и уважава препоруке друштва у коме живи .

Марихуана није опасна. НЕ. Све дроге су опасне, па и марихуана, јер могу довести до озбиљних и трајних  поремећаја менталног и телесног здравља.

Повремено узимати дроге није ризично. НЕ. Мозак човека еволуцијом није припремљен за употребу дрога и њихово узимање доводи до поремећаја и испада функција нервног система.

ИСТИНЕМогуће је престати са узимањем дрога. ДА.

Природни развој сваке особе потпомогнут од стране породице и стручњака води ка излечењу.

После лечења може се живети нормално. ДА. Уколико се лечење започне на време и траје колико треба живот се може наставити тамо где је “стао”.

Свако је ковач своје среће. ДА. Иако не све, много шта зависи од личног труда и напора да се остваре жељени циљеви.

Живот без дрога може бити леп. ДА. Човек је утолико срећнији уколико је нашао више различитих активности које му доносе задовољство и без вештачких стимуланса.

Тешко је бити млад у данашње време. ДА. Али прихватити изазов, истрајати у напорима и стићи до циља доноси велико задовољство и (само) поштовање.  

Сваке године Књажевачка гимназија уписује велики број ђака. Зашто деца уписују гимназију

– било је прво питање Сандри Миљковић, дирек-торки Књажевачке гимназије.

- Наша школа нуди велики спектар знања прилагођен ученицима који су вољни да упознају свет науке и уметности и сагледају га из разних углова, да би се лакше определили за своје будуће занимање. За оне који желе да наставе школовање, Гимназија јe прави избор. Од ученика се очекује да напорно раде како би остварили свој циљ.

Шта бисте саветовали тек уписаним ученицима?

- Ученике, дакле, очекује напоран рад, а такав рад захтева велика одрицања и самопожртвовање. Увек треба поставити што виши циљ, јер се онда више мо-же и постићи. Онај ко је задовољан малим парчетом колача, у будућности ће жалити што није уграбио цео и што је духовно остао гладан и празан.

Књажевачка гимназија показала се као ино-ватор у нашем крају. Да ли школа припрема неке нове пројекте?

-Идеја има увек на претек, само их треба оства-рити.Треба убедити људе у креативност и значај својих идеја, иако постоји јака воља. Није довољно само желети. У плану су нови пројекти везани за школу, али о томе неком другом приликом. Тренутно сам сконцентрисана на почетак школске године и организацију наставе. Ваннаставне активности остају за касније. Свакако ће их бити.

Колико има секција у школи? И да ли мислите да интересовање ученика захтева стварање нових секција?

-Имамо већ добро познату драмску секцију која је и највећи носилац иновација у нашој школи. Ту је и астрономско удружење „Андромеда“, као и Еко-лошка секција „Екогим“. У плану је отварање и нових и обнављање старих секција, на пример, новинар-ске секције у оквиру које је сваке године излазио гимназијски лист „Погледи“. Последњих година није излазио из финансијских разлога. Имамо доста та-лентоване деце која су свој успех показала на разним ликовним конкурсима, освајајући прва места, тако да би било пожељно основати ликовну секцију која би на најбољи начин приказала и још боље развила њихов таленат. Музика је саставни део живота младих. У вези са тим било би лепо основати и школски хор који је и раније постојао, али се није одржао.

Александар Шаботић

Осмог септембра у Спомен парку у Књажевцу, кроз заједнички пројекат „Неписменост - плусквам-перфекат“, који финансира СО Књажевац, Oсновна школа „Младост“, у сарадњи са „Студентским саве-том“, обележила je Међународни дан писмености. Том приликом постављена је изложба дечијих

Слике настале на ликовној колонији „Гамзиград 2010“, представљене су књажевачкој публици на изложби у великој галерији Дома културе. Осмог септембра, највернији љубитељи ликовне уметности, имали су прилику да погледају дела дванаестак сликара, кера-мичара и мајстора фотографије.

Хор Дома културе „Свети Стефан Краљ Дечански“, под диригентском палицом Мартине Милошевић, опле-менио је вече својим наступом. Остаје жал за већом посетом, која би догађај учинила комплетнијим. С.Т.

