ISKRE 2015

ИСКРЕЛИСТ УЧЕНИКА ОШ „АНДРА САВЧИЋ”

БРОЈ 24. ДЕЦЕМБАР 2015.

2 „ИСКРЕ” Број 24

Ближимо се још једном рођендану, 18. децембра обележићемо 64 годинe рада наше школе.

Она је основана 6. септембра 1951. године. Била је то Трећа мешовита осмољетка „Андра Савчић”. Имала је 18 одељења, 8 млађих и 10 старијих. Данас школа има 955 ученика, што нас сврстава међу најбројније школе у граду. Ученици су распоређени у 42 одељења од којих је 6 издвојених – 5 у селу Горња Грабовица и једно неподељено на Дивчибарама.

Зграда матичне школе налази се у насељу Пети пук, у близини културно-историјског споменика Кула Ненадовића и стара је више од 30 година.

Материјално-технички услови рада школе сваке године су све бољи.

Учитељи и наставници наше школе прате савремене трендове у образовању и васпитању, примењују савремене наставне методе, попут активне и тематске наставе и Менсиног система интердисциплинарног учења.

О постизању високих стандарда у настави сведочи 17 ноцилаца Вукове дипломе у последњој генерацији наше школе као и изузетни успеси наших ученика на свим нивоима такмичења у различитим областима. Претходне године на Републичким такмичењима учествовао је 71 ученик (њих 9 освојило је једно од прва три места), а 32 ученика освојила су прва три места на окружним и општинским такмичењима који су завршни ниво такмичења за тај разред.

Традиционално, рецитатори наше школе постижу запажене резултате на Републичкој смотри која се одржава у Ваљеву. И наши спортисти са великим успехом учествују у свим спортским такмичењима.

Школа се одликује богатим културним, спортским, хуманитарним, еколошким и превентивним активностима. Ученици активно учествују у животу школе обележавајући, између осталог, Дан школе, Дечију недељу, Недељу лепих речи и Светог Саву, као и многе друге значајне датуме.

Дан школе и ове године биће обележен низом активности којима ће, уз своје учитеље и наставнике, учешће узети велики број ученика и чланова различитих секција.

Новинарска секција

ПРОСЛАВА ДАНА ШКОЛЕ

ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ НАСЛОВНЕ И ПОСЛЕДЊЕ СТРАНЕ ЧАСОПИСА

Ј ел е н аГ а в р и л о в и ћ 8 5

Број 24 „ИСКРЕ” 3

Ученици петог и шестог разреда наше школе су са професорком српског језика и књижевности Иваном Јовановић 16. маја 2015. године посетили Техничку школу у Ваљеву, која је и ове године учествовала у реализацији манифестације Ноћ музеја.

Колектив Техничке школе приредио је трочасовни програм у оквиру којег је премијерно презентована друштвене игра Ваљевополис, ваљевска верзија чувеног Монопола. Ученици су се такмичили у Ваљевополису, а победници за сваким стoлом су добили игру на поклон.

У холу школе су биле изложене слике, фотографије, предмети и радови на тему „Мој град Ваљево”, а целу манифестацију су увеличали хор и оркестар Музичке школе „Живорад Грбић” из Ваљева.

Посебно место у оквиру ове манифестације заузела је врло аутентична изложба „Баршунасти албум”, посвећена Данилу Кишу, једном од највећих савремених српских писаца.

НОЋ МУЗЕЈА

У школској библиотеци професори српског језика заједно са ученицима старијих разреда организовали су литерарно вече.

Ученици су читали своје радове и рецитовали песме. Сем читалаца и рецитатора била је и многобројна публика која је својим присуством улепшала овај догађај.

Тамара Спасојевић 83

РЕЦИТАТОРСКО ВЕЧЕ

Као и сваке године, у оквиру Дечије недеље, Клуб љубитеља књиге окупио је 7. октобра 2015. све заинтесоване у школској библиотеци.

Овом занимљивом дешавању присуствовало је много ученика старијих разреда. Ту су били и професори српског језика, идејни творци и организатори овог догађаја. Свако је представио своју драгу или омиљену књигу у најбољем светлу, наговарајући и остале да је прочитају. Наравно, за ову активност се заинтересовало много ђака.

Све, који из било ког разлога ове године нису посетили Клуб љубитеља књиге, очекујемо следеће године са доста занимљиве литературе. До тада се можемо позабавити и уживати у читању књига које су нам ове године предложене. Неке од њих су: „Онлајн девојка”, „Градови на папиру”, „Чарапе нису довољне”, „Хари Потер”, „Криве су звезде”, „Ноћна школа”, „Леси се враћа кући” и друге.

Јулија Божанић 83

КЛУБ ЉУБИТЕЉА КЊИГЕ

У току 2014/2015. школске године ученици наше школе су учествовали на такмичењима из енглеског језика.

На окружном такмичењу из енглеског језика запажене резултате су показале Јана Матић 8 Јована Баратовић 8 2 3

Дуња Поповић 8 и Сара Јелесијевић 8 .3 5

Након међуокружне смотре талената у Лозници, Марија Петровић 7 Ленка Живановић 7 Ивона Баришић 7 и Дуња 1 4 5

Поповић 8 су избориле пласман на Републичку смотру 3

талената у Београду где су Ленка Живановић, Ивона Баришић и Дуња Поповић освојиле треће место, а самим тим постале и добитнице стипендије Фондације за талентоване ученике и студенте града Ваљева у школској 2015/2016. години.

Марија Бељић, проф. енглеског језика

НАШИ ЈЕЗИЧКИ ТАЛЕНТИ

Ученици наше школе истичу да су се веома лепо провели и забавили и да намеравају да и следеће године посете Ноћ музеја.

Јелена Гавриловић и Оливера Томић 72


Први пут је у нашој школи, 28. новембра ове године, одржана радионица у оквиру пројекта „Ђак репортер”.

У школској библиотеци су новинарка Катарина Синђелић и Сања Угрен, представница Савеза за школски спорт Србије, одржале предавање о новинарству. Бројни заинтересовани ученици са пажњом су учили, али су се и са задовољством огледали у различитим облицима новинарског изражавања, интервјуисању пред камером, писању извештаја и сл.

Катарина Синђелић је предавање учинила занимљивим, забавним. Уз то су присутни ђаци научили и да новинарство није само сести и написати текст, већ и придржавати се одређених правила.

Циљ ове радионице, као и пројекта „Ђак репортер”, јесте афирмација школске новинарске секције, тј. њено укључивање у спортски живот школе као и у све школске спортске догађаје како на нивоу школе тако и на нивоу града.

Кристина Ђурић, Анђела Ивановићи Катарина Петровић 71

ПРОЈЕКАТ „ЂАК РЕПОРТЕР”

Стручно веће за српски језик обележило је претходну школску годину разноврсним активностима у оквиру свих манифестација у школи, али и ван ње. Веома предано и активно учествовали су у обележавању свих значајних датума у животу школе.

Поводом обележавања Дечије недеље, у веома пријатном амбијенту школске библиотеке, ученици су надахнуто представили своје литерарно и рецитаторско умеће, док су, у оквиру Клуба љубитеља књиге, разменили своја читалачка искуства.

Дан школе обележен је богатим програмом. Чланови литерарне секције организовали су видео презентацију Љуба Ненадовић - знаменити Ваљевац. У сарадњи са фолклорном секцијом чланови рецитаторске секције приредили су нам једно незаобравно вече. На сам дан обележавања Дана школе уживали смо у одличном извођењу још једне занимљиве, духовите и свакако актуелне представе Један (не)обичан дан у животу маме професорке. Имали смо прилику и да нас на богат и садржајан школски живот у речи и слици подсети нови број школског листа Искре.

У сусрет новогодишњим празницима, а поводом доделе пакетића, чланови драмске секције извели су представу Две новогодишње јелке. Рецитаторска секција је сценским приказом традиционално обележила Савиндан.

Ученици су и ове године остварили запажене резултате на текмичењима. На општинско такмичење из српског језика и језичке културе пласирало се 30 ученика.

Постигнути су следећи резултати на општинском такмичењу: Ђурађ Живановић 5 и Дуња Гођевац 5 1 3

освојили су друго место; Сунчица Матић 5 , Матија 1

Крстивојевић 5 , Немања Босиљчић 5 и Ана Антонијевић 5 1 2 3

освојили су треће место; Јована Гавриловић 6 и Сања 2

Јелесијевић 6 друго место, а Оливера Томић 6 и Јелисавета 2 2

Ненадовић 6 треће место; Јелена Гавриловић 7 и Павле 3 5

Игњатовић 7 друго место, Јаков Лазаревић 7 треће место, 5 5

док је Ивона Баришић 7 остварила пласман на окружно 5

такмичење.На окружном такмичењу Немања Босиљчић, Дуња

Гођевац и Сања Јелесијевић освојили су друго место, Ивона Баришић треће место, док су Павле Игњатовић и Јаков Лазаревић освојили прво место и пласирали се на Републичко такмичење, одржано 24. маја у Тршићу.

На Књижевној олимпијади, на општинском такмичењу, Анастасија Ив Вулетић 7 освојила је друго место, док су 3

Ленка Живановић 7 и Милица Милетић 7 освојиле треће 4 2

место; Сара Јелесијевић 8 освојила је прво, а Сандра 5

Кушаковић 8 друго место.4

На окружном такмичењу Сара Јелесијевић освојила је треће, а Сандра Кушаковић друго место и пласирала се на Републичко такмичење, које је било 10. маја у Сремским Карловцима.

На општинској смотри рецитатора Тамара Спасојевић 7 3

освојила је друго, Нина Васић 8 треће, Јован Стефановић 6 4 2

четврто, а Ленка Живановић 7 шесто место. Сви они 4

пласирали су се на окружну смотру, на којој је Нина Васић освојила прво место и пласирала се на Републичку смотру рецитатора, одржану 15. маја у Ваљеву.

Сви ученици који су постигли изузетне резултате на такмичењима награђени су на коктелу приређеном пред крај школске године.

Стручно веће за српски језик

РЕЗУЛТАТИ НИСУ ИЗОСТАЛИ

У четвртак, 29.10.2015. на школском дану, прeсветни радници ОШ „Андра Савчић” по сетили су 60 . Међународни сајам књига у Београду.

Овогодишњи гост излагач на овој традиционалној манифестацији била је Руска Федерација. Иначе, појавило се 450 излагача, од 25.10. до 1.11.2015. године, како страних тако и домаћих.

Мото овогодишњег сајма књига гласио је „Шта би било да није било”. За издавача године проглашен је „Службени гласник”.

На сајму су уприличене тематске трибине посвећене јубиларним годинама Данила Киша и Бранка Ћопића.

За ученике је био уприличен штанд „Испод Ћопићевих крила”.

Велику пажњу посетиоца привукле су монографије о нашим знаменитим личностима уметности, културе и историје.

Славица Степановић, проф. српског језика

И ОВДЕ ГОДИНЕ СМО БИЛИ НА САЈМУ КЊИГА

Крушевачко позориште гостовало је у Ваљеву, 30.10.2015. године са представом „Ваљевска болница”, инспирисаном одломком из Ћосићевог романа „Време смрти”.

Насловну улогу у тој представи имао је афирмисани глумац, Марко Живић.

Ученици су предано пратили представу, а посебно судбину велике сликарке, Надежде Петровић, сестре књижевника Растка Петровића, која је као хуманиста и болничарка преминула у Ваљевској болници, за време Првог светског рата.

Славица Степановић, проф. српског језика

ЋОПИЋЕВО „ВРЕМЕ СМРТИ” У ПОЗОРИШТУ


Душан Миливојевић, докторант на Институту за генетику, 12.10.2015. године одржао је, у нашој школи, предавање о хромозомима коме су присуствовали ученици 7. и 8. разреда. Душан је показао неколико експеримената, а у једном од њих учествовали су и ученици. Предавање је било веома занимљиво и испраћено је са великом пажњом.

Душан је бивши ученик наше школе. Његова проф. била је Љиљана Пујић, уз коју је остварио своје прве успехе на такмичењима из биологије. Један од најзначајнијих успеха, за време основне школе, било му је учешће на Републичком такмичењу из биологије, где је освојио треће место.

Захваљујемо Душану што се одазвао позиву професорке Љиљане Пујић и ученицима наше школе одржао ово интересантно и поучно предавање.

Ана Пантелић 83

ПРЕДАВАЊЕ О ХРОМОЗОМИМА

Као и претходних година и школска 2014/2015. била је у знаку такмичења, а наши ученици су поново остварили сјајне резултате.

Пети пут заредом, општинско и окружно такмичење је одржано у просторијама ОШ ,,Десанка Максимовић” у Ваљеву.

На општинском такмичењу, које је реализовано 14.3.2015. године, наши ученици су били изузетно успешни. Од 30 ученика њих 29 је постигло резултате који обезбеђују дипломе (имали су 71 и више поена). Важно је истаћи да је 15 ученика освојило прво место, 7 ученика друго и 7 ученика треће место. Према критеријумима, на основу којих је за пласман на следећи ниво такмичења неопходно 85 бодова, на окружно такмичење су се пласирала 22 ученика. Међутим, три ученика, Оливера Томић, Јована Гавриловић и Никола Ненадовић, нису наставили са такмичењем јер им се термин овог такмичења поклопио са Републичким такмичењем из математике.

