Embed Size (px)
Citation preview
DODIRBOŽANSKE ISKRE
Zbirka pesama
Jelena Vukašinović
DODIR BOŽANSKE ISKRE
Izdavač
Samostalno izdanje autora
Dizajn korica
Aleksandar Mihajlović
Elektronsko izdanje
Beograd, 2013. godine
© 2013 by Jelena Vukašinović
ISBN 978-1-304-73911-7
JELENA VUKAŠINOVIĆ
DODIR BOŽANSKE
ISKRE
Zbirka pesama
2
ILUZIJE ŽIVOTA Otišla je ona, u noći beskrajno dugoj. Ja nisam slutio da je kraj, kada sam pokraj puta čekao da me pronađe. Otišla je, jednom, slučajno, a zauvek Ostalo je sve, a ništa nije. Ja ostao jesam, a kao da nisam. Ostalo je sve što je bilo, a ničega nema, Lutanja i slutnje da će novo jutro doneti mir. O zabludo! Kako je velika iluzija života, U kojoj san zamenimo sa viđenjem, Pa vidimo i kada ne vidimo, I sanjamo i kadа nas nema. Otišla jeste, da sam samo mogao otići sa njom, Da vidim gde je, da je ispratim, Da joj kažem hvala ti za sve što je bilo, I sve što si mi dala čakajući me da dođem iz života u naš mali san o večnosti. Gde je ta večnost sada? Odnela te je i ja sam ostao, i sada me nema. Izgubio sam se u večnosti koju smo zajedno stvorili za nas. Da sam samo mogao da joj kažem, Hladno je, ponesi topao šal, Da sam samo mogao da joj poljubim usnule oči dok je još bila tu, i šapnem joj u trenutku u kojem odlazi, Hvala ti živote moj za Život. Još jedan dah i kraj jednog velikog sna. Iluzije života i smrti da li igrate svoj ples pod mojih prozorima, dok prolećna trava prekriva njene tragove u snegu. Iskre radosti uhvatim u letu,
3
I stegnem ih čvrsto da ne pobegnu. Godina ili život ili ništa, ne vrede mnogo. Budim se u snu, a spavam budan. Kako sam mogao? Kako sam smeo? Kako nisam rekao? I još hiljadu puta kako? Dok reke kotrljaju usnule deverike. Da sam znao, što sada znam, Nikada ne bi pustio da prođe niti jedan dan, A da ne kažem hiljadu puta volim te i hvala, Za običnu sitnicu, za najmanji osmeh. Da sam znao da će otići ne bi je pustio da krene, Da sam mogao da je ispratim, Da sam smeo, Da sam hteo, Da sam umeo....... I tako hiljadu puta da sam! Dok mesec rasipa iskre sunčeve svetlosti po Dunavu koji je volela.
4
TEBI
Tebi koji si voleo, ostavljam sebe koju si voleo.
Tebi koji si izdao, ostavljam sebe, koju si izdao.
Tebi koji si ostao, ostavljam sebe koja sam nestala.
Srešćemo se još i nećemo tada znati da li ću ti biti žena, prijatelj il mati.
Da kažeš kako je bilo kada odoh tvome Bogu, da mi kažeš ono što sada saznati ne mogu. Da ti obrišem suzu kojom me sada moliš,
da ti oprostim što si izdao me, a voliš.
Ja opraštam već sada, jer želim srca čista, otići do raja i do čistilišta.
I ti oprosti sebi, svakog novog jutra, a kada kreneš spiti, oprosti sebi i sutra.
Oprosti sebi sada što si izdao, a voliš i nemoj nikad prestati svom Bogu da se moliš.
Ja idem Boginji svojoj, i malo boli neka,
ali ko vere ima, on može i da čeka!
5
PESMA O SREĆI
Ranjena duša ostade sama, u noći ovoj što život zove, puna gorčine i osećanja molitvu Gospodu mislima poje. Nije to duša što smrt sad čeka, velika reka života teče, al ko će dušu smiriti ovu u ovo tužno sumorno veče? Sad strah je istina koja je čeka, da prođe putem pročišćenja kad duša bude radosna bila biće i sjajna slika njena. Ona sanja snove o sreći, snove o beskrajnom polju cveća, ipak u času kad mora leći slika je jedna bez smisla njena. To slika jeste beskrajne tuge što nosi sobom u život večni jer nije sanjala po šta je došla i žali sada što mora reći, da sve je samo igra bila nekih sumornih mračnih sila, što mora sada kad kraj već čeka ostavit tužna lica mila. Al nek zna svako što mora znati da smrt je život lepši od snova, da nema veće sreće za dušu nego što duša sanja ova. Za mladih dana sve je bilo više od svega što je htela više od pesme ili tuge više od svega što je smela. Rekla bi sada ova duša da život njen je radost Boga, da sanja krila dok je sama i svesna svega i svesna toga. Sa pesmom nije nikad kasno da život večno dođe nama ipak kada sve jednom prođe, na put večni poći će sama. I nema suza koje liju i nema sreće veće od toga da konačno sretne na putu njenom milog i dragog Boga. Jer jedan samo ima put za duše čiste od straha ljudi da sa prolaskom kroz tunel večni duša tek počinje da se budi.
6
Dok živi život ona sanja da istine nisu samo sene koje će proći kao ljudi što prolaze kroz dane njene. Da život jeste ono što nije ni svrha ni subina duše njene da nebo ima, o Bogu hvala, svega što treba da se krene, u istinu u pobedu u nove zore, u zore koje odnose tugu jer tužno je kad gledaš sreću, a ti živiš sudbinu drugu. Ovo nije pesma o duši koja će otići na put kraja ovo je pesma o sreći samoj koja je počela da se javlja kroz zrake ponoćog plesa, meseca i zvezda na nebu gore, ovo je pesma o svim ljudima koji su živeli na zemlji srama, koji su voleli, a nisu rekli da život jeste samo kad jesu, ovo je pesma za duše koje na put bez kraja odnose pesmu. Ovo je pesma o pesmi samoj što od Gospoda dođe do mene, da me podseti da mi kaže šta jesu sada želje njene. Da mi ostavi na poklon dugu koja nije imala boje da mi ostavi u život tugu koju je nosila godine ove. Ovo je pesma o ženi svakoj što daje sebe radi ljudi al ne zna ona da svakom jednom samo Gospod može da sudi. Ovo je pesma o mojoj sreći što istina se danas zove, ovo je samo jedan uzdah iz grudi prepunih tišine svoje. Jer da je rekla kad nije smela da sreću želi više od svega ne bi sad bila tu gde jeste, ne bi to bila posle svega. Bila bi slobodna da piše pesme koje joj duša nekada sanja, bila bi slobodna da slika život koji je prepun osećanja. Bila bi voljena više od svega i sada sa kosom sedom bila bi voljena al sad je samo tužna i umorna od svega.
7
PESMA O PUTU
Kada bi ljiljani mogli pevati, Da li bi pesma bila molitva,
Ili bi to bila oda radosti života? Kada bi more moglo svirati, Da li bi žalost iz pesme sijala
Ili bi to bila simfonija stvaranja?
Da li si ikada video besmisao u svojim jutrima? Da li si dozivao ponoć u strahu od novog dana?
Ne mogu biti, a ne mogu ni otići.
Ne mogu ostati, a ne mogu ni prići. Ne mogu gledati, a ne mogu ni kriti
Da tvoje ime je molitva koju neću izgovoriti.
Da li si ikada video pticu na vrhu ledenog brega? Toplog srca u moru beskrajne hladnoće.
Da li si ikada video leptira u pustinji tvojih snova? Radosti punog u okeanu besmisla.
Da si ikada znao da postojim,
Da li bi čekao ili bi nestao pre nego što si me sreo? Da si ikada verovao da je moguće dotaći dugu,
Da li bi molio Boga za sunce iako duga živi samo posle kiše?
Da si ikome rekao volim te,
Da li bi danas toliko bilo teško voleti? Da si ikada voleo,
Da li bi danas bilo toliko teško ostati?
