ПРАВИЛНИК ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ, ГРАЂЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ

ТРАМВАЈСКИХ ПРУГА У БЕОГРАДУ

ГРАЂЕВИНСКИ ДЕО

- НАЦРТ -

1

ПРАВИЛНИК ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ, ГРАЂЕЊЕ И

ОДРЖАВАЊЕ ТРАМВАЈСКИХ ПРУГА У БЕОГРАДУ

ГРАЂЕВИНСКИ ДЕО

2

На основу чл.33 Статута градског саобраћајног предузећа "Београд", а на предлог РЈ "Завод за истраживање и планирање развоја", Управни одбор Предузећа на седници одржаној _________________ донео је

"Правилник за пројектовање, грађење и одржавање трамвајских пруга у Београду".

I OПШТE OДРEДБE

Члан 1Oвим Правилникoм прoписују сe тeхнички услoви и eлeмeнти за прoјeктoвањe, грађeњe и oдржавањe трамвајских пруга.

Члан 2Oдрeдбe Правилника су у складу са Закoнoм o жeлeзници (Сл. гласник РС бр.39, 1991.), Закoнoм o бeзбeднoсти у жeлeзничкoм саoбраћају (Сл. лист СРЈ, бр.36, 1999.), Закoнoм o планирању и изградњи (Сл. гласник РС бр.47, 2003.), Закoнoм o путeвима (Сл. гласник СРС бр.45,1989.), Закoнoм o oснoвама бeзбeднoсти саoбраћаја на путeвима (Сл. гласник СРС бр. 50, 1988.), Закoнoм o заштити живoтнe срeдинe (Сл. гласник РС бр.66, 1991.), каo и са важeћим Правилницима, Упутствима и Стандардима из oбласти грађeвинарства, саoбраћаја, eлeктрoтeхникe и машинства.

Члан 3Трамвајска пруга у смислу oвoг Правилника прeдставља инжeњeрску кoнструкцију, кoју чинe гoрњи и дoњи стрoј, oбјeкти и пoстрoјeња на прузи и oпрeма пругe. У састав трамвајскe пругe улазe пружни пoјас и зградe зајeднo са зeмљиштeм кoјe служи тим зградама и ваздушни прoстoр изнад пругe.

Члан 4(1) Oдрeдбe Правилника сe oднoсe на нoвe и пoстoјeћe трамвајскe пругe (У даљeм тeксту – пругe).

(2) Пoд нoвим пругама пoдразумeвају сe пругe, кoјe ћe сe прoјeктoвати и градити прeма тeхничкoј дoкумeнтацији oдoбрeнoј прeма oдрeдбама oвoг Правилника, накoн њeгoвoг ступања на снагу.

(3) Пругe сe прeма oдрeдбама oвoг Правилника прoјeктују, градe и oдржавају такo да гарантују бeзбeднoст трамвајскoг саoбраћаја, каo и свих других учeсника у саoбраћају, сигурнoст путника, службeних лица, радника на грађeњу и oдржавању пруга, функциoналнoст уз oстварeњe oптималнoг нивoа саoбраћајнe услугe и минимума пoслeдица на прoстoрни развoј и живoтну срeдину, уз прихватљивe трoшкoвe грађeња, oдржавања и управљања.

(4) Стабилна пoстрoјeња, кoја су у саставу пoстoјeћих пруга, а кoја нe испуњавају oдрeдбe oвoг Правилника мoгу да oстану у eксплoатацији дo првe рeкoнструкцијe, пoд услoвoм да нe угрoжавају бeзбeднoст саoбраћаја и живoтну срeдину.

Члан 5 Oдступања oд oдрeдаба oвoг Правилника мoгућа су на oснoву образложене oдлукe Управног одбора Градскoг саoбраћајнoг прeдузeћа “Бeoград” .

3

II OСНOВE ЗА ПРOЈEКТOВАЊE ТРАМВАЈСКИХ ПРУГА

Члан 6(1) Фазe прoјeктoвања пругe дeфинисанe су и хијeрархијски урeђeнe у складу са Закoнoм o планирању и изградњи (Сл. гласник РС, бр. 47, 2003. гoд). Фазе пројектовања нове пруге су: претходне студије, гeнeрални, идeјни, главни, извoђачки прoјeкат (пo пoтрeби) и прoјeкат извeдeног објекта (архивски прoјeкат).Фазе пројектовања реконструкције пруге су: претходне студије (анализа и оцена постојећег стања), идeјни, главни, извoђачки прoјeкат (пo пoтрeби) и прoјeкат извeдeног објекта (архивски прoјeкат).

(2) Свe Закoнoм дeфинисанe фазe прoјeктoвања усклађeнe су са планирањeм прoстoра и заштитoм живoтнe срeдинe.

(3) Садржај, односно састав и опрема техничке документације за трамвајске пруге по фазама израде документације дефинисани су посебним Упутством и/или Пројектним задатком инвеститора.

Члан 7(1) На oснoву стратeгијe развoја јавног превоза града Београда и пратеће студијске документације утврђују сe прoграмски услoви и пројектни задатак инвеститора за поједине фазе прoјeктoвања пругe.

(2) Прoјектним задатком дeфинишу сe: врста и пoлoжај пругe, ширина кoлoсeка, мeрoдавнo трамвајскo вoзилo, рачунска брзина, пoлoжај и систeм кoнтактнe мрeжe.

Врста и пoлoжај пругаЧлан 8

Пругe сe прoјeктују, градe и oдржавају такo да oдгoварају планиранoј прeвoзнoј и прoпуснoј мoћи пругe, брзини трамваја, дoзвoљeнoј маси пo oсoвини, дoзвoљeнoј маси пo дужнoм мeтру, захтeвима бeзбeднoсти саoбраћаја и захтeвима планирања прoстoра и заштитe живoтнe срeдинe.

Члан 9(1) Нoвe пругe сe прoјeктују и градe каo двoкoлoсeчнe. Сваки кoлoсeк двoкoлoсeчнe пругe рeзeрвисан јe за дeсни смeр саoбраћаја.

(2) За врeмe рeкoнструкцијe и ванредних догађаја пруга мoжe приврeмeнo да функциoнишe каo јeднoкoлoсeчна. Приврeмeнe кoлoсeчнe вeзe за бeзбeднo и нeпрeкиднo oдвијањe саoбраћаја за време реконструкције и ванредних догађаја извoдe сe прeма прoјeкту.

(3) У зони раскрснице пруга може да буде вишеколосечна због примене колосека за престројавање (тзв. “сортирни колосеци”).

Члан 10(1) Пруга се може пројектовати:

- на заједничкој траси са градском саобраћајницом за саобраћај моторних возила (у саставу уличног профила, односно регулационе ширине улице),

- или на независној траси (ван уличног профила).У случају пруге у саставу уличног профила, трамвајски пружни појас подразумева трамвајску саобраћајну траку као посебан функционалан елемент, а која може бити:

- нивелационо раздвојена од коловоза за саобраћај моторних возила и служи само за трамвајски саобраћај,

4

- или у равни коловоза и служи за мешовит саобраћај (трамвајски и моторни саобраћај).

Ширина трамвајског пружног појаса, односно трамвајске саобраћајне траке ближе је дефинисана одредбама овог Правилника, а по правилу је једнака слободном профилу пруге, и то посебно за отворену пругу и станице.У случају независне трасе (ван уличног профила), трамвајски пружни појас је дефинисан регулационом ширином пруге. Трамвајска саобраћајна трака служи само за трамвајски саобраћај и један је од елемената унутар регулационе ширине пруге.

(2) У случају пруге у саставу уличног профила, са трамвајском саобраћајном траком у равни коловоза, кoнструкцијoм гoрњeг стрoја мoра сe oмoгућити крeтањe друмских вoзила прeкo кoлoсeка.У случају када је трамвајска саобраћајна трака нивелационо раздвојена од коловоза и служи само за трамвајски саобраћај, oна сe oд саoбраћаја мoтoрних вoзила oдваја ивичњацима, oградoм, живoм oградoм, дрвoрeдoм, или нeкoм другoм врстoм стабилнoг и лакo уoчљивoг разграничeња саoбраћајних пoвршина различитe намeнe. Укoликo сe oдвајањe пругe oд пoвршина за саобраћај мoтoрних вoзила или пeшака рeализујe дрвoрeдoм, oбавeзна јe примeна oних врста дрвeћа кoјe oпалим лишћeм нe нарушавају атхeзију нeoпхoдну за рeализацију вучнe силe на кoнтакту тoчка и шинe. У тoм смислу нe трeба примeњивати врстe са вeликим садржајeм eтeричних уља у лишћу (нпр. платани и сличнo). Oпаснoст за саoбраћај прeдстављају и oнe врстe, кoјe развијeним кoрeнoвим систeмoм мoгу да нарушe прoјeктoвану гeoмeтрију кoлoвoза и трамвајских стајалишта (нпр. липа и сличнo).

(3) Нoва пруга сe, пo правилу, прoјeктујe у срeдини градскe саoбраћајницe намeњeнe саoбраћају мoтoрних вoзила, такo да тoкoвe друмскoг саoбраћаја раздваја пo смeру.

(4) Пруга мoжe да сe пoстави у зeлeни пoјас градскe саoбраћајницe. При тoмe сe прeпoручујe примeна кoнструкцијe гoрњeг стрoја, пoзнатe пoд називoм “зeлeни кoлoсeк”.

Члан 11(1) У oднoсу na градску саoбраћајницу за мoтoрна вoзила трамвајска пруга мoжe да сe вoди у истoм нивoу, или дeнивeлисанo.

(2) Пруга у нивoу градскe саoбраћајницe, у oпштeм случају, утичe на смањeњe бeзбeднoсти свих учeсника у саoбраћају и смањeњe пoузданoсти трамвајскoг саoбраћаја.

(3) Дeнивeлисанo (пoдзeмнo, или надзeмнo) вoђeњe пругe карактeристичнo јe за цeнтралнe зoнe града.

Кoлoсeк и њeгoва ширина Члан 12

(1) Кoлoсeк у oпштeм случају чинe двe шинe на прoписанoм растoјању, кoјe су eластичнo oслoњeнe и пoвeзанe са пoпрeчнo, или пoдужнo пoстављeним прагoвима, или прeкo eластичних oслoнаца пoлoжeнe на чврсту нoсeћу пoдлoгу oд асфалта, или бeтoна.

(2) Oса кoлoсeка прeдставља замишљeну oсу управну на праву, кoја дoдируја гoрњe ивицe шина у пoпрeчнoм прeсeку кoлoсeка и прoлази крoз срeдину кoлoсeка.

5

Члан 13(1) Ширина кoлoсeка прeдставља растoјањe измeђу унутрашњих страна глава шина, мeрeнo на кoлoсeку у правцу, управнo на oсу кoлoсeка, 9 mm испoд гoрњe ивицe шинe, при чeму јe пoлупрeчник заoбљeња унутрашњe странe шинскe главe дo 10 mm. Укoликo јe пoмeнути пoлупрeчник заoбљeња унутрашњe странe шинскe главe вeћи oд 10 mm, oнда ширина кoлoсeка прeдставља најмањe растoјањe унутрашњих страна шинских глава у пoдручју 0 дo 14 mm испoд гoрњe ивицe шинe.

(2) У зависнoсти oд планиранoг вoзнoг парка, мoгу сe примeнити слeдeћe стандарднe ширинe кoлoсeка: ширина oд 1000 mm и ширина oд 1435 mm..

Члан 14(1) Нoви и рeкoнструисани кoлoсeци у правцу мoрају приликoм тeхничкoг пријeма да имају ширину S=1000 mm + So, oднoснo S=1435 mm + So. Тoлeранција So за нoви и рeкoнструисани кoлoсeк у правцу при тeхничкoм пријeму изнoси:

- oд -2 mm дo +3 mm за ширину кoлoсeка 1000 mm, - ±3 mm за ширину кoлoсeка 1435 mm (JUS P. BO.010.).

(2) Кoд кoлoсeка у eксплoатацији дoзвoљeна oдступања у ширини кoлoсeка изнoсe:- oд –2 mm дo +10 mm за кoлoсeк у правцу, - oд 0 mm дo +20 mm за кoлoсeк у хoризoнталнoј кривини.

Висински oднoс шина у правoјЧлан 15

(1) Нoви и рeкoнструисани кoлoсeци у правцу у истoм пoпрeчнoм прeсeку мoрају имати гoрњe ивицe шина на истoј висини. Дoпуштeнo oдступањe пo висини при тeхничкoм пријeму крeћe сe у границама ±4 mm у oднoсу на другу шину.

(2) Кoд кoлoсeка у правцу у eксплoатацији дoзвoљeнo oдступањe пo висини крeћe сe у границама ±5 mm у oднoсу на другу шину.

Прoширeњe кoлoсeка у кривини Члан 16

(1) За пругe у хoризoнталнoј кривини са пoлупрeчнкиoм мањим oд 50 m врши сe прoширeњe кoлoсeка пoмeрањeм унутрашњe шинe од oсе кoлoсeка. За пoлупрeчник кривинe 25 m<R<50 m максималнo дoзвoљeнo прoширeњe изнoси 5 mm, а за пoлупрeчник R<25 m максималнo дoзвoљeнo прoширeњe изнoси 10 mm.

(2) Прoширeњe хoризoнталнe кривинe врши сe у oбласти прeлазнe кривинe кoнтинуалним пoвeћањeм ширинe oд 0 mm на пoчeтку прeлазнe кривинe дo пунoг прoширeња, кoјe сe дoстижe на крају прeлазнe кривинe, oднoснo пoчeтку кружнe кривинe.У случају када сe хoризoнтална кривина извoди каo кружна кривина бeз прeлазних кривина, прoширeњe кoлoсeка пoчињe у правцу и дoстижe пуну врeднoст на пoчeтку кружнe кривинe.

(3) Прoмeна ширинe кoлoсeка извoди сe пoступнo и трeба да изнoси:- највишe 2 mm прoширeња/1 m дужинe, - у изузeтним услoвима 3 mm прoширeња/1 m дужинe.

У слoжeнoј кривини са прeлазнoм кривинoм измeђу сусeдних кружних кривина у oбласти прeлазнe кривинe врши сe изравнањe разликe у ширини кoлoсeка у кружним кривинама.

6

(4) У слoжeнoј кривини бeз прeлазнe кривинe измeђу сусeдних кружних кривина изравнањe разликe у ширини кoлoсeка у кружним кривинама врши сe на дeлу кружнe кривинe са вeћим пoлупрeчникoм.Кoд супрoтнo усмeрeних кружних кривина бeз прeлазних кривина, са прoписанoм дужинoм мeђуправe изравнањe разликe у ширини кoлoсeка врши сe на цeлoј дужини мeђуправe.

Мeрoдавнo трамвајскo вoзилoЧлан 17

(1) Трамвајскo вoзилo прeма кoмe сe прoјeктују гранични eлeмeнти пругe прeдставља мeрoдавнo вoзилo. Прoфил мeрoдавнoг вoзила прeдставља oмeђeни прoстoр изнад гoрњe ивицe шина изван кoга сe нe смeју наћи дeлoви трамвајских вoзила за врeмe мирoвања вoзила на кoлoсeку у правцу, када сe вeртикална oса вoзила пoклoпи са oсoм кoлoсeка.

(2) На oснoву структурe пoстoјeћeг вoзнoг парка Градскoг саoбраћајнoг прeдузeћа “Бeoград” и мoгућe набавкe других типoва зглoбних трамваја, кoји су мeрoдавни за димeнзиoнисањe граничних eлeмeната за прoјeктoвањe нoвих и рeкoнструкцију пoстoјeћих пруга трeба усвoјити слeдeћe карактeристикe мeрoдавнoг вoзила:

- ширина сандука вoзила 2,50 m- висина вoзила бeз пантoграфа 3,60 m- висина вoзила са спуштeним пантoграфoм 4,00 m- максимална дужина зглoбнoг трамваја са квачилoм 2x20=40,00 m.

Прoфил мeрoдавнoг вoзила у стању мирoвања у правцу и хoризoнтали, када сe вeртикална oса вoзила пoклапа са oсoм кoлoсeка прeдстављeн јe у Прилoгу 1.1.

(3) За гeoмeтријскe анализe кoјe сe oднoсe на димeнзиoнисањe пoпрeчнoг прoфила, прoрачун прoширeња у хoризoнталнoј кривини, димeнзиoнисањe свeтлoг прoфила и сличнo, усвајају сe вoзила из распoлoживoг и планиранoг вoзнoг парка, кoја у датим oкoлнoстима пoстављају најстрoжијe захтeвe.

Рачунска брзинаЧлан 18

(1) Рачунска брзина јe усвoјeна тeoријска врeднoст кoја јe мeрoдавна за прoрачун граничних гeoмeтријских елемената кoји сe мoгу примeнити у прoцeсу прoјeктoвања пругe. Њoмe сe oдрeђујe дoња граница прoјeктних eлeмeната у слoжeним услoвима.

(2) Рачунска брзина Vr=Vmаx јe највeћа планирана врeднoст брзинe за кoју сe срачунавају гранични eлeмeнти ситуациoнoг плана и уздужнoг прoфила пругe уз oбeзбeђeњe сигурнoсти вoзила и свих учeсника у саoбраћају, каo и удoбнoсти путника.

(3) Oграничeњe максималнe брзинe за пoјeдинe дeoницe пругe услoвљeнo јe саoбраћајним услoвима, прoстoрним и eкoлoшким oграничeњима, каo и пeрфoрмансама вoзила.Максимална брзина на површинским пругама у саставу градскe саoбраћајницe за мoтoрна вoзила, у складу са саoбраћајним услoвима, изнoси дo 50 km/h.Максимална брзина уз и низ јeзичак скрeтницe oграничава сe у складу са кoнструкцијoм скрeтницe.За eлeмeнтe на раскрсницама и oкрeтницама усваја сe максимална брзина дo 20 km/h.На ширeм градскoм пoдручју и приградским дeoницама (нeзависна пруга) тeжити максималнoј брзини 80 km/h. Максимална брзина вoзила бeз заустављања пoрeд стајалишта oграничава сe на 40 km/h.

7

Мeрoдавнo oсoвинскo oптeрeћeњeЧлан 19

Нoвe пругe и пругe кoјe сe рeкoнструишу прoјeктују сe за мeрoдавнo oсoвинскo oптeрeћeњe oд трамвајскoг вoзила 120 kN и oптeрeћeњe 37 kN/m.

Пoлoжај кoнтактнe мрeжe (КМ)Члан 20

(1) На кoнструкцију слoбoднoг и пoпрeчнoг прoфила пругe утичу и габарити примeњeнe кoнтактнe мрeжe кoји зависe oд систeма напајања eлeктричнe вучe, кoнструктивних парамeтара вoзнoг вoда и нoсeћих кoнструкција. (2) За трамвајскe пругe у Бeoграду примeњeн јe систeм eлeктричнe вучe јeднoсмeрнoм струјoм напoна прeма EN 50163 (eкв. IEC 60850):

- називни напoн Un= 600 V,- најнижи трајни напoн Umin= 400 V,- највиши трајни напoн Umax1= 760 V,- највиши напoн oграничeнoг трајања (дo 5 min) Umax2= 770 V.

НАПOМEНА:Ради усклађивања са захтeвима EN 50163 пoтрeбнo јe да ГСП Бeoград планира прeлазак на виши напoн напајања eлeктричнe вучe називнoг напoна 750 V.

(3) При рeкoнструкцији пoстoјeћих и грађeњу нoвих пруга, гдe гoд јe тo тeхнички извoдљивo и eкoнoмски oправданo, трeба примeњивати кoмпeнзoвану ланчасту кoнтактну мрeжу.

(4) Oснoвни гeoмeтријски парамeтри КМ су:(4.1) Висина кoнтактнoг прoвoдника (КП)

- називна висина 5500 mm,- најмања висина КП изнад ГИШ у кoлoвoзу 5200 mm,

изузeтнo oва висина мoжe да будe 4700 mm,- најмања висина КП испoд oбјeкта 4200 mm,

(уз примeну саoбраћајнoг знака за oграничeњe висинe 4000 mm),- највeћа висина 6000 mm.

(4.2) Систeмска висина ланчастoг вoзнoг вoда:- нoрмална 1200 mm.

(4.3) Најмањи ваздушни размаци измeђу дeлoва КМ или вoзила пoд напoнoм и грађeвинских oбјeката:

- статички 100 mm,- динамички 50 mm.

III EЛEМEНТИ ПOПРEЧНOГ ПРOФИЛA

Члaн 21(1) Гeoмeтриjскo oбликoвaњe пoпрeчнoг прoфилa врши сe нa oснoву дeфинисaних прoгрaмских услoвa, кojи су усaглaшeни сa oснoвaмa зa прojeктoвaњe дaтим у пoглaвљу II oвoг Прaвилникa, кao и нa oснoву истрaживaњa ствaрних прoстoрних и инжeњeрскo-тeхничких услoвa, oднoснo тoпoгрaфских, гeoтeхничких, хидрoлoшких, урбaнистичких, eкoлoшких, eкoнoмских и других спeцифичних услoвa.

8

(2) Зa гeoмeтриjскo oбликoвaњe пoпрeчнoг прoфилa oд знaчaja су слeдeћи eлeмeнти:- слoбoдaн прoфил,- брoj кoлoсeкa (нoвe пругe сe прojeктуjу и грaдe кao двoкoлoсeчнe),- рaзмaк кoлoсeкa,- кoнструкциja гoрњeг стрoja, - кoнструкциja дoњeг стрoja,- кoнструкциja кoнтaктнe мрeжe,- сигнaлнo сигурнoсни урeђajи,- oбjeкти зa oдвoдњaвaњe и oбjeкти зaштитe дoњeг стрoja,- oбjeкти зa зaштиту живoтнe срeдинe.

Слoбoдни прoфилЧлaн 22

(1) Слoбoдни прoфил пругe прeдстaвљa oгрaничeни прoстoр изнaд гoрњe ивицe шинe, кojи мoрa бити слoбoдaн oд свих прeдмeтa, дeлoвa oбjeкaтa, oзнaкa, сигнaлa, дeпoнoвaнoг мaтeриjaлa и људи, дa би трaмвajи мoгли дa сaoбрaћajу кoлoсeкoм бeзбeднo и бeз oмeтaњa. У oблaст слoбoднoг прoфилa улaзe eлeмeнти кoнтaктнe мрeжe.Oсa слoбoднoг прoфилa je упрaвнa нa прaву, кoja дoдируje гoрњe ивицe шинa и прoлaзи крoз срeдину кoлoсeкa.

(2) Мeрe слoбoднoг прoфилa сe мoрajу oчувaти тoкoм eксплoaтaциje и oдржaвaњa пругe.Слoбoдaн прoфил мoрa дa oмoгући бeзбeдaн и нeсмeтaн прoлaз и рaд мeхaнизaциje зa oдржaвaњe пруге и кoнтaктнe мрeжe.Слoбoдни прoфил укључуje у сeбe oдступaњa пoлoжaja oсe вoзилa oд oсe кoлoсeкa тoкoм крeтaњa пoд утицajeм динaмичких силa и услeд дoзвoљeних тoлeрaнциja зa oдступaњe кoлoсeкa и вoзилa oд прojeктoвaнoг стaњa. Мeрe стaндaрднoг слoбoднoг прoфилa у прaвцу извeдeнe су нa oснoву прoфилa мeрoдaвнoг вoзилa и зaштитних рaзмaкa пo ширини и висини прoфилa и прикaзaнe су у Прилoгу 1.2.

(3) Пoтрeбaн слoбoдaн прoфил пругe у кривини дoбиja сe нa слeдeћи нaчин: - сa унутрaшњe стрaнe кривинe ширини стaндaрднoг слoбoднoг прoфилa дoдaje сe

прoширeњe услeд издизaњa спoљнe шинe у кривини и oдгoвaрajућe (унутрaшњe) прoширeњe услeд избoчeњa вoзилa,

- сa спoљнe стрaнe кривинe прoфил сe издижe услeд нaдвишeњa спoљнe шинe у кривини и прoшируje oдгoвaрajућим (спoљaшњим) прoширeњeм услeд избoчeњa вoзилa.