Са окружног такмичења, које је одржано 26. априла, од 19 ученика наше школе, њих 18 се вратило са дипломом за освојено једно од прва три места.

У петом разреду, апсолутно прво место је заузео Немања Босиљчић 5 који је био први и на општинском. 2

Друго место освојили су: Филип Арсенијевић 5 , Ђорђе 4

Пантелић 5 , Ђурађ Живановић 5 , Милица Ракић 5 , 1 1 4

Милош Лукић 5 и Милан Спасојевић 5 , док је треће место 2 4

освојила Ана Антонијевић 5 . Од ученика шестог разреда, 3

прва је била Марија Даниловић 6 , а трећа Јелисавета 5

Ненадовић 6 . Иначе, за ученике петог и шестог разреда 3

окружно такмичење је завршни ниво.У 7. разреду, прво место освојиле су Јелена Гавриловић

7 и Ивона Баришић 7 , друго место су заузеле Милица 5 5

Јоцић 7 , Јулија Божанић 7 , Неда Ружичић 7 и Тијана 4 3 1

Спасојевић 7 . Све оне, осим Тијане којој су недостајала 3 2

бода, пласирале су се на Репубичко такмичење.Ученици осмог разреда, Богдан Пантелић 8 и Сандра 1

Кушаковић 8 освојили су прво место и, такође, остварили 4

пласман на Републичко такмичење.На Репубичком такмичењу, одржаном 17. маја у Новом

Саду, учествовало је седам ученика наше школе. Најуспешнији су били Богдан Пантелић (шесто место) и Милица Јоцић (седмо место). Њихови резултати су за сваку похвалу, посебно када се узме у обзир чињеница да је на Републичком такмичењу учествовало 558 ученика седмог и 223 ученика осмог разреда.

Први пут, из научне области биологија, ученици наше школе су учествовали на Регионалној смотри талената, одржаној 12. маја у Лозници и остварили одличан резултат.

Неда Ружичић и Тамара Спасојевић су урадиле научно-истраживачки рад на тему „Акутни инфаркт миокарда у популацији града Ваљева”, а Милица Јоцић и Тијана Спасојевић рад на тему „Анализа индекса телесне масе код ученика наше школе”.

У укупном пласману, Тијана је остварила друго, а Неда, Тамара и Милица - треће место. На овај начин, оствариле су и услов за учешће на Републичкој смотри талената, одржаној 6. јуна у Београду. Иако на Републичкој смотри нису освојиле награде, ово искуство за њих је било веома корисно и сасвим сигурно ће им помоћи у даљем школовању.

Ученике су, за све нивое такмичења, припремале проф. биологије Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић.

Актив биологије

СЈАЈНИ РЕЗУЛТАТИ БИОЛОГА


Манифестација под називом „Дани гљива” по 20. пут одржана је на Дивчибарима, 3.10.2015. године.

Током целог дана били су постављени штандови на којима су се продавали разни производи и књиге о гљивама. Такође, била је постављена изложба под називом „Дивчибаре под објективом странаца”.

У оквиру манифестације одржана су два такмичења.Прво је било такмичење у кувању гулаша од гљива.

Група „Исхрана у природи“ из Друштва истраживача „Владимир Мандић Манда” традиционално је узела учешће.

Такмичење ученичких ликовних радова разних врста гљива одржано је и ове године. Наша школа, као и сваке године, узела је учешће на том такмичењу. Чак 21. ученик је предао свој рад. Срећа нас, ове године, ипак није послужила, па нико од наши ученика није освојио једно од прва 3 места.


ДАНИ ГЉИВА

Ученици седмог и осмог разреда посетили су Ботаничку башту лековитог биља у Пољопривредној школи, 5. октобра 2015. године. Заједно са наставницама биологије, Љиљаном Пујић и Светланом Ненадовић, а уз помоћ предавача, ученици су сазнали неке занимљивости о овој башти.

Ботаничка башта је направљена 1925. године у сарадњи са Институтом за лековито биље ,,Јосиф Панчић” из Београда. Поседује око 300 различитих врста биљака, међу којима се налазе и врсте које су ретке за наша подручја, попут банане, чији плодови овде не успевају.

Поред лековитиг биља ту је и четинарско дрвеће као што су тиса, бор и јела. Ученици Пољопривредне школе се брину о овим биљкама и узгајају их.

Нина Миловановић и Оливера Пантелић 83

ПОСЕТА БОТАНИЧКОЈ БАШТИ

Поводом „Дана чистих руку”, 15. октобра ученице одељења 8 - Тамара Спасојевић, Мина Живковић, 3

Анастасија Ив Вулетић и Ана Бирчанин, са професорком биологије Љиљаном Пујић, одржале су трибину.

Циљ је био да се укаже на важност хигијене руку и последице услед њеног неодржавања. Присутни су били и ученици трећег разреда који су касније помогли у демонстрацији прања руку.


ДАН ЧИСТИХ РУКУ

У холу школе, 13. новембра 2015. године обележен је „Међународни дан дијабетеса”, под слоганом „Хранити се здраво је право, а не привилегија”.

Ову тему презентовале су ученице шестог разреда – Теа Младеновић и Теодора Спасојевић, инсулински зависник, тј. дијабетичар типа II.

Циљ презентације јесте упознавање деце са овом болешћу, као и упознавање са децом која болују од дијабетеса.

Овом догађају присуствовала је патронажна сестра Славица Филиповић, као и професорке биологије Љиљана Пујић и Светлана Ненадовић.

Вече је завршено квизом. Такмичили су се ученици наше и ОШ „Владика Николај Велимировић”.

Доротеја Вуковић 81

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДИЈАБЕТЕСА


Манифестација под називом „Време је да се пробудимо” одржана је 19.11.2015. године у нашој школи. Тај дан је био посвећен екологији и заштити животне средине.

Ученице одељења 8 , 8 и 8 , уз помоћ професорки 2 4 5

биологије, организовале су трибину на тему „Значај рециклаже”. Гост трибине био је Зоран Мијатовић, представник ”Green Bike” организације. Захваљујући његовој љубазности, а на иницијативу проф. техничког и информатичког образовања, школско двориште наше школе добило је рециклажни кош.

Актив физичког васпитања организовао је активност под називом „Рециклираним лоптама у кош”. Први који су убацили лопте у кош били су наши гости, кошаркаши КК „Металац”, Марко Јошило и Никола Малешевић.

Активност под називом „Рециклажа као мотив и материјал” организовала је Наташа Рус, наставница ликовне културе. Ученици одељења 8 су правили разне 3

предмете и ствари од рециклираног материјала. Ученице старијих разреда цртале су стрипове на тему рециклаже. Зоран Мијатовић, наш гост, промотивно је довезао два трицикла, која су ученици са задовољством возили.

Остали ученици су возили своје бицикле и носили транспаренте у виду заставица од џакова са порукама везаним за заштиту животне средине, направљених на часовима техничког и информатичког образовања.

То што је ова еко-акција организована са малим закашњењем (било је планирано да се одржи у оквиру Дечије недеље) само је допринело њеној садржајности, разноврсности у активностима и масовности, а самим тим и занимљивости и едукативности.

Ана Пантелић и Оливера Пантелић 83

ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ПРОБУДИМО

Као и сваке године, ученици су вредно радили и припремали се за такмичења, како на редовним, тако и на часовима слободних активности.

Чланови TИО секције су се спремали за такмичење у више дисциплина. Најуспешнији су били Наташа Станковић 5 , Лазар Тадић 7 и Лука Петровић 7 . Наташа се 5 5 3

такмичила из папирног моделарства и, након освојеног првог места на општинском и трећег на окружном, пласирала се на Републичко такмичење. Лазар и Лука такмичили су се из машинске технике – енергетских претварача. Лазар је освојио прво место на општинском и друго на окружном, а Лука треће место и на општинском и на окружном такмичењу. Тако су обојица обезбедили учешће на Републичком такмичењу.

У школи је организовано и такмичење „Шта знаш о саобраћају”.

Имали смо представнике у Б и Ц екипама на општинском нивоу такмичења.

Екипу Б су чинили: Никола Ракић 5 , Ђорђе Пантић 5 , 3 3

Стефан Tерзић 4 (резерва), Ива Јовановић 5 , Тамара Илић 1 5

5 , Јована Дошен 4 (резерва), а екипу Ц: Петар Вишњић 8 , 3 1 3

Лука Симанић 8 , Марко Лукић 7 (резерва), Миња Митић 2 4

8 , Ксенија Ђокић 8 , Ања Митровић 8 (резерва).1 2 5

Чланови саобраћајне секције активно се труде да код ученика развијају саобраћајну културу и одговорно понашање у саобраћају. С тим у вези, они су 8.10.2015. године организовали кампању „Закорачи безбедно, сачувај живот”, заједно са представницима саобраћајне полиције и ученицима Техничке школе.

Актив ТИО

НАШЕ АКТИВНОСТИ И НАШИ РЕЗУЛТАТИ


Фестивал науке одржан је у оквиру Дечије недеље 7. октобра ове године. Наставнице које су организовале ову активност су Милка Нинковић и Ружица Ковачевић.

Експерименте су изводили ученици седмог и осмог разреда свим заинтересованим гледаоцима. Осим што су доказали неке физичке и хемијске законе који владају у одређеним појавама, доказали су и да физика и хемија имају, по већини мишљења, и своју занимљивију страну.

Физичари су нам извели бројне огледе, а неки су: јаје у флаши, како подићи посуду без додиривања, магични кругови, магични балон, како да запалимо свећу, а да не додирнемо фитиљ, фонтана и друге. Такође, заједно са ученицама и наставницом хемије сазнали смо како да направимо светлуцави вулкан у кућном издању, ексер који крвари, кликер који пропада кроз алуминијумску фолију, слоновску пасту за зубе, хемијски вулкан са дихроматом, велики дим, како да на посебан начин надувамо балон, али и да се „слично у сличном раствара”.

Физичарима и хемичарима је у плану да посете још школа у којима ће извести ове занимљиве експерименте. Треба напоменути да су две ученице, све време док су огледи извођени, возиле ролере са натписом „И ОВО ЈЕ ФИЗИКА”.

Јулија Божанић и Ана Пантелић 83

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ

На такмичењима из физике, претходне школске године, учествоваo је 41 такмичар. Пласман на Републичкa такмичењa (Републичко такмичење из физике и Републичко такмичење талената - научна област физика) остварило је 20 ученика, а вратили су се са освојенa 2 трећа места и 5 похвала (четврта места).

На општинском такмичењу, одржаном 7.2.2015. у ОШ „Андра Савчић”, 19 ученика наше школе je награђено или похваљено. У шестом разреду прво место освојила је Јована Гавриловић, друго место Оливера Томић и Јована Урошевић, а треће Филип Јанковић и Aлександар Ракић. На окружно такмичење су се, као похваљени, пласирали Марија Даниловић, Тијана Крстић, Александар Петровић, Милица Росић и Катарина Петровић.

У седмом разреду прво место је припало Јелени Гавриловић, друго Николи Ненадовићу, а треће Сави Цветиновићу. Похваљени су Марко Павловић, Лазар Тадић, Давид Јевтић и Новак Видић. У осмом разреду најбољи су били Никола Даниловић (2. место) и Никола Спасојевић (3. место).

На окружном такмичењу, одржаном 7.3.2015, такође у нашој школи, наши ученици су били још запаженији. Прво место и прву награду у шестом разреду освојиле су Јована Гавриловић и Оливера Томић, друго место Марија Даниловић, Катарина Петровић и Филип Јанковић, а треће место Јована Урошевић и Александар Ракић. У седмом разреду Јелена Гавриловић, Никола Ненадовић и Марко Павловић били су најбољи (1. место), друго место освојили су Давид Јевтић и Саво Цветиновић, а треће Новак Видић. У осмом разреду најбољи су били Никола Даниловић (1. место) и Никола Спасојевић (3. место).

На државно такмичење, међу 100 најбољих у Србији, пласирало се 8 ученика наше школе: Никола Даниловић (8. разред), Јелена Гавриловић, Никола Ненадовић, Марко Павловић, Давид Јевтић (7. разред) , Јована Гавриловић, Оливера Томић и Марија Даниловић (6. разред).

Државно такмичење одржано је 18. и 19. априла, у ОШ „Милан Ђ. Милићевић” у Београду. Марија Даниловић, која је у шестом разреду била најбољи такмичар, освојила је четврто место, док су у седмом разреду Никола Ненадовић, Јелена Гавриловић и Марко Павловић делили 4. место. У осмом разреду Никола Даниловић је добио похвалу (4. место).

Али, овде није крај успесима наших физичара. Ове године 14 ученика који су прошли тест Регионалног центра за таленте одлучило је да ради научно-истраживачки рад из физике.

