Embed Size (px)
Citation preview
Водич
кроз буџет
за 2016. годину
Садржај
Колики су фискални дефицит и јавни дуг? ..................................................................................19
На које активности ће се буџет потрошити? ...............................................................................18
Колики су расходи буџета? ............................................................................................................15
Колики су приходи буџета? ............................................................................................................12
Буџет Републике за 2016. годину ..............................................................................................10
Нивои буџета ......................................................................................................................................3
Шта је јавни дуг? .................................................................................................................................8
Шта је фискални суфицит/дефицит? ...............................................................................................7
Шта су расходи буџета? .....................................................................................................................6
Шта су приходи буџета? ....................................................................................................................5
Шта је буџет? .......................................................................................................................................1
Ко припрема буџет? Ко усваја буџет? Када се усваја буџет? .......................................................4
Како се контролише трошење буџета? ..........................................................................................9
Шта је буџет?Буџет је план Владе који приказује одакле новац долази (приходи) и на шта ће бити потрошен (расходи).
Доноси се за период од годину дана (који се поклапа са календарском годином), па зато говоримо о буџету за 2016. годину.
Буџет одражава економску политику Владе. У складу са тим, а на основу макроекономских претпоставки, Министарство финансија у сарадњи са буџетским корисницима припрема буџет. Предлог буџета Влада доставља Народној скупштини, која доноси буџет у форми закона. Такође, Фискални савет даје своју оцену предлога буџета и доставља је Народној скупштини.
Уколико се током године укаже потреба да се буџет промени, говоримо о ребалансу буџета (процедура за његово доношење је иста као и када се доноси буџет).
Како се припрема и усваја буџет?
Макроекономске
претпоставке
Пројекције о кретању најважнијих макроекономских
показатеља су посебно значајне за планирање
прихода.
На пример, уколико се очекује повећање потрошње
домаћинстава, може се очекивати да ће приходи од
ПДВ-а и акциза да порасту.
Такође, повећање запослености би требало да се
позитивно одрази на прилив неколико врста
пореских прихода (ПДВ, акцизе, порез на доходак
грађана), као и на повећање доприноса.
Приликом планирања буџета потребно је да
се сагледа каква кретања се могу очекивати
у економији у предстојећој години: колики
ће бити бруто домаћи производ, инфлација,
запосленост и сл.
Бруто домаћи производ (БДП)
представља вредност укупне
производње добара и услуга у
држави у току једне године.
Лична потрошња и инвестиције
су важне компоненте бруто
домаћег производа.
Инвестиције
показују колико
приватни сектор и држава
улажу у добра која се користе
током дужег периода:
опрема, инфраструктура,
зграде и сл.
Инфлација
је показатељ
раста цена.
Лична
потрошња
показује колико
домаћинства
троше на робу и
услуге.
Реалнастопа раста бруто
домаћег производа
је најважнији показатељ
привредног раста у
држави.
... да је БДП по глави становника један од показатеља економске снаге неке земље.
У Србији је у 2015. износио 4.720 евра.
На нивоу Европске уније у просеку износи готово 20 хиљада евра
(највише у Луксембургу – 90 хиљада); од тога у Словенији готово
19 хиљада, у Мађарској 11 хиљада, Хрватској преко 10 хиљада,
Румунији преко 8 хиљада и у Бугарској преко 6 хиљада.
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
Када је реч о осталим суседним земљама,
у Црној Гори је износио око 5.800, у Македонији*
око 4.100, у БиХ* око 3.600, а у Албанији*
око 3.400.
*за 2014.
Финансијски планови
ЈП „Путеви Србије“ и
„Коридори Србије“ д.о.о.
Финансијски планови
организација за обавезно
социјално осигурање
(ПИО фонд, РФЗО, НЗС и Фонд СОВО)
Буџет
Републике
Буџет
АП Војводине
Буџети
општина и градова
Буџет
општег нивоа државе
(консолидовани буџет)
Це
нт
ра
лн
и н
ив
о д
рж
ав
е
Ло
ка
лн
и н
ив
о д
рж
ав
е
Нивои буџетау складу са табелама које објављује Министарство финансија
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
... да се сваки 5. динар из буџета
Републике за 2016. троши да
надомести недостајућа
средства за исплатупензија
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
... да ће се 6% буџета Републике за
2016. потрошити на трансфере локалном нивоу државе
(aутономним покрајинама и
општинама и градовима)
Ко припрема
буџет?
