Dodatak prilog12 ARSENAL - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana.pdf ·...

na III

www.od

.gov.yu

Mr Du{an Spasojevi}pomo}nik ministra

za politiku odbrane

Mr Du{an Spasojevi}pomo}nik ministra

za politiku odbrane

Ministarstvo odbraneMinistarstvo odbrane

I n t e r v j uI n t e r v j u

REFORMSKIKORACIREFORMSKIKORACI

DodatakDodatak

1212Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

SINERGIJOMDO BOQIH

REZULTATA

SINERGIJOMDO BOQIH

REZULTATA

A K T U E L N O

Ministar [utanovac u poseti FrancuskojKFOR GARANTUJE BEZBEDNOST NA KOSOVU 6

I N T E R V J U

Magistar Du{an Spasojevi}, pomo}nik ministra za politiku odbraneSINERGIJOM DO BOQEG REZULTATA 8

Per asperaKAMENI^KI VIS 11

D O G A \ A J I

Poseta ministra odbrane RumunijeSNA@NA PODR[KA SRBIJI 12

U F O K USU

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{VOJSKA NE ZVECKA ORU@JEM, ALI GA IMA 14

O D B R A N A^etvrta brigada Kopnene vojske na Pasuqanskim livadama^ELIK NA PROVERI 16

Trena`ni kursevi za rad sa toksi~nim hemikalijama KONDICIRAWE INSPEKTORA 18S

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. decembar 2007.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Vodi~ kroz Partnerstvo za mirUNIVERZALNI KQU^ 20

P R I L O G 11

ARSENAL 12 23

P R I L O G 22

Ministarstvo odbraneREFORMSKI KORACI

Najplemenitiji podvig godine 45. putPODVI@NICI HRABROSTI 48

A K C I J E

U Centralnom domu Vojske SrbijePREDSTAVQEN KALENDAR MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE ZA 2008. 51

S V E T

Uzroci i posledice incidenata sa atomskim oru`jemKO KONTROLI[E ^UVARE 52

ParaleleGRUZIJSKA RASKR[]A 57

F E Q T O N

Srpske zastave (4)ZASTAVE VOJSKE U KRAQEVINIJUGOSLAVIJI 60

RE^ UREDNIKA

A K C I J ED

Da polako ulazimo u pretprazni~ku potro{a~ku groznicu vi-di se i po brojnim promotivnim akcijama trgovaca, bankara,operatera mobilne telefonije i turisti~kih agencija, kojinas svakodnevno bombarduju primamqivim nagradnim igra-ma, privla~nim putovawima i aran`manima za proslavu no-

vogodi{wih i bo`i}nih praznika, te raznovrsnim ponudama i po-pustima za kupovinu i usluge. Sve nam je nadohvat ruke, jeftinije ipovoqnije nego ikada. Tako se bar na prvi pogled ~ini. I kupuje senemilice, a pla}a ~ekovima, ke{om i karticama, {to je nekako inajsla|e zbog odlo`enog dejstva.

U to kolo mo}i }e da se ukqu~e i oni kojima }e pripasti za-sluène novogodi{we nov~ane nagrade. Umesto „socijale” od ne-koliko hiqada dinara za sve zaposlene u Ministarstvu i Vojsci,o kojoj se krajem svake godine i uo~i praznika, kao po pravilu, da-nima {u{ka, odlu~eno je da se taj novac podeli najboqima, {to jejo{ jedna potvrda doslednosti u primeni devize o prelasku kvan-titeta u kvalitet. Nagrade }e, prvi put, biti takve da se dobitni-ci ne}e stideti da kaù kolika je, i bi}e dovoqna da wome obra-duju bar najbliè. O platama }e se tek odlu~ivati. Iskreno se na-damo – po istom principu.

Akcije od prodaje javnih preduze}a, kako je predlo`eno Zako-nom o besplatnoj podeli akcija, koji }e se jo{ ovog meseca na}i nadnevnom redu Narodne skup{tine Srbije, obradova}e oko ~etirimiliona punoletnih gra|ana Srbije, a me|u wima i ve}inu profe-sionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske, koji do sa-da u procesu privatizacije nisu ostvarili pravo na dodelu bes-platnih akcija.

Oko hiqadu evra koje }e dobiti {to u ke{u, {to u akcijamaverovatno ne}e ispuniti o~ekivawa onih koji su se ponadali da }ese u tom krugu privatizacije opariti, kao {to je to svojevremenopo{lo za rukom akcionarima u Apatinskoj pivari, „Kwazu”, Hemo-farmu i drugim dobrostoje}im firmama. Ali „daj {ta da{”, kaèkolega koji je pro{le godine penzionisan i u pismu Redakciji pred-laè da se po sli~nom modelu obe{tete i zaposleni u Ministar-stvu i Vojsci, koji godinama nisu primali platu u skladu sa vaè-}im propisima zbog ~ega su tuìli dràvu.

Akcija{ki i udarni~ki radili su ovih dana i poslanici Skup-{tine Srbije. U sitne sate 11. decembra, posle duge i iscrpquju-}e rasprave, usvojili su zakone o odbrani, Vojsci i slu`bama bez-bednosti, {to je nesumwivo jedan od najzna~ajnijih rezultata radaMinistarstva odbrane od formirawa Vlade. Time su udareni te-meqi za kona~no normativno regulisawe sistema odbrane i br`inapredak u svim oblastima.

Na dnevnom redu Skup{tine ovih dana je i rasprava o buxe-tu za 2008. godinu. Kako je najavqeno, vojni buxet }e biti punijinego ranijih godina i ne}e biti optere}en takozvanim prelaznimobavezama i dugovima prema dobavqa~ima. Zbog smawewa opera-tivnih tro{kova, po svoj prilici, bi}e zabele`en i suficit.

Vojni buxet za narednu godinu dobrim }e delom biti usmerenna popravqawe materijalnog polo`aja zaposlenih, a ima}e i zna-~ajnu razvojnu komponentu, jer je oko 20 odsto sredstava predvi|e-no za investicije, {to je vi{e nego u prethodne tri-~etiri godinezajedno.

Stvari, dakle, polako dolaze na svoje mesto.

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac sa saradnicima bora-vio je 5. decembra u poseti Francuskoj, gde je od francuskog kolegeErve Morena dobio uveravawa i garancije da }e kontingent vojnikate zemqe iz sastava Kfora, koji se nalazi na jednom od najrizi~nijih

mesta izme|u Srba i Albanaca, na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, reagova-ti ukoliko bilo ko bude `eleo da destabilizuje taj deo Srbije.

Posle razgovora sa Morenom u Parizu, ministar [utanovac rekaoje da su predstavnici francuskog Ministarstva odbrane svesni da je wi-hovo prisustvo na Kosovu neophodno, ali je dodao da nisu razgovarali oeventualnom pove}awu francuskih trupa.

Tokom razgovora o bezbednosnoj situaciji na jugu Srbije, u zapadnojMakedoniji i u regionu, oceweno je da je ona relativno bezbedna, ali daje „pod znakom pitawa“ situacija posle 10. decembra.

„Jasno je da niko ni u francuskom Ministarstvu odbrane ni u Natoune mo`e da ka`e da nije spreman za eventualne poku{aje destabilizacije.Mislim da su potpuno spremni i svesni kako bi trebalo da reaguju i na-

15. decembar 2007.

AKTUELNO

USVOJENI ZAKONI O ODBRANI I VOJSCI

UTRT PUT REFORMAMAPosle dono{ewa dva najva`nija normativnaakta za sistem odbrane otvoren je prostor za zavr{nu fazu profesionalizacije,modernizacije i reorganizacije oru`anihsnaga, te poboq{awe socijalnog statusazaposlenih U no}i izme|u 10. i 11. decembra poslanici Skup{tine Sr-

bije usvojili su Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije ~ime jeuspostavqen formalni normativni okvir za funkcionisawe si-stema odbrane. Pored dono{ewa ostalih sistemskih akata,usvajawe zakona o odbrani i Vojsci omogu}ava raspisivawepredsedni~kih izbora do kraja 2007. godine, kako to predvi|aUstavni zakon.

Reformski procesi u domenu profesionalizacije i moder-nizacije Vojske, te re{avawa socijalnog statusa zaposlenih usistemu odbrane, bili su znatno ote`ani ili onemogu}eni zbog

Predsednik Republike Srbije Boris Ta-di} i ministar odbrane Dragan [utanovacprisustvovali su sastanku Kolegijuma na~elni-ka General{taba Vojske Srbije i komandanataoperativnih sastava i brigada VS.

Na~elnik General{taba VS general-pot-pukovnik Zdravko Pono{, sa saradnicima, de-taqno je informisao predsednika Tadi}a i mi-nistra [utanovca o aktivnostima Vojske uproteklom periodu i bezbednosnoj situaciji uzemqi.

Na sastanku su razmatrane aktuelne me-re za spre~avawe nastanka vanrednih doga|a-ja i dostignuti nivo transformacije Vojske Sr-bije (organizacijsko-mobilizacijske promene, novi doktrinarni dokumen-ti, qudski resursi i sistem obuke). Razgovaralo se i o daqim pravcimarazvoja Vojske Srbije i te`i{nim zadacima u narednom periodu.

M I N I S T A R [ U T A N O V A C

Vojnici Francuske iz sastavaKfora, koji se nalaze na jednomod najrizi~nijih mesta izme|u Srba i Albanaca, na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, reagova}eukoliko bilo ko bude `eleo da destabilizuje taj deo Srbije

S A S T A N A K K O L E G I J U M A N A

KFOR GARANTUJE BEZBEDNOSTNA KOSOVU

ANALIZA BEZBEDNOS

nepostojawa vaqanog zakonskog okvira. Sada je otvoren put dase usvoje potrebna podzakonska akta u nadle`nosti Vlade i Mi-nistarstva kojima bi se i prakti~no sprovele u delo odredbenovousvojenih zakona.

Zakonom o odbrani predvi|eno je usvajawe niza dokumena-ta poput Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbra-ne, Doktrine Vojske Srbije, Strategijskog pregleda odbrane idugoro~nog plana razvoja sistema odbrane.

Obrazlaù}i predloge zakona, ministar odbrane Dragan[utanovac je pred poslanicima rekao da }e oni omogu}iti efi-kasan sistem odbrane kao garant bezbednosti Srbije i wenih gra-|ana, povoqno bezbednosno okruèwe, mir u regionu i integra-cione procese. On je dodao da sistem odbrane mora da garantujenezavisnost, suverenost i teritorijalnu celovitost Srbije, za-{titu nacionalnog identiteta gra|ana, o~uvawe i razvoj demo-kratskih procesa, unutra{wu bezbednost, napredak, za{titu ì-vota i zdravqa gra|ana, te za{titu ìvotne sredine i drugih dr-àvnih resursa.

Doneseni zakoni unose nekoliko zna~ajnih izmena u odnosuna prethodna normativna akta, naro~ito u pogledu instituta de-mokratske i civilne kontrole oru`anih snaga, uvo|ewa aktivnei pasivne rezerve, prava na sindikalno organizovawe, novih~inova, statusa civilnih lica na slu`bi u Vojsci i organizacijeverske slu`be. I na~in obra~una plata od januara 2008, kadZakon o Vojsci stupa na snagu, bi}e znatno izmewen.

A. PETROVI]

MINISTAR ODBRANE SAKOMANDANTOM ZDRU@ENIHSNAGANATOMinistar odbra-

ne Dragan [utanovacsastao se 7. decembra sakomandantom zdru`enihsnaga Nato u Napuquadmiralom MarkomFicxeraldom. Tema raz-govora bila je trenutnabezbednosna situacija uregionu.

Ministar [utano-vac dobio je uveravaweod admirala Ficxeral-da da }e Kfor u~initisve da o~uva mir i bez-bednost na Kosovu i Me-tohiji.

SUSRET GENERALA PONO[AI VICEADMIRALA GALAGERASastanak na~elnika General{taba Vojske Srbije general-

potpukovnika Zdravka Pono{a i zamenika komandanta Evropskekomande Oru`anih snaga SAD (EUCOM) viceadmirala Ri~ardaGalagera odr`an je 6. decembra, u okviru jednodnevne posete vi-ceadmirala Galagera Srbiji.

U razgovoru, viceadmiral Galager je potvrdio spremnostameri~kih snaga da na Kosovu i Metohiji obezbede mir i bezbed-nost za sve gra|ane i izrazio zadovoqstvo dosada{wom sarad-wom ameri~kog kontigenta sa 4. brigadom Vojske Srbije.

General Pono{ i viceadmiral Galager razgovarali su i ounapre|ewu saradwe Vojske Srbije sa EUCOM u okviru Programadr`avnog partnerstva Srbije i Ohaja. Istaknuto je da je saradwa

Tom je prilikom nagla{eno da je bezbednosna situacija na jugu Srbi-je i u Kopnenoj zoni bezbednosti stabilna. Istaknut je i zna~aj dosada-{we dobre saradwe Vojske Srbije i Kfora na svim nivoima.

U P O S E T I F R A N C U S K O J

^ E L N I K A G E N E R A L [ T A B A V S

pomiwu da ne sme da se ponovi ono {to se dogodilo 17. marta 2004. go-dine“, rekao je [utanovac.

Upitan da li je razgovarano o budu}em statusu Kosova, [utanovac jeodgovorio da on apsolutno podràva nastavak pregovora, oceniv{i da jevi|ewe francuskog ministra odbrane da Kosovo ide u pravcu koji moèda zna~i nezavisnost, ali da Moren nije èleo da prejudicira re{ewe.

[utanovac je naveo da je u interesu i Francuske i Natoa da ne do-|e do destabilizacije stawa na Kosovu.

Ministar odbrane je rekao da je bilo re~i o vojno-ekonomskoj sa-radwi, kao i o saradwi u oblasti vojnog {kolstva, i podsetio da se upro{losti veliki broj srpskih oficira {kolovao u francuskim vojnim{kolama i da bi tu tradiciju trebalo nastaviti.

Pred zavr{etkom je tender u kome postoji izvesna mogu}nost nabav-ke telekomunikacione opreme iz Francuske, ali za to je potrebna dozvo-la vlade te dr`ave. „Rekli su da }e u~initi sve da dobijemo tu saglasnost“,rekao je ministar. On je dodao i da je to deo strate{kog planirawa i bu-du}e saradwe Srbije i Francuske.

NE SITUACIJE

Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja jedna od najuspe{nijih,posebno u domenu razmene malih jedinica kao najefikasnijem na-~inu obuke.

Planom bilateralne vojne saradwe sa Evropskom komandomOru`anih snaga SAD za 2007. planirano je vi{e od 35 zajedni~-kih aktivnosti, a do sada je realizovano vi{e od 30.

Posebno je razmotrena mogu}nost unapre|ewa saradwe u okvi-ru Programa me|unarodne vojne obuke i obrazovawa (IMET), krozkoji je do sada {kolovano ukupno 15 pripadnika Vojske Srbije.

Sektor za politiku odbrane Ministarstva odbrane, u proteklih je se-dam meseci znatno pro{irio i intenzivirao me|unarodnu vojnu sarad-wu, uobli~io nove strategijske dokumente kojima se profili{u glavnipravci daqe reforme sistema odbrane i postavio osnove organizaci-je koja je va`an instrument realizacije opredeqene politike odbrane. O realizovanim aktivnostima, rezultatima i planovima vojne sarad-

we i nastavku reformskog procesa razgovarali smo sa mr Du{anom Spaso-jevi}em, pomo}nikom ministra za politiku odbrane.

Œ Me|unarodna vojna saradwa sa pojedinim dr`avama jeste i naj-razvijeniji oblik me|udr`avne saradwe. U tom okviru imali stesusrete na visokom nivou u SAD, Velikoj Britaniju, nedavno u Tur-skoj i Francuskoj. Intenzivna je saradwa i sa susedima i u me|u-narodnim bezbednosnim organizacijama. Koje teme su preovlada-vale i kakvi su stavovi Va{ih sagovornika o pitawima va`nim zaSrbiju i wenu vojsku?– Me|unarodna vojna saradwa je izuzetno zna~ajan segment ne sa-

mo politike odbrane nego i ~itavog sistema i va`an dr`avni resurs.Vojska je i veoma bitan instrument spoqne politike. Prilikom svih su-

Nedvosmislenoopredeqewe politikeodbrane Srbije jesurazvijen sistem odbranei sna`na vojska. To podrazumeva jakudr`avu, a prioritettakve politike jestestvarawe zdravihinstitucija. Svakisegment sistema morabiti ~vrst i otporan, jer samo u sinergijimo`emo do}i do boqihrezultata.

MAGISTAR DU[AN SPASOJEVI], POMO]NIK MINISTRA ZA POLITIKU ODBRANE

15. decembar 2007.

SINERGIJOMDO BOQIH REZULTATA

Œ Veliki problem Srbije i bezbednosnirizik u regionu jeste budu}i status Koso-va i Metohije. Kako ga daqe re{avati?

– Najboqe za Srbiju, region i we-govu evropsku budu}nost jeste da se re-{ewe za budu}i status na|e sporazum-no, me|usobnim kompromisom. Mini-starstvo odbrane punim kapacitetompodràva aktivnosti dràvnog prego-vara~kog tima i mi }emo u~initi sve izna{eg domena da sprovedemo politikudràvnog vrha.

Istovremeno, za sve vreme dok sutrajali pregovori, isticali smo da Ko-sovo i Metohija nisu vojni problem, ne-go politi~ko-pravno pitawe, za koje re-{ewe treba na}i u okviru me|unarod-nog prava i sistema Ujediwenih nacija.

Dobra okolnost je {to sve zemqeregiona kao svoj prioritet imaju ~lan-stvo u Evropskoj uniji. Potpuno smo sa-glasni sa tim da za Kosovo i Metohijutreba na}i evropsko re{ewe. Po{toje Evropska unija koncept zasnovan nakonsenzusu i kompromisu, i taj problemtreba re{iti na taj na~in.

Uvereni smo da se problem budu-}eg statusa Kosova i Metohije mo`e re-{avati samo primenom evropskihprincipa i evropskih standarda, uz pu-

no po{tovawe me|unarodnog prava. Odstupawe od principa do-govora i kompromisa mo`e biti pogubno za ~itav region.

Œ Na funkciji potpredsednika Koordinacionog tela za op-{tine Bujanovac, Medve|a i Pre{evo, ukqu~eni ste u re-{avawe bezbednosnih i drugih pitawa na tom podru~ju. Ka-ko procewujete trenutno stawe?– Stawe na jugu centralne Srbije za sada je stabilno, ali

mo`e da preraste u krizu. Mi veoma pomno pratimo razvoj bez-bednosne situacije u ~itavom regionu, na severozapadu Makedo-nije, na teritoriji ju`ne srpske pokrajine i na jugu centralneSrbije i spremni smo da odmah reagujemo na svaki poku{aj de-stabilizacije.

Va`no je naglasiti da Vojska ima veoma konstruktivnu uloguu o~uvawu bezbednosti i stabilnosti u tom podru~ju. Uloga kojuostvaruje ^etvrta brigada, sa komandantom pukovnikom Milosa-vom Simovi}em na ~elu, ocewena je izuzetno pozitivno ne samome|u lokalnim stanovni{tvom ve} i u svim kontaktima koje smoimali sa stranim predstavnicima.

Civilno-vojna saradwa koju aktivno sprovodi na{a briga-da, kao {to je snabdevawe vodom i ogrevom doma}instava u uda-qenim selima u Kopnenoj zoni bezbednosti, a posebno lekarskipregledi me{tana u tim selima ili rad lekara VMA u Bujanovcu,sve to doprinosi sticawu poverewu u Vojsku. A time svakako iodr`avawu stabilnosti na tom podru~ju.

Œ Posle usvajawa i predaje Prezentacionog dokumentasledi usvajawe Bezbednosnog sporazuma. Koliko brzo bi,prema Va{oj proceni, mogle da se odvijaju naredne aktiv-nosti u okviru na{eg ~lanstva u Partnerstvu za mir?– Ministarstvo odbrane je, odmah posle stupawa na du-

`nost novog rukovodstva, u maju ove godine, u rekordno kratkomroku, zavr{ilo Prezentacioni dokument. Po{to je pro{ao vla-dinu proceduru i konsenzusom usvojen, Prezentacioni dokumentje po~etkom septembra u Briselu predat predstavnicima Alijan-se. U tom dokumentu mi smo istakli u kojim oblastima `elimosaradwu i koje kapacitete nudimo za weno ostvarivawe. Taj brojje zaista veliki, a izdvajam demokratsku i civilnu kontrolu Voj-

sreta nailazili smo na izuzetno do-bar prijem, uprkos otvorenim pita-wima koja optere}uju na{e odnose.Prilikom posete Sjediwenim Ameri~-kim Dr`avama imali smo ozbiqne sa-govornike u Beloj ku}i, Kongresu, Pen-tagonu i Stejt departmentu, a pred na-ma su, krajem decembra, izuzetno va-`ne bilateralne konsultacije, gde }e-mo sa najvi{im ameri~kim zvani~ni-cima ponovo razgovarati ne samo ovojnoj saradwi nego i sveukupnoj po-liti~koj situaciji u regionu. To }e bi-ti jo{ jedna prilika da Srbija predo-~i i obrazlo`i svoje stavove, predveoma te{ke i kqu~ne odluke koje sle-de za ~itav Balkan.

Prilikom posete Velikoj Brita-niji zakqu~ili smo da je saradwa uoblasti odbrane jedan od najrazvije-nijih oblika me|udr`avne saradwe. Abilo bi i nama i wima dra`e da je ta-ko razvijena saradwa i u oblasti eko-nomije, kulture i politike.

Tokom posete ministra odbraneFrancuskoj razgovarali smo o novimperspektivama srpsko-francuskih od-nosa, pre svega u oblasti {kolovawana{ih stare{ina. Poznato je da Fran-cuska ima kvalitetno vojno {kolstvo ida je jo{ Kraqevina Jugoslavija svojeoficire {kolovala na presti`nim francuskim vojnim akademi-jama. To je veoma delotvoran na~in povezivawa dve vojske, dvasistema odbrane i dve zemqe.

Posebno bih izdvojio nedavnu posetu Turskoj, gde sam bo-ravio u sastavu delegacije koju je predvodio predsednik Bo-ris Tadi}. Tom je prilikom potvr|eno zajedni~ko opredeqeweda se pro{iri saradwa u oblasti odbrane, ~emu }e doprine-ti i poseta ministra [utanovca Ankari po~etkom slede}e go-dine.

Teme koja preovladavaju u svim na{im me|unarodnim susreti-ma jesu bilateralna saradwa u oblasti odbrane i bezbednosnasituacija u regionu. Srbija je, prema priznawu ve}ine na{ih sago-vornika, kqu~ni faktor regionalne stabilnosti. Bez jake i stabil-ne Srbije nema ni bezbednog i prosperitetnog regiona.

Œ Regionalna saradwa doprinosi uspostavqawu novog po-verewa i bezbednijeg okru`ewa i jedan je od spoqnopoli-ti~kih prioriteta Srbije, kome sistem odbrane daje zapa-`en doprinos. U toj saradwi imamo {ta da ponudimo i uokviru regiona i {ire? – Prve posete novog rukovodstva ministarstva odbrane

upravo su bile zemqama u okru`ewu. Pored zna~aja dobrosu-sedskih odnosa, koji su na dobrobit i u interesu svih, ta sarad-wa nam je posebno va`na s obzirom na to da je jedan od uslovaza prijem u Evropsku uniju.

U ve}ini regionalnih bezbednosnih inicijativa Srbija u~e-stvuje ravnopravno. U nekima imamo status posmatra~a, ali jena{a uloga svuda veoma konstruktivna.

Izdvojio bih sastanak u Dubrovniku, odr`an na nivou po-mo}nika ministara za politiku odbrane u septembru, na kome suprvi put predstavnici zemaqa regiona radili bez posrednika.Napravili su jedan koristan ugovor i perspektivan dogovor oiskori{}avawu kapaciteta koje region mo`e da ponudi partne-rima u Evropskoj uniji, Partnerstvu za mir i Ujediwenim naci-jama.

Iz Srbije su kao dva va`na resursa prepoznati Vojnomedi-cinska akademija i Centar ABHO u Kru{evcu.

PRIORITETI ME\UNARODNEVOJNE SARADWE

Razvijawe me|unarodne vojne saradwedeo je napora Srbije za pribli`avaweevropskim i drugim integracijama, ja~awawene bezbednosti i o~uvawa vitalnih nacio-nalnih interesa.

Radi}emo i na intenzivirawu saradweu okviru Partnerstva za mir, unapre|ivatisaradwu sa Evropskom unijom i podr`ati voj-nu ekonomsku saradwu ne samo sa evropskimzemqama nego i sa onima koje su bile sna`anpartner nekada{we Jugoslavije u okviru po-kreta nesvrstanosti.

[kolovawe na{eg kadra u inostranstvutako|e je prioritet. Doskoro, na primer, ni-smo imali nijednog pripadnika na {kolova-wu u SAD, a kada sam nedavno bio tamo u po-seti, imali smo ih deset. Pro{iri}emo tu sa-radwu, posebno sa Francuskom, a tako|e idruge oblike stru~nog usavr{avawa, kao {tosu general{tabna i komandno-{tabna usavr-{avawa i razni kursevi. To je ulagawe u qudekao na{e najve}e bogatstvo i osnovni resurssistema odbrane.

Sa zadovoqstvom isti~em i ono {to mimo`emo da ponudimo drugima, nastavqaju}idobru vojni~ku tradiciju u brojnim oblastima.

Œ Koji su osnovni principi na{e poli-tike odbrane?

– Nedvosmisleno opredeqewe poli-tike odbrane Srbije jeste da imamo razvi-jen sistem odbrane i sna`nu vojsku. To pod-razumeva da imamo i jaku dr`avu. Moj li~-ni prioritet u kreirawu politike odbra-ne je stvarawe zdravih institucija u okvi-ru sistema odbrane. Svaki deo sistemamora biti ~vrst i otporan, jer samo u si-nergiji mo`emo do}i do boqih rezultata.

Da bi daqe sna`ili sistem, u Stra-tegijskom pregledu odbrane poja~ali smoneke wegove segmente.

A skepticima koji misle da se re-formom Vojska slabi mora se re}i dagre{e. Mi apsolutno ho}emo sna`nijuvojsku i samo u proteklih sedam mesecistvorili smo nove preduslove za wenoja~awe. Pogledajte samo novi buxet,znatno je ve}i nego u nekoliko prethod-nih godina. Takav buxet }e omogu}iti bo-qi standard qudi u sistemu i nova ula-gawa u modernizaciju i opremawe.

Tako|e, poboq{awem socijalnog imaterijalnog polo`aja pripadnika Voj-ske ho}emo da u~inimo tu profesiju pri-vla~nijom za mlade qude.

Veliki odziv regruta u posledwih nekoliko rokova je pozi-tivan signal za novo rukovodstvo Ministarstva odbrane i mi-nistra [utanovca.

Svakako da se u na~elu zala`emo i za ve}e u~e{}e u me-|unarodnim mirovnim misijama. U ovom trenutku, kada imamoovakvu situaciju sa Kosovom i Metohijom, razumqivo je da nemo`emo u ve}em broju da u~estvujemo u mirovnim misijama, ali}e mera na{e snage sutra biti upravo u~e{}e u takvim opera-cijama.

Radenko MUTAVXI]

ske, za koju smo od Evropske komisijeprvi put pozitivno oceweni – i to jeistaknuto u wenom izve{taju krajemnovembra. To je zaista veliko pri-znawe ministru i novom timu Mini-starstva odbrane.