На регионалном такмичењу талената, одржаном 16. маја у ОШ „Анта Богићевић” у Лозници,у конкуренцији 149 учесника, 12 ученика наше школе награђено је и пласирало се на Републичко такмичење. Прво

место освојили су Никола Даниловић, Никола Ненадовић, Јелена Гавриловић, Давид Јевтић, Марко Павловић и Ана Бошковић, друго место Никола Спасојевић, Ања Митровић и Јован Ђукић, а треће место Бобан Маринковић.

Републичко такмичење одржано је 6. јуна у Београду. Учествовало је 625 такмичара, са радовима из различитих научних области. Науспешнији ученици наше школе били су Никола Ненадовић и Јелена Гавриловић, једини награђени у категорији седмог разреда, који су делили треће место. Захваљујући овам успеху они су добили стипендију фондације

УСПЕШНИ МЛАДИ ФИЗИЧАРИ

Стижу нове генерације талентованих ученика који воле физику и вредно раде. Наше је да у тај таленат улажемо и помогнемо да се развија.

Милка Нинковић, проф. физике


Поводом 100-годишњице обележавања Првог светског рата, у Међуопштинском историјском архиву Ваљево, отворена је 30.октобра 2015. стална изложбена поставка „Страдање и хуманизам - Ваљевска болница 1914–1915” и одржана је Међународна научна конференција.

Ученици осмог разреда наше школе међу првима су, након отварања, у новембру посетили изложбу и упознали се са њеним садржајем.

О новоотвореној изложби и њеном значају за град Ваљево, историјату архива, као и о плановима за наредни период у склопу обележавања 100-год. Првог светског рата говорила нам је директорка архива, која нас је провела кроз изложбени простор и детаљније појаснила неке чињенице у вези тога. Тако су ученици могли директно да сазнају неке детаље у вези изложбе, што у индивидуалној посети свакако не би могли. Био је ово пример занимљивог и садржајног часа ван учионице.

Иначе, ова одељења су још у петом разреду први пут боравила у архиву и упознала се са његовим радом, изгледом и начином чувања писаних историјских извора. Тада су посетили депо и у пратњи архивског радника сазнали детаљније о томе, чиме су употпунили своја знања са редовне наставе. Сада, 3 године касније, овом посетом је заокружена сарадња ове генерације ученика Треће основне школе са Историјским архивом и надоградња њихових знања о Првом светском рату и локалној историји.

Била је ово прва у низу планираних активности, у склопу обележавања 100-год. Првог светског рата, поред низа других активности које ће бити реализоване током новембра и децембра 2015. (изложба ученика осмог разреда - „Албанска голгота”, трибина под истим називом и групни пројекти за радионице на часовима историје).

Светлана Мићић, проф. историје

ПОСЕТА ИСТОРИЈСКОМ АРХИВУ ВАЉЕВО

Протекла школска година била је изузетно успешна за ученике наше школе, када је реч о такмичењима из историје.

Поред такмичења које сваке године организује Друштво историчара Србије, и где су наши ученици и ове године били на Републичком такмичењу (Крупањ, маја 2015.), учествовали смо и на регионалној и Републичкој смотри талената у Лозници и Београду, јуна 2015.

Павле Игњатовић, ученик 8 разреда, освојио је прво 5

место на окружном и треће место на Републичком нивоу, као и прво место и специјалну награду за рад о Тешњару, на Републичком нивоу.

Он је рад о Тешњару, старој Ваљевској чаршији, радио под менторством свог предметног наставника, проф. Светлане Мићић, и успешно одбранио у Лозници и Београду.

Иначе, Павле је од петог разреда активан и успешан на такмичењима из историје, где је редовно освајао неко од прва три места на општинском и окружном нивоу. У седмом разреду је био на Републичком такмичењу у Крупњу, где је освојио 10. место. Вероватно би био далеко успешнији да није био паралено укључен и у активности око такмичења на Смотри талената.

Свестран, надарен, наклоњен друштвеним наукама и историји, показао се као један од најбољих ученика ове школе, како у својој генерацији тако и у историји такмичења ове школе на такмичењима из историје.

У септембру ове школске године похађао је семинар у Петници, као један од малобројних ђака из наше школе и општине.

Желимо му много успеха у даљем раду и школовању, и још много првих места на такмичењима из историје.

Светлана Мићић, проф. историје

ПАВЛЕ ИГЊАТОВИЋ МЕЂУ НАЈБОЉИМА У РЕПУБЛИЦИ


У уторак, 13. октобра 2015. године, за време Дечије недеље, чланови историјске секције одржали су трибину на тему ,,Дечија права”.

Ученици од петог до осмог разреда приказали су многобројнијм заинтересованим ученицима написана правила како се треба понашати у природи, према другима и да сва деца имају право на живот, љубав, срећу, без обзира на расу, пол, језик или веру.

За ово дивно дешавање заслужна је професорка историје Гордана Васиљевић.

Мина Живковић 83

СВА ДЕЦА ИМАЈУ ИСТА ПРАВА

На радост ученика, наставница ликовне културе, Наташа Рус и наставница музичке културе, Татјана Шећеров организовале су музичко-ликовну анимацију. Изложба ликовних радова „Арабеска” коју су ученици осмог разреда правили, одржана је 5. октобра 2015. као и вече забавне и поп музике и журка уз бубњеве. Програм је почео у 18 часова у холу школе. На зиду, могли су да се виде креативни ликовни радови. Ученици су путем радова приказали начин на који маштају и пренели емоцију.

Највеће интересовање било је за вече музике. Ученици старијих разреда изводили су нумере, свирали и певали. У организацији професорке музичког, публика је дошла у великом броју. Свака одсвирана композиција, отпевана песма добијала је велики аплауз. Ученици који су свирали бубњеве, направили су атмосферу још бољом. Уз бубњеве су изводили познате поп песме. Сваке године, за овакве активности, интересовање је све веће, а школа са поносом представља своје таленте.

Сара Благојевић 81

МУЗИЧКО-ЛИКОВНЕ АНИМАЦИЈЕ


Данашњи дан, 29. септембар може се сврстати у оне најлепше које сам доживео од када идем у школу. Учитељица се увек труди да нас изненади на разне начине. Водила нас је на разна места, али данашњи дан ја ћу заувек памтити. Данас смо посетили касарну војске у Ваљеву.

Кренули смо из наше школе у 12 часова. Време није било баш лепо, али нашу радост и узбуђење ништа није могло покварити. Када смо стигли у касарну, сачекала нас је једна девојка у униформи која је била наш водич. Прво смо видели шатор са пушком која је стајала на џаковима. Поред су били војници са којима смо се сликали. Затим смо гледали дресиране псе. Ти пси су били вучијаци који су испуњавали различита наређења. Ишли су у смеру који им се каже, прескакли препреке и, оно најзанимљивије, била је вежба у којој нападају човека. Следеће што смо видели били су војници који су показивали борилачке вештине. После тога видели смо справу која сече бетон и чамац за спасавање. У једном шатору био је и прибор за лечење рањених. Војници су нам показивали опрему и објашњавали како се и када она користи. Била је ту и лутка за вежбање указивања помоћи. Под следећим шатором била су средства за успостављање везе. Жена која је била ту, дозволила нам је да мало пробаму ту опрему. После смо видели огроман камион који се зове ,,Огањ”. Причу о њему причао нам је један војник а прича је била веома занимљива. Рекао је да у цеви на њему стајe тридесет две ракете, да има двa волана за померање горе-доле, лево-десно. Да њиме рукује пет војника, један вози, други циља, трећи прерачунава даљину, четврти пуни цеви ракетама, а пети руководи операцијом. Следећи је био војник у азбестном оделу, који је обучен за пожаре. Његову униформу смо додиривали да осетимо какав је то материјал. Доста тога било је занимљиво, али најзанимљивије нам је било када су нам дали да пробамо пушке и уписали се у књигу утисака. Мој друг Милан је записао „Кад порастем бићу војник!”

Када смо се вратили у школу били смо пуни утисака и препричавли шта смо видели. Додатно сам се обрадовао јер је и мој млађи брат са вртићем био на истом месту. Он, тата и ја дуго смо причали о војсци и уживао сам.

Душан Сакић 33

У КАСАРНИ

Никад нисам много знала о животињама, биљкама и осталим пољопривредним пословима, али мислим да сам овом посетом научила много тога.

Рано ујутру, у среду, у осам сати, кренули смо из мале школе ка Пољопривредој школи.

Чим смо ушли у комплекс школе, видели смо ученички дом. Затим смо видели краве, прасиће, патке, ламе, јелена и срну, козе које су прихватиле и једно лане, паунове, фазане.

После смо отишли у део где су биљке. Тамо су била стабла са којих се узима калем. Затим смо прошли поред пластеника где је било парадајз и стигли до стабла на која се калеме нове биљке. Претпоследње место је простор са машинама и додацима. И на крају мој омиљени део - ботаничка башта. Била је прелепа са пуно цвећа, лековитог и зачинског биља. Пред полазак смо се одморили у прелепом школском дворишту. Тамо су биле клупице и фонтана са мостићем.

У Пољопривредној школи је било јако лепо и много ми се свидела сама школа. Много сам научила и забавила се.

Нина Станић 42

ПОСЕТИЛИ СМО ПОЉОПРИВРЕДНУ ШКОЛУ

Ученици петог разреда, са својим одељенским старешинама, провели су диван дан на излету, у суботу 3.10.2015. године.

Кренули смо од Центра за културу ка парку Пећина, где смо направили краћу паузу. Затим смо, поред Ваљевске пиваре, отишли до Маркове столице, где смо се одморили од напорног пешачења уз стрму шумску стазу. Потом смо се дружили и играли на платоу поред споменика Стевану Филиповићу, а онда се лагано, кроз Тешњар, вратили до града.

Ученици су имали прилику да проведу време са другарима из својих старих, али и из новоформираних одељења, да размене искуства и импресије о петом разреду и у опуштеној атмосфери лепо проведу једно суботње преподне.

Марија Бељић за Актив петог разреда

БИЛИ СМО НА ИЗЛЕТУ


Републичко такмичење из математике ученика основних школа одржано је 26.4.2015. године у ОШ „Мирослав Антић” у Нишу.

На ово такмичење пласирало се шест ученика наше школе: Јована Гавриловић 6 , Оливера Томић 6 , Филип 2 2

Јанковић 6 , Саво Цвијетић 7 , Марко Павловић 7 и Никола 5 2 3

Ненадовић 7 . Сам пласман ових шест ученика је велики 5

успех. Никола Ненадовић је за своје учешће добио похвалу.

Екипу наше школе предводиле су проф. математике Верица Славић и Марија Крсмановић.

Јована Гавриловић и Оливера Томић 72

НАЈБОЉИ МАТЕМАТИЧАРИ

У четвртак 12.11.2015. године у Центру за културу одржана је свечана додела награда поводом ликовног литерарног конкурса у организацији Епархије ваљевске и храма. Св. Безсребреника при ваљевској болници.

И ове године ученици наше школе су остварили одличне разултате. У категорији литерарних радова од првог до четвртог разреда освојили смо све три награде и то: Дуња

Љубичић 4 - прво место; Леа Белић 3 – друго место и 4 3

Стефан Арсенијевић 2 – треће место.4

У категорији старијих разреда наша Јована Ракић 5 4

освојила је за свој литерарни рад „Ја анђео” прво место.У категорији ликовних радова наши ученице

Александра Јевтић 3 и Сунчица Јовановић 3 су освојиле 2 3

другу и трећу награду.

Похвале су добили Стефан Јаковљевић 4 , Анастасија 5

Рафаиловић 3 и Јована Ђурић 3 .1 3

Ваши вероучитељи

ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС

Од децембра 2014. године до сада, ученици наше школе били су изузетно ангажовани на свим пољима спортских активности, како кроз спортске секције, тако и кроз слободне активности.

Одмах после Дана школе наши пливачи су се такмичили на Републичком такмичењу у Београду, док су одбојкашице играле на општинском такмичењу 11. децембра.

Ученици су посебно били заинтересовани за све турнире које смо организовали на нивоу школе: најпре у децембру 2014. турнир у одбојци за ученице петог разреда, а у фебруару за дечаке петог разреда у кошарци а за ученике седмог и осмог разреда у баскету.

На општинском такмичењу у малом фудбалу ученици наше школе заузели су сјајно друго место!

У истом месецу одржана су и сва такмичења у атлетици (општинско, окружно, међуокружно и Републичко) где су наши ученици били изузетно успешни. Заузели су, екипно (дечаци и девојчице), прво место на општинском и окружном, и четврто место на међуокружном. Највећи успех појединачно постигао је Ашковић Филип 7 у скоку у 5

вис, заузевши прво место на опшинском и међуокружном и одлично шесто место на Републичком такмичењу.

Што се кошарке тиче, девојчице су биле сјајне. Заузеле прво место на општинском и окружном и одлично треће место на међуокружном такмичењу.

И наше стонотенисерке су биле веома успешне. Оствариле су прво место на општинском и окружном такмичењу и учествовале на Републичком.

У априлу 2015. године смо по први пут учествовали на такмичењу у стрељаштву где смо заузели екипно друго место.

У мају месецу је у школи било изузетно динамично... Најпре су 15. маја на кросу РТС-а учешће узели сви ученици школе. Сви су озбиљно схватили задатак тако да им ни киша није сметала да истрче за њих предвиђене деонице.