Народна библиотека «Његош» организује акцију колективног учлањења. Акција траје од 1. септембра до 1. новембра 2011. године. Цена годишње чланарине (12 месеци) је 200 динара. Популаризација књиге и културе читања код деце и одраслих главни су мо-тиви ове акције. Предшколци и ученици првог раз-реда основне школе се већ традиционално учлањују бесплатно.

Члановима Бибилиотеке на располагању је богат књижевни фонд, значајан број публикација стручне литературе, а омогућен је и бесплатан приступ интер-нету на два корисничка рачунара, као и велики број наслова периодичне и дневне штампе. Фонд Дечјег одељења прилагођен је потребама деце предшкол-ског узраста, млађих и старијих основаца и пружа велики избор сликовница, књига, школске лектире, енциклопедија, приручника. К.И.

ликовних радова на тему писмености, раздељен је пропагадни материјал и организована радионица на отвореном са грађанима.

- Поред редовног основног образовања, ОШ „Младост“ нуди и образовање одраслих, како ре-довно, тако и кроз пројекат „Друга шанса“, финанси-ран од Европске уније. Овај вид образовања пружа, поред функционалне писмености и образовања, и могућност стручног оспособљавања за одређена занимања која су дефицитарна на територији оп-штине Књажевац – рекла је Светлана Петровић, координатор пројекта.

- Зато школа „Младост“ позива све оне који имају преко 15 година, а из неког разлога нису завршили основну школу, да се јаве и добију „Другу шансу“ за наставак основног образовања – поручила је Ана Савев, сарадник на пројекту. С.Т.

Камерни хор “Орфеј” из Љутомера у Словенији, под управом Романе Рек, дан након успешног на-ступа на „46. Мокрањчевим данима“ у Неготину (10. септембра), у књажевачком Дому културе, побрао је аплаузе и симпатије истинских љубитеља ове умет-ности. Хор је основан 1989. године и наступао је на многим манифестацијама и у својој земљи и ино-странству. С.Т.

Волонтери...

МЛАДИ И ЗДРАВЉЕ СУ ЗАКОН

БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ

ЗАБЛУДЕ И ИСТИНЕ О ДРОГАМАСаветовалиште за младе

КњажевацДр Драгана Митровић

рАЗГоВор СА САнДроМ МиљКоВиЋ, ДиреКторКоМ КЊАЖеВАЧКе ГиМнАЗиЈе

МИ СМО ПРАВИ ИЗБОР

У ШКОЛУ С „ДРУГОМ ШАНСОМ“

Дан писмености

„ГамЗиГраД“ У ДОмУ КУЛТУре

КОЛеКТиВНО ДО КњиГе

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ЊЕГОШ“

КОНЦерТ КамерНОГ ХОра

„ОрФеЈ“

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 6 СТР. 7ЗАПИС ОГЛАСИ

Партизанка Нада са ћерком Владаном

Када су јој Недићевци 1942. године пронашли бомбе у зиду старе куће у Јаковцу на Старој планини, судбина јој је била запечаћена: одвели су је прво у Зајечар, потом у Ниш, а не за-дуго нашла се у заробљеништву у Јужној Аустрији, на принуд-ном раду у Фабрици оружја. Најдраматичнији део живота одиграо се на нишком Црвеном крсту, где је избегла сигурно стрељање једино захваљујући логорском лекару, др Радивоју Савићу.

-Имала сам пегави тифус као и многи заробљеници. Опорављала сам се, видело се да ћу да оздравим. Доктор Савић је учинио најбоље што је могао: заменио је моје име са именом жене која је боловала од исте болести и само што није умрла. Отерали су ме са групом у аустријско заробљеништво. Брат Тадија је скончао у логору у Дахау. Тамо је 1943. или умро или су га убили-казује Нада бришући зној с врелог, старачког чела.

На да Илић, дев ојачко Милојевић, данас је још крепка за своје године. Узгаја башту, чува две козе. Са њом је ћерка Владана. По цео дан пребирају успомене и проводе пензионерске дане у родном селу.

-Моја Нада је пропатила као ни-ко. Најтеже се осећала када су је са братом, везане жицом за руке, спро-вели у Зајечар, а потом возом у Ниш. Можда јој је још црње било кад су јој четници испред сеоске школе закла-ли мајку. И братово и мајчино име било је уклесано у споменик жртва-ма фашизма, али пре неку годину и та успомена је нестала. Неко је, или зуб времена, уништио плочу - прича

Владана наглашавајући како мајку никад неће напустити. И кад је ра-дила у Београду, у грчкој амбасади, па у књажевачкој „Ноти“, кад год је могла долазила је у Јаковац.