Slede}i korak je zakqu~ivaweBezbednosnog sporazuma, tipskogugovora koji je do sada zakqu~ilo vi-{e od devedeset dr`ava i me|una-rodnih organizacija. Me|u wima sui Ujediwene nacije, Evropska unija,OEBS, Rusija, Ukrajina, Belorusija,sve dr`ave Partnerstva za mir, Me-diteranskog dijaloga, Australija...Srbija je za sada jedina zemqa uEvropi koja jo{ nije potpisala Bez-bednosni sporazum. Posle wegovogzakqu~ivawa prvi slede}i korak biobi otvarawe sedi{ta na{e misije uBriselu.

Mi smo zavr{ili Individualniprogram partnerstva za 2008. i no-silac tog posla bio je Sektor za po-litiku odbrane, ta~nije na{a Upravaza me|unarodnu vojnu saradwu. Netreba zaboraviti ni kolege iz MUP-a i, naravno, Ministarstvo spoqnihposlova, sa kojim blisko sara|ujemo.

Saradwa u okviru Partnerstvaza mir omogu}ava Srbiji da razvijasvoj sistem odbrane, da mo`e odgovo-riti na sve rizike, izazove i pretwe.

Œ Svim navedenim procesimaprethodi kvalitetna priprema,u kojoj se veliki deo posla oba-vqa upravo u Sektoru za poli-tiku odbrane, kome ste Vi na ~e-lu. [ta je trenutno najaktuelni-je {ta okupira najvi{e pa`we ienergije?– Jedan od te`i{nih zadataka u

Sektoru za politiku odbrane bio jerad na izradi strategijskih dokume-nata, kao {to su Strategija nacio-nalne bezbednosti, Strategija odbra-ne i Strategijski pregled odbrane.

Na tome je radila Uprava zastrategijsko planirawe, koja odre|u-je tempo reformi sistema odbrane itransformacije Vojske.

Veoma je zna~ajan i rad na novoj organizaciji sistema od-brane, gde kqu~nu ulogu ima Uprava za organizaciju, koja je sadau na{em sastavu. Organizacija je upravo jedan od instrumenatapolitike odbrane i veoma je va`no {to se vrh te funkcije na-{ao u na{em sektoru.

Jedan od zadataka Uprave za me|unarodnu vojnu saradwujeste da obezbedi iskustva iz inostranstva i podr{ku za teprocese.

Isti~em i rad Instituta za strategijsko istra`ivawe, koji jetako|e u sastavu Sektora za politiku odbrane, i koji je nedavno zasvoje aktivnosti dobio donaciju Norve{ke od 600.000 evra.

1015. decembar 2007.

DONACIJEDo sada je realizovana jedna donacija u

2004. godini (Nema~ka), dve tokom 2005. go-dine (Kina i Nema~ka) i ~etiri tokom 2006.godine (Evropska komanda Oru`anih snagaSjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Danska,Francuska i Velika Britanija).

U 2007. godini realizovano je 14 ugo-vora o donacijama. Francuska je doniralasredstva i opremu u vrednosti od 1.520 evra;Danska u ukupnoj vrednosti od 161.322 evrai 1.831.661 dinara (ra~unarska oprema,kancelarijska oprema i name{taj); Norve{kau ukupnoj vrednosti od 1.386.116 evra i6.200.000 norve{kih kruna (laka poqskabolnica nivoa 2, oprema i materijali, kan-celarijska oprema); Velika Britanija u vred-nosti 461.450 dinara (sredstva za oprema-we Medija centra); Institut Xeferson uukupnoj vrednosti od 185.000 dolara i63.760 funti (oprema za uvo|ewe Internetai ostala oprema i materijali) i Program zarazvoj Ujediwenih nacija u vrednosti od114.945 dolara (oprema za uni{tavawe min-sko-eksplozivnih sredstava u Para}inu).

INTERVJU

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Mnogo je snagapotro{eno preosam godina upoku{ajima darazumemo kolikonas ima, {tamo`emo i dokle. A posle toga smonacionalnuenergiju, koja – tose videlo – nijesasvim neiscrpna,rasipno tra}ilina ogor~enompoimawu globalnenepravde. Ikona~no smo mo`darazumeli dapravde nema, ilida je ima utragovima, ili daje onaraspore|ena uskladu sa snagomonoga koji je deli.Nije ute{no, ali jedobro znati.

KAMENI^KI VIS

ro{ao je 10. decembar. To je bio jedan, jo{jedan od mnogih „najdu`ih dana“ u dramati~nojsrpskoj istoriji. Zavr{eni su pregovori

o Kosmetu, a znali smo, ili bar slutili {ta se mo`e dogoditi kad oni propadnu.

U stvari, sve na{e slutwe svedene su nao~ekivawa. A i ona su nepouzdana, jer kako je rekao^er~il „istorija je haoti~ni skup neverovatnihmogu}nosti koje su ostvarene!“. Tek kada se povest„realizuje“, mogu}e je govoriti o uzrocima velikihnacionalnih trauma. Kod nas, to je tragawe za izlazom izvan kategorije mo}i. Poku{aj da se prona|e ~ista pravda u prqavom nasiqu. U me|unarodnim odnosima to se ponegde defini{ekao „odnos snaga“. Relacija koju dobro vaqarazumeti, pou~no je za pre`ivqavawe.

Mnogo je snaga potro{eno pre osam godina u poku{ajima da razumemo koliko nas ima, {ta mo`emo i dokle. A posle toga smo nacionalnuenergiju, koja – to se videlo – nije sasvim neiscrpna,rasipno tra}ili na ogor~enom poimawu globalnenepravde. I kona~no smo mo`da razumeli da pravdenema, ili da je ima u tragovima, ili da je onaraspore|ena u skladu sa snagom onoga koji je deli.Nije ute{no, ali je dobro znati.

ekovi prolaze, ali se za Srbe ni{ta ne mewa, a ne{to ~ak ide „na gore“. I 1903. i 2003. u Srbiji su ubijeni vladari: jedan kraq, jedan

premijer. U oba stole}a traju diplomatske i realnebitke oko teritorija. S tim {to je jo{ u 19. vekugeneral Jovan Belimarkovi} razbio Turke uGrdeli~koj klisuri i oterao ih do ispod Vrawa. Na Zebrwaku je srpska truba 1912. godine ozna~ilakona~an povratak Osmanlija u Malu Aziju. Wihovicivilizovani potomci su danas dobri doma}inina{im turistima. Srbi ve} godinama bez nasiqaosvajaju sekularnu Tursku.

Izgleda, ipak, da je po~etak 21. veka za Srbijugori nego prethodni. Neko se ovih dana izraziometeorolo{kom parabolom, pa rekao da se „crni oblaci ponovo nadvijaju nad Balkanom!“.

Je li? Kao da su se uop{te razilazili. Ko {ta radi, Balkanci `ive u vremenu izme|u dvarata. Zale~e rane, zakrpe koporane, zategnu kolane i opanke, spreme ne{to xebane i taina – pa {ta imBog da! Nesre}a je zajedni~ka, a iz we svako izvla~ikoliko ume i kako mu poma`u ja~i od svih lokalnihnesre}nika.

Evo, svi qudi koji imaju ne{to razuma boje se da bi na Balkanu ponovo moglo da pukne. Je li to„bure baruta“, zapaqiva sintagma iz neugasivogratni~kog mita? Ili ne{to mnogo novije i mnogogore? Zar taj barut nije spalio jo{ vojvoda resavski,Stevan Sin|eli}, u jednom {ancu na êgru. A êgar jeodmah iznad Ni{a, desno od sela Kamenice, ispodjednog stenovitog vrha koji se poeti~no naziva„Kameni~ki vis“! êgar miruje, bio sam nedavnotamo, gledao sa kule, oko koje ve~no straàritre{weva artiqerija! Sve se u}utalo, ama barut jok!

Kad je prestao da bude vojni kadet u Be~u, negdeu sredini Prvog svetskog rata, Miroslav Krleàprobao je da prepliva neku reku, da l’ Savu, da l’Drinu i pridruì se Srbima. Ali nije preplivao.Odustao na pola vode, i vrnuo se na svoju stranu.Skinuo je uniformu, i u ~asovima dokolice ispisaopou~nu basnu o „balkanskoj kr~mi“ i wenimìvuqkama. Tamo u woj sve je zanosno i opojno, uz kiselo vino i ra{timovanu muzi~ku bandu, dok sene pretera u ispijawu brqe i neko ne ispali hitac,prvo u svetiqku a onda u bilo koga. To je Balkan.

alkan se promenio, jer se oko wegove sudbine ne brinu samo mo}ne kom{ije, kao nekada „Ka und Ka“ monarhija Frawe Josifa. Ovde je

stigao, ne{to li~no, pomalo preko izaslanika,imperijalni gospodar sveta. Malo li je! Srbija jeina~e mnogo godina kuburila sa izborom saveznika.

Kad smo bili uvereni da smo ih kona~no na{li,nekoga ko }e nas razumeti i da tako sve krene putemsklada i obo`avawa principa, ispalo je da smo u krivu. Na{i novi saveznici su prijateqi na{ihstarih protivnika. Na{i stari saveznici su uz nas.Pre osam godina ih nismo ni imali. Ni jedne ni druge. Nismo mogli sami, ne mo`emo ni sa wima.[ta tu uop{te nije u redu?

Ne o~ekujte odgovor, jer ga u skoro vremene}emo ni imati. Pogledajte, bar jo{ jednom,^er~ilovu definiciju istorije. Nama se ponovoostvaruje najgora opcija. O tome je i re~.

I civilna i vojna vlast se spremaju za najgorumogu}nost. A ona se svodi na samoprogla{eweKosova za dr`avu. To Pri{tina ne}e uraditi dok nedobije signal iz Brisela i Va{ingtona. I to je samopo~etak najgore mogu}nosti. Slu{ao sam pre neki dangenerala Pono{a. Wegova eksplikacija mi je bilamalo komplikovana. Situacija je stabilna, ali...Vojska je, u svakom slu~aju spremna za sve. A ima bardesetak scenarija, u kojima jedan drugoga sti`e.

Ako mi je jo{ ne{to presko~ilo iz ve}izbledelih klasi~nih vojnih znawa, mislim da bisituacija oko Kosovske Mitrovice mogla da budenajkriti~nija. Dobro jutro, Kristofere! Ne, ovde neotkrivam toplu vodu, re~ je samo o misiji Kfora. Akoje wihove snage sprovode kako vaqa, eto wima sudarasa „Anom“. A to bi mogao da bude po~etak haosa. Onikoji kontroli{u krizu mogli bi da ispuste dizgine ikam{ik iz ruke. Ugasilo bi se svetlo u kr~mi...

vropa tra`i od svih „da se uzdr`e od nasiqa!“.Ta poduka lepo zvu~i, taman kao da je izre~enaosnovcima, sklonim da se polemaju oko lopte.

Sve {to su veliki majstori i kroja~i uradili, samopo sebi je ambijent za nasiqe i silovito razbijawetanke skrame hla|ewa strasti, koja nekako poku{avada smiri grozno `ari{te.

U svom tmurnom nadahnu}u, jedan mladisatiri~ar re~e i ovo: „Ako se ovako nastavi, na Kosovu ne}e trebati mediji. O svemu }e nasobavestiti dva vrana gavrana!“.

Autor je komentator lista „Politika“

Ministar odbrane Dragan [utano-vac sastao se, 11. decembra u Pa-lati Srbija, sa ministrom odbraneRumunije Teodorom Male{kanuom.

Tema razgovora bili su me|unarodna voj-na saradwa i bilateralni odnosi dvejudr`ava, te aktuelna politi~ka i bezbed-nosna situacija u regionu.

Ministar [utanovac izrazio je za-dovoqstvo zbog posete zvani~nika ~ija dràva u posledwe vreme izraà-va stavove koji se u velikoj meri poklapaju sa stavovima Republike Srbi-je. On je zahvalio rumunskom kolegi zbog angaòvawa kontingenta wiho-vih snaga u okviru Kfora.

[utanovac je pozitivno ocenio stavove ministra Male{kanua o re-{avawu pitawa statusa Kosova i Metohije. „Rumunska strana je izrazilaveoma jasne stavove da nije dobro oro~avati pregovore o statusu Kosovai Metohije, nego da je znatno boqe pregovarati dok se ne do|e do obo-strano prihvatqivog re{ewa. Slo`ili smo se i da Rumunija nije jedinazemqa koja ima takav stav”, rekao je ministar [utanovac.

Ministar Male{kanu je rekao da Rumunija podr`ava pregovore ostatusu Kosova i Metohije ~iji bi ishod prihvatile obe strane i Savetbezbednosti. „Smatramo da bilo kakvi unilateralni potezi, koji nisu za-

DOGA\AJIP O S E T A M I N I S T R A

O D L I ^ A N O D Z I V R E G R U T A U D

SVE RADIJE U VOJNIKE

SNA@NA PODRumunija izra`ava veoma

jasan stav da nije dobro

oro~avati pregovore o statusu

Kosova i Metohije, nego da je

znatno boqe pregovarati dok

se ne do|e do obostrano

prihvatqivog re{ewa

Pismo ministra Dragana [utanovcaministrima odbrane zemaqa ~lanica Nato

O^UVAWE EVROPSKIHVREDNOSTIMinistar odbrane Srbije uputio je pismo ministrimaodbrane zemaqa ~lanica NATO, pre sastanka koji suoni odr`ali 7. decembra u Briselu, u kome ih jeupoznao sa svojim stavovima pred dono{ewe va`nihodluka, ne samo za Srbiju, ve} i za region i ukupneprocese evropske bezbednosti i saradweUpravo u ovom trenutku velike neizvesnosti u vezi sa procesom

pronalaèwa sporazumnog re{ewa budu}eg statusa Kosova i Meto-hije, èlim da naglasim da Srbija ostaje duboko posve}ena o~uvawumira i stabilnosti u regionu. Moja zemqa zakonito brani svoj suv-erenitet i teritorijalni integritet putem politi~kog procesa prego-varawa i po{tovawa me|unarodnog prava. Osim toga, kroz mere iz-gradwe poverewa i intenzivnu prakti~nu saradwu izme|u Vojske Sr-bije i KFOR, pruàmo punu podr{ku politi~kom procesu koji je utoku, isti~e na po~etku pisma ministar [utanovac.

U potpunosti sam uveren da ste dobro upoznati sa svim ~iweni-cama i u vezi sa budu}im statusom Kosova i Metohije. Ishod ovogprocesa ne}e samo ozbiqno uticati na budu}nost Srbije ve} }e uti-cati i na budu}nost region u celini. Zapadni Balkan se udaqava odsvoje bliske burne istorije i na pravom je putu da konsoliduje tekovinedemokratije i da obezbedi odr`iv mir. Sve zemqe regiona imaju za-jedni~ki imeniteq koji pru`a osnovu za o~uvawe mira i stabilnosti -~lanstvo u Evropskoj uniji.

Me|utim, odgovornost za krajwi ishod ovog zaista osetqivogprocesa ne snose iskqu~ivo zemqe u regionu, ve} i me|unarodna za-jednica koja je intezivno anga`ovana u ovom procesu od samog po~et-ka. Bezbednost u regionu je od najve}eg zna~aja i kqu~ni preduslov zaprosperitetnu budu}nost. Ne mogu dovoqno jako da naglasim koliko jebitno uspe{no razre{ewe pitawa budu}eg statusa Kosova i Metohijeza bezbednost i trajni mir u regionu. Srbija nastoji da svi koji suukqu~eni u ovaj proces ostanu usredsre|eni i da se ~vrsto pridr`ava-ju osnovnog stava da kona~na odluka o budu}em statusu Kosova i Meto-hije mora biti prihvatqiva za obe strane. Neophodno je da svako de-lovawe koje bi moglo da ugrozi takav ishod bude spre~eno.

Vojska Srbije }e i daqe sara|ivati sa KFOR kao jedinim snaga-ma nadle`nim za bezbednost na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, mise u potpunosti oslawamo na obe}awa koja smo dobili od najvi{ihzvani~nika NATO, da }e KFOR odlu~no reagovati na svaki postupakkoji vodi ka nestabilnosti i da }e {tititi sve stanovnike Kosova iMetohije, posebno one srpske i nealbanske nacionalnosti. @eleobih da ponovim da }e Srbija i wene snage bezbednosti u~initi sve{to je u wihovoj mo}i, ukqu~uju}i primenu najo{trijih mera, radio~uvawa mira i stabilnosti na jugu centralne Srbije u slu~aju es-kalacije krize.

Pi{em Vam kao ministar odbrane zemqe koja ostvaruje potpunucivilno-demokratsku kontrolu nad svojom Vojskom, zemqe koja je part-ner u NATO kroz PzM, zemqe koja je duboko posve}ena o~uvawu vred-nosti evropske i evroatlanske zajednice, i iznad svega vrednostime|unarodnog prava i UN. [ta vi{e, pi{em Vam kao istaknutom kole-gi iz zemqe ~lanice NATO a time i kao nekome ko ima pravo dadonosi odluke u okviru uloge NATO i KFOR u suo~avawu sa rastu}imtenzijama i predstoje}im periodom nesigurnosti u regionu. Impera-tiv je da se kontroli{e situacija na Kosovu i Metohiji i da se o~uvabezbednost svih wenih gra|ana.

@eleo bih da Vas zamolim da razmotrite moje stavove na pred-stoje}em sastanku ministara odbrane dr`ava ~lanica NATO uBriselu. Kao i uvek, sprreman sam da Vam ponudim bilo kakvu pomo}i podr{ku koja bi Vam mogla biti potrebna u unapre|ewu bezbednos-ti u najboqem interesu svih nas, ka`e u pismu kolegama ministarodbrane Dragan [utanovac.

POMO]NIK MINISTRADU[AN SPASOJEVI] U TURSKOJPomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sastao se 29. novembra sa pomo}nikom ministra odbrane za teh-nologiju i koordinaciju Republike Turske, general-majorom Baja-zitom Karata{om.

Tema razgovora bila je unapre|ewe bilateralne vojne sa-radwe, posebno u vojnoekonomskoj oblasti.

General Karata{ rekao je da Turska podr`ava aktivnostiSrbije u okviru Programa Partnerstvo za mir, jer smatra da Sr-bija ima strate{ku ulogu u ovom delu Evrope. Spasojevi} je izra-zio zadovoqstvo dosada{wom bilateralnom saradwom i istakaoda }e planirana poseta ministra [utanovca Turskoj za 2008. go-dinu biti prilika da se ona dodatno unapredi.

Spasojevi} je boravio u Turskoj kao ~lan delegacije Republi-ke Srbije koju je predvodio predsednik Srbije Boris Tadi}.

SARADWA VOJNO[KOLSKIH USTANOVA SRBIJE I ^E[KESporazum o saradwi Vojne akademije i Univerziteta odbra-

ne Republike ^e{ke potpisali su 5. decembra pomo}nik ministraodbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} i rektor Uni-verziteta odbrane Republike ^e{ke, brigadni general RudolfUrban.

Sporazumom o bilatelarnoj saradwi predvi|ena je razmenastudenata, administrativnog i profesionalnog kadra, nastavnegra|e i istra`ivawa kao i zajedni~ko u~e{}e na kursevima, sim-pozijumima, specijalnim istra`iva~kim projektima i drugim aka-demskim susretima koji su od obostranog zna~aja. S

O D B R A N E R U M U N I J E

E C E M B A R S K O M U P U T N O M R O K U

snovani na me|unarodnom pravu, mogu negativno uticati na bezbednost istabilnost u regionu. Mi aktivno u~estvujemo u pregovorima koji se vodeu okviru Evropske unije i va`no je da EU tim povodom zauzme jedinstvenstav”. Male{kanu je ocenio da su stavovi u Evropskoj uniji o pitawu Ko-sova sada razli~iti i da }e se Rumunija truditi da prevlada stav koji za-stupa wihova vlada. „Li~no smatram da je unilateralno priznawe neza-visnosti Kosova pitawe koje treba da re{i parlament svake zemqe. Su-de}i prema onome {to znam, parlament moje zemqe to ne}e u~initi”, oce-nio je Male{kanu.

Ministar Male{kanu je naglasio da se oko 150 rumunskih vojnikatrenutno nalazi na Kosovu i da su oni opremqeni i osposobqeni da iz-vr{e sva nare|ewa u skladu sa misijom u kojoj u~estvuju.

A. PETROVI]

DR[KA SRBIJI

U decembru 2007. na poziv za slu`ewe vojnog roka odazvalo se4.810 regruta, ili 97,6 posto planiranih. U odnosu na decembarskiuput 2006. godine, koji je realizovan sa 65,2 posto, odziv regruta uovogodi{wem decembarskom uputnom roku bio je vi{i za 34 posto, {tojasno govori o rastu odziva.

Prema podacima Uprave za obaveze odbrane Sektora za qudskeresurse, prema planu za decembarski uputni rok u Vojsku Srbije tre-balo je uputiti 4.800 regruta. Zbog pove}anog zanimawa regruta sa te-ritorije Vojnog okruga Novi Sad za slu`ewe vojnog roka sa oru`jem,uz saglasnost G[ VS, plan uputa je pove}an za 130 mesta, tako da je do-puweni plan uputa iznosio 4.930 regruta.

O slu`ewu vojnog roka u civilnoj slu`bi re{ewe je doneto za4.115, a zahtev je podnelo 5.116 regruta. Na osnovu izmene i dopuneUredbe o vr{ewu vojne obaveze, pored organizacija i ustanova, oddecembarskog uputnog roka na slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`biregruti se upu}uju i u organizacijske jedinice Ministarstva odbrane.

Do 3. decembra slu`ewe vojnog roka odlo`ilo je po raznim za-konskim osnovama 2.550 regruta. A. A.

DELEGACIJA MINISTARSTVAODBRANE U DANSKOJ

Delegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije bora-vila je u Kraqevini Danskoj, gde se 6. decembra sastala sa zame-nikom na~elnika {taba Odbrambene komande Danske, general-majorom Henrikom Damom. Tom prilikom razgovorano je o unapre-|ewu bilateralne vojne saradwe.

Tokom posete, na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu sarad-wu Milorad Peri} potpisao je sa danskim kolegom, potpukovni-kom Klausom Veselom Tolvigom, Plan bilateralne vojne saradweza 2008. izme|u Ministarstva odbrane Republike Srbije i Od-brambene komande Danske.

Potpisana su i tri protokola o donaciji opreme za simultanoprevo|ewe, ra~unarske opreme i kancelarijskog name{taja, kojeKomanda odbrane Danske donira Ministarstvu odbrane Srbije.

15. decembar 2007.14

VOJSKANE ZVECKAORU@JEM,ALI GAIMA

NA^ELNIK GENERAL[TABA VSGENERAL-POTPUKOVNIKZDRAVKO PONO[

Vojska Srbije pa`qivo prati

situaciju na Kosovu i jugu

centralne Srbije i ima

razra|ene planove

za razli~ite scenarije,

izjavio je na~elnik

General{taba VS,

general-potpukovnik

Zdravko Pono{ u intervjuu

FoNetu i naglasio

da u ovom momentu, me|utim,

nema uslova da se aktivira

bilo koji od wih.

Percepcija qudi koji vode politiku zemqe nije takva da sepredvi|a bilo kakva ozbiqna vrsta anga`ovawa Vojskekoja bi trebalo da zabrine gra|ane Srbije. To, naravno,nije iskqu~eno. Posao Vojske Srbije je da bude spremnaza razli~ite varijante. I ona to jeste – naglasio je na~el-

nik General{taba, podse}aju}i na to da se u demokratijamavojske ne opredequju {ta, nego kako }e da urade to {to im na-redi onaj ko ima politi~ki mandat za tu vrstu naredbi. Povo-dom mogu}nosti progla{ewa nezavisnosti Kosova, Pono{ jeodgovorio da u ovom momentu Vojska nije dobila nare|ewe kojebi podrazumevalo borbeno anga`ovawe.

„U ovom trenutku nema indikatora koji bi ukazivali da jebezbednost zemqe ugro`ena u onom segmentu za koji je Vojskanadle`na i gde bi bilo potrebno weno potpuno anga`ovawe.

Situacija na jugu centralne Srbije i u Kopnenoj zoni bez-bednosti prema Kosovu je pod kontrolom. U slu~aju da se pojaveindikatori naru{avawa bezbednosti, jedinice na tom podru~jureagova}e odlu~no – na isti na~in kako se o~ekuje da }e Kforreagovati sa druge strane administrativne linije u sli~nimsituacijama. Vojska Srbije je razradila pravila upotrebe uKopnenoj zoni bezbednosti, zasnovana na iskustvima nekihevropskih zemaqa, koje u sli~nim situacijama nisu optuène zaprekomernu upotrebu sile, poput Velike Britanije, prilikomvojnog angaòvawa u Severnoj Irskoj. Situacija na Kosovu jerelativno mirna i stabilna. Naravno, postoji opasnost da onamoè vrlo brzo da eskalira, {to potvr|uju doga|aji od pre ne-

U FOKUSU

Iz Ha{kog tribunala vi-{e ne dolaze nikakve optu`bena ra~un Vojske, koja je pred-uzela mnoge tehni~ke mere,izme|u ostalog i pretresesopstvenih objekata, ukqu~u-ju}i i one napu{tene, sa `e-qom da otkloni svaku sumwuda se neko od ha{kih optu`e-nika nalazi u wima”.

Govore}i o planovima u2008. godini, Pono{ je rekaoda se ne planiraju nikakvi ra-dikalni rezovi, niti otpu{ta-wa profesionalnih pripadni-ka, pogotovo ne ona linearna:

„U Vojsci ubudu}e ne}ebiti otpu{tawa prema godina-ma i prema ~inovima, nego }ekriterijumi biti sposobnost iodnos prema poslu. Vojna pro-fesija u Srbiji je prili~nodegradirana. Imamo ose}aj daje Vojska neèqeno dete u dru-{tvu, kome roditeqi daju xe-parac da ga vi{e ne gledaju.Sve {to je Vojska, uprkos ta-kvom stavu, uradila u prethod-nom periodu moè se smatra-ti nemogu}om misijom. Kada tokaèm, podse}am da je za 13do 14 meseci, i to iz postoje-}eg buxeta, obavqen ogromanposao na transformaciji ireorganizaciji – bez kukawada nemamo para za to. Sadasledi socijalna reforma”.

Tokom razgovora o buxetui izdvajawima za Vojsku, Po-no{ je napravio pore|ewe sasusednom Hrvatskom, koja godi-{we po glavi vojnika izdvoji40.000 evra, a Srbija efek-tivno mawe od 14.000 evra,ako bi se na samu vojsku i u2008. godini, kao 2006. godi-ne, tro{ilo samo 46 odstovojnog buxeta, zato je izuzetnova`na unutra{wa struktura,ina~e solidnog vojnog buxeta uSrbiji, koji je za 2008. godinuprojektovan u iznosu od 8.12,5miliona evra – naglasio je.

Kao veliki bezbednosniproblem i potencijalnu opa-snost, Pono{ je ozna~io vojnaskladi{ta, koja su preoptere-}ena suvi{nim i zastarelimubojnim sredstvima: „Pro-blem uni{tavawa vi{kova i

potrebe za novim skladi{tima Vojska ne mo`e da re{i iz re-dovnog buxeta i za kratko vreme. Zato je to ne samo vojna ne-go stvar dr`avnog zna~aja.”

Izra`avaju}i zadovoqstvo velikim odzivom regruta naslu`ewe vojnog roka, koji je u decembru bio vi{e od 98 od-sto, Pono{ je na kraju odbacio „glasine“ o mobilizaciji iobjasnio da je re~ o reorganizaciji VS i druga~ijem na~inupopune jedinica, sa mnogo mawe rezervnog sastava.

koliko godina. Imamo uverava-wa Kfora da se preduzimajusve preventivne mere. Izjavepojedinih politi~ara ili pre-strojavawa medija u kojima se„zvecka oru`jem“, u slu~ajuprogla{ewa nezavisnosti Ko-sova, ne uti~u na Vojsku, kojaima ure|en sistem subordina-cije i komandovawa.