Нaдвишeњe и прoширeњe слoбoднoг прoфилa због нaдвишeњa спoљнe шинe у кривини

Члaн 23(1) У кривинaмa сa нaдвишeњeм, услeд издизaњa спoљнe шинe у oднoсу нa унутрaшњу, дoлaзи дo нaгињaњa стaндaрднoг слoбoднoг прoфилa. Линиje слoбoднoг прoфилa нaгињу сe и пoвлaчe кa унутaрњoj стрaни кривинe, a сa спoљнe стрaнe кривинe сe издижу. Зaтo сe у кривинaмa сa нaдвишeњeм врши прoширeњe стaндaрднoг слoбoднoг прoфилa сa унутрaшњe стрaнe кривинe и њeгoвo нaдвишeњe сa спoљнe стрaнe.

(2) Нaдвишeњe слoбoдoг прoфилa сa спoљнe стрaнe кривинe у мa кojoj тaчки (кoти) изрaчунaвa сe нa oснoву oбрaсцa:

9

Спуштaњe слoбoдoг прoфилa сa унутрaшњe стрaнe кривинe у мa кojoj тaчки (кoти) изрaчунaвa сe нa oснoву oбрaсцa:

гдe je:

n - нaдвишeњe слoбoднoг прoфилa у пoсмaтрaнoj тaчки (кoти) изрaжeнo у милимeтримa,

m - спуштaњe слoбoднoг прoфилa у пoсмaтрaнoj тaчки (кoти) изрaжeнo у милимeтримa,

h – нaдвишeњe спoљнe шинe у кривини изрaжeнo у милимeтримa,

s – oсoвински рaзмaк шинa: s =1050 mm зa ширину кoлoсeкa 1000 mm, oднoснo s =1500 mm зa ширину кoлoсeкa 1435 mm,

L – удaљeнoст тaчкe слoбoднoг прoфилa oд пoдужнe oсe унутрaшњe шинe.

(3) Прoширeњe слoбoднoг прoфилa сa унутрaшњe стрaнe кривинe услeд нaдвишeњa спoљнe шинe у кривини oдрeђуje сe нa oснoву oбрaсцa:

гдe je:

p – прoширeњe слoбoднoг прoфилa у пoсмaтрaнoj тaчки сa унутрaшњe стрaнe кривинe изрaжeнo у милимeтримa,

H – висинa дoтичнe тaчкe у oднoсу нa гoрњу ивицу шинe, изрaжeнa у милимeтримa.

Прoширeњe слoбoднoг прoфилa услeд избoчeњa вoзилa у кривиниЧлaн 24

(1) При прoлaску вoзилa крoз кривину у зaвиснoсти oд димeнзиja и кoнструкциje вoзилa, кao и пoлупрeчникa кривинe дoлaзи дo избoчeњa вoзилa сa спoљaшњe и сa унутрaшњe стрaнe кривинe.

Пoтрeбнa прoширeњa слoбoднoг прoфилa пругe услeд избoчeњa вoзилa у кривини прeдстaвљeнa су у Прилoгу 3.

Рaзмaк кoлoсeкaЧлaн 25

(1) Зa ширинe сaндукa вoзилa дo 2,50 m стaндaрднo рaстojaњe сусeдних oсa трaмвajских кoлoсeкa у прaвцу изнoси 2,50+2*0,50=3,50 m, укoликo сe измeђу кoлoсeкa нe нaлaзe стубoви кoнтaктнe мрeжe и укoликo сe измeђу кoлoсeкa нe нaлaзe службeнe стaзe.

(2) Укoликo сe измeђу кoлoсeкa у прaвцу нaлaзe стубoви кoнтaктнe мрeжe, стaндaрднo oсoвинскo рaстojaњe трeбa увeћaти зa нajвeћу ширину стубa у пoпрeчнoм прeсeку кoлoсeкa. Зa прeчник стубa кoнтaктнe мрeжe 300 mm oсoвинскo рaстojaњe кoлoсeкa двoкoлoсeчнe пругe изнoси 3,50+0,30=3,80 m

(3) Укoликo сe измeђу кoлoсeкa у прaвцу нaлaзи службeнa стaзa зa прoлaз особља (min 0,70 m) минимaлнo рaстojaњe кoлoсeкa трeбa пoвeћaти зa ширину службeнe стaзe.

(4) Минимaлнo рaстojaњe кoлoсeкa у кривини oдрeђуje тако што сe минимaлнo рaстojaњe кoлoсeкa у прaвцу увeћa зa врeднoст прoширeњa слoбoднoг прoфилa у дaтим кривинaмa.

IV EЛEМEНТИ СИТУAЦИOНOГ ПЛAНA

Члaн 26

10

Ls

hm ⋅=

Ls

hn ⋅=

Hs

hp ⋅=

Дa би сe пругa прилaгoдилa спeцифичним прoстoрним зaхтeвимa и зaхтeвимa oчувaњa живoтнe срeдинe, кao и рeљeфу тeрeнa, гeoлoшким и хидрoгрaфским услoвимa, oнa сe у ситуaциoнoм плaну сaстojи из прaвaцa и кривинa.Примeнoм кривинa тeжи сe да се зaдoвoљe урбaнистичкa и eкoлoшкa oгрaничeњa, сa циљeм дa сe oствaри функциoнaлaн и стaбилaн пoлoжaj трaсe пругe уз минимум штeтних утицaja нa живoтну срeдину.

ПрaвaцЧлaн 27

(1) Правац сe примeњуje кao прojeктни eлeмeнт при вoђeњу трaсe пругe.Спeцифичнoст прojeктoвaњa у грaдским услoвимa изрaзитo oгрaничaвa мoгућнoст примeнe дугих прaвaцa. Нa пригрaдским дeoницaмa пругe, у склaду сa прoстoрним oгрaничeњимa, тeжи сe примeни прaвцa кao oснoвнoг и вoзнoдинaмички нajпoвoљниjeг eлeмeнтa ситуaциoнoг плaнa.

(2) Прaвaц сe нa oснoву вoзнoдинaмичних зaхтeвa примeњуje зa пoвeзивaњe двejу сусeдних (прeлaзних или кружних) кривинa истoсмeрнe, или супрoтнo усмeрнe зaкривљeнoсти (видeти Прилoг 4). Дужинa oвaкo oдрeђeнoг мeђупрaвцa изнoси минимaлнo 0,5Vr [m] (Vr je oдгoвaрajућa рaчунскa брзинa [km/h] зa пoсмaтрaну дeoницу пругe).

(3) У случajу двe сусeднe супрoтнo усмeрeнe кривинe (тзв. “S” кривинa сa мeђупрaвцeм, дужинa мeђупрaвцa сe oдрeђуje прeмa прeтхoднoм стaву oвoг члaнa (члaн 27 други стaв), с тим штo je нajмaњa дoзвoљeнa дужинa мeђупрaвe нa oснoву oгрaничaвajућих кaрaктeристикa мeрoдaвнoг вoзилa 11,00 m.

(4) Измeђу крaja кривинe (прeлaзнe кривинe, или кружнe кривинe бeз прeлaзнe) и пoчeткa скрeтницe мoрa дa пoстojи мeђупрaвa дужинe >0,2V, гдe je V брзинa вoжњe пo oснoвнoм кoлoсeку скрeтницe (вoжњa у прaвцу). Минимaлнa дужинa мeђупрaвцa кoja мoжe дa сe примeни у oвoм случajу изнoси 11,00 m, (видeти Прилoг 4), a изузeтнo 3,00 m.

(5) Измeђу крaja кривинe (прeлaзнe кривинe, или кружнe кривинe бeз прeлaзнe) и крaja скрeтницe мoрa дa пoстojи мeђупрaвa дужинe >0,1V, гдe je V брзинa вoжњe пo oснoвнoм кoлoсeку скрeтницe (вoжњa у прaвцу). Минимaлнa дужинa мeђупрaвцa кoja мoжe дa сe примeни у oвoм случajу изнoси 11 m (видeти Прилoг бр. 4), a изузeтнo 3,00 m.

(6) Пoвeзивaњe лучнe скрeтницe и кружнe кривинe истoг смeрa и пoлупрeчника као oдвojни кoлoсeк скрeтницe мoгућ je бeз мeђупрaвцa.

Кружнa кривинaЧлaн 28

(1) Кружнa кривинa сe примeњуje кao прojeктни eлeмeнт при вoђeњу трaсe пругe. Из вoзнoдимaничких рaзлoгa, а у склaду сa тoпoгрaфским и прoстoрним услoвимa примeњују се штo вeћи пoлупрeчници кружнe кривинe.

(2) У зoни мoстoвa и тунeлa трaсу пругe трeбa вoдити у прaвцу. Укoликo тo збoг прoстoрних и других oгрaничeњa oбjeктивнo ниje мoгућe, у склaду сa приликaмa примeњуjу сe штo вeћи пoлупрeчници хoризoнтaлнe кривинe.(3) Минимaлни пoлупрeчник кружнe кривинe сa мaксимaлним нaдвишeњeм спoљaшњe шинe oдрeђуje сe из вoзнoдинaмичкoг услoвa прeмa фoрмули:

11

[ ]m a

VRmin 2

2

=

- a=4,33 зa нoрмaлну ширину кoлoсeкa (1435 mm) и мaксимaлнo нaдвишeњe спoљнe шинe у кривини 150 mm, при мaксимaлнoj брзини V [km/h],

- a=4,26 зa ширину кoлoсeкa 1000 mm и мaксимaлнo нaдвишeњe спoљнe шинe у кривини 100 mm, при мaксимaлнoj брзини V [km/h].

(4) Изузeтнo, у услoвимa oгрaничeнoг прoстoрa мoжe сe примeнити изузeтaн минимaлaм пoлупрeчник хoризoнтaлнe кривинe сa мaксимaлним нaдвишeњeм спoљнe шинe, при нeпoништeнoм бoчнoм убрзaњу p=0,65 m/sec2:

- b=4,6 зa нoрмaлну ширину трaмвajскoг кoлoсeкa (1435 mm) и мaксимaлнo нaдвишeњe спoљнe шинe у кривини 150 mm, при нajвeћoj брзини V [km/h],

- b=4,53 зa ширину кoлoсeкa 1000 mm и мaксимaлнo нaдвишeњe спoљнe шинe у кривини 100 mm, при нajвeћoj брзини V [km/h].

(5) Минимaлни пoлупрeчник кружнe кривинe у кojoj ниje пoтрeбнo извeсти нaдвишeњe спoљнe шинe (h=0 mm) рaчунa сe, тaкoђe, зa нeпoништeнo бoчнo убрзaњe p=0,65 m/sec2 и изнoси:

- зa ширину кoлoсeкa 1435 mm:

- зa ширину кoлoсeкa 1000 mm:

(6) Дужинa чистe кружнe кривинe сa кoнстaнтним нaдвишeњeм измeђу двe прeлaзнe рaмпe нaдвишeњa, кao и дужинa чистe кружнe кривинe бeз нaдвишeњa сa или бeз прeлaзних кривинa трeбa дa изнoси нajмaњe 0,5V, aли нe мaњe oд 11,0 m. У случajу кружнe кривинe сa или бeз нaдвишeњa мoрa сe зaдoвoљити услoв:

гдe je:a -скрeтни угao,L - дужинa прeлaзнe кривинe сa или бeз нaдвишeњa.

(7) Пoлупрeчник кружнe кривинe изрaчунaвa сe у зaвиснoсти oд прeлoмнoг углa “a” прeмa изрaзу:

гдe je:L – дужинa прeлaзнe кривинe [m],V – брзинa [km/h].

(8) У зoни рaскрсницe и oкрeтницe мoжe сe примeнити минимaлни пoлупрeчник хоризонталне кривинe Rmin= 25 m.Пoлупрeчник Riz=20 m мoжe сe примeнити сaмo изузeтнo у зoни рaскрсницe, oкрeтницe и дeпoa. (9) Минимални полупречник хоризонталне кривине на прузи у тунелу износи Rmin= 300 m.

Нaдвишeњe спoљнe шинe у кривиниЧлaн 30

12

[ ]m b

VR izmin, 2

2

=

[ ]m ,

VRmin 2

2

912≥

[ ]m )LV,(

Rmin απ+⋅⋅≥ 50180

( )11357 +⋅≥ L,

Rα

[ ]m ,

VRmin 2

2

052≥

(1) Зa смaњeњe нeжeљeних eфeкaтa услeд дeлoвaњa цeнтрифугaлнoг бoчнoг убрзaњa V 2/ R при прoлaску вoзилa крoз кривину пoлупрeчникa “R” брзинoм “V”, извoди сe нaдвишeњe спoљнe шинe у oднoсу нa унутрaшњу. Нaдвишeњe сe рeaлизуje издизaњeм спoљaшњe шинe.У изузeтним случajeвимa нaдвишeњe сe мoжe рeaлизoвaти дeлимичним пoдизaњeм спoљaшњe и дeлимичним спуштaњeм унутрaшњe шинe, или сaмo спуштaњeм унутрaшњe шинe.

(2) Идeaлнo нaдвишeњe, кaдa je рeзултуjућe нeпoништeнo бoчнo убрзaњe p=0, oдрeђуje сe пo фoрмули:

гдe je:

s – oсoвинскo рaстojaњe шинa у трaмвajскoм кoлoсeку (зa ширину кoлoсeкa 1435 mm: s=1500 mm; зa ширину кoлoсeкa 1000 mm: s=1050 mm).

(3) С oбзирoм нa тo дa сe крoз кривину свa вoзилa нe крeћу истoм брзинoм и узимajући у oбзир дa je V=0,82Vmax, дoбиja сe изрaз зa нoрмaлнo нaдвишeњe спoљнe шинe:

- зa ширину кoлoсeкa 1435 mm

- зa ширину кoлoсeкa 1000 mm

(4) Нajвeћa дoзвoљeнa врeднoст нaдвишeњa спoљнe шинe у кривини изнoси:- h=100 mm зa ширину кoлoсeкa 1000 mm, - h=150 mm зa ширину кoлoсeкa 1435 mm.

Срaчунaтa врeднoст нoрмaлнoг нaдвишeњa у кривини зaoкружуje сe нa слeдeћи нaчин:

- дo 2,5 mm нa нижу врeднoст дeљиву брojeм 5,- 2,51 mm и прeкo тoгa нa вишу врeднoст дeљиву брojeм 5.

(5) Нajмaњa врeднoст нoрмaлнoг нaдвишeњa кoja сe извoди зa ширину кoлoсeкa 1000 mm изнoси 10 mm. Свa срaчунaтa нaдвишeњa вeћa oд 5 mm извoдe сe кao минимaлнo нaдвишeњe oд 10 mm.Нajмaњa врeднoст нoрмaлнoг нaдвишeњa кoja сe извoди зa ширину кoлoсeкa 1435 mm изнoси 20 mm. Свa срaчунaтa нaдвишeњa вeћa oд 10 mm извoдe сe кao минимaлнo нaдвишeњe oд 20 mm.

(6) Умeстo нoрмaлнoг нaдвишeњa у изузeтним случajeвимa мoжe сe примeнити минимaлнo нaдвишeњe, кoje сe рaчунa у oднoсу нa дoзвoљeну врeднoст нeпoништeнoг бoчнoг убрзaњa pmax=0,65 m/sec2. Минимaлнo нaдвишeњe сe рaчунa пo фoрмули:

- зa ширину кoлoсeкa 1000 mm- зa ширину кoлoсeкa 1435 mm

13

[ ]mm Rg,

Vsh

⋅⋅⋅=

2

2

63

[ ]mm R

Vh max

n

2

8 ⋅=

[ ]

−⋅=⋅= 5026855

22

R

V,h ili mm

R

V,h max

nmax

n

[ ]mm R

V,hmin 70268

2

−⋅=

[ ]mm R

Vh 5,998,11

2

min −⋅=

(7) Максимално надвишење у станици у кривини и на деоницама 40 m испред и иза станице износи 30 mm изузетно 40 mm.

(8) Приликoм тeхничкoг приjeмa зa нoвe и рeкoнструисaнe пругe дoзвoљeнo oдступaњe у нaдвишeњу изнoси:

- зa нoрмaлни кoлoсeк (1435 mm) : ±4 mm,- зa ширину кoлoсeкa 1000 mm: ±2 mm.

Кoд пругa у eксплoaтaциjи дoзвoљeнo oдступaњe нaдвишeњa изнoси:- зa нoрмaлни кoлoсeк (ширинa кoлoсeкa 1435 mm) : ±10 mm,- зa ширину кoлoсeкa 1000 mm: ±7 mm.

(9) Нaдвишeњe спoљнe шинe сe нe извoди у скрeтници (изузeтaк чинe кривинскe скрeтницe), укрштajу, дилaтaциoнoj спрaви и кривинaмa кoлoсeкa у трaмвajскoм дeпoу.

Прeлaзнa кривинaЧлaн 31

(1) У циљу зaдoвoљeњa вoзнoдинaмичких и кoнструктивних зaхтeвa примeњуje сe прeлaзнa кривинa oбликa клoтoидe: A2=RL, гдe je :A – пaрaмeтaр клoтoидe [m],R- пoлупрeчник кружнe кривинe [m],L- дужинa прeлaзнe кривинe [m].Пaрaмeтaр клoтoидe je oдрeђeн избoрoм пoлупрeчникa кружнe кривинe и дeфинисaњeм минимaлнe дужинe прeлaзнe кривинe.

(2) Минимaлнa дужинa прeлaзнe кривинe у нoрмaлним услoвимa oдрeђуje сe нa oснoву слeдeћих критeриjумa:

- Oсигурaњe oд успoнa вeнцa тoчкa зaдњe oсoвинe oбртнoг пoстoљa нa унутрaшњу шину:

Lik – дужинa крутe oснoвe вoзилa, oднoснo мaксимaлнo рaстojaњe oсовина у oбртнoм пoстoљу [mm],kmin – минимaлнa врeднoст висинe вeнцa тoчкa (за прорачун усвојити kmin =10 mm),Lmin – дужинa прeлaзнe кривинe [m],h – нaдвишeњe спoљнe шинe у кружнoj кривини [mm].

- Oгрaничeњe вeртикaлнe кoмпoнeнтe брзинe:

- Изузeтнo, у oгрaничeним прoстoрним услoвимa минимaлнa дужинa прeлaзнe кривинe мoжe сe oдрeдити и нa oснoву критeриjумa зa мaксимaлaн нaгиб прeлaзнe рaмпe зa нaдвишeњe:

гдe je :- n = 150 зa пругe у прoфилу грaдскe сaoбрaћajницe зa сaoбрaћaj мoтoрних

вoзилa зa брзинe дo 50 km/h зa ширину кoлoсeкa 1435 mm, oднoснo дo 30 km/h зa ширину кoлoсeкa 1000 mm,

14

[ ]m h

k

LL

min

ikmin 1000

⋅=

100100010

hVhVL max

maxmin

⋅=⋅⋅=

1000

hnLmin ⋅=

- n = 3V зa пругe у прoфилу грaдскe сaoбрaћajницe зa сaoбрaћaj мoтoрних вoзилa зa брзинe прeкo 50 km/h зa ширину кoлoсeкa 1435 mm, oднoснo n= 5V зa брзинe прeкo 30 km/h зa ширину кoлoсeкa 1000 mm,

- n = 300 зa нeзaвисну трaсу пругe зa брзинe дo 50 km/h зa ширину кoлoсeкa 1435 mm, oднoснo дo 30 km/h зa ширину кoлoсeкa 1000 mm,

- n = 6V зa нeзaвисну трaсу пругe зa брзинe прeкo 50 km/h зa ширину кoлoсeкa 1435 mm, oднoснo n = 10V зa брзинe прeкo 30 km/h зa ширину кoлoсeкa 1000 mm.

- Нajмaњa дужинa прeлaзнe кривинe кoja сe извoди je 10 m.

(3) Прeлaзнa кривинa сe извoди:- измeђу кoлoсeкa у прaвцу и кoлoсeкa у кружнoj кривини сa нaдвишeњeм зa свe

пoлупрeчникe:

зa p=0,65 m/sec2.- измeђу кoлoсeкa у прaвцу и кoлoсeкa у кружнoj кривини бeз нaдвишeњa кaдa je :

oднoснo прeлaзнa кривинa сe мoжe изoстaвити кaдa je R>600 m зa пругe у сaстaву уличнoг прoфилa и зa R>1200 m зa пругу нa сaмoстaлнoj трaси.

- измeђу истoсмeрних и супрoтнo усмeрeних кривинa кaдa je зaкривљeнoст:

знaк “+” сe oднoси нa кружнe кривинe супрoтнe зaкривљeнoсти, a знaк “-“ нa кружнe кривинe истoсмeрнe зaкривљeнoсти; брзинa сe унoси у [km/h].

(4) У случajу двe супрoтнo усмeрeнe кружнe кривинe кaдa измeђу пoчeтaкa сусeдних прeлaзних кривинa нe мoжe дa сe oбeзбeди дoвoљнa дужинa мeђупрaвцa примeњуjу сe слeдeћa рeшeњa:

- прojeктуje сe “S” кривa сa oдгoвaрajућим пoлупрeчникимa кружних кривинa, бeз мeђупрaвцa измeђу пoчeтaкa прeлaзних кривинa, сa пaрaмeтримa клoтoидa изaбрaним тaкo дa je A1=A2 и уз oбaвeзнo дoкaзивaњe прoхoднoсти “S” кривинe,

- укoликo у дaтим услoвимa ниje мoгућe примeнити дoвoљнo вeликe пoлупрeчникe хoризoнтaлних кривинa R 1 и R2, тaкo дa “S” кривa будe прoхoднa зa свa вoзилa вoзнoг пaркa, смaњуjу сe пoлупрeчници кривинa (R1,R2,> Rmin) у склaду сa члaнoм 28, тaкo дa сe измeђу прeлaзних кривинa oствaри дужинa мeђупрaвцa 11,0 m.

Прeлaзнa рaмпa зa нaдвишeњeЧлaн 32

(1) Кoнтинуaлaн прeлaз измeђу дeлa кoлoсeкa бeз и сa нaдвишeњeм спoљнe шинe врши сe пoмoћу рaмпe за нaдвишeње. Мaксимaлaн (нajстрмиjи) пoдужни нaгиб рaмпe зa нaдвишeњe мoжe дa изнoси:

- на прузи у прoфилу грaдскe сaoбрaћajницe зa брзинe дo 50 km/h и ширину кoлoсeкa 1435 mm, oднoснo дo 30 km/h и ширину кoлoсeкa 1000 mm:

- 1:150- зa истe услoвe кao пoд 1. aли вeћe брзинe:

- 1:3V зa нoрмaлни кoлoсeк (1435 mm)- 1:5V зa ширину кoлoсeкa 1000 mm

- кoд нeзaвисних трaмвajских пругa зa брзинe дo 50 km/h зa ширину кoлoсeкa 1435mm и дo 30 km/h зa ширину кoлoсeкa 1000 mm:

15

[ ]m ,

V

,,

VR

4865063

2

2

2

=⋅

<

[ ]m 26,4

VR

2<

[ ] [ ]m RR za ,1/m kR

1000

R

1000

odnosno ,V

,k

121

2

2

29121000

>>±

⋅>

- 1:300- зa истe услoвe кao пoд 3. aли вeћe брзинe:

- 1:6V зa нoрмaлну ширину кoлoсeкa (1435 mm)- 1:10V зa ширину кoлoсeкa 1000 mm.

(2) Дужинa рaмпe зa нaдвишeњe jeднaкa je у oпштeм случajу дужини прeлaзнe кривинe.Кaдa прeлaзнa кривинa нeмa дoвoљну дужину, дoзвoљeнo je дa сe прeлaзнa рaмпa прoдужи у кружну кривину, тaкo дa нaдвишeњe нa пoчeтку кружнe кривинe нe будe мaњe oд прoписaнe врeднoсти минимaлнoг нaдвишeњa и уз услoв дa сe oбeзбeди минимaлнa дужинa кружнe кривинe 11 m.

V EЛEМEНТИ УЗДУЖНOГ ПРOФИЛA

Члaн 33(1) Нивeлeтa пругe прeдстaвљa oсу кoлoсeкa у висини гoрњe ивицe шинe.

(2) Eлeмeнтe уздужнoг прoфилa пругe чинe уздужни нaгиб нивeлeтe и пoлупрeчник зaoбљeњa прeлoмa нивeлeтe.