Такође треба нагласити сарадњу са КК „Металац”, чији су играчи испратили турнир у шутирању тројки за све заинтересоване ученице и ученике старијих разреда. Од великог броја талентованих учесника, прво место освојио је Петар Којић ученик 8 .3

У септембру су, као и обично, са такмичењима стартовали пливачи Анастасија Рафаиловић, Теа Младеновић и Јован Матић.

Актив физичког васпитања

ТАЛЕНТОВАНИ СПОРТИСТИ


Актив професора физичког васпитања наше школе је, поводом Дечије недеље, организовао традиционални турнир у малом фудбалу.

Учествовали су ученици старијих разреда. Због кише и хладног времена тих дана, турнир је неколико пута одлаган, али, упркос томе, изазвао је велику пажњу свих ученика школе, а утакмице је пратила резултатска неизвесност.

Иако то није најважније, напоменућемо и да је турнир завршен победама одељења 6 (у конкуренцији петог и 1

шестог разреда) и одељења 8 (у конкуренцији седмог и 5

осмог разреда).


ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

У фискултурној сали наше основне школе, 14. и 15. септембра 2015. године, одржано је школско такмичење у стоном тенису.

Такмичење је почело у 9 часова. После јако занимљивих мечева проглашени су победници. У женској конкуренцији прво место је освојила Нина Маровић, ученица одељења 7 4

док је у мушкој конкуренцији прво место освојио Новак Видић ученик 8 .5

Анђа Ђермановић 81

ТУРНИР У СТОНОМ ТЕНИСУ

У ваљевској Хали спортова, 12. новембра 2015. одржана је ЕКОлимпијада под слоганом „Моје школско еко двориште”, коју је организовао „Олимпијски комитет Србије”.

У овој манифестацији је учествовало по 25 ђака из сваке основне школе. Учесници су имали прилику да се друже са кајакашем Дејаном Пајићем, који је испунио норму за учешће на Олимпијским играма у Рију наредне године. Циљ ове кампање јесте буђење свести код деце о важности заштите животне средине и упознавање правих олимпијских вредности.

У школи у Бранковини, у оквиру овог пројекта кајакаш Дејан Пајић је заједно са ученицима ове школе посадио пет стабала, која представљају пет олимпијских вредности: радост игре, фер плеј, поштовање, изузетност и јединство духа, тела и ума.

Деца која су учествовала у овој манифестацији, награђена су посебним дипломама.


ЕКО ОЛИМПИЈАДА


Никола Даниловић је рођен 3. jула 2000. године у Ваљеву као прво од троје деце Слађане и Милоша Даниловића.

У први разред Основне школе „Андра Савчић” кренуо је септембра 2007. године, као ђак одељења учитељице Руже Марковић.

Од првог дана формалног образовања Никола се истицао брзином усвајања задатог и способношћу логичног решавања проблемских задатака. Носилац је дипломе Вук Караџић и посебних диплома за области математике, физике и биологије.

Такмичарски дух је почео да испољава ненаметљиво од првих организованих основно школских такмичења из математике у трећем и четвртом разреду, са пласманима до завршног нивоа.

У старијим разредима, поред математике, такмичарској нисци придружује и биологију, са запаженим резултатима до завршног нивоа такмичења у петом и шестом разреду.

Онда се појављује и нови наставни предмет – физика, који заокупља Николину пажњу и време, доносећи му сјајне резултате на свим нивоима такмичења. Од шестог разреда, уз стручно и посвећено вођење свог ментора, Милке Нинковић, професора физике, Никола постиже изванредне резултате од школског до Републичког нивоа.

Међу свим Николиним такмичарским успесима издвојила бих само најзначајније из области физике: прво место на Републичком такмичењу из физике у шестом разреду; у седмом разреду - прво место на међуокружном и прво место на Републичком такмичењу центра за таленте (РЦТ) у категорији истраживачких радова са темом „Утицај промене вредности притиска у лопти на висини првог и другог одскока”, а похвалу на Републичком такмичењу из физике; у осмом разреду - прво место на међуокружној смотри центра за таленте (РЦТ) са темом „Испитивање тежине, сферности и скочности лопте” и учешће на Републичкој смотри, као и похвалу на Републичком такмичењу из физике...

Упркос изванредним резултатима у наставним и ваннаставним активностима, Никола нема понашање „звезде” у одељењу, школском простору, међу вршњацима, већ уобичајено и примерено свом узрасту, понекад и претерано скромно.

Никола, желимо ти најпре добро здравље, а потом много среће, успеха, радости и задовољства на путу остварења школских (професионалних) и приватних снова и изазова.

Љиљана Пујић, проф. биологијеи одељенски старешина

ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ

1. Никола Даниловић 81

2. Богдан Пантелић 81

3. Јана Матић 82

4. Немања Ћебић 82

5. Александар Чоловић 82

6. Јована Баратовић 83

7. Петар Вишњић 83

8. Ања Јевтовић 83

9. Марија Лазић 83

10. Дуња Поповић 83

11. Сандра Кушаковић 84

12. Младен Марковић 84

13. Бојан Радовановић 84

14. Софија Васиљевић 85

15. Сара Јелесијевић 85

16. Филип Јеремић 85

17. Никола Спасојевић 85

ПОНОСИМО СЕ - НОСИОЦИВУКОВЕ ДИПЛОМЕ

ПОСЕБНЕ ДИПЛОМЕ

На крају претходне школске године ученицима осмог разреда подељено је 77 посебних диплома.

Награђених ученика је било 40, и то значи да је велики број њих добио посебне дипломе из више наставних предмета. Сви ови ученици награђени су за учешће, али и за постигнуте резултате на свим нивоима такмичења.

Изузетне резултате, велики број награда на такмичењима, постигли су и освојили и ученици осталих разреда, тако да смо сигурни да ће и на крају ове школске године број посебних диплома бити велики.



и учествовао сам на Републичкој смотри, а на Републичком такмичењу из физике добио сам похвалу.

Ко те је највише подржавао током такмичења?На самом почетку моја једина подршка биле су моја

професорка физике, Милка Нинковић и моја разредна, професорка биологије Љиљана Пујић. Најзначајнију подршку чинили су, ипак, чланови моје породице. Касније, што сам бивао бољи и успешнији, подстицали су ме и бодрили другови из одељења као и пријатељи ван школе.

Какви су ти планови када је будућа професија у питању? С обзиром да сам тек уписао специјално-математичко

одељење у гимназији, још увек немам одређене и сигурне планове за будућност, али бих волео да моја професија буде нешто у чему су физика и математика најзаступљеније.

Анастасија Ив Вулетић 8 3

Никола Даниловић, сада ученик првог разреда специјално-математичког одељења у Ваљевској гимназији, био је, као ученик наше школе, најбољи ђак у својој генерацији. Постигао је веома запажене резултате такмичећи се у природним наукама, нарочито у физици.

Шта те је подстакло да се такмичиш из физике?Одувек ме је занимала физика. Када сам се у шестом разреду сусрео са њом, сва моја очекивања била су испуњена.

Наставница се веома много залагала за нас такмичаре, веома брзо је уочила мој таленат и подстицала ме да учествујем на такмичењима.

Које нивое такмичења је требало да прођеш да би стигао до Републичког?Требало је прво проћи школско па општинско и окружно да би се дошло до Републичког такмичења.На којим си још такмичењима учествовао и какве си резултате постигао?Учествовао сам на такмичењима из математике на којима сам, у млађим разредима, остварио пласман до завршног

нивоа. Запажене резултате, све до завршног нивоа такмичења, остварио сам у петом и шестом разреду и на такмичењу из биологије. пак најдражи су ми успеси на такмичењима из физике. У шестом разреду био сам први на Републичком такмичењу; у седмом разреду био сам први на Републичком такмичењу центра за теленте у категорији истраживачких радова са темом „Утицај промене вредности притиска у лопти на висини првог и другог одскока”. Такође, задовољан сам и наступом на Републичком такмичењу из физике где сам у веома јакој конкуренцији добио сам похвалу.

У осмом разреду био сам први на међуокружној смотри центра за таленте са темом „Испитивање тежине, сферности и скочности лопте”

ИНТЕРВЈУНИКОЛА ДАНИЛОВИЋ - ЗВЕЗДА У УСПОНУ


Традиционална манифестација „Дечија недеља” обележена је разноврсним активностима и ове године у првој седмици октобра у нашој школи. Овогодишња „Дечија недеља” имала је мото „Подршка породици - најбоља подршка деци”.

Првог дана ученици осмог разреда посетили ботаничку башту у Пољопривредној школи. Истог дана, такође велико интересовање изазвало је вече забавне и поп музике, коме је нарочит печат дао наступ бубњара.

У уторак су, у Центру за културу, прваци присуствовали поклон представи Града Ваљева. Хол мале школе, у поподневним часовима, оживела је ревија фризура. У међусмени је, за ученике трећег разреда, уприличена трибина „Глобална промена - оштећење озонског омотача”, док су у вечерњим сатима, у школској библиотеци, у изузетно пријатној атмосфери, ученици старијих разреда надахнуто представили своје литерарно, рецитаторско и музичко умеће.

У среду су ученици млађих разреда прошетали улицама града, док су ученици петог разреда присуствовали представи Пулс театра из Лазаревца „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”. У међусмени су, у школској библиотеци, ученици старијих разреда разменили своја читалачка искуства, док су, у исто време, у холу школе извођени занимљиви експерименти из физике и хемије. Увече су сви заинтересовани имали прилику да погледају пројекцију немачког филма „Летеће учионице”.

Прваци су у четвртак засадили дрво генерације. За претпоследњи дан Дечије недеље била су планирана два предавања. Предавање на тему „Модели хромозома” предавача Душана Миливојевића, које је одложено за неколико дана, и предавање ђ. Душана Новаковића на тему „Икона као реч и слика”.

Занимљива промоција необичне књиге „Тражи се паметни детектив за откривање историје” уприличена је у петак у Центру за културу за ученике шестог разреда. Дечију недељу затворили су Трибина о дечјим правима и Дечји вашар ученика млађих разреда.

Ходници школе су, у току Дечије недеље, украшавани живописним паноима, инспирисаним њеним слоганом. Ту су се нашли и панои на којима су представљене различите националне кухиње или породична стабла.

Током трајања Дечије недеље највеће интересовање владало је, као и увек, за спортске игре и такмичења у различитим спортовима.

Сви програми били су разноврсни и занимљиви, а учешће у њиховој реализацији узео је, са задовољством, велики број ученика и наставника.


ОБЕЛЕЖЕНА ДЕЧИЈА НЕДЕЉА


ПУТЕВИМА ВОЈВОДИНЕ

Осмаци наше школе ишли су 16. и 17. октобра са својим разредним старешинама и директором, на дводневну екскурзију.

Кренули смо у раним јутарњим сатима. У аутобусу је била одлична атмосфера од почетка пута. Прва станица нам је била кућа Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици. Посетили смо и Замак Дунђерски где смо имали мали предах од пута.

На Палићу смо били у зоолошком врту где смо имали прилику да видимо најразноврсније врсте животиња. Разочарани смо јер нам време није дозволило да видимо Палићко језеро. Мокри од кише упутили смо се ка Суботици, ка хотелу „Патрија” где смо преноћили.

У касним вечерним сатима у дискотеци смо имали журку уз музику. Разредне старешине бринуле су се о нама све време.

Следећег дана, након дивног доручка, запутили смо се у Галерију Милана Коњовића у Сомбору.

По завршетку разгледања изложбе кренули смо у Нови Сад. Тамо смо имали ручак у хотелу „Војводина”. У Новом Саду смо имали слободно време које смо провели разгледајући лепоте тог града.

У Ваљево смо стигли увече пуни утисака. Са екскурзије смо понели незаборавна сећања,а надамо се да су се и наше разредне старешине лепо провеле, без обзира на непроспавану ноћ.



Геологија је наука о постанку, грађи и облику чврсте земљине коре. Према сазнањима која су прикупљена од када ова наука постоји, па и раније, геолошка подела историје Земље заснива се на 6 ера, 20 периода и 74 доба.

Називи ера и периода обично имају грчке префиксе:„Keno” је први део сложенице за ознаку скупа,

заједнице;„Palios” значи стар, прадаван;„Mezos” значи средњи; „Mejon” значи мањи, нижи;„Oligos” значи мали, кратак;„Pleistos” значи највиши„Kainos”значи нов.

Александар Ракић 74

ГЕОЛОШКА РАЗДОБЉА ЗЕМЉЕ

Камчатка је полуострво које се налази на далеком истоку Руске федерације, између Беринговог и Охотског мора. Дугачко је 200 километара и широко 450 километара и захвата површину од око 370 000 квадратних километара.

На источним планинама има великих снежних наноса и више од 400 ледника, који су делом покривени вулканским пепелом. Наиме, на Камчатки се налази више од 180 вулкана, од којих је чак 17 активно.

Највећи вулкан Кључевскаја висок је 4750 метара, базалтног је типа и за последњих 300 година имао је више од 50 ерупција.