Vojska ne reaguje na dnev-ne izjave u {tampi, kao ni nabilo kakve strana~ke uticaje,jer je u ure|enim demokratija-ma nedopustivo da se partijebave „dnevnim upravqawemVojskom, shodno svojim inte-resima“, ~ega je ranije bilo.Vojska je proteklih godinaiza{la iz te vrste uticaja, nezato {to je to htela, nego zato{to se politi~ka situacijasredila na taj na~in da to ni-je vi{e mogu}e“, objasnio jePono{.

Kada je re~ o evroatlant-skim integracijama, on je izra-zio zadovoqstvo saradwom saNatoom na profesionalnomplanu, u okviru koje VS ima naraspolagawu Program Part-nerstvo za mir, koji, naàlost,nije u potpunosti iskori{}en,jer nepostojawe bezbednosnogsporazuma i sporazuma o raz-meni podataka sa Natoom one-mogu}avaju VS da potpuno ko-risti pogodnosti koje joj pruàovo partnerstvo. Upitan opristupawu Natou, Pono{ jeistakao da je, u ovom trenutku,opredeqewe politi~kog ruko-vodstva Srbije da je zemqa utom nivou evroatlantskih in-tegracija, koji podrazumevaPzM, i da je to tema koju re{a-va dràva, a ne Vojska.

Kada je re~ o razvijenojvojnoj saradwi sa SAD, na~el-nik General{taba je zakqu~ioda postoji politi~ko-pravniokvir u vidu sporazuma SOFA,koji VS maksimalno koristiradi dostizawa visokih pro-fesionalnih standarda.

„Prema programu sarad-we sa Nacionalnom gardomOhaja, koji traje ne{to vi{eod godinu dana, obe straneimale su dobra iskustva, pro-fesionalni odnos i poverewe. Na{ profesionalni inte-res i jeste da sara|ujemo sa onima koji su najboqi, a Ame-rikanci u vojnom pogledu definitivno imaju visok standard.[to se ti~e Ha{kog tribunala, Vojska je jedno vreme nosilahipoteku iz prethodnih godina, ali je dosada{wim odnosom,kooperativno{}u i u~e{}em u radu dr`avnog Akcionog ti-ma, otklonila svaku sumwu da na bilo koji na~in {titi ha-{ke begunce.

NIJE SVE U TENKOVIMA

Ocewuju}i da nije sve u brojnom stawu i koli~ini teh-nike, na~elnik General{taba je odbacio kritike zbog sma-wewa broja tenkova:

„Vojska Srbije se opredelila za ~etiri tenkovska ba-taqona sa po 53 tenka M 84, od kojih u ovom trenutku niko uregionu nema boqe, dok bi, pored wih, u remontnoj rezervi,bili ruski T 72, a zastareli T 55 bili bi izba~eni iz upo-trebe. Srbija s tih 212 tenkova ima vi{e nego Ma|arska,Austrija, Hrvatska i nekoliko mawih zemaqa oko nas sve za-jedno. ^ak je i Velika Britanija odlu~ila da broj svojih ten-kova spusti na mawe od 400.

PODOFICIRSKI KOR

U slede}oj godini mo`e mnogo da se uradi i u siste-mu obuke, ali i na planu modernizacije. Jedna od novih iva`nih stvari koja }e se dogoditi tokom naredne godine uokviru reforme Vojske bi}e uvo|ewe podoficirskog ko-ra, budu}i da su podoficiri ki~ma Vojske. To su qudi ko-ji nose obuku. O~ekuje se i uvo|ewe koncepta aktivne re-zerve. Vojska Srbije }e imati profesionalno jezgro, alii ugovorni odnos sa izvesnim brojem qudi iz civilnihprofesija, koji su spremni da se, na poziv Vojske, odazo-vu u vrlo kratkom roku. Jer ni{ta nije gore nego velika,staja}a i slabo pla}ena vojska. To onda postaje rizik zadru{tvo.

Jedinica kojaobezbe|uje najve}i deoadministrativne linijeprema Kosovu i Metohijii pored stalnoganga`ovawa na tom, za sada najodgovornijemzadatku, uspeva daodr`i visok nivostru~ne osposobqenostisvojih pripadnika.Mnoge stare{ine i vojnici po ugovoru za kratko su prekinuliredovne aktivnosti u Kopnenoj zonibezbednosti da biproverili i uve`balijedan od najva`nijihelemenata vojni~kestruke – vatrenuosposobqenost.

DDa su pripadnici ^etvrte brigade Kopnene vojske mogli da biraju kada}e logorovati na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade”, vero-vatno se ne bi opredelili za prvu nedequ decembra. Ali, vojni~ki zanati jeste posao strpqivih i jakih qudi koji, ne pitaju}i za vreme i mesto,dodeqene im zadatke izvr{avaju, ne {tede}i sebe. „Pasuqane” i tokom leta znaju da iznenade maglom, vetrom i hladno}om.

Ovaj put iznena|ewa nije bilo. Temperatura se od 2. do 6. decembra, kolikoje vrawska brigada provela na logorovawu, retko pela iznad nule. Uglavnomse gazila smrznuta zemqa, a ruke su se bez rukavica lepile za ledeni ~elik.

– Bar nema blata na ~izmama – na{alio bi se neko. I pored toga, profesionalni sastav ^etvrte brigade odli~nim rezul-

tatima ga|awa pokazao je da obezbe|ivawe administrativne linije premaKosovu i Metohiji, mo`da trenutno najodgovorniji posao Vojske, nije pri-pao prose~nom, nego elitnom delu oru`anih snaga Srbije. Kada je koman-dant brigade pukovnik Milosav Simovi} postrojenoj jedinici ~estitao naodli~nim rezultatima ga|awa, resko vojni~ko „Hvala” odjeknulo je kao to-povski plotun. A minobaca~ki i tenkovski plotuni prethodnih dana grmelisu „Pasuqanama”.

Komandant logora potpukovnik Goran \or|evi} naglasio je da su rezul-tati vodnog ga|awa iz minobaca~a 120 milimetara bili iznad svih o~ekiva-wa. Ni{ta lo{ije nisu ga|ale ni wihove kolege iz minobaca~a 82 mm, auto-matskog baca~a granata i pe{adijske „poslastice” – dalekometne pu{ke 12,7mm „crna strela”.

Ekipa magazina „Odbrana” imala je, 6. decembra, priliku da se uve-ri kako ga|aju pripadnici tenkovskog i mehanizovanog bataqona ~etvrtebrigade. „Oklopwaci” su iz tenkova M-84 i borbenog vozila M80 vo|e-nim raketama „maqutka” vrlo brzo potpuno uni{tili postavqene mete, aprojektili su opet nepogre{ivo pronalazili kratere od prethodnih pogo-daka.

POLIGON

^ELIK NA^ETVRTA BRIGADAKOPNENE VOJSKE NAPASUQANSKIM LIVADAMA

Kada je komandant brigade pukovnik Milosav Simovi} stigao6. decembra na „Pasuqanske livade” nisu ga iznenadili dobri re-zultati ga|awa. Kako dolikuje, najuspe{nije je nagradio nov~ano iodsustvima. Komandant ^etvrte brigade nagla{ava da je tempo ra-da u wegovoj jedinici ve} godinama takav da je qudstvo naviklo naoptere}ewe.

– Uop{te nisam sumwao da }e momci dobro obaviti posao.Oni to, uostalom, potvr|uju iz dana u dan radom u Kopnenoj zoni.Nema razloga da i na ga|awu ne potvrde dobru reputaciju – isti~eSimovi}.

Komandant ka`e da nije lako uskladiti redovne obaveze, spe-cifi~ne za ^etvrtu brigadu, i redovne aktivnosti poput logorova-wa i ga|awa.

– Kada imate dobre me|uqudske odnose i po`rtvovan pristupposlu, sve se stigne i postigne – ka`e pukovnik Simovi}.

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

^ARI PROFESIJE

Ni puna tri meseca nisu pro{la od kako je potporu~nikSlavi{a Joti} bacio {apku ispred Doma Narodne skup{tine.Danas se rado se}a studentskih dana. Od oktobra je u Vrawu gdeu mehanizovanom bataqonu obavqa du`nost komandira mino-baca~kog voda. Zatekli smo ga na koti 714 – osmatra~nici iz-nad „Pasuqanskih livada”, kako pored radio ure|aja RUP 12prati situaciju u zoni ciqeva.

Dok zastavica na grudobranu pucketa od jakog vetra, a smr-znuta zemqa krcka pod |onovima, potporu~nik Joti} opisuje namradni dan na poligonu.

– Bu|ewe u pola ~etiri... Zatim postavqawe obezbe|ewado sedam... Oko 15 kilometara treba pre}i da se razvedu svistra`ari – obja{wava Joti} pokazuju}i rukom put kojim je ju-tros, pre svitawa pro{ao. Odgovornost je, ka`e, velika jerwegov je zadatak da brine da se tokom ga|awa neko ne „u{eta” uzonu ciqeva.

Barabar sa potporu~nikom, na vetrometini je i desetarDragan Savi}. Prekaqeni ugovorac uniformu je obukao marta2000. godine, a sada je na du`nosti voza~a u mehanizovanombataqonu ^etvrte brigade.

Krevet je, kaè, jutros napustio pre prvih petlova da bi sapotporu~nikom Joti}em rasporedio straàre na streli{tu. Ia-ko gr~ na licu kazuje druga~ije, desetar Savi} kaè da nije pre-vi{e hladno. Navikao je. Iza wega i kolega su meseci provede-ni na bazi u Kopnenoj zoni.

Najavqena profesionalizacija koja bi dugoro~no re{ilastatus vojnika po ugovoru, prema mi{qewu desetara Savi}a,bila bi pravi potez.

– Svi mi sa nestrpqewem o~ekujemo da se odredi statusprofesionalnih vojnika. Tada bih mogao mnogim mladim qudimada preporu~im na{u profesiju. Te{ka je, ali ima svojih ~ari –ka`e desetar.

SPOMEN-SOBAPukovnik Milosav Simovi} najavio je opremawe spomen-

sobe Prvog pe{adijskog puka kwaza Milo{a Velikog ~ije tra-dicije ba{tini nekada{wa 78. motorizovana, a danas ^etvrtabrigada Kopnene vojske. Tu }e se pored ratnih zastava i osta-lih eksponata na}i i plo~a sa imenima vi{e od 300 boracakoji su tokom proteklih ratova izgubili `ivote brane}i slo-bodu zemqe.

– Bi}e to mesto gde }e se uvek ~uti „Mar{ na Drinu” i„Kre}e se la|a Francuska” u slavu i spomen junacima palim zaotaxbinu – ka`e pukovnik Simovi}.

PROVERI

Poru~nici Milenko Gagi} i Dejan Markovi} komandovali sutenkovima tokom kontrolnog ga|awa. Od dvojice stare{ina saznaje-mo da su tenkovske posade ~inile stare{ine i vojnici po ugovoru odkojih su neki prvi put ga|ali iz tenka M84. Kako kaè poru~nik Gagi},obuka tenkista na savremenijem tipu borbenog vozila traje u konti-nuitetu od avgusta, a najintenzivnija faza bila je tokom proteklogmeseca. Poru~nik Markovi} isti~e da su takozvana kondiciona ga|a-wa vi{e nego zna~ajna za odràvawe visokog nivoa borbene gotovo-sti, naro~ito kada je re~ o jedinicama koje izvr{avaju tako sloènei va`ne zadatke kao {to je obezbe|ivawe administrativne linije.

Komandant tenkovskog bataqona major Zoran Stoji~kov sla`ese sa svojim mla|im kolegama i nagla{ava da je dobar deo qudstvana poligon stigao sa zadatka u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }ese odmah po zavr{etku logorovawa vratiti du`nostima na admini-strativnoj liniji.

U Centru za usavr{avawe

kadra ABHO VS u Kru{evcu,

od 1. do 15. decembra

odr`ana su dva

jednonedeqna trening kursa

na kojima su inpektori

Me|unarodne organizacije

za zabranu hemijskog oru`ja

kondicionirali svoju

ve{tinu u radu sa toksi~nim

hemikalijama. Time je

nastavqena saradwa OPCV

koja deluje pod okriqem UN

sa kru{eva~kim

„abehajcima“.

Dva jednonedeqna trening kursa za inspektore Organizacijeza zabranu hemijskog oru`ja (OPCV) za rad sa toksi~nim he-mikalijama odr`ana su tokom prve polovine decembra uCentru za usavr{avawe kadra (CUK) ABHO i na poligonu„Ravwak“ u Kru{evcu. Inspektori OPCV bave se podstica-

wem globalnih napora da se hemijsko oru`je izbaci iz upotrebeili barem dr`i pod kontrolom. Sli~an trena`ni kurs odr`an jeuspe{no tokom juna i jula ove godine.

T R E N A @ N I K U R S E V I Z A R A D S A T O K S I ^ N I M H E M I K A L I J A M A

KONDICIRAWEINSPEKTORA

Kurseve u trajawu od po pet radnih dana izvodili su instruk-tori OPCV, a stru~nu i logisti~ku podr{ku pru`ili su CUK ABHOi medicinski tim VMA. Osmorica instruktora bili su ujedno vo-|e grupa i izvo|a~i obuke, jer poseduju licencu za obuku ostalihinspektora. Radilo se u poqskim uslovima, sa pravim kontami-nantima.

Sloène kurseve na kojima se koriste toksi~ne hemikalijetrenutno moè da realizuje svega pet zemaqa sveta: SAD, Kanada,Kina, Slova~ka i Srbija. Izbor za odràvawe kursa pao je na na-{u zemqu zato {to poseduje toksi~ne materije i specijalizovanoosobqe ABHO u jedinicama Vojske koji su osposobqeni za rukova-we takvim agensima.

Inspektori koji borave u Kru{evcu ve} vi{e godina su aktiv-ni u kontroli uni{tavawa hemijskog oru`ja. Neki od wih ve} su bi-li u na{oj zemqi i vr{ili inspekciju. Susret i stru~ni kontakt sinspektorima OPCV dragoceno je iskustvo i za pripadnike kru{e-va~kog centra ABHO, jer se tako ostvaruje veza izme|u qudi koji sebave istom vrstom posla.

Unutar VS postoji potreba da se ozbiqno uve`bavaju postup-ci tokom otkrivawa toksi~nih hemikalija, za{tite od wihovog{tetnog dejstva i dekontaminacije. Mnogi od polaznika su ekspertiu oblasti upravqawa vanrednim situacijama.

Najbitniji aspekt saradwe na{e vojske sa OPCV jeste podiza-we ugleda zemqe u svetskim okvirima. Doprinos kontroli hemijskogoru j̀a u svetu Srbiju promovi{e kao faktor mira i stabilnosti u

me|unarodnim odnosima. Nosilac i {ef trening kurseva je

austrijski ekspert Diter Rotbaher. Kaojedan od dvadesetak stru~waka OPCVRotbaher ima zadatak da u~estvuje ukontroli uni{tavawa skladi{ta tok-si~nih hemikalija u svim zemqama kojesu potpisnice me|unarodne konvencijeo zabrani upotrebe hemijskog oru`ja.Svaka dr`ava koja potpi{e tu konven-ciju, kao i Srbija, u obavezi je da obez-bedi pristup inspektorima koji prove-ravaju da li je koli~ina toksi~nih he-mikalija svedena na dogovoreni nivo uskladu s konvencijom.

Za odr`avawe kurseva visokogsvetskog nivoa, CUK ABHO u Kru{evcupreporu~io se prethodnom organiza-

TRE]A MISIJA

– Dobro je {to se ovakvi kursevi odràvaju u Srbiji, jerse, izme|u ostalog, sre}emo sa najmodernijim detektorima zatoksi~ne hemikalije koji se koriste u svetu. Kapetan Eminovi},poru~nik ûluleji} i ja smo, poha|aju}i prvi kurs u julu kaou~esnici, stekli mnoga znawa koja sada moèmo da primenimou zadacima koje na{ Centar izvr{ava, pre svega u zadacimavezanim za tre}u misiju Vojske. Dobar je ose}aj kada se eduku-jete na isti na~in kao pripadnici va`ne me}unarodne organi-zacije kakva je OPCV – isti~e kapetan Dalibor Jovanovi} iztima VS za podr{ku kursu.

TIM ZA PODR[KU

U timu za podr{ku kursu iz VS pored kapetana prve klasemr Gorana Eminovi}a, bili su kapetan Dalibor Jovanovi},poru~nik Ivan ^ululeji}, stariji vodnik prve klase Qubi{aStankovi} i stariji vodnik Radi{a Dini}. Pri nano{ewu kon-taminanata, odnosno upotrebi toksi~nih hemikalija i stavqa-wu na uzorke, polaznicima je pomagao laborant, stariji vod-nik Neboj{a Sokolovi}.

cijom niza kurseva u saradwi sa OPCV. U februaru predstoji odr-`avawe sli~nog kursa na kome }e, umesto inspektora koji dolaze natrena`, polaznici biti tzv. studenti, po~etnici u karijeri u OPCV,koji tek po~iwu da sti~u kvalifikacije da postanu inspektori.

U timu za tehni~ku podr{ku kursevima bila su petorica pri-padnika kru{eva~kog Centra, na ~elu s kapetanom prve klase mrGoranom Eminovi}em. Oni su obezbedili sve materijalne usloveza odràvawe kurseva, a wihov doprinos treningu nije se zavr{a-vao samo na tome. Pripadnici CUK ABHO pruàli su i stru~nu po-mo} polaznicima. U laboratoriji Centra tokom prvog dana kursana{i stru~waci inspektore su upoznali sa organizacijom ABHO uVS. Tada je izvedena i vrlo specifi~na ve`ba kontaminacije opit-nih ìvotiwa.

Aleksandar ANTI]Snimio Radovan POPOVI]

Publikacija Fonda

ISAC „Vodi~ kroz

Partnerstvo za mir”,

prvo je takvo izdawe

u Srbiji, objavqeno

sa ciqem da na jasan,

sa`et i razumqiv na~in

doma}im ~itaocima

predstavi osnovne

principe, pojmove,

izazove i prednosti

u~e{}a u Programu

Partnerstvo za mir

Vodi~ kroz Partnerstvo za mir nedavno je predstavqen uMedija centru u Beogradu. Publikacija na jednostavan iprakti~an na~in obja{wava sve mogu}nosti koje s ulaskomu Program Partnerstvo za mir stoje na raspolagawu na-{oj dr`avi i dru{tvu u celini. Re~ je o delu fonda ISAC (Centar za me|unarodne i bez-

bednosne poslove), nastalom u saradwi sa Ministarstvom od-brane Republike Srbije, ~ije je objavqivawe podr`alo i Mi-nistarstvo spoqnih poslova Kraqevine Holandije i Ambasadate zemqe u Beogradu. Autori Vodi~a su Sr|an Gligorijevi} i\or|e Petrovi}.

DVA CIQANa uvodnoj strani „Vodi~a kroz Partnerstvo za mir” mini-

star odbrane Dragan [utanovac podsetio je da je na{a zemqa uposledwoj godini ostvarila dva bitna spoqnopoliti~ka ciqa ko-ja se odnose na proces integracije u savremene okvire me|una-rodne saradwe. Prijem u Partnerstvo podrazumeva pristup Sr-bije {irokom politi~ko-bezbednosnom forumu i prakti~nim ini-cijativama, koje joj pru`aju mogu}nost za ulogu pouzdanog ~iniocaregionalne i me|unarodne bezbednosti.

Pored toga, Srbija je parafirala i Ugovor o stabilizacijii pridruìvawu sa Evropskom unijom, ~ime su stvoreni uslovi zabrì ekonomski i dru{tveni napredak dràve. Tim koracima do-bijen je univerzalni kqu~ za mnoga vrata, prvenstveno za pomo}i podr{ku u tranziciji i reformi dru{tva. Budu}i koraci kojebi Srbija trebalo da ~ini u Partnerstvu podrazumevaju aktivno

UNIVERZALNI KQU^

SARADWA

V O D I ^ K R O Z PA R T N E R S T V O Z A M I R

ukqu~ivawe u politi~ki dijalog i intenzivan proces prakti~nesaradwe. Stoga Vodi~... predstavqa bitan doprinos kako boqemshvatawu procesa koji zemqu ~ekaju na putu integracija, tako ikonstruktivnom usmeravawu budu}eg anga`ovawa Srbije u Part-nerstvu za mir.

Ciq Vodi~a, prema re~ima predsednika fonda ISAC, PavlaJankovi}a, jeste da se javnosti u Srbiji na jasan na~in predstaviProgram Partnerstvo za mir, radi boqeg razumevawa procesaintegracija. On je na konferenciji za novinare istakao i da jesam rad na publikaciji predstavqao „dobar primer saradwevladinog i nevladinog sektora”.

Vodi~, prvo takvo izdawe u Srbiji, namewen je da na jasan,sa`et i razumqiv na~in predstavi ~itaocima u Srbiji osnovneprincipe, pojmove, izazove i prednosti u~e{}a u Programu.

Predsednik fonda ISAC je u uvodnom delu Vodi~a istakao daje Partnerstvo sastavni deo mehanizma tranzicije i moderniza-cije sistema odbrane, ali i dru{tva u celini. Za trenutak u komese nalazi Srbija, u sadràje, postupke i mehanizme tranzicije iintegracije, upu}en je nedovoqan broj stru~waka i donosilacaodluka. Da bi se pomenuti procesi uspe{no sproveli, neophodnoje ne samo da se taj krug pro{iri ve} i da ukqu~i razli~ite delo-ve doma}e javnosti. Nerazumevawe i predrasude, procewuje Jan-kovi}, pratile su proces tranzicije i integracije u svim dràva-ma centralne i isto~ne Evrope i ~esto stvarale otpor i me|uelitama i me|u gra|anima. Stoga on zakqu~uje da se samo inten-zivnim i razumqivim informisawem u tim oblastima moè obez-bediti preovla|uju}a podr{ka nastojawima dràve da svojimgra|anima i sebi sa~ini odgovaraju}e mesto me|u ostalim ~la-nicama evropske i evroatlantske zajednice, i celokupnom dru-{tvu obezbedi napredak.

ODLUKE ZASNOVANE NA ARGUMENTIMA

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane mr Du{anSpasojevi} u Vodi~u isti~e da samo ~lanstvo u Partnerstvu nijedovoqno za ostvarewe svih ciqeva politike odbrane i transfor-macije Vojske Srbije. U skladu sa potrebama i mogu}nostima Srbi-je, neophodno je koristiti stabilne i jake mehanizme Partnerstvaradi unapre|ewa bezbednosti i promovisawa nacionalnih inte-

DOBRA SARADWA SA KFOROMNa konferenciji za novinare na kojoj je predstavqen „Vo-

di~ kroz Partnerstvo za mir”, ministar odbrane Dragan [u-tanovac je podsetio da je, kada je re~ o ~lanstvu na{e zemqe uPartnerstvu, Srbija zavr{ila Prezentacioni dokument, alijo{ nije potpisan Bezbednosni sporazum, {to je ocenio kaolo{e. Ipak, zahvaquju}i dobrim odnosima sa ~lanicama Part-nerstva, u bilateralnoj saradwi to se prevazilazi. [utano-vac je istakao da je nepotrebno nametawe rasprave o ~lanstvuSrbije u Natou, budu}i da u okviru wenog ~lanstva u Partner-stvu postoje brojne mogu}nosti za saradwu.

Kada je re~ o Kosovu, ministar [utanovac je naglasio daMinistarstvo odbrane razmatra i najgore scenarije u slu~ajujednostranog progla{ewa nezavisnosti, ali i da je ube|en da}e Kfor i Nato intervenisati u meri u kojoj je neophodno dase spre~i destabilizacija regiona. On je dodao i da bi svakavojna aktivnost Srbije, koja bi bila usmerena protiv Kfora,bila osu|ena na propast.

Ministar [utanovac je rekao da u Ministarstvu odbra-ne postoji raspolo`ewe da se pripadnici vojnog saniteta, usastavu norve{kog kontigenta, upute u mirovnu misiju u Avgani-stan, za {ta se prijavio veliki broj vojnih lekara iz cele Sr-bije. On je ocenio i da je ve}ina u Vladi Srbije opredeqenaza slawe pripadnika Vojske Srbije u mirovne operacije, o ~e-mu }e, u krajwoj instanci, odlu~ivati Skup{tina. Srbiju tre-nutno u mirovnim operacijama sa mandatom Ujediwenih nacijau Kongu, Liberiji i Obali Slonova~e predstavqa 16 pripad-nika, anga`ovanih na du`nostima vojnih posmatra~a i na sa-nitetskim poslovima.

FOND ISACFond Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove –

ISAC jeste nezavisna, neprofitna i nevladina institucijakoja se bavi unapre|ivawem evropske i evroatlantske inte-gracije Srbije, osmi{qavawem nove srpske spoqne politi-ke, unapre|ivawem regionalne saradwe u jugoisto~noj Evro-pi i prou~avawem {irokog spektra pitawa iz oblasti spoq-ne i bezbednosne politike.

na je dosada{wem pregledu odnosa Natoa i Republike Srbije, alii mogu}nostima daqeg razvoja te saradwe. S obzirom na to da u~e-{}e u Programu Partnerstvo za mir predstavqa jedno od najzna-~ajnijih opredeqewa u spoqnoj i bezbednosnoj politici Srbije, ada se istovremeno o samom Programu kod nas nedovoqno zna, na-metnula se potreba stvarawa jednog ovakvog Vodi~a – ka`e Gligo-rijevi}.

Zato je fond ISAC, u saradwi sa Ministarstvom odbrane Re-publike Srbije i uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova Kra-qevine Holandije, odlu~io da pristupi izradi i objavqivawu jed-nog takvog izdawa. Projekat je potvrdio neophodnost i efikasnostsaradwe vojnih i civilnih institucija, istovremeno i onih vladi-nih i nevladinih, u zajedni~kim naporima da se Srbija na temeq-niji na~in priprema i u~estvuje u savremenim bezbednosnim inte-grativnim okvirima koji joj se nude. U tom smislu zna~ajna je stru~-na saradwa koju su ostvarili autori Vodi~a – Sr|an Gligorijevi}iz fonda ISAC i major \or|e Petrovi} iz Ministarstva odbraneRepublike Srbije.

– Va`no je ista}i da se Vodi~ ni na koji na~in ne moè sma-trati izrazom „propagande“ Severnoatlantske alijanse, ve} oniskqu~ivo odraàva potrebu da se predstavqawem objektivnih~iwenica prevazi|e poslovi~ni nedostatak informacija o nekimva`nim temama za bezbednost na{e dràve i ~itavog regiona, alii o mestu i ulozi Srbije u {irem bezbednosnom kontekstu, bez su-gerisawa oblika wene daqe saradwe sa Severnoatlantskom ali-jansom – kaè Gligorijevi}.

„Vodi~ kroz Partnerstvo za mir” na 129 strana odgovara napitawa {ta je to Nato, a {ta Partnerstvo za mir; koje je jo{ ob-like partnerstva, saradwe i dijaloga Nato razvio; {ta ~ini u~e-{}e jedne dr`ave u Partnerstvu; kako jedna dr`ava postaje ~lani-ca Natoa; {ta je do sada postignuto u saradwi Srbije i Natoa;kako bi moglo da izgleda u~e{}e Srbije u Partnerstvu…

Publikacija je besplatna i {tampana u tira`u od 25.000primeraka.