Жарко Петровић, некадашњи комшија из суседног села Ошљане, пензионисани мајор Војске Србије, подсећа да је и отац баке Наде, чу-вени Лаза Крајинац, борац од 1941. године. Умро је 1980. у свом Јаковцу гајећи голубове.

-Мој супруг Божидар, агроном по

Кад се 1945. године завршио рат радници из аустријске Фа-брике оружја су добили „вољно“. Могао је свако да иде где је хтео. Нада је са још 18 Срба кренула преко Аустрије и Мађарске до Србије. Стигли су у Суботицу, где су проверавани два дана. Наставила је да пешачи до Београда.Удала се 1946. године. Још је служи здравље, мада је, највише ујутро и пред вече, ноге издају.

струци, био је познати партизан од почетка рата. Цела фамилија борила се за отаџбину, против окупатора. Данас добијам 26.000 динара пензију. Неки веле да је то мало, није то важно, нека су деца здрава и весела. Још се

ја држим, и моја Владана ми помаже. Она гаји цвеће, ја сакупљам јабуке и гледам градиницу. Ово је сељaчка кућа у планини, борба за живот је непрестана - казује бака показујући телефоне борачких организација у Зајечару и Књажевцу где може да се јави ако јој нешто затреба.

Нада је данас једини првоборац у целом том крају. Нерадо говори о суседима који су били на другој страни у време рата. Било је и издаје, али она је, вели, у годинама

и „завршила је своје“. Не би више о томе да збори. У кући чак не-ма ни једну фотографију из рата или заробљеништва, а било је тога вазда.

-Све је то у Минићеву код моје деце. Они то чувају. Плашимо се да овде неко не дође и не однесе фотографије. Док је била млађа често је одлазила у Књажевац до Дома здравља и дуго гледала нат-пис на којем пише „Др Радивоје Савић“. Он јој и сад падне на ум. Како и не би, спасао јој је жи-вот и само за ту једну српску ду-шу заслужио је да Здравствени центар носи његово име. А био је велики родољуб и хуманиста - го-вори Владана позивајући општи-наре и све добре људе да обнове споменичић код школе на којем више нема плоче са именима изгинулих и несталих партизана међу којима су први Надин брат и мајка.

-Док сам могла сваки летњи дан сам одлазила на брдо код споме-ника и остављала цвеће-тужним гласом саопшти старица.

Б. Филиповић

НАДИ ИЛИћ (91), пАРТИзАНсКОм пРвОБОРцу, Из ЈАКОвцА НА сТАРОЈ пЛАНИНИ, ЛЕКАР зАмЕНИО ИмЕ И – спАсАО жИвОТ

ТИФУС ЈЕ ПОШТЕДЕО СТРЕЉАЊА

ПЕшкЕ кРОЗ ТРИ ЗЕМљЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 8 СТР. 9ОГЛЕДАЛО РАСКРШЋА

1.Крпљење ударних рупа на локалним путевима општине Књажевац 750.000,00 дин. 2.Израда ивичњака – тротоара у Минићеву 90.000,00 дин. 3.Одржавање видео надзора 20.946,66 дин. 4.Облагање одводног јарка бетонским каналетама у селу Балановац 270.000,00 дин. 5.Кресање шибља и кошење траве - радови у току 450.000,00 дин.

6.Израда фекалне канализације у граду улица Бранка Металца 325.200,00 дин. 7.Санација коловоза у сеоским Месним заједницама: - Дебелица – пут до гробља 120.000,00 - Ћуштица – поправка путева до засеока 270.000,00 - Татрашница – поправка локалног пута 100.000,00 ________________________________________ 490.000,00 дин.

8.Поправка некатегорисаних путева из удруживања средстава у Месним заједницама општине Књажевац Равно Бучје 100.000,00 Репушница 80.000,00 Доња Каменица 140.000,00 ____________________________________________________ 320.000,00 дин.

9.Реконструкција фасада зграде у улици Књаза Милоша 940.366,54 дин.

10.Одржавање семафора 30.240,00 дин.

11.Проширење јавне расвете у Минићеву 43.520,00 дин.

12.Одржавање јавне расвете 98.800,00 дин.