Марко Радовановић 72

КАМЧАТКА, ЗЕМЉА ВАТРЕ И ЛЕДАТемпература на површини Сунца износи 6000° С, а

сваки центиметар гори јачином 250 000 свећа.Током кружења, Меркур се два пута толико приближи

Сунцу и убрзава па нама изгледа као да Сунце иде уназад.Притисак на површини Венере 90 пута је већи од

притиска на Земљи.Земљу од сунчевог зрачења штити магнетно поље које

се простире 60 000 километара у свемир.Мисија сонде Патфајндер, из 1997. године показала је да

је бројне стене на површини Марса променила обилна поплава која се десила пре најмање две милијарде година.

Свемирска сонда Галилео стигла је до Јупитера и његових сателита 1995. године.

Густина Сатурна је толико мала да бисте могли да поставите планету да плута у води, под условом да нађете довољно велику каду у којој бисте је сместили.

Нептунов месец Тритон, с површинском температуром од -236° С, најхладније је место у Сунчевом систему.

Плутон је открио 18.2.1930. амерички астроном Клајд Томбо, али од 2006. године Међународна астрономска унија сврстава Плутон међу патуљасте планете.

Анђела Ивановић 5 и Олга Станојевић 52 3

ЗАНИМЉИВОСТИ ИЗ ВАСИОНЕ

Једино језеро на свету које у једном делу има слану, а у другом делу слатку воду је језеро Јашан које се налази у пределу Каракума на западу Туркменије. Ово језеро је у облику потковице. Не пресушује нити му опада ниво воде, чак ни у најсушнијем делу године када сва околна језера пресуше.

Тајна овог језера је велико подземно језеро које се налази испод језера Јашан и садржи преко 8 милијарди кубних метара слатке воде.

Александар Ракић 74

ЈЕЗЕРО СА ДВЕ ВРСТЕ ВОДЕ

Јерусалим, град у данашњем Израелу, јединствен је по томе што означава три религије: хришћанство, јудаизам и ислам. Зидине старог града описују простор на којем је зачета читава данашња јеврејска, хришћанска и муслиманска цивилизација.

На том месту се налазе најзначајнији споменици као и места на којима су се, по предању, одиграли догађаји описани у светим књигама - „Библији” и „Курану”.

Марко Живановић 71

ЈЕРУСАЛИМ

Миграције су кретања људи из једног подручја у друго. Најчешће се изводе у великим групама, Миграције могу бити: унутрашње и спољашње.

Прве миграције су започеле након великих географских открића. Само у 19. и крајем 20. века из Европе се иселило у Нови Свет око 50 000 000 људи, претежно у Америку, Аустралију и на Нови Зеланд.

Економске миграције су добровољна пресељења ради побољшања материјалног стања.

У другој половини 20-ог века велики број грађана напушта земљу Југославију и одлази на привремен рад у иностранство. Они већи део свог живота проводе ван државе, а само се мали број враћа у домовину.

Распадом Југославије 90-их година 20-ог века дошло је до стварања нових држава на Балкану и до присилних миграција.

Главна карактеристика миграција после рата су миграције из села у градове. Према попису из 1991. године градско становништво је бројније од сеоског.

Данас су Балкан преплавиле избеглице са простора Азије (Сирија) услед ратних збивања на њиховој територији. Ове присилне миграције доводе до промене демографске слике Балкана.

Милица Ракић и Маша Николић 64

МИГРАЦИЈЕ

Таџ Махал је грађевина у Агри у Индији, изграђена између 1631. и 1654. године. Градило ју је 22 000 људи. Шах Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија као Мумтау Махал.

Таџ Махал се сматра врхунским остварењем могулске архитектуре, стила који комбинује елементе персијских, индијских и исламских архитектонских стилова. Године 1983. Таџ Махал је UNESCO прогласио спомеником Светске баштине. Описан је као „драгуљ исламске уметхости у Индији и један од универзално признатих ремек дела светског наслеђа”.

Јован Муратовић и Никола Алексић 74

ТАЏ МАХАЛ


ЂАЧКО ПЕРО

ЈЕДВА САМ СЕ СУЗДРЖАЛА ДА НЕ ЗАПЛАЧЕМ

„Нећеш плакати. Издржи, буди јака, не показуј ми своје слабости!”, једна једина мисао прострујала ми је кроз главу, а затим се изнова и изнова понављала попут неке покварене плоче.

Била је то заиста тешка утакмица. Месецима у назад напорно смо тренирале како би смо спремне дочекале први меч који је означио почетак такмичарске сезоне, међутим, тог дана срећа, дефинитивно, није била на нашој стани.

Туп ударац лопте о под ширио се по огромној хали дозвољавајући да га прекине тек понеки мало тежи уздах. Лаганим покретом руке чврсто сам затегла црвену гумицу на глави, спонтано покидавши неколико власи своје смеђе косе. Полако посустајући због исцрпљујуће утакмице, тешким корацима ходала сам ка основној линији терена одакле је требало да сервирам за изједначење или за победу противничке екипе. Узела сам лопту у руке, и у мислима су ми биле слике девојака које су са последњим атомима снаге и даље давале све од себе. Сетила сам се Сариних суза због лошег пријема, али и најлепшег осмеха када смо успеле да исправимо то и ипак узмемо поен.

Сви звуци су нестали, осећала сам тишину око себе. Знала сам да морам одсервирати како треба. Скупила сам последње трунчице снаге, и... „АС” узвикнула је Сара трчећи ка мени као неко детенце, срећно што је добило играчку. Девојке су ме почеле грлити од среће.

У ушима ми је одзвањао иритантан звук пиштаљке. Поглед ми се зауставио на судији. Руку је грубо подигао увис, означавајући аут и поен за другу екипу. Знала сам да је погрешно пресудио, а и он је то знао.

Изгубила сам се у његовим тамним очима док ми се у глави попут бумеранга враћала, једна иста мисао:„Јака си, издржи, нећеш заплакати”.

Љиљана Ранковић 81

Little Potato was the king of garbage kingdom. Once, little Potato was angry at his citizens because they weren't listening. He ran away from his castle and he made a shelter out of nuts in the forest. He was scared and cold. He was fishing and eating raw fish to survive. He was drinking mud. After a day, he was half a way of dying. His citizens found him and rescued him. His garbage kingdom then became better place to live in.

PART II

Year of 986 little Potato was watching Vital cool music video. His cat Mr. Tomato was hungry and it wanted food. Little potato gave him food, and then the pancake wizard came in his castle and teleported him into the other dimension. Little potato was scared and then he found his friend that died in great breakfast brigade war, the great commander Porkchop. He was alive and he saw his best friend that great cyclop who ate Bacon man. Then he saw the biggest terrorist of all time Cereal killer. Cereal killer was torturing them when little Potato's cat Mr. Tomato killed Cereal killer. Then little Potato woke up and realized it was all just a dream.

NORMAL DAY IN DOOM TOWN PART III

Little potato was going on a trip in his favorite rocket ship. He went on the moon and he saw light. When he arrived, he saw potatoes there. Potato was eating potato and potato was chasing potato. When he saw fries, he was shocked! While he was hiding he was scared and his eyes were bleeding. When he saw potato that was also scared, he asked him which town that was. He said: ”Doom town!” Potato as frightened so he went back home.

by Vladan Pimić 65

LITTLE POTATO

Октобар је променио изглед мога краја и просуо по њему нове слике.

Небо не може да се одлучи које ће боје бити, сиве или плаве. Kад је облачно, сиво је, а кад га сунце обасја, има лепу плаву боју. Са врапцима слична ствар. Срећни - тужни, не зна се више. Ипак, то можемо одредити по цвркуту. По лепом времену се чују из крошњи дрвећа и жбуња.

Дрвеће тугује због убрљаних круна. Њихова зелена боја прошарана је жутим, смеђим и црвеним мрљама кад дуне ветар, жути листићи слећу на земљу као падобранци, њишући се лево - десно. Изгледа као да је господин снагатор протресао дрво да би се играо са лишћем.

Трава воли кад дуне ветар па понесе то опало лишће као да га неко подигне огромном метлом. Тада се види колико је трава ретка а замља влажна јер је сунце нема снаге да је осуши. Извири и понеки маслачак који је цветао кад му није време.

Људи не воле кад им се блато лепи за обућу. Не знају ни шта да обуку због неодлучног ветра који час стане, час појача. Иако је јесен некако најтужније годишње доба, јер се природа успављује, она ипак има много лепота у којима треба уживати.

Младен Милосављевић 31

ОКТОБАРСКЕ СЛИКЕ

Била је субота ујутру. Напољу је пљуштала киша. Питале смо се да ли ће да стане. Викендом смо се нас три дружиле и уживале. Мама је предложила да зовемо другове. Али, ко би још дошао по оваквом времену? Сати су одмицали, а ми смо гледале кроз порзор.

Грозно је кад ти киша упропасти дан. Зашто би ти киша упропастила дан? Зашто је само сунчан дан леп? „Мамаааааа! Да ли би пошла са нама у једну нову авантуру?”, нисмо се много убеђивале.

Обукле смо се за шетњу по киши: гумене чизме, кабанице, кишобран. Погледале смо се и почеле да се смејемо. Баш смо смешно изгледале. Дан није више био тмуран, био је весео. Скакале смо по барама, гледале излоге. Изгледа ли вам досадно? Шта? Ми смо уживале. Људи су журили и напољу је био само ко је морао. Не знају шта пропуштају. Гледали су нас и чудили се, изгледало је као да се питају како можемо да се забављамо по оваквом времену. Киша није била више киша, већ плес разиграних капљица.

Није важно какво је време, већ је важно да си са породицом. Ја мислим да је због тога живот леп.

Марија Вукашиновић 44

Друго место на литерарном конкурсу „Живот је леп”

ТРИ РАЗИГРАНА КИШОБРАНА


ЂАЧКО ПЕРО

Топло, жарко лето ужурбано пакује своје кофере и спрема се на пут. Јесен шири свој златни плашт. Дрвеће отреса с леђа суви бакар. Из даљине долазе прве кише и северне магле.

Септембар се пробудио. Школско звоно позива ђаке. Маме и баке пуне тегле печеном паприком и зеленим краставчићима. Мирис џема од шљива мами још неку заосталу пчелу која лута жутим пољима. Небом се чују крици јата која одлазе на југ. Мала ласта сломљеног крила је остала. Веверице скупљају лешнике и орахе, скупљам их и ја. Све треба да буде готово пре хладних јесењих киша. Док тмурни облаци не прекрију небо још увек уживамо у топлим сунчевим зрацима који се пробијају. Јесен мирише на зреле крушке и дуње које мама ставља на орман, као што их је стављала и њена бака. Сладак укус грожђа се шири мојим непцима док гледам како се мале јеле подсмевају великом хвалисавом господину храсту који више нема скоро ни један листић.

Свако годишње доба има нешто што га краси, а јесен, тако помало тужна, господар је боја, мириса и укуса.

Леа Белић 33

БОЈЕ, ЗВУЦИ, МИРИСИ ЈЕСЕНИ

Пре непуних месец дана десио ми се један леп догађај. То је била свадба мог ујака на коју смо моја породица и ја били позвани.

Ова свадба разликује се од других јер је била у селу и поштовали су се стари обичаји. Мој тата је имао улогу зета. Морао је цео дан да носи заставу, барјак. На венчање је морало да се креће рано ујутро јер се ишло по младу. По обичају пре изласка младе из куће пуцало се у јабуку док се она не погоди. Тек тада се смело ући у кућу. Када је млада изашла, бацала је коцкице шећера и шољицу кафе о свадбени ауто. Одатле се ишло на венчање у општину, а затим у цркву. Када смо се вратили са венчања, млада је бацила сито на кућу. Сито је на кући остало, а то је био знак да ће остати ту да живи. Након тога је подизала наконче. Наконче је мало мушко дете које млада подиже да би у кући било доста деце. Млада је бацала јабуку у коју су биле забодене металне новчанице. После свега овога младожења је унео младу у кућу, након чега се славље наставило. Јер се, певало и пило до касно у ноћ. Сви су се веселили.

Ово венчање нећу заборавити. Лепо је то што сви стари обичаји нису заборављени и што их људи још поштују. Мени су се на овој свадби посебно допали баш ови стари обичаји јер до сада нисам имала прилику да их упознам и доживим.

Мина Живковић 42

ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА СВАДБА

Ово је прича о причи, мени ју је причала моја мама, а сад је ја вама причам. По причи тада сам имала 3 године и био је то мој први одлазак у луна парк.

Такође, по причама, које су ми други причали, а ја их нећу испричати, била сам веома добро и паметно дериште. Ипак, тај дан није био баш лак за мене.

Било је вече и сва та расвета око луна парка за мене је била чудна, до тада непозната. Врисак деце и бука „светлећих” апарата за мене су били застрашујући, па сам замало заплакала. Ипак, мама, бака и дека су ме смирили. Закорачили смо унутар тог, нестварног света.

Било је топло време, па смо у оближњој продавници купили лимунаду и сели на клупу са погледом на луна парк.