Sne`ana \OKI]Snimio D. BANDA

resa i vrednosti na me|unarodnom planu, ve} izgra|enih potenci-jala sistema odbrane u nau~no-tehnolo{kom i ekonomskom smislu,kao i efikasnog usagla{avawa i koordinacije anga`mana za za-jedni~ko delovawe u bilateralnim i multilateralnim okvirima.Sam Vodi~, smatra Spasojevi}, doprinosi da budu}e odluke u vezisa anga`ovawem Srbije u Programu PzM budu zasnovane na real-nim argumentima i ~iwenicama.

Jedan od autora, Sr|an Gligorijevi}, ka`e da je polazna ide-ja za nastanak publikacije bila da se doma}oj profesionalnoj,stru~noj, ali i {iroj javnosti predstave ~iwenice koje se odnosena nastanak, razvoj i strukturu Severnoatlantske alijanse, te svioblici partnerstva, saradwe i dijaloga koje je ta organizacija us-postavila sa dr`avama van wenog okvira i sa drugim me|unarod-nim organizacijama.

– U tom smislu posebno detaqno obra|en je Program Part-nerstvo za mir, kojem je Srbija pozvana da pristupi na samitu Na-toa u Rigi, 29. novembra 2006. godine. Naro~ita pa`wa posve}e-

DOGA\AJI

��ZAVR[EN MANDAT MISIJE EVROPSKE UNIJE ZA MON-ITORING – Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spa-sojevi} primio je 11. decembra delegaciju Misije Evropske unijeza monitoring, koju je predvodila {ef Kancelarije EUMM-a uBeogradu, Aleksandra Vagner. Povod sastanka bio je zavr{etakmandata te kancelarije u Beogradu.

Pomo}nik ministra Spasojevi} pohvalio je rad MisijaEvropske unije za monitoring i zahvalio na profesionalnom an-ga`manu i dobroj saradwi sa Ministarstvom odbrane. On je do-dao i da je siguran da }e dobru saradwu nastaviti prihvatawemdrugih institucionalnih instrumenata Evropske unije. �� POTPISAN PLAN VOJNE SARADWE SA MA\ARSKOM – ^etvoro~lana delegacija Ministarstva odbrane Republike Ma-|arske, koju je predvodio na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnusaradwu brigadni general I{tvan \ene{, posetila je 3. decem-bra Upravu za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbraneSrbije.

Tokom razgovora sa na~elnikom Uprave Miloradom Peri-}em, analizirana je dosada{wa bilateralna vojna saradwa irazmatrane su mogu}nosti za weno pro{irewe. Nakon usagla{a-vawa, potpisan je Plan bilateralne vojne saradwe za 2008. go-dinu izme|u ministarstava odbrane Srbije i Ma|arske. �� VOJNOMEDICINSKA SARADWA SRBIJE I NORVE[KE– Zajedni~ka radna grupa za vojnomedicinsku saradwu, u kojoj subili predstavnici Ministarstva odbrane Republike Srbije, Voj-ske Srbije i oru`anih snaga Kraqevine Norve{ke, posetila je 3.decembra Centar za specijalnu obuku bolni~ara u Ni{u.

[ef delegacije oru`anih snaga Kraqevine Norve{ke pot-pukovnik Pol Robin Gule rekao je tom prilikom da je poseta nor-ve{ke delegacije Ni{u organizovana radi nastavka saradwe saVojskom Srbije i sagledavawa mogu}nosti za formirawe centraza obuku u Ni{u. (Z. M.)�� PLANIRAWE NACIONALNE ODBRANE – U okviru vojno-vojnog programa Ministarstva odbrane Republike Srbije iEvropske komande SAD – Kancelarije za bilateralne odnose uBeogradu, 11. i 12. decembra u Domu Garde u Top~ideru odr`an jeseminar „Planirawe nacionalne odbrane”.

Nakon uvodnog izlagawa pukovnika prof. dr Mitra Kova~a,na~elnika Uprave za strategijsko planirawe MO, predavawe jeodr`ao vi{i vojni saradnik u Institutu za nacionalne strate{kestudije Univerziteta za nacionalnu odbranu pukovnik Majk Bel,koji je govorio o planirawu nacionalne odbrane.

Pukovnik Bel je drugog dana rada odr`ao predavawe o na~in-ima i sredstvima za planirawe nacionalne odbrane, uskla|ivawu,proceni rizika i finalizaciji strategije, kao i strategiji i plani-rawu snaga. (S. \.)�� SEMINAR O UPRAVQAWU KADROM –U organizaciji Gen-eral{taba Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, 5. i 6. de-cembra u Domu Garde na Top~ideru odr`an je seminar o up-ravqawu oficirskim i podoficirskim kadrom.

Na otvarawu seminara na~elnik Uprave za qudske resurseGeneral{taba Vojske Srbije general-major Petar Radoj~i} oce-nio je da su inostrana iskustva zna~ajna za Vojsku Srbije, jer je utoku razvijawe doktrine upravqawa qudskim resursima i formi-rawe podoficirskog kora.

Tokom seminara ameri~ki predava~i predstavili sumetodologiju upravqawa qudskim resursima u Nacionalnoj gardiOhaja – proces obuke i obrazovawa oficira i podoficira, sis-tem unapre|ewa, vrednovawa, te zavr{etka aktivne slu`be i pen-zionisawa. Bilo je re~i i o odnosima izme|u oficirskog i pod-oficirskog kadra i osobenostima podoficirskog kora u Na-cionalnoj gardi Ohaja.

15. decembar 2007.

DR@AVNI SEKRETARI JEFTI] I MI[^EVI] U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

POBOQ[AWE MATERIJALNOG POLO@AJA PRIPADNIKA VOJSKE

Tokom posete Kopnenoj zoni bezbednosti dr`avni sekretarMinistarstva odbrane dr Zoran Jefti} obi{ao je baze „Boran-ce“, „Mr~e“ i „Isto~ni Mojstir“, a baze „Trmka“, „[u{wak“ i „Ve-liki trn“ posetio je dr`avni sekretar Aleksandar Mi{~evi}.

Dràvni sekretar Jefti} visoko je ocenio organizaciju ina~in rada jedinica 2. brigade Kopnene vojske i obavestio se ouslovima ìvota i rada pripadnika te jedinice angaòvanih naizvr{avawu zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Tokom razgovora u bazama na administrativnoj liniji i u ka-sarnama u Kraqevu, Ra{koj i Novom Pazaru, Jefti} je informi-sao pripadnike 2. brigade o merama i aktivnostima Ministarst-va odbrane, prvenstveno onima usmerenim na poboq{awe materi-jalnog i statusnog polo`aja pripadnika Vojske Srbije.

Dr`avnom sekretaru Aleksandru Mi{~evi}u su prilikom obi-laska baza predo~eno i stawe, organizacija rada i na~in izvr{a-vawa zadataka na obezbe|ewu administrativne linije prema Ko-sovu i Metohiji, a sagledao je i probleme koji optere}uju `ivot irad pripadnika 3. brigade. Oni su u razgovoru sa Mi{~evi}em is-

poqili veliko zani-mawe za dinamiku re-{avawa materijal-nih, socijalnih i ukup-nih statusnih proble-ma pripadnika VojskeSrbije.

Dr`avni sekre-tari Jefti} i Mi{~e-vi} su tokom posetegarnizonima u Ra{komi Topli~kom okruguimali sadr`ajne raz-govore i sa predstav-nicima lokalne samo-uprave, u kojima je sa-radwa Ministarstvaodbrane i Vojske Sr-bije sa lokalnom samo-upravom ocewena kaoveoma uspe{na.

S p e c i j a l n i p r i l o g

NOVI RUSKI TENK

CRNI ORAO

J A PA N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

NASTAVAKTRADICIJE

ARSENAL

S AV R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I AV I O N I

UDARNAPESNICA

Velika oskudica finansijskih sredsta-va za razvoj NVO i modernizacijuoru`anih snaga devedesetih godina ni-je bila prepreka ruskim nau~noistra-`iva~kim i razvojnim potencijalima

da se bore za naprednu tehnologiju svojihoruànih snaga. [tavi{e, u tom perioduobavqeno je vi{e modifikacija i moderni-zacija osnovnog parka ruskih tenkova seri-je T-64, T-72, T-80, a pojavio se i T-90. Uborbi za preìvqavawe vojne industrijebio je izraèn konkurentski odnos dve naj-poznatije ruske firme – GUP PO „Uralva-gonzavod“ iz Ni`weg Tagila, sa serijom mo-dernizacija tenkova T-72 i malobrojne pro-izvodwe novog T-90, a sa druge strane GUP„Omsk Trans Ma{“ iz Omska sa tenkovimafamilije T-80. Prvi su „{kola“ tenkova sadizel motorima, dok su drugi pristalice ga-snoturbinskih. Na kraju su i T-80 i T-90prihva}eni za naoruàvawe ruske armije.Tako|e, oba su na izvoznoj listi u druge ze-mqe. U su{tini, po borbenim kvalitetimata dva tenka su ravnopravna, sa malim raz-likama i prednostima u detaqima.

Neki vojni komentatori, ne razume-vaju}i kompleksnost tenkovske tehnike,kritikuju ih zbog „neadekvatnih“ tehni~kihre{ewa odre|enih podsistema. Naro~itosu slobodne kritike automata za puwewetopa na podu tenkova. Istina, bilo je ne-

Novi ruski tenkCRNI ORAO 24

Belgijski pi{toq FN pet-sedamUBICA POLICAJACA 30

Automatska pu{ka Heckler & Koch G36REDIZAJNIRANI

KALA[WIKOV 32

Savremeni vi{enamenski borbeni avioniUDARNA PESNICA 36

Vi{eslojna odbrana od balisti~kih projektilaPROTIVRAKETNI [TIT 41

Japanski helikopterski razara~HyugaNASTAVAK TRADICIJE 44

Nema~ke raketne fregate klaseF-125PODR[KA SPECIJALNIM

SNAGAMA 46

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ

CRNI ORAON O V I R U S K I T E N K

Prema borbenim odlikama

crni orao predstavqa

najboqi, ili jedan od

dva-tri najboqa tenka

u svetu. Iako je u fazi

prototipskog razvoja,

~ak i neverne Tome sa

Zapada ocewuju da je po

ukupnim kvalitetima

ispred M1A2 abramsa,

leoparda A5/A6,

leklerka ili ~elinxera.

Crni orao je „punokrvni”

predstavnik tenkova

~etvrte tehnolo{ke

generacije.

ruskih tenkova. One jesu bile u zaostatkuza nekim zapadnim projektilima, ali se nepotencira mogu}nost lansirawa iz topavrlo efikasne POVR, i to do pet kilome-tara daqine. Sem toga, ruski tenkovi susli~nih kvaliteta sa konkurentima iz Na-toa, ali su lak{i za 15 do 20 t i dva dotri puta jeftiniji od zapadnih.

PO^ETNA NAGA\AWA

Septembra 1997, na Me|unarodnoj iz-lo`bi NVO u Omsku, pojavila su se dva no-va modela tenkova: T-80U-M1 bars (sne`nileopard – modifikacija T-80U) i crni orao(razvojna oznaka Objekat 640), kao novitenk, na {asiji tenka T-80U. Neki zapadnivojni komentatori su ocenili crnoga orlakao verziju T-80UM2, ali se to nije potvr-dilo. Istina, tada je taj tenk posmatran saudaqenosti 150 m, po ruskim navodima, apo zapadnim sa 500 m. Pri tom, bio je de-limi~no prekrivene kupole sa maskirnommre`om, a top je imao ceradnu navlaku,zbog ~ega se nije mogla dati sigurna ocenao novom sredstvu. To je izazvalo i naga|a-wa oko kalibra topa (135 mm, 140 mm ili152 mm). Nijedno se nije obistinilo. Semtoga, oklopno telo demonstratora imalo jepo {est pari potpornih to~kova, a na izlo-`bi u Omsku 1999. saznalo se da je top ka-libra 125 mm i da prototip tenka ima pro-du`enu {asiju sa po sedam pari to~kova.

Ruski zvani~nici su tada nagove{ta-vali kako bi trebalo da se novi tenk od2005. proizvodi u serijama od po 350 jedi-nica godi{we, ali se do sada to nije rea-lizovalo. Ve} je trebalo da se zavr{i iprobna partija – predserijska od oko 50vozila, ali nema potvrde o tome. Za{to?Verovatno da je, pored `eqe projektanatada se re{e neke dileme, prevladala potre-ba izvoza u koji se Rusija ukqu~ila (Kipar,Ju`na Koreja), a bilo je zainteresovanih ina drugim stranama.

milih i katastrofalnih o{te}ewa, kadabi kumulativni projektil, obi~no krozbo~ne zidove T-72, ili PT mine, aktivira-li municiju u puwa~u. Bivalo je i slu~ajevada kupola odleti desetinu metara od ten-ka. Ali se to doga|alo i abramsima u Ira-ku, iako nemaju takav puwa~.

Ma koji sistem bio primewen, nemaapsolutne za{tite. Tako|e, sumwa se uefikasnost protivoklopnih granata tih

Bilo kako, iako ne leti, ve} brzo pro-mi~e tlom, crni orao po svojim borbenimodlikama predstavqa najboqi, ili jedan oddva-tri najboqa tenka u svetu. Iako je u fa-zi prototipskog razvoja, ~ak i neverne To-me sa Zapada ocewuju da je po ukupnim kva-litetima ispred M1A2 abramsa, leopar-da-2A5/A6, leklerka ili ~elinxera. Nekieksperti ocewuju da je crni orao boqi za1,5 do 1,7 puta od zapadnih partnera.

PREDNOSTI

Bitne odlike, ujedno i prednosti togtenka su da ima najni`u vertikalnu pro-jekciju (oko 1,8 m), ni`u i od samoga kor-pusa leoparda-2A5, oklopnu za{tituidenti~nu ili sigurno boqu, a ukupnu za-{titu (ra~unaju}i eksplozivno-reaktivnioklop – ERO i sistem aktivne za{tite) imatako|e boqu. Kvalitet novih PT projekti-la tipa APFSDS je nivoa najboqih u kali-bru 120 mm, dok su kumulativni projektilii POVR boqih mogu}nosti.

Tenk ima mawu borbenu masu za 12 do15 t, automatski puwa~ topa (na zapadu sa-mo leklerk), ispaquje vo|ene POR na daqi-nama do pet kilometara (5,5 km protiv he-likoptera) i raspola`e arsenalom od petvrsta metaka (ra~unaju}i i POVR).

Dvostruko je efikasniji i preciznijina velikim daqinama, gde posti`e verovat-no}u poga|awa prvim projektilom do 80 od-sto, {to je za konkurente samo `eqa. Brzi-na ga|awa iz topa je ve}a i od ruskih tenko-va, a u odnosu na zapadne nije za pore|ewa(oni se pune mehani~ki, pa realna brzinanije ve}a od tri do ~etiri met./min).

Gasnoturbinski motori GTD-1000 T,GTD-1000TF i GTD-1250, ugra|eni u serijutenkova T-80, u praksi su pokazali ve}i ste-pen pouzdanosti, mawe otkaza zbog zagu{e-wa pre~ista~a za vazduh. Ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji ruskih tenkova bili su ni-

MAKSIMUM SNAGE

Motor GDT-1250 obezbedio je spe-cifi~nu snagu od 25 KS/t, a novi GTD-1500 od 30 KS/t, {to predstavqa mak-simum kod savremenih tenkova. Velikaspecifi~na snaga neminovno }e se od-raziti na ubrzawa, maksimalnu brzinu(70/80 km/~), prose~nu mar{evsku (65km/~) i sredwu terensku 55–60 km/~.Lako startovawe i zimi, bez ~ekawa dase zagreje, naglo optere}ewe do maksi-muma, du`a vo`wa pod visokim forsa-`om, gotovo bez pregrevawa, i drugifaktori u~inili su da je primena gasno-turbinskih motora prevagnula u Rusijinad tradicionalno izvrsnim dizelimakoji su proslavili ratne i posleratneruske tenkove.

Novigasnoturbinski

motor GTD-1500

nik kotrqa~e venca kupole (2,5 m), optimi-zuju raspored ure|aja, posade i nude povo-qan balans mase, zna~ajan prilikom naglogubrzawa ili ko~ewa kupole.

Na krovu iznad automata i municijesme{tene su lako odbacive plo~e, koje pri-likom eksplozije pogo|ene ni{e bivaju od-ba~ene uvis i time se smawi efekat detona-cije municije. Pri tome, ~eli~na pregradaizme|u municije i borbenog odeqewa {titiposadu do nivoa mogu}eg pre`ivqavawa. Ka-`u, efektivno. Verujemo, ali ne sasvim.

Osnovna struktura oklopa kupole sa-stoji se iz nekoliko slojeva pancirnog ~eli-ka, staklotekstolita, tankih slojeva pancir-nog lima velike tvrdo}e i, verovatno, pu-wewa kvarcnog peska. Prema nedavno obja-vqenim podacima na Internetu (Black EagleMBT, Russian Arms, MILTECH), tzv. Patent RU216933C2, oblik, struktura i pancirna ba-listi~ka za{tita oklopa crnoga orla od dej-stva HEAT i APFSDS projektila (procewene)izgledala bi ovako:

Kupola napred: RHA ~elik 80–100 mm,plus 30 mm oklopa od fiberglasa (STB) puta

mestima, sa poloàja iz kojih su tenkovi~esto bivali poraèni. Podsetimo da ru-ski RPG-7V1, raketom sa tandem-kumulativ-nom bojnom glavom probija oko 750 mm RHAoklopa iza ERO. To prakti~ki zna~i da, ka-da se saberu za{titna svojstva bo~nih{titnika hodnog dela tenka (oko 50–100mm), i na to doda razmak od osnovnog oklo-pa bo~nih zidova tenka, ostaje jo{ 50 mmefektivne probojnosti. Onda nije ni ~udo{to su Ira~ani uni{tavali dejstvom izRPG i tako oklopqene tenkove kakvi suM1A1 abramsi, ili ê~eni i Avganistanciruske tenkove T-72 i T-80.

Oblik, nagib oklopnih plo~a, struk-tura vi{eslojnog oklopa i me|usobni raz-mak, ispuwavawe me|uprostora materija-lima otpornim na dejstvo kumulativnihprojektila, omogu}ili su da bude iskori-{}en maksimum u datoj konstrukciji crnogorla.

ARHITEKTURA KUPOLE

U oblikovawu tenka najprimetnija jearhitektura kupole izra|ene od plo~a za-varenog ~elika, sa velikim nagibima oklo-pa (od 70º do 80º od vertikale). Izdu`enakupola, prostrana ni{a za municiju i auto-mat za puwewe topa pozadi, te veliki pre~-

`eg kvaliteta, ali je posledwih godina taj„hendikep“ otklowen novim termovizijskimsistemima, posebno onim koji se razvijaju ukooperaciji sa francuskim firmama.

PRE@IVQAVAWE NA BOJI[TU

Iskustva iz lokalnih ratova i vojnihintervencija, borbe sa pobuweni~kim, ge-rilskim i teroristi~kim snagama u tzv. asi-metri~nim i urbanim sukobima, masovnokori{}ewe lakih prenosnih PT oru`ja /RBRi POVR/, dirigovanih minsko-eksplozivnihi improvizovanih sredstava, PT mina idrugog oru`ja, s jedne strane, te usavr{a-vawe PT naoru`awa i porast efikasnostiPT municije tenkovskih topova, pokazali suda ne postoji tenkovski oklop koji bi potpu-no za{titio ta vozila i obezbedio pre`i-vqavawe i opstanak na boji{tu pri napaduna wih iz svih pravaca dejstva. Takvog oklo-pa nema. Zbog toga su ruski konstruktori uprojektovawu crnog orla prednost dalikonstruktivnim, tehni~ko-tehnolo{kim ikoncepcijskim re{ewima, koja }e, u okviruzadate mase tenka od oko 50 t, obezbeditinajvi{i mogu}i nivo za{tite.

Re{ewe je na|eno u konstrukcijskimizmenama kupole i dogradwi oblika telatenka, razme{taju kriti~nih i osetqivihelemenata i ure|aja (municije, goriva...),optimalnom rasporedu mesta ~lanova po-sade, primeni kombinovanih, vi{eslojnihkompozitnih materijala, pored osnovnogoklopa od pancirnih RHA ~elika, dodatnojza{titi sa ERO i ugradwi sistema aktivneza{tite.

Da je zadatak komplikovan i te{koostvariv, pokazuju primeri upotrebe RBR(sistema RPG-7) i drugih kojima su ga|anitenkovi iz svih pozicija, na neo~ekivanim

INOVACIJE

U osnovnoj konstrukciji tog oklopwaka primewena su brojna na-predna re{ewa, po kojima se crni orao razlikuje od ostalih ruskihtenkova, a jo{ vi{e od zapadnih. Te inovacije se ogledaju u potpuno no-vom sklopu i arhitekturi kupole od vaqanih RHA ~elika zavarene kon-strukcije, po ugradwi magacina municije sa automatom za puwewe uzadwu ni{u kupole, umesto na podu kao do sada. Produ`eno je oklopnotelo za poziciju jednog potpornog to~ka, pa umesto {est, ima sedam pa-ri to~kova. Pomerena je pozicija voza~a iza ulaznog otvora. Ugradwatopa i sme{taj ~lanova posade u odvojene prostore omogu}uje posta-vqawe topa ve}eg kalibra, bez redizajnirawa osnovnog profila ku-pole. Vrlo nagnute plo~e tela tenka, naro~ito kupole, pozitivno uti~una za{titu od PT projektila, a debqi i vi{eslojni oklop krova kupolepovoqniji je za za{titu od projektila koji napadaju odozgo. Nov dizajnimaju dodatni oklop ERO i sistem za aktivnu odbranu tenka od napadaPOVR i lakih prenosnih RBR.

Crni orao ima instalisana optoelektronska sredstvasa termalnom kamerom za no} druge generacije, ugra|en po-mo}ni gasnoturbinski motor GTA-18A, snage 18 kW, za obez-be|ewe dopunskih izvora elektroenergije kada ne radi glavni motor,a ni`a silueta od tenka T-80 za oko 400 mm ~ini ga najni`im osnov-nim tenkom. Tu nije kraj inovacijama.

Ni{a municije: u~inak krovnih odbacuju}ih panela u slu~aju

pogotka u municiju i eksplozije

Maketa sa kra}om{asijom i varijanta

sme{taja posade utelu tenka

5 (h 0,45), plus 5 mm RHA puta 4, plus 60 mmRHA/cos 70º, ekvivalentno za{titi RHAoklopa homogene strukture od 468 do 526mm, plus 198 mm STB, ravno je 666–724 mmefekta RHA. Sa ERO kaktus (h 1,6) proizila-zi de je ukupan efekat za{tite od APFSDSprojektila ravan debqini RHA oklopa od1.070 do 1.160 mm/90º. Po sli~noj metodo-logiji dati su efekti i od projektila HEAT, ioni iznose 1.590 do 1.710 mm RHA.

Bo~ne strane kupole, s obzirom naidenti~nu formu i strukturu, ocewuju se kaoi ~eona. Krov kupole, uz pretpostavku da jenapad odozgo sa podmunicijom kumulativnihprojektila, imao bi za{titnu mo} ravnu 360mm RHA, a od APFSDS i par~adno-razornihprojektila ekvivalent za{tite bio bi ra-van 240 mm RHA. Za ni{u kupole navodi seza{titno svojstvo od municije automatskihtopova (verovatno kalibra do 30 mm).

Na krovu kupole prime}uje se otvorni{anske sprave sa termalnom kameromni{anxije, ve}ih dimenzija (desno) i mawihrazmera panoramska ni{anska sprava ko-mandira (levo). Ulazni otvori imaju ~etvr-taste poklopce. Na sredini kupole prime-tan je zako{eni oblik, malo izdignut iznadkrova, koji je verovatno podignuti deo kro-va, kako bi se obezbedila depresija topa ikod kupole tako male vertikalne projekci-je. Mogu}e da je na|eno re{ewe kao kod ten-ka leklerk, gde se taj deo podi`e pri dava-wu depresije.

Raspored dva ~lana posade u niskiprofil kupole, kakav je kod crnoga orla,bio bi problemati~an kada ne bi prostorispod kupole bio oslobo|en automatskogpuwa~a, kakav je u ostalim ruskim tenkovi-ma. No, ako se zna da je unutra{wost kupo-le T-72/M-84/T-80 i T-92S oko 1,85 m³, lo-gi~no je da se i u novom tenku mawak pro-stora kompenzuje u telu tenka.

Oklopno telo demonstratora crnogaorla iz 1997. bilo je identi~no kao i kodtada prikazanog T-80U-M1 bars, sa po {estpotpornih to~kova na obe strane. Ve}1999, na narednoj izlo`bi u Omsku, ovajtenk ima sedam pari potpornih to~kova.Podrazumeva se da je telo moralo bitiproduèno i ono, cene}i dimenzije to~ka udijametru oko 670 mm i potreban razmak donarednog, treba da ima duìnu ne mawu od7,7 m. Kako se i duìna nalegawa gusenicapove}ava (sa 4,28 m na oko 5 m), a {irinaje gotovo identi~na, dolazi se do smawewaspecifi~nog pritiska na tlo (sa 0,92 kg/cm²na 0,86 kg/cm², iako je tenk teì od T-80Uza oko ~etiri tone.

Vi{ak prostora koji se dobio produ-àvawem {asije, sigurno da }e posluìtiza ergonomi~niji sme{taj voza~a, ure|aja,municije van automata, goriva i dr. Zna~ajduèga oklopnog tela pospe{uje ja~i oklopnapred, na podu i boqu za{titu od PT mi-na. Svakako da se konstruktori nisu odre-kli predwe „gumirane keceqe“ za aktivira-we PT mina sa antenskim upaqa~ima, a iprikqu~nog dozerskog noà za samoukopa-vawe.

OKLOPNA ZA[TITA

Posebni podaci o oklopnoj za{tititela tenka nisu objavqeni, osim nekih kojisu aproksimativni. Bo~ne strane i zadwaplo~a se upore|uju sa T-80 (89 mm i 45–50mm pozadi, patos oko 25 do 30 mm i krov iz-me|u 40 i 50 mm). Poznato je da je predwagorwa plo~a (glacis) kod tenkova T-72M1, T-80U i T-90, vi{eslojna, efektivne debqineizme|u 221 i 230 mm, odnosno da pru`a za-{titu od HEAT projektila ekvivalenta 650mm, a od APFSDS oko 500 mm. Ali prihvati-mo li presek oklopa kupole kao verovatan,podrazumeva se da se i na {asiji koristi-la sli~na struktura. Iz toga bi se moglopretpostaviti da bi ukupan ekvivalent za-{tite (sa ERO) bio od 666 do 724 mm RHAoklopa od APFSDS projektila, a od HEAT796–854 mm (analogija kupolskog oklopa).Ukoliko prihvatimo te teze, mo`e se zakqu-~iti da je osnovni oklop crnoga orla ravantenku M1A2 abrams.

Za predwu dowu plo~u postoji podatak

da je wena za{titna mo} ekvivalentna de-bqini 210 mm RHA od projektila APFSDS i250 do 260 mm RHA u za{titi od HEAT pro-jektila. Bo~ne strane tela tenka, ra~unaju-}i i {titnike, procewuju se na ekvivalentza{tite od 150 do 170 mm od HEAT projek-tila druge generacije i 260 do 280 mm odprojektila druge generacije. Prve dve tre-}ine hodnog dela prekrivene su te`im i ve-}im plo~ama ERO. Ra~una se da su efektiv-ne za{tite od HEAT projektila uve}ane za1,5h/90º, tj. 2h/30º, a od APFSDS faktor jeni`i – 1,1/90º i 1,2/30º.