Ко усваја
буџет?
Када се
усваја буџет?
Буџет Републике Буџет града или општинеБуџет аутономне
покрајине
Влада Републике Србије
Министарсво финансија даје упутства
буџетским корисницима да припреме
своје буџетске планове.
Потом се у сарадњи с корисницима
њихови буџетски планови обједињују
у нацрт буџета.
Министарство финансија доставља
Влади нацрт буџета, који се, по усва-
јању на седници Владе, даље достав-
ља Народној скупштини Републике
Србије у форми предлога закона о
буџету.
Покрајинска влада
Министарсво финансија даје упут-
ства буџетским корисницима да
припреме своје буџетске планове.
Потом се у сарадњи с корисницима и
Покрајинским секретаријатом за
финансије њихови буџетски планови
обједињују у нацрт одлуке о буџету.
Покрајински секретаријат за финан-
сије доставља буџет Скупштини
Војводине у форми предлога одлуке
о буџету.
Извршни органи власти
града или општине
Министарсво финансија даје упутства
буџетским корисницима да припреме
своје буџетске планове.
Потом се у сарадњи с корисницима и
извршном влашћу града или општине
њихови буџетски планови обједињују
у нацрте одлука о буџету.
Извршна власт града или општине
доставља буџет скупштини града или
општине у форми предлога одлуке о
буџету.
Народна скупштина
Републике Србије
Народна скупштина расправља о
буџету, мења поједине делове буџета
доношењем амандмана и коначно
доноси буџет у форми закона о
буџету.
Скупштина аутономне
покрајине
Скупштина АП Војводине расправља
о буџету, мења поједине делове
буџета доношењем амандмана и
коначно доноси буџет у форми
одлуке о буџету.
Скупштина града
или општине
Скупштина града или општине
расправља о буџету, мења поједине
делове буџета доношењем амандма-
на и коначно доноси буџет у форми
одлуке о буџету.
15. децембар
Законски рок за доношење закона о
буџету Републике Србије је до 15.
децембра.
20. децембар
Законски рок за доношење одлуке о
буџету АП Војводине је до 20.
децембра.
20. децембар
Законски рок за доношење одлука о
буџету града или општине је до 20.
децембра.
Шта су приходи?Приходе буџета чине финансијска средства
која држава прикупља како би могла да
финансира многе активности које обавља.
Порезна добит
плаћају предузећа
која остварују
добит
Порез надоходак грађана
се плаћа на зараде и
друге приходе грађана
(нпр. од издавања
некретнина)
Акцизе
се плаћају на
дуван, нафтне
деривате, алкохол,
кафу и др.
Царине
ПДВсе плаћа на
потрошњу робе
и на услуга
Непорескиприходи
таксе, накнаде,
казне и др.
Другипорески приходи
нпр. на употребу
моторних возила,
на регистровано
оружје и др.
Донације
Доприноси
се уплаћују за обавезно
пензијско и инвалидско,
здравствено и
осигурање у случају
незапослености
Буџет
Шта су расходи?Расходи показују колико новца држава
планира да потроши за различите намене.
Плате
запослених у
министарствима,
школама,
болницама
Осталеактивности
које држава
обавља
Роба и услуге
канцеларијски
материјал, потрошни
материјал за школе,
опрема за
болнице
Пензије
из буџета се
допуњују недостајућа
средства ПИО
фонда
Субвенције
пољопривредницима,
јавним предузећима,
малим и средњим
предузећима
Социјална заштита
соц. угроженим лицима,
дечји и родитељски
додатак, накнада
зараде
породиљама
Капитални издаци
изградња путева
и других
инфраструктурних
објеката
Камате
Бу
џе
т
Шта је
фискални
суфицит?
Шта је
фискални
дефицит?
Настаје када приходи које је држава прикупила нису довољни за финансирање свих планираних активности (расхода). Ову разлику држава обично покрива задужи- вањем, услед чега долази до повећања јавног дуга.
Настаје када су приходи које је држава прикупила виши од потребних средстава за финанси- рање свих планираних активности (расхода).
Буџет
приходи
Буџет
расходи
расходи
приходи
Шта је јавни дуг?
Јавни дуг је дуг државе.