8
Da si igde video proleće, Da li bi pustio da zima osvoji tvoju dušu?
Da si ikada sanjao sreću, Da li bi se jutrom budio umoran od života?
Da li si, a nisi.
Da li bi, a ne bi. Da li može, a ne može.
Da li postoji, a ne postoji. Da li živiš, a ne živiš.
Da li spavaš, a budan si. Nisi.
Sretosmo se ovde da bi se dodirnuli, da bi se voleli.
Nemoj propustiti da dotakneš dugu Zbog toga što nisi želeo da vidiš kišu.
Kiša je isto tako lepa kao i sunce Ako znaš kuda gaziti.
Sreća je ono što ostaje,
Posle strepnji da vreme ne postoji. Jer šta je vreme dušo moja,
Samo put bez povratka naših života, Samo prostor u kojem se sretosmo
Da bi se voleli i ovaj put.
Da li sam, a jesam. Da li bi, a bi.
Da li mogu, a mogu. Da li postojim, a postojim.
Da li živim, a živim. Da li spavam, a budna sam. Jesam.
9
Put je sve, cilj je uvek isti. Posle svakog kraja dolazi novi početak,
Za ljiljan i za more i za dugu.
Posle nas putem će ovim krenuti neko novi I neće znati da svaki korak je korak beskraja
Čekaće i oni da se pojavi duga da bi voleli proleće A neće znati da proleće živi u njihovim srcima.
Ti drugi bićemo mi nekog budućeg sutra,
A ne znamo da samo danas je naše zauvek, Jer put je večnosti,
Kraj je samo korak na tom putu.
10
JEDNA LJUBAVNA
Pustio ju je da ode, da odnese život iz dana koje je tkala svojim željama,
pustio ju je da svoje sjajne snove, odnese u neke predele nove.
Pustio ju je da ode i nije rekao stani.
Pustio ju je da krene i nije rekao ostani. Pustio ju je, a ona nije htela poći,
On nije kazao ništa samo je zatvorio oči.
Mesečina je obasjala njihove sene, da li je on to plakao kroz suze njene?
Da li je on tražio sebe u snovima koji su stali Ili su snovi bili život, to nisu znali?
Da li je sunce grejalo uvek svetlošću mraka kao tog dana
Ili je svetlost mraka tekla njihovim venama? Da li je tuga bila od života jača
Ili je tuga bila samo put kojim korača?
Da je mogao da pročita u njenim očima pesme, ne bi prestao da veruje da sme se sve što se ne sme
da život ima smisla kad čovek prestane da moli da je samo znao kako je mogla da ga voli.
Ali nije znao ništa, i pustio ju je da ode
I nije tu bilo suza, na to je navikao ljude. Pustio ju je, a nije znao da u tom trenu
Izgubio je prijatelja, vilu i ženu.
11
Pustio je i mislio je da će proći Život u bolu i beskrajnoj samoći
Sam po sebi u smiraj novog dana Da će sama od sebe svetlost postati sva tama.
Al nije prošla nikada, tad nije mogao znati Da život nikada neće sa tom tugom stati
Jer šta je tuga do obična bura posle sto godina samoće Kada mu razum ne da ono što duša hoće.
12
PESMA O VEČNOSTI Ustajem, nestajem, prestajem, sad znam da ostajem, Bila sam, stigla sam, sama sam, sad znam da kriva sam, Lagala, volela, izdala, sad znam da bila sam, Zahvalila, oprostila, preživela, sad znam da živa sam. Sad znam da sve je dobro kad zora večnosti počne da rudi, Kada istina u srcu tvome započne sama da se budi, Tada ćeš ispiti gorko vino sazdano od greha svojih, Ali Gospod te voli znaj i tada, i nemaš čega da se bojiš. Jer svako jednom dođe do onog dela duše svoje, U kojem će konačno naći najveće istine koje postoje, Vitezi slavni i gospe drage koje su volele ljubav dati, Pesnici koji su slavili život i rečima pobede vojevati. Bila je jednom jedna gospa, lepa i mila na radost Boga, Koja je volela kao sunce viteza slavnog ne znam sad koga, Milih pogleda i kose zlatne nije joj bilo lako kriti, Da jedino kada on je tu, ona je srećna mogla biti. Sanjala jeste gospa naša, snove od anđela i vitezova, Ali jutrom je želela samo, biti svoja, a opet njegova, Sanjala jeste gospa sjajna, bitke i radosne scene slave, Ali kada bi noći prošle, beše on sunce njene jave. Nije to bila obična gospa, koja je volela kao žena, To je bila božanska ljubav, koju je duša sanjala njena, Životi prošli, ko će da broji, svaki je doneo istinu neku, Ali ovaj što sada dođe pokrenu zlatnu istina reku.
13
U očima je videla suzu, nemojte nikada reći da nije, Jer i onaj ko najmanje voli, dobro u srcu svome krije, Možda i suze nije bilo, ali je znala da će doći, Ko je još ikada video da zlo je moglo bez dobra proći. Gorela jeste, sad je jasno, ali nije ona bila kivna, Znala je to se sudbina zove, a nju je čekala još jedna divna, Ako je sada morala ići, to je Boginja tako htela, Da je nauči da na kraju duša dobija što je snela. Bolelo jeste, to nije krila, ali bolelo je mnogo toga, Bolelo jeste, al sada sve odlazi zauvek u slavu Boga, Jednom kad budu ljiljani cvali, njena sreća će ponovo doći, Da je podseti da su životi beskrajno dugi u samoći. Nestala jeste, ali to je samo da bi mogla ponovo doći, Ostala je suza u oku, koju će jednom izbrisat moći, Otišla jeste, ali to je samo da bi sad mogla da se vrati, Platila jeste, ali nikom ništa sem sebe ne možeš dati. Volela jeste gospa draga viteza koji to nije bio, Ranjena srca i duše zgasle istine nikada on nije pio, Pa kako može imati tugu u srcu koje volelo nije, Pa kako može imati ljubav duša koja svoj jad sad pije. Otišla jeste, ali ipak jednom kad bude vreme da se vrati, Da li će biti ona ili on, to u tom trenu ne može znati Jedino što joj gospod reče, dok gledala je kako gori, Da se od tada za dušu njegovu u večnosti ona zauvek moli.
14
Da se moli da jednom kada, dođe život pročišćenja, Smogne snage da vidi ono što želi duša njena, Da shvati kako je tužno bilo u času u kojem suzom je moli, Da voli sebe i da shvati da ne izdaje se onaj ko voli.
15
PESMA O NJOJ Čekao sam te i znao sam da ćeš doći, Samo sam trebao ostati na mestu kraja želja, Samo sam trebao biti, Ne pitati, ne tražiti, samo biti, Okupan pogledom tvojim, Samo sam trebao ćutati, ne govoriti ništa, I znao sam da ćeš doći okupana ponoćnim sjajem, Znao sam. I nisam tražio, ostao sam i nisam slutio, Da će noć doneti svetlost koju sam tražio životima, Čekao sam te, vekovima, Čekao sam te i molio vetar da te donese na svojim krilima, Čekao sam i stao sam i ostao sam, I nisam pitao samo sam čekao i znao sam da ćeš doći, Na mestu kraja želja, Na samom izvoru života, Znao sam da ću te naći kada prestanem da te tražim, Znao sam da ćeš doći kada prestanem da se okrećem, Kada odem i kada kažem da se neću vratiti, Znao sam da ćeš doći kada ubijem slutnje, Čekao sam i znao sam, tu si Osećao sam ti korake životima, Bio sam tu kada si padala, kada si sanjala, Čekao sam te i znao sam da ćeš doći, Reč, san, misao ravni su večnosti koju sam čekao, A čekao sam, nisam prestao da se nadam, I znao sam da ćeš doći kada sklopim oči u molitvi, Tvoji koraci su moji, to sam čekao da prepoznam, Jer ako ne vidim sebe u tebi, Ako ne vidim tebe u sebi, Onda nisam ni video. A jesam, video sam. Čekao sam te i znao sam da ćeš doći.