Одједном, тај непознати предео испуњен светлима и свећицама, више није био тако страшан, већ ми се чинио узбудљивим, као да чека да га моја мала стопала истраже. Као омађијана кренула сам према сјајном „слот апарату”, а мама ме је ухватила за руку и упитала куда сам кренула. Устукнула сам, али довитљиво одговорила да желим да се возим на вртешци пуној превозних средстава. Позвала је баку, њену тетку и деку који је стално волео да ми штипа обазе и љуби коврџаве плаве увојке. Купили су жетон и ставилим ме на вртешку, у кочију за принцезе. Задовољно сам се смејала посматрајући и друге, забавне објекте у луна парку.

Иако смо дуго те вечери остали испробавајући разне аутиће, рингишпиле, возиће, ја сам ипак желела још да останем. Била сам веома уморна, а летња ноћ постала је хладна. Уз много пољубаца и загрљаја са мамом сам отишла кући. Овај дан могу описати као: узбудљив, изненађујућ, један од најбољих у животу јер сам појела много слаткиша и доживела нешто што сваки трогодишњак може пожелети.

Катарина Благојевић 72

ЛЕПОТА ИГРЕ

Свако има свој доживљај који ће памтити и који му је посебно драг. Са мојих десет година могу се похвалити да сам доста тога лепог и незаборавног доживео на разним путовањима. Један од тих доживљаја јесте обилазак ,,Куће мора у Бечу”.

Сива и беличаста фасада високе згрде није указивала на лепоту која се у њој налазила. Већ са врата смо чули уздахе и дивљење других посетилаца. Кренули смо у обилазак. Сваки спрат је доносио ново узбуђење. Ишао сам ходницима где су акваријуми били пуни егзотичних риба. Хтео сам да заобиђем део са змијама и осталим рептилима, али ме знатижеља вукла да упознам и те помало грозне животиње.

Нисам ни приметио када сам ушао у просторију сву од стакла. Око мене су свуда пливле ајкуле, а када сам подигао поглед на горе, приметио сам да изнад наших глава пливају џиновске корњаче. Помислио сам да се налазим на дну неког океана.

Обилазак се наставио. Сву ту воду замениле су тропске биљке и становници тропских шума. Са неверицом сам гледао малог мајмуна који се налазио на огради и који је био на корак од мене. Док је моју пажњу окупирало малено створење, мама је имала других брига. Приметила је да изнад нас пролећу огромни слепи мишеви. Иако сам хтео да останем у друштву тог маленог створења, страх од слепих мишева је победио. Брзим кораком и великом журбом сам напустио ту просторију, а онда и саму зграду.

Док сам са мамом сређивао утиске у оближњем парку на клупи, схватио сам да је за мене ово незабораван доживљај, који ћу памтити до краја живота.

Димитрије Ранисављевић 42

КУЋА МОРА


ЂАЧКО ПЕРО

„Хоћеш ли да изађеш са мном?”, упитао ме је сигурним, грубим гласом. Или стидљивим уз осмех. А ја ћутим, смешкам се и стискам усне зубима да не бих вриснула. Мој највећи сан. Најтајнија жеља...

Коначно! Дочекала сам и Софијин рођендан. Сат откуцава радујући се са мном. Трчкарам по кући обуздана неком неописивом срећом. Испробавам најлепшу гардеробу у жељи да се допаднем. Не свима, само њему. А он, дечак као дечак, помало уображен и заљубљен у фудбал. Ни да ме погледа. Чак ни сад, кад седим у ћошку собе не би ли ме приметио. Пар пута његово раме окрзне моје и то је све. А толико сам чекала овај тренутак. Маштала о томе... Мој спонтани осмех и његово најважније питање. Разочарано, отиђох до кухиње да узмем парче торте. Увек једем кад сам нервозна.

На ивици сам да заплачем, али се суздржавам. Не због повређеног поноса, већ због шминке на мом, сада већ тужном и разочараном лицу. Помислих у себи да не треба да плачем због тамо неког дечака. Јака сам ја... „Хеј”, чула сам иза себе нечији глас. Окренувши се, угледала сам два прелепа браон ока, црну заносну косу и блиставо беле зубе. Испред мене је стајао најлепши дечак.

Погледала сам га у нади да је то онај дугоочекивани тренутак. Мој сан се коначно остварује! Збунио ме је упитавши:„Можеш ли да... Да ми даш парче торте? Мислим, пошто се већ давиш у њој”.


ДУГООЧЕКИВАНИ ТРЕНУТАК

Од јутрос посматрам своје двориште. Изгледа необично, али прелепо. Дрвеће је променило своје одело и обукло свој златножути огртач. Лишће полако опада и прави око себе тепих жутозелене боје. Цветићи се полако суше и погињу своје главе на доле. Позивам маму - ништа ми није јасно. Мама ми каже:„Сунчице, стиже нам јесен”.

Лепо је. Није више врело и спарно, као што је било. Нисмо више преко дана у кућама, сада можемо да се играмо напољу. На све стране, домаћице су вредне, остављају зимницу. Све је некако лепше и пријатније. Велике жуте крушке, румене јабука, модре шљиве, слатко грожђе све нас мами да се послужимо. Велика јата птица селица полако одлазе на југ. Свиђа ми се јесен. Волим овај ветрић, који ми пријатно мрси косу и није врео. И сви људи су некако весело расположени. Схватам и ја зашто. Више нас не дави 40 степени целзијусових у хладу.

Волела бих да заувек буде јесен. Смирена, лепа и опуштена. Јесен је дивна.

Сунчица Јовановић 33

ЈЕСЕН НАМ ПОЛАКО СТИЖЕ

Са златним лишћем и ситна киша пада терајући кишобране у шетњу. Шта је са сунцем? Већ два дана га нема. Некад изађе, али хлaдно га време победи. Самo седи и чека свој ред да влада.

Јесењи пљусак је све јачи. Шта је ово? Зашто деца не иду срећна на базен? Јесења киша је поново завладала.

Даница Младеновић 31

КИША

КАД БИХ ИМАЛА АНЂЕОСКА КРИЛА

Велика прозрачна, саткана од светлости и љубави, анђеоска крила. Свако би хтео да их има. Помогла бих свим људима којима је тешко у животу. Болесне бих излечила, сву децу бих образовала, гладне бих нахранила. Волела бих да вратим мог старог папагаја о коме сам већ причала у школи. Док пишем ово схватам за чуда су вам потребна анђеоска крила, али можемо да урадимо и много доброг и лепог без њих.

Мој град је мали и леп и у њему живе различити људи. Понекад кад се шетате, покушајте да се загледате. Лети и зими, и кад падају кише, улицама града иде једна бака. Увек је у старом, сивом излизаном капуту и панталонама исте боје. На глави има мараму. Увек иде погнуте главе. Пролази поред људи. Неки је отерају, неки јој пруже нешто и као да чекају да се што пре склони. Пролази она поред људи, пролазе људи поред ње, а она не диже главу и лице јој се не види. Једног сунчаног дана возила сам се кејом и видела сам је. Било ми је страшно жао, имала сам новац за сладолед и отишла сам до ње. Пружила сам јој га и питала сам је како је. Она је подигла главу и тада сам јој први пут видела лице. Имала је тамне уморне очи, али на лицу је имала осмех. И кад ме је погледала, читаво лице јој се смешило, чак и њене боре. Пољубила ме је у главу и нешто топло је додирнуло читаво моје тело. Виђам је и данас. Увек јој махнем и она мени и насмеје се. Дани пролазе поред нас, извадите пчелу из воде, насмејте се неком непознатом, поделите колач са пријатељем. Кад градите кућу, почнете са циглом, за парче хлеба треба зрно жита. Анђеоска крила, са њима се не рађате. Она морају да израсту. И није довољно само да не чините зло, него морате радити добро.

Чинећи добро свет ће сигурно бити лепши, а онда вам неће ни бити важно да ли имате крила или не.

Леа Белић 33

„Магареће године”. Пубертет. Ово је период одрастања кад ниси ни дете, а ни зрео човек, већ пубертетлија.

Променљиво расположење, одвајање од родитеља, прве љубави, све су ово симптоми такозваних „магарећих година”. Јасна граница овог периода не постоји, неко уђе раније у пубертет, а некоме он закасни. Ја га не сматрам најгорим као моји родитељи.

Наиме, ово је период великих преокрета. Више ми није важно оно што је некада било. Моји родитељи то не схватају него ме криве што сам у пубертету. Као да ја ту нешто могу. Па и они су у климаксу, који је много гори од овог првог пубертета.

Мама покушава и даље да ме натера да легнем у кревет у десет сати, купује ми неке ствари које никад не бих обукла. Отац ме некако и разуме, па са њим и нађем заједнички језик.

Ја се осећам лепо и трудим се да ове лепе године проживим најлепше што могу, да будем толерантна према родитељима, ма колико то било тешко. Кад ћу, него сада када сам најјача.

Ива Арсенић 84

ЛЕПОТА МОЈИХ ГОДИНА


ЂАЧКО ПЕРО

Моје одељење се састоји од двадесет четири ђака и учитељице. Ми смо 2 и идемо у ОШ „Андра Савчић”.2

Када смо кренули у први разред, нисмо се баш најбоље познавали, па је било малих несугласица. Временом смо се зближили и постали прави другари. Играмо се и помажемо једни другима. Најчвршћи прут нашег одељења је наша учитељица. Она нас учи и васпитава. Недавно је наш сноп ослабљен за један прутић. Наша другарица Наталија се преселила у другу школу. Сви смо били тужни.

Имати добре пријатеље је право богатство. Моје одељење је веома богато.

Маша Нешковић 22

МИ СМО ДВАДЕСЕТ ПЕТ ПРУТЕВА

У мојој соби поред вредних ирачака има и много дрангулија. То су ствари које су другима безвредне, а мени највредније.

Најомиљеније су ми сличице. Посебно их волим зато што могу да их чувам, мењам, играм се са њима, лепим... Волим то што сваке године излазе нове сличице и сви их скупљамо. То нису сличице само за одређене албуме. Код мене нема граница. Ја скупљам све на које наиђем, чак и оне за које немам албуме. Оне су свуда по соби. Мама ме стално опомиње због тога. Понекад јој дође и да их побаца, али их на крају среди по врстама, завеже гумицама и тражи од мене да их више не мешам. Међутим, оне мени нису занимљиве када су тако сређене, па их брзо опет разбацам и помешам, и борба са мамом креће из почетка.

Победник сам увек ја... Знам да ћу и даље уживати у свом царству сличица.

Младен Милосављевић 31

МОЈА ДРАНГУЛИЈА

Причаћу о госту који је скоро стигао у наш град.Кишовити и тмурни дани обузели су мој крај. Облаци се

гуркају који ће први да сруче кишу на град. Дрвеће пресвлачи своје зелене хаљине и облачи жуте. Бреза и јавор се спремају за јесењи бал. Из воћњака миришу разноврсни плодови. Лишће нам под ногама шушти. Са смеђих тешких грана на влажну траву падају жућкасти и црвенкасти листићи. Завијен у траву малени кестен спава у својој бодљикавој кућици. Издалека бучан звук тестере плаши малене птичице попут врабаца које журе да направе гнездашца у којима ће живети. Црно-белиачасте ласте предосећају ружно време и ниско лете. Кроз ваздух се провлачи мирис пиљевине и зимнице. Фијук ветра обавештава животиње да је јесен и да траже храну за зиму. Благи ветрић обара остатке сувих биљака у саксијама.

Октобар пакује кофере јер полако свој трон препушта свом другу новембру.

Бојана Вујић 32

ОКТОБАРСКЕ СЛИКЕ МОГ КРАЈА

Освануо је сунчан јесењи дан. Изашао сам напоље. Већ на вратима хладан ветрић ме је опоменуо да се вратим и обучем јакну.

Посматрам природу око себе. Видим неке промене „О, па да, стигла је госпођа Јесен”. Потрудила се да обуче своју најлепшу хаљину. Она је препуна боја. Најбољи сликар овог света не би је тако насликао. Зелена, па жута, на местима црвена, сјајна наранџаста... Све ове боје трепере под зрацима сунца. Њен главни помоћник Ветар дува и производи звуке налик мом кларинету. А другарице кишне капи добују као добош. Од ове чудесне дружине само птице беже. Ми остајемо да се дружимо са госпођом Јесен. Једном је она на поклон донела мирисне плодове воћа.

Уживаћемо у њеним поклонима и бојама све док не обуче белу хаљину. Онда ћемо знати да ју је заменила госпођа Зима.

Вељко Колаковић 31

СЛИКЕ ЈЕСЕНИ

Дана 12.6.2015. годинe, догодио се мој први лет за Немачку код брата и сестре.

Мој први лет авионом изгледао је узбудљиво, али и помало страшно, зато што сам предходних дана на телевизији гледао истраге авионских несрећа. Те мисли су ми уливале додатни страх.

Док сам улазиo у авион руке су ми биле хладне. Сео сам у седиште, стјуардеса је рекла да се завежемо јер ускоро полећемо. Авион је палио моторе и почео је да урла по писти. Док је узлетео осетио сам притисак у ушима, ноге су ми се укочиле. Лет је требало да траје сат и двадесет минута.

Кроз прозор сам гледао облаке, небо, град је изгледао тако мали. Било је лепо, осећао сам се као птица. Али док сам разгледао нисам ни приметио да смо стигли.