Чине га директан дуг, који настаје
задуживањем, и индиректне обавезе
(гаранције које даје држава).
Држава узима кредите или емитује
хартије од вредности, а након утврђеног
периода мора да врати позајмљена
средства, увећана за камату.
Ако не прикупи довољно прихода од пореза,
доприноса, акциза и сличних прихода, држава
има две могућности:
Да одустане од финансирања
неких активности или да уштеди
на планираним активностима.
Да прибави недостајућа средства
задуживањем или продајом своје
имовине.
Задуживање Зашто се држава задужује?
да сви плаћају своје обавезе
према држави: трговци да уплаћују
ПДВ и акцизе, послодавци да уплаћују
порез на зараде и доприносе, а
грађани да уплаћују порез
на имовину.
Зато је важно
Како се контролише
трошење буџета?
У Републици Србији се трошење буџета контролише и док се новац троши и након што се потроши.
Док се буџет троши Кад се буџет потроши
Народна скупштина Републике Србије
Влада има обавезу да извештава Народну
скупштину о трошењу буџета.
Додатно, народни посланици могу да
постављају посланичка питања и да траже
додатне информације.
Посебно је значајна улога Одбора за
финансије, републички буџет и контролу
трошења јавних средстава.
Народна скупштина Републике Србије
Завршни рачун: представља извештај о
томе како је буџет потрошен. Припрема га
и предлаже Влада, а предвиђено је да га
разматра и усвоји Народна скупштина, по
прибављеном мишљењу Државне ревизор-
ске институције.
Државна ревизорска институција
Државна ревизорска институција врши
екстерну ревизију трошења буџета (и свих
јавних средстава), проверава правилност
пословања јавног сектора и даје препоруке
за побољшање.
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
... да је 1. децембра 2015. са радом почела
Парламентарна буџетска канцеларијa,
која за потребе Народне скупштине припрема анализе и
прегледне извештаје из области фискалне политике и
економије, како би Народној скупштини пружила
стручну подршку приликом контроле трошења
јавних средстава
Буџет
Републике
за 2016. годину
У наставку су приказани планирани укупни и појединачни приходи и расходи буџета и
фискални резултат, као и њихове промене у односу на план буџета за 2015. годину. Приказан је
планиран ниво јавног дуга, као и његова промена у односу на стање јавног дуга на крају 2015.
године. Приказани су и планирани расходи према активностима.
Стопа раста личне
потрошње
Стопа раста
инвестиција
Реална стопа
раста БДП-а
Инфлација(индекс потрошачких
цена, крај периода)
1,8%
0,2%
6,6%
3,5%
Макроекономске
претпоставкеДА ЛИ ЗНАТЕ?
... да стопа инфлације од 3,5% значи
да ћете за робу коју сте у 2015.
платили 1.000 динара у 2016.
морати да издвојите 35
динара више
... предвиђа се да ће
укупна производња добара и
услуга да порасте у 2016.
години за 1,8%
... предвиђа се да ће
потрошња грађана да
порасте за 0,2% у 2016.
години
... предвиђа се да ће
инвестиције да порасту
за 6,6% у 2016.
години
Приходи 997,4 милијардидинара
Порески
приходи
Донације
Непорески
приходи
2016. 83,2%15,7%
73,0млрд дин.
7,9%
65,3 млрд дин.
8,5%
829,5 милијардидинара
156,6 милијардидинара
11,4 милијардидинара
2,3 млрд дин.
1,5%
5,4 млрд дин.
91,9%
Порески приходи
ПДВ
Осталипорескиприходи
Акцизе
Порезна добит
Порез на доходак грађана
Царине
829,5 млрд дин.
27,6 млрд дин.
6,9%
427,0 милијардидинара
38,5 млрд дин.
17,8%
254,2 милијардидинара
-8,2 млрд дин.
-12,3%
58,3 милијардидинара
1,5 млрд дин.
3,4%
45,4 милијардидинара
5,6 млрд дин.
19,2%
34,8 милијардидинара
0,3 млрд дин.
3,2%
9,8 милијардидинара
30,6%
51,5%
4,2%
7,0%
5,5%
Најзначајније промене:
ПДВ: повећање по основу раста потрошње становни- штва (финансира се из дохотка – зараде, пензије, социјална давања, дознаке и др.).
Царине: повећање по осно- ву раста вредности увоза.