16
Video jesam u sumraku svojih želja, Kako se pojavljuješ iza vrata koja sam davno zatvorio, Čekao sam i znao sam da ćeš doći. Pratio sam te kroz vekove i voleo svojim dodirima, Da li se sećaš kiše, one kiše kada smo se voleli na obali grada koji je odnela reka Tada si rekla čekaj me, i otišla si sa njom. I ja sam čekao i znao sam da ćeš doći sa kišom, I nisam prestao, nisam pitao, samo sam čekao. I došla si, a ja sam čekao trenutak u kojem ću konačno, Da prepoznam sebe u tebi, Da doživim tebe u sebi, i da odem zauvek ispunjen istinom života, Ispunjen istinom da sam živeo.
17
AKO BI JA BILA TI Ako bi ljubav bila kamen, da li bi napravio most koji spaja istine ili bi ga uzeo u ruku i bacio u vodu. Ako bi ljubav bila most, da li bi prešao sa mnom na drugu stranu beskraja ili bi otišao sam u beskonačne mogućnosti otkrivanja novih puteva. Ako bi ljubav bila beskraj da li bi krenuo oslobođen iluzije života ili bi odustao od toga da se setiš istine i pre nego što je vidiš. Ako bi ljubav bila istina, da li bi me zagrlio i pre nego što me pogledaš ili bi čekao da me vidiš pa tek onda krenuo u život. Ako bi ljubav bila zagrljaj da li bi me sanjao u noćima u kojima se ruše svetovi ili bi čekao da se sve izgradi da bi me ponovo našao. Ako bi ljubav bila san, da li bi se probudio sa prvim zracima sunca ili bi čekao da ona obasja noć svojim sjajnim vetrovima. Ako bi ljubav bila sunce, da li bi prestao da gledaš u njega zbog straha ili bi ostao na mestu sa kojeg se ono najbolje vidi. Ako bi ljubav bila strah, da li bi se borio da je zadržiš ili bi pustio da odleti na krilima ptica koje odnose proleće. Ako bi ljubav bila ja, da li bi me pustio da odem, kao da nikada nisam ni bila, ili bi ostao na mestu susreta zauvek, čekajući je da se pojavi, Ako bi ja bila istina, da li bi me pustio da osvanem u tvojim pesmama ili bi zatvorio dnevnik i pre nego što bi nastale prve reči.
18
Ako bi istina bila iluzija, da li bi verovao da postoji, ili bi pustio da tvoja duša priča sa beskrajem o svojoj sreći. Ako bi iluzija bila nada, da li bi je ugasio i pre nego što te ugreje, ili bi joj dao priliku da zaživi u tvojim danima. Ako bi nada bila mogućnost, da li bi prestao da se nadaš, ili bi jutra budio željom da je uhvatiš. Ako bi mogućnost bila postojanje, da li bi odustao od života, ili bi svoje uzdahe bojio vetrovima sopstvenih želja. Ako bi postojanje bilo večnost, da li bi se radovao svitanju, ili bi zatvorio oči gledajući u tamu noći. Ako bi večnost bila ljubav, da li bi voleo sa svakim otkucajem srca, ili bi pustio da ono živi, a da nikada nije osetilo sopstveni dah. Ako bi ljubav bila ti, da li bi verovao da ima nade da sreća postane život ili bi prestao da se nadaš da postoji novi dan.
19
SUSRET DUŠA Da smo se sreli u nekom gradu, nekada, negde, pitanje je da li bi se videli, i da li bi imali hrabrosti da se gledamo, dovoljno dugo da se prepoznamo. Da smo se sreli u tom gradu, Gde su susreti ispunjeni iluzijama Da li bi videli istine ili bi prošli pored nas i pre nego što smo se sreli. Da smo se nekada sreli Da li bi to bio susret koji bi doneo večnost Ili bi bio prolazna stanica naših duša Koje u potrazi za sobom ne vide sebe. Da smo se sreli, a da se nismo videli, Sretali bi se uvek iznova, lutali bi životima, A ne bi znali da smo se jednom već sreli, A nismo se videli jer nismo pogledali istine. Da smo se dodirnuli pre nego što smo se videli, Da li bi taj dodir doneo sa sobom istine, Ili bi ostao samo dodir beskraja zaleđen u vremenu, Samo tren u kojem se večnost spusti na naše dlanove. Da duša nije upoznala dušu, Da li bi ikada mogla da je upozna, a da ne vidi samo telo, Da duša nije upoznala telo, Da li bi ikada mogla da ga prepozna.
20
Da smo se sreli u nekom gradu negde, Telo bi volelo telo kao što se tela znaju voleti, Duša bi zavolela telo, jer duša vidi ono što telo voli, A duša možda nikada ne bi srela dušu. Ovako i da se nikada ne sretnemo, Naše duše će znati da je moguće pričati bez reči, Voditi ljubav pogledima, dodirivati se mislima, Naše duše će znati da su se srele, kao i svaki put.
21
PLES ŽIVOTA U zoru kada se jutro rađa, I kada anđeli odnose noć na svojim krilima, Potraži me u predgrađu svojih snova, Oseti kako plešem na mesečini. Kao mesečev zrak, Prolazim kroz snove kao kroz oblake, Dodirujem ti dušu svojim šapatom, I čekam da me povedeš kući. Koraci koje ne poznajem. Tango. Saplićem se o istine. Ustajem. Gubim ritam, ostajem, Nastavljam. Ovo je ples života. Dodiri kao vatra i kao vetar, Nestaću ako me ne zagrliš, Dovoljno jako da bi mogla plesati, A opet nežno da bi mogla disati. Budimo se iz snova i sanjamo na javi, Godine kao koraci života, Plešemo kroz večnost, Do izvora ljubavi od koje davno postasmo.
22
VIDIM TE Vidim te iza oblaka, i sanjam tvoje korake, Da li je iko ikada dotakao dugu, A da nije obasjan kapima kiše tražio istine u beznađu Da li je iko čuo moje molitve kada sam padala? Te oči sam pratila životima, da baš te sa kojim tvoja duša priča o svojim strepnjama. Te ruke sam sanjala vekovima, da te baš te kojima oslikavaš sebe na mojim leđima. Te slike sam tražila godinama, da te baš te koje mi šalješ u snovima. Tu dušu sam čekala eonima, da tu baš tu koju si dobio od Boga za mene. Te molitve sam šaputala jutrima, da te baš te koje su te dovele pod moje prozore. Te istine sam gradila godinama, da te baš te koje su prosuo pred moja svitanja. Te uzdahe sam tražila noćima, da te baš te kojima si otvorio moje tajne. Vidim te iza oblaka, koraci nestaju u noći U toj noći u kojoj se rađaju svetovi I tu si, konačno, spuštaš svoj dlan na moj I vodiš me u večnosti.
23
NIKOME NE RECI Nikome ne reci, ne nemoj, da sam te čekala životima Ako čuju ljudi to razumeti neće, jer za njih život, jeste samo skup godina kroz koje hodimo. Nikome ne reci, ne nemoj da sam se molila vekovima, Ako čuju ljudi će to ismejati, jer šta je molitva jedna naspram toliko duša koje se traže. Nikome ne reci, ne nemoj da sam te sanjala godinama, Ako čuju ljudi će to prezreti, jer šta su snovi kada stvarnost tugom boji njihove godine. Nikome ne reci, ne nemoj, da sam te želela noćima, Ako čuju ljudi će to podceniti, jer šta je želja, samo potreba bića koje u njoj traži mir. Nikome ne reci, ne nemoj, da sam te ljubila satima, Ako čuju ljudi će to osporiti, jer šta su poljupci, samo dodiri tela koji nestaju u noći. Nikome ne reci, ne nemoj da sam te volela pesmama, Ako čuju ljudi će to izmeniti, jer šta je pesma, samo skup reči na listu hartije. Nikome ne reci, ne nemoj da sam te gledala danima, Ako čuju ljudi će to odbaciti, jer šta je pogled, samo susret očiju koji se guby u daljini. Nikome ne reci, ne nemoj da si bio moj iako te nikada nisam srela........