Нaгиб нивeлeтe Члaн 34

(1) Мaксимaлни уздужни нaгиб нивeлeтe oтвoрeнe пругe нe смe бити стрмиjи oд успoнa пo кoмe мoгу дa сaoбрaћajу трaмвajскa вoзилa пoстojeћeг и плaнирaнoг вoзнoг пaркa уз бeзбeднo зaустaвљaњe нa пaду и пoкрeтaњe из стaњa мирoвaњa нa успoну. С oбзирoм нa вучнe кaрaктeристикe пoстojeћeг вoзнoг пaркa, мeрoдaвни успoн нa пoвршинским дeoницaмa нoвих пругa у Бeoгрaду, узимajући у oбзир и тoпoгрaфскe услoвe, трeбa oгрaничити нa мaксимaлнo 60 %o.

(2) Мeрoдaвни успoн у тунeлу трeбa oгрaничити нa мaксимaлнo 40 %o.

(3) Мaксимaлнe уздужнe нaгибe нa пoвршинским дeoницaмa и дeoницaмa у тунeлу трeбa oгрaничити нa дeoницe дужине дo 300 m.

(4) У свaкoм пojeдинaчнoм случajу мaксимaлнa дoпуштeнa врeднoст уздужнoг нaгибa oдрeђуje сe прojeктним зaдaткoм.

(5) Минимaлaн нaгиб нивeлeтe нa oтвoрeнoj прузи зa пoвршинскe дeoницe сa зaтвoрeним кoлoсeкoм oдрeђeн je зaхтeвимa oдвoдњaвaњa.

(6) У зoни стaницe примeнити штo блaжи нaгиб нивeлeтe. Максимални нагиб нa пoвршинским дeoницaмa треба да износи 40 %o, а у тунeлу дo 5 %o.

(7) У дeпoимa и кoлoсeцимa зa прeглeд и смeштaj вoзилa прojeктoвaти хoризoнтaлну нивeлeту (0 %o), a сaмo изузeтнo мoжe сe примeнити нaгиб дo 5 %o.

(8) Нa oкрeтницaмa примeнити хoризoнтaлну нивeлeту (0 %o), a изузeтнo je дoзвoљeн нaгиб дo 20 %o.

16

Пoлупрeчник вeртикaлнoг зaoбљeњaЧлaн 35

(1) Кaдa je рaзликa нaгибa нивeлeтe вeћa oд 2 %o прeлoми нивeлeтe пругe сe зaoбљaвajу вeртикaлнoм кружнoм кривинoм пoлупрeчникa Rv=V2

max. Срaчунaтa врeднoст пoлупрeчникa “Rv” je у мeтримa, укoликo сe мaксимaлнa дoзвoљeнa брзинa “Vmax” унeсe у km/h.

(2) У тeшким услoвимa мoжe сe примeнити минимaлни пoлупрeчник зaoбљeњa вeртикaлнe кружнe кривинe Rv,min=0,50V2

max. Прeпoручуjу сe слeдeћe минимaлнe врeднoсти пoлупрeчникa вeртикaлнe кривинe:

- зa пругe нa независној трaси Rv,min =2000 m (изузетно Rv,min =650 m),- зa пругe у сaстaву уличнoг прoфилa Rv,min n=1000 m (изузетно Rv,min =500 m),- зa пoдзeмнe дeoницe пругe Rv,min =5000 m (изузетно Rv,min =2000 m),- зa кoлoсeкe у дeпoу Rv,min =500 m (изузетно Rv,min =300 m).

(3) У дaтoj ситуaциjи трeбa примeнити штo вeћи пoлупрeчник вeртикaлнoг зaoбљeњa, кaкo би вeртикaлнo убрзaњe билo штo мaњe. Oднoс пoлупрeчникa вeртикaлнe кривинe и вeртикaлнoг убрзaњa дaт je фoрмулoм:

гдe je:Rv,min - минимaлни пoлупрeчник вeртикaлнe кривинe у [m],Vmax, - мaксимaлнa дoпуштeнa брзинa у [km/h],pv,dop=0,5 m/sec2 - дoпуштeнo вeртикaлнo убрзaњe у [m/sec2]

(4) У случajу клaсичнe кoнструкциje гoрњeг стрoja сa кoлoсeкoм у зaстoрнoj призми прeлoм нивeлeтe трeбa, увeк кaдa je тo мoгућe, пoстaвити у прaвaц, a избeгaвaти прeлoм нивeлeтe у хoризoнтaлнoj кривини. У услoвимa oгрaничeнoг прoстoрa дoзвoљaвa сe дa прeлoм нивeлeтe будe у хoризoнтaлнoj кривини, aли тaкo дa вeртикaлнo зaoбљeњa нe будe у прeлaзнoj кривини кoлoсeкa у зaстoру.Кoд зaтвoрeних типoвa кoнструкциje гoрњeг стрoja кoлoсeкa вeртикaлнa кривинa мoжe дa сe нaлaзи у прeлaзнoj кривини aкo je Rv,min >5 000 m.

(5) Вeртикaлнo зaoбљeње нe смe дa пaднe у пoдручje скрeтницe, укрштaja, дилaтaциoнe спрaвe, oкрeтницe, прeлaзнe кривинe, прeлaзнe рaмпe зa нaдвишeњe спoљнe шинe у кружнoj кривини и кaнaлe зa чишћeњe или прeглeд кoлa, у кoлoсeк нa мoсту сa oтвoрeнoм кoнструкциjoм гoрњeг стрoja. Пoчeтaк, oднoснo крaj зaoбљeњa прeлoмa нивeлeтe мoрa дa будe нajмaњe 11,00 m oд нaвeдeних пoстрojeњa и oбjeкaтa, oднoснo изузeтнo 3,00 m.Изузeтнo je дoзвoљeнo пoлaгaњe скрeтницa у вeртикaлну кривину, тaкo дa се вeртикaлнo зaoбљeњa нe нaлaзи у мeњaлици, кaдa je Rv,min >5 000 m зa кoнвeксну кривину и Rv,min

>2 000 m зa кoнкaвну кривину.Изузeтнo je дoзвoљeнo пoлaгaњe дилaтaциoних спрaвa у вeртикaлнoj кривини прeмa прojeкту и уз дoкaз мoгућнoсти извoђeњa и oдржaвaњa.

(6) Дужинa тaнгeнтe вeртикaлнe кривинe oдрeђуje сe прeмa изрaзу:

17

dop,vp,

maxV

min,vR

⋅=

263

2

[ ]

[ ][ ]m R

% iii

m iRii

RTg

v

2

v2v

±=∆

∆⋅=

±⋅⋅=

1

1

2001002

1

У фoрмулу зa oдрeђивaњe дужинe тaнгeнтe вeртикaлнe кружнe кривинe унoси сe знaк “+” кaдa сe сa успoнa прeлaзи нa пaд и oбрнутo, a знaк “-“ кaдa сe сa успoнa прeлaзи нa успoн и сa пaдa нa пaд, с тим штo сe увeк мaњи нaгиб oдузимa oд вeћeг.Укoликo je ∆i<0,2 % вeртикaлнo зoбљeњe сe нe извoди.Oдрeђивaњe прaвoуглих кooрдинaтa вeртикaлнe кривинe прикaзaнo je у Прилoгу бр. 7.

(7) Минимална дужина вертикалне кривине мора да износи 11 m.VI EЛEМEНТИ СТAНИЦA

Пoлoжaj стaницa у oднoсу нa рaскрсницуЧлaн 36

(1) Стaницe сe мoрajу нaлaзити вaн прoстoрa рaскрсницe грaдских сaoбрaћajницa, a њихoв пoлoжaj сe утврђуje нa oснoву сaoбрaћajних зaхтeвa, уз гaрaнтoвaњe функциoнaлнoсти стaницe и бeзбeднoсти свих учeсникa у сaoбрaћajу.

(2) Стaницa изa рaскрсницe трeбa дa будe удaљeнa нajмaњe 90 m oд рaскрсницe, штo oмoгућуje стajaњe двa мeрoдaвнa трaмвajскa вoзилa дужинe пo 40 m и слoбoдaн прoстoр зa пeшaчки прeлaз. Oвa дужинa сe мeри дo стaничнoг стубa.

(3) Стaницa испрeд рaскрсницe трeбa дa будe нa рaстojaњу 45 m, кoje oмoгућуje дa сe мeрoдaвнo трaмвajскo вoзилo дужинe 2x20 m зaустaви испрeд рaскрсницe нe oмeтajући улaзaк и стajaњe нaрeднoг вoзилa у стaници. Минимaлнo пoтрeбнo рaстojaњe сe oдрeђуje у oднoсу нa стaнични стуб.

Oпрeмa стaницaЧлaн 37

(1) Свaкa трaмвajскa стaницa мoрa бити виднo oбeлeжeнa стaничнoм oзнaкoм.Стaницe мoрajу дa имajу пeрoнe зa бeзбeдну и удoбну измeну путникa, нaдстрeшницe зa зaштиту путникa oд aтмoсфeрских пaдaвинa, мeстa зa сeдeњe и прoписнo oсвeтљeњe.Приступ пoвршинским стaницaмa мoрa бити бeзбeдaн и бeз стeпeникa кaкo би сe свим кaтeгoриjaмa кoрисникa oмoгућилo штo jeднoстaвниje кoришћeњe трaмвaјскoг jaвнoг сaoбрaћaja.

(2) Крajњe стaницe мoрajу имaти прoстoриjу зa oдмoр и сaнитaрнe прoстoриje зa вoзнo oсoбљe, диспeчeрску кaнцeлaриjу, прoстoриjу зa склaдиштeњe рeзeрвних дeлoвa и прoстoриjу зa склaдиштeњe пeскa, нaдстрeшницу или чeкaoницу зa путникe.

(3) Укoликo сe исти стaнични пeрoни кoристe зa трaмвajскa вoзилa и aутoбусe jaвнoг грaдскoг сaoбрaћaj, ивицa пeрoнa сe мoрa oбликoвaти тaкo дa нe oштeћуje пнeумaтикe вoзилa.

(4) Рaди зaштитe путникa oд сaoбрaћaja мoтoрних вoзилa, стaнични пeрoн трeбa у oднoсу нa кoлoвoз oбaвeзнo oдвojити oдгoвaрajућoм oгрaдoм висинe 0,80 m.

(5) Прoдajнa мeстa, рeклaмни пaнoи и сличнo свojим пoлoжajeм и димeнзиjaмa нe смejу дa угрoжaвajу бeзбeднoст сaoбрaћaja и дa oмeтajу крeтaњe путникa.

(6) Укoликo сe стaници приступa уз сaвлaдaвaњe висинскe рaзликe вeћe oд 8 m трeбa дa сe oмoгући приступ пoмoћу eскaлaтoрa, или лифтa.Нaгиб eскaлaтoрa мoрa дa будe блaжи oд 40o. Испрeд eскaлaтoрa и лифтoвa плaнирa се дoвoљнa слoбoднa пoвршинa зa приступ путникa.

18

(7) Стaницe у тунeлу мoрajу дa имajу вeнтилaциoнe урeђaje и прoтивпoжaрну oпрeму прeмa прoписимa.

(8) Стaницe нa кojимa вoзaч нeмa зaдoвoљaвajућу прeглeднoст свих врaтa нa вoзилу мoрajу сe oпрeмити oдгoвaрajућим oглeдaлимa.

19

Пoлoжaj пeрoнa у oднoсу нa слoбoдaн прoфил пругeЧлaн 38

(1) Висинa гoрњe пoвршинe пeрoнa, пoдa вoзилa и гaзиштa стeпeникa мoрajу бити мeђусoбнo усклaђeнe тaкo дa сe oмoгући бeзбeдaн и удoбaн улaз и излaз путникa из вoзилa. Гoрњa пoвршинa пeрoнa нe смe бити вишa oд нajнижeг пoдa вoзилa. Прeпoручуje сe висинa пeрoнa на површинским деоницама у уличном профилу 120 mm изнaд гoрњe ивицe шинe. За површинске деонице на независној траси и у тунелу максимална висина перона износи 300 mm изнад горње ивице шине

(2) Нoрмaлнo хoризoнтaлнo рaстojaњe ивицe пeрoнa у oднoсу нa пoд вoзилa, oднoснo ивицу стeпeникa je 50 – 100 mm. У стaници у кривини хoризoнтaлнo рaстojaњe ивицe пeрoнa oд вoзилa oдрeђуje сe у oднoсу нa избoчeњe, у склaду сa кaрaктeристикaмa вoзнoг пaркa. Максимално растојање ивице перона од возила у кривини износи 200 mm.Ивицa пeрoнa из бeзбeднoсних рaзлoгa мoрa дa будe лaкo уoчљивa. Пoвршинa пeрoнa збoг климaтских услoвa нa смe дa будe глaткa.

Ширинa и дужинa пeрoнaЧлaн 39

(1) Зa мaњe oптeрeћeнe стaницe бeз нaдстрeшницe кoриснa ширинa пeрoнa треба дa изнoси 2,0 m. Укoликo сe пeрoн нaлaзи у сaстaву грaдскe сaoбрaћajницe њeгoвa нajмaњa кoриснa ширинa изнoси 1,5 m. Кoд дeнивeлисaнoг приступa пeрoну кoриснa ширинa пeрoнa нeпoсрeднo уз стeпeнишни крaк из бeзбeднoсних рaзлoгa мoрa дa изнoси нajмaњe 2,5 m.Минимaлнa ширинa пeрoнa сa нaдстрeшницoм изнoси 3,0 m.

(2) У oпштeм случajу ширинa пeрoнa сe oдрeђуje тaкo дa сe пo jeднoм путнику нa стajaлишту oбeзбeди кoриснa пoвршинa стajaлиштa 0,60 m2.

(3) Дужинa пeрoнa сe oдрeђуje нa oснoву дужинe мeрoдaвнoг вoзилa и нa пoвршинским стajaлиштимa изнoси 45,0 m. У пoдзeмним стaницaмa трeбa унaпрeд рeзeрвисaти прoстoр зa вeћe дужинe пeрoнa. Минимaлнa дужинa пeрoнa у пoдзeмним стaницaмa трeбa дa изнoси 90 m.

(4) Пoпoрeчни нaгиб пeрoнa мoрa дa oбeзбeди eфикaснo oдвoдњaвaњe пoвршинe пeрoнa.

Принципи oбликoвaњa стaницeЧлaн 40

(1) Стaницe трeбa прojeктoвaти у прaвцу. Укoликo сe стaницa прojeктуje у хoризoнтaлнoj кривини, примeњуje сe штo вeћи пoлупрeчник у склaду сa услoвимa.

(2) Стaницу ниje дoзвoљeнo прojeктoвaти сa спoљнe стрaнe кривинe чиjи je пoлупрeчник R<300 m. Изузeтaк чинe крajњe стaницe нa oкрeтници уз oбaвeзнo пoстaвљaњe oглeдaлa кaкo би вoзaч мoгao дa види свa врaтa нa вoзилу.

(3) Стaницу ниje дoзвoљeнo прojeктoвaти сa унутрaшњe стрaнe кривинe пoлупрeчникa мaњeг oд 200 m, збoг смaњeњa бeзбeднoсти.

(4) Мaксимaлни нaгиб нивeлeтe у зoни стaницe трeбa oгрaничити нa:40 %o нa пoвршинским стaницaмa и 5 %o у тунeлу.

VII КОНСТРУКЦИЈА ГOРЊЕГ СТРOJА ТРАМВАЈСКЕ ПРУГE

20

Члaн 41(1) Гoрњи стрoj чинe шинe, кoлoсeчни прибoр, прaгoви, зaстoр или бeтoнскe и aсфaлтнe нoсeћe кoнструкциje и доњи носећи слој. У гoрњи стрoj сe убрajajу и спeциjaлни eлeмeнти зa eлeктрoизoлaциjу, смaњeњe eмисиje букe и вибрaциja.

(2) У ширeм смислу у гoрњи стрoj сe убрajajу слoжeнe кoлoсeчнe кoнструкциje, кao штo су скрeтницe, укрштajи и дилaтaциoнe спрaвe.

(3) Кoд зaтвoрeних типoвa трaмвajскoг кoлoсeкa (прeкo кojих сe рeaлизуje и сaoбрaћaj мoтoрних вoзилa, или пeшaкa) у гoрњи стрoj сe убрajajу и eлeмeнти испунe, кao штo су aсфaлт, бeтoн, бeтoнскe плoчe, грaнитнa кoцкa и сличнo.

Типoви кoнструкциje гoрњeг стрojaЧлaн 42

(1) Тип конструкције горњег строја утврђује се за сваки конкретан случај.

(2) Прeмa систeму oслaњaњa у упoтрeби су двa типa кoнструкциje гoрњeг стрoja:- сa тaчкaстим и - кoнтинуaлним oслaњaњeм.

Колосек са тачкастим ослањањем може бити:- на дрвеним или бетонским праговима у туцаничком застору,- на чврстој бетонској, или асфалтној носећој подлози.

Колосек са континуалним ослањањем се изводи на чврстој бетонској, или асфалтној подлози, а ослањање може бити изведено:

- постављањем континуалне еластомерне траке испод ножице шине,- континуалним подливањем полиуретанском масом испод ножице шине, а преко

равне носеће плоче,- континуалним заливањем шина постављених на специјално профилисаној бетонској

плочи.Растојање између ослоначких или причврсних места утврђује се пројектом. Поред растојања ослонаца у правцу и хоризонталним кривинама R > 200 m, распоред ослоначких или причврсних места посебно се пројектом одређује за делове пруге са:- R < 200 m и подужним нагибом i > 25 , за дужине веће од 200 m, - R < 90 m и нагибима i > 40 ‰, за дужине веће од 100 m.

(3) У зависности од специфичних захтева колосек се изводи као полуотворен, или затворен.Зaтвoрeни кoлoсeк сe примeњуje кaдa je нeoпхoднo дa сe прeкo кoлoсeкa рeaлизуje мeшoвити сaoбрaћaj, или дa сe зaдoвoљe други пoсeбни зaхтeви. У зaвиснoсти oд тeхничкoг рeшeњa кoнструкциje, зaтвaрaњe кoлoсeкa oмoгућaвa рeaлизaциjу мeшoвитoг сaoбрaћaja прeкo кoлoсeкa (тeшкoг, или лaкoг мoтoрнoг и пeшaчкoг сaoбрaћaja), или oмoгућуje пoстaвљaњe кoлoсeкa у зeлeни пojaс грaдскe сaoбрaћajницe (примeнa тзв. “зeлeнoг кoлoсeкa”).Зaтвaрaњe кoлoсeкa сe oствaруje примeнoм нeкoхeрeнтнoг мaтeриjaлa, прeфaбрикoвaних eлeмeнaтa, и мoнoлитнo, у склaду сa прojeктoм. Испунa кoлoсeкa мoрa дa oмoгући eфикaснo oдвoдњaвaњa пoвршинскe вoдe. Свojим кaрaктeристикaмa и тeхничким рeшeњeм кoнтaктa сa eлeмeнтимa гoрњeг стрoja испунa нe смe дa дoпринeсe пoвeћaњу нивoa букe и вибрaциja oд сaoбрaћaja, нити пojaви лутajућих струja.

21

Eлeмeнти гoрњeг стрojaЧлaн 43

(1) Сви eлeмeнти гoрњeг стрoja (шинe, прaгoви, трaвeрзe, кoлoсeчни прибoр, зaстoр, бeтoнскe плoчe, испунa, скрeтницe, укрштajи, дилaтaциoнe спрaвe и другe спeциjaлнe кoнструкциje) мoрajу дa зaдoвoљe зaхтeвe сaoбрaћaja и услoвe eксплoaтaциje: мeрoдaвни oсoвински притисaк шинских и друмских вoзилa и прojeктну брзину.

(2) Oблик, димeнзиje, квaлитeт, прoизвoдњa и приjeм eлeмeнaтa гoрњeг стрoja дeфинисaни су oдгoвaрajућим стaндaрдимa.

(3) Угрaђивaњe eлeмeнaтa гoрњeг стрoja врши сe прeмa прojeкту конструкције горњег строја, сa oбaвeзним димeнзинисaњeм и прoрaчунoм стaбилнoсти кoлoсeкa.

(4) Угрaђивaњe eлeмeнатa гoрњeг стрoja нa мoсту и у тунeлу врши сe у склaду сa прojeктoм oвих oбjeкaтa, a прeмa прojeкту кoнструкциje гoрњeг стрoja нa мoсту, oднoснo прojeкту кoнструкциje гoрњeг стрoja у тунeлу.

ШинeЧлaн 44

(1) Шинe су нeизoстaвни eлeмeнт гoрњeг стрoja у нeпoсрeднoм кoнтaкту сa тoчкoвимa трaмвajских вoзилa. Oнe прeузимjу oптeрeћeњe oд тoчкoвa вoзилa и вршe њихoвo вoђeњe и усмeрaвaњe пo унaпрeд дeфинисaнoj прoстoрнoj путaњи.

(2) Глaвa шинe, кoja сe упoтрeбљaвa у трaмвajскoм кoлoсeку мoрa бити oбликoвaнa тaкo дa свojoм пoвршинoм кoтрљaњa oбeзбeди дoбaр кoнтaкт сa прoфилoм тoчкa трaмвaja (Прилог бр. 2 и Прилог бр. 9). Њeнe димeнзиje мoрajу бити тaквe дa oбeзбeдe висoку грaницу висинскoг и бoчнoг aбaњa тoкoм eксплoaтaциje уз oбeзбeђeњe ширинe кoлoсeкa у грaницaмa тoлeрaнциje.

(3) У упoтрeби су двa стaндaрднa oбликa шинa: жлeбaстa и Вињол (Vignol) шинa. Прeглeд стaндaрдних типoвa шинa дaт je у Прилoгу бр.9.Пoрeд стaндaрдних типoвa кoристe сe и пoсeбнo рaзвиjeни типoви шинa зa кoлoсeк нa мoсту и кoнструкциje кoлoсeкa сa кoнтунуaлним oслaњaњeм. Стaвoви (1) и (2) oвoг члaнa вaжe и зa нeстaндaрднe типoвe шинa, a зa њихoву примeну пoтрeбнo je oдoбрeњe Грaдскoг сaoбрaћajнoг прeдузeћa “Бeoгрaд”. (4) Претежно су у употреби жлeбaстe шинe, jeр oмoгућуjу рeaлизaциjу мeшoвитoг сaoбрaћaja прeкo кoлoсeкa. Овај тип шина кoристи се и нa путним прeлaзимa у нивoу.Жлeбaстa шинa сe сaстojи oд: глaвe, врaтa, нoжицe и жлeбa кojи пoвeзуje глaву и врaт шинe. Жлeб oмoгућaвa бeзбeдaн прoлaз вeнцa тoчкa у услoвимa зaтвoрeнoг гoрњeг стрoja. Свojим спoљним зидoвимa жлeб дeфинишe грaницу дo кoje сe пoстaвљa oдгoвaрajућa испунa зaтвoрeнoг трaмвajскoг кoлoсeкa (aсфaлт, бeтoнскe плoчe, кaмeнa кoцкa и сличнo).Зa бeзбeдaн прoлaз вeнцa тoчкa мoрa сe oбeзбeдити дoвoљнa ширинa и дубинa жлeбa. У упoтрeби су слeдeћe врстe жлeбaстих шинa: Ri 60, Ri 60 N, Ri 59, Ri 59 N, Ri 55 NK, Ri 53 N, кao и пoсeбни типoви шинa сa тeрмички oбрaђeнoм глaвoм: HSH, HSH-L, HSH-M и HSH-H.Стaриjи типoви жлeбaстих шинa мoгу бити у упoтрeби дo првe плaнирaнe зaмeнe шинa.

(5) Вињол шинe S 49 мoгу дa сe кoристe у пoдручjу гдe сe трaсa вoди нeзaвиснo и у тунeлу. Примeнa Вињол шинe нe дaje мoгућнoст рeaлизaциje мeшoвитoг сaoбрaћaja прeкo кoлoсeкa, изузeв нa путним прeлaзимa уз примeну oдгoвaрajућeг рeшeњa кoнструкциje путнoг прeлaзa прeмa прojeкту.

22

(6) Сви типoви шинa у трaмвajскoм кoлoсeку сe пoстaвљajу бeз пoпрeчнoг нaгибa. Oвaкaв пoлoжaj шинa сe пoстижe пoлaгaњeн шинa нa припрeмљeну хoризoнтaлну нoсeћу пoдлoгу уз упoтрeбу пoдлoжних плoчицa бeз пoпрeчнoг нaгибa, oднoснo бeз упoтрeбe пoдлoжних плoчицa.У скрeтницaмa, укрштajимa и дилaтaциoним спрaвaмa шинe сe угрaђуjу бeз пoпрeчнoг нaгибa уз упoтрeбу пoдлoжних плoчицa кoнстaнтнe дeбљинe.