Dinami~ka za{tita ili ERO kaktus jenovije generacije efektivniji od ERO kon-takt-V za 1,5 do dva puta. Jezikom brojki:ERO kontakt-V ima efekat za{tite od HEATprojektila ravan 400–500 mm RHA oklopa,a od APFSDS 100–120 mm. Prema drugim iz-vorima (IDR, februar 1997), za{titnavrednost je 500 do 700 mm i 250 do 280 mmod istih projektila. Za kaktus se navode po-daci vrednosti za{tite od HEAT od 500 do900 mm, odnosno od APFSDS 350 do 500 mm.

Navedene brojke govore da je oklopcrnoga orla prakti~ki neprobojan u vi{ezona, za sada, a potvrdu ili negaciju bi mo-gla da verifikuje same ratna praksa.

Procewenu ravnopravnost konkure-nata u oklopnoj za{titi remeti primena ak-tivne za{tite tipa drozd-2 ili arena nacrnom orlu u wegovu korist. Tako|e, zna~aj-nu funkciju ima i deo optoelektonskog ak-tivnog ometawa navo|enih i drugih projek-tila sa sistemom T[U-1 {tora. Su{tinatih sistema za{tite svodi se na fizi~kospre~avawe protivni~kih projektila da sepribli`e ili da udare u tenk.

U prvom slu~aju sistem {tora sa de-tektorima laserskog zra~ewa aktivira BDKi stvara aerosolnu zavesu koja je nepro-zirna za laserski zrak ili IC emisije PO-VR. Sa IC emiterima isijava devijantnefrekvencije i „zbuwuje“ neprijateqevePOVR, koje zbog toga proma{uju tenk. U dru-gom slu~aju, drozd-2, pomo}u milimetarskogradara otkriva dolaze}i opasan projektilkoji leti brzinom od 70 do 700 m/s (ili 50do 500 m/s), aktivira lanser protivprojek-tilskih presreta~a i eksplozijom ispredtenka, na nekoliko metara, u odre|enom

ODBRANA OD PRVOG HICA

Visina tenka od oko 1,8 m, na da-qini efikasnog dometa tenkovskih to-pova (2,5 do 3 km) ~ini vidqivim crnogorla pod uglom mawim od jednog hiqa-ditog, pa je krajwe nepovoqno da se tenkpogodio prvim hicem.

Prototip Objekta 640 produ`ene {asije

ni projektili du`eg i te`eg penetratora odte{kog metala ZBM-42 i ZBM-44 (za wegase pretpostavqa da ima jezgro od legure saosiroma{enim uranom). Najzna~ajniji„adut“ su vo|ene rakete koje se ispaquju iztopa – 9M119 i 9M119M refleks (US/NA-TO kod AT-11/Sniper).

Trenutno-{rapnelski projektil O[Sse tempira elektronskim sistemom prekora~unara i pode{ava da eksplodira na `e-qenoj daqini, odnosno visini iznad ciqa uzaklonu, odnosno ispred ili pored naoru-`anog helikoptera kada lebdi, na daqina-ma od jedan do pet kilometara (helikopterega|a i do 5,5 km). Ruske informacije ukazujuda je taj projektil efikasniji od standard-nog trenutnorasprskavaju}eg projektilaOF-19 za ~etiri do pet puta – standardniprojektil ima efikasno dejstvo protiv ̀ ivesile na otvorenom na povr{ini 14 h 8 m (gu-bici do 80 odsto), odnosno 16 h 35 m (gubi-ci do 50 odsto).

Potkalibarni projektil ZBM-42 sapenetratorom od te{kog metala probijaoko 500 mm RHA oklopa na daqini od dvakm, a najnoviji ZBM-44 je efikasniji odprethodnika za 20 odsto (probojnost 600mm oklopa pod istim uslovima). Kumulativ-ni projektil ZBK-29M probojnosti je oko800 mm RHA oklopa.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV) sa-dr`i stabilizatore topa i kupole (elektro-hidrauli~ki za top, elektri~ni za kupolu).Principijelna novost jeste u primeni digi-talizovanog upravqawa sistemom i svimdrugim ure|ajima u borbenom odeqewu kojise oslawaju na SUV. Skra}eno je vreme pri-

trenutku o{te}uje ili uni{tava dolaze}iprojektil. Sa takvom za{titom faktor od-brane od projektila je ravan faktoru 0,9.

Ukoliko se koriste oba sistema, za-{tita se uve}ava za tri do pet puta u odno-su na tenkove bez tih sistema. Za sada jeIzrael najbli`i realizaciji sli~nog si-stema, ali do kraja 2006. (sistem ADS Tro-phy) jo{ nije bio u operativnoj upotrebi,ve} se nalazi u zavr{noj fazi probne par-tije. Posedovawe elektromagnetske za{ti-te od PT mina sa beskontaktnim upaqa~i-ma, pretpostavqa se da ima i crni orao,ali nema potvrde o tome. Ipak, treba ve-rovati da je logi~no da je ima, ukoliko seve} primewuje na ostalim novomodifiko-vanim ruskim tenkovima.

VATRENA MO]

Porast vatrene mo}i crnoga orlaostvaren je primenom vi{e zna~ajnih mo-dernizacija i izmena tehni~kih re{ewakod naoru`awa, automata za puwewe topa(novog i prakti~nijeg), novorazvijenom to-povskom municijom boqih performansi iefektivnijeg dejstva, s posebnim naglaskomna modernizaciji ni{ansko-osmatra~kihure|aja za no} primenom modernih termo-kamera druge generacije, te re{ewem da ikomandir mo`e da ga|a u svim uslovima –dawu, no}u, u pokretu, i da u sistemu „dubl“preuzima upravqawe vatrom. Sistem zaupravqawe vatrom je povezan sa komand-no-informacionim sistemom i dijagnosti-kom preko magistrale podataka, sa kojimasu konektovani sistemi veza i satelitskenavigacije.

Osnovno oru|e – top glatke cevi2A46M, kalibra 125 mm, modifikovana jeverzija baznog modela sa nekoliko poboq-{awa: simetri~na ugradwa cilindara hi-drauli~kih ko~nica topa pozitivno se od-ra`avaju na preciznost oru|a, smawuju}iodsko~ni ugao prilikom opaqivawa metka;postavqawe indeksa iznad usta cevi iugradwa kompleta prizmi u ni{ansku spra-vu za rektifikaciju topa bez izlaska posa-de iz vozila (za jedan minut); produ`en jevek cevi na oko 700 ispaqenih metaka ve-like po~etne brzine.

Sa topom je spregnut mitraqez PKTM7,62 mm boqih svojstava od PKT. Daqinskiupravqani mitraqez GP49 12,7 mm kord(poboq{ana verzija NSVT mitraqeza) po-stavqen je na desnu stranu kupole, ali tu jesada ni{anxija, a ne komandir. Iz toga mi-traqeza mo`e da se ga|a iz zatvorenog vo-zila dawu i no}u, i tokom kretawa, na efi-kasnoj daqini od oko 1.500 m protiv lete-lica i do 2.000 m na ciqeve na zemqi.

Bitna novost jeste automat za puwewetopa i sme{taj magacina municije topa zabrzu upotrebu u produ`enu ni{u kupole.Municija je polo`ena horizontalno, lako

PRECIZNOST

Ispaqivawe POVR 9M119 i9M119M iz topa i vo|ewe po laser-skom snopu na daqinama od 100 do5.000 m (protiv helikoptera i do 5,5km), dawu i no}u (oko 3,5 km ili do 5 km,ukoliko su optimalni uslovi), te mogu}-nosti da se ga|a iz pokreta, a i da to~ini i komandir tenka, jesu prednostikojima se ne mogu pohvaliti mnogi ten-kovi Natoa.

Sli~an sistem razvile su Fran-cuska i Izrael, ali do kraja 2006. nijebio u serijskoj proizvodwi. Po ruskoj{emi takvi sistemi su razvijeni u Ukra-jini, Kini i Indiji. Verovatno}a poga-|awa ciqa na krajwem dometu dosti`e0,8, a ocewuje se da je efikasnost pro-tiv najnovijih tenkova od 0,65 do 0,88.U konstruktorskom birou „Tula“, podrukovodstvom akademika A. [ipunova,razvijene su POVR 125 mm, za koje se, udostupnim izvorima navodi da im jeprobojnost dostigla 1.000 mm RHAoklopa iza ERO.

se puni top i pove}ana je brzina puwewana 10–12 met./min. Spremi{te }e, vero-vatno, mo}i da prihvati i municiju ve}egakalibra, ukoliko se kasnije pre|e na to re-{ewe, naravno i du`e metke, {to je zna~aj-no u slu~aju primene jednodelnih metaka,posebno potkalibarnih. Top raspola`e sa ~itavim arsenalom me-taka – ~etiri vrste, plus POVR, ~ime seusagla{ava re{avawe vatrenih zadatakaprema vrsti ciqeva koje posada ga|a. Po-red standardnog trenutnorasprskavaju}egprojektila OF-19, tu je novi rasprskava-ju}i {rapnelski projektil O[S sa distan-cionim pode{avawem vremena aktivira-wa beskontaktnog upaqa~a, potom modifi-kovani trenutnorasprskavaju}i projektilja~eg eksplozivnog efekta ZOF-26, pa no-va kumulativna municija sa tandem bojnomglavom ZBK-29 i ZBK-29M, te potkalibar-

Novi potkalibarniprojektil ZBM-42 sa

izdu`enimpenetratorom i

dvostrukim zaptivnimsegmentima

Protivoklopnavo|ena raketa9M119M„refleks-M”125 mm

preme za rad stabilizatora, mawa potro-{wa elektri~ne energije, pove}ana stabil-nost oru|a i brzina navo|ewa (do 40º/s).SUV sadr`i sve osnovne elemente kao naj-moderniji sistemi koji su potrebni za brzuobradu podataka, automatsku korekciju od-stupawa od zadatih uslova, uno{ewe po-pravki zbog stawa oru|a, municije, tempe-raturnih elemenata, nagiba i pozicije ten-ka i meteorolo{kih ~inilaca, i drugih.

SUV je povezan sa KIS u jedinstven si-stem prikupqawa, automatske obrade iprenosa podataka potrebnih za ga|awe, di-jagnostiku stawa sistema tenka i jedinice,satelitske navigacije (NAVSTAR/GLONAS).Navedeni i drugi elementi komandovawaprikazuju se na ekranu elektronskog disple-ja i karti terena.

Me|u najva`nijim elementima velikevatrene mo}i su ni{ansko-osmatra~ki ure-|aji. U tome je ostvaren veliki iskorak.

Naga|awa vojnih stru~waka i istupa-wa u pogledu pogonskog agregata crnoga or-la su prevazi|ena. Gotovo da nema dilemeda je model demonstratora 1997. imaoagregat identi~an sa onim u tenku T-80U -gasnoturbinski motor od 920kW GTD-1250,a po najnovijim ruskim izvorima prototip-ski model tenka sa novom {asijom od po 7potpornih to~kova dobio je sna`niji motorGTD-1500 od 1500KS/1100 kW.

Zanimqivo je da su ruski projektantii konstruktori u GUP „V. J. Klimov“ (SanktPeterburg), na istoj kompoziciji baznog mo-

wa, ve} zbog procene da savremene i bu-du}e teroristi~ke grupe mogu da do|u u po-sed nuklearnog oru`ja (neutronskog, tako-|e) male snage, a to je dovoqno da se pre-ventivno deluje opremawem tenkova. Tenkje dobio pomo}ni gasnoturbinski motorGTA-18A, snage 18 kW kojim se obezbe|ujeelektroenergija mnogih ure|aja, bez anga-`ovawa glavnog motora. Oprema za pod-vodnu vo`wu tenka se podrazumeva jer Ru-sija ima veliki broj reka. Tenk ima dozer-ski no` za samoukopavawe, kao i drugi ru-ski oklopwaci. Klima ure|aj se ve} sadaugra|uje u modernizovane tenkove, a to jesiguran znak da }e se na}i i u kompletuopreme crnoga orla.

Budu}i da se uveliko govori i pi{e,istina sa mawe detaqa, o tenku budu}no-sti – tenku za 21. vek sa celom posadomu korpusu tenka, tzv. T-95 (Objekat 775),a za koji nije definisan vremenski rokzavr{etka razvoja, ostaje otvoreno pi-tawe da li }e Rusi dovr{iti crnoga or-la i po~eti serijsku proizvodwu ili }eodustati i pri~ekati na T-95, koji bi, na-vodno, imao oru|e od 135 ili 152 mm,sa potpuno novom koncepcijom tenka pe-te tehnolo{ke generacije. Sigurnog od-govora nema. Vrlo je mogu}e da }e napre-dovati programi oba tenka, jer se Rusijaozbiqno odnosi prema opremawu svojihoru`anih snaga najsavremenijom borbe-nom tehnikom.

Ostaje da se slo`imo sa ocenom ko-ja se isti~e na vi{e strana – da je crniorao, prema sada{wim saznawima, ve-rovatno ja~i od bilo kog tenka koji se da-nas kre}e na raznim stranama sveta. Re~je o „punokrvnom“ predstavniku tenkova~etvrte tehnolo{ke generacije.

Milosav C. \OR\EVI]

dela gasnoturbinskog motora GTD-1.000,razvili ~itavu seriju tih motora, pove}a-vaju}i im snagu, smawuju}i potro{wu i za-dr`avaju}i, u osnovi male razlike u masi igabaritima. Na primer, prvi motor je tro-{io 240 g/KS~ goriva, a najnoviji i najja~itro{i 215 g/KS~. Dok je GTD-1250 mase1.450 kg (sa ure|ajima), novi motor je mase1.300 kg. Prednosti i nedostaci gasne tur-bine su op{te poznati. Zanimqivo je da suRusi uspeli da razre{e jedan od najve}ihproblema tih motora – za{titu od pra{i-ne, s obzirom da su veliki potro{a~i va-zduha (od 4 do 5,5 kg/s), {to izgleda ameri~-kim stru~wacima nije uspelo.

TENK ZA 21. VEK

Hodni deo sa sedam pari potpornihto~kova, nezavisno torziono ve{awe, hi-drauli~ni amortizeri, spajawe ~lanaka gu-senica sa gumeno-metalnim osovinicama imogu}nost montirawa gumenih dodataka na~lanke, radi lak{eg kretawa i za{tite as-faltne podloge, neki su od ~inilaca koji go-vore da su odabrana optimalna re{ewa.

Mo`e se pretpostaviti da se crniorao u serijskoj proizvodwi, pogotovo ka-da se najavquje mogu}nost ugradwe topa ve-}eg kalibra i daqa dogradwa oklopa, ne-}e zadr`ati na 50 tona mase. Verovatno}e za neku tonu pre}i limit. No, ugradwapomenutog motora ostavqa pristojnu re-zervu snage i za pove}anu masu tenka. Pri-mena hidromehani~ke transmisije i elek-trohidrauli~nog upravqawa, promena ste-pena prenosa bez prekida toka snage, sa-mo pospe{uju ukupnu pokretqivost, mane-vribilnost i mogu}nosti savla|ivawarazli~itih prepreka.

U standardnu opremu tenka predvi|enje ure|aj za NHB kolektivnu za{titu, nezbog bojazni od termonuklearnog ratova-

TERMOVIZIJSKI SISTEMI

Me|u najva`nijim elementima ve-like vatrene mo}i jesu ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji. U tome je ostvaren veli-ki iskorak. Naime, u saradwi sa belo-ruskim BELOM i Francuskim firmamaThales, Sagem i Thomson, realizovani susavremeni sistemi sa primenom termo-vizijskih ure|aja druge generacije.

Pomiwe se nekoliko novih ni{an-skih ure|aja koji omogu}uju detekciju ci-qa „tenk“ na daqinama od 4 do 5 km, 7,5km ili 10 km, a identifikaciju objektana daqinama 4 do 5 km i do 7,5 km. Satakvim kapacitetima ni{anskih ure|ajapove}ana je mogu}nost ni{awewa no}uza 1,5 do dva puta u odnosu na original-ne ruske sprave.

U zavr{nom razvoju nalazi se ne-koliko sprava: buklet-M (Catherine),plisa (Catherine-FC), ESSA (Catherine-RC), a ve} je modernizovan ni{an agat-2M. Koji }e od tih sistema definitivnobiti ugra|en u crnoga orla u serijskojproizvodwi, nije poznato. Ali je sa no-vim razvojem eliminisano zaostajawe uprimeni savremenih termovizijskih si-stema u odnosu na tenkove zapada.

Ni{anska sprava ni{anxije

B E L G I J S K I P I [ T O Q F N P E T - S E D A M

Jedna od najstarijih

evropskih fabrika oru`ja,

Fabrique Nationale (FN) iz

Herstala u Belgiji, koja je

proizvela ~uveni pi{toq

Brauning HP 35, pu{ku FAL,

i nama dobro poznati

vojno-dr`avni brauning,

svojim novim pi{toqem

FN Five-seveN(FN pet-sedam)

jasno se priklonila

zastupnicima lakih zrna

velike po~etne brzine.

Mediji su taj pi{toq

opisali kao ubicu policajacazbog probojne mo}i metka

SS190.

Jo{ od pronalaska bezdimnog baruta,me|u lovcima, strelcima i qubiteqi-ma vatrenog oru`ja ne prestaju ras-prave o slede}oj temi – stepenu efi-kasnosti te{kih zrna ispaqenih ma-

lom po~etnom brzinom u odnosu na laka zr-na koja lete velikom po~etnom brzinom. Za-stupnici prvog gledi{ta, bar kad je re~ okratkim cevima, oli~eni su u qubiteqimakalibara .45 kolt ili .455 vebli, a poto-weg u pristalicama .357 magnum.

Jedna od najstarijih evropskih fa-brika oru`ja, Fabrique Nationale (FN) izHerstala u Belgiji, koja je, izme|u ostalog,proizvela ~uveni pi{toq Brauning HP 35,pu{ku FAL, i nama dobro poznati vojno-dr-`avni brauning, svojim novim pi{toqemFN Five-seveN (FN pet-sedam) jasno se pri-klonila zastupnicima lakih zrna velikepo~etne brzine.

Sve je po~elo 1989. godine kada jeNato objavio konkurs za novo oru`je na-meweno pozadinskim jedinicama. U skladusa tim, FN je otpo~ela razvojni projektkompaktnog oru`ja, male te`ine i umere-nog trzaja, ali je projektni tim oti{ao i

UBICAPOLICAJACA

korak daqe. Po{li su od pretpostavke da}e u 21. stole}u vojnici imati pancir, kaosastavni deo opreme, {to zna~i da bi mu-nicija koju koristi novo oru`je moralaimati odgovaraju}u probojnu mo}. Tako sunastali automat FNP-90 i metak 5,7h28milimetara.

Prema izvorima iz same fabrike,nastala kombinacija bila je do te mereuspe{na da su odlu~ili da izrade i pi-{toq u istom kalibru, namewen osobqukoje nosi automat P-90, a rezultat je FN Fi-ve-seveN.

ODLIKE

Du`ina oru`ja iznosi 208 mm, a ce-vi 122,5 mm. Masa praznog pi{toqa je620 grama, a punog sa 20 metaka u okviru760 grama. Ram je izra|en od polimera,u skladu sa modernim trendom, a zatva-ra~ i cev od ~elika. Zatvara~ je oblo`enpolimerom, tako da se u prvi mah sti~eutisak da je re~ o plasti~nom pi{toqu,~emu doprinosi mala masa, jer je pet-se-dam sa punim okvirom lak{i od gloka 17.

grama, a brzina projektila na ustima cevi650 metara u sekundi. Masa metka iznosipribli`no polovinu standardnog metka 9mm para i svoju efikasnost zasniva na ne-stabilnoj putawi nakon pogotka u telo, ka-da stvara {iri kanal ustreline od du`inezrna (iznosi 21 milimetar). Predwa tre-}ina zrna izra|ena je od ~elika, a ostatakod aluminijuma, ~ime je te`i{te pomerenounapred, mada to ne uti~e na preciznost.Portparol FN je izjavio da „metak 5,7h28mm premo{}ava zjap izme|u municije zakratke cevi, koju koriste automati i metka.223 Remington, a koji upotrebqava velikibroj modernih vojnih pu{aka“.

Novi metak probija pancir do nivoaza{tite III A, ali ne i umetnute za{titneplo~e, tako da nema preveliku proboj-nost, {to je glavna briga policijskih je-dinica, koje `ele da izbegnu rawavawenedu`nih civila ili svojih pripadnikazalutalim projektilima i riko{etom.

Mediji su opisivali FN Five-seveNkao ubicu policajaca (cop killer), zbog pro-bojne mo}i metka SS190. Me|utim, ovaj me-tak nije namewen slobodnoj prodaji, ve}iskqu~ivo za vojnu i policijsku upotrebu.Civilima su dostupni SS195 LF, SS196 SR iSS197 SR, iste brzine ali olovnog jezgra.Pri proceni zaustavne efikasnosti morase imati na umu ne samo masa, ve} i brzi-na taneta koje pri pogotku u meka tkiva is-poqava hidrostati~nu silu, bitan deo uformirawu kanala ustreline.

POUZDANOST

Prema specifikaciji proizvo|a~a,efikasan domet iznosi 50 metara, ali ob-u~eni strelac sa lako}om poga|a pojasnumetu na 200 metara odstojawa, dok trzajiznosi samo oko 60 odsto onog koji nastajepri opaqewu standardnih metaka 9mm pa-ra. Pouzdanost je demonstrirana ispaqi-vawem 500 metaka uzastopno bez zastoja.

Model FN pet-sedam nudi potpunonovi koncept pi{toqa i metka koji jo{ ni-je univerzalno prihva}en u vojnim i poli-cijskim krugovima. Ako se to dogodi, predwim je sigurno lepa budu}nost.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Dr{ka pi{toqa je fino ~ekirana sastrane, spreda i pozadi, pa oru`je sigur-no le`i u mokroj i oznojenoj {aci. Utvr-|iva~ okvira nalazi se samo sa levestrane, ali se mo`e premestiti na su-protnu, mada levoruki strelci imaju obi-~aj da utvr|iva~ pritisnu sredwim pr-stom, ako je sme{ten na levoj strani. Mu-{ica je fiksirana, a zadwi ni{an je mi-krometarski podesiv po visini i pravcu,a to je od posebnog zna~aja s obzirom naefikasan domet zrna 5,7 milimetara.

Ustavnik navlake sme{ten je iznad iunazad u odnosu na utvr|iva~ okvira, aispred wega u istoj visini je poluga ko~-nice, koja se nalazi sa obe strane ramai pomera se ka`iprstom ili prstima su-protne {ake. Ispred ko~nice, sa levestrane rama, sme{tena je poluga za ras-klapawe pi{toqa. Sve komande na oru`-ju su svetle boje, tako da su jasno uo~qiveu odnosu na antracit boju polimera odkog su izra|eni ram i omota~ cevi.

Sa leve strane zatvara~a, nasuprototvoru za izbacivawe ~aura, nalazi se

KORISNICI

Za sada su FN Five-seveN usvojilebelgijska jedinica za specijalne na-mene SFG, francuska protivterori-sti~ka jedinica GIGN i vi{e SWAT(SAJ) timova u ve}im gradovima SAD.

Prema nepotvr|enim izve{taji-ma, usvojila ga je i Tajna slu`ba SAD(US Secret Service), koja je zadu`ena zaneposredno obezbe|ewe predsednika.

PROBOJNOST

Proizvo|a~ tog pi{toqa isti~e dametak 5,7 mm probija standardni PASGTpancir do odstojawa od 300 metara,PASGT {lem na 240 metara, a CRISATpancir, koji se izra|uje od kevlara i ti-tanijuma, do odstojawa od 100 metara.

indikator metka u cevi. Sama cev imapredvi|eno trajawe od 20.000 ispaqe-nih metaka. Na dowoj strani predweg de-la rama je Pikatini {ina, na koju se mo-gu montirati takti~ko svetlo ili laser-ski ni{an, odnosno obele`iva~.

Pi{toq funkcioni{e po modifiko-vanom Brauningovom principu, povrat-nim trzajem pri zabravqenom zatvara~u.U okvir staje 20 metaka, a postoje i oniod 10 metaka za kupce u pojedinim dr`a-vama SAD u kojim je na snazi ograni~ewebroja metaka u okviru.

Metak 5,7h28 mm najboqe se mo`eokarakterisati kao malokalibarski metaksa centralnim paqewem. Masa zrna je 2,02

Automat FNP-90

Od konstruktorskog biroa zahtevano jeda pu{ka i odeqenski pu{komitraqez buduako ne isti onda bar sli~ne konstrukcije,zbog pojednostavqewa logisti~ke podr{kejedinicama i radi lak{e obuke qudstva.

RAZVOJ

Razvoj tog oru`ja zapo~eo je pod nazi-vom „projekat 50”. Prema Bundesveru, tre-balo je to da bude lagana, izdr`qiva i pre-cizna automatska (juri{na) pu{ka klasi~-nog oblika u kalibru Natoa 5,56h45 mm, samogu}no{}u prilago|avawa na municiju7,62 mm (koja se tada uveliko koristila ujedinicama Natoa) i promenom nekih delo-va i kalibra 9 mm u obliku automata.

Ubrzo je komisija za razvoj nove auto-matske juri{ne pu{ke i odeqenskog pu{ko-

Po~etkom devedesetih godina Nema~kaje intenzivno po~ela rad na razvojunove doma}e porodice juri{nih pu-{aka i pu{komitraqeza. Bundesverje procenio da se posle ujediwewa

dve Nema~ke odnos bitno mewa ne samo natlu Evrope ve} i svetu. Vojska je smatralada je sa promenama po~ela nova era i usamom Natou i da }e od tada Bundesverimati zna~ajniju ulogu, ali i druge obave-ze kao {to su u~e{}a u me|unarodnim voj-nim misijama. Zbog toga je trebalo razvi-ti novo pe{adijsko naoru`awe sa kojim binema~ki vojnici u eventualnim sukobimauspeli da obezbede odgovaraju}u vatrenumo} i pouzdanost u eksploataciji u svimvremenskim i meteorolo{kim uslovima uodnosu na protivnika.

Nemci nisu tr`i{tu

ponudili nikakvo novo,

revolucionarno re{ewe,

ve} apsolutno suprotno,

ne{to {to je provereno i

pouzdano, ali u kombinaciji

sa ultramodernim lakim

materijalom i savr{enom

izradom. A danas ne mo`e

da se snimi nijedan film u

kome se pojavquju

specijalci, a da oni nisu

naoru`ani upravo sa G 36 Kili G 36 C.

REDIZAJNIRANIKALA[WIKOV

A U T O M A T S K A P U [ K A H E C K L E R & K O C H G 3 6

mitraqeza imala pune ruke posla. Stigloje deset modela automatskih pu{aka i se-dam modela pu{komitraqeza, a trebalo jeodabrati dva koja }e biti detaqno opito-vana. Ubrzo je i to re{eno. U Opitni cen-tar 92 u gradu Meppen pristigla su po dvamodela za oba tipa oru`ja. Testirawa subilo dugotrajna i po nekoliko puta ispiti-vani su svaki deo, svaka mogu}nost oru`ja usvim vremenskim i meteorolo{kim uslovi-ma. Pobedio je H&K G 36.

Na~elnik Uprave za naoru`awe pot-pisao je, 8. maja 1995, dozvolu za uvo|eweu naoru`awe nove automatske (juri{ne) pu-{ke i odeqenskog pu{komitraqeza. Obamodela dobijaju nove, vojne oznake i auto-matska (juri{na) pu{ka postaje poznata kaoG 36 (Gewer – pu{ka), a pu{komitraqezMG – 36 (Maschinengewehr – pu{komitra-qez). Dakle, odlu~eno je da stari modelH&K G3 (koji ima vaqkasti zatvara~ i ka-libar 7,62 h 51 mm) bude zamewen mla|imG 36, kalibra 5,56 h 45 mm, ~iji se prin-cip rada zasniva na obrtno-~epnom zatva-ra~u i pozajmici barutnih gasova.