13.Изградња јавне расвете – парк 1.877.965,00 дин.

14.Утрошена електрична енергија за јавну расвету у општини Књажевац. 1.350.000,00 дин.

Тач скрин (Touch screen) информативни пор-тал у виду излога, Туристичка организација општине Књажевац поставила је на објекту ИНФО – ЦЕНТРА, у улици Књаза Милоша 37, у петак, 16. септембра. Интерактивни излог нуди огромне могућности лаког информисања сваком појединцу. За разлику од бројних медија и форми који емитују поруке намењене свима, овај „инте-рактивни” екран је у служби појединца, његових посебних интересовања и потреба. Једноставним додиром на изабрано поље отвара се текстуална и визуелна информација о конкретном предмету интересовања корисника и „комуникација” траје на онолико нивоа и онолико времена колико ко-риснику прија.

На располагању су основни туристички по-даци општине Књажевац, 24 сата дневно, који се добијају једноставним притиском на апликацију на излогу. Овде се могу пронаћи информације као што су : шта видети у Књажевцу, шта радити, смештај, ресторани, манифестације и сервисне информације, а као посебна понуда, ту су и подаци суседних општина, Соко Бање и Зајечара.

Средства за Тач скрин инфоизлог пулт обе-збедила је Туристичка организација града Зајечара, кроз пројекат јачања капацитета локалних тури-стичких организација. С.Т.

Миодраг Миша Сибиновић спада у ред оних људи који су рођени с уметничком душом. Овај здравичар и народни умет-ник, некада и аматерски глумац, рођен је 1957. године у Књажевцу. Пореклом је из тимочког села Равна, где је одрастао у здравој радничко-пољопривредној по-родици. По струци је економиста.

- Моји почеци везани су за глуму и то негде у шестом разреду основне шко-ле. Заједно са Звонком Павковићем из Штипине и Светом Антићем из Васиља, савладавали смо прве глумачке кораке у драмској секцији тадашњег Радничког универзитета. Сећам се како је Драган Антанасијевић, у склопу фабрике ИМТ, као конферансије, водио приредбу где сам имао задатак - када на сцену довезу мотокултиватор, седнем и изговорим ре-кламу. Тако смо обишли целу Тимочку крајину – каже Миша, а сећања навиру...

- После долазе и улоге у аматерском позоришту при Дому културе, у пред-ставама: “Сумњиво лице”, “Породица Бло”и “Николетина Бурсаћ”. И са КУД-ом из Васиља доста сам пропутовао и насту-пао. Када је све то помало замрло, окре-нуо сам се ауторском раду – напомиње Сибиновић и истиче да је тада схватио да на етно-фестивалима нема довољно здравичара.

Прво је скупљао народне здравице, а онда је почео и да их пише. То је трајало неких десетак година.

- Од 2006. године редовни сам учесник

Сабора трубе у Гучи. У категорији здра-вичара, у тих шест година, већ три пута носим титулу најбољег – с оправданим поносом збори Миша и додаје да је 2009. године, на манифестацији “Прођих Левач, прођох Шумадију”, проглашен за најбољег здравичара. Друго место, на истој при-редби, припало му је ове године.

Као члан Удружења за неговање традиције “Извор” из Књажевца, овај народни уметник обилази и неке друге манифестације, у Брестовачкој бањи или у борској Слатини. Где год да оде, Миша осваја награде: захвалнице, плакете и чутуре (буклије), али и срца публике. У књизи “УНЕСКО у Србији”, из 2007. године, Сибиновић напросто сија на 423. страни, јасно показујући гостопримљивост и до-броту народа торлачког.

- Планирам да наставим да пишем и говорим здравице. Скратићу списак манифестација. Морам да искажем и бла-го незадовољство односом релевантних институција према аматеризму у сваком облику – прецизира наш саговорник и најављује монодраму на торлачком о сва-кодневном животу, коју специјално за њега спрема Војислав Воја Аранђеловић, књижевник и професор Књажевачке гимназије.

Миодраг Сибиновић је и редовни учесник Сабора народног стваралаштва Србије у Тополи, на којој се сваке јесени окупља врх уметника-аматера.

С. Тодоровић

“Наздрављам вам браћо моја поносита и честита,младости се младовали, старости се старовали,лепа житка наживели, добре среће наодили,од малена до велика, од младости до старости.