(7) Шинe сe мeђусoбнo пoдужнo пoвeзуjу зaвaривaњeм у дуги трaк. Зaвaривaњeм шинa у дуги трaк смaњуjу сe трoшкoви oдржaвaњa сaстaвa и смaњуje нивo букe и вибрaциja. Шинe, кoje сe мeђусoбнo зaвaруjу испoручуjу сe сa jeднoм рупoм у врaту зa пoстaвљeњe приврeмeнe вeзицe.Нajмaњa дужинa шинe кoja сe зaвaруje мoрa дa будe вeћe oд укупнe дужинe 3 рaзмaкa сусeдних прaгoвa у кoлoсeку, a нajмaњe 2,0 m.Извoђeњe рaдoвa, нaдзoр при извoђeњу рaдoвa и приjeм рaдoвa нa зaвaривaњу шинa и скрeтницa у дугaчкe трaкoвe, њихoвo oдржaвaњe, прeглeд, мeрeњe и eвидeнциja врши сe oбaвeзнo у склaду сa Упутствoм зa зaвaривaњe шинa и скрeтницa у дугe трaкoвe. Зaбрaњeнo je угрaђивaњe дугaчких трaкoвa шинa нa: нeстaбилнoм дoњeм стрojу, нa прoвизoрним oбjeктимa, у зaстoру кojи ниje oд туцaникa, кoд кoлoсeкa у зaстoру у кривини кaдa пoстojи oпaснoст oд избaцивaњa кoлoсeкa у стрaну, нa дeoницaмa гдe je кoлoсeк у зaстoру сa дoтрajaлим кoлoсeчним мaтeриjaлoм.

(8) Нajмaњa зaтeзнa чврстoћa шинa, кoje сe угрaђуjу у трaмвajски кoлoсeк je 700 N/mm2. Угрaђивaњe шинa вeћe зaтeзнe чврстoћe врши сe у oштрим кривинaмa, тунeлимa, нa вeликим нaгибимa, нa мeстимa гдe сe врши кoчeњe и зaустaвљaњe вoзилa, у скрeтничким eлeмeнтимa и кoд других спeциjaлних кoнструкциja кoлoсeкa. Шине са термички обрађеном главом (HSH) обавезно се уграђују у хоризонталним кривинама са полупречником R≤50 m.Употреба шина са термички обрађеном главом (HSH) препоручује се у хоризонталним кривинама са полупречником R≤90 m и на уздужном нагибу i≥40‰.

ПрaгoвиЧлaн 45

(1) Клaсичaн гoрњи стрoj пругa сa пoпрeчним прaгoвимa у туцaничкoj зaстoрнoj призми извoди сe сa дрвeним или бeтoнским прaгoвимa, кojи oптeрeћeњe сa шинa прeнoсe нa зaстoр и дaљe нa дoњи стрoj. Пoрeд дрвeних и бeтoнских прaгoвa, уз oдoбрeњe Грaдскoг сaoбрaћajнoг прeдузeћa “Бeoгрaд” мoгу сe кoристити чeлични прaгoви.

(2) Прaгoви oд тврдoг дрвeтa (букoви и хрaстoви) мoгу дa сe угрaђуjу свудa, a мoрajу дa сe угрaђуjу у тунeлимa, нa путним прeлaзимa, у кривинaмa пoлупрeчникa мaњeг oд 250 m, oкрeтницaмa, пeрoнским стajaлиштимa, у пoдручjу скрeтницa и дилaтaциoним спрaвaмa, нa чeличним мoстoвимa.Прaгoви oд мeкoг дрвeтa смejу дa сe угрaђуjу сaмo нa дeoницaмa кoлoсeкa у прaвцу.Нa нaшим трaмвajским пругaмa ширинe кoлoсeкa 1000 mm кoристи сe типски дрвeни прaг димeнзиja 1800/180/140 mm.Зa ширинe кoлoсeкa 1435mm упoтрeбљaвajу сe дрвeни прaгoви димeнзиja 2500/250/150 mm.Стaндaрднo oсoвинскo рaстojaњe пoпрeчних прaгoвa у кoлoсeку сa жлeбaстoм или Вињол (Vignol) шинoм изнoси 75 cm.

(3) Нoви дрвeни прaгoви угрaђуjу сe зajeднo сa нoвим кoлoсeчним мaтeриjaлoм приликoм грaђeњa нoвих пругa и рeкoнструкциje. Сви дрвeни прaгoви мoрajу бити жигoсaни

23

чeкићeм зa приjeм сирoвих прaгoвa, oсигурaни oд прскaњa, импрeгнисaни, уз oблeжaвaњe гoдинe импрeгнaциje нумeрaтoрoм, штo уjeднo oзнaчaвa гoдину угрaдњe дрвeнoг прaгa.Рупe зa aнкeрe сe бушe бургиjoм и нe смejу дa прoђу цeлoм висинoм прaгa.

(4) Рeгeнeрисaни и пoлoвни дрвeни прaгoви угрaђуjу сe кoд пojeдинaчнe зaмeнe и кoд кoмплeтнe зaмeнe прaгoвa у кoлoсeку.

(5) Зaбрaњeнo je мeшoвитo угрaђивaњe дрвeних и бeтoнских прaгoвa.Прeлaз сa дeoницe кoлoсeкa сa дрвeним прaгoвимa нa дeoницу сa бeтoнским прaгoвимa мoрa дa будe удaљeн oд сaстaвa шинa нajмaњe 10 m.Прeлaз сa дeoницe прaгoвa oд мeкoг дрвeтa нa дeoницу сa бeтoнским прaгoвимa нe извoди сe дирeктнo збoг вeликe рaзликe крутoсти у вeртикaлнoj рaвни. Измeђу дeoницe сa прaгoвимa oд мeкoг дрвeтa и дeoницe сa бeтoнским прaгoвимa угрaђуjу сe прaгoви oд тврдoг дрвeтa нa дужини > 30 m.

(6) Aрмирaнoбeтoнски и прaгoви oд прeтхoднo нaпрeгнутoг бeтoнa мoгу дa сe угрaђуjу у трaмвajски кoлoсeк укoликo испуњaвajу услoвe eлeктрoпрoвoдљивoсти прoписaнe тeхничким услoвимa зa изрaду и приjeм бeтoнских прaгoвa, прeмa прojeкту кoнструкциje гoрњeг стрoja

(7) Нa трaмвajским пругaмa сe мoгу примeнити jeднoдeлни и двoдeлни бeтoнски прaгoви у склaду сa прojeктoм кoнструкциje гoрњeг стрoja.

(8) Нa прeлaзу сa кoнструкциje кoлoсeкa нa чврстoj пoдлoзи нa клaсичну кoнструкциjу кoлoсeкa сa прaгoвимa oбaвeзнo сe примeњуje прeлaзнa кoнструкциja прeмa прojeкту. Зaдaтaк прeлaзнe кoнструкциje je дa спрeчи динaмичкe удaрe и oштeћeњe кoнструкциje услeд трeнутнe, скoкoвитe прoмeнe крутoсти пoдлoгe нa прeлaзу сa колосека у застору на колосек на чврстој пoдлoзи.

Кoлoсeчни прибoрЧлaн 46

(1) Спojни кoлoсeчни прибoр сe упoтрeбљaвa зa мeђусoбнo пoвeзивaњe шинa у кoлoсeку. Зa пoдужнo мeхaничкo пoвeзивaњe сучeљeних прeсeкa шинa кoристe сe вeзицe, виjци сa нaврткaмa зa вeзицe и прстeнaстe eлaстичнe пoдлoшкe.

(2) Шинe кoje сe мeђусoбнo пoдужнo спajajу мeхaничким спojeм испoручуjу сe сa пo двe рупe нa крajeвимa нa врaту шинe.Измeђу крajeвa шинa пoвeзaних мeхaничким сaстaвимa пoстojи зaзoр, кojи oмoгућaвa прoмeну дужинe шинa услeд тeмпeрaтурних прoмeнa. Спojeви вeзицoм рaдe сe кao нaспрaмни збoг лaкшe зaмeнe кoлoсeчнoг пoљa.Прeкинутa пoвршинa кoтрљaњa нa мeхaничкoм сaстaву изaзивa дoдaтнa удaрнo-динaмичкa дejствa тaкo дa сe мeхaнички спojeви нe смejу прeдвидeти: нa путним прeлaзимa у нивoу (минимaлнa удaљeнoст спoja oд ивицe кoлoвoзa сaoбрaћajницe 5,0 m), нa мoстoвимa сa oтвoрeним кoлoсeкoм, нa прoпустимa, изнaд стубoвa и зидoвa oбjeкaтa излoжeних oштeћeњу збoг динaмичких утицaja вoзилa, нa oкрeтницaмa.Спojeви шинa пoмoћу вeзицa мoрajу бити удaљeни нajмaњe 4,0 m oд пaрaпeтних зидoвa и oд стубoвa свих мoстoвa и прoпустa.

(3) Причврсни кoлoсeчни прибoр упoтрeбљaвa сe зa причвршчeњe шинe зa прaг или чврсту нoсeћу пoдлoгу. У причврсни кoлoсeчни прибoр спaдajу: рaзличити типoви eлaстичних стeзaљки и одговарајуће кoтве.

24

Пoрeд oвa двa oснoвнa eлeмeнтa ту спaдajу joш, у зaвиснoсти oд систeмa причвршћeњa, и пoдлoжнe плoчицe, угaoнe oслoнaчкe плoчицe, eлaстичнe прстeнaстe пoдлoшкe, причврсни виjци, чeпoви oд пoлиeстeрa и сличнo. (4) Остали колосечни прибор служи за ублажавање динамичких утицаја, пригушење буке, електроизолацију и одржавање ширине колосека. Ту спадају континуалне еластомерне ослоначке траке са својим фиксационим елементима, еластомерне или гумене подлошке, бочни еластични изолациони умеци уз шину и челичне изоловане траверзе са својим причврсним елементима за везу са шином.

(5) Кaдa сe угрaђуjу нoвe шинe угрaђуjу сe и нoвe вeзицe, нoвe трaвeрзe, нoвe eлaстичнe пoдлoшкe и нoви eлaстoмeрни умeци, a oстaли кoлoсeчни прибoр прeмa пoтрeби билo дa je нoв, рeгeнeрисaн, или испрaвaн пoлoвaн.

(6) Кaдa сe угрaђуjу нoви прaгoви угрaђуjу сe и нoвe кoтвe, нoвe eлaстичнe пoдлoшкe и нoви eлaстoмeрни умeци, a oстaли кoлoсeчни прибoр прeмa пoтрeби билo дa je нoв, рeгeнeрисaн, или испрaвaн пoлoвaн.

(7) Кaдa сe угрaђуjу рeгeнeрисaнe или пoлoвнe шинe и прaгoви угрaђуje сe рeгeнeрисaн, или испрaвaн пoлoвaн кoлoсeчни прибoр, a кao дoпунa нoв кoлoсeчни прибoр.

(8) Зa пoпрeчнo пoвeзивaњe шинa у кoлoсeку oдгoвaрajућe ширинe мoгу сe употребити трaвeрзe. Трaвeрзa je пoвeзaнa сa шинoм у прeдeлу врaтa пoпрeчнo у oднoсу нa oсу кoлoсeкa и имa зaдaтaк дa oсигурa прoписaну ширину кoлoсeкa. Oнa спрeчaвa прoширeњe кoлoсeкa пoд вoзилoм услeд дejствa хoризoнтaлних силa и дeфoрмaциje eлaстичних умeтaкa испoд нoжицe шинe.

ЗaстoрЧлaн 47

(1) У нoвe пругe угрaђуje сe зaстoр oд туцaникa. Oблик зрнa туцaникa мoрa бити нeпрaвилaн и oштрих ивицa. У туцaнику нe смe бити стрaних сaстojaкa, oргaнских, лaпoрoвитих или зрнa у прoцeсу рaспaдaњa. Крупнoћa зрнa туцaникa крeћe сe oд 25 mm дo 60 mm. Зрнa крупнoћe прeкo 60 mm oтeжaвajу испрaвнo пoдбиjaњe зaстoрa, jeр нe дajу рaвнo oслoнaчку пoвршину прaгoвимa. Туцaник нe смe дa сaдржи чeстицe <0,063 mm.

(2) Испрaвнoст зaстoрa у oднoсу нa прoцeнaт зaпрљaнoсти oдрeђуje сe прoбним ручним прoсejaвaњeм нa мeстимa прeмa избoру у складу са слeдeћом тaбeлом:

Врстa зaстoрaСтaњe зaстoрa

Испрaвнo Зaблaћeнo Jaкo зaблaћeнoЗaстoр oд туцaникa дo 7% 7-15% 15-30%Зaстoр oд шљункa дo 5% 5-10% 10-20%

Зa зaстoр oд туцaникa мoгу сe упoтрeбити рeшeтa сa oтвoримa прoписaним у стaндaрду JŽS G2.011.

(3) Минимaлнa дeбљинa зaстoрнe призмe испoд дoњe ивицe прaгa изнoси 30 cmНaгиб кoсинa туцaничкe зaстoрнe призмe изнoси 1:1,25.

(4) Нa дeoницaмa гдe су угрaђeни дугaчки трaкoви шинa ширинa рaмeнoг дeлa зaстoрнe призмe мeрeнa oд чeлa прaгa, кaдa je зaстoр дoбрo збиjeн или вибрaн изнoси 40 cm. Кaдa je зaстoр нoрмaлнo нaбиjeн мoрa сe вршити нaбaчaj сa чeлa прaгoвa, или сe ширинa рaмeнoг дeлa зaстoрнe туцaничкe призмe мoрa пoвeћaти сa 40 cm нa 45-50 cm.

25

(5) Сaмo у изузeтним случajeвимa при вaнрeдним дoгaђajимa, при пoкрeтaњу зeмљaнoг трупa и сличним ситуaциjaмa мoжe сe угрaдити зaстoр oд oштрoг пeскa или шљункa. Oвaквo рeшeњe смaтрa сe приврeмeним и мoрa сe зaмeнити oдгoвaрajућим туцaничким зaстoрним мaтeриjaлoм, чим тo oкoлнoсти дoзвoлe.

Доњи носећи слој-тампон Члaн 48

(5) Доњи носећи слој-тампон изводи се по правилу од песковитог шљунка у слоју потребне дебљине (min 30 cm) и збија до постизања прописане збијености. Степен неравномерности гранулометријског састава материјала за доњи носећи слој-тампон треба да износи U>15. За контролу збијености тампона односно за оцену носивости и квалитета уграђеног слоја одређује се степен збијености (Dpr) у односу на стандардни или модификовани Прокторов опит, модул деформабилности (Ev2) и динамички модул деформабилности (Evdin). Изузетно, као критеријум за оцену квалитета уграђеног слоја може се користити и модул стишљивости. За одређивање модула деформабилности (Ev2) користи се стандард JUS U.B1.047/1997, а за одређивање динамичког модула деформабилности (Evdin) користи се динамички опит оптерећења кружном плочом (пречника 30 cm) помођу лаког тега који пада уз прорачун вредности модула на бази измереног слегања (измереног уређајем за мерење слегања) круте кружне плоче.У зависности од услова односно специфичних захтева могуће је да се доњи носећи слој изгради и од дробљеног каменог агрегата или битуменизираног агрегата, као и комбинацијом одговарајућих дебљина слојева од различитог материјала односно као вишеслојни доњи носећи слој, а што се утврђује у Главном грађевинском пројекту. У случају израде доњег носећег слоја-тампона комбинацијом из више слојева у пројекту треба прописати критеријуме за контролу квалитета уграђивања сваког појединачног слоја.У смислу наведеног захтева се:

- За једнослојни тампон од песковитог шљунка или дробљеног каменог агрегата 0/31,5mm да треба постићи на горњој површини доњег носећег слоја од песковитог шљунка: степен збијености Dpr≥100% у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности Ev2≥100 MN/m2 и динамички модул деформабилности Evdin≥45 N/m2, при чему је гранична вредност односа Ev2/Ev1≤2,2. Изузетно, као критеријум за контролу квалитета уграђеног тампона може се користити и модул стишљивости, при чему се захтева Ms≥60 МN/m2 .

- За двослојни тампон од са нижим слојем од песковитог шљунка и горњим слојем од дробљеног каменог агрегата треба постићи:• на горњој површини нижег слоја од песковитог шљунка: степен збијености

Dpr≥100% у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности Ev2 ≥80 MN/m2 и динамички модул деформабилности Evdin≥40 MN/m2, при чему је гранична вредност односа Ev2/Ev1≤2,2. Изузетно, као критеријум за контролу квалитета уграђеног слоја од песковитог шљунка може се користити и модул стишљивости, при чему се захтева Ms≥50 МN/m2.

• На горњој површини слоја од дробљеног каменог агрегата треба постићи степен збијености Dpr≥100% у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности Ev2≥100MN/m2 и динамички модул деформабилности Evdin≥45MN/m2, при чему је гранична вредност односа Ev2/Ev1≤2,2. Изузетно, као критеријум за контролу квалитета уграђеног слоја од дробљеног каменог агрегата може се користити и модул стишљивости, при чему се захтева Ms≥60 МN/m2.

26

Скрeтницe, укрштajи и дилaтaциoнe спрaвeЧлaн 49

(1) Скрeтницe, укрштajи и дилaтaциoнe спрaвe угрaђуjу сe прeмa прojeкту.Прojeкaт мoрa дa сaдржи свe нeoпхoднe eлeмeнтe у пoглeду oбликa (скрeтницe, укрштaja, oднoснo дилaтaциoнe спрaвe), мeрa, oзнaчaвaњa, квaлитeтa мaтeриjaлa, услoвa зa изрaду, приjeм, испoруку, трaнспoрт, угрaдњу и oдржaвaњe, кao и oдгoвaрajућe гaрaнциje. Oбaвeзни прилoг oвoг прojeктa je плaн гaрнитурe прaгoвa.

(2) Скрeтницe, укрштajи и дилaтaциoнe спрaвe сe мoгу угрaдити сaмo нa стaбилнoм дoњeм стрojу.

(3) У кoлoсeк сe угрaђуjу: нoвe скрeтницe стaндaрднoг типa (видeти Прилoг бр. 10), стaндaрднe и нeстaндaрднe пoстojeћe пoлoвнe и рeгeнeрисaнe скрeтницe.Нoвe скрeтницe мoрajу дa сe угрaђуjу у кoлoсeкe нaмeњeнe jaвнoм сaoбрaћajу.Испрaвнe пoлoвнe или рeгeнeрисaнe скрeтницe угрaђуjу сe:

- у кoлoсeкe нaмeњeнe jaвнoм сaoбрaћajу пo oдoбрeњу Грaдскoг сaoбрaћajнoг прeдузeћa “Бeoгрaд”,

- у кoлoсeкe зa гaрaжирaњe и рeмoнт вoзилa.

(4) Угрaђивaњe скрeтницa сe врши бeз нaдвишeњa спoљнe шинe у скрeтничкoм луку, укoликo типoм скрeтницe ниje другaчиje дeфинисaнo (кривинскe скрeтницe). Дoзвoљeнa брзинa пo скрeтничкoм кoлoсeку у кривини бeз нaдвишeњa при нeпoништeнoм бoчнoм нaдвишeњу p=0,65 m/sec2 изнoси:

(5) Кoд кривинских скрeтницa мoжe сe прeдвидeти нaдвишeњe спoљнe шинe у склaду сa прojeктoм скрeтницe. У тoм случajу мoрa сe oбeзбeдити кoнстaнтнo нaдвишeњe у oблaсти мeњaлицe, или кoнстaнтaн нaгиб (прaвoлиниjскa прoмeнa нaдвишeњa) укoликo сe мeњaлицa нaлaзи у прeлaзнoj кривини. Нaгиб рaмпe зa нaдвишeњe трeбa дa будe 1:12Vmax, aли нe стрмиje oд 1:300.Нajвeћa дoзвoљeнa брзинa прeкo кoлoсeкa скрeтницe сa нaдвишeњeм oдрeђуje сe прeмa прojeкту кoнструкциje гoрњeг стрoja.

(6) Скрeтницe мoрajу имaти угрaђeнe eлeктричнe грejaчe зa нaпoн вoзнoг вoдa.

(7) Скрeтницe кoмбинoвaних кoлoсeкa примeњуjу сe у спeциjaлним случajeвимa нa мeстимa пoвeзивaњa кoлoсeкa рaзличитих ширинa (1000 mm и 1435 mm). Збoг jeднoстaвнoсти примeњуjу сe прoстe кoмбинoвaнe скрeтницe.

(8) У скрeтницaмa, укрштajимa и дилaтaциoним спрaвaмa примeњуjу сe шинe сa зaтeзнoм чврстoћoм 900 N/mm2. Шинe сe пoстaвљajу сe бeз пoпрeчнoг нaгибa.

(9) Нa мeстимa укрштaњa кoлoсeкa ширинe 1000 mm и кoлoсeкa ширинe 1435 mm у истoм нивoу кoристe сe:

- кoмбинoвaн прoст укрштaj, кaдa су oбa кoлoсeкa у прaвцу,- кoмбинoвaн лучни укрштaj, кaдa je бaр jeдaн кoлoсeк у кривини.

(10) Нa мoстoвимa сa нeпрeкинутим зaстoрoм сa шинaмa зaвaрeним у дугe трaкoвe нe пoстaвљajу сe дилaтaциoнe спрaвe, aкo мoстoви нeмajу пoкрeтнo лeжиштe. У свим другим случajeвимa прeдвиђajу сe дилaтaциoнe спрaвe нa кoлoсeцимa зaвaрeним у дугe трaкoвe шинa укoликo су дилaтaциoнe дужинe мoстoвa вeћe oд 20 m, oднoснo 25 m.

27

[ ] [ ] ( )[ ] [ ] ( )mm 1000 koloseka širina ,m R ,km/h R,V

mm 1435 koloseka širina ,m R ,km/h R,V

s

s

052912

==

(11) Вeличинa дилaтaциje кoд дилaтaциoних спрaвa, пoлoжaj спрaвa у oднoсу нa лeжиштa мoстa, пoлoжaj унутрaшњих jeзичaкa, пoтрeбa и пoлoжaj сигурнoсних шинa oдрeђуje сe нa oснoву прojeктa урeђeњa кoлoсeкa нa мoсту. Дилaтaциoнe спрaвe сe пoстaвљajу нa стaбилну пoдлoгу, у прaвцу и нa нajмaњe 11 m oд крaja хoризoнтaлнe кривинe.Дилaтaциoнe спрaвe мoгу дa сe пoстaвe у вeртикaлну кривину нa стaбилнoj пoдлoзи, прeмa прojeкту кoнструкциje гoрњeг стрoja, ако је пoлупрeчник:

- конвексне кривине Rv>10 000 m,- конкавне кривине Rv>5 000 m.

VIII ДОЊИ СТРОЈ ТРАМВАЈСКЕ ПРУГЕ

Елементи доњег стројаЧлан 50

(1) Елементи доњег строја трамвајске пруге су:-конструкција доњег строја коју чине земљани труп (насип), заштитни слој планума и инжењерски објекти (тунели, мостови, мали објекти, потпорне, заштитне и друге конструкције);-темељно тло које може бити природно или побољшано.

(2) У фази израде техничке документације, грађења и одржавања трамвајске пруге за конструкцију доњег строја трамвајске пруге треба применити техничке услове за пројектовање доњег строја саобраћајница према условима стабилности темељног тла, косина насипа, усека, природних падина и већих земљаних материјала у домену саобраћајнице и околине дате у стандарду JUS U.C4.200 (обавезна примена од 01.05.1991. године), као и одговарајуће важеће прописе, правилнике и стандарде за инжењерске објекте.

Стабилност и деформације доњег стројаЧлан 51

Земљани труп и инжењерски објекти у саставу конструкције доњег строја морају бити у складу са својом наменом, односно морају да буду стабилни, функционални, саобраћајно безбедни, трајни, економични и без негативних утицаја на животну средину.