24
POTRAŽI ME
Duboko u noći potraži mi lik, Kažeš voliš me, a opet čekanje života.
Šta je uzrok, tvoji nemiri ili moji strahovi Ili je život zaista samo iluzija od koje bežimo
Prihvatajući stvarnost koju su nam dali.
Ne mogu da te dodirnem, a tu si Još jedan krug rađanja i umiranja,
Još jedno jutro bez putokaza Još jedna noć bez tebe.
Da li si ikada pitao svoju dušu,
Kako je mojoj u noćima u kojima moli zvezde Da te svojim sjajem sačuvaju od tame života
U koju si se zapetljao tražeći svetlost.
Da li si ikada pitao svoje snove, Zbog čega ne sanjaju više,
Gde su se sakrili čekajući da se rodiš ponovo, I da ne odustaneš od nas pre novog života.
Da li si ikada pitao svoje srce,
Kada je prestalo da se raduje proleću, Gde su nestale pesme koje si voleo,
Da li još uvek kuca ili samo preživljava godine.
Da li si ikada pitao svoje oči, Zbog čega ne vide božanske iskre svetlosti,
Kada su prestale da traže dobro, Gde je taj smiraj kojem si težio vekovima.
25
Da li si ikada pitao svoje anđele, Zbog čega je tuga ispunila tvoja svitanja,
Gde su ti ljudi koje si voleo, Kada ćeš dobiti istine da bi preboleo.
Da li si ikada pitao svoje suze,
Zbog čega broje godine poraza Gde su sve one žene koje si voleo
I zašto se nikada nisu molile za njih.
Beskrajan krug rađanja i umiranja Beskrajan put neotkrivenih istina
Beskrajna tuga u svakom novom životu Beskrajna radost zbog susreta i opet kraj.
Znam da reči jesu samo igračke,
Znam da ljubav jeste samo razmena, Znam da dodir jeste samo osećaj,
Znam da uzdah jeste samo deo udaha.
Znam.
I ja sam pitala svoju dušu, I ona je rekla ostani.
I ja sam pitala svoje snove,
I oni su rekli nastavi,
I ja sam pitala svoje srce, I ono je reklo voli ga.
I ja sam pitala svoje oči,
I one su rekle vidi ga.
26
I ja sam pitala svoje anđele,
I oni su rekli on je taj.
I ja sam pitala svoje suze, I one su rekle to nije kraj.
Znam.
Ali ne znam kako da verujem dok ne vidim,
Kako da ostanem dok ne doživim, Kako da nastavim dok ne dođeš, Kako da vidim dok se ne pojaviš,
Kako da znam dok me ne zagliš,
Kako da budem dok me ne proneđeš, Kako da ne plačem dok sve ne prođe,
Kako da ne tugujem dok radost ne dođe.
Znam.
Voleću te, malo više i, Moliću se malo više i, Želeću te malo više i, Ljubiću te malo više.
Znam,
Ali ti nikada neću reći da ću možda jednom otići sa rekom,
Ali ti nikada neću reći da možda neću moći čekati, Ali ti nikada neću reći da možda neću postojati,
Ali ti nikada neću reći da ću možda morati otići, a da me nikada nisi imao.
27
Beskrajan krug rađanja i umiranja nikada ne staje,
Potraži me sada dok znam da postojim, Potraži me danas dok znam da dišem,
Potraži me večeras dok još možeš da me nađeš.
Potraži me dok znam da sam tu.
28
SVETLOSTI MOJE DUŠE
Svetlosti moje duše, Šaljem ti istine vekova,
Šaljem ti korake godina, Šaljem ti iskre ljubavi,
Šaljem ti sebe u susret.
Ja sam te sanjala, Ja sam te volela, Ja sam te pustila, Ja sam prebolela.
Ja sam te čekala, Ja sam te gledala, Ja sam te slutila, Ja sam te ljubila.
Ja sam te želela, Ja sam te tražila,
Ja sam te prizvala, Ja sam te snažila.
Svetlosti moje duše,
Šaljem ti sjaj svojih života, Da se sa tvojom susretne, Na pola puta ka zvezdama
Svetlosti moje duše, Šaljem ti svoje istine,
One koje je moja duša Sakupljala za dane u
Kojima ćemo imati nas.
29
Svetlosti moje duše,
Šaljem ti sav sjaj zvezda, Da te u noći ponovnog susreta,
Na nebu vatrometom podseti na nas.
Svetlosti moje duše, Šaljem ti snagu beskraja,
Da u životu konačnog susreta, Tvoja duša prepozna sebe u meni.
Svetlosti moje duše,
Šaljem ti slike svih naših života Da ti u svakom novom pitanju, Donesu odgovore koje tražiš.
Svetlosti moje duše,
Šaljem ti iz života prošlog, Sebe u susret, da me osetiš,
Pre nego što me ugledaš.
Svetlosti moje duše Šaljem ti večnost koju smo sakupljali,
Za noći ispunjene sjajem meseca, Kao nagradu za to što smo birali nas.
30
NOĆI ČAROBNE U moru beskrajne tuge potražiću izlaz u svetlosti duše koju nosim, U večnosti ostaće trag da životima moje biće za ljubav prosi, Da li je prokletstvo duše veće od ljubavi prema dragom Bogu, Da li će ikada doći milost to ove noći tužne saznati ne mogu. Ja pretačem reči iz okeana vremena u stvarnost koja me boli, Ja molim gospoda da sačuva ovu dušu koja te iskreno voli, Znam i bez tebe postojim kao biće koje istine traži, Ali ne znam kada ću prestati da verujem u svoga uma laži. Kada ću prestati da stvarnošću zovem ono što oči mi ne vide, Kada ću prepoznati da se i anđeli mojih suza stide, Kada ću shvatiti da sve što dobijam jeste ono što verujem da je moje, Kada ću spoznati da izvan Boga istine same ne postoje.
31
Nisi ti dotakao moje zore dok si se budio jutrom na jastuku od oblaka, Nisi ti svetlošću svojom od mene razgrtao sile mraka, Nisi ti video iskre radosti moje duše kada te je pokrivala šapatom svojim, Nisi ti video sjaj mog bića kada sam shvatila da tvoja duša postoji. Ja jesam i zato ostavljam za sobom svitanja istkana od snova prethodne noći, Sakupljam uzdahe u krčag vremena za dan kada ćeš konačno doći, Nestajem zauvek da bi se rodila ponovo u tom životu pročišćenja U kojem ćeš doći i ti sa ljubavlju, kao što beše davno želja njena.
32
ILUZIJA
Senka i strah Nije to bila iluzija
Videla sam kako se budiš Osetila kako me ljubiš
Bio si, jesi. Tu pored mene. I sada vidim ti koraka sene.
I sada čujem glas koji me voli I pitanje ako je ovo ljubav, zbog čega boli?
Nisi ti bio tu
A možda i jesi. Plakao.
Nisam slutila
Da noć može biti ravna večnosti. Život, kraći od nje jeste.
Nisam ti rekla da sam pomerila stene da bi te pronašla. Ćutim.
Ako kažem, da li će išta značiti? Verujem u snove.
Ti jesi moj san.
Nikome ni reč.
33
ZAGRLI ME
Sjaj istina i Istine večnosti Kao iskričava svetlost spuštaju se na mene
Krećem ka tebi moj anđele Ostavljam sve tamne sene.
Ovo si ti.
Ovo sam ja. Mi.
Večnost. Mir.
Radost i smeh.
Tvoji dodiri i moje molitve Spoj božanstvenog u trenu
Da li si video kako sam sijala Kada si u meni video prelepu ženu.
Ti jesi moj.
Ja samo tvoja. Mi.
Večnost. Mir.
Radost i smeh.
Snovi jesu moje kočije Ipak java je lepša od želja,
Čekam te na prozorima svitanja, Nebo je danas naša postelja.
34
Ti. Ja. Mi.
Ljubav je to,
samo me zagrli i nikada me nemoj pustiti.