Ја сам Миодраг Сибиновић, здравичар,што уз пуну буклију зборими народне здравице говорим,сечем колач славски и молим се у храм Светосавскии крстим се православно, десном руком, са три прстау част српске славе и часнога крста.”

ПОБЕДНИЧКА ЗДРАВИЦА У ГУЧИ

Поздрављам те, дични сине, свога дома домаћине вала и еј вала, земља нам је славски колач дала,

вала и еј вала, лоза нам је рујног вина.Ко пије винце у славу божју,

слава му божја вазда помагала,слава и вера у Бога Господа,

а шта је лепше од славе божјеод вечере с правом стечене?

Домаћине, подижем ову чашу винада наздравим прво теби и твојим укућанима,

а онда и свима нама осталима.нека ти је срећна слава и срећан колач,

за дуго и много,славили, не заборавили,

данас код вас, сутра код наших кућа.Домаћине, славу славимо и у аманет младима остављао,

братску љубав на потомство преносиои тиме се домаћине поносио.

Домаћине, наздрављам ти за твој житак и ужитак.Дичио се својим породом као орао крсташ висином,

шаран риба дубином, као зец брзином,као лисица мудрином, као поље ширином,

као небо рујном зором, као Ђурђевдан зеленом гором,као Спасовдан летом и цветом, као Божић свакојаким благодетом.

Домаћине брате, браћа те поштовала,из далека теби долазила, добре коње доводила

и срећне гласове доносила,од Бога милост, из срца радост,

од старих свештеника благослов.Домаћине, ти нас дочекао хлебом и сољу,

а Бог тебе сваким благословом,па ти напредак ушао у кућу, у тору, на њиви,

свугде где твоја поштена нога стала.Мало радио, а пуно стекао,

а што стекао све појео и попио са својим кумовима и пријатељима, у својој кући, за совром седећи, а милога Бога хвалећи.

Фала и сестри домаћици која није овакве ђаконије приредила,да је јела и пића пуно и много,

фала јој што нас је житом послужила,тамњан, кандило и свећу прислужила,

па нам братском љубављу срца испунила,а божјом благости и светлости лица осветлила.

Домаћице, на свему ти лепо фала,Богородица ти сваку срећу дала,

која дала, те је и одржала.У чије се здравље вино пије, све му здраво и весело било.

домаћине, све у твоје здравље,Бог ти дао и срећу и здравље.

КЊАЖЕВАЦ, 24. септембра 2011. (Бета)Новинар «Нових књажевачких но-

вина» Саша Тодоровић изјавио је да му је био забрањен улаз на јавну трибину «Како да Књажевац живи боље», којој је присуствовао председник Уједињених региона Србије (УРС) Млађан Динкић. «Када сам у петак 23. септембра, дошао до врата мале сале Дома културе, испред кога се налазило обезбеђење у зеленим прслуцима, речено ми је да ми је улаз забрањен. Редар је био културан, а на моје питање да ли ми је улаз забрањен лично, именом и презименом као но-винару ‘Књажевачких’, добио сам пот-врдан одговор», рекао је Бети Тодоровић. Народни посланик и лидер УРС-а Млађан Динкић био је у петак у посети Књажевцу, где је са Бошком Ничићем, обилазио ра-дове на Старој планини, а у позиву за тај догађај била је најављена и јавна трибина. «Никада нисам крио своја левичарска уверења, али сам послу увек прилазио стро-го професионално, без уплитања својих личних убеђења», истакао је Тодоровић.

П Р Е Г Л Е ДРАДОвА 01.08. - 31.08.2011.

ДиРеКЦиЈа За РаЗВоЈ, УРБаниЗам и иЗГРаДЊУ опШтине КЊаЖеВаЦ

ТУриСТиЧКи иНТераКТиВНи

иЗЛОГ

ТРОСТРУКИ ШАМПИОН

ЗДРАВИЦЕ У ГУЧИ

МиоДрАГ СибиноВиЋ МишА, еКоноМиСтА КоЈи ГлуМи, пише и нАЗДрАВљА нАроДу

ТРИБИНА УРС-а БЕЗ „кЊАжЕВАчкИх“

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕСТР. 10 СТР. 11СЕЛО ТРАДИЦИЈА