Акцизе: повећање по основу редовне законске промене висине акциза на цигарете, алкохол и кафу, додатног повећања висине акциза на нафтне деривате и наставка примене наплате акциза на електричну енергију.
Порез на дох. грађана: повећање по основу позитив- ног кретања запослености и зарада у приватном сектору, док се у јавном сектору пла- нира рационализација броја запослених и пораст зарада за одређене категорије запо- слених (видети расходе).
ДА ЛИ
ЗНАТЕ
... да је ПДВ најважнији
приход буџета Републике.
ПДВ и акцизе заједно чине више од
2/3 укупних буџетских прихода
...у 2016.
сваки грађанин ће у просеку
да плати око 60 хиљада динара
по основу ПДВ-а
...у 2016.
сваки грађанин ће у просеку
да плати око 12 хиљада
динара по основу акциза на
цигарете
ПДВ10%
ПДВ20%
...
...
... ...+ =2/3
прихода
буџета
ПДВ Акцизе
... да постоје 2 стопе ПДВ-а:
20% општа стопа и
10% посебна стопа на одређене
(основне) производе
Расходи 1.119,2 милијардидинара
Издаци за отплату главнице
32,0 млрд динара
Нето буџетске позајмице
1,9 млрд динара
93,2%3,8%
3,0%
Текући
расходи
Капитални
издаци
Издаци за спровођење
јавних политика
9,2 млрд дин.
0,9%
1.043,1 милијардидинара
42,2 милијардидинара
-6,9 млрд дин.
-14,1%
33,9 милијардидинара
1,1 млрд дин.
3,5%
3,5млрд дин.
0,3%
2016.
ДА ЛИ ЗНАТЕ?
... да ће се из ових расхода
финансирати: изградња ауто-путева, мост
Земун–Борча, пројекат мађарско-српске
железнице, реконструкција судова (нпр. у
Ужицу и Рашкој, „Палата правде“ у Београду),
информациони систем Пореске управе,
реконструкција Музеја савремене
уметности у Београду и др.
Текући расходи
Расходи зазапослене
Расходи заробу и услуге
Социјалназаштита
Камате
Субвенције
Трансфериост. нивоима власти
Трансфери организацијама ОСО (ПИО, РФЗО,
НЗС, СОВО)
Остали текућирасходи
1.043,1 млрд дин.
1,9 млрд дин.
2,8%
69,6 милијардидинара
-14,5 млрд дин.
-5,3%
260,4 милијардидинара
10,3 млрд дин.
4,3%
251,6 милијардидинара
8,9млрд дин.
6,8%
139,9 милијардидинара
-9,9млрд дин.
-7,8%
116,3 милијардидинара
6,2млрд дин.
6,8%
98,3 милијардидинара
5,4 млрд дин.
6,7%
86,0 милијардидинара
0,8 млрд дин.
4,0%
21,1 милијардидинара
24,1% 25,0%
13,4%
11,2%6,7%
8,2%
9,4%
Најзначајније промене:
Расходи за запослене: повећање по основу увећања
зарада запосленима у: МУП-у и
Министарству одбране (2%);
установама основног и сред
њег образовања и ученичког
стандарда (4%); високог и
вишег образовања и студен-
тског стандарда (2%); и устано-
вама социјалне и здравствене
заштите (3%); као и по основу
социјалних издвајања за спро-
вођење програма рационали-
зације.
Социјална заштита: сма- њење по основу умањења
издатака за отпремнине
радницима у предузећима у
процесу приваизације.
Камате: повећање услед
раста јавног дуга.
ДА ЛИ
ЗНАТЕ
... да ће се око 5% буџета
Републике утрошити на накнаде по основу заштите деце и породице,
као што су дечји додатак, родитељски
додатак (за новорођену децу),
породиљско одсуство и сл.
... да је 8% буџета
намењено за субвенције, и да
се трећина тога троши на
субвенције у пољопривреди
... да се сваки 8. динар
из буџета Републике троши
на отплату камате по
основу јавног дуга
...да ће готово 5 милијарди
динара из буџета Републике бити
издвојено за накнаду штете и исплату
казни и пенала по решењу судова.