Били су то најлепших сат времена и двадесет минута у том дану. Надам се да ћу и следеће године сести у авион и отићи у Немачку. То се не заборавља.

Михајло Ракић 64

ПУТОВАЊЕ

За свако живо биће храна је основни услов за живот.Често у убрзаном темпу живота једемо брзу нездраву

храну с ногу. На сваком ћошку, као печурке после кише, ничу киосци брзе хране. Ммм, заиста им је тешко одолети, хрскаво, сочно и пре свега, укусно. Али, када помислим на храну, моја прва асоцијација је кухиња моје баке. Увек поред шпорета са шареном кецељом на себи, спрема праве посластице. Све мора бити здраво и укусно! Како би нама, њеним малим „шећерлемицама”, како она каже, угодила, ништа јој није тешко. Ништа без супице јер, како она каже, „Здравље улази на уста”. Чак је у нашем дворишту иза куће направила малу башту у коју је засадила најразличитије поврће. Када јој затреба шаргарепа за супицу или кромпир за пире, она тркне и ископа у нашој башти. Врло често, док се враћам из школе, још на пола пута се шири диван мирис из бакине кухиње. Већ тада сам гладна.

Чим уђем у кућу, перем руке и одмах седам за сто. И моја мама дивно кува, али баба је за мене нешто посебно. Увек уз неко јело иде занимљива прича. Увек је весело и лепо.

Надам се да се моји „другари” хране здраво, јер је то улагање у будуће дане и здравље.

Маша Николић 64

ХРАНА


ЂАЧКО ПЕРО

Неретко завирим у дубину своје душе, где вешто од туђих очију, скривам своје највеће снове. У страху да ми неко тако може отети делић мисли, нешто што градим целог свог живота, отети и присвојити као да мени никад није припадало.

Своје прилично скромне жеље стационирам далеко ван граница моје домовине, у једноспратној кући, у француској Прованси, са двориштем испуњеним дрвећем маслина, и моје троје деце који се јуре око истих. Нашим великим камином, недељним ручковима са којима завршавамо своје седмице проведене у изобиљу породичне љубави и узајамног помагања и дарежљивости. Пецањем на оближњој реци, сваке среде са нашим псом, Кастром, аргентиском догом који је и после три године и седамдесет кила и даље једна велика беба која ми спава у крилима док возим аутомобил. Такође, одлажење на балетске приредбе своје најмлађе ћерке, мезимице, и кошаркашке утакмице своја два сина, високих, стаситих момака, породичног поноса. И наравно, свечане догађаје попут венчања наших пријатеља пред које се у колима обавезно посвађамо око безазлених ствари и измиримо док не дођемо тамо.

Целог свог живота ноћи проводим у размишљању како желим једноставан, монотон живот, кога ћу провести у љубави све док заувек не затворим очи у топлој постељи поред мојих најдражих. Никад нисам волела, драму, журбу, хаос, а живот ми је то себично наметнуо, још од раних година, још од кад знам за себе. Те се вођена тим примером, трудим, и маштам, да својој породици не пружим оно чега ја бежим целу вечност, усамљеност и распад породице и онога чега највише марим.

Ленка Живановић 74

МОЈЕ ЖЕЉЕ МОЈИ СНОВИ

Био је летњи распуст. Моји родитељи, сестра и ја били смо на мору у једном прелепом приморском градићу по имену Неа Врасна, у Грчкој. Смештени смо у један диван хотел који чак има и свој базен и прелеп поглед на море.

Дању смо се играли са другом децом, пливали, ронили, и играли одбојку на песку, док смо ноћу шетали по граду и око њега.

Једне ноћи смо наишли на једну луку, где је било мноштво бродова. Видели смо и један лепи бели бродић. Родитељи су нам обећали да ће нас за пар дана водити на крстарење.

Пар дана после су то и испунили. Погодило се баш да крстаримо оним лепим белим бродићем до острва Тасос и назад.

Испловили смо уз гласну музику и раздрагане гласове гостију са брода. Све је било сјајно, док одједном није почео да дува хладан ветар и наоблачило се. Снажан и хладан ветар узбуркао је до тада мирно море. Брод је почео много да се љуља. Неки путници су почели да паниче, а ја сам ухватио оца за руку. Капетан је рекао да се не бојимо и да смо безбедни, јер колико брзо невреме дође, толико брзо и прође. Поделили су нам и прслуке за спасавање. Иако је напољу јако грмело, ја сам у својим ушима чуо само откуцаје свога срца. Један талас нас је чак и запљуснуо, а ја сам се у својој глави сећао пустоловина Робинзона Крусоа. Кад је он све преживео, ваљда ћемо и ми. Уосталом копно је ваљда близу.

И заиста, одједном како је почело, баш како нам је капетан и рекао, тако је и престало невреме. Олуја се смирила, таласи су се смањили, а иза облака је стидљиво извирило Сунце и као да нам се извињавало што је покварило излет. Пловидбу до Тасоса смо провели у тишини, јер је свако у својој глави пребирао утиске.

После овог путовања често сам сањао бродолом и имао кошмаре. Била је ово авантура коју ћу дуго памтити и често препричавати.

Немања Босиљчић 62

МОРСКА ПУСТОЛОВИНА

Тихо и без журбе ушуњао се у наше животе. Зна да је његов ред. Октобар.

Допутовао је жутим аутом и донео прегршт златних и бакарних хаљина као поклоне за природу. Под налетима ветра пожутело лишће опада и слаже се по земљи. Гране дрвећа остају пусте и голе. Хладни октобарски ветар савија их и ломи. Беспомоћне биљке вену и умиру. Живот се гаси. Сиви облаци тромо плове небом попут уморних лађа. Из њих, већ трећи дан, неуморно лије киша. Беспомоћне и узнемирене птичице слећу на влажне кровове. Њихова песма је утихнула јер су преплашене, без хране и скровишта. Сви журе и желе да што пре побегну од суморног и влажног дана.

Октобар не жури. Зна да је на трону и да је ово његових пет минута. Октобар царује и ужива у својим моћима.

Александра Јевтић 32

ОКТОБАР НА ТРОНУ

Упомоћ! Упомоћ! – говорила сам кроз плач у том дугом и бесконачном мраку. Сама, заједно са својом куцом, била сам беспомоћна седмогодишња девојчица. А, све је to почело овако...

Као и свако дете, волела сам да се играм напољу са својим другарима. Мама ме је звала са прозора да променим јакну. То је било једног наизглед лепог и мирног дана. Весело скакућући са својом куцом ушла сам у зграду. Видевши комшије како излазе из лифта, помислих да сам довољно велика да се сама возим њим и да ми од једне вожње лифта ништа бити неће. Ушла сам у лифт и притиснула дугме за четврти спрат. Лифт је кренуо. При завршетку вожње, лифт је стао и нестало је светла. Почела сам да плачем и лупам о врата лифта, мислећи да ће ме неко чути. Моја куца је била гладна, а ја жедна. Лора је гребала по вратима лифта и лајала од страха. Мазећи је, чула сам неке кораке изнад моје главе. Горњи део лифта је почео да се отвара. Био је то ватрогасац који ме је довео до родитеља.

Била сам срећна што сам опет била поред њих и што се све лепо завршило.

Ленка Вуковић 42

У ДУГОМ БЕСКОНАЧНОМ МРАКУ

ЂАЧКО ПЕРО


Тешњар је стари део града Ваљева и један од његових најупечатљивијих симбола. Налази се на десној обали Колубаре, стешњен између речног тока и брда.

Тешњар је данас једна од ретких оријенталних целина сачуваних у Србији. Састоји се од једне улице која прати речни ток Колубаре и неколико мањих улица које се низ брдо спуштају ка њој.

Већина кућа у њој настала је у 19. веку, али уз поштовање затеченог стила и просторног распореда. У тренутку настанка ових објеката у њима су се налазиле продавнице, радионице, трговачки и занатски магацини, а у пространим двориштима иза њих су се налазиле помоћне грађевине са сродним наменама. Сходно оваквим наменама Тешњар је представљао трговачко-занатску четврт Ваљева, чаршију. Тешњар је као ваљевска чаршија опстајао вековима. Мењале су се грађевине и објекти, али не и локација и просторни распоред. Значајније промене нису донели ни каснији векови. Истина, почетком 19. века дошло је до новог, привременог, опадања Ваљева, али се то није одразило на Тешњар, већ на стамбено-административни део насеља на супротној обали Колубаре. Део насеља на левој обали реке замро је и нестао, претворио се у рушевине. А потом у ливаде и ледине. Међутим, Тешњар је опстао и цело Ваљево се сабило у његове оквире. Током друге половине 19. века Ваљево се нашло у фази новог успона. Број становника се нагло повећао и град се опет проширио на леву обалу реке, док је стара чаршија опстала, сачувавши старе намене, чак се и продужила даље низ Колубару. На ове начине конзервиран и заштићен практичним потребама Тешњар опстаје све до половине 20. века када, услед нових токова развоја Ваљева, изазваних наглом индустријализацијом, губи своју некадашњу намену, а тиме и значај у оквирима градског живота, и почиње да нагло пропада. То је било време када је судбина задесила многе чаршије у Србији. Али, за разлику од многих које су нестале, Тешњар је, бригом Ваљеваца, опстао, истина, једно време трошан и рушеван, да би последњих деценија 20. века отпочео његов процес рестаурације и конзервације, који и данас траје.

Милош Крстић 74

ТЕШЊАР

Има много незаборавних доживљаја које носим у сећању, али ћу вам испричати један који се не тако давно десио.

Свануо је диван и топао дан. Мама је рано устала и отишла из куће. Никоме ништа није причала. Вратила се, завршила обавезе око куће и рекла да иде до града. Мислили смо да иде да завршава обавезе око после. Ни слутили нисмо о чему се ради. Возиле смо се сетре и ја по улици, играле се са другарицама и проводиле време око куће.

У једном тренутку тата нас је позвао и рекао да нас мама зове мобилним телефоном. Био је насмејан. Јавила сам се не скидајући поглед са татиног лица. Са друге стране везе зачула сам мамин глас како ми говори:„Нина, добиле сте сестру. Тетка вам се управо породила!”, од среће сам вриснула и отрчала да кажем сестрама да смо добиле још једну сестру. Била сам пресрећна.

Убрзо су се на вратима појавиле мама и теча. Течина мајица је била скроз исцепана. Томе сам се највише смејала. Када се роди беба, наши обичаји су да се оцу цепа кошуља. Мени је то било баш забавно.

Кренули смо да обавештавамо родбину: бабу, деду, ујака, прадеду... Била сам срећна гледајући њихова одушевљена лица. Када смо све обавестили кренули смо да заједно прославимо. Играли смо, певали и радовали се девет месеци чеканој девојчици. Име су јој дали Миња. Никада нећу заборавити дан када сам од моје најдраже тетке добила сестрицу коју смо сви са поносом, радошћу и срећом дуго чекали.

Николина Маџаревић 42

РОЂЕЊЕ СЕСТРЕ

Дан полако одлази на починак. Удобно се смештам на своје омиљено место и посматрам најсавршенији тренутак, тренутак када се уличне светиљке пале. Какав чаробан призор! Напољу пада мрак. Прекрива стазу, сваку клупу, сваки људски траг. И таман кад делује да се читав град негде изгубио, негде просто нестао, дешава се нешто чаробно. Једна по једна звезда, као шибица свећу, сваку лампу, сваку светиљку на улици пали. Одједном град поново оживи. Опет видим стазу, клупу, опет видим људски траг, али овог пута у неком новом и сјајнијем облику. Све је сад ипак другачије, као неки нови живот да почиње док се светиљке пале. Неки нови елан се јавља у људима. Чим се улична светла упале, видим симпатичног деку из улице како са шеширом на глави и осмехом на лицу, води свог малог пса у шетњу. Моја прва комшиница баш тада иде у радњу како би купила намирнице за сутрашњи ручак. А мој отац и мајка, баш у то време, пију своју последњу кафу за тај дан.

Посебну емоцију у мени буде те уличне светиљке док се пале, јер само тада могу да чујем тај савршени „звук тишине”, не пре, не ни после, већ само оних пар тренутака док је цео свет, чини ми се, у неком дубоком сну, а само светла тада живе.

Стефан Јовић 61

УЛИЧНЕ СЕ СВЕТИЉКЕ ПАЛЕ

Џиновске камене главе, исклесане у Маунт Рашмору у америчкој држави Јужна Дакота, јединствен су пример новијег коло салног градитељства у свету. Оне представљају бивше америчке председнике:

- Џорџа Вашингтона- Томаса Џеферсона- Теодора Рузвелта- Абахрама ЛинколнаОве необичне велике скулптуре високе су 18 метара.

Исклесане су у гранитној стени уз употребу динамита и бушилица на основу замисли америчког вајара Гуцона Борглама.

Сања Јелесијевић 72

и Оливера Пантелић 83

ЏИНОВСКЕ БИСТЕ У СТЕНИ


НАШИ ПЕСНИЦИ

Тако ми оловке и гумице,тако ми зарезача и шестара,

тако ми учионице моје,тако ми географске карте.

Хоћу да пишем јошдок одмор није још.