Септембар је месец у ком се врши припрема земљишта за сетву озимих култура. Претходни месеци су би-ли изузетно сушни, тако да ће са при-премом земљишта бити проблема. Пшеница има велике захтеве у по-гледу плодности и физичких особина земљишта. Најуспешније гајење је на чернозему, ливадској црници, теже се гаји на тешким ,збијеним земљиштима оптерећеним вишком воде,док на ла-ким песковитим земљиштима,долази до измрзавања биљака и недостатака воде у летњим месецима. Пшеница је биљна врста која подноси поновљену сетву, али не подноси монокултуру, јер долази до смањења приноса због коренских излучевина претходног усева и штеточина. Треба је гајити на последњем месту у плодереду. До-бри предусеви су: зрнене махунарке (соја, пасуљ, грашак), озима уљана репица, озиме смеше за производњу зелене сточне хране, кромпир. Лоши предусеви су:сирак, касни хибриди кукуруза, сунцокрета, касне сорте шећерне репе. Код нас су најчешћи предусеви:кукуруз,сунцокрет. . Дубина, начин и време основне об-раде за производњу пшенице зави-се од предусева, особина земљишта, климатских услова подручја, судбине жетвених остатака и система обраде.

На тежим земљиштима обрађује се дубље, јер се брже слежу. На лаким и песковитим земљиштима обрађује се плиће. Дубина би требала да буде што мања, али се жетвени остаци морају квалитетно заорати. Уколико се пшени-ца гаји после луцерке врши се орање са предплужњаком. Предсетвеном при-премом треба обезбедити растресит површински слој који ће прекрити се-ме и оптимално збијен слој на који ће се положити. Растресити слој смањује отпор клици при ницању, а други слој оптимално збијен обезбеђује добар контакт између семена и земљишних честица. Касније тај слој треба да обе-збеди правилно укорењавање биљке. Предсетвена припрема:ако је обрада извршена изел плугом довољно је једном преци сетвоспремачем, ако је класична обрада у сувим јесенима (су-во земљиште) предсетвена припрема се изводи пакер ваљцима . У влажном јесенском периоду (класична обрада плугом), предсетвена припрема се изводи лаком тањирачом. Ђубрење сваке биљне врсте зависи од агроеко-лошких услова, потенцијала региона за стварање приноса, од потенцијала сорте, њиве и од агроеколошких усло-ва године. За 1 тону зрна потребно је хранива : N 20 – 30 кг, P2O5 8 – 16 кг, К2О 17 – 25 кг. Код фосфора враћамо више од изнетог приноса, јер у земљишту нема минералне материје из које би се могао ослободити фосфор. Код калијума, враћамо само оно што из-носимо приносом, јер ће се распа-дом надокнадити остало. Приликом одабира сорти пшенице треба води-ти рачуна о следећим елементима: 1. биолошке особине – дужина

вегетације, квалитет (приносне сорте – лош квалитет , висок принос ; хлебне сорте – квалитетан хлеб, осредњи при-нос ; сорте побољшиваци – врло добар квалитет хлеба, ниски приноси)

2.економски аспекти – различита цена за ове три сорте

3.организациони елементи – добра организација и упошљавање радне сна-ге; треба гајити више сората јер се про-дужава оптимални рок сетве и жетве.

За успех сетве веома су битни време, начин и дубина сетве. За сетву треба користити сортно чисто семе јер се повећавају приноси. Семе треба да буде здраво да има добру клијавост и да је дезинфиковано од патогена који се налазе на површини семења (врши се хемијским и биофизичким методама ). Оптимални рок сетве обезбеђује да пшеница у зиму уђе у фази пуног бокорења. У нашим усло-вима повољан рок сетве је од 5 – 25. октобра, у зависности од сортимента рок се помера од 1 – 30. октобра, а то-лерантни рок сетве је 10 – 15. новембар. Пшеница се може сејати и после овог рока, али ће то имати значајан утицај на умањење приноса.За ране рокове (1

– 10.X) погодно је сејати Победу , Песму, Сару, ; за средње ран рокове (5 – 20.X) – Европа 90, Ренесанса, Бајка. Количина семена по 1 м2: у зависности од сорте сеје се од 450 -650 клијавих зрна. Одно-сно 250-300 кг/ха .