35
JA SAMO ŽELIM Ja samo želim da te volim ti daleki nestvarni svete, Ja samo želim da spustim svoje srce na tvoje dlanove i da ti kažem vodi me, Ja samo želim da ostavim svoje snove na pragu tvojih svitanja, Ja samo želim da se probudim i čujem ti korak ispod mojih prozora. Ja samo želim da se radujem, vetru koji mirise ljubavi po polju raznosi, Ja samo želim da živim umesto da čekam da život zakuca na moja vrata, Ja samo želim da ti kažem volim te i da te zagrlim čvrsto, Ja samo želim da nestanem u tvojim noćima i da se rodim ponovo bolja za nas. Ja samo želim da se sretnemo ovde ili na kraju sveta, Ja samo želim da te prepoznam, kao što sam te prepoznavala životima, Ja samo želim da ti kažem ostani, iako znam da ćeš morati da kreneš, Ja samo želim da te zagrlim jako, da te nikada ne pustim od mene.
36
Ja samo želim da me dodiri tvoji vode kroz snove kao kroz javu, Ja samo želim da osetim ti dušu koja priča samnom i kada ćutim, Ja samo želim da si tu, pored mene i da postojim, Ja samo želim da budem istina u svetu laži koje slutim. Ja samo želim da dođeš, da kreneš i da stigneš kući, Ja samo želim da znaš da svaki odlazak je samo put povratka Ja samo želim da vidiš da svaki izazov je otisak koraka na tom putu Ja samo želim da osetiš ljubav i da se ispunjen svetlošću setiš da si moj.
37
SAN O SREĆI
Ne, nemoj da kriješ suzu Kojom me tvoja duša voli Ako sada moram da odem
To je zbog toga što reč koju ćutim boli.
Da li je istina Slika ili Misao Ili smo mi samo sene
Da li su koraci tvoji stvarni I da li ćeš ikada doći do mene.
Videla sam te, gledala jesam
Tvoje oči su tako sjale Sanjala taj sjaj životima
Pre nego što su te moje ugledale.
Mislila sam, sada će stići Od Izvora koliko može proći Svaki čas pitala, hoće li prići I ugrejati hladne moje noći.
Rekla sam svetu istinu svoju, Ljudi su rekli ne trebaš reći Al ja sam samo obična žena Koja je sanjala San o sreći.
38
PESMA O NAMA Dok hodam koracima tvojim, dok slušam tvoje ime, dok te sanjam u noćima punog meseca, znaj da oduvek si bio tu kao priviđenje koje sam volela. Ne postoje reči koje bi naslikale lepotu svetlosti koju osećam, o dragi, prolećni zraku. Ne postoje mirisi koji bi napisali priču ljubavi koju bi slavili eonima. Volim te, ne, ne mogu te voleti, a opet volim te, a čak ni ime ti ne znam. Jednom sam čula da te zovu svesnost, jednom sam čula da te zovu mir, drugi put rekoše ljubav, a zatim radost, lepota i beskonačnost. Ja ne znam ko si, al znam da uz tebe ja sam ono što volim više od svega, mir, svesnost, ljubav, radost, lepota i beskonačnost. Ja te neću zvati imenom, to je kao kad prelepom biću, divnih boja, sa mirisom lepšim od glasa anđela daju ime ruža, toliko ograničavajuće, a opet tako jeste.
39
Tvoje ruke, tvoj miris, tvoje oči nisu. Moje su. Moj glas, moje srce, moja radost nije. Tvoja je. Ne mogu ti nikada reći koliko sam čekala da se pojaviš u svetlosti moga oka. Neću ti nikada reći, koliko je suza bilo ispod jastuka dok tvoj dah nije osušio oči moje. Nikada neću reći koliko sam se molila da postojiš negde i da se setiš da si moj. A možda i nisi. A možda i jeste sve čarolija u koju želim da verujem, i neka je. Pristajem na iluzije, pristajem na to da vidim ono čega nema, pristajem da čujem ono što nisi izgovorio, pristajem da osetim ono što nisi poslao. Pristajem na sve, jer ovaj čas jeste čas moje radosti. Ovaj čas jeste čas moga konačnog rađanja. Čovek se rodi tri puta. Prvi put kada uzme prvi dah. Drugi put kada spozna Boga. Treći put konačno kada spozna sebe kroz oči sveljubavi. Ja se danas rodih konačno.
40
PERLE VEČNOSTI
U beskraju mojih snova Gde počinje priča ova
Dok duša mi nebom luta Ja videh te preko puta
I opet se duše naše u svetlosti prepoznaše.
I kao da dva života nisu prošla
Dok tvoja duša ponovo nije došla Da me podseti
Da snovi vrede samo ako jutrom donose tebe Ako duša moja u tvojoj vidi sebe.
Taj mir u očima
Taj dodir beskraja Tu strast u grudima
Dok tebe nisam video stvarno nikada.
I pitam se kako ovaj život Nekada zvao se životom
I kako ljudi prestanu da žive Kada druge počnu da krive Za strah, za tugu i poraze
Koji se samo u njima nalaze.
41
Ja znao sam da postojiš I kako godine brojiš
Kao staklene perle večnosti U snovima sam te slikao
I tvoje dodire čekao Da me probude iz sna
Zato hvala ti za ovo jutro malena.
Taj mir u očima Taj dodir beskraja
Tu strast u grudima Sada osećam kroz tebe kao nikada.
42
PESMA O ŽENI Ja sam ono što me je napravila priroda draga, zemlja je moja kuća nebo je moja snaga Izvor je moja duša koja sa anđelima šeta, ja sam slika beskraja i jednog i drugog sveta. Ja sam ono što jednom se zvalo biće, ja sam istina i samo istinito otkriće Ja sam beskrajna mogućnost postojanja, I ono što mi duša noćima sanja. Ja sam priroda sama i oblak je krevet moj, ja sam oblak i sama ljubav je život moj Ja sam ljubav, to tako je lako reći, al nije bilo lako tim putem danas preći. Ja sam ljubav, kad bi to lako bilo, ne bi se toliko od nas u životu krilo Da ništa na svetu ne postoji draže, od dodira dve duše koje se vekovima traže. Ja sam ljubav to je istina sama, kao i svi imam vrlina i imam mnogo mana. A ljubav sam jer imam sve što mi za to treba, komad hleba i beskraj visokog plavog neba. Izvor da napojim se kad istine mi duša traži, imam Boga koji me kroz molitve snaži. Imam sve što mi srce do sada sanja, imam svetlost sunca, miris mora i vetra milovanja. Imam jer jesam to što mi sada treba, da nije tako ne bi bilo ni zemlje ni neba. Jer samo imamo ono što jesmo, ako smo sami pitajmo se gde smo. Ako smo tužni pitanje je šta je ta tuga, da li je pesma ili ona izgubljena duga. Ako smo beskraj, onda kraj ne postoji,
43
ako smo istina, onda smo ceo svet znaj. Ako sam ljubav ja sam svetlost sama, i nema više mesta koje je prekrila tama jer jedino mesto u koje mogu ući, kada kažem da bi otišla kući, Jedini dom koji mi duša traži, jedini hram od svih hramova draži jeste srce moje ako ljubav u njemu živi, jeste telo moje ako se u ljubavi smiri, jeste duša moja koja živi postojanje, jeste moja svest koja nema kajanje jesu moje oči koje sva bića vide jeste moja strast koje se ne stideh jeste moja misao koja večnost pravi jeste miris polja i onaj zumbul plavi. I mogu reći, kad ljubav sam sama Da u ljubavi sam i žena i vila i mama. Žena jer ne plašim se ljudi. Žena koja je uz ljubav počela da se budi. Žena što pesme u srcu nosi. Žena koja osmehe sokakom pronosi. Vila jer magija se ljubav sama zove Koju živim kroz dane i kroz snove. Vila jer svaka reč je čarolija Koja donosi radost i srećom opija. Vila jer život je radost sama Što od mene teče ka svim ženama. Da se sete da jesu samo kad žive, Da se sete da nikoga ne krive, Da se sete da rođene su da bi ljubav bile, Da se sete da su majke, žene i vile. Da se sete da je radost svakog dana moguća kao što je nekad bila tama.