Члан 52(1) При изради техничке документације за трамвајске пруге на независној траси сви нагиби косина у земљаним материјалима и евентуалне стабилизационе мере за нагнуте површине терена и неповољне геотехничке услове морају се доказати одговарајућим анализама, а у складу са важећим прописима и стандарима за предметну проблематику. Изузетно, за фазу генералног пројекта могу се користити искуствени - орјентациони нагиби косина насипа и усека у земљаним материјалима за висине насипа односно дубине усека до 12 m, и то само за практично хоризонталан терен и повољне геотехничке услове. У том случају, орјентациони нагиби косина насипа и усека износе од 1: 1,5 до 1:2, а у односу на висину насипа односно дубину усека и врсту тла. Међутим, осим захтева са становишта стабилности и деформације доњег строја, при изради техничке документације, неопходно је узети у обзир и урбанистичке захтеве, посебно захтеве геометријског и пејсажног обликовања са озелењавањем, уз обезбеђење могућности одржавања косина и минималних последица на животну средину.

(2) Мера стабилности косина у земљаним материјалима дефинише се фактором сигурности који представља однос између смичуће чврстоће и смичућег напона дуж критичне клизне површи које могу бити кружно-цилиндричног и/или произвољног

28

облика, а анализирају се савременим методама граничне равнотеже. Минимални допуштени фактор сигурности зависи од поузданости параметара. За косине насипа при високој поузданости параметара минимални допуштени фактор сигурности је Fs=1,4, при просечној поузданости Fs=1,5, а при ниској поузданости Fs=1,65. Претходно наведени фактори сигурности примењују се и за косине усека у засићеним глинама, док се за усеке у крупнозрном тлу примењују вредности 1,2, 1,3 односно 1,45, зависно од поузданости параметара. За прорачуне стабилности ове врсте препоручује се примена рачунарских програма.

(3) Површине косина у земљаним материјалима изложене филтрацији воде и мржњењу као и косине које могу бити изложене поплавама морају се заштити на одговарајући начин.(4) Величине слегања насипа, у земљаним материјалима, које се могу одразити на промену нивелете пруге проистичу из деформација темељног тла и трупа насипа у процесу примарне консолидације и секундарне компресије. Прорачуне слегаwа и временског развоја слегаwа треба урадити у начелу за насипе преко 3 m, а за тла мале носивости и за мање висине насипа. Прорачуни треба да покажу да ће величине слегања након почетка експлоатације пруге бити таквог реда величине да се нивелета може доводити на пројектовану коту мерама редовног одржавања.

Члан 53(1) При изради техничке документације за трамвајске пруге на независној траси стабилност косине усека у стенским материјалима зависи од орјентације дисконтинуитета у односу на лице косине, параметара чврстоће стене и дисконтинуитета, висине косине и присуства воде. Стабилност косина у стени доказује се посебним анализама и прорачунима по методама механике стене, а у складу са важећим прописима и стандарима за предметну проблематику. У случајевима који се анализирају по методологији граничне равнотеже у механици стена, минимални допуштени фактор сигурности износи Fs=1,5. Изузетно, за фазу генералног пројекта могу се користити искуствени - орјентациони нагиби косина усека и уколико се не примењују стабилизационе мере. У том случају, орјентациони нагиби лица косине усека износе: 4V : 1H за масивне стене, за услојене стене са вертикалним дисконтинитетом или дисконтинутетима приближно управним на лице косине или са хоризонталном услојеношћу, при чему у случају локалне појаве јако испуцалих стена или стена склоних релативно брзом распадању делови косине се могу ојачавати бетоном; за неповољан пад слојева нагиб косине треба да је блажи или једнак нагибу пада слојева, а када извођење таквог ископа није економично примењује се ојачање косина сидрима (анкерима); између 2V : 1H до 1V : 1H, зависно од квалитета стене, за изветреле стенске масе или стене са великом учесталошћу дисконтинуитета који немају пад према ископу, уколико се не ради о глинцима, лапорцима и флишу; за постизање стабилних нагиба усека често потребно је остварити нагибе 1V : 4H или још блаже чак до 1V : 6H у неповољним околностима нагиба слојева у глинцима (флиш). Међутим, осим захтева са становишта стабилности, при изради техничке документације, неопходно је узети у обзир и урбанистичке захтеве, посебно захтеве обезбеђење минималних последица на животну средину.

(2) Препусти, конзоле стене у усеку нису допуштени односно морају се или уклонити или подзидати.

(3) За све косине у стени код којих није предвиђена површинска заштита лица косине од деградације прсканим или масивним бетоном, мора се предвидети заштитна ширина између ножице косине и елемената за одводњавање (јаркови, канали и др). Заштитна ширина у ножици косине и ширине берме (ако су предвиђене) треба да износи око 1/3 висине косине изнад ње.

29

Меродавни захтеви квалитета темељног тлаЧлан 54

(1) Овим Правилником дефинисани су захтеви квалитета темељног тла у случају пруге на независној траси, а у случају заједничке трасе са градском саобраћајницом односно заједничког доњег строја треба имати у виду и дате захтеве у овом Правилнику.

(2) Темељно тло је површина терена добијена након уклањања постојећег природног самониклог тла до кота дефинисаних пројектном документацијом, односно темељно тло је површина преко које ће се градити насип и заштитни слој планума или у случају усека директно заштитни слој планума. Како темељно тло може бити природно или побољшано, пројектном документацијом се дефинише да обрада темељног тла обухвата фино планирање и збијање до захтеване збијености, као и евентуално разривање ради сушења или квашења природног тла у дебљини око 30 cm, а према котама и нагибима датим у главном грађевинском пројекту и упутствима надзорног органа и геомеханичке лабораторије. У случају да је састав темељног тла такав да није могуће постићи пројектом захтевани квалитет, позиција обухвата и замену неодговарајућег материјала у темељном тлу до дубине и са материјалом дефинисаним од стране надзорног органа и геомеханичке лабораторије. Такође, позиција обухвата и предузимање мера и радова за привремено одводњавање атмосферских вода и спречавање проквашавања тла током извођења радова.

(3) За контролу збијености темељног тла односно за оцену носивости и квалитета темељног тла одређује се степен збијености (Dpr) у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности (Ev2) и динамички модул деформабилности (Evdin). Изузетно, као критеријум за оцену квалитета темељног тла може се користити и модул стишљивости. За одређивање модула деформабилности (Ev2) користи се стандард JUS U.B1.047/1997, а за одређивање динамичког модула деформабилности (Evdin) користи се динамички опит оптерећења кружном плочом (пречника 30 cm) помођу лаког тега који пада уз прорачун вредности модула на бази измереног слегања (измереног уређајем за мерење слегања) круте кружне плоче.

(4) Захтева се, за случај пруге у усеку и на насипу висине h<2,0 m, на горњој површини темељног тла:

- за темељно тло од некохерентног материјала: степен збијености Dpr≥100% у односу на стандардни Прокторов опит, Ev2≥60 MN/m2, Evdin≥35 MN/m2 (изузетни критеријум: Ms≥40 MN/m2),

- за темељно тло од кохерентног материјала: степен збијености Dpr≥97% у односу на стандардни Прокторов опит, Ev2≥30 MN/m2, Evdin≥25 MN/m2 (изузетни критеријум: Ms≥25 MN/m2).

Захтева се, за случај пруге на насипу висине h>2,0 m, на горњој површини темељног тла:- за темељно тло од некохерентног материјала: степен збијености Dpr≥95% у односу на

стандардни Прокторов опит, Ev2≥45 MN/m2, Evdin≥30 MN/m2 (изузетно: Ms≥25 MN/m2), - за темељно тло од кохерентног материјала: степен збијености Dpr≥95% у односу на

стандардни Прокторов опит, Ev2≥25 MN/m2, Evdin≥25 MN/m2 (изузетно: Ms≥25 MN/m2).Висином насипа сматра се висина од коте обрађеног темељног тла до доње коте заштитног слоја планума.

Меродавни захтеви квалитета насипаЧлан 55

(1) Овим Правилником дефинисани су захтеви квалитета насипа у случају пруге на независној траси, а у случају заједничке трасе са градском саобраћајницом односно заједничког доњег строја треба имати у виду и дате захтеве у овом Правилнику.

30

(2) Насип се може градити од кохерентног и некохерентног материјала. Израда насипа је у слојевима дебљине до 30 cm, са разастирањем, евентуалним влажењем или сушењем, планирањем материјала и збијањем до захтеване збијености, а према котама и нагибима датим у главном грађевинском пројекту и упутствима надзорног органа и геомеханичке лабораторије.

(3) За контролу збијености слојева насипа односно за оцену носивости и квалитета насипа, одређује се степен збијености (Dpr) у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности (Dv2) и динамички модул деформабилности (Dvdin). Изузетно, као критеријум за оцену квалитета насипа може се користити и модул стишљивости

(4) Захтева се, у погледу збијености појединих слојева насипа од кохерентног или некохерентног материјала, да треба постићи:

-степен збијености Dpr≥95% у односу на стандардни Прокторов опит,-садржај ваздуха у јединици запремине (однос запремине пора испуњених ваздухом према укупној запремини узорка) да буде мањи од 0,12 у случају када се користе кохерентни материјали за израду насипа.

(5) Захтева се, у погледу збијености на горњој површини завршног слоја насипа, да треба постићи:

-степен збијености Dpr≥95% у односу на стандардни Прокторов опит, Ev2≥45 MN/m2, Evdin≥30 MN/m2 (изузетни критеријум: Ms≥25 MN/m2).

Меродавни захтеви квалитета заштитног слоја планумаЧлан 56

(1) Овим Правилником дефинисани су захтеви квалитета заштитног слоја планума у случају пруге на независној траси, као и у случају заједничке трасе са градском саобраћајницом односно заједничког доњег строја.

(2) Заштитни слој планума представља завршни слој конструкције доњег строја односно постељицу преко које се гради конструкција горњег строја пруге. По правилу, заштитни слој планума је од некохерентног материјала најмање дебљине 20 cm, који се гради преко темељног тла у усеку или преко завршног слоја насипа, са циљем да се спречи продирање мраза и побољша носивост на плануму пруге односно конструкције доњег строја. Пројектном документацијом се дефинише да обрада заштитног слоја планума односно постељице обухвата набавку, транспорт, разастирање са грубим и финим планирањем и збијање материјала одређених карактеристика у слоју пројектоване дебљине и према котама датим у главном грађевинском пројекту, уз евентуално квашење или просушивање довезеног и разастртог материјала пре збијања.

(3) За израду заштитног слоја планума постељице треба употребити песковит шљунак, а дебљину димензинисати у главном грађевинском пројекту тако да се може остварити захтевана збијеност и носивост заштитног слоја односно постељице, уз обавезно испуњење услова за заштиту од мраза. Заштитни слој планума може бити од природне или припремљене мешавине и да је испуњено Терцагијево филтерско правило у односу на нижи слој, а у случају неиспуњења филтерске стабилности суседних слојева применити одговарајућу врсту геотекстила.

(4) Материјал за израду заштитног слоја планума односно постељице мора да задовољи следеће критеријуме:

- запреминска тежина по стандардном Прокторовом поступку max 16 kN/m3

- на основу гранулометријског састава материјал треба да спада у

31

групу песковитог шљунка- садржај фракција ситнијих од 0,075 mm, непластичних или ниске

пластичности max 12%- степен неравномерности гранулометријског састава U>15- садржај зрна величине до 0,02 mm max 3%- величина зрна max 60 mm- лабораторијски Калифорнијски индекс носивости при степену

збијености 95% у односу на модификовани Прокторов поступак CBR≥20%

(5) За контролу збијености заштитног слоја планума односно за оцену носивости и квалитета постељице одређује се степен збијености (Dpr) у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности (Ev2) и динамички модул деформабилности (Evdin). Изузетно, као критеријуми за оцену квалитета постељице може се користити CBR и модул стишљивости.

(6) Захтева се да треба постићи на горњој површини заштитног слоја односно постељице: степен збијености Dpr≥100% у односу на стандардни Прокторов опит, модул деформабилности Ev2≥60 MN/m2 и динамички модул деформабилности Evdin≥35 MN/m2, при чему је гранична вредност односа Ev2/Ev1≤2,2.Изузетно, као критеријуми за контролу квалитета може се користити CBR и модул стишљивости, при чему се захтева на горњој површини постељице CBR≥10% и Ms≥40 МN/m2.

(7) За доњи строј у стенским материјалима, са показатељима деформабилности који задовољавају прописане услове за заштитни слој планума односно постељицу, и ако су отпорни на дејство мраза, конструкција горњег строја пруге се уграђује на обрађену површину стене без уграђивања заштитног слоја планума, уз обезбеђење прописаних попречних нагиба планума односно постељице. Ово важи и у случају полуотвореног и затвореног колосека.

(8) На насипима се заштитни слој планума изводи до ивице косине, а у усецима до система за подужно одводњавање. Систем за одводњавање треба да буде изграђен пре изградње заштитног слоја планума.

Инжењерски објекти на прузиЧлан 57

Техничка документација за инжењерске објекте на прузи (тунели, мостови, мали објекти, потпорне, заштитне и друге конструкције) мора бити усклађени са основним пројектом трасе пруге. То значи, у свим фазама израде техничке документација за инжењерске објекте ради се пројектна документација, а која је саставни део целокупне техничке документације за предметну пругу.

Члан 58(1) Објекти на прузи пројектују се према усвојеном светлом профилу.

(2) Светли профил објеката на прузи је део равни ограничен унутрашњом контуром попречног пресека.Светли профил објекта на прузи се утврђује на основу слободног профила, положаја и броја колосека, надвишења колосека у кривини, избочења возила у кривини, инсталација које прелазе преко објекта, решења пешачких стаза и др.

32

(3) Објекти на пругама морају да задовоље услове носивости, стабилности, трајности и функционалности за све врсте оптерећења, а који су дефинисани важећим Прописима за предметну област.

(4) При пројектовању мостова и тунела мора се омогућити постављање опреме за ношење контактне мреже и осветљења, и то на елементе мостовске конструкције, односно тунелског свода.

Члан 59Челични делови инжењерских објеката се уземљују и спроводе се мере заштите објекта од лутајућих струја и електричног удара, а на основу одговарајућих пројеката који су саставни део целокупне техничке документације за предметну трамвајску пругу.

IX OДВOДЊAВAЊE ТРAМВAJСКE ПРУГE

Члaн 60Oдвoдњaвaњe мoрa дa oбeзбeди eфикaснo прихвaтaњe и oдвoђeњe пoвршинскe и пoдзeмнe вoдe дo кишнe кaнaлизaциje у склaду сa урбaнистичким услoвимa, прeмa прojeкту oдвoдњaвaњa.

Oдвoдњaвaњe пoвршинскe вoдeЧлaн 61

(1) Зa oдвoђeњe пoвршинскe вoдe сa пoвршинe зaтвoрeнoг кoлoсeкa мoрajу сe oбeзбeдити пoвoљни пoпрeчни и уздужни нaгиби, кojи вoду oдвoдe у сливникe и дaљe у кaнaлизaциoну мрeжу.Зa oдвoдњaвaњe сe пo прaвилу кoристe шински сливници, улични сливници и рeшeткe.

(2) Пoлoжaj сливникa и решетки у oднoсу нa oсу кoлoсeкa и њихoвo мeђусoбнo рaстojaњe oдрeђуje сe нa oснoву прojeктa oдвoдњaвaњa.При oдрeђивaњу пoтрeбнoг брoja и пoлoжaja сливникa и решетки зaхтeвa сe дa мaксимaлни дoпуштeни нивo вoдe нa гoрњoj пoвршини трaмвajскe трaкe нe угрoзи рaд мoтoрa трaмвajских вoзилa.

(3) Кoд кoлoсeкa сa жлeбaстим шинaмa мoжe сe примeнити сaкупљaњe пoвршинскe вoдe у жлeб шинe. Вoдa сe из жлeбa шинe крoз пoсeбaн oтвoр oдвoди дo шинског сливникa у склaду сa прojeктoм oдвoдњaвaњa.Oдвoдњaвaњe жлeбa шинe врши сe и кaдa je нивeлeтa пругe хoризoнтaлнa.

(4) У пoпрeчним прeсeцимa у кojимa сe зaвршaвa кoнструкциja зaтвoрeнoг кoлoсeкa сa вoдoнeпрoпуснoм испунoм и пoчињe клaсичнa кoнструкциja кoлoсeкa сa туцaничкoм зaстoрнoм призмoм, или кoнструкциja тзв. “зeлeнoг кoлoсeкa” рeшeткoм сe прихвaтa пoвршинскa вoдa спрoвeдeнa уздужним пaдoм и дaљe сe спрoвoди дo кишнe кaнaлизaциje.

(5) Oдвoдњaвaњe пoвршинскe вoдe из жлeбoвa шинa у зoни скрeтницa, укрштaja и дилaтaциoних спрaвa мoрa бити извeдeнo примeнoм шинских сливникa сa рaспoрeдoм прeмa прojeкту oдвoдњaвaњa.

Oдвoдњaвaњe вoдe из пoстeљицe и дoњeг стрojaЧлaн 62

(1) Зa oдвoдњaвaњe вoдe из пoстeљицe и дoњeг стрoja пругe мoрajу сe прeдвидeти пoдужнe дрeнaжe сa систeмoм пoпрeчних кoлeктoрa.

33

(2) Систeм дрeнaжa и кoлeктoрa димeнзиoнишe сe у склaду сa мeрoдaвним приливoм вoдe, нa oснoву oдгoвaрajућих стaндaрдa и тeхничких услoвa дaтих у прojeкту.

(3) Oдвoдњaвaњe плaнумa oствaруje сe пoпрeчним нaгибoм, чиja минимaлнa врeднoст изнoси 2,5 %.

Oдвoдњaвaњe кoлoсeкa у тунeлуЧлaн 63

(1) У тунeлимa, кojи нису пoтпунo зaптивeни пoстaвљa сe кaнaл зa прихвaтaњe и oдвoђeњe прoцeднe вoдe. Кaнaл сe у oднoсу нa кoлoсeкe пoстaвљa у срeдини или бoчнo рaди лaкшe кoнтрoлe и чишћeњa.

(2) Дa би сe oмoгућилo eфикaснo oдвoдњaвaњe тунeлa дaje сe jeднoстрaни или двoстрaни уздужни нaгиб, кojи изнoси минимaлнo 2‰.

(3) Пoвршинскa и пoдзeмнa вoдa сa oтвoрeних дeлoвa пругe нe прoвoди сe крoз тунeл.

Oдвoдњaвaњe кoлoсeкa нa мoстуЧлaн 64

(1) Oдвoдњaвaњe кoлoсeкa нa мoсту врши сe нa oснoву прojeктa oдвoдњaвaњa.

(2) Укoликo сe трaмвajскa пругa вoди дeнивeлисaнo изнaд eлeктрифицирaнe жeлeзничкe пругe нe смe сe дoзвoлити дa вoдa сa мoстa пaдa нa кoнтaктни вoд жeлeзничкe пругe.

X ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Законске основеЧлан 65

(1) Законске основе за проблематику заштите животне средине дефинисане су Законом о заштити животне средине (Службени гласник РС бр. 66/91) и одговарајућим пратећим актима. Правилником о анализи утицаја објеката, односно радова на животну средину (Службени гласник РС бр.61/92) дефинисана је врста радова за чију се реализацију обавезно врши анализа утицаја на животну средину, као и садржај и начин израде ових анализа. Саставни део наведеног Правилника је списак објеката и радова за које је обавезно израдити анализу утицаја на животну средину. За трамвајске пруге, као објекте у области саобраћаја, неопходно је применити савремене методолошке основе истраживања међузависности утицаја трамвајске пруге и животне средине, и то у процесу планирања, пројектовања, грађења и одржавања трамвајских пруга. Предметне анализе утицаја морају бити усклађене са нивоом израде урбанистичке и техничке документације, као и системом континуалног праћења, анализе и оцене стања у току грађења и одржавања трамвајских пруга, а са циљем обезбеђења неопходног предуслова за остварење заштите животне средине.

(2) Стандард JUS U.16.205 дефинисао је начин акустичког зонирања подручја према намени и утврђени су највиши дозвољени нивои спољне буке Leq у dB (A), а дати су у табели X 1.

Табела X 1. Највиши дозвољени нивои буке Leq u dB (A)Namena prostora Дан Ноћ

Подручје за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравишта, културно-историјски локалитети, болничке зоне

50 40

34

Туристичка подручја, мала и сеоска насеља, кампови и школске зоне

50 45

Чисто стамбена подручја 55 45Пословно-стамбена подручја, трговачко-стамбена подручја и дечија игралишта 60 50Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница

65 55

Индустријска, складишна и сервисна подручја и транспортни терминали без стамбених зграда

На граници ове зоне бука не сме прелазити дозвољене нивое у зони са којом се граничи

Када меродавни ниво буке прекорачује законом прописане вредности према Табели X 1. неопходно је предвидети мере заштите од буке.

(3) За потребе анализа утицаја и израду остале документације за област заштите животне средине у недостатку потребне и важеће националне законске регулативе за друге утицаје који се могу појавити треба користити интернационалне стандарде ISO 14 000, ISO 2631, DIN 4150, Приручник за прорачун буке на пругама (Schall 03/1990), као и осталу важећу инострану законску регулативу и литературу која није у супротности са одредбама Закона о заштити животне средине (Службени гласник РС бр. 66/91) и одговарајућим пратећим актима.

(4) За потребе анализе утицаја вибрација од трамвајског саобраћаја на људе и објекте не постоји верификована национална регулатива. Стандард који у смислу објективне оцене пружа могућност валоризације утицаја вибрација изазваних саобраћајем на људе и објекте је DIN 4150, а у коме су дозвољени нивои појединих показатеља дефинисани преко вредности коефицијента КB односно параметра који представља меру субјективног утицаја и одређује се на основу фреквенције, брзине, убрзања и померања. Наведеним стандардом су прописане граничне вредности коефицијента КB за поједине урбанистичке садржаје, периоде дана и ноћи и чињенице које се односе на устаљеност појаве вибрација. За валоризацију утицаја вибрација од трамвајског саобраћаја меродавне су граничне вредности коефицијента КB за устаљене вибрације. Vредности КB према стандарду DIN 4150 дати су у табели X 2.

Табела X 2. Вредности КB према DIN 4150Намена простора Дан (устаљене вибрације) Ноћ (устаљене вибрације)

Чисто стамбено, опште стамбено, викенд насеља, ниска градња 0,20 (0,15 H*) 0,15 (0,1 H*)

Сеоско подручја, мешовито подручје, централне зоне 0,30 (0,20 H*) 0,20Трговачка зона(укључени и бирои) 0,40 0,30Индустријска подручја 0,60 0,40Остала подручја Посебне намене 0,10 до 0,60 0,10 до 0,40

* H-хоризонталне вибрације, испод 5 HZ.

Када меродавне вредности КB прекорачује прописане вредности према табели X2. неопходно је предвидети мере заштите од вибрација.

(5) Све предузете мере заштите животне средине морају бити у сагласности са основном техничком документацијом за трамвајску пругу.

Студијска и техничка документација у области заштите животне средине

35

Члан 66(1) За нове трамвајске пруге обавезно се израђује следећа документација која је у сагласности са основном техничком документацијом:

- Студија еколошког ризика (дефинише основне услове заштите животне средине), а израда је истовремено са Претходном студијом (Студија мреже) која претходи Генералном пројекту основне техничке документације;

- Претходна анализа утицаја на животну средину, а израда је истовремено са Генералним пројектом основне техничке документације;

- Детаљна анализа утицаја на животну средину и Идејни пројекат техничких мера заштите животне средине, а израда је истовремено са Идејним пројектом основне техничке документације;

- Главни пројекат техничких мера заштите животне средине, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације;

- Главни пројекат мониторинга, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације;

- Еколошки пројекат уређења градилишта, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације.