Ali, ako se samo malo boqe pogleda,ta novoizabrana pu{ka za nema~ki Bunde-sver nije ni{ta mawe nego redizajniranilegendarni ruski kala{wikov AK 47. Iakoje nema~ka pu{ka, odabirom materijala,dimenzijama i izgledom razli~ita od ruskoguzora, malo se toga na woj su{tinski mogloizmeniti. Ipak, neki stru~waci tvrde daako je neko imao moralno pravo da uzme ru-sku legendu i po uzoru na wu napravi novu imnogo savremeniju pu{ku, onda je to ipakfirma „Heckler & Koch” (H&K). Jer, isti tiizvori tvrde da je davne 1947. godine i samKala{wikov po uzoru na nema~ku STG 44razvio ili usavr{io svoj AK 47. Koliko utome ima vatre, odnosno dima, zna samokonstruktor Kala{wikov.

OSOBENOSTI

Pu{ka ima 480 mm dugu cev u kojoj je{est `lebova i poqa, te korak uvijawa od178 mm. Cev je sa unutra{we strane tvrdohromirana, {to zna~i da iz we mogu da seispaquju zrna ~ija te`ina ne prelazi 80grejna.

Pozajmica barutnih gasova vr{i sena predwem delu cevi, gde je komora ba-rutnih gasova spojena kanalom sa cevi.Preko tog spoja odvodi se mali deo barut-nih gasova na gasni klip, u komoru barut-nih gasova, a sam gasni klip preko nosa~apokre}e zatvara~.

Zatvara~ je obrtno-~epnog tipa i imana sebi ni mawe ni vi{e nego {est bra-davica, koje se rotiraju za 90o. U toku po-vratnog trzaja, glava zatvara~a se kre}epreko vo|ice i tako se vr{i bravqewe. Ru~ica zatvara~a nalazi se na gorwem de-lu nosa~a zatvara~a i ona je sklapaju}a sa

SKRA]ENI MODELI

Najpre su razvijene automatska pu{ka sa oznakom G 36 i odeqenski pu{komi-traqez MG 36, a ubrzo je Komandi specijalnih snaga (KSK) isporu~en i novi modelG 36 K. Slovo K se slu~ajno poklopilo sa na{im u zna~ewu re~i „kra}i” ili „krat-ki”. I zaista, originalna verzija G 36 je skra}ena i to od cevi, pa su predwi ruko-hvat i razbija~ gasova odmah morali druga~ije da izgledaju, ~ak i da funkcioni{u, izprostog razloga jer iako je je cev smawena, na oru`je su morali da se stave odre|e-ni dodaci koje koriste specijalne jedinice prilikom upada u mra~ne, neosvetqeneprostorije – IC ni{an, takti~ko svetlo...

I taj model je bio duga~ak za specijalne jedinice, pa je firma H&K razvila inajkra}u verziju iz familije G, koja je dobila oznake G 36 C (Comando). Ta zadwaverzija je ultrakratka, naro~ito kada je kundak preklopqen, jer to oru`je po dimen-zije spada u kategoriju automata, a raspola`e balisti~kim mogu}nostima kalibra.223 Rem.

Kada se ovo oru`je spoji sa posebnom vrstom municije kao {to su na primer„Winchester Ranger-Frangible” ili „Hornadu Tactical Applikation Police”, onda postaje do-bitna kombinacija za re{avawe tala~kih situacija u zatvorenoj prostoriji. Za{toba{ ta municija? Samo iz dva razloga – predaje mnogo ve}u energiju na ciqu, a pritome je mnogo mawe opasna za okolinu.

spoqne strane. To je u~i-weno sa jasnim ciqem da delo-vi oru`ja ne izlaze jako iz gabaritaoru`ja. Kako nosa~ zatvara~a i zatvara~imaju ~vrstu uzajamnu vezu, mo`e se, u slu-~aju zastoja, repetirati pomo}u ru~ice,odnosno otkloniti zastoj.

Ku}i{te ili obloga cevi izra|ena jeod plasti~ne mase oja~ane staklenom vu-nom, isto kao i ve}ina delova na G 36 pu-{ci. Obloga je trouglastog oblika (ne{tosli~no kao kod AR 15, ali mnogo u`i u do-wem delu i komotnija prilikom dr`awa) inamewena je da u svakom trenutku za vre-me eksploatacije za{titi strelca, odno-

sno wegovu ruku. Sa gorwe stra-ne i u sredini sa dowe strane nalaze se

otvori koji slu`e za hla|ewe cevi. Sapredwe strane je otvor u koji se sme{ta-ju usta cevi sa ili bez razbija~a gasova.

Iza razbija~a gasova na nekolikocentimetara od same obloge nalazi seutvr|iva~ no`a. Wega ima samo osnovnimodel oru`ja, jer svi ostali imaju skra}enucev, i to toliko da se iz obloge vidi da vi-ri samo razbija~ gasova. Iza obloge je ku-}i{te spojeno sa telom sanduka u kome senalazi le`i{te za okvir, pi{toqski ruko-hvat, brava za otvarwe i zatvarawe kunda-ka, a sa unutra{we strane je vo|ica za kre-

Najkra}averzija iz

familije Gdobila je oznakuG 36C-Comando

je puno polagala u to oru`je jer su prime-wena neka revulucionarna re{ewa u pu-wewu oru`ja i u sastavu metka. Naime,okvir sa municijom postavqen je u pravcuga|awa sa gorwe strane oru`ja, dok su uokviru meci okrenuti pod uglom od 90 ste-peni u odnosu na pravac ga|awa. Zatva-ra~ je re{en tako da je okretao municiju itek tada se ubacivao u le`i{te metka. No,to nije bio problem.

METAK BEZ ^AURE

Problem zbog koga se odustalo jestenovi metak. Re~ je o metku bez ~aure, gde jesam barut bio presovan u obliku ~aure.Zbog temperature zatvara~a i predle`i-{ta metka, ~esto je dolazilo do prevre-menog opaqewa (zbog aktivirawa barut-nog puwewa), pa i do nesre}a, zato se kaoepilog – odustalo od projekta G 11.

I pored po~etne strepwe, na kraju jesve ispalo dobro po firmu. Tr`i{tu nisuponudili nikakvo novo, revolucionarnore{ewe ve} apsolutno suprotno, ne{to{to je provereno i pouzdano, ali samo ukombinaciji sa ultramodernim lakim ma-terijalom i savr{enom izradom.

Nije izostao ni uspeh na trì{tu.Bundesver je naru~io veliku koli~inu zasvoju armiju i proizvodwa za doma}u vojskuve} je prema{ila 150.000 komada. PoredNemaca, ogromnu koli~inu naru~ili su i[panci kako bi prenaoruàli svoju vojskusa familijom G oru`ja. Pored wih, pozna-to je da su i neke armije naoruàle svojespecijalne jedinice sa modelima G 36 K iG 36 C, a ta pu{ka se sve vi{e i ~e{}e vi-|a i kao naoruàwe mirovnih snaga {iromsveta. Sem toga, ima i svoju filmsku pro-mociju – ne moè da se snimi nijedan è-stok film u kome se pojavquju specijalnevojne jedinice, a da oni nisu naoruàniupravo sa G 36 K ili G 36 C.

I{tvan POQANAC

tawe zatvara~a. Cev se jednostavno uvr}es predwe strane pomo}u slepog navrtwa.

Sa gorwe strane je poklopac sandu-ka (skroz pozadi, odmah iznad pi{toq-skog rukohvata) na kome je pomo}u tri vij-ka u~vr{}en opti~ki ni{an u obliku re-fleksnog ni{ana (ima uve}awe tri puta).Od opti~kog ni{ana prema cevi monti-rana je ru~ica za no{ewe pu{ke koja jeopremqena „Pikatinijevom” {inom zamontirawe optoelektronskih ure|aja zani{awewe, osmatrawe, obele`avaweciqeva i merewe daqine dawu i no}u.

Sanduk je sa zadwe strane zatvoren ito onemogu}ava prqawe unutra{nosti. Unu-tar sanduka nalazi se povratna opruga savo|icom. Na samom zadwem delu poklopcasanduka je brava kundaka koja omogu}avapreklapawe, odnosno, zatvarawe kundakauz desni bok oru`ja. Rukohvat je pi{toqskibez anatomskog oblika, ali postavqen poduglom i sadr`i okida~ i radnu ko~nicu uprostoru branika obara~e.

MODULARNOST

Poluga selektora vatre je obostranai veoma pristupa~na sa obe strane oru`ja.Ima tri polo`aja i to S – Sicher, zako~eno;E – Einzelfeuer, pojedina~na paqba, i F – Fe-uerstoss, rafalna paqba. Okida~ je veliki,a branik obara~e prostran pa omogu}avaeksploataciju oru`ja i kada vojnici nosezimske debele rukavice.

Prilikom kontrole oru`ja (da li imametka u cevi), zahvaquju}i poluzi koja se na-lazi ispod samog okida~a, mo`e da se zako-~i zatvara~ u otvorenom – zadwem polo`a-ju, i ako se u oru`ju ne nalazi prazan okvir.

Za okvir bismo mogli jednostavno daka`emo – „ni{ta novo”. Povijen je i pri-ma 30 metaka. Napravqen je od prozirneplastike, otporne na udarce, visoke tem-

perature. Na samom okviru postoji dr`a~koji omogu}ava spajawe dva, odnosno triokvira, radi br`eg puwewa i pra`wewaoru`ja.

Pu{ka se isporu~uje sa duplim rem-nikom. On je podesiv i omogu}ava nekoli-ko na~ina no{ewa oru`ja. Mo`e da se no-si na svaki klasi~an na~in, na le|ima kaoranac, ili ispod pazuha (uvek spreman zaupotrebu) itd.

Celokupna familija modela G oru`-ja je modularnog tipa, {to zna~i da su me-|usobno izmewivi. Tu je i {irok spektardodatne opreme kao {to su na primer pot-cevni baca~ granate AG 36, razli~iti oki-da~i, okviri kapaciteta od 30 pa do 100metaka, monta`ne {ine tipa „Pikatini” itipi~ni ni{ani za nema~ku sredinu i we-no oru`je firme „Zeiss/Hensoldt”.

Kada je re~ o ni{anu, od samog po~et-ka se znalo i odustalo od klasi~nih meha-ni~kih, ali se ostavila rezerva da se ioni montiraju po potrebi naru~ioca.Firma „Zeiss/Hensoldt” razvila je speci-jalno za familiju G 36 laki, kompaktni iizuzetno otporni ni{an. Taj ure|aj se na-lazi na samom zadwem delu oru`ja, ta~ni-je na kraju ru~ice za no{ewe, i sastoji seod kolimatorskog ni{ana (sa poja~iva~emsvetlosti bez uve}awa), ni{ana sa pove-}awem od tri puta, i posebnom skalom zamerewe daqine pa ~ak i kod pokretnih ci-qeva. Dok je ni{an sa osvetqenom ta~ki-com alat za dejstvo na borbenim odstoja-wima do 200 m, ni{an koji uve}ava kori-sti se od 200 do 800 metara. Pomo}u pa-sivnog ni{ana „Zeiss/Hensoldt”, prilago|e-nog dnevnoj ni{anskoj spravi, mogu}e je idejstvo no}u.

Iako je „Heckler & Koch” renomiranafirma, oni su u ovaj projekat u{li sa ma-lom dozom rezerve – zbog neuspeha pret-hodnodnog projekta nazvanog G 11. Firma

VISOKI ZAHTEVI

Dok su je ispitivali, familija Goru`ja pro{la je silna maltretirawa.Naime, pedantni i precizni Nemcizahtevali su veliku preciznost iz sva-kog modela oru`ja. Na rastojawu od100 metara G 36 trebalo je da ispalipet metaka (pojedina~na vrsta paqbe)i da ostvari sliku pogodaka do 120 mmsa uobi~ajenom municijom 5,56 h 45mm, koja ima punu ko{uqicu i te`inu od55 grejna, oko 3,6 grama. No, zahvaqu-ju}i renomiranim firmama kao {to su„Heckler & Koch” i „Zeiss/Hensoldt” sva-ko oru`je na streli{tu ispuwavalo jepostavqeni zadatak, ~ak i duplo ispodzadate vrednosti – G 36 C je sliku po-godaka grupisala na svega 60 mm.

Branik obara~e je prostran pa omogu}ava eksploataciju oru`ja i kada vojnici nose zimske debele rukavice

Proteklihgodina inèwerifrancuske agen-cije za odbrambe-na nau~na istra-ìvawa – ONERA(Onera) bili suangaòvani narazvoju nove ge-neracije mikro-bespilotnih si-stema. Najvi{e pa`we po-sve}eno je zavr{etku dvaprojekta tih letilica podnazivom mavdem i reman-ta, ~iji se prvi probniletovi o~ekuju po~etkomidu}e godine.

Re~ je o mikrobespi-lotnim letilicama, namewenim tak-ti~koj primeni pre svega u urbanom podru~ju, odnosno borbiprotiv terorizma i suzbijawu kriminala. Velik interes za mi-kroletelice Onerainih in`ewera pokazali su francuska po-licija, kopnena vojska i ratna mornarica.

Razvoj mavdema pokrenut je u okviru projekta koji finan-sira European Defense Agency sa ~etiri miliona evra, a koji je,uz francuske inèwere, okupio stru~wake iz [panije, Norve-{ke i Nema~ke. Mavdem je u stvari VTOL (Vertical Take off andLand) mikroletelica sa ~etvorokrakim rotorom dijametra 50cm. U vazduhu }e mo}i da provede do 40 minuta, sa maksimalnimdoletom do 5 km, a ima}e mogu}nost i da lebdi u mestu oko 15minuta. Pokreta}e ga elektromotor s litijum-sulfidnim bate-rijama teìne oko 50 grama. Korisni teret }e biti videokame-ra teìne 15 grama i audio-video data-link sistem teìne oko10 grama i dometa do jedan kilometar.

Uz mavdem, Onera je tokom juna ove godine predstavilajo{ jedan projekat. To je remanta, tako|e, mikrobespilotna le-tilica s pomi~nim krilima. Du`ina letilice je 15 cm, a te`isvega nekoliko grama. B. N

Prepoznavawe snaga je postalo veoma va`no u borbenimoperacijama koje se danas izvode uz dalekometno oru`je velikepreciznosti. Ukoliko posada nekog borbenog sistema ne prepo-zna i pravilno ne identifikuje snage na boji{tu, postoji velikamogu}nost tzv. prijateqske paqbe, odnosno nenamernog napadana svoje snage, ~esto uz tragi~ne posledice. Zbog toga su istra-`iva~i ameri~ke laboratorije Sandia National Laboratories raz-vili sistem za identifikaciju Athena. Re~ je o posebnom ure|a-ju koji u slu~aju osvetqavawa radarom automatski odgovaraidentifikacijskom porukom.

Ure|aj se postavqa na vozila raznih vrsta i tipova i omo-gu}ava wihovu preciznu identifikaciju tokom borbenih aktiv-nosti. Ako bilo koja letilica tokom izvr{avawa borbenog za-datka radarom osvetli podru~je planirano za napad i ako natom podru~ju ima vlastitih vozila opremqenih identifikacij-skim ure|ajem Athena, ona }e odmah poslati identifikacijskuporuku pilotu koji }e tu poruku primiti kao upozorewe da tamoima vlastitih ili savezni~kih snaga.

Athena je mali i jevtin sistem, a wegova se upotreba jedno-stavno integri{e u postoje}e radare na vazduhoplovima. Takose, uz mawu nadogradwu ve} postoje}e opreme, omogu}ava jedno-stavna detekcija prijateqskih snaga. Iako je sistem za sada za-mi{qen za upotrebu s radarima naletelicama, uskoro se o~ekujewegova modifikacija za upotre-bu na tenkovima i drugim borbe-nim vozilima kopnenih snaga.

P R I J A T E Q S K A P A Q B A

A V I O N A M F I B I J A

Ruski avion amfibija A-40 albatros, prema obja{wewimaiz ruskih vojnih krugova, najve}i je i jedinstveni avion koji uzle}ei sle}e na vodu i zemqu. Namewen je za borbu protiv podmorni-ca, a mo`e da izvodi dejstva dawu i no}u, u svim meteorolo{kimuslovima i puni se gorivom za vreme leta. Posada je sme{tena uhermeti~koj kabini sa dva odeqewa: u jednom su trojica pilota, au drugom osam operatora podsistema upravqawa.

Avion je snabdeven modernim sistemom za upravqawe,potragu, otkrivawe, pra}ewe i uni{tavawe podmornica zavreme wihove plovidbe pod vodom, nad vodom ili zaustavqe-ne na dnu mora. Za tu svrhu, taj avion snabdeven je hidrofo-

nima i drugim hidroakusti~nim, elektronskim i ra~unarskimsredstvima.

Avion je naoruàn raketama vazduh-voda, torpedima, mina-ma i dubinskim bombama koje mu omogu}avaju uni{tavawe pod-mornica samostalno ili u sadejstvu sa drugim letilicama iliplovnim objektima. Albatros leti maksimalnom brzinom 760km/~as, na maksimalnoj visina leta od 9.700 m, borbeni radijusdejstva mu je vi{i od 2.000 km. Ima po~etnu teìnu od 86 tona, anosi borbena sredstva od 6,5 tona. Duìna aviona je 43,84 m,visina 11,07 m, raspon krila 41,62 m, a pokre}u ga dva turbo-reaktivna motora. B. N.

M I K R O B E S P I L O T N E L E T E L I C E

V35. Ona se u stru~noj {tampi ozna~ava kaoSu-35-1 ili kao Su-35 BM. Prvi od triprototipa predstavqen je na avio-salonuMAKS 2007.

U odnosu na prethodnika, Su-35 BModlikuje ~istija aerodinami~ka linija na-stala uklawawem kanar upravqa~kih po-vr{ina. Primenom novih, pre svega kom-pozitnih materijala, znatno je olak{anapostoje}a konstrukcija aviona. Time jestvoren prostor za dodatnu koli~inu go-riva i ubojnih sredstava. Pogonsku grupupredstavqaju dva motora sa otklowenimvektorom potiska tipa saturn 117 S, koji}e biti primeweni i na novom ruskom lov-cu pete generacije koji se trenutno nalaziu razvojnoj fazi.

Pretpostavqa se da }e primenom sna-`nijih motora (potisak na forsa`u iznosioko 142 kN, {to je za 16 odsto vi{e u odno-su na standardni AL-31F) novi Su-35 pose-dovati karakteristiku superkrstarewa. Utaj avion }e biti ugra|en i novi radar tipaIrbis-E sa faziranom antenskom re{et-kom. Kako proizvo|a~ navodi, Irbis-E mo}i}e da prati 30 ciqeva u vazduhu i omogu}iistovremeno dejstvo na osam. Pored noveavionike, Su-35 BM }e nositi i novu gene-raciju ubojnih sredstava. Naro~ito zani-mqiv je projektil vazduh-vazduh tipa KS-172(RVV-L), dometa od oko 400 kilometara!

i{enamenski borbeni avioni pred-stavqaju udarnu pesnicu savremenihvazduhoplovnih snaga, ali i najpro-fitabilniji proizvod savremene va-zduhoplovne industrije. Zbog toga se

wihovom razvoju i usavr{avawu poklawaizuzetno velika pa`wa. Premda se potpu-no novi tipovi letelica danas retko poja-vquju, de{avawa u toj kategoriji vazduho-plova su, i pored toga, veoma dinami~na.Relativno stari (ali i noviji) modeli avi-ona usavr{avaju se iz dana u dan, ~ime sewihove karakteristike i borbene mogu}-nosti konstantno pove}avaju. U takvoj situ-aciji pojedini tipovi vi{enamenskih bor-benih aviona egzistiraju u desetinama va-rijanti. Gotovo svakodnevno se pojavquju inove oznake {to, pored ukazivawa na kva-litativni pomak, stvara i odre|eni mar-ketin{ki efekat.

Ovom prilikom predstavqamo aktu-elne varijante najpoznatijih tipova vi{e-namenskih borbenih aviona, wihov statusi pravce daqeg usavr{avawa.

RUSKE UZDANICE

Ruska vazduhoplovna industrija danasse na tr`i{tu prevashodno pojavquje saderivatima aviona Su-27/30 i MiG-29.Familiji aviona Su-27/30 tokom prote-kle godine pridru`ila se nova verzija Su-

15. decembar 2007.

S A V R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I A V I O N I

Usavr{avawe postoje}ih

tipova vi{enamenskih

aviona u velikoj meri je

sli~no i na istoku i na

zapadu. Pa`wa se poklawa

razvoju i ugradwi AESA

radara, koji }e ozna~iti

veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija

mre`ne opreme

kqu~ne za informacijsku

superiornost. Nivo

digitalizacije prostora

u kabini konstantno se

pove}ava, a otvorena

arhitektura avionike

omogu}ava lak{u

integraciju nove opreme.

UDARNAPESNICASu-30

Model MiG-35 predstavqa posled-wu varijantu familije aviona proiza{leiz MiG-29. Konkretno, re~ je o daqemusavr{avawu verzija MiG-29M/M2 iMiG-29K/KUB. Premda se oznaka prvi putpojavila jo{ pre desetak godina, dobilaje na aktuelnosti tek pro{le godine – saindijskim tenderom za novi vi{enamen-ski avion koji }e zameniti zastarele le-telice tipa MiG-21.

Avioni familije MiG-29 bili su to-kom devedesetih godina u senci daleko uspe-{nijeg Su-30. Izostanak prodaje zna~io jeusporen razvoj, a posledi~no i slabiju kon-kurentnost. Me|utim, po~etak ove decenijenajavio je veliki preokret u trì{noj po-ziciji aviona MiG-29. Naruxbine Jemena,Indije (mornari~ka verzija MiG-29K), Al-ìra i naposletku Libije udahnule su noviìvot popularnoj letelici. Ta sredstvaomogu}ila su korporaciji MiG da nastaviradove na stvarawu novih, mahom vi{ena-menskih varijanti.

Rusi MiG-35 svrstavaju u borbeni avi-on „4++“ generacije. Demonstrator te va-rijante predstavqen je na izlo`bama u In-diji i Rusiji, a izveden je iz ~etvrtog proto-tipa aviona MiG-29M (br. 154) proizvede-nog jo{ 1990. godine. Premda je u konkret-nom slu~aju re~ o dvosedu koji se na sajtuproizvo|a~a ozna~ava kao MiG-35D, jedno-sed se ne}e mnogo razlikovati. Ta letelica}e imati istu strukturu, ali }e umesto zad-we kabine biti postavqen gorivni rezer-voar zapremine 600 litara.

Ukoliko MiG-35 u|e u serijsku proiz-vodwu wegovu pogonsku grupu sa~iwava}emotori RD-33MK, koje osim ve}e snage uodnosu na prethodnike (88,3 kN) odlikujei ve}i `ivotni vek (4.000 sati) i mogu}-nost ugradwe izduvnika sa vektorisanomsilom potiska. Izduvnici zasada mogu dase otklawaju ±15° po vertikalnoj osi i±8° po horizontalnoj osi. Wihove karak-teristike ispitane su sa prethodnom ver-zijom ozna~enom kao MiG-29 OVT. MiG-35

me SAAB odlu~ili su se za ugradwu novogmotora tipa F-414 snage 96 kN koji se tre-nutno primewuje na avionima F/A-18 E/F. Uodnosu na postoje}i F-404 tj. RM-12 taj mo-tor pru`a 35 odsto ve}i potisak. Kao op-cija razmatra se i ugradwa ure|aja za vek-torisawe potiska.

Umesto postoje}eg radara o~ekuje se,shodno trendovima, ugradwa radara sa ak-tivnim elektronskim skenirawem koji raz-vija „Erikson” pod oznakom NORA. U~e{}eu ovom programu potpoma`u Norve{ka iDanska, jer one gripen nove generacije po-smatraju kao potencijalnu zamenu za vla-stite F-16, odnosno kao alternativu ame-ri~kom F-35A (trenutno u fazi opitovawa).

EVROPSKI TAKMACI

Evropski lovac ~etvrte generacije eu-rofajter (Eurofighter) zajedni~ki je proiz-vod Nema~ke, Italije, Velike Britanije i[panije. Taj avion se u Velikoj Britanijinaziva tajfun, u Nema~koj i [paniji gaozna~avaju kao EF2000, a u Italiji F2000.

Pored 620 aviona koje su naru~ile tedr`ave, za eurofajter su se odlu~ili i Au-strija (15 aviona) i nedavno SaudijskaArabija (72 aviona), u ugovoru vrednom6,4 milijarde evra. Do avgusta 2007. godi-ne izra|eno je 127 aviona koji su ve} uoperativnoj upotrebi. Budu}i da je euro-fajter inicijalno projektovan za lova~kezadatke, integracija sredstava vazduh-ze-mqa vr{i se naknadno, o ~emu govore ioznake tzv. blokova. Tako na primer ozna-ka Block 5, koja ide uz naziv aviona, ukazu-je da je vazduhoplov koji pripada tom stan-dardu/seriji sposoban da dejstvuje preci-zno vo|enim sredstvima po ciqevima nazemqi. U ovom momentu Block 5 mo`e dapodve{ava kontejner litening (objediwavaFLIR ure|aj, TV kameru, laserski daqino-mer i laserski osvetqiva~ ciqa) i prime-wuje laserski/GPS vo|ene bombe poboq-{ani pejvej II (Enhanced Paveway II).

ujedno bi mogao da bude i prvi serijskidvomotorac kod kojeg se potisak otklawa usvim pravcima.

U predwoj kabini aviona MiG-35 na-laze se tri vi{efunkcijska displeja dimen-zija 15 h 20 cm. Poboq{ani optoelektron-ski ure|aj (KOLS) sastavqen od IC traga-~a i laserskog daqinomera sada je posta-vqen na poziciju ispod desnog motora (ume-sto dosada{we pozicije ispred vetrobra-na), ~ime se lako razaznaje pripadnost avi-ona verziji MiG-35. Za avion MiG-35 ubr-zano se razvija i radar `uk MAE sa aktiv-nim elektronskim skenirawem, {to je uslo-vqeno zahtevima indijskog tendera za novivi{enamenski avion.

[VEDSKI LAV

[vedski gripen JAS-39 C/D polakoali sigurno osvaja nova tr`i{ta. Nakon Ju-`ne Afrike, Ma|arske i ^e{ke, za gripenase odlu~ilo i tajlandsko vazduhoplovstvo(12 aviona). Istovremeno, {vedsko vazdu-hoplovstvo se odlu~ilo da modernizuje 31avion starijih varijanti A i B u verzije C iD, {to podrazumeva su{tinsko rekonfigu-risawe nivoa elektronske opreme.

Premda se smatra prvim istinskimavionom ~etvrte generacije, sa gripenom jeve} ste~eno dovoqno operativnih iskustavana osnovu kojih su definisani pravci daqegusavr{avawa tog perspektivnog aviona.