44
Jer tame ima samo kad sunce zađe al sunce uvek sija kada ga srce nađe. Da oproste, da zahvale i da mole Da budu žene i da počnu sebe da vole. Jer svaka žena je ljubav Ako to sebi može dati A kada ljubav daje uvek će isto dobijati. Ja sam ljubav i ti si isto shvati To niko ne oduzme, niko ne može ni da vrati Jer ljubav se u srcu samom rađa, bez osuda sažaljenja i svađa Bez ucena da nešto mora jer smo dali nemamo ništa sem onog što smo već imali. I zato danas uđi, ko u hram u srce svoje i probaj da osetiš ljubav i spoznaš reči ove probaj da shvatiš da život si samo kad jeste srce ti puno ljubavi, radosti i pesme. Probaj da nađeš oproštaj za ranu svaku Jer to ti daje moć i želju jaku Da ponovo živiš u jutru novog dana, ako si bolesna, tužna i sama to ti daje snagu da shvatiš da sve je u tebi a kada to shvatiš nikada žalila ne bi za prošlošću i dugom koja nema boje jer samo ono što daš sebi, to je jedino tvoje. Shvati čak i u času kada moraš leći Da ovo nije pesma o tvojoj sreći Jer sreća nije nešto što se traži Sreća je istina koja je odsustvo laži da živiš život ispunjen strahom ljudi Sreća je svaki dan kada se duša budi Zašto čekaš da duša krene putem pročišćenja Kada je svaki dan šansa za život njena
45
Od tebe zavisi da li ćeš da počneš da voliš Od tebe zavisi da li si prestala da moliš Od tebe zavisi da li ljudi su samo sene, Ili su anđeli okupljeni oko voljene žene. Od tebe zavisi da li snove slikaš na javi Od tebe zavisi da li će život da se slavi. Od tebe zavisi, ženo, vilo i majko Ako to odlučiš i ako zaželiš jako. Ako shvatiš da ništa nema izvan tvog srca Ako ljubav kroz njega počne da kuca Ako odlučiš da nećeš čekati sutra Da ćeš voleti sve noći i sva jutra Da postoji samo trenutak u kojem dišeš Da postoji samo tren u kojem pesmu pišeš Da ne postoji ništa što u mislima ne stvoriš Da ljubav jesi samo kada sebe voliš Kada shvatiš da hrabrost nije odsustvo straha Već tvoja odluka da ipak budeš jaka Da kroz strah prođeš kao kroz vrata Iako ne znaš kuda te ona vode Videćeš da čim skupiš snage da kreneš Dolaziš do ljubavi, istine i slobode. Dolaziš do života u kom si mama, žena i vila Dolaziš do snova u kojima si srećna uvek bila Jer snovi nisu ništa do vapaj duše naše Da krenemo putem kojega se svi plaše Putem koji će nas do srca dovesti Putem u kome razum mora stati da priča šta je ono što se ne sme Da brani ti da slikaš i pišeš prelepe pesme. Jer razum vredi samo kad srce sanja Razum ima smisla samo kad ima osećanja Ako je srce mrtvo tada ništa ne vredi
46
I svako bogatstvo sa godinama izbledi Jer bogat je samo onaj koji voli Kada srce bira, a razum kaže izvoli.
47
ZAHVALNOST Gospode Bože, ti koji večno sijaš u mom srcu hvala ti što si me doveo do sebe, hvala ti što si u sebi prepoznao mene i što je moja duša u tebi prepoznala sebe. Gospode Bože, hvala ti što si ostao kada sam nestala, što si nestao kada sam otišla i što si se pojavio kada sam sumnjala. Gospode Bože, hvala ti što si voleo kada sam tražila, što si plakao kada sam padala i što si verovao kada sam ustajala. Gospode Bože, hvala ti što si shvatio kada sam pitala, što si pružio ruku kada sam lutala i što si pričao kada sam ćutala. Gospode Bože, hvala ti što si me vodio putem u kojem je sve bilo istina, u kojem su i laži bile istina jednog novog sutra. Gospode Bože, hvala ti što si me naučio da volim sve noći i sva jutra i što si mi dao snagu da budem jaka kada sam mislila da je smrt kraj.
48
Gospode Bože, hvala ti što si bio moj kada ja nisam bila svoja, što si pokazao mi da ljubav ima hiljadu boja, što si mi doneo večnost. Gospode Bože, hvala ti što si svoj dah spustio na prozore mojih svitanja, što si u svest mi poslao pitanja koja su me dovela do tebe. Gospode Bože, hvala ti što si svoj san spustio u moja stradanja, što sam videla dobro i kada ga nije bilo, što sam verovala u dobro i kada se ono vešto krilo. Gospode Bože, hvala ti na svim anđelima koje si mi slao, što si me naučio da shvatim i što mi nisi dao da odustanem pre istine o sreći. Gospode Bože, hvala ti na ljubavi svih ljudi uz koje je moja duša počela da se budi, hvala ti na svim njihovim rečima i svim delima. Gospode Bože, hvala ti na tome što si mi pomogao da u njima vidim sebe, što si me naučio da volim, da praštam i da se smejem.
49
Gospode Bože, hvala ti na svakom trenu i svakom dahu, na tome što si mi dao snage da prođem kroz vrata slobode iako nisam znala kuda me ona vode. Gospode Bože, hvala ti na svemu, što si u meni probudio majku, vilu i ženu, što si u meni probudio dušu oslobođenu od straha ljudi. Gospode Bože, hvala ti što si ljubavlju svojom zalečio ranu svaku, što si mi dao srce i volju jaku da izdržim na svom putu pročišćenja. Gospode Bože, hvala ti što si mi pokazao da biti čovek isto je kao i biti žena, što si dao mi razum koji me kroz život vodi i ljubav koja na tom putu smisao rodi. Gospode Bože, hvala ti na svakom kamenu, drvetu i ptici pored kojih sam prošla, što si naučio me da ja sam svaki od njih u svakom svom danu. Gospode Bože, hvala ti na sebi, koji živiš u meni, hvala ti na meni koja sam ti više od svega, hvala ti što si mi pokazao da je jedan komad neba spušten prilikom mog rođenja u telo koje danas ljubav jeste.
50
Gospode Bože, hvala ti što je taj deo neba konačno posle lutanja kroz vekove došao do istine koja se danas zove Ja.
51
PESMA O ISTINI Neka nepoznata tuga, nadleće moje dane Priroda nečujno živi svoj svet, Kako naterati vreme da u trenutku stane I kako zatim pokrenuti ga opet. Da li je nebu ono toliko važno Da li godina ima par stotina dana U nekom drugom sazvežđu, je li ono važno I koliko zaista ima jedna godina zvezdana? Kao umoran ratnik zemlja maršira oko sunca Njen hod prate i neki drugi svetovi Svaki dan je otkucaj njenog srca, A treptaj vasione jesu vekovi. O zašto tuga otvara naše zore, U vasioni dan i vek su blizanci Oboje jezikom besmisla govore Al iako takvi, oni drže nas u šaci. Zar treba žaliti vreme što ne zna kuda ide Zar treba žaliti dane zato što godine broje, Il treba naći istinu dok još nam oči vide, A srca se još uvek svog kraja ne boje. Sunce svojim sjajem i kamen pozlati Opojni miris jorgovana širi se polako Šta istina je danas kako to možemo znati Da li će sutra biti opet tako.
52
Dobro je kad dobro istinom vlada Kada snovi ne grade sopstvene snove Kad jutrom dragovoljno ispiješ krčag jada, A sreću dozivaš sa prvim hukom sove. Istina je procvala nada uplakanog Vesela pesma svirana prstima tuge To jeste prvi nemir zaljubljenog I svaki dan bojen krasnim bojama duge. Istina donosi sunce koje nevreme sledi, Nesrećnu slučajnost podlih planova. Istina donosi svakom koliko vredi I ljubavi i radosti i dobra i snova.