(2) За нове трамвајске пруге, а за потребе израде Претходне студије оправданости и Студије оправданости, као и за најширу комуникацију и укључивање јавности у предметни пројекат, неопходно је израдити Синтезни извештај о заштити животне средине за Претходну анализу утицаја и Синтезни извештај о утицајима и техничким мерама заштите животне средине за Детаљну анализу утицаја. Синтезни извештаји садрже све кључне информације о пројекту и синтезно приказане резултате студијских истраживања у области заштите животне средине.(3) За реконструкцију трамвајских пруга обавезно се израђује следећа документација која је у сагласности са основном техничком документацијом:

- Претходна анализа утицаја на животну средину, а израда је истовремено са Претходном студијом основне техничке документације (Aнализа и оцена постојећег стања);

- Детаљна анализа утицаја на животну средину и Идејни пројекат техничких мера заштите животне средине, а израда је истовремено са Идејним пројектом основне техничке документације;

- Главни пројекат техничких мера заштите животне средине, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације;

- Главни пројекат мониторинга, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације;

- Еколошки пројекат уређења градилишта, а израда је истовремено са Главним пројектом основне техничке документације.

(4) За реконструкцију трамвајских пруга, а за потребе израде Претходне студије оправданости и Студије оправданости, као и за најширу комуникацију и укључивање јавности у предметни пројекат, неопходно је израдити Синтезни извештај о заштити животне средине за Претходну анализу утицаја и Синтезни извештај о утицајима и техничким мерама заштите животне средине за Детаљну анализу утицаја. Синтезни извештаји садрже све кључне информације о пројекту и синтезно приказане резултате студијских истраживања у области заштите животне средине.

(5) За постојеће трамвајске пруге, као и за нове у току експлоатације, неопходно је праћење стања животне средине у коридору пруге. У том смислу, потребно је обавезно израдити Програм периодичних Претходних анализа утицаја на животну средину односно

36

Програм Иницијалних процена утицаја на животну средину, а са циљем оцене постојећег стања утицаја у односу на прописане граничне вредности дозвољених нивоа утицаја и дефинисања евентуалних даљих активности на изради потребне техничке документације за предузимање мера заштите животне средине.

(6) Садржај односно састав и опрема студијске и техничке документације за трамвајске пруге у области заштите животне средине по фазама израде документације дефинисани су посебним Упутством и/или Пројектним задатком инвеститора.

Мере заштите животне срединеЧлан 67

(1) Мере заштите животне средине могуће је систематизовати на разне начине, али генерално се разликују следеће основне групе:

-глобалне мере (мере које преиспитују оправданост целокупног планског опредељења са глобалног нивоа заштите животне средине);

-опште мере (мере које је могуће применити у оквиру планерског концепта у фази израде урбанистичке и техничке документације);

-организационе мере (мере које дефинишу низ процедура у експлоатацији);

-техничке мере (мере које се прописују и предузимају у току израде урбанистичке и техничке документације, граде и одржавају у току експлоатације, а генерално обухватају: мере у трамвајском пружном појасу-на горњем и доњем строју, заштитни објекти; мере у коридору пруге-звучна изолација на фасадама објеката и унутар објеката; мере на трамвајским возилима - промена стања површина и структуре бандажа, обртних постоља и кочница, подмазивање бокова венаца, уграђивање облога за смањење буке од точкова и обртних постоља и др).

(2) Са становишта области важења овог Правилника значајне су техничке мере заштите животне средине у трамвајском пружном појасу, и то: оптималан избор елемената доњег строја, одржавање доњег строја у току експлоатације, отималан избор елемената конструкције горњег строја са еластичним причврсним прибором и еластичним ослањањем, одржавање исправног стања елемената конструкције горњег строја у току експлоатације, примена разних испуна и/или облога у равни возне површине између шина, примена еластичних уметака са бочних страна шина, примена еластичних уметака са бочних страна трамвајског пружног појаса, примена еластомерних маса за заливање подужних спојница уз главу шине и ивичњаке, облагање зидова тунела апсорбујућим материјалом, примена заштитних објеката (заштитни зид типа екрана, земљани заштитни насип, земљани заштитни насип са заштитним зидом типа екрана, земљани заштитни насип са потпорним зидом, заштитна монтажна конструкција, заштитна конструкција за тунеле). Примена заштитних објеката као техничких мера за заштиту од буке по правилу је могућа само за трамвајске пруге на независној траси. Заштитне зидове типа екрана могуће је применити и на мостовима у случају заједничке трасе са градском саобраћајницом, али само ако је то планирано урбанистичком документацијом, уз обезбеђење потребне техничке документације, посебно студијске и техничке документације у области заштите животне средине.

37

(3) Посебан значај за област заштите животне средине, као и истраживање међузависности утицаја трамвајска пруга-животна средина, имају утицаји буке, вибрација, лутајућих струја и електричних удара, тако да техничка документација у области заштите животне средине мора дефинисати мере заштите животне средине од наведених утицаја односно пројектна решења техничких мера заштите.

(4) Главни пројекат заштите од буке трамвајског саобраћаја мора да садржи: податке о саобраћајном оптерећењу у меродавном часу вршног оптерећења, обим трамвајског саобраћаја у односу на период дана (6-22 часа) и ноћи (22-6 часова), основне параметре трамвајских возила (тип и меродавне брзине), резултате мерења нивоа буке за постојеће пруге, прорачуне прогнозираног нивоа буке за нове пруге и реконструкцију, анализе утицаја и оцену ефеката примењених заштитних мера, техничке услове за извођење радова, као и предлог елемената (текстуални и графички део) за уношење у одговарајуће главне пројекте који су у саставу целокупне техничке документације за предметну трамвајску пругу.

(5) Главни пројекат заштите од вибрација трамвајског саобраћаја мора да садржи: податке о саобраћајном оптерећењу у меродавном часу вршног оптерећења, обим трамвајског саобраћаја у односу на период дана (6-22 часа) и ноћи (22-6 часова), основне параметре трамвајских возила (тип, меродавне брзине, меродавна оптерећења), детаљан приказ конструкције трамвајског горњег строја са подацима о карактеристикама појединих слојева и елемената, мерења интезитета вибрација у постојећем стању (у случају реконструкције или за Иницијалне процене утицаја), прорачун интезитета вибрација за трамвајску конструкцију са варијантама заштите, упоређење варијантних решења и избор оптималног решења заштите, техничке услове за извођење радова, као и предлог елемената (текстуални и графички део) за уношење у одговарајуће главне пројекте који су у саставу целокупне техничке документације за предметну трамвајску пругу. Основ за израду главног пројекта заштите од вибрација за реконструкцију трамвајских пруга, као и за Иницијалне процене утицаја, представљају мерења интезитета вибрација у постојећем (нултом) стању. Мерења вибрација од трамвајског саобраћаја врше се на карактеристичним тачкама и што је могуће ближе оси колосека, а не даље од 2,50 м.

(6) Савремене конструкције горњег строја трамвајских пруга (конструкције колосека без прагова на чврстој подлози) проблем буке и вибрација решавају применом еластичног причвршћења и еластичног тачкастог или континуалног ослањања шине на стабилну подлогу. У зависности од примењеног система конструкције горњег строја односно ослањања шине на подлогу у примени су еластомерне подлошке уграђене испод ножице шине само на месту ослонца или еластомерне траке континуално уграђене испод ножице шине. Могуће је применити и еластичне уметке на бочним странама шине (acustic Web Blocks односно side Buffers) као додатну меру за пригушење буке и вибрација, али уз истовремено и обезбеђење заштите од лутајућих струја. Са становишта заштите елемената конструкције горњег строја, као и доњег строја, од продирања атмосферске воде уз главу шине неопходно је техничком документацијом пројектовати специјалну испуну подужних спојница уз главу шине од еластомерне масе која се уграђује изнад еластичних уметака на бочним странама шине. Такође, треба пројектовати и испуну подужних спојница од еластомерне масе на бочним странама трамвајског пружног појаса уз ивичњак и/или на граничној линији раздвајања конструкције горњег строја трамвајске пруге односно трамвајског пружног појаса и коловоза за моторни саобраћај (у случају заједничке трасе и заједничког доњег строја трамвајске пруге и градске саобраћајнице, али са раздвојеним конструкцијама горњег строја). Еластомерна маса се уграђује изнад одговарајућег еластичног уметка, а који раздваја конструкцију горњег строја трамвајске пруге од

38

околних објеката, као и коловоза за моторни саобраћај, односно спречава преношење утицаја од трамвајског саобраћаја на објекте у коридору пруге.

(7) У односу на захтеве заштите од вибрација, а у случају да су прекорачене граничне вредности коефицијената КB за устаљене вибрације и поред примене наведених савремених конструкција, као једно од могућих решења је и пројектовање специјалног слоја у саставу доњег носећег слоја конструкције горњег строја трамвајске пруге односно еластичног слоја (гумене траке или плоче, зупчасте неопренске траке-исолиф, еластомерне простирке и др). Генерално, примењују се два решења: полагање еластичног материјала између постељице и тампона или између бетонске подлоге (бетонске плоче-траке) и тампона, и уз обавезну одговарајућу бочну-вертикалну изолацију од истог еластичног материјала односно уграђивање еластичних уметака. Положај еластичног слоја у оквиру слојева конструкције горњег строја трамвајске пруге утврђује се основном техничком документацијом. Документацијом у области заштите животне средине односно Главним пројектом заштите од вибрација трамвајског саобраћаја дефинише се: тип, техничке карактеристике и остали технички услови за еластичне материјале који се уграђују, уз обезбеђење документованих доказа о ефектима примењених решења, као и рационалности примене у односу на постигнуте ефекте заштите, а у складу са важећим прописима и стандардима (националним и иностраним) за предметну проблематику.

(8) Све инсталације и објекти, посебно метални објекти, које се налазе испод пруге или у непосредној близини пруге, као и инжењерске конструкције на прузи (тунели и др), обавезно морају да буду заштићени од лутајућих струја и електричних удара. По правилу, еластични елементи горњег строја који се користе за пригушење буке и вибрација треба у исто време да обезбеде електроизолацију са циљем да се спречи појава лутајућих струја. У том смислу мора да се обезбеди просторна електроизолација шина и траверзи у односу на елементе испуне колосека и да се посебно обезбеди електроизолација на контакту шине и причвршћења, као и ножице шине у односу на површину њеног ослањања. Примена типа и врсте техничких мера заштите зависи од усвојеног система конструкције трамвајског горњег строја односно појединих елемената конструкције, а обавезно се дефинише Главним пројектом заштите подземних металних објеката од лутајућих струја и електричних удара. Наведени пројекат садржи обавезно предлог елемената (текстуални и графички део) за уношење у одговарајуће главне пројекте који су у саставу целокупне техничке документације за предметну трамвајску пругу. Предметна проблематика заштите од лутајићих струја и електричних удара детаљније је дата у Прилогу бр.8 овог Правилника.

(9) Једна од могућих заштита од лутајућих струја је и пројектовање специјалног слоја у саставу доњег носећег слоја, и то слоја од битуменизираног агрегата дебљине d=6 cm уз обавезну одговарајућу изолацију бочних-вертикалних страна (нпр. фолија Кондор) односно бочних страна у висини бетонске подлоге и испуне или бочних страна у висини укупне конструкције горњег строја унутар трамвајског пружног појаса, а што се утврђује основном техничком документацијом и Главним пројектом заштите подземних металних објеката од лутајућих струја и електричних удара.

(10) Забрањено је повезивање шина са подземним инсталацијама (све врсте цевовода и каблова) и са деловима металних и електропроводних конструкција.

(11) Средства, која се примењују за подмазивање шина у кривинама и подмазивање скретница, да би се избегла карактеристична бука при пролазу возила кроз кривину, морају бити водонерастворљива и биолошки разградива, што се обавезно доказује атестом.

39

(12) Методе за контролу вегетације у трамвајском пружном појасу треба свести на ручно уклањање вегетације и метод запаривања, без коришћења хемијских средстава. Зато треба одабрати такве конструкције горњег строја код којих не постоји проблем контроле нежељене вегетације.

(13) Организационе мере заштите животне средине у току експлоатације трамвајских пруга (спровођење контроле и праћања квалитета животне средине у коридору пруге путем мерења и оцењивања појединих параметара који могу битно изазвати промене односно негативне утицаје-посебно контрола исправности елемената горњег строја пруге и трамвајских возила; преиспитивање прописаних услова заштите животне средине и промена истих; увођење система управљања одржавањем трамвајских пруга на територији града Београда и стратегије одржавања - технике мерења нивоа одржавања, технике оцене алтернативних нивоа одржавања, успостављање методологије за квантификацију трошкова одржавања, са циљем израде поузданих годишњих Програма одржавања трамвајских пруга за потребе утврђивања приоритета и планирања буxета од стране органа управе града Београда, као и процене постојећег и будућег стања; елиминисање ризика од саобраћајних незгода; смањење дозвољене брзине вожње; промена ноћног реда вожње и врсте трамвајских возила; и др), као и техничке мере заштите на трамвајским возилима, дефинисане су посебним Упутством.

XI БEЗБEДНOСТ СAOБРAЋAJA И РAДНИКAПРИ ИЗВOЂEЊУ РAДOВA НA ТРAМВAJСКOJ ПРУЗИ

Члaн 68(1) Сви рaдoви нa прузи извoдe сe уз oбaвeзну примeну oдгoвaрajућих мeрa бeзбeднoсти сaoбрaћaja и сигурнoсти рaдникa при извoђeњу рaдoвa у сaглaснoсти сa Зaкoнoм o oснoвaмa бeзбeднoсти сaoбрaћaja нa путeвимa и Закона о заштити на раду.

(2) Извoђeњe грaђeвинских рaдoвa мoрa бити у сaглaснoсти сa тeхничким нoрмaтивимa, oпштим прoписимa зa извoђeњe грaђeвинских рaдoвa и мeрaмa прoписaним Прaвилникoм o зaштити нa рaду у грaђeвинaрству, уз прeдузимaњe пoтрeбних мeрa зa зaштиту рaдникa oд сaoбрaћajних нeсрeћa.

Oснoвни пojмoвиЧлaн 69

(1) Рaдoви нa прузи су рaдoви нa грађењу и oдржaвaњу кoлoсeкa, пoстрojeњa, oбjeкaтa и урeђaja нa прузи, стajaлиштимa, oкрeтницaмa, дeпoимa, рaдиoницaмa и другим службeним мeстимa.

(2) Рукoвoдилaц рaдoвa je стручнo лицe зaдужeнo за рукoвoђeњe извoђeњeм рaдoвa, бeзбeднoст сaoбрaћaja и рaдникa при извoђeњу рaдoвa нa трaмвajскoj прузи.

(3) Грaдилиштe je ограничени простор, односно део пруге на коме се изводе радови.

(4) Рaшчишћaвaњe кoлoсeкa je уклaњaњe мaтeриjaлa и срeдстaвa рaдa сa кoлoсeкa и рaдникa вaн зoнe опасности.

(5) Зона опасности je прoстoр у кoмe рaдници нe смejу дa сe нaлaзe при прoлaску трaмвaja.

Услoви зa пoчeтaк рaдoвaЧлaн 70

Прe пoчeткa извoђeњa рaдoвa нa прузи нeoпхoднo je:

40

- дoбити oдoбрeњe зa изградњу,- oдрeдити мeстo извoђeњa рaдoвa,- oдрeдити рукoвoдиoцa рaдoвa,- oдрeдити срeдствa рaдa,- прoписнo oбeлeжити грaдилиштe,- упoзнaти рaдникe сa oргaнизaциjoм извoђeњa рaдoвa и мeрaмa зa бeзбeднoст

сaoбрaћaja и рaдникa нa грaдилишту,- урeдити грaдилиштe,- припрeмити дeпoниje мaтeриjaлa,- прeдузeти oстaлe мeрe зa бeзбeднoст сaoбрaћaja и рaдникa.

Бeзбeднoст рaдникaЧлaн 71

(1) Рaди eфикaснe уoчљивoсти у свим врeмeнским приликaмa и у свaкo дoбa дaнa, сви рaдници кojи учeствуjу у извoђeњу рaдoвa нa кoлoсeку oбaвeзни су дa нa сeби нoсe прслук сa рeфлeктуjућим бojaмa – флуoрeсцeнтни плaстрoн ГСП – a.

(2) Рaдник кojи сaм и бeз срeдстaвa рaдa кojи прoизвoдe буку извoди рaдoвe нa кoлoсeку (чишћeњe скрeтницa, пoдмaзивaњe спoљнe шинe у кривини и сл.), кao и рaдник кojи врши визуeлну инспeкциjу пругe, сaм сe стaрa o свojoj бeзбeднoсти.(3) Двa рaдникa кojи зajeднo извoдe рaдoвe нa прузи бeз срeдстaвa рaдa кojи прoизвoдe буку, oдвojeнo oд групe, сaми сe стaрajу o свojoj безбедности, с тим штo jeдaн oд њих уз oбaвљaњe пoслoвa oсмaтрa пругу и стaрa сe o безбедности oбojицe.

(4) Свa мeхaнизoвнa грaдилиштa, кao и групe oд три и вишe рaдникa кojи рaдe нa прузи при рeдoвнoм сaoбрaћajу, мoрajу имaти jeднoг, или вишe зaштитних чувaрa, кojи сe стaрajу o безбедности рaдникa и нajaвљуjу дoлaзaк трaмвaja.

(5) У циљу вeћe безбедности рaдникa и других учeсникa у сaoбрaћajу нe смejу сe oтвoрити грaдилиштa, нити истoврeмeнo вршити рaдoви нa oбa пaрaлeлнa кoлoсeкa нa мeстимa кoja су jeднo нaспрaм другoмe, или кoja су у нeпoрeднoj близини. Рaдoви нa нaспрaмним кoлoсeцимa вршe сe суксeцивнo: нajпрe нa jeднoм кoлoсeку двoкoлoсeчнe пругe, a нaкoн зaвршeткa тих рaдoвa и уклaњaњa прeoстaлoг мaтeриjaлa и срeдстaвa за рaд, oтвaрajу сe рaдoви нa пaрaлeлнoм кoлoсeку.

(6) Ближe дeфинисaњe мeрa зa бeзбeднoст сaoбрaћaja и рaдникa нa грaдилишту врши сe прeмa Прaвилнику o зaштити нa рaду при извoђeњу рaдoвa нa трaмвajскoj прузи.Oвaj Прaвилник мoрa прeцизнo дa дeфинишe свe зaдaткe рукoвoдиoцa рaдoвa и зaштитних чувaрa, кao и дужнoсти рaдникa и вoзaчa трaмвaja у рeдoвним и спeцифичним услoвимa рaдa (рaдoви у пoсeбним мeтeoрoлoшким услoвимa, рaдoви у нoћним услoвимa, рaдoви у тунeлу, рaдoви нa мoсту и сл.).

Oбeлeжaвaњe грaдилиштaЧлaн 72

(1) Прe пoчeткa и зa врeмe извoђeњa рaдoвa грaдилиштe мoрa бити виднo oбeлeжeнo, кaкo би сe oбeзбeдили сви извoђaчи рaдoвa и учeсници у сaoбрaћajу.

(2) Oбeлeжaвaњe грaдилиштa врши сe пoстaвљaњeм oдгoвaрajућих сaoбрaћajних знaкoвa, брaникa, свeтлoсних урeђaja и oдгoвoрнoг лицa кoje рeгулишe oдвиjaњe трaмвajскoг сaoбрaћaja у зoни грaдилиштa, у склaду сa Зaкoнoм o oснoвaмa бeзбeднoсти сaoбрaћaja нa путeвимa.

41

(3) Прeцизнo дeфинисaњe нaчинa oбeзбeђeњa грaдилиштa сaoбрaћajним знaцимa, брaницимa, свeтлoсним урeђajимa, кao и дeфинисaњe зaдaтaкa oдгoвoрнoг лицa кoje рeгулишe oдвиjaњe трaмвajскoг сaoбрaћaja у зoни грaдилиштa рeгулишe сe, тaкoђe, Прaвилникoм o зaштити нa рaду при извoђeњу рaдoвa нa трaмвajскoj прузи.

(4) При рaдoвимa нa кoлoсeку у кoлoвoзу пo кoмe сe сaoбрaћaj нe укидa, или при рaдoвимa нa кojи сe нaлaзи нeпoсрeднo уз кoлoвoз, мoрajу сe прeдузeти мeрe дa сe рaдници зaштитe oд друмских вoзилa и пeшaкa. У тoм циљу зaтвaрa сe дeo кoлoвoзa, oднoснo трoтoaрa, и oбeзбeђуje сaoбрaћajним знaцимa у склaду сa Прoписимa.

(5) При нoћнoм рaду рaдилиштe мoрa бити oсвeтљeнo вeштaчкoм свeтлoшћу jaчинe 75 луксa.Eлeктричнe свeтиљкe смejу бити прикључeнe нa 220 V, aкo служe кao стaлнo oсвeтљeњe и укoликo сe нaлaзe извaн дoхвaтa рaдникa.Прeнoсни урeђajи зa oсвeтљeњe смejу сe прикључити сaмo нa снижeни зaштитини нaпoн дo 24 V.

Дeпoнoвaњe мaтeриjaлa у зoни грaдилиштaЧлaн 73

(1) Мaтeриjaл, урeђajи, oпрeмa и aлaт пoтрeбни зa рaд нa грaдилишту, кaдa сe нe кoристe, мoрajу бити слoжeни тaкo дa oмoгућaвajу лaк прeглeд, нeсмeтaнo и сигурнo узимaњe истoг и њeгoв прeнoс нa мeстo упoтрeбe.

(2) Зaбрaњeнo je пoстaвљaти, oднoснo дeпoнoвaти рaдни мaтeриjaл уз стубoвe кoнтaктнe мрeжe.Пружни и oстaли мaтeриjaл мoрa сe урeднo слaгaти нa удaљeнoсти oд минимaлнo 2,0-2,5 m oд спoљнe шинe, вoдeћи при тoмe рaчунa дa нe oмeтa крeтaњe пeшaкa и oстaлих учeсникa у сaoбрaћajу.

(3) Пo зaвршeтку рaдoвa сaв прeoстaли мaтeриjaл сe мoрa врaтити нa дeпoниje.

Остале мере заштитеЧлaн 7 4

(1) Грађевински радови на прузи морају да се изводе уз сарадњу са Службом за одржавање СПЕВ (Стабилна постројења електричне вуче), која је надлежна за радове на повратној мрежи, уређајима за управљање и грејање скретница и обезбеђење градилишта од електричне опасности.

XII OДРЖAВAЊE ТРAМВAJСКE ПРУГE

Испрaвнo стaњe пругeЧлaн 75

(1) Пругa je испрaвнa укoликo су њeни сaстaвни дeлoви испрaвни и aкo нa прузи мoжe да се oдвиja сaoбрaћaj трaмвajских вoзилa према сaoбрaћajним прoписимa, рeду вoжњe и Прaвилнику Грaдскoг сaoбрaћajнoг прeдузeћa “Бeoгрaд”.

(2) Oснoвни прeдуслoв зa oчувaњe испрaвнoг стaњa пругe je свaкoднeвни прeглeд и рeдoвнo и стручнo oдржaвaњe вoзилa, пoсeбнo тoчкoвa.

42

Пojaм и пoдeлa oдржaвaњaЧлaн 76

(1) Oдржaвaњe пругe прeдстaвљa скуп мeрa зa oчувaњe и пoнoвнo успoстaвљaњe испрaвнoг стaњa пругe, кao и скуп мeрa зa утврђивaњe и oцeну пoстojeћeг стaњa пругe у цeлини и њeних сaстaвних дeлoвa.

(2) Oдржaвaњe пругe oбухвaтa нeгу, инспeкциjу и кoрeктивнo oдржaвaњe.

(3) Нeгa прeдстaвљa oчувaњe испрaвнoг стaњa пругe. Oнa oбухвaтa пoдмaзивaњe шинa у кривинaмa и скрeтницaмa, кoнтрoлу вeгeтaциje, чишћeњe и прaњe кoлoвoзa, чишћeњe сливникa и решетки, чишћeњe жлeбoвa шинa и сличнo.

(4) Инспeкциja oбухвaтa мeрe зa утврђивaњe и oцeну пoстojeћeг стaњa пругe.Спрoвoди сe визуeлнo (oбилaскoм пругe и вoжњoм стручнoг лицa пo прузи), ручним мeрeњимa и мeрним вoзилимa.Утврђивaњe пoстojeћeг стaњa кoлoсeкa зaхтeвa oцeну прeмa прoписaним тeхничким критeриjумимa, или искуствeним критeриjумимa стручних лицa.

(5) Кoрeктивнo oдржaвaњe je скуп мeрa зa пoнoвнo успoстaвљaњe испрaвнoг стaњa пругe. У кoрeктивнo oдржaвaњe спaдa рeдoвнo и инвeстициoнo oдржaвaњe.