То је мало мање од укупних
издвајања за установе
културе
Између осталог,
више од 400 хиљада
деце која живе у сиромаштву
добијаће дечји додатак
Министарства финансија и управа у
његовом саставу (Управа за јавни дуг, Пореска
управа и сл.) реализује више од 40% буџета
Републике. Између осталог, преко њих се врше
трансфери ПИО фонду и РФЗО, отплата камата по
јавном дугу, трансфери локалном нивоу власти,
трошкови по основу експропријације
земљишта за изградњу капиталних
пројеката и др.
...да се преко
Буџет
Образовање, наука
и технологија
Одбрана и безбедност
Основно образовање: 68,9
Високо образовање: 39,1
Средње образовање: 32,3
Развој науке и
технологије: 15,2
Полиција: 61,7
Одбрана: 55,5
Остало
Рад судова и тужилаштва: 23,1
Порески и царински системи и
администрација: 12,4
Субвенције за инвеститоре: 12,0
Програм реформе јавне управе: 11,7
Социјални програм
Дечији додатак и друге накнаде по основу
дечије заштите и породице: 50,9
Социјална помоћ и друге накнаде по основу
социјалне заштите: 32,4
Накнаде за борачко-инвалидску заштиту: 14,2
Здравство*
Трансфери РФЗО из буџета: 28,2
Реконструкција клиничких
центара и друге активности
изградње и опремања
здравствених установа: 3,4
Пољопривреда и
животна средина
Субвенције у оквиру пољопривреде
и руралног развоја: 28,0
Животна средина: 9,4
Отплата дела
јавног дуга
Отплата укупне камате по
основу јавног дуга: 139,9
Отплата дела главнице јавног
дуга (издаци у циљу спровођења
јавних политика): 32,0
Систем локалне
самоуправе
Ненаменски трансфери
локалним самоуправама: 33,3
Пензијско и
инвалидско осигурање
Део који се дотира из буџета
ПИО фонду: 219,6
Саобраћај, инфраструктура
и телекомуникације
Субвенције у области друмског
и железничког саобраћаја: 27,1
Инфраструктурни пројекти од
значаја за Републику Србију: 9,4
114,8 милијардидинара
219,6 милијардидинара
172,1 милијардидинара
Бу
џе
т
168,3 милијардидинара
154,1 милијардидинара
142,0 милијардидинара
38,5 милијардидинара
41,5 милијардидинара
35,0 милијардидинара
33,4 милијардидинара
Активности на које се буџет троши
19,6%
15,4%
15,0%
13,8%
10,3%
3,1%
3,0%
3,7%
3,4%
12,7%
1.119,2 млрд дин
(*укључује и трансфере
Министарства финансија РФЗО)
Фискалнидефицит
Јавни дуг
121,8 милијардидинара
приходи
расходи
Република Општа држава
2,9%
БДП
око 3.239 милијарди око 3.297 милијардидинара
78,3%
БДПдинара
79,7%
БДП
163,5 милијардидинара
4,0%
БДП
Буџет
221млрд дин.
2,8 п.п.
БДП
227млрд дин.
2,9 п.п.
БДП
-69,6млрд дин.
-36,4%
-68,6млрд дин.
-29,6%Приказан је планирани ниво дефицита
и његова промена у односу на дефицит
планиран буџетом за 2015. годину
Приказан је планирани ниво јавног
дуга и његова промена у односу на крај
2015. године
п.п. = процентни поен
Водич су припремили истраживачи Парламентарне буџетске
канцеларије: Александра Бранковић, Јелена Плочић, Милица
Сеизовић и Ненад Јевтовић.
ПБК је успостављена као заједнички пројекат Народне
скупштине Републике Србије и Вестминстерске фондације за
демократију.
Напомена:
Наводи дати у овом документу не одражавају званичне ставове
Народне скупштине нити Вестминстерске фондације за демократију.
Извори:
Закон о буџету Републике Србије за 2016. годину
Фискална стратегија за 2016. годину са пројекцијама за 2017. и 2018. годину
Закон о буџету Републике Србије за 2015. годину
Месечни извештај Управе за јавни дуг – децембар 2015. године – прелиминарни
подаци (стање јавног дуга на крају 2015. године), Управа за јавни дуг
Закон о буџетском систему
Речник буџетских појмова, Парламентарна буџетска канцеларија
Контактwww.pbk.rs
Т: +381(0)11 3200699
Народна скупштина Републике Србије
Краља Милана 14, Београд, Србија