Начин сетве – пшеница се сеје уско-редо са размаком редова 12,5 – 15 цм. Семе треба положити на дубину од 3 – 5 цм. На лаким и сувљим земљиштима сетву треба обавити дубље, а на тешким и влажним плиће. У колико се касни са сетвом требало би семе положити плиће, а уколико је сетва ранија од оп-тималног рока за дату сорту и годину дубље. Код јарих сорти важи обрнуто, ако је каснија сетва сеје се дубље (јер се повећава температура и земљиште се брже суши па долази до сушења клијанаца), а акао је ранија плиће.

Најбоље је за сетву користити де-кларисану семенску пшеницу. Ако се не користи декларисано семе, пре сетве га треба припремити. Потребно је семе истретирати једним од следећих пре-парата: Semesan prah , Sumiosam 2 –FS и др., ради сузбијања проузроковача главнице ( Tilletia tritici) у количини 250 гр /100 кг семена.Ради сузбијања проуз-роковача трулежи корена ( Fusarium sp ), R.cerealis -смеђа пегавост, O.graminis

– црна нога,: користити Mankogal – S у количини 200 гр/100 кг семена, запрашивањем или влажни поступак уз додатак 600 мл воде на 100 кг. семе-на . Ту су још и препарати: Mankogal

– FS у количини 250 мл /100 кг. семена, Dividend M 035 FS 100 мл/100 кг. Maxim star 025 FS 200мл/100 кг. Приликом рада обавезно је коришћење заштит-не опреме и придржавање упутства произвођача за примену препарата.

Живорад Јовановић,дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,

Агенција за развој општине Књажевац

Деведесетогодишњи Миле Томић и његов син Градимир пеку воћну ракију у селу Ошљане на Старој пла-нини и, док казан не протече, свако се занима на свој начин. Деда Миле се предао комишању новог куку-руза, а Градимир – чита најновије

„Књажевачке новине“.-И кад шљивка протече нема пуно

зебње. Искуство је на нашој страни, та-ко да је најважније бринути о томе да казан не загори. Добије се 10, 12 лита-ра јаке ракије. Шљива је зрела, није јој потребан шећерни додатак. Ово је за нашу душу и госте кад наиђу. Пет, шест казана, пуна капа-каже Миле, пензи-онисани судија за прекршаје борског Општинског суда. Б.Ф.

У старопланинском селу Та-трасница, по други пут, од како је саграђена нова црква, окупили су се мештани и потомци расељене Татраснице, да, 11. септембра, прославе сеоску заветину Светог Јована. Ове године се окупило око 160 гостију. На место, на које су се вековима окупљали њихови преци, долазили су потомци да прережу колач, запале свеће и прославе своју, сеоску заветину.

Превоз путника од Зајечара, Грљана и Књажевца организовао је Горан Лукић , а било је и двадесетак аутомобила. Госте су у Татрасници дочекали организатор овог скупа Славољуб Лукић и колачар Иванка Младеновић.

Једанаести септембар лета Господњег 2011. Летњи дан без

облачка, на небу упекла звезд. С врха Горноврта и Славејове чуке, брда из-над црквишта, пуца поглед на родну Татрасницу. Људе долазе из засеока Брезова Река, Средиљ, Копривак, Свечник, Малопадинци,Летничање и Голема Река. Задихани, што од пређеног пута, што од помисли да не закасне. Махом су ту Татрасничање, али има и становника околних села: Га-бровнице, Алдине Реке, Црног Врха, а и Татрасничани који живе у Књажевцу, Штипини, Јаковцу, Витковцу, Грљану, Зајечару, Крњачи. Божидар и Векос-лавка Спасић, због овог скупа, допу-товали су чак из далеке Аустралије, из Перта.

У заказано време, у 9 сати, стигао је јереј Синиша Ђорђевић, свеште-ник који опслужује ову парохију. Присуствује и велики број деце, међу

њима и најмлађа девојчица Дуња, рођеае 13. јула ове године. Њена прабаба Ружица пореклом је из Та-траснице, из засеока Средиљ. По завршетку обреда, отац Синиша приступио је резању славског ко-лача. Сада већ стари колачар Иван-ка Младеновић и њена породица предадоше колач будућем кола-чару Андријани Лукић из Зајечара. Честиташе и изљубише се, како и доликује. Наставља се традиција некадашњег сабора. Било је ту густ посан пасуљ, разноврсних посних пита, јела и пића, како на-лажу обичаји. Ко је хтео могао је да учествује у закусци коју је при-редила породица старог колачара.