Kao izvesna varijanta u ovom momentunavodi se JAS-39 NG – gripen nove genera-cije koji bi u potencijalnu upotrebu mogaoda u|e nakon 2010. godine. Premda }espoqwe dimenzije aviona ostati neprome-wene, redizajnom prostora u trupu i repo-zicionirawem stajnog trapa bi}e koli~inaunutra{weg goriva pove}ana za 38 odsto.Tako|e, planira se integracija profilisa-nih rezervoara goriva na gorwem delu tru-pa (CFT-Conformal Fuel Tanks) i ve}i korisniteret (6.000 kg) na 10 podvesnih ta~aka.Usled pove}ane mase aviona, ali i zahte-vanih boqih performansi, in`eweri fir-

AESA RADARI

Mnogi stru~waci smatraju da je po-java radara sa aktivnim elektronskimskenirawem (AESA – Active ElectronicallyScanned Array) jedan od najzna~ajnijihmomenata u istoriji razvoja radara.

Glavne prednosti ovog tipa su: ma-wa masa, ve}i domet radara i pouzda-nost rada, poboq{ana rezolucija pri-likom mapirawa terena, mogu}nostistovremenog rada u vi{e razli~itihmodova, ve}i broj ciqeva koji mogu dase prate i istovremeno dejstvuje na wih.

Kao mana se, osim cene, navodi ikompleksniji sistem hla|ewa elektron-skih sklopova radara.

„Gripen ” nove generacije ima}e sna`nijimotor, ve}u nosivost, ali i novu elektronsku

opremu ~ije je srce AESA radar NORA

Generalno, postoje tri verzije avionarafal: rafale N namewen je mornarici, arafale B (dvosed) i C (jednosed) namewenisu vazduhoplovstvu. Ono {to ove avionerazlikuje unutar same serije jeste pripad-nost odre|enom standardu. U tom kontekstu,danas se pomiwu sufiksi F1, F2 i F3. Pa ta-ko, F1 je standard koji podrazumeva osposo-bqenost za izvr{avawe klasi~nih lova~kihzadataka bez mogu}nosti primene preciznovo|enih sredstava klase vazduh-zemqa.

Avioni standarda F2 sposobni su dapodve{avaju precizno vo|ena sredstva, ma-da je u ovom momentu wihov asortiman i da-qe ograni~en. Zbog toga u okviru standardapostoje podstandardi koji konkretno upu}ujuna mogu}nost no{ewa odre|enog sredstva.Recimo, rafali F2.1 nose GPS/INS vo|enubombu sa raketnim busterom tipa AASM,dok su F2.2 kompatibilni sa krstare}im pr-ojektilom skalp EG (SCALP EG,) a tako|e,poseduju usavr{eni sistem SPECTRA name-wen elektronskom ratovawu. Rafali F2 sutokom 2007. sa aerodroma Du{anbe u Ta-xikistanu pru`ali podr{ku me|unarodnimsnagama u Avganistanu. Po{to F2 jo{ nemamogu}nost samostalnog laserskog osvetqa-vawa ciqeva, ovaj zadatak izvodili su mi-ra`i 2000D.

Standard F3 bi}e kompatibilan sa nu-klearnim projektilom ASMP, protivbrod-skom raketom AM39 Exocet i izvi|a~kimkontejnerom Reco NG. Tako|e, o~ekuje se dabi F3 mogao da podvesi i laserski vo|enebombe tipa GBU-24 i poboq{ani pejvej III.Sa ovim standardom i radar RBE2, sa pa-sivnim elektronskim skenirawem, dosegnu-}e pun razvojni potencijal.

Trenutno je glavni problem rafalanedostatak stranih kupaca. Ugovori su iz-ostali i tamo gde su bili sasvim izvesni,kao {to je to na primer slu~aj Maroka,biv{e francuske kolonije i tradicional-nog kupca francuskog naoru`awa. Svojemesto rafal nije na{ao ni na tenderimau Ju`noj Koreji i Singapuru. Francuzio~ekuju da bi prvi strani kupac mogla dabude Libija (13-18 aviona).

AMERI^KA PREDNOST

Ameri~ka vazduhoplovna industrija uovom se trenutku nalazi korak ispred kon-kurenata, jer je prva u naoru`awe uvelaborbeni avion pete generacije (F-22A rap-tor), dok se drugi ameri~ki borbeni avionte generacije (F-35A) nalazi u fazi letnihispitivawa.

Saznawa ste~ena tokom razvoja tihaviona i wihove prate}e opreme efikasnose implementiraju i u avionima prethodnegeneracije. U tom smislu, najzna~ajnija jeprimena AESA radara i elektronske opre-me kojom se umre`ava vazduhoplovni poten-cijal u skladu sa konceptom mre`nocentri~-

Eurofajteri se, tako|e, dele i na triproizvodne tran{e. Dostizawe standardatran{e 3 Block 25 podrazumeva}e zavr{e-tak postepene integracije svih savremenihevropskih ubojnih sredstava, najnapredni-jih elektronskih sistema i ure|aja, ukqu~u-ju}i i radar sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa CAESAR. On }e od 2012. go-dine zameniti klasi~an radar tipa ECR-90sa mehani~kim skenirawem.

U me|uvremenu, u okviru tran{e 2,o~ekuje se integracija krstare}ih projekti-la storm {edou (Storm Shadow) i KEPD 350,te raketa vazduh-vazduh velikog dometa ti-pa meteor.

Radi svojevrsne potvrde funkcional-nosti i operativne upotrebqivosti, o~eku-je se da tokom leta 2008. godine u Avgani-stan bude razme{ten jedan deta{man euro-fajtera.

Daso Rafal (Dassult Rafale) je francu-ski predstavnik ~etvrte generacije vi{e-namenskih borbenih aviona. Za razliku od

38 15. decembar 2007.

eurofajtera, rafal je od samog starta za-mi{qen kao vi{enamenska platforma. Ta-kav pristup je tokom osamdesetih i usloviorazlaz Francuske sa ostalim evropskimpartnerima koji su zajedni~ki radili naprojektu novog borbenog aviona.

Koliko se vi{enamenskim karakteri-stikama pridavao zna~aj tokom razvoja sve-do~i i podatak da }e rafal u operativnojupotrebi zameniti ~ak pet tipova borbe-nih aviona koji se sada nalaze u francu-skom vazduhoplovstvu i mornarici. To suavioni jaguar, mira` F-1, mira` 2000, su-per etandar i F-8 kruzejder. Prve serijskeprimerke dobila je mornarica 2001. godi-ne, a operativno sposobnim mornari~kirafali progla{eni su 2004. godine. Dvegodine kasnije operativno sposobnim pro-gla{eni su i rafali francuskog vazduho-plovstva.

O~ekuje se da }e francuske oru`anesnage nabaviti ukupno 292 rafala, od ~ega}e 60 biti za potrebe mornarice.

Britanski „tajfuni” se na svojimzadacima ~esto susre}u sa ruskimstrate{kim bombarderima Tu-95

Iako je „ rafal” sjajan avion, Francuzi jo{ nisu prona{li nijednog stranog kupca

nog ratovawa. Na taj na-~in ameri~ki avioni su i da-qe veoma savremeni, ubojiti ikonkurentni na tr`i{tu. Po-{to predstavqaju mahom prove-rene i dokazane tehnolo{keceline uz koje ide naj{iriasortiman opreme i ubojnihsredstava, F-ovi su i daqe robakoja dobro prolazi.

Ameri~ki borbeni avioni takti~kenamene, kao {to je ve} napomenuto, mogu dase podele u nove i starije konstrukcije. Unovije dizajne pete generacije ubrajaju se F-22A raptor i F-35 A lajtning II (Ligthning II),dok u kategoriju starijih, ali osavremewe-nih letelica ~etvrte generacije, idu F-15E,F/A-18E/F i F-16 C/D.

Avion F-22A raptor je prevashodnonamewen za ostvarivawe prevlasti u va-zdu{nom prostoru i trenutno nema premcau svetu. Do sada je proizvedeno oko 100aviona od ukupno 183 naru~ena. Model F-22A se odlikuje stelt karakteristikama,mogu}nostima tzv. superkrstarewa (nad-zvu~ni let bez upotrebe forsa`a) i dvodi-menzionalnim vektorisawem potiska.

Me|utim, imperativ vi{efunkcio-nalnosti uslovio je opremawe i ovog avio-na precizno vo|enim sredstvima za dejstvopo ciqevima na zemqi. Na taj na~in se naraptoru postepeno integri{u sredstava,poput JDAM bombi ili bombi malog pre~-nika (SDB).

Kako raptor, zarad radarske nevi-dqivosti, nosi ubojni teret u unutra{wimspremnicima, mogu}e je postizawe velikebrzine leta u rejonu objekta dejstva. Tako

na primer F-22A mo`e da dejstvuje JDAMbombama i do brzina od 1,5 Maha i visineod oko 15.000 metara.

Premda je taj avion ve} opremqen AE-SA radarom tipa APG-77, wegovi puni po-tencijali bi}e dostignuti tek 2010. godinerazvojem softvera adekvatnog dejstvimapo ciqevima na kopnu. Zanimqivo je da da-ta-link aviona F-22A (Link 16) funkcioni-{e samo u prijemnom modu, ali ne i u pre-dajnom, ~ime se smawuje mogu}nost dema-skirawa.

U skladu sa mogu}nostima, raptor od-likuje izuzetno velika cena. Me|utim, bezobzira na wu, strani kupci – pre svega Ja-pan i Australija, pokazuju veliki interes.Ipak, SAD jo{ nisu voqne na takav korak.

OD STAROG NOVO

Veliku pa`wu potencijalnih budu}ihkorisnika privla~i i F-35, odnosno JSF(Joint Strike Fighter). Projekat tog aviona, sobzirom na planirani broj serijskih pri-meraka, mogao bi da ponese epitet najsku-pqeg u istoriji vojnog vazduhoplovstva.Prototipska forma F-35A, varijanta na-mewena ameri~kom vazduhoplovstvu (US-AF), leti ve} godinu dana. Prvi let vari-

jante B, namewene Marin-skom korpusu, o~ekuje sepolovinom 2008. godine,a mornari~ke, C varijan-te, tokom 2009. godine.

U me|uvremenu, sapribli`avawem po~etka se-

rijske proizvodwe, raste i o~eki-vana cena aviona. Godine 2001. vrednost

proizvodnog primerka iznosila je oko 37miliona ameri~kih dolara za A varijantu,da bi se ve} tri godine kasnije procenakretala oko 45 miliona.

Premda je Memorandum o razumevawupotpisalo osam dr`ava koje na razli~itena~ine i u razli~itoj meri u~estvuju u raz-voju JSF, postoji opravdana bojazan da biiz finansijskih razloga one mogle da seokrenu konkurentskim proizvodima. Boja-zan postoji i u pogledu ka{wewa programaispitivawa zbog ~ega je kompanija „Boing”ameri~kom vazduhoplovstvu za taj slu~aj po-nudila poboq{anu verziju aviona strajkigl (Strike Eagle F-15E) pod oznakom F-15E+.Avion F-15E je, ina~e, vi{enamenska dvo-sedna varijanta lovca F-15 igl i predsta-vqa udarnu pesnicu ameri~kog vazduhoplov-stva u aktuelnom vojnom anga`ovawu. Budu-}i da USAF planira modernizaciju lovacaF-15C sa AESA radarima AN/APG-63(V)3 zawihovu upotrebu do 2025, realno je o~eki-vati i da }e flota novijih F-15E (217 avio-na) uskoro biti podvrgnuta modifikaciji,posebno ako se ima u vidu ~iwenica da susingapurski strajk igl F-15SG i ju`nokorej-ski F-15K trenutno savremeniji od ameri~-kih modela.

Za razliku od vazduhoplovstva koje jeuvelo F-22A, ameri~ka mornarica oprede-

F-22A „raptor” prvi je avion pete generacijekoji je uveden u operativnu upotrebu

verzijama egzistira kao istinski efikasnavi{enamenska platforma. Zato i ne trebada bude ~udno {to pogoni proizvo|a~a i da-qe rade punom parom. „Lokid Martin” je nataj na~in trenutno zaposlen isporukama zaPoqsku i Gr~ku (Blok 52+), odnosno Tursku iOman (Block 50+). Posledwi broj u oznacibloka sugeri{e tip pogonske grupe – Block50 koristi motore firme „Xeneral Ilek-trik”, dok je Block 52 pogowen motorimakompanije „Prat - Vitni”.

Najmodernija verzija aviona F-16 no-si oznaku F-16 E/F Block 60 i razvijena je zapotrebe Ujediwenih Arapskih Emirata(UAE) koji je naru~io 80 aviona. Osim na-bavke UAE su finansirali i razvoj, ukqu~u-ju}i i integraciju AESA radara tipaAN/APG-80, a i najsna`nijeg motora tipaxeneral ilektrik F110-GE-132 (snage 144kN) koji je ugra|en na jedan F-16. Iz tih raz-loga, taj avion je moderniji i od ameri~kihprimeraka.

Da bi se premostio period do uvo|e-wa F-35 „Lokid Martin” razmatra i razvoj no-

ve generacije ovog aviona – F-16NG, koji bi koristio tehnologije

primewene na F-22 i F-35. Izlazaku susret zahtevima indijskog tendera

verovatno }e ubrzati taj proces i po-javu nove varijante F-16.

PRAVCI RAZVOJA

O~igledno je da su pravci u kojima seodvija usavr{avawe postoje}ih tipova vi-{enamenskih aviona u velikoj meri sli~ni ina istoku i na zapadu. Velika pa`wa pokla-wa se razvoju i ugradwi AESA radara koji}e ozna~iti veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija mre`neopreme (npr. Link 16 MIDS) koja }e bitikqu~ informacijske superiornosti. Nivodigitalizacije prostora u kabini kon-stantno se pove}ava, a otvorena arhitek-tura avionike omogu}ava lak{u integra-ciju nove opreme. Uvo|ewe u naoru`awenovih ubojnih sredstava i prate}e elek-tronske opreme koja se podve{ava u kon-tejnerima, name}e neizbe`nost kontinui-ranih modifikacija ve} u prvim godinamaoperativne upotrebe aviona.

Iz verzije u verziju pove}ava se i sna-ga motora (ali i masa) aviona, a radi po-boq{awa manevarbilnosti predvi|a seili ve} integri{e ure|aj za vektorisawepotiska. Nabrojane karakteristike nemi-novno vode daqem pove}awu cene pojedi-na~nog primerka vi{enamenskog borbenogaviona. Me|utim, spremnost bogatih dr`a-va i zemaqa u usponu (recimo Kine, Indije,Singapura, Ju`ne Koreje) da te avione pla-ti, usmerava}e wihov, a i razvoj prate}ihtehnologija, mo`da i u ve}oj meri nego is-kustva ste~ena u asimetri~nim sukobimakoji su obele`ili ovu deceniju.

Mr Slavi{a VLA^I]

15. decembar 2007.

(Growler), namewenoj elektronskom ratova-wu, bi}e izra|eno 90 aviona. Prvi stranikupac superstr{qena je Australija koja jeugovorila kupovinu 24 dvoseda F varijanteu ukupnoj vrednosti od 2,9 milijarde ame-ri~kih dolara.

Tip F/A-18E/F je me|u prvim borbenimletelicama koje operativno upotrebqavajuAESA radar tipa APG-79 (standard BlockII+). Isto tako, novi ra~unar misije, zatimumre`avawe putem data-linka Link 16 MIDSi primena ATFLIR i IRST ure|aja najnovije ge-neracije, omogu}i}e superstr{qenu deli-mi~nu kompenzaciju ne{to slabijih letnihosobina u odnosu na glavne konkurente.

Posebno poglavqe u istoriji ameri~-kog vazduhoplovstva i vazduhoplovne indu-strije predstavqa avion F-16. Re~ je o naj-masovnijem vi{enamenskom borbenom avi-onu dana{wice. Proizveden je u vi{e od

4.300 primeraka, u sedam tzv. blokovai 123 podvarijante. Nalazi se u nao-

ru`awu 24 dr`ave. I pored rela-tivne starosti, F-16 u posledwim

lila se za radikalno modernizovani avionF/A-18 str{qen (Hornet) koji se naziva F/A-18E/F superstr{qen. Tokom proteklih ne-koliko godina F/A-18E/F zamenili su avio-ne F-14 tomket i deo F/A-18, starijih vari-janti, ~ime je osigurana budu}nost tog avio-na. Ameri~koj mornarici je dosada isporu-~eno vi{e od 300 aviona od trenutno pla-niranih 460. U verziji EA-18G grouler

INDIJSKI TENDER

Najve}i zalogaj za proiz-vo|a~e borbenih aviona tre-nutno predstavqa indijski ten-der za kupovinu 126 vi{enamen-skih borbenih aviona, poznat poskra}enici M-MRCA (MediumMulti Role Combat Aircraft). Posao vre-dan oko 10 milijardi dolara privu-kao je Ruse, Amerikance, Francuze,[ve|ane i druge. Jedan od glavnih in-dijskih uslova je transfer tehnologijeza kupqeni tip aviona.

Na taj na~in kupac biisporu~io samo 18aviona, dok bi108 bilozavr{e-

no u Indiji. Kako Indij-ci imaju najvi{e iskustava sa borbe-nim avionima ruskog porekla (oko 500borbenih aviona mahom izra|enih po li-cenci), MiG-35 se smatra favoritom. me-|utim, zapadni stru~waci sumwaju da je ru-ski AESA radar tipa `uk MAE na tehnolo-{kom nivou zapadnih radara, pa se navodimogu}nost opremawa aviona MiG-35 izrael-skim AESA radarom ELTA EL/M-2052.

Po~eci razvoja odbrane od bali-sti~kih raketa (BMD – BallisticMissile Defense) u SAD datirajuiz 1946. godine, a zasnivaju sena nema~kim iskustvima iz upo-

trebe prvih balisti~kih raketa A-4,poznatijih pod oznakom V-2. Od tadado danas SAD su vi{e puta mewalekoncept odbrane od balisti~kih pro-jektila prilago|avaju}i ga, pre sve-ga, mogu}nostima i dostignu}imaglavnog protivnika, Sovjetskog Sa-veza, u domenu raketne tehnologije.

Sve dinami~niji razvoj bali-sti~kih projektila naoru`anih sa nu-klearnim, hemijskim ili biolo{kimbojnim glavama, a i {irewe kruga ze-maqa wihovih proizvo|a~a i kori-snika, predstavqa ozbiqnu pretwu zaprotivvazdu{nu odbranu i tehnolo-{ki najrazvijenijih zemaqa sveta.Bio je to dovoqan razlog da Agencijaza raketnu odbranu SAD (MDA – Mis-sile Defense Agency) u saradwi sa Va-zduhoplovnim snagama SAD (U. S. AirForce), Grupe za razvoj vazduhoplovnog

imenom „rat zvezda“ (Star Wars), koji je pro-klamovao 23. marta 1983. godine tada{wipredsednik Regan, dana{wi ameri~ki pro-tivraketni {tit je racionalniji, i iz sve-mira se premestio bli`e Zemqi.

U zvani~nim dokumentima SAD sistemBMD je definisan kao stati~ni, kopneni ikonvencionalni (nenuklearni) odbrambeniraketni sistem, integrisan sa neophodnimsenzorima, ukqu~uju}i i one stacioniraneu kosmosu. Taj sistem ~ini pet osnovnih ele-menata: kopnene rakete presreta~i (GBI –Ground Based Interceptor), sistem borbenogrukovo|ewa, komandovawa, kontrole i ko-munikacija (BMC3 – Battle Managament,Command, Control and Communications Sys-tem) sa dva podelementa (BMC2 i IFICS), ra-darski sistem sa radnim podru~jem X (XBR –X Band Radar), modernizovani radarski si-stem za rano upozorewe i otkrivawe (UE-WR – Upgraded Early Warning Radar) i osma-tra~ki infracrveni satelitski sistem u ko-smosu (SBIRS – Space Based Infrared System).

U sistem BMD integrisana su raznasredstva, kao {to su: vi{enamenski radar-ski sistemi XBR, UEWR i SBIRS, zatim oru`-

lasera (Team ABL – Airborne Laser) i ameri~-kim proizvo|a~ima aviona Boeing, LockheedMartin i TWR, Inc., pristupi razvoju visoko-energetskog vazduhoplovnog lasera YAL-1A.Ugovor vredan 1,1 milijardu dolara pot-pisan je 1996. godine, a prva modifikacijatransportnog aviona 747-400F obavqenaje 2002. godine. Laserski i ni{anski ure-|aji u avion su ugra|eni 2004. godine, apredvi|eno je da se konvertuje osam avio-na, koji u operativnu upotrebu treba da bu-du uvedeni po~ev{i od 2008. godine.

INTEGRACIJA

Glavni ciq dana{weg ameri~kog pro-grama sistema odbrane od balisti~kih ra-keta, poznatijeg pod imenom „antiraketni{tit“ jeste da razvija i odràva u sprem-nosti za potencijalnu upotrebu operativnodelotvoran i integrisan senzorski i oru-àni vi{eslojni sistem, koji }e svim drà-vama SAD obezbediti uspe{nu odbranu odpotencijalnih pretwi, odnosno od stvarnognapada balisti~kim raketama, pre svega,od takozvanih „otpadni~kih zemaqa“. U od-nosu na nekada{wi sistem, poznatiji pod

Balisti~ke rakete

razvijaju se sve br`e,

postaju}i dostupne {irem

krugu tehnolo{ki slabije

razvijenijih zemaqa.

U ameri~kim programima

razvoja savremenog oru`ja

za vi{eslojnu odbranu

od balisti~kih projektila

zna~ajno mesto pripa{}e

laserskom oru`ju

– visokoenergetskom

hemijskom laseru

(ABL) YAL-1A, vazduhoplovnom

takti~kom laseru ATL i

satelitskim laserima SBL.

PROTIVRAKETNI[TIT

V I [ E S L O J N A O D B R A N A O D B A L I S T I ^ K I H P R O J E K T I L A

Takti~ki vazduhoplovni laser ATL na avionu Bell/Boeing MV-22 Osprey

ja: modernizovana raketa presreta~ PAC-3 patriot, mobilni sistemprotivvazdu{ne odbrane THAAD sa lanserima M1075, mornari~-ki sistem AEGIS, itd.

Od 1996. godine Amerikanci su preduzeli vanredne naporeda postoje}i antiraketni {tit obogate novim oru`jem zasnovanimna upotrebi lasera. S tim ciqem dinami~no razvijaju tri nova si-stema oru`ja – vazduhoplovni visokoenergetski hemijski laser(ABL)YAL-1A, vazduhoplovni takti~ki laser (ATL – Airborne Tactical La-ser) i satelitski laser (SBL – Space Based Laser).

VISOKOENERGETSKI LASER

Ideja o razvoju visokoenergetskog lasera (HEL – High Energy La-ser) datira iz osamdesetih godina pro{log veka, kada su Amerikancipo~eli sa istra`ivawima dinami~nog gasnog karbon-dioksidnog lase-ra (GCDL – Gas Carbon-Dioxid Laser), koji je ugra|en u modifikovaniavion Boeing KC-135A stratotanker. Tim laserom uspe{no je oborenaraketa AIM-9 sidewinder, ali je program obustavqen zbog previsokihtro{kova i odre|enih ograni~ewa u tada{woj tehnologiji. Iskustvaiz rata u Zalivu 1991. godine pokazala su da je raketni sistem pro-tivvazdu{ne odbrane Patriot nedovoqno efikasan protiv balisti~kihraketa stacioniranih na pokretnim lansirnim rampama (SKUD), pa je1996. godine sklopqen pomenuti ugovora.

Vazduhoplovni laser (ABL) YAL-1A predstavqa jedno od laserskihoru`ja u budu}em arsenalu ameri~ke vi{eslojne odbrane od bali-sti~kih raketa kratkog i sredweg dometa.

Programom je predvi|eno da modifikaciju aviona 747-400F,razvoj sistema borbenog upravqawa vazduhoplovnog lasera (ABL –Battle Menagement System) i integraciju svih sistema, a i razvoj eleme-nata za podr{ku na tlu obavqa Boeing Missile Defense System, dok jeNorthrop Grumman Space Technology odgovoran za razvoj visokoener-getskog lasera, a Space System za razvoj nosne kupole na letelici, si-stema za usmeravawe laserskog snopa i laserskog sistema za ozna~a-vawe ciqeva.

Avion Boeing 747-400F izabran je za nose}u platformu laserazbog svojih odlika – brzine, visine leta, doleta, tovarnog prostora –koje odgovaraju zahtevima operativne upotrebe.

Kqu~ni delovi lasera megavatne snage, koji radi u infracrve-nom podru~ju na talasnoj du`ini od 1.315 mikrona, jesu: nosna kupola(Nose – Mounted Turret), infracrveni senzori za otkrivawe i pra}ewe

TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Proizvo|a~ ................ Boeing/Lockheed Martin i ABLOznaka ....................... ABL YAL-1ANamena ...................... presretawe i uni{tewe balisti~kih

raketa kratkog i sredweg dometaAvion.......................... Boeing 747-400F (F-fighter)Pogonska grupa............ 4x GE CF6-8O C2BSFLaser ......................... hemijski megavatni kiseonik-jodni COILTalasna du`ina........... 1.315 mikronaVisina leta.................12.000 mDomet lasera.............. do 400 km

Priprema laserskog modela

Avion Boeing 747-400F sa vazduhoplovnim laseromABL/ YAL-1A

Senzori i komunikacijski kanali koji su na raspolagawu posadama aviona 747-400F

REZULTATI TESTIRAWA

Na nedavno obavqenom testirawu laser ATL je na da-qini od 7 km za samo 37 sekundi uspeo da neutrali{e iliuni{ti 32 pneumatika na teretnim vozilima (8 s), 11 komu-nikacijskih antena (5,5 s), 11 elektroopti~kih ni{anskihure|aja (4,5 s), tri raketna lansera (6 s), ~etiri minobaca-~a (5,5 s) i pet mitraqeza (7,5 s).

ciqa (IRST – Infrared Search and Track Sensors), sistem kontrole laser-skog snopa (Beam Control System), sistem borbenog upravqawa (BattleManagement System), aktivni sistem za odre|ivawe daqine, laserCO2 (Active Ranging System, CO2), sistem adaptivne optike (AdaptiveOptics), separaciona pregrada (Separation Bulkhead), dva laserska si-stema za ozna~avawe ciqeva (Solid – State Illuminator Laser) i {est se-rijski povezanih energetskih modula hemijskog kiseonik-jodnog viso-koenergetskog lasera (COIL – Chemical Oxygen Iodine Laser).

Bezbednosti radi laser COIL je posebnom pregradom odvojen od~lanova posade letelice. Avion 747-400F nosi dovoqnu koli~inu he-mikalija za laser koja garantuje dejstvo protiv 40 ciqeva (raketa),pri ~emu je dejstvo na jedan ciq ograni~eno na tri do pet sekundi.

PRIKUPQAWE PODATAKA

Koncept upotrebe vazduhoplovnog lasera (ABL) YAL-1A pred-vi|a dejstvo aviona 747-400F u paru na visini od 12.000 metara ina daqini efikasnog dometa lasera od oko 400 kilometara izvan va-zdu{nog prostora protivnika.

Za prikupqawe potrebnih podataka o balisti~kim raketama (mo-menat lansirawa, brzina leta, trajektorija putawe leta itd.), wihovopra}ewe i usmeravawe laserskog snopa posade aviona 747-400F naraspolagawu }e imati nekoliko sistema. Jedan od wih je sistem LAN-TIRN (Low Altitude Navigation and Targeting Infrared for Nights) tre}e gene-racije. Sistem je sme{ten na krovu letelice iza pilotske kabine. Po-sebno je efikasan za dejstvo no}u i u lo{im vremenskim uslovima.Integrisan je sa laserom CO2 i posadi obezbe|uje izvanredno pre-cizno i ta~no trodimenzionalno (3D) pra}ewe ciqa.