53
SA DRUGE STRANE ŽIVOTA Dođoh među vas kao učenik i kao prorok, i shvatih da svi smo mi učenici i proroci koji daju i uzimaju ono što je najbolje za njihov život i za slavu večnu. Reći ću vam nešto o vama samima što istina je od vajkada. Srbi, narod božiji, kojeg su svađali i zavađali, kojeg su gušili i trovali, narod koji je stradao i vojevao, narod koji je stajao i koračao. Srbi, narod koji je bio hrabar kad nije trebalo, a kukavica kad su ga lagali. Srbi, narod od iskona stvoren, u večnosti gonjen, taj narod više ne diše i ne živi Boga. Taj narod više ne slavi Slavu već slavi zbog ljudi, taj narod više ne poštuje ni majku ni oca, ni prijatelja ni neprijatelja. Taj narod danas, otuđen od Boga i ljubavi živi i čeka svoj red sa dva zlatnika u džepu u nadi da će mir i ljubav i Boga naći na drugoj strani života.
54
O koliku grešku pravite, vi koji dišete pod jednim komadom neba nema Boga sa druge strane, sa druge strane opet ćete sresti samo sebe.
55
PUT SRCA
Postoji jedan put. Dalek, a bez koraka.
Postoji drum I putnik I slika Istine
Koja živi u tebi.
Ko sam ja pitaš me, A znaš odgovor
U dubini svoje duše, Ti znaš da sam Ja, samo Ti.
Ako ja nisam Ti,
Kako bi ovo mogao čitati. Ko čita ovo, pitaj se?
TI ili JA!
Ja čitam, Sebe kroz tebe,
I ti gledaš mene kroz sebe.
Ja jesam Ti, A ko sam Ja i ko si Ti?
To je putovanje
Na koje krećemo sada, Putovanje
Od Ja do Ti, Od Ti do Ja.
56
Putovanje Započeto
hiljadama godina unazad, stotinama života ranije,
sada. Da bi se sreli!
Ti i Ja u meni koji jesam Ti,
U tebi koji jesam Ja.
57
PESMA O BESKRAJU Shvatih večeras vrlo jasno da most je moja duša koja dođe na Zemlju pre snova o životu koji je počela živeti da naša uloga u ovom svetu nije da gledamo kako prolaze godine koje ostavljaju trag na stranicama dnevnika koje potajno pišemo da bismo izbegli zaborav. U zaboravu smo došli da se setimo ko smo u zaboravu smo došli da se setimo onoga što bilo je jasno, da svet je naše igralište da naučimo dok ne bude kasno kako ljubav jedina može da pokrene stene koje nas dele od istina. Gde ste dragi prijatelji večeras kada krenusmo na put koji nema kraja, na put koji sobom nosi beskrajne iskre radosti ne zbog istine nego zbog svih nas koji smo se okupili da zajedno odsanjamo san o večnosti. Nije to istina, a čak i da jeste neka bude moja i neka večeras dok šaljemo ljubav osetimo kako naša srca kucaju kao jedno jer tako i jeste, svi smo mi jedno zauvek isto vredi jedan otkucaj srca i jedna milijarda godina sa stanovišta večnosti, nema razlike.
58
Shvatih večeras da nema ničega sem svetlosti u meni i da ako sam Ljubav ja sam sve, ako sam most ja sam večnost, ako sam ovde ja sam sa svakim od vas koji jeste svetlost i ljubav i most. Shvatih večeras da niko nije poseban, a da smo toliko jedinstveni, da niko nije ništa više od onoga što u ogledalu svoga oka vidi kao beskraj. Shvatih večeras da otvorili smo vrata večnosti i da svako ko prođe kroz njih prestaje da postoji kao ime i nastavlja da živi kao ljubav. Shvatih večeras da svet je ovaj mali za svu ljubav koju mu možemo dati, da svaka zgrada i svaka planina samo su kamenčići u vasioni postojanja. Shvatih ako je tako da mi nismo ništa drugo sem besmisao ako nismo Ljubav, jer ako je planina kamen, mi možemo biti samo zrno prašine u beskraju Univerzuma, ako smo Ljubav mi smo Večnost i Istina i Beskraj i Vasiona, jer istina je da u ovom svetu ne postoji ništa veće od nas ako smo Ljubav.
59
DA BAŠ TI
Tek kada shvatiš da ništa nemaš, da su sve samo iluzije tvojih besanih noći,
Tek kad si spreman da se odrekneš svega,
kada kreneš, a ne znaš kuda ćeš doći,
Tek kada si spreman da ostaviš sve, da pođeš a ne znaš kuda si pošao,
Tek kada si voljan da počneš,
a nisi nikada ništa počeo,
Tek kada si rad da dođeš, a ne znaš da li bi ikada došao,
Tek kada si spreman da promeniš sve,
a ne znaš da li je promena početak ili kraj,
Tek kada si spreman da izgubiš sve, a ne znaš da li je gubitak samo oslobađanje koje si tražio,
Tek kada si spreman da veruješ,
da sve što imaš jeste deo Boga koji je u tebi,
Tek kada si spreman da vidiš, da ništa nemaš sem onog što već nosiš u sebi,
Tek kada si spreman da veruješ,
da večnost je kuća u kojoj duša hodi,
60
Tek kada si spreman da kreneš, putem za koji ne znaš kuda danas vodi,
Tek kada si spreman da čekaš,
iako nema nade da će sunce sa novim jutrom da se rodi,
Tek kada si spreman da prihvatiš, da svaki nepoznati korak jeste korak ka slobodi,
Tek kada si željan da daš sve, a da za uzvrat ništa ne tražiš,
Tek kada vidiš da ništa nije onako,
kako tvoj razum vidi,
Tek kada si spreman da plačeš, a da se baš taj razum duše tvoje ne stidi,
Tek kada si spreman da daš, od sebe kao da daješ sebi,
Tek kada si spreman da shvatiš
da ništa što misliš mnogo ne vredi,
Tek kada si spreman da kreneš, iako ne znaš da li ćeš morati da se vratiš,
Tek kada si spreman da daš,
iako ne znaš da li će ikada iko da te shvati,
Tek kada si spreman da izgubiš sve, baš sve, i da prepustiš svoju dušu Bogu,
61
Tek tada shvatićeš da si dobio sve, i da strahovi ti ništa više ne mogu,
Da si postao svetlost,
koja ode do Venere i vrati se kući za manje od sata,
Da si postao istina, koja otvara sve brave i sva zatvorena vrata,
Da si postao ljubav,
koja daje od sebe, kao da sebi sreću deli
Da si postao duša, koja sem svoje istine, druge istine ne želi
Da, tek tada shvatićeš,
Da si postao Bog, Da baš Bog,
Da si se rodio, i da si postao Bog,
Da baš Bog, Da baš Ti.
62
SAD KAD SAM DOŠAO IZ DALEKA – KO SAM?
Sišao sam kući kasno, Bila je noć
I ja sam se pitao gde sam Ako sam nekad bio Bog,
Šta sada jesam? Ako sam sada čovek,
Da li to znači da Bog nisam?
Toliko pitanja, A opet ne znam
Ko sam? Spremam se za život,
A život ja sam.
Da li ću se toga setiti Kada izađem
Iz tela žene koja će me roditi I koja će se nazvati Mojom majkom, Ili ću zaboraviti
Da sam ikada znao Da sam u večnosti
Ja Bog.
Bezvremen Blažen
Ispunjen Ostvaren Postojan Prisutan
63
Sve to jesam i sada u ovom SveMiru, Koji se zove ćelija u kojoj sam se ispoljio.
Moja prva kuća.
Semenka. Ljudskom oku nevidljiva,
A opet u njoj sam veći Nego što ću ikada biti,
Sve dok ne shvatim ko Sam.
Sutra kada ova semenka Bude postala drvo,
Neću se sećati Sebe.
Znam da je to putovanje bez puta.
Ja sam samo more I ova Svest koju imam
I ovaj Um sa kojim Mislim sada Jesu samo deo Svega.