Црквени одбор је, на своју инцијативу и уз финансијску помоћ донатора саградио чесму код Цркве, доведена је и вода са извора дужине од око 400 метара.

Свим путницима и намерницима потребно је освежање: „Путниче

када путем прођеш, овде одмори, жеђ угаси и освежи тело, овде је саграђено историјско дело“.

Почетком месеца, уз велику матријалну и техничку помоћ Јавног предузећа „Развој“ из Књажевца, за не-колико дана проширен је и очишћен пут од Габровнице до цркве у Татрас-ници. Све похвале за ангажовање ди-ректора Душка Милошевића и Дра-гана Николића. Црквени одбор пла-нира да настави радове на уређењу црквеног дворишта, изградњу вејника и осликавање унутрашњости здања Зато се позивају сви они који су у могућности и желе да помогну да своје донације уплате на текући рачун бр. 245 – 14223 - 45 код Агробанке, Бео-град - филијала Зајечар. Сврха уплате: За реновирање цркве у Татрасници.

Додатне информације могу се до-бити на бројеве телефона: 019/ 435-788 и 426-497.

Текст и фото: Славољуб Лукић - Славко

Дом културе у Књажевцу позива талентоване грађане и љубитеље умет-ности да узму учешће у раду секција хора Дома културе „Свети Стефан Краљ Дечански“, под руководством диригента Мартине Милошевић, Школе фолклора „Коло“, уметнички руководилац Славољуб Томић и Школе модерног плеса“Хани“, уметнички руководилац Валентина Муслија Богојевић

Пријаве за аудиције за учешће у секцијама могу да се поднесу до краја септембра сваког радног дана у просторијама организатора програма у Дому културе и на телефоне: 019/ 731-804 и 732-512

ТеХНОЛОГиЈа ПрОиЗВОДње ПшеНиЦе

аКтУелности У пољопРиВРеДи

КаЗаНЏиЈа ПеЧе раКиЈУЧиТаЈУЋи НОВиНе

ПУТНИЧЕ, ОДМОРИ СЕ И ЖЕЂ УГАСИ...

СеоСКА СлАВА у нАпуштеноЈ тАтрАСниЦи

ДОм КУЛТУре ПОЗиВа ТаЛеНТе

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ФОТОРЕПОРТАЖА

Први од шест хотела на “Јабучком равништу” са књажевачке стране Старе планине почеће да ради до краја ове године и примиће прве госте. Изградња хо-тела је при крају и у то-ку су завршни радови на ентеријеру и екстеријеру. У њему ће бити запослен 81 радник.

У ЈП “Стара планина” ка-жу да је реч о хотелу са чети-ри звездице, са могућношћу да се категорија повећа на пет. У изградњу хотела држава је инвестирала 28 милиона евра, а држава улаже и у изградњу не-опходне инфраструктуре. - Хотел ће бити отворен за дочек Нове 2012. годи-не и тада ће примити прве госте. Хотел је површи-не 26.000 квадрата, има 147 соба и 450 лежајева. Располагаће са два ресто-рана, три конференцијске сале, пицеријом, етно-рестораном са домаћом кухињом, велнес и спа програмом и затвореним

базеном. Планирано је да хотел ради током целе годи-не. За свако годишње доба ће се нудити посебни паке-ти услуга, као што су, по-ред осталих, маунтин бајк, скијање, шетање, пешачење, трчање, обилазак знамени-тости и природе. Рачунамо најпре на домаће госте, а онда ћемо кренути на освајање тржишта Бугарске, Македоније, БИХ, Хрватске и других тржишта - каже Светислав Попадић, ди-ректор ЈП “Стара планина”. Он додаје да ће ово ЈП пра-вити заједничку понуду са шпанском компанијом ХГ, са којом имају уго-вор о управљању хотелом. Изградњом првог хоте-ла стварају се шансе за запошљавање људи из овог дела Србије. Према речима Лидије Ивановић, портпа-рола ЈП “Стара планина“, до краја године у хотелу ће бити запослен 81 радник, а у току је поступак за избор особља, пише Зоран Панић у Блицу, 22. септембра.

Фото: др. Витомир Вита Милић

НОВИ хОТЕЛ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