Тако ми сунђера и табле,тако ми моје учитељице,

тако ми школе и сале,тако ми навика ученика.

Заувек ћу делити моју ужину.

Милан Марковић 31

ЂАЧКИ ЗАВЕТ

Моје су тетке баш ретке. Једна ме пази,пажњу ми даје.

Другој кад кажем да ме слуша,ту нема граје.

Понекад се посвађамозбог једне пите

па се помиримо кад смо сите.Мама каже:

,,Ове тетке и ћеркебаш су ретке”.

Наталија Панић 31

МОЈЕ ТЕТКЕ

Живот је леп када се живети зна,

зато узми од њега шта ти се да.

У животу није увек лако,али све је то пролазно

и можда мора тако.

Када се схвати, он ће прелеп бити,испуњен љубављу

и срећом од нити до нити.

Живети, то је Божији дар,живети живот није мала ствар.

И када препрека наиђе,брзо је прескочи,

нема дилеме - ништа не сме да те кочи.

Живот је кратак и изненађења пун,

исто као што је мало већи жбун.

Проћи ће брзо као ласта у лету,проживи га срећно

јер је једини на овом свету.

Живот ипак не доносе роде,то мораш знати

да узалуд не оде.

Живот много дајеи треба му вратити,

веома је важнона време то схватити.

Живот је леп, треба га волети,тој љубави

никада немој одолети.

Елена Радосављевић 65

БОЖИЈИ ДАР

Тако ми свеске и оловке.Тако ми писања и говора.Тако ми речи и реченица.Тако ми књиге и пернице.

Тако ми језика и књижевности.Тако ми табле и писмености.

Тако ми латинице и ћирилице.Водићу за ђака битку

да продубим памет плитку.

Тако ми вежбанке и цртанке.Тако ми писменог и усменог.Тако ми буквара и читанке.

Тако ми старог и новог.Тако ми часа и сата.

Тако ми цифре и бројке.Уложићу много труда

да своје знање покажем свуда.

Мања Теофиловић 32

ЂАЧКИ ЗАВЕТ

У животу постојеситуације разне,

некад се смејеш, некад плачеш,а некад од срећепо соби скачеш.

Постоје емоције разне,некад те испуне, а некад празне.

Другари се дружеи причају тајне,

маштају и деле снове бајне.

У животу је најлепше бити дете,то моратe да разумете!

Кад порастеш,добијеш стотину рачуна

што мора да се плати и дуг да се врати.

Кући кад дођеш – оно крш,као да је била читава варош.

Али, то су деца...

Док ухвате зеца,у школи добију кеца.

Али, то су деца!Затим постанете бака или дека,

добијете унучиће,ваше мале мезимчиће.

Свако животно доба има лепих и ружних страна,

исто као што човек имаврлина и мана.

Дарија Бијелић 51

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП

Дрвеће је изгубилосвој зелени сјај,

а стигао је јесењи рај.

Кишни дани су почели, азнаци сунца се смањили.

Одлетеле су птице далеко на југ,остао је само празан луг.

Животиње облаче нове капуте,јесен долази, они слуте.

А моја бакаспрема штрудлу од мака.

Софија Перић 62

ЈЕСЕЊЕ МЕЛОДИЈЕ

Имам један цветакто је прави зановетак.

Зановета дан и ноћда се мази и пази

и под туш да се стави.

Запљускује водамене и мој цветак

сушимо се, бришемои у кревет лежемо.

Мој мали цветак и неодољиви зановетак

чека да му причу причамда би мој цветак зановетак

утонуо у дубок сан.

Доротеја Деспотовић 31

ЦВЕТАК

ПОНЕДЕЉКОМ увек скочими брзо отворим очи.

УТОРКОМ ја нешто радими воћном тортом се сладим.

СРЕДОМ трчим, играм, скачем,а кад паднем мало заплачем.

ЧЕТВРТКОМ куће градими алaтом разним радим.

Да се играм са дедом потрeбан је ПЕТАК и тај дан ми пролети

брзо као метак.

СУБОТОМ „Кулирам”са мамом и татом.

НЕДЕЉУ одвојимза фудбал са братом!

Марта Ристић 64

СЕДАМ ДАНАУ здравом телу здрав је дух,зато за одбојку ја имам њух.

Одбојку тренирам и играм радо,кад лопта скаче тамо-амо.

Чим на терен изађем ја,све друго заборавим тад!

Смеч, скок, чекић и прсти.За противника победа је

санак пусти...

Ипак је дружењенајважнија ствар,

да спортски поздравдобијеш на дар.

Стећи пријатеље за живот цео,то је од свега најважнији део.

Знати, помоћи,имати спортски дух,

и за друге имати слух.Тренирам вредно сваког дана,

верујем у себе, пуна елана.

Маша Николић 64

ЧАРОБНИ СПОРТ

Школа је именица женског родашкола је велика палата знања.

Школа је љубав према умности- права школа

није само пролазна мода.

Школа је субјекат ђачких дана.Школа је путоказ,

од будућности саткан.Школа је феникс,

увек нова, увек младако се њој на време преда,

нема за то кајања.

Школа је светлост,топлина, утеха -

школа је заједништво, говор и тишина.Школа је чувар

вредности правих -школа је исповедник

за прве љубавне тајне.

Школа је наш простор среће.Школа је бисерна шкољка

у мраку незнања.Школа је бесмртна наша мајка,

јер смо се њој, на времена верност заклели!

Славица Степановић,

проф. српског језика

ШТА ТО БЕШЕ ШКОЛА


Корачам полако преко моста и посматрам реку која тихо жубори и котрља.

И живот је као река. Некад тих и миран, а некада набујаo и плаховит.

А мост... Имам утисак да, ако пружим још неколико корака, одлазим у свет одраслих.

Бацих поглед преко рамена... Нижу се слике безбрижног детињства.

Двориште препуно другара, свуда се шири мирис тек процветалог багрема, а весела дечија цика мами осмех на лице.

Бакин заштитнички загрљај и уточиште, ако бих нешто забрљала.

Вуку ме слике, не дају ми да кренем.Погледах испред себе у непознато, неизвесно. Чини ми

се да осећам на леђима поглед родитеља, препун ишчекивања, надања, али и страховања.

Да ли сам спремна? Да ли ћу моћи? Морам признати, плашим се...

Јер сваки је корак важан, свака је стопа једна грађевина!Пролећни лахор ме полако гурну напред. Закорачих смело. Мост оста иза мене. Пођох у загрљај

са жељом да оправдам очекивања и надања, са жељом да поделим љубав коју носим у себи.

Милица Росић 71

Прво место на литерарном конкурсу „Живот је леп”

СИГУРНИ КОРАЦИ

Живот може бити леп, али све зависи од тогакако гледаш на свет.

За неког је живот храна и пиће,а за неког бити

само добро биће.

За неког је живот компјутер, телевизор,

а за неког видетилеп призор.

За неког је животшкола и знање,

а за неког лоше васпитање.

За неког је животлепота и младост,

а за неког чиста радост.

Данијел Маринковић 61

ЖИВОТНА ИГРА

Трећа школа пуна ђакапева нама као мајка.

И знањем су много рекли -диплома, награда су стекли.

Терени и кабинети,брзи смо као тротинети.

Ова школа радозналаима много шала.

Волимо је, чувамо!Ајте, децо, дођ'те 'амо,

да играмо и певамо,нашу школу чувајмо.

Шаховске табле ту су.Дођи, певај, ту арију!Пуно цвећа и дрвећа,учити у њој је срећа.

Ана Стошић 31

НАША ШКОЛА

Живот је леп,као маштовит свет,као најмања вила

и најмеканија свила.

Живот је леп,кад ме за руку држи,

јер знам да ће са мном да се дружи.

Живот је леп кад ме мази,живот је леп кад ме пази.Као да се купамо у реци

и причамо причу меди Меци!

Живот је леп кад се сви друже,кад се сви смеју

и прелепим небомкад пахуље веју.

Живот је леп, као Хомеров еп!

Анђела Весић 54

СРЕЋА

Како растемо и постајемо старији, схватамо да нам треба само неколико правих особа да буду уз нас, да нас „гурају” кроз живот и дају подршку. То ће увек бити чланови породице, брат и сестра.

Тог мајског поподнева прошетала сам се са породицом дуж реке Градац. Природа се будила после дуге зиме, кријући прве веснике пролећа у густој трави. Недодирљиво небеско плаветнило кварили су ретки облаци. То пролеће требало је да буде као и свако друго. Ипак, једна вест га је потпуно променила.

Како смо се приближавали кафићу, родитељи су ме позвали да разговарамо. Судећи по њиховим озбиљним лицима, мислила сам да је нешто озбиљно. Мама је почела:„Мало пре твог рођендана, вероватно у новембру, добићемо принову”. Нисам знала шта се дешава, а она је наставила:„Добићеш брата или сестру!” „То је... Па то је сјајно!” узвикнула сам.

Ипак, помисао на петог члана породице била је мало необична, чудна. У мени су се мешала срећа, узбуђење и понеки зрак забринутости. Више ми нису сметали ни спарина у ваздуху, ни стазе укаљане блатом. Чак ни блесава питања моје млађе сестре. Центар мог размишљања је била принова. Да ли ће бити дечак или девојчица? Размишљала сам о боји очију, косе, о изгледу, крактеру. Нештo мило и непознато ми је испунило мисли.

У мој живот је дошла особа која се сваког дана мења. Без обзира што је мали, и није упознат са животом, он ми даје највише подршке.

Емилија Спасојевић 63

ВЕЛИКО ИЗНЕНАЂЕЊЕ

Понекад сиви облакнебо покрије,

понекад туга човекаобори, сломи.

Тешко је разумети овај свет, али немој се предати,

веруј ми ипак,ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!

Понекад зло од добротејаче буде.

Понекад сумња збуни и добре људе.

Сломе их и заблуде,веру у живот изгубе.

Као тужно штене подвију реп, али, најзад,схватите,

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП,као што је леп сунцем

обасјан дан,ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП,

као диван одсањан сан.

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП кад осмех и љубав неком даш,

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!О да ли то знаш?

Неда Симеуновић 65

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП


Захваљујемо се предузећу „ПУБЛИК” без чије вишегодишње помоћи наш часопис не би угледао

светлост дана!

Лист издаје:ОШ „Андра Савчић” Ваљево

Уређивачки одбор:Мирјана Гаврић, проф.


Ликовнa опрема:Наташа Рус, наст.Ликовна секција

Фотографије у листу:Фото секција

Прелом листа, дизајн и припрема за штампу:Никола Рајевац, проф.

За издавача:Зоран Симић, проф.

Штампа:„ПУБЛИК” ДОО Ваљево

ВАЉЕВО, децембар 2015.

Сретне пријатељ пријатеља те га упита:„Где си пријатељу? Шта има код тебе?”

„Ма, ево, баш кренуо да платим рачуне за струју”.„Нисам то питао, него, како је иначе?”

„ИНАЧЕ ЋЕ ЈЕ ИСКЉУЧИТИ!!!”

Дође Перица сав срећан кући и мама га пита: „Перице, због чега си толико срећан?”

„Данас сам се баш осећао као генерал”.„Како то Перице?”

„Лепо мама, посматрао сам све своје јединице”.

Дође син кући и мама га пита: „Сине, зашто се више не дружиш са Марком?”

А каже Перица: „Мама, да ли би се ти дружила са неким ко пије,

пуши, дрогира се?” „Наравно да не бих!”

„Е, па неће ни он”.

Пита бака унука:„Сине, како је у школи? Волиш ли учитељицу?”

Унук ће:„Добро је, лепо ми је у школи, волим учитељицу,

али мислим да не зна баш много”.„Како то мислиш да не зна много?”

„Па, бако, oна сваки час нешто пита?.

Пита Мујо Хасу:„Хасо, болан, јеси ли чуо за ону групу „Дуран Дуран?”

„Јесам, Мујо, не мораш ми двапут понављати!”

Лука Петровић 83

СМЕХОТЕКА

- У Јапану постоји чак 17 активнх вулкана.- Филипински архипелаг састоји се од 7107 острва.

- Ерупција вулкана Парикутин у Мексику трајала је девет година. За то време вулкан је израстао на висину од 2774 метара.

- Делта реке Ганг највећа је делта од свих река на свету.- Седам највећих држава света

(Русија, Канада, Кина, САД, Аустралија, Бразил и Аргентина) заузимају половину светске територије.

- Само 6 држава у Европи граничи се само са једном државом: Португал, Ирска, Сан Марино, Данска, Ватикан и Монако.- На средишњем тргу канадског града Глендон стоји његов симбол - кнедла висока 9 метара и тешка 2700 килограма.

- Највећа пустиња у Европи смештена је између реке Волга и Урала.

Ана Младеновић и Милан Спасојевић 6 4


ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈА

ЧЛАНИЦЕ НОВИНАРСКЕ СЕКЦИЈЕ КОЈЕ СУ

ПРИПРЕМАЛЕ ШКОЛСКИ ЛИСТ:


Оливера Пантелић 83


Ана Пантелић 83

Анастасија Ив Вулетић 83

Нина Миловановић 83


НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА

Documents

ISKRE 2015