Sistem IRST sastoji se od {est infracrvenih senzora koji ot-krivaju i prate de{avawa u prostoru od 360o oko aviona. Tre}i si-stem BMC4 (Battle Managament Command, Control, Communications,Computerization and Intelligence) namewen je za borbeno upravqawe.Re~ je o visokointegrisanom sistemu pomo}u koga operator na zemqikontroli{e vazdu{ni prostor, otkriva i prati vi{e ciqeva, odre|u-je wihovu vrstu i prioritet, planira zadatke, komunikacijski povezujeposade aviona sa drugim jedinicama i nare|uje dejstvo po ciqevima.Posebno mesto ima adaptivna optika koja snop visokoenergetskog he-mijskog lasera na wegovom putu do ciqa prilago|ava atmosferskimprilikama.

Drugi sistem, ATL, sa hemijskim laserom COIL snage oko 300 kWpredvi|en je za ugradwu na konvertiplan Bell V-22 Osprey. Wime trebada se omogu}i precizno dejstvo po ciqevima na zemqi, pre svega, naciqeve u urbanim sredinama (MOUT – Military Operations Urbain Terra-in), a i efikasna odbrana od krstare}ih raketa. Modifikacijom }e si-stem ATL biti mogu}e ugra|ivati i na helikoptere i bespilotne leteli-ce. Predvi|eno je da mu domet bude izme|u 12 i 20 kilometara.

Tre}i sistem, SBL, ~ini}e mre`a od 20 do 40 satelita, koji }e savisine od 700 do 1.300 km biti spremni da efikasno dejstvuju protivbalisti~kih raketa u svim meteorolo{kim uslovima. Svaki od sateli-ta bi}e opremqen senzorskim sistemima za otkrivawe i pra}ewe letaraketa, a laseri sa satelita mo}i }e da dejstvuju po do 100 ciqeva.

Stanislav ARSI]

BORBENI SISTEMI

Za uni{tavawe takti~kih balisti~kih raketa dometa do1.000 km u upotrebi je sistem PAC-3 sa lanserima M901 i rae-tama PAC-3 (du`ina 5,2 m, pre~nik tela rakete 0,26 m, rasponkrila 0,5 m, razorno-rasprskavaju}a bojna glava mase 75 kg,blizinski upaqa~ i lansirna rampa mase 315 kg). Baterija jeopremqena i sa baterijskom stanicom AN/MSQ-104 za vo|eweraketa, modifikovanim vi{enamenskim radarskim sistemomAN/MPQ-53, dometa 170 km, komunikacijskim sistemom i sa ge-neratorima elektri~ne energije. Efikasnost raketa PAC-3 je povisini do 15 km i daqini do 20 km.

Mobilni sistem protivraketne odbrane THAAD (TheaterHigh Altitude Air Defense) namewen je za protivvazdu{nu odbranuvoji{ta na velikim visinama. U operativnoj upotrebi je od2006. godine. Osnovna formacija je baterija sa lanserimaM1075 sa raketama (du`ina 6,17 m, pre~nik tela rakete 0,34m, lansirna masa 600 kg). U sastavu THAAD nalazi se vi{ena-menski radarski sistem THAAD GBR dometa oko 1.000 km i si-stem borbenog upravqawa BMC4. Baterija THAAD istovremenomo`e da dejstvuje na deset ciqeva na visini od 40 do 150 km ina daqini do 250 km.

Za potrebe ratne mornarice razvijen je borbeni sistemAEGIS sa odgovaraju}im radarskim ure|ajima. Sistem je sme{tenna krstarice klase Ticonderoga i razara~e klase Arleigh burke.

Radarski sistem sa radnim podru~jem X (XBR)

Porinu}em prvog iz nove

klase razara~a, Ratna

mornarica Japana je

u jednom brodu dobila nosa~

helikoptera, razara~

i najve}i posleratni brod.

Na taj na~in se nastavqa

tradicija gradwe sna`nih

brodova nosa~a vazduhoplova,

a naziv plovila – Hyuga,

podse}a na istoimeni bojni

brod iz Drugog svetskog rata.

Za sada je wihova osnovna

namena protivpodmorni~ka

borba, a ima i ulogu

komandnog broda.

sa Haruna i Shirane (od kojih su izgra|enepo dve jedinice) je protivpodmorni~kaborba.

Kako su godine prolazile pojavili suse i konkurenti u regionu, na primer Rat-na mornarica Kine. S vremenom, oni susve vi{e sredstava ulagali u razvoj svojemornarice, sna`ne po brojnosti plovila,ali zaostale za japanskom po primeni sa-vremenih tehni~kih re{ewa.

PROMENA NAMENE

Kineski privredni „bum” doneo je ve-lik kvalitativan skok, tako da wihova rat-na mornarica u posledwih desetak godinapostaje konkurentna i po kvalitetu – pro-izvedene su nove klase savremenijih doma-}ih fregata i razara~a, a neki vrlo mo}-ni brodovi nabavqeni su i iz Rusije. Presvega treba spomenuti razara~e Sovremen-niy (~etiri u slu`bi kineske RM), koji suprema ugra|enim senzorima i naoru`awu~ak ispred ruskih.

Na taj izazov morali su da reaguju Ja-panci, naravno u okviru pravnih ograni~e-wa. Tako je nastao helikopterski razara~klase Hyuga. Ti novi japanski brodovi ta-ko|e su odgovor i na sve opasnije kineskenuklearne i konvencionalne podmornice

NASTAVAK TRADICIJE

Japanska ratna mornarica je oduvekbila najsna`nija u regionu, pre svegazbog zavisnosti te zemqe od uvoza si-rovina, po~ev od nafte do metala idr. I upravo jeJapan tokom Drugog

svetskog rata promovisao upotrebu nosa-~a aviona, koji su nakon napada na PerlHarbur prakti~no postali kapitalni bro-dovi, odnosno najva`niji brodovi u floti(zameniv{i do tada favorizovane bojnebrodove). Ipak, Amerikanci su ih, kako jerat odmicao, svojim industrijskim poten-cijalom, stigli i uskoro prevazi{li i pobroju i po kvalitetu nosa~a aviona.

Nakon rata, prema odredbama mi-rovnog sporazuma, Japancima je zabrawe-na gradwa nosa~a aviona, iako su imalidozvolu za gradwu velike ratne flote. Odtada je u toj zemqi izgra|en velik broj ra-zara~a i fregata, ve}inom izuzetnog kva-liteta.

Jedna od specifi~nosti Ratne mor-narice Japana jeste gradwa helikopter-skih razara~a, koji su, {to im i ime govo-ri, u osnovi veliki razara~i, naoru`aniraketnim, artiqerijskim i torpednim na-oru`awem, sa relativno velikim hanga-rom i poletno-sletnom palubom za tri he-likoptera na krmi. Osnovna namena kla-

J A P A N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

15. decembar 2007.

(ukupno 12 savremenih ruskih podmornicaklase „Kilo“ razli~itih varijanti).

Prema konfiguraciji, klasa Hyuga jesve samo ne razara~. Odlikuje se potpunoravnom palubom i karakteristi~nim ko-mandnim mostom kao i laki nosa~i avio-na. Puni deplasman od 18.000 tona tako-|e je pribli`niji nosa~ima aviona. Pri-mera radi, italijanski nosa~ aviona Giu-zeppe Garibaldi ima puni deplasman od13.850 t, {panski Principe de Asturias17.000 t, a britanski Invincible 21.000 to-na. Zahvaquju}i dimenzijama, kapacitetuhangara i ~etiri poletno-sletna mesta,brodovi te klase mogu su da ponesu ~ak 11protivpodmorni~kih helikoptera SikorskySH-60K Sea Hawk, ili kombinaciju razli-~itih drugih helikoptera, kao {to su pro-tivminski Sikorsky MH-53E Sea Dragon i Ka-wasaki MCH-101 (po licenci proizvedeniEH-101 Merlin). Me|utim, prema mi{qe-wu mnogih stru~waka, ti brodovi su i tekako sposobni da koriste i avione sa ver-tikalnim poletawem i sletawem, ili uzmawe modifikacije (pre svega vezane zaugradwu „skakaonice”) kratkim poletawemi vertikalnim sletawem, kao {to su npr.Harrier i F-35B Lighning II (JSF).

Iako ti avioni nisu u operativnojupotrebi japanskih oru`anih snaga, nitioni prema odredbama mirovnog sporazu-ma i prema svom ustavu smeju da grade ta-kva plovila (ne smeju da poseduju oru`jakoja su sposobna za potpuno uni{tavawedrugih dr`ava: interkontinentalne bali-sti~ke rakete, strategijske bombardere inapadne nosa~e aviona), o~ekuje se da }ezapadne sile „za`muriti” i dozvoliti Ja-panu kori{}ewe tih brodova kao nosa~aaviona ukoliko situacija u regionu budedovoqno napeta, a kineska RM u datom mo-mentu bude predstavqala ozbiqnu pretwu.

Japan je ve} izrazio potrebu za no-sa~ima aviona opremqenim sa 20 protiv-podmorni~kih helikoptera ili 20 avionasa vertikalnim/kratkim poletawem i ver-tikalnim sletawem Harrier jo{ 1983, kaoprotivte`u sve sna`nijoj RM SSSR-a, alise na intervenciju SAD od toga odustalo ukorist gradwe vi{e razara~a. Za sada jeosnovna namena brodova klase Hyuga pro-tivpodmorni~ka borba, i imaju ulogu vo|eflotile, tj. komandnog broda.

BORBENI KOMPLET

Osim sna`ne vazduhoplovne kompo-nente, Hyuga na raspolagawu ima i izuzet-no sna`no naoru`awe. Osnovu ~ini 16ameri~kih univerzalnih vertikalnih lan-sera Mk41 postavqenih na krmenom delusa leve strane u nivou palube. Iako 16lansera ne obe}ava velik borbeni kom-plet kao kod krstarica i razara~a, trebaznati da jedan lanser mo`e poneti ~etiri

najsavremenije rakete za PVO broda tipaRIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow), koje semogu koristiti i za dejstva na sredwim da-qinama do 50 km. Najve}a brzina tih ra-keta je ~etiri maha, imaju masu 280 kg, aopremqene su bojnom glavom mase 39 kg.Pored toga, u borbenom kompletu su i si-stemi raketa-torpedo RUM-139B ASROC(Anti Submarine Rocket), koji nose protiv-podmorni~ki torpedo tipa Mk46, a ~iji jenajve}i domet 28 km. U tipi~nom borbenomkompletu nalazi se 12 raketa ASROC po-stavqenih u istom broju vertikalnih lan-sera, dok su u preostala ~etiri lanserapostavqene po ~etiri rakete, tj. ukupno 16raketa ESSM.

Vrlo va`na osobina lansera Mk41 jeda mogu da prihvate i druge rakete, poputbrod-vazduh Standard SM2, a i krstare}ihraketa Tomahawk, iako se ove posledwejo{ ne nalaze u operativnoj upotrebi ja-panske RM. Kada je re~ o artiqerijskom

naoru`awu, tu su dva automatska {esto-cevna odbrambena sistema kalibra 20 mmtipa Phalanx, te dva mitraqeza 12,7 mmBrowning M2HB sa ru~nim upravqawem.Torpedno naoru`awe sastoji se od dvatrocevna torpedna aparata 324 mm zaprotivpodmorni~ka torpeda Mk46, dome-ta 12 km, brzine 45 ~vorova i najve}e du-bine rowewa 450 metara.

Klasa helikopterskih razara~a Hyu-ga opremqena je najsavremenijom elektro-nikom. Srce senzorskog sistema je radar-ski sistem sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa FCS-3, koji su razvile kom-panije Melco (Mitsubishi Electric Corporation)i Thales, a namewen je za upravqawe i na-vo|ewe raketa brod-vazduh simultano navi{e ciqeva. Predstavqa jeftiniju, alipodjednako efikasnu alternativu ameri~-kom sistemu AEGIS, koji se ve} nalazi nanekim japanskim razara~ima. Posebna pa-`wa posve}ena je komunikacionoj opremi

[ematski prikaz

Posada...................... 347 (16DDH Hyuga), 371 (18DDH)Deplasman.............. 13.500 t standardni, 18.000 t puniDu`ina..................................................................197 m[irina..................................................................33 mGaz............................................................................7 mPogon.......... COGAG snage 100.000 KS na dve osovineNaoru`awe................16 vertikalnih lansera Mk41 zarakete ESSM i ASROC, 2 topa 20 mm Phalanx, 2 trocevnaaparata za torpeda Mk46, do 11 helikoptera

PODR[KASPECIJALNIMSNAGAMA

Tokom gradwe na suvom doku

i navigaciji, jer se predvi|a da }e slu`i-ti i kao komandni brodovi. Tako|e, brodje od po~etka konstruisan sa niskom ra-darskim odrazom, uz primenu stelt tehno-logije, {to se uostalom jasno vidi sa ob-javqenih fotografija, koje prikazuju iz-razito uglaste konture.

VELIKI RADIJUS

Pogon se sastoji od kombinacije ga-snih turbina (COGAG), odnosno od dva pa-ra spregnutih gasnih turbina IHI GELM2500, ukupne snage 73.550 kW(100.000 KS) na dve osovine, {to obez-be|uje maksimalnu brzinu ve}u od 30 ~vo-rova. Akcioni radijus nije objavqen, alise mo`e pretpostaviti da je izuzetno ve-lik, s obzirom na raniju praksu japanskihkonstruktora i potrebu za savla|ivawemvelikog prostranstva Tihog okeana.

Za sada je planirana gradwa dve je-dinice, sa oznakama 16DDH Hyuga i18DDH, koje }e u slu`bi zameniti dva he-likopterska razara~a klase Haruna, aprema nekim podacima i dva klase Shira-ne. Prvi brod je porinut 23. avgusta2007, a o~ekuje se wegov zavr{etak i uvo-|ewe u operativnu upotrebu 2009. Za sa-da nije poznato kada }e biti porinut iuveden u upotrebu drugi brod, ali se pret-postavqa da, shodno japanskoj praksi, dotada ne}e pro}i mnogo vremena.

Sebastian BALO[

N E M A ^ K E R A K E T N E F R E G A T E K L A S E F - 1 2 5

Ti brodovi su prva plovila

nema~ke ratne mornarice koja

su od po~etka konstruisana za

moderne uslove vo|ewa rata

na moru i suprotstavqawe

takozvanim asimetri~nim

pretwama

bra 127 mm „Oto Melara“, dok su za bli-sku protivavionsku i protivteroristi~kuza{titu broda namewena dva daqinski kon-trolisana brzometna topa kalibra 27 mmi pet mitraqeza kalibra 12,7 mm. Fregate}e nositi i po dva vi{enamenska helikop-tera tipa MH-90.

Fregate }e imati najmoderniju elek-troniku, u kojoj }e kao kqu~ni senzor bitiradar sa aktivnom faznom re{etkom.Pored toga ima}e i komandno-komunikacij-ske sisteme namewene komandovawu snaga-ma na moru i na kopnu.

Ina~e, brodovi te klase prva su plo-vila nema~ke RM od po~etka konstruisanaza moderne uslove vo|ewa rata na moru isuprotstavqawe tzv. asimetri~nim pretwa-ma. Aktuelni tipovi fregata koje koristiRM Nema~ke (F122, F-123 i F-124) namenskisu gra|eni kao protivpodmorni~ki ili bro-dovi za PVO za{titu, dok }e novi brodoviklase F-125 obavqati zadatke stabilizaci-je mira na moru, takti~ke artiqerijske va-trene podr{ke snagama na kopnu, podr{keoperacijama specijalnih snaga i suprotsta-vqawa asimetri~nim pretwama na moru.

Izuzetno velika primena automatiza-cije omogu}ava da posadu fregata tipa F-125 ~ini samo 120 qudi, {to je upola ma-we u odnosu na aktuelne ratne brodove teveli~ine. Tako u{te|eni prostor bi}e is-kori{}en za ukrcaj na brod do 50 pripad-nika specijalnih snaga ili drugih vojnika uskladu sa karakteristikama pojedinog za-datka koji brod bude obavqao, te 20 pri-padnika leta~kog i tehni~kog osobqa za op-slu`ivawe helikoptera.

Sli~no decenijskom iskustvu primewi-vanom na strate{kim balisti~kim nuklear-nim podmornicama, i nove nema~ke fregatetipa F-125 ima}e po dve posade koje }e seme|usobno smewivati na jednom brodu, kakobi plovilo moglo da {to du`e ostane u zoniizvo|ewa operacija – ~ak i do dve godine.

N. BO[KOVI]

omitet za buxet nema~kog saveznogparlamenta Bundestaga 20. juna odo-brio je plan Ministarstva odbraneda izgradi ~etiri nove savremene ra-ketne fregate koje nose tipsku oznaku

F-125. Izgradwa tih brodova ko{ta}e 3,1milijardu dolara, a obavi}e se u brodogra-dili{tima renomiranih kompanija „Thyssen-Krupp Marine Systems” i „Lürssen Werft”.

Izgradwa prvog broda po~e}e 2011. go-dine, da bi sve ~etiri nove fregate Ratnojmornarici Nema~ke bile isporu~ene u peri-odu 2014. do 2017. Brodovi tipa F-125 za-meni}e ~etiri najstarije fregate tipa F-122.

Novi brodovi bi}e dugi 148 metarasa punim deplasmanom od 6.800 tona. ^e-tiri dizel motora koji preko agregata stva-raju struju za dva porivna elektromotorasnage po 4.700 kW, te jedna gasna turbinasnage 20.000 kW, dava}e maksimalnu brzi-nu od 28 ~vorova i akcioni radijus od5.000 miqa. Naoru`awe }e ~initi osamlansera za protivbrodske rakete tipa„Harpoon“ (koje }e vremenom zameniti sa-vremeniji projektili), dva vi{ecevna lan-sera za PVO rakete tipa RAM, top kali-

DOGA\AJI

15. decembar 2007.

Kad neko pruì ruku pomo}i i spasi tu|i ìvot, ne misle}i na svoj i na opa-snost kojoj se izlaè, onda zasluùje najve}e priznawe ne samo qudi koji ga pozna-ju ve} i cele javnosti. To su nam, prvi put pre 45 godina, sna`no poru~ili iz „Ve-~erwih novosti”, organizuju}i akciju u kojoj su predstavili najhumanije i najhra-brije qude, podvi`nike qudskosti.

Priznawe za nesebi~no iskazanu humanost dodeqeno je i ovog 12. decembra uSkup{tini Grada Beograda. Me|u dobitnicima Specijalne plakete Ve~erwih novo-sti za najplemenitiji podvig godine, kao mnogo puta ranije, nalaze se i pripadniciVojske Srbije. Ovog puta je to ^etvrta brigade Kopnene vojske iz Vrawa, jedinica~iji oficiri, podoficiri i vojnici na administrativnoj liniji s Kosovom i Meto-hijom i u Kopnenoj zoni bezbednosti budno ~uvaju mir i spre~avaju da se opasnost,nasiqe i neizvesnost iz ju`ne srpske pokrajine prenesu u druge delove republike.

U obrazloèwu ìrija, kojim je predsedavao akademik Matija Be}kovi}, kaèse da su pripadnici jedinice koja obavqa odgovorne zadatke na jugu Srbije to viso-ko priznawe „Ve~erwih novosti” zasluìli svojim profesionalnim, humanim i ci-vilizacijskim odnosom prema svim ìteqima na administrativnoj liniji s Koso-vom i Metohijom i u Kopnenoj zoni bezbednosti, bez obzira na nacionalno i ver-sko opredeqewe. Neposredan povod za dodelu priznawa za podvi`nika godinevrawskoj jedinici Vojske Srbije jeste wihova organizacija humanitarne akcije, ukojoj je vojna lekarska ekipa posetila srpska i albanska sela u Kopnenoj zoni bez-bednosti. Tom prilikom pripadnici brigade uru~ili su sanitetski materijal i pru-ìli pomo} me{tanima i srpske i albanske narodnosti.

Poma`u}i me{tanima iz najudaqenijih sela, neometeni ~ak ni bespu}em iopasnostima koje ih vrebaju u tom osetqivom trenutku, pripadnici jedinice sti`u ina vi{e od 1.300 metara. Jedinica koja nastavqa slavne tradicije Prvog pe{adij-skog puka kwaza Milo{a Velikog i 78. motorizovane brigade znaju svoj zadatak iizvr{avaju ga s velikom odlu~no{}u, svesni odgovornosti koja ih obavezuje. Oni todokazuju svakodnevno.

Zato re~i potpukovnika Gorana Stankovi}a, na~elnika Kancelarije za civil-no-vojne odnose u brigadi, u ovom trenutku imaju odgovaraju}u, nemalu specifi~nuteìnu. Wegovo obe}awe da }e ~etvrta brigade i daqe izvr{avati odgovorne za-datke u Kopnenoj zoni bezbednosti i na administrativnoj liniji graditi puteve,infrastrukturu i pruàti pomo} najugroènijem stanovni{tvu u zoni odgovornostijedinice, pozdravili su svi prisutni na dodeli priznawa. A me|u wima su bili ioni koji, zahvaquju}i nesebi~noj hrabrosti i po`rtvovawu, mogu da stanu rame uzrame s pripadnicima êtvrte brigade.

Zlatnu plaketu za najplemenitiji pojedina~ni podvig godine dobili su, izme|uostalih, sve{tenik Sini{a \or|evi} iz Kwa`evca, Mihailo Vasili} i Dejan Da-vidovi} iz Nove Varo{i, u~enici sedmog pet razreda ni{ke Osnovne {kole „Rado-je Domanovi}” i Zoran Jovanovi} iz Kraqeva. Plaketu za kolektivni podvig godinedobili su zaposleni u Klini~ko-bolni~kom centru „Pri{tina u Gra~anici”. Wiho-vi podvizi, mada razli~iti i dragoceni svaki za sebe, predstavqaju jedinstven do-kaz plemenitosti i hrabrosti. Ba{ kao i ~ovekoqubqe dobitnika specijalnih pri-znawa, me|u kojima su nevladina organizacija „Sabor Srpskih dveri”, vaspita~Fadiq Suqa i Japanka Icuko Teruoka.

L E K A R I V M A U B U J A N O V C U

BESPLATNI PREGLEDIU organizaciji Koordinacionog tela Vlade

Srbije za op{tine Pre{evo, Bujanovac iMedve|a, ekipa specijalista sa VMA obavila je7. i 8. decembra, u prostorijama Doma zdravqaBujanovac, pregled vi{e stotina pacijenata istekla op{ti uvid u zdravstvene problemestanovnika tog mesta

Tokom dva dana lekarska ekipa, s pukovni-kom dr Mladenom Milivojevi}em na ~elu,pregledala je vi{e od 500 Bujanov~ana i qudiiz okoline, te razmenila iskustva s kolegama izDoma zdravqa.

Direktor Doma zdravqa Bujanovac dr Ba-jram Hasani istakao je da je poseta ekipe spe-cijalista sa VMA veoma zna~ajna i za Domzdravqa i za pacijente sa tog podru~ja, koji suimali jedinstvenu priliku da ih besplatno pre-gledaju stru~waci na{e eminentne zdravstveneustanove. Naglasio je da je s dolaskom stru~wa-ka sa VMA nivo zdravstvenih usluga znatnopodignut, te da poseta zna~i mnogo i lekarimaDoma zdravqa, jer mogu da razmene iskustva savrhunskim vojnim specijalistima. DirektorHasani je, tako|e, naglasio da potpisivawemsporazuma izme|u Republi~kog fonda zazdravstvo i VMA o le~ewu civila u toj vojnojmedicinskoj ustanovi najvi{e dobijaju pacijen-ti, jer im se na VMA pru`a najboqa medicinskapomo} i nega.

Ekipu vojnih lekara obi{ao je i predsednikop{tine Bujanovac Nagip Arifi, koji je li~no i uime svih gra|ana op{tine Bujanovac zahvalio natom gestu i istakao da se nada da }e ovakvu pomo}gra|ani i ubudu}e mo}i da koriste.

Predstavnici lekarske ekipe razgovaralisu s direktorom Doma zdravqa i o epidemio-lo{koj situaciji na teritoriji op{tine, s obzi-rom na to da je pro{le godine dvadesetak pri-padnika @andarmerije obolelo od mi{je gro-znice, a ove godine jedan me{tanin je umro od tezarazne bolesti. Dogovoreno je da ekipe s VMAobave istra`ivawa na terenu, a direktor Domazdravqa je izrazio `equ da poseti VMA radidaqeg dogovora o pro{irewu saradwe. D. G.

N A J P L E M E N I T I J I P O D V I G G O D I N E 4 5 . P U T

PODVI@NICI HRABROSTI

U C E N T R A L N O M D O M U V O J S K E S R B I J E

PREDSTAVQEN KALENDAR

MINISTARSTVA ODBRANE

I VOJSKE SRBIJE

ZA 2008.

Centralnom domu Vojske Srbije odr`ana je sve~anost povodom dod-eqivawa nagrada najboqim u akciji Ministarstva odbrane i Vo-jske Srbije „Nacrtaj crte` – leti helikopterom”. Sve~anosti suprisustvovali i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-

pukovnik Zdravko Pono{ i dr`avni sekretari Ministarstva odbranedr Zoran Jefti} i Aleksandar Mi{~evi}.

Tom prilikom predstavqen je kalendar Ministarstva odbrane iVojske Srbije za 2008. godinu, koji je ukrasilo trinaest najboqihcrte`a, a nagrada za autore je let vojnim helikopterom.

@iri, u kome su bili likovni urednik magazina „Odbrana” EnesMe|edovi} i studentkiwe Fakulteta likovnih umetnosti @ana Begovi} iJelena Vitorovi}, odabrao je najboqe izme|u vi{e od 3.000 pristiglihradova.

Prvu nagradu osvojili su: Aleksandra San~anin (Sremski Karlov-ci), Aleksandra Kilibarda (Vrwci), Lana Plav{i} (Sremski Karlovci),Du{an Lu~i} (Nova Gajdobra), Stefan Bo`i} (Sremski Karlovci),An|ela Obri} (Sombor), Aleksandar \or|evi} (Ni{), Milica Sto-janovi} (Medve|a), Sofija Gligori} (Novi Sad), Johana Tot (Subotica),Stefan Maksimovi} (Zaje~ar), Dejan Vu~i}evi} (Rumenka) i DaliborTanackov (Kikinda).

Pored najboqih trinaest, nagra|eno je jo{ 60 devoj~ica i de~aka~iji }e crte`i biti objavqeni u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije”.Pored nagrada koju ~ine {oqe, majice i ka~keti sa oznakama Vojske Sr-bije, oni }e 15. februara 2008. biti specijalni gosti na ve`bi povodomDana Vojske Srbije.

Dodeqene su i tri specijalne nagrade. Prva za brzinu, za prvicrte` poslat u akciji, koju je dobio Mateja Tucovi} iz Beograda, druga,za najoriginalniji rad, vrti}u „^itluk” iz Kru{evca, i tre}a O[ „Ste-van Duki}” iz Beograda za poseban doprinos akciji, jer }e ~etiri radau~enika te {kole biti objavqena u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije”.

U Centralnom domu pobednike akcije do~ekali su pripadnici Garde,gardijski orkestar, specijalci i piloti, koji su odgovarali na brojnapitawa i slikali se s wima. Za mlade goste je prire|en i poseban pro-gram, koji je vodio glumac Nenad Nenadovi}. Dru`ewe je zavr{eno uz ve-liku tortu.

„Nacrtaj crte` – leti helikopterom” prva je akcija koju su Min-istarstvo odbrane i Vojska Srbije organizovali za decu Srbije.

DOGA\AJI

��PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE NA VE@BI U AUSTRI-JI – Tim 246. bataqona atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane (AB-HO) Kopnene vojske u~estvovao je na me|unarodnoj ve`bi „Invitexpacemaker 2007“ u Austriji