Dok ovde došao nisam,
Bio sam sve i nisam mislio, Nije bilo nikoga da bi mogao da misli.
Sada sam Sve
Sa oklopom oko Sebe. Čitav svemir samnom je.
I jeste. Svemir sam Ja i da nema mene
Ni SveMira bilo ne bi. Ne bi imao ko da ga prepozna.
64
Već sam počeo da mislim, A Misao je samo instrument mog Uma.
A moj Um? I moj Um je instrument
Za samospoznaju I sva ova čula koja već sada prepoznajem.
Da li ću se sećati toga kada se rodim?
Sećanje! I sećanje je samo iluzija.
Ono što mislimo da jesmo. U Biti nema sećanja, samo postojanja.
Promeniću pitanje.
Da li ću Biti i kada se rodim? Kako je moguće da se već sada pitam?
Počeo je proces Shvatam
Ko shvata? Ko se pita? Počeo je proces rađanja Svesnosti.
Jer i shvatiti znači Misliti. Iluzija sama.
Ja sam Bog
Koji se ispoljio u ovoj ćeliji Koja će telo postati.
A šta je telo?
Kada se rodim, Misliću da sam telo Ja.
Ali nisam.
To je ovo u šta sam se uselio
65
Da bi došao do sebe. Kako bi ikada mogao misliti da sam telo,
Kada sam ja SveMir. Kada JA Jesam.
Kada Jesam.
66
NASTADE
Od svetlosti večnost,
od večnosti, misao,
od misli istina koja nas vodi
Kada krenemo jednom
koracima svojim ka slobodi
duše koje pesme rečima prave
duše koja bojama večnost slave
nastaće misli, a od misli slika
Gospoda bez ljudskoga lika.
67
MISAO
Kad iskra svetlosti zasija u mraku
kada svetlost obasja reč svaku
tada će misao koja glavom hodi
duše naše povesti sama ka slobodi
Jer misao je ta koja stvara
tama ili svetlost pitanje otvara
jer ono što mislimo da je večnost sama
i kada nema misli koje je prekrila tama
anđeli će sami da se jave
da sa nama slobodu istinu slave.
68
MATRICA UNUVERZUMA
Dubine beskraja samo su sene,
koje raznose istine vaseljene
da jedino mesto u koje možeš ući
jedini put da bi došao kući
jeste duša tvoja ako se u ljubavi rodi
jeste ljubav tvoja koja rađa se
u slobodi istine da je svetlosna reč svaka,
jača od beskrajne sile mraka.
69
SEME ISTINE
U sjaju novog dana
kada budeš tužna i sama
kada svaka misao traži isceljenje
ti spoznaćeš istinu Vaseljne
prolaskom kroz tajne odaje snova
videćeš obrise novih svetova
i znaće duša tvoja tada
da sve što se dešava ovde i sada
u telu koje zoveš imenom
pravi večnost koja počinje prvim snom.
70
LJUBAV
Kada anđeli ostave krila na nebu koje od svetlosti posta
i kada umesto krila dobiju kistove sjajne i mastila čista
tada će kroz svoja dela svetu otkrivati tajne
na jednom slikarskom platnu ili pesmi na komadu lista.
Kada se svetlost među duše radosne spusti
i kada svako delo bude slavilo Boga
Tada će doći i ljudi od svetlosti same,
i kroz srca svoja obasjati tame,
a anđeli će ponovo uzeti krila,
ostavljajući za sobom svetlošću okupana zemaljska lica mila.
71
ISKUSTVO
I sada kada je prošla kroz svoju sobu pročišćenja
shvatila jeste da svaka misao za života njena
pravila je život koji je imenom zvala
pravila je večnost koju je sebi dala.
Da svaki dan je birala sama
da li će biti istina ili tama
jer to je izbor koji večnost pravi
to je jedina istina koja se posle prolaza pojavi.
72
PRVI IMUPLS
Setila se tada prvih slika mraka
i prvih želja anđela da u životu bude jaka
da čuva dušu svoju i da se uvek moli
da šta god da se pojavi na putu njenom
istinitom ljubavlju voli
jer rađanje njeno jeste rađanje Vaseljene
jeste istina koja će prožeti sve delove njene.
73
RAZGOVOR SA DUŠOM
I dok duša u utrobi mraka,
sakuplja svetlost za dane svoga bića
ona u šapatu svetova otkriva sebe kroz sva božanska bića
koja će svakoga dana biti tu, ako ona bude
koja će voleti nju kao što ona bude volela ljude
Bića svetlosti i bića svetlosne tame
bića koja jesu od njene duše same.
74
DODIR KOSMIČKE TIŠINE
A kada biće istinu u tišini shvati,
i kada spozna da jedino sebi može da se vrati,
mirisima večnosti okupana
shvatiće da nikada nije ni bila sama
da dani koje je brojila bili su samo laži
biseri buđenja koje joj duša traži.
I tada Svesnost će okupati misao svaku
I tada misao će dati joj snagu jaku
da pokrene vetrove pročišćenja
u kojem će oživeti duša njena.
75
DUHOVNO SRCE
A kada dobije telo, Svesnost će dobiti i hram
u kojem je uvek ona duh sam
jer ono što zna svako dete kada ga majka rodi
jeste da svaki korak put je ka istini i slobodi.
Slobodi od Uma koji će reći da istina nije
tajna koja se vekovima od ljudskih dodira krije
da jedino mesto gde će pronaći Boga
jeste u srcu tela samoga.
76
BOŽANSKA ISKRA
Ostavljam sebe za sobom i odlazim
da li će ostati reči sad ne biram
jedino što želi mi duša što ostaje
da ljubav koju nekada dadoh sad ubiram
Nestaće sene koje su pratile život
nestaće likovi svih naših tuga
jer ona koja od Svesnosti posta
samo u nju može i da se vrati
ali pre toga duša će da shvati
da sve što dala je, dala je sebi
i ova duša sada menjala ne bi
ni jedan korak svoga života
jer sada kada je večnost došla
nosi sa sobom samo radosti života
one u kojima je ljubav dala
one u kojima je oprostiti znala
one u kojima je zahvalna bila
one u kojima se u njoj budila vila
koja je svaku dušu obasjala
koja za osudu nije znala
ona koja je bila ljubavi žedna
77
a davala je ljubavi kao ni jedna
I sada kada je krenula kući
jedino što na sebe može obući
jeste ljubav koju je iz srca dala
jer ono čemu će danas poći
jeste mesto kojem je išla u samoći
koje se nalazi negde oko srca
u kojem život prestaje i počinje da kuca.
78
O autoru: Jelena Vukašinović je završila Pravni fakultet u Beogradu i sada je na doktorskim studijama. Preko petnaest godina bavi se različitim teorijama Uspeha i njihovom primenom. Ima više sertifikata iz različitih modela postizanja izuzetnih rezultata u različitim područjima, a koji su izgrađeni u okviru Integralne meditativne tehnike, Silva metoda, NLP-a i life coachinga. Rođena u Loznici, u znaku Blizanaca, sa ASc. na 29 stepenu Strelca, Jelena je od rane mladosti tragala za istinama. Na tom putu išla je različitim pravcima pa je tako ona danas trener Integralne Meditativne Tehnika (IMT), učitelj Reikija sa najvišim stepenom i trener Spiritualnih tehnologija. Jelena je autor sedam „Knjiga promena“, zbirke pesama „Dodir Božanske Iskre“ i autor programa „Kurs promena“ koji u teorijskom smislu predstavlja spoj duhovnih znanja i prakse savremenih životnih trenera, dok se praktičan rad oslanja na Integralnu Meditativnu Tehniku Zorana i Milice Gruičić. Problemi u određenim oblastima života, međuljudski odnosi, posao, obrazovanje, ljubav, finansije su pokazatelji pogrešnog sistema verovanja i nedostatka životne energije koji se mogu promeniti pomoću proverenih metoda i tehnika koji se izučavaju na „Kursu promena“, a koji su na jedan posredan način dati u „Knjigama promena”. Jelena ima sina Mihaila. Živi i radi u Beogradu.