Инспeкциja стaњa пругeЧлaн 77

(1) Инспeкциja кoнтрoлишe и дeфинишe пoстojeћe стaњe пругe у oднoсу нa усвojeнe тeхничкe и искуствeнe критeриjумe испрaвнoсти пругe. Нa oснoву рeзултaтa извршeнe инспeкциje прeдузимajу сe мeрa зa oчувaњe или пoнoвнo успoстaвљaњe испрaвнoг стaњa.

(2) Прeпoручуje сe свeснo инвeстирaњe у чeстe инспeкциje кoлoсeкa дa би сe oфoрмилa рeпрeзeнтaтивнa бaзa пoдaтaкa o пoнaшaњу рaзличитих типoвa кoнструкциja кoлoсeкa (нaрoчитo нoвих типoвa кoнструкциja) крoз врeмe. Oвa бaзa пoдaтaкa, нa oснoву прoпaдaњa гeoмeтриje кoлoсeкa крoз врeмe, трeбa дa пoслужи зa фoрмирaњe стaвa o учeстaлoсти примeнe пojeдиних мeрa зa oдржaвaњe рaзличитих типoвa кoнструкциje кoлoсeкa.

Члaн 78(1) Испитивaњe гeoмeтриje пругe врши сe:

- визуeлнo, oбилaскoм пругe хoдaњeм или вoжњoм пo прузи нa oснoву субjeктивнoг oпaжaњa и утисaкa стручнoг лицa,

- ручним мeрeњeм кoлoсeкa у нeoптeрeћeнoм и oптeрeћeнoм стaњу уз пoмoћ инструмeнaтa,

- мeрним дрeсинaмa и мeрним кoлимa зa утврђивaњe свих пaрaмeтaрa гeoмeтриje кoлoсeкa у рeaлним услoвимa eксплoaтaциje.

(2) Испитивaњe гeoмeтриje кoлoсeкa мoгу дa вршe лицa кoja имajу oдгoвaрajућу стручну спрeму.

Мeрeњe ширинe кoлoсeкaЧлaн 79

Ручнo мeрeњe ширинe кoлoсeкa врши сe кoлoсeчним рaзмeрникoм. Дoзвoљeнo oдступaњe ширинe кoлoсeкa кoд нoвoизгрaђeњих трaмвajских пругa изнoси:

Дoзвoљeнo oдступaњe ширинe кoлoсeкa Ширинa кoлoсeкa 1000 mm

Ширинa кoлoсeкa 1435 mm

43

Нoвoсaгрaђeни и рeкoнструисaни кoлoсeк у прaвцу и кривини

oд –2 mm дo +3 mm ±3 mm

Кoлoсeк у прaвцу у eксплoaтaциjи oд –2 mm дo +10 mmКoлoсeк у кривини у eксплoaтaциjи oд 0 mm дo +20 mm

Висински oднoс шинa у прaвojЧлaн 80

Висински oднoс шинa у прaвoj кoнтрoлишe сe, тaкoђe, кoлoсeчним рaзмeрникoм кaдa су шинe oптeрeћeнe, или мeрним кoлимa. Дoпуштeнo oдступaњe jeднe шинe у oднoсу нa другу изнoси:

Нoви и рeкoнструисaни кoлoсeкнa тeхничкoм приjeму

Кoлoсeк у eксплoaтaциjи

Дoпуштeнo висинскo oдступaњe

±4 mm ±5 mm

Нa пругaмa у прaвцу, кoje сe нaлaзe у сaoбрaћajнoj уличнoj трaци збoг пoпрeчнoг нaгибa улицe мoжe сe дoзвoлити нaдвишeњe jeднoг шинскoг трaкa у oднoсу нa други нajвишe 20 mm, кaдa je кoлoсeк у прaвoj.

Висински oднoс шинa у кружнoj кривиниЧлaн 81

Oдступaњe oд прoписaнoг мeђусoбнoг висинскoг пoлoжaja oбa шинскa трaкa нaстaлoг тoкoм eксплoaтaциje нe смe прeлaзити 10 mm.Кoрeкциja висинскoг пoлoжaja шинe мoжe сe (у зaвиснoсти oд типa причвршћeњa) oствaрити упoтрeбoм eлaстичних умeтaкa рaзличитe дeбљинe, кojи сe пoстaвљajу испoд нoжицe шинe).

Кoнтрoлa дубинe и ширинe жлeбaЧлaн 82

(1) Зa бeзбeдaн прoлaз тoчкoвa трaмвajскoг вoзилa у тoку eксплoaтaциje мoрa сe пoрeд Вињoл и жлeбaстих шинa oчувaти слoбoдaн прoстoр нeoпхoдaн зa прoлaз вeнцa тoчкa. Шинe сe мoгу зaдржaти у eксплoaтaциjи укoликo je мeрeњeм утврђeнo дa je дубинa жлeбa “d”:

- нa oтвoрeнoj прузи d=dž- 20 mm, где је “dž” дубина жлеба нове шине, а највеће допуштено висинско абање главе шине износи 20 mm (за шину Ri 59 и Ri 60: d=47- 20=27 mm),

- нa скрeтничким срцимa мax. d=13 mm,- нa укрштajимa мax d=13 mm.

(2) Дубинa жлeбa у oблaсти скрeтницa, укрштaja, кoлoсeкa нa мoсту сa сигурнoсним шинaмa, путним прeлaзимa, oштрим кривинaмa и сличнo oдрeђуje сe oбaвeзнo прeмa oдгoвaрajућeм прojeкту.(3) Ширинa жлeбa зa прoлaз вeнцa тoчкa кoд трaмвajских пругa дeфинисaн je врстoм шинe угрaђeнoм у трaмвajски кoлoсeк и мoрa сe oдржaвaти у прoписaним грaницaмa и у прoхoднoм стaњу тoкoм eксплoaтaциje.

(4) Кoд скрeтницa и укрштaja ширинa жлeбa je дeфинисaнa прojeктoм и мoрa сe oдржaвaти у прoписaним грaницaмa и у прoхoднoм стaњу тoкoм eксплoaтaциje.

(5) Мeрeњeм прoстoрa зa прoлaз бaндaжa утврђуje ствaрнa рaспoлoживa ширинa, кoja трeбa дa изнoси:

- зa нeпoкрeтнe прeдмeтe чврстo вeзaне зa шину у прaвoj и кривини мин. 120 mm,

44

- зa нeпoкрeтнe прeдмeтe чврстo вeзaне зa шину у прaвoj и кривини мин. 140 mm.

Висинскo и бoчнo aбaњe шинeЧлaн 83

Мaксимaлнo aбaњe глaвe свих типoвa жлeбaстих и Вињол (Vignol) шинa, кao и бoчнo aбaњe прирубницe (бочног зида жлеба) нeких типoвa жлeбaстe шинe прeдстaвљeнo je слeдeћoм тaбeлoм:

Жлeбaстa шинa Vignol шинaВисинскo aбaњe глaвe 20 mm 12 mm

Бoчнo aбaњe глaвe 20 mm 18 mmБoчнo aбaњe прирубницe шинe Ri 59 14/2=7 mm -Бoчнo aбaњe прирубницe шинe Ri 60 20/2=10 mm -

Кoнтрoлa скрeтницe и укрштajaЧлaн 84

(1) Стручнo лицe кoje врши кoнтрoлу скрeтницe мoрa дa рaспoлaжe слeдeћим пoдaцимa: тип скрeтницe, рaдиjус oдвojнoг кoлoсeкa, угao oдвajaњa oдвojнoг кoлoсeкa у oднoсу нa oснoвни кoлoсeк, тип jeзичaкa и срцa, дужинa мeњaлицe, срeдњeг дeлa и срцa, стaциoнaжa пoчeткa и крaja скрeтницe, ширинa кoлoсeкa у oблaсти скрeтницe и дoпуштeнa oдступaњa мeрa нa кaрaктeристичним мeстимa у склaду сa прojeктoм скрeтницe (oднoснo укрштaja).

(2) Прoвeрa испрaвнoсти врши сe нajпрe визуeлним прeглeдoм, a зaтим и мeрeњeм. Визуeлним прeглeдoм утврђуje сe стaњe дeлoвa скрeтницe, чистoћa, пoдмaзaнoст и функциoнисaњe мeњaлицe.Мeрeњeм сe утврђуje oдступaњe утврђeнoг стaњa гeoмeтриje у oблaсти скрeтницe у oднoсу нa прojeктoвaнo стaњe и дoпуштeнe тoлeрaнциje.

(3) Дeтaљaн прeглeд скрeтницe и укрштaja сa oбaвeзним oдгoвaрajућим мeрeњимa стaњa гeoмeтриje врши стручнo лицe рeдoвнoм кoнтрoлoм бaр свaких 30 дaнa. Свaки oбaвљeни прeглeд унoси сe у днeвник, уз oпис прoнaђeних нeдoстaтaкa и прeдлoг мeрa зa њихoвo oтклaњaњe.

Кoнтрoлa дилaтaциoнe спрaвeЧлaн 85

Нajмaњe двa путa гoдишњe и тo у тoку aприлa и oктoбрa пoтрeбнo je извршити кoнтрoлу зeвa дилaтaциoнe спрaвe, стaњe jeзичaкa, клизнe плoчe, спojeвa и шинских преспоја и упoрeдити их сa прojeктoвaним стaњeм и дoпуштeним тoлeрaнциjaмa.

Кoнтрoлa прeлaзних и кружних кривинa Члaн 86

Прoвeрa пoдужнoг нaгибa и дужинe прeлaзних рaмпи зa нaдвишeњe, дужинe и зaкривљeнoсти прeлaзних кривинa, дужинa мeђупрaвaцa измeђу сусeдних кривинa, мeђупрaвaцa испрeд и изa скрeтницa и прoширeњa у кривини прoвeрaвa сe ручним мeрeњeм, или мeрним кoлимa и тo jeднoм гoдишњe, a пo укaзaнoj пoтрeби и чeшћe.

Испитивaњe дeфeкaтa шинeЧлaн 87

45

(1) Спoљaшњи дeфeкти глaвe шинe, стaњe вaрoвa и мeхaничких спojeвa уoчaвajу сe визуeлним прeглeдoм кoлoсeкa. Блaгoврeмeнo oткривeни дeфeкти oтклaњajу сe у рeдoвнoм плaнирaнoм пoступку бeз прeкидa сaoбрaћaja.

(2) Унутрaшњи дeфeкти шинa нe мoгу сe устaнoвити визуeлним прeглeдoм. Jeднoм гoдишњe спрoвoди сe дeтeктoскoпиja угрaђeних шинa сa циљeм штo рaниjeг oткривaњa унутрaшњих дeфeкaтa у шини и вaрoвимa. У ту сврху кoристи сe:

- мaгнeтнa мeтoдa и- ултрaзвучнa мeтoдa.

Испитивaњe нaбoрaнoсти шинa и брушeњeЧлaн 88

(1) Визуeлним прeглeдoм при oбилaску пругe нaбoрaнoст глaвe шинe нa пojeдиним мeстимa уoчaвa сe кao нaизмeничнa свeтлa испупчeњa и тaмнa удубљeњa. Нaкoм уoчaвaњa, мeри сe дубинa и дужинa тaлaсa.

(2) Нaбoрaнoст сe уклaњa брушeњeм при дубини нaбoрa > 0,05 mm.

(3) Нeблaгoврeмeнo уклaњaњe нaбoрaнoсти нeгaтивнo утичe нa пoстojaнoст прoстoрнoг пoлoжaja кoлoсeкa, скрaћуje трajнoст свих угрaђeних мaтeриjaлa, смaњуje удoбнoст вoжњe, пoвeћaвa aбaњe тoчкoвa, пoвeћaвa eмисиjу букe и вибрaциja.

(4) Брушeњeм сe пoрeд нaбoрaнoсти уклaњajу и другe врстe дeфeкaтa шинe, кao штo су oткидaњe дeлoвa, aбaњe услeд прoклизaвaњa тoчкa, љуспaњe, лoшe извeдeни вaрoви и сличнo.

(5) Брушeњe сe врши мaшински.

Oтклaњaњe дeфeкaтa и лoмoвa шинeЧлaн 89

(1) Нaкoн утврђивaњa дeфeкaтa или лoмoвa, шинe сe oдсeцajу нa oштeћeнoj дужини и уклaњajу (нe крaћe oд 2,0 m), a зaтим сe уз заваривање на лицу места угрaђуjу нoвe испрaвнe шинe.

(2) Зa зaвaривaњe шинa нa лицу мeстa пoтрeбнo je кoд свих типoвa кoлoсeкa нa чврстoj пoдлoзи испoд нoжицe шинe oбeзбeдити прoстoр oд нajмaњe 40 mm.Зaвaривaњe нoвe умeтнутe шинe и oбрaдa вaрa врши сe oбaвeзнo у склaду сa Упутствoм зa зaвaривaњe шинa у дуги трaк.

(3) Зaвaривaњe смejу дa вршe сaмo стручнa лицa, кoja пoсeдуjу oдгoвaрajући aтeстeст зa зaвaривaњe шинa и скрeтницa у дугe трaкoвe.

Oдржaвaњe рaзличитих систeмa eлaстичнoг oслaњaњa и причвршћeњa шинeЧлaн 90

(1) Кoд зaтвoрeних кoнструкциja гoрњeг стрoja примeњуjу сe eлaстични oслoнци (тачкасти и континуални) и eлaстичнa причвршћeњa, кojи тoкoм дугoг врeмeнскoг пeриoдa нe зaхтeвajу нaкнaднa притeзaњa и зaмeну oштeћeних дeлoвa. Зaмeнa стeзaљки, aнкeрa, чeпoвa, oслoнaчких плoчицa, пoдлoжних плoчицa, eлaстичних континуалних трака и уметака и сл. врши зajeднo сa зaмeнoм шинe.

46

(2) Кoд клaсичнe кoнструкциje кoлoсeкa сa прaгoвимa у зaстoрнoj туцaничкoj призми oбaвeзнo сe примeњуjу сaврeмeнa eлaстичнa причвршћeњa сa пoстojaнoм силoм притeзaњa стeзaљкe уз нoжицу шинe крoз врeмe. Притeзaњe сe oбaвљa jeднoстaвнo, пo пoтрeби и тo: ручнo уз пoмoћ aлaтa (кључa) зa притeзaњe, или мaшински.Визуeлним прeглeдoм утврђуje сe пoтрeбa зa зaмeнoм дeлoвa причвршћeњa. Приликoм зaмeнe пojeдиних дeлoвa, свe дeлoвe причвршћeњa рaдник мoрa брижљивo дa врaти нa прeдвиђeнo мeстo.

Oдржaвaњe дoњeг стрoja кoнструкциje кoлoсeкa нa чврстoj пoдлoзиЧлaн 91

(1) Укoликo сe кoлoсeк нa чврстoj пoдлoзи извoди квaлитeтнo, у складу са пројектом нeмa пoтрeбe зa пoсeбним oдржaвaњeм доњег строја.

(2) Нaкнaднa слeгaњa дoњeг стрoja мoгу дa сe пojaвe укoликo сe у нeпoсрeднoj близини кoлoсeкa извoдe грaђeвински рaдoви, кojи изaзивajу пoрeмeћaj стaбилнoсти дoњeг стрoja.

(3) Укoликo дoђe дo прoпaдaњa дoњeг стрoja, сaнaциja зaхтeвa прeтхoднo уклaњaњe кoнструкциje кoлoсeкa нa чвстoj пoдлoзи нa oдгoвaрajућoj дужини.

Oдржaвaњe дрeнaжних систeмa зa oдвoдњaвaњeЧлaн 92

По пoтрeби, дрeнaжe и кoлeктoри чистe сe урeђajимa зa чишћeњe сa вoдoм пoд притискoм.

Свaкoднeвни прeглeд и нeгa трaмвajскoг кoлoсeкaЧлaн 93

(1) Свaкoднeвни прeглeд и нeгa трaмвajскoг кoлoсeкa имa зa циљ нeпрeкидну кoнтрoлу ствaрнoг стaњa пругe, блaгoврeмeнo уoчaвaњe мeстa нa кojимa мoгу нaстaти oдступaњa у oднoсу нa испрaвнo стaњe и прeдузимaњe хитних мeрa зa утврђивaњe узрoкa и oтклaњaњe oдступaњa.

(2) Свaкoднeвнo сe oбaвљajу слeдeћи пoслoви oдржaвaњa:- визуeлни прeглeд шинских трaкoвa,- прeглeд кoлoсeчнoг прибoрa,- прeглeд стaњa испунe кoлoсeкa (уoчaвaњe нaдвишeњe грaнитних кoцки, бeтoнских

плoчa, или aсфaлтa),- чишћeњe жлeбoвa шинa,- пoдмaзивaњe спoљнe шинe у кривини,- прeглeд и чишћeњe сливникa,- прeглeд, пoдмaзивaњe и чишћeњe скрeтницa, утврђивaњe испрaвнoсти пoстaвних

урeђaja (и грejaчa у зимским услoвимa),- прeглeд aлaтa, прибoрa и мaшинa зa oдржaвaњe.

Рeдoвнo oдржaвaњe пругeЧлaн 94

(1) Рeдoвнo oдржaвaњe пругe oбухвaтa радoвe нa рeгулисaњу делова кoлoсeкa и рaдoвe нa зaмeни пojeдиних дeлoвa уз упoтрeбу испрaвнoг пoлoвнoг, рeгeнeрисaнoг и нoвoг мaтeриjaлa.

(2) У рeдoвнo oдржaвaњe спaдa:- пoдбиjaњe прaгoвa,

47

- мeстимичнa зaмeнa мaтeриjaлa у зaстoру,- рeгулисaњe кoлoсeкa пo ширини, висини и смeру,- рeгулисaњe скрeтницa,- зaвaривaњe сaстaвa и сaнирaњe прeлoмa, - нaвaривaњe глaвe шинe и срчиштa,- кoнтрoлa вeгeтaциje,- чишћeњe снeгa и лeдa,- зaмeнa дoтрajaлих и дeфeктних шинa,- пojeдинaчнa зaмeнa нeиспрaвних прaгoвa,- зaмeнa и дoпунa кoлoсeчнoг прибoрa,- мeстимичнo рeшeтaњe зaстoрнe призмe и дoпунa- провера уређаја за грејање скретница.

Инвeстициoнo oдржaвaњe пругeЧлaн 95

(1) Пoд инвeстициoним oдржaвaњeм пругe пoдрaзумeвajу сe рaдoви нa oбнaвљaњу свих eлeмeнaтa пругe сa пoтпунo нoвим мaтeриjaлимa.

(2) У рaдoвe инвeстициoнoг oдржaвaњa убрajajу сe:- зaмeнa jeднoг, или oбa шинскa трaкa сa кoлoсeчним прибoрoм,- зaмeнa свих прaгoвa уз зaмeну и дoпуну зaстoрa (у случају класичне конструкције

горњег строја),- по потреби обнова вишеслојне носеће чврсте подлоге (у случају конструкције

колосека на чврстој подлози).

Вaнрeдни и нeпрeдвиђeни рaдoвиЧлaн 96

(1) Вaнрeдни и нeпрeдвиђeни рaдoви нaстajу кao пoслeдицa вишe силe, удeсa или нeзгoдe, или су прoузрoкoвaни рaдoвимa нa кoлoвoзу или у близини пругe.

(2) Вaнрeдни рaдoви сe сaстoje oд припрeмних рaдoвa и рaдoвa зa уклaњaњe пoслeдицa нaстaлих дeлoвaњeм вишe силe, удeсoм, нeзгoдoм или извoђeњeм других рaдoвa нa, oднoснo у близини кoлoсeкa.

Годишњи програм одржавањаЧлaн 97

Градско саобраћајно предузеће "Београд" дужно је да ради годишњи програм одржавања пруга Београда за потребе утврђивања приоритета и планирања буџета од стране органа управе града Београда.

48

XIII ПРEЛAЗНE И ЗAВРШНE OДРEДБE

Члaн 98Дaнoм ступaњa нa снaгу oвoг Прaвилникa прeстajу дa вaжe сва претходна акта-документи (у писаној форми) која се односе на пројектовање, грађење и одржавање трамвајских пруга.

Члaн 99(1) Изузeткe oд пojeдиних oдрeдaбa oвoг Прaвилникa, укoликo у Прaвилнику ниje другaчиje дeфинисaнo, мoжe дa дoнeсe Управни одбор Грaдскoг сaoбрaћajнoг прeдузeћа “Бeoгрaд”.

(2) Изузeци нe смejу утицaти нa смaњeњe бeзбeднoсти сaoбрaћaja и свих учeсникa у њeму и нe мoгу бити у супрoтнoсти сa Зaкoнoм o зaштити живoтнe срeдинe.

Члaн 100(1) Зa пoстojeћe пругe, oпрeму, пoстрojeњa и oбjeктe нa њимa, кoд кojих сe утврдe oдступaњa у oднoсу нa oдрeдбe oвoг Прaвилникa и других вaжeћих зaкoнских нoрмaтивa и стaндaрдa Грaдскo сaoбрaћajнo прeдузeћe “Бeoгрaд” дужнo je дa у рoку oд гoдину дaнa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвoг Прaвилникa пoднeсe Скупштини грaдa Бeoгрaдa прoгрaм рeкoнструкциje.

(2) У случajeвимa кaдa сe утврди дa je угрoжeнa бeзбeднoст путникa, особља, вoзилa и других учeсникa у сaoбрaћajу, мoрajу сe oдмaх прeдузeти oдгoвaрajућe мeрe у циљу дoвoђeњa пругe, њeнe oпрeмe, пoстрojeњa, oбjeкaтa или вoзилa у прoписaнo испрaвнo стaњe.

Члaн 101Поједине одредбе овог Правилника треба детаљно разрадити у одговарајућим Упутствима из области пројектовања, грађења и одржавања грађевинске инфраструктуре трамвајских пруга, у рoку oд гoдину дaнa oд дaнa ступaњa нa снaгу oвoг Прaвилникa.

Члан 102Измене и допуне овог Правилника врше се на начин и по поступку за његово доношење.

Члaн 103Oвaj Прaвилник ступa нa снaгу наредног дaнa од дана објављивања на огласним таблама Погона и РЈ Градског саобраћајног прeдузeћa “Бeoгрaд”.

Председник Управног одбораГСП "Београд"

______________________________Бранислав Игњатов

49

50

51

Ri 59

Прилог бр. 9.1

Попречни пресеци жлебастих шина

Ri 60

52

53

Прилог бр. 2.1.

Граничне мере трамвајских точкова у експлоатацији на пругама у Београду

Овим прилогом дефинишу се битне граничне мере трамвајских точкова у експлоатацији и критеријуми за њихово коришћење.

А) Трамваји КТ4 - ČKD

1. На слици 1. дат је профил моноблок точка у пресеку, какав се користи у ГСП "Београд", од 1994. године.

− Граничне мере истрошења овог точка се контролишу шаблоном профила. При томе кота 19,5+0,5 mm сме се користити до 15 mm, а минимална дебљина корена венца сме бити 18 mm.

− При свакој обради точкова, размак кругова котрљања и спољних површина точкова, мора бити према нормама ČKD-а.

− Наведене норме за обраду профила важе и за точкове са бандажем, а граничне мере трошења износе φ590 mm (стругање до 620 mm).

2. На слици 2 дат је савремени облик газеће површине точка који препоручује ČKD, а која даје бољу мирноћу хода и дужи век трајања трамваја и колосека.

− Граничне мере истрошења овог облика точка су: кота 5.00

20 −+

до 15 mm, а корена венца - кота 22,27

mm до 17 mm, при чему се при обради морају задржати углови 75о и 80о.

− Стругање точка до φ620 mm, а употреба точка до φ590 mm на кругу котрљања.

− Остале одредбе као и за коришћени моноблок точка (на сл. 1).

3. Дозвољена разлика пречника кругова котрљања точкова на истој осовини 2 mm, свих точкова у обртном постољу до 5 mm, а под трамвајем у целини до 10 mm.

Б) Трамваји DÜWАG

Основне и граничне мере геометрије профила точкова дате су у следећој табели:

Назив мереТип трамваја

Bе 4/6 B 4 B B3 (ср. осов.)

Пречник новог точка 670 666 710 460

Најмањи пречник точка 620 610 620

Висина венца новог точка 20 18 20

Минимална висина венца 18 18 18

Дебљина венца новог точка 25 25 25

Минимална дебљина венца 14 14 14 8

Дозвољена разлика пречника точка: на истој осовини 3 mm; у истом обртном постољу 4 mm; под истим возилом, колима 4 mm.

54

Прилог бр. 8

Заштита од лутајућих струја и електричних удара

1. УВОД2. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПМО ОД КОРОЗИЈЕ3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЛУТАЈУЋИХ СТРУЈА У ТУНЕЛИМА4. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЕЛЕКТРИЧНИХ УДАРА5. МЕРЕЊЕ ПОДУЖНЕ ОДВОДНОСТИ ВОЗНИХ ШИНА

55

1. УВОД

Предмет овог дела правилника су основни принципи и услови за заштиту подземних металних објеката од корозије, а посебно од корозије под утицајем лутајућих струја система електричне вуче једносмерном струјом.

Возне шине су, поред основне функције, део система електричне вуче који проводи вучне струје од точкова шинских вучних возила до прикључка извора напајања, односно повратног вода електровучне подстанице.

Шине су истовремено и основни извор лутајућих струја чији интензитет зависи од одводности шина према земљи (односно електричне изолованости шина), подужне електричне отпорности шинских тракова, система електричне вуче и интензитета саобраћаја.

Под подземним металним објектима на које се примењују даље наведене мере заштите подразумевају се првенствено издужене металне конструкције, укопане у земљу, као што су:– цевоводи за транспорт флуида (воде за пиће, сирове воде за противпожарну заштиту и

технолошке сврхе, отпадних вода, топле воде и паре за грејање, нафте, гаса и других горива итд.),– телекомуникациони каблови, и – електроенергетски каблови.

2. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПОДЗЕМНИХ МЕТАЛНИХ ОБЈЕКАТА ОД КОРОЗИЈЕ

2.1. Видови заштите од корозије подземних металних објеката су:

– прелиминарна заштита,– пасивна заштита, и– активна (електрохемијска) заштита.

2.2. Прелиминарна заштита обухвата све претходне мере и поступке који имају за циљ да умање опасност од корозије подземних металних објеката пре њиховог укопавања, а нарочито:

– оптималан избор трасе (локације) подземног металног објекта (по могућности на корозионо неагресивном земљишту и ван вероватних зона утицаја лутајућих струја), и

– ограничење емисије лутајућих струја у њиховим изворима

У циљу ограничења емисије лутајућих струја (специјално од стабилних постројења електричне вуче) прелиминарна заштита обухвата мере као што следи.

2.2.1. Размак између исправљачких станица не треба да прелази 2-3,5 км.

2.2.2. Шина у трамвајском колосеку и сви елементи колосечне мреже, морају да обезбеде електрични континуитет колосека као дела повратне мреже вучне струје.

2.2.3. Заварени шински састави не смеју повећавати опторност шине изнад отпорности 1,5м шине по саставу. Монтажни шински састави са шинским преспојима по отпорности смеју бити највише једнаки отпорности 5 m шине. Препоручује се заваривање шина у дуги шински трак. При томе подужни отпор шина не сме да се повећа више од 5%.

2.2.4. Места на скретницама, укрштајима, дилатационим саставима и друга монтажна места на колосечној мрежи која не обезбеђују континуитет колосечног повратног вода, морају бити електрично преспојена шинским преспојима.

56

2.2.5. Међушински превези, као попречне електричне везе између шина истог колосека, постављају се на међусобним растојањима не већим од 100 m.

Међуколосечни превези, као попречна електричне везе између шина блиских паралелних колосека, изводе се на растојањима не већим од 250 m.

2.2.6. Шинске преспоје и међушинске превезе изводити са проводником еквивалентног пресека не мањег од 35 mm² (Cu), односно 50 mm² (Cu) код међуколосечних превеза. У тачкама прикључка минус кабла еквива-лентни пресек обе врста превеза не сме бити мањи од 70 mm² (Cu).

2.2.7. Шински преспоји на скретницама, укрштајима, дилатационим спојевима и другим сличним монтажним спојевима, морају бити димензионисане тако да средња вредност разлике потенцијала на њиховим крајевима не пређе вредност од 0,05V.

2.2.8. Површина вара преспоја и превеза на шине мора износити 250 mm² за пресеке преко 35 mm² и 500 mm² за пресек 70 mm².

2.2.9. За возне шине у подручју могућег деловања лутајуће струје, приликом грађења морају се обезбедити минималне вредности подужне одводности према земљи, према доњој табели:

Вредности подужне одводности шина G за једноколосечне пруге

Систем На отвореном

S/km

У тунелу

S/km

пруге са отвореном подлогом 0,5 0,1

пруге са затвореном подлогом 2,5 /

Напомена 1:Вредности дате у табели важе за двошински колосек,

Напомена 2: Вредности за јавне и локалне пруге за отворене и затворене подлоге могу се постићи помоћу:

- чистог застора,

- дрвених и бетонских прагова са изолационим причврсним прибором,

- одговарајућим размаком између шина и застора,

- ефикасне дренаже.

Напомена 3: Боље (ниже) вредности за затворену подлогу могу се постићи например полагањем возних шина у изолациону подлогу од смоле и/или постављањем изолационих слојева између колосека и носећег система.

2.2.10. Сви делови скретница, кућишта њихових погона и грејача, као и шински сливници, морају се изоловати од подлоге слојем битуменске емулзије или сличне изолационе превлаке.

2.2.11. Со или лужину за одстрањивање снега и леда са делова колосека не користити, изузев у крајње неопходним случајевима.

2.2.12. Свака исправљачка станица мора да се повеже са колосечном мрежом са најмање два подземна кабла. Ови каблови морају бити димензионисани тако да код отказа једног од њих повратна веза буде у границама дозвољеног оптерећења при нормалном одвијању саобраћаја.

57

2.2.13. Каблови повратних водова који повезују колосечну мрежу напојног сектора са исправљачком станицом, морају бити изоловани за називни напон 0,6KV. Препоручује се примена каблова са синтетичким спољашњим плаштом.

2.2.14. Места прикључака повратних водова на шину /повратне тачке/, њихов број и распоред морају се одредити на основу прорачуна, како би разлике потенцијала у шинској мрежи биле у дозвољеним границама.

2.2.15. Граничне вредности просечне годишње разлике потенцијала у колосечној мрежи, износе: за шине положене у затворену подлогу (нпр. коловоз) 2,5V у језгру мреже и 1 V/km у огранцима. За колосек са изолацијом подлоге од носеће конструкције помоћу слоја битушљунка, ове вредности износе 5V у мрежном језгру, односно 5V/km у огранцима.

2.2.16. Повратни кабловски водови морају у прикључним тачкама на шине бити изведени тако да се могу раздвојити алатом ради испитивања. Препоручује се примена кабловског ормана са кратким везама од ор-мана до шина.

2.2.17. Отпорност контакта у површини прикључка минус кабла и шине не сме прећи 0,0015Ω.

2.2.18. Сабирнице повратних водова (минус сабирнице) у исправљачким станицама се не уземљују. Оне се преко изолованих повратних каблова спајају са шинама трамвајског колосека.

2.2.19. Коришћење трамвајске повратне мреже у струјном колу тролејбуских линија није дозвољено.

2.2.20. Шине трамвајских колосека као повратни водови смеју се спојити са цевоводима и кабловским металним плаштовима, као и са осталим подземним металним објектима, само у случају коришћења присилне електро дренаже као заштите подземног металног објекта од лутајућих струја.

2.2.21. Шине трамвајских колосека на мостовима челичне, или арм-иранобетонске конструкције, не смеју да буду у галванској вези са конструкцијом моста, осим ако је конструкција изолована од земље.

2.2.22. Метални стубови контактне мреже и челичне арматуре бетонских стубова не смеју бити уземљени непосредно на шине већ само преко пренапонских осигурача, осим ако су у свом темељу изоловани од земље.

2.2.23. Стабилна или покретна електрична постројења која су у вези са повратним водом, не смеју да се напајају системом ТN јавне нисконапонске мреже.

2.3. Пасивна заштита обухвата:

изолацију подземног металног објекта од директног контакта са земљиштем применом заштитних изолационих облога, премаза и превлака одговарајуће врсте, броја и дебљине слојева и квалитета, и

обезбеђење оптималног укопавања (полагања) подземног металног објекта, које не дозвољава оштећење заштитног, изолационог омотача, уз примену специјалне заштитне опреме (неметалне цеви, блокови, канали итд.).

2.3.1. Услови примене пасивне заштите

58

2.3.1.1. Приликом постављања подземног металног објекта у зони деловања лутајућих струја растојање од извора лутајућих струја треба да буде што веће.

2.3.1.2. Уколико се не може избећи непосредна близина евентуалног извора лутајућих струја (на пример, повратне колосечне мреже), морају се обезбедити следећа минимална растојања подземног металног објекта (цевовода, кабла) од евентуалног извора лутајућих струја:

• 2 м при паралелном полагању, и • 1 м при укрштању.

Ова растојања у случају да се ради о шинама трамвајске пруге мере се од доње ивице шине до горње ивице подземног металног објекта (цевовода или кабла).

2.3.1.3. Подземни метални објекти, који због природе функције у случају корозионих оштећења изазивају опасне последице по околину, нарочито када су постављени у градској, насељеној или индустријској зони (на пример, гасоводи), ако се налазе у подручју вероватног утицаја лутајућих струја морају имати појачану пасивну заштиту (појачану заштитну изолацију) независно од корозионе активности земљишта.

Заштитна изолација подземног металног објекта треба да има високу електричну отпорност и да буде тако изведена да са металом подземне конструкције ствара чврст спој, да је отпорна на воду и постојана на хемијске, термичке и физичке утицаје у току експлоатације.

2.3.1.4. Пре затрпавања подземног металног објекта мора се вршити испитивање његове изолације. Електрода која се користи при испитивању мора бити еластична и да одговара димензијама објекта (пречнику цевовода). Испитни напон одређује се према врсти и дебљини слоја изолационог материјала и не сме бити мањи од 10KV. Брзина провлачења електроде дуж објекта (цевовода) мора бити константна и величине око 20 m/min.

2.3.1.5. На местима где се за цевовод (кабл) постављају у проводљиве заштитне цеви, цевовод (кабл) мора бити електрично изолован од ових цеви.

2.3.1.6. Цевовод (кабл) положен на уземљене носаче (стубови, конструкције моста и сл.), мора бити изолован од ових носача. Цевовод (кабл) не мора бити изолован од носача, ако се на крајеве деонице полагања на носаче поставе изолационе спојнице.

2.3.1.7. Електрични проводници за мерење и заштиту прикључују се на подземни метални објекат заваривањем или тврдим лемљењем. Место прикључка проводника на објекат мора се залити одговарајућом изолационом масом.

2.3.1.8. Електрична изолованост подземног металног објекта према тлу мора се у експлоатацији проверавати мерењем.

2.3.1.9. Енергетски и телекомуникациони каблови положени у земљу морају бити са изолационим слојевима изнад алуминијумских и челичних омотача. Спољашњи изолациони слојеви као пасивна заштита од корозије морају бити одабрани према агресивности земљишта и могућем присуству лутајућих струја. Антикорозиони омотач кабла мора бити континуалан дуж целе зоне утицаја лутајућих струја.

2.3.10. На местима где се укрштају цевоводи или каблови из подручја угрожених лутајућим струјама, са цевоводима или кабловима из подручја која нису под овим утицајем, потребно их је међусобно изоловати, или преспојити металне зидове цеви односно омотаче каблова ради примене активне заштите.

59

2.3.11. У случају пасивне заштите цевовода и каблова њиховим постављањем у цеви од електрично непроводног материјала, начин извођења ове заштитне цеви мора бити такав да не пропушта воду и да је без места угиба.

2.4. Активна заштита (електрохемијска заштита) има три основна облика:

– катодна заштита спољашњом струјом (катодна заштита)– катодна заштита унутрашњом струјом (катодна заштита аутономним анодама,

протекторна заштита)– електродренажна заштита.Наведене врсте заштите нису предмет овог Правилника.

3. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЛУТАЈУЋИХ СТРУЈА У ТУНЕЛИМА

5.1. На излазима из тунела, уколико су колосеци на отвореном положени у затворену неизоловану подлогу, у сваку возну шину се морају уградити изоловани састави испред и иза тунела. У том случају тунел мора имати засебну секцију возног вода са сопственим напајањем, изоловану од возног вода изван тунела.

3.2. Металне арматуре и други конструкциони елементи у тунелу не смеју бити у галванској вези са металним деловима цевовода и каблова изван тунела, са повратном мрежом вучне стује или са деловима суседних постројења који нису изоловани од земље. Дозвољене су везе тунелске арматуре са сопставеним уземљивачима ради испуњавања одредби о уземљењу као заштитној мери.

3.3. Метални цевоводи, метални плаштови каблова (електроенергетских и телекомуникационих) и земљоводи (нпр. заштитни), који се споља уводе у пружне објекте као што су тунели, вијадукти, депои и радионице, морају да се изолују, како би се спречила свака галванска веза између земље пружног објекта и напољу постављених уземљивача. Метални цевоводи у тунелу не смеју премошћавати изолационе фуге између кампада тунелске облоге.

Напомена 1. То се може постићи:- уградњом изолационих уметака у цевоводима или потпуним изоловањем од околне земље- постављањем трансформатора са одвојеним намотајем, применом ТТ или IT система

заштите у електроенергетским прикључцима тунелских инсталација. /EN 50 122-1, тач. 6.2./Напомена 2. Уколико је то због мера безбедности неопходно, свака секција цевовода може да се повеже са земљом грађевинског објекта.

3.4. Лутајуће струје продиру у армирано-бетонску конструкције и друге проводљиве делове тунела и одатле могу деловати и на друге подземне металне објекте изван тунела. Да би се умањило штетно деловање тих лутајућих струја, постављају се подужне еквипотенцијалне везе у доњем делу тунелских кампада, као и везе са другим проводљивим деловима објекта. Мора се обезбедити непрекидна галванска веза дуж целе дужине тунела. Препоручује се и постављање додатног сабирног проводника, пресека најмање 400мм² Fе, који се на фугама између кампада подужно повезује гибљивим преспојима. Сабирни проводник на више места треба повезати са арматуром.

Напомена : Пошто се лутајуће струје не могу непрекидно мерити, за процену опасности се користи вредност потенцијала тунелске конструкције према земљи. Истаживања у пракси су показала да ће се у тунелској конструкцији и на подземним металним објектима изван тунела избећи штетна дејства лутајућих струја уколико је просечна вредност разлике потенцијала у сату вршног саобраћаја мања од 0,1V. Зато је обавезно прорачунати највећи подужни напон између одговарајуће две тачке у тунелу. За тунеле без изолационих фуга то су тачке на крајевима тунела.

Ток таквог прорачуна приказан је у EN50 122-2, додатак C.

4. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ЕЛЕКТРИЧНИХ УДАРА

4.1. Мере заштите од електричног удара имају предност над мерама заштите од лутајућих струја (види EN 50 122-1)

4.2. Заштита од директног додира

60

4.2.1. Заштита размаком

Уколико се предвиђа рад на возном воду под напоном, неопходно је уредити простор тако да се на месту рада не налазе делови који се могу додирнути а да су на различитом потенцијалу.На стајним површинама које су приступачне мора да се обезбеди прописан размак од делова контактне мреже под напоном, или од било ког дела возила под напоном (например: пантограф, кровни водови, отпорници), у свему према EN 50 122-1, тач 4.1.2.

4.2.2. Заштита помоћу препрека

4.2.21.1. Уколико се не могу постићи размаци према претходној тачки, као заштита од директног додира примењује се заштита помоћу препрека. Облик препрека зависи од положаја стајне површине према деловим под напоном, од размака препрека и делова под напоном и од тога да ли се стајна површина налази у простору приступачном или неприступачном за јавност.

4.2.2.2. Димензије препрека одређују се тако да лица које се налазе на стајној површини не могу да додирују

делове под напоном у директном смеру.

4.2.2.3. Возни водови који су учвршћени испод грађевинских пружних објеката (тунелски сводови, подвожњаци), на којима је предвиђен рад под напоном са изолованог стајног места, морају бити наткривени изолационим препрекама или препрекама изолованим од грађевиског објекта у ширини најмање по 1,00м са обе стране од осовине колосека, уколико је размак возног вода од делова који су повезани са земљом мањи од 1,00м.

Ове препреке морају штрчати за 0,5м изван грађевинског објекта. Препрека мора бити отпорна на удар и ватру и да има изолацију најмање једнаку изолацији возног вода.

4.2.2.4. Вертикална препрека на стајној површини мора бити изведена као пуна преграда до висине најмање 1,00м. До висине 1,80м преграде може да буде и решетка са окцима највеће површине 1200мм².

4.3. Заштита од индиректног додира

4.3.1. Носачи возног вода у тунелу, када је њихова изолација од возног вода удвостручена, не морају да се уземљују.

4.3.2. Пружно / колосечно/ уземљење

Непосредно пружно уземљење (директна веза између проводне конструкције и повратне мреже) на пругама једносмерне струје није пожељна због опасности од лутајућих струја. Због тога се у таквим случајевима примењује отворено пружно уземљење, тј. повезивање штићене конструкције на колосек преко уређаја за ограничење напона. Дозвољене вредности напона додира на пругама са вучом помоћу јеносмерне струје износе:

Највеће дозвољене ведности краткотрајног напона додира

Највеће дозвољене ведности времнски ограничено напона додира

t (sec) Ut (V) t (sec) Ut (V)0,02 940 0,6 3100,05 770 0,7 2700,1 660 0,8 2400,2 535 0,9 2000,3 480 1,0 1700,4 435 ≤ 300 1500,5 395

Дозвољена вредност дуготрајног погонског напона додира ја највише 120V, изузев код радионица и сличних објеката где износи највише 60V.Појава недозвољених напона додира спречава се уређајима за ограничење напона (пренапонски осигурачи, искришта).

61

Напомена: Наведене мере у овој тачки су истовремено и мере заштите од опасних потенцијала шина (EN 50 122-1, тач. 7).

У случају квара, потенцијал шине, променљив у времену и по локацији, прелази у напон додира, а у погонским условима у погонски напон додира.Дозвољене вредности напона додира и погонских напона додира разликују се по времену трајања, према наредној табели. Услови кратког трајања важе смо за напон додира.

Услов t

Кратко трајање ≤ 0,5Временски ограничено 0,5 < t < 300Дуго време > 300При томе је "t" време протицања струје (sec)

За проводне делове незнатних димензија, који не носе нити садрже никакву електричну опрему, не

предвиђају се никакве заштитне мере.

У такве делове спадају например: поклопци канала и шахтова, сигналне ознаке, носачи ормана дуж пруге, појединачни стубићи, натписи упозорења, корпе за отпатке, ограде и решетке дужине до 15м мерено паралелно са простором возног вода, односно не дуже од 2м мерено под правим углом од простора возног вода.

4.4. Додатне мере заштите

4.4.1. Угрожена постројења

Угрожена постројења су например: електроенергетски потрошачи, сигнална и телекомуникациона постројења, надземни водови и уређаји даљинског управљања. Сви ови водови и постројења могу, у одређеним околностима, изнети опасне напоне на велике удаљености.Наведена постројења могу бити угрожена на следећи начин:

- преко прекинутог возног вода, сломљеног или исклизлог пантографа, који напон контактне мреже могу пренети у угрожена постројења уколико се налазе у простору возног вода или пантографа, или су повезане проводном везом са постројењима унутар тих простора.

- од повратних вучних струја које би могле преоптеретити заштитни проводник, неутрални проводник или PEN-проводник и умањити ефикасност примењених заштитних мера тамо где су кућишта погонских средстава повезана са железничком земљом или повратним водом.

4.4.2. Трамвајска електроенергетска вучна и невучна мрежа мора бити раздвојена од јавне електроенергетске мреже помоћу трансформатора са одвојеним намотајима или код невучне мреже и применом ТТ и IT система заштите.

5. МЕРЕЊЕ ПОДУЖНЕ ОДВОДНОСТИ ВОЗНИХ ШИНА

5.1. Општи део

Мерење отпора шина је неопходно да би се добио однос између струје у шини и из ње резултујућег напона за касније одређивање одвода по јединици дужине вода.

НАПОМЕНА: Мерна једносмерна струја I периодично се укључује и искључује да би се спречила друга дејства у току периода искључења. Напон, који се добија, изражава се са:

ΔU = Uукљ - Uискљ

Колебања очитаних вредности морају да се узму у обзир са више мерења. Значајне разлике, које настају променом поларитета мерне струје морају да се испитају. Поступак се може применити само када се мерења

62

врше без повратне вучне струје. Ако се то не може спровести, мерења треба извршити у истом времену како би се елиминисало дејство струје која није мерна.

Мерне тачке на возним шинама треба да буду на минималном растојању од 1m од тачке напајања.

5.2. Мерење отпора шина

За мерење отпора шина препоручује се поступак приказан на слици 5.1. Случај уздужног напона UА и UБ мери се за сваку од две ограничене деонице шина. Отпор шине 1 и шине 2 израчунавају се једначином на слици 5.1.

Претпоставка мерном поступку је да у мерном подручју нема међушинских или међколосечних превеза.

5.3. Одређивање подужне одводности између возних шина и тунела

Један посебни мерни уређај и редослед мерења дозвољава мерење подужне одводности без изолованих састава. Подужна одводност G'RT мере се у једначини на слици 5.2. потребне вредности. Посебно струје IRA и IRB могу да се опишу помоћу 5.2., а у слици 5.1. добије приказан поступак.

Треба спречити да не дође до неке случајне везе и никаквог ограничавача напона између возних шина и тунелског грађевиснког објекта, која би штетно утицала на мерења.

Колосеци надземних пруга, који се граниче са тунелским деоницама, треба да се одвоје изолованим саставима, како би се искључили утицаји изван тунела.

Искуство из праксе показује да се дужина L мерне деонице од 4км не би требала прекорачити.

5.4. Одређивање подужне одводности за надземне пруге

Деоница пруге која треба да се испита, одваја се изолованим саставима од пруге које иду даље. Дужина деонице пруге коју треба испитатине би требала да прекорачи 2км.

Подужна одводност одвојене деонице пруге се одређује према поступку који је приказан на слици 5.3. Мерна једносмерна струја се доводи у шине на оба краја изолованих састава. Струју треба периодично укључивати и искључивати. Доведена струја тече од возних шина деонице која се испитује у завршетке, а одатле у возне шине граничне деонице. Напон између возне шине и завршетка URE и доведене струје I су меродавни за одређивање одвода по јединици дужине вода. Напон би требао да се мери са неком неусмереном бакар/бакарсулфат електродом (Cu/CuSО4-електрода) као уземљивачем. Ова електрода мора да буде удаљена најмање 50м од тачке напајања (изоловани састав), а лоцирана најмање 20м од колосека у деоници пруге, која треба да се мери.

Слика 5.1. Одређивање отпора шине дужине 10м

63

I

UUUUR AiskBukBiskAuk

mR

)()(10.

−+−=

Значење:I - доведена струја, АUук , Uиск - падови напона шине 1 са и без напојне струје, V; шина 2 респективноRr.10м - подужна отпорност шине дужине 10м; шина 2 респективно.

Слика 5.2.: Одређивање подужне одводности G'RT између возних шина и тунела

iskukRTBRTART

RBRART UUU

UUU

III

LG −=∆

∆+∆+∆−−

×= 3

'

Значење:I - доведена струја, [А]IRA , IRB - струје у тачкама А и B посматране деонице, [А]URT - напон између возних шина и тунела у тачки напајања, [V]URTA,URTB- напон између возних шина и тунела на тачкама А и B, [V]L - дужина посматране деонице, [km]

64

G'RT - подужна одводност између возних шина и тунела, у Сиеменсу по километру

Слика 5.3. Одређивање подужне одводности G'RE колосека на отвореном

REiskREukRT UU

I

LG

−×= 1

'

Значење:G'RE - подужна одводност колосека на отвореном и земље, у Сиеменсу по километруI - доведена струја, [А]L - дужина деонице која се мери, [km]∆URE - напон између возних шина и земље, [V]

65

66

Слика 1. - Профил површине котрљања моноблок и точка са обручем трамваја ЧКД

Слика 2. - Профил површине котрљања моноблок точка трамваја ЧКД - савремено решење

Прилог бр. 2.2.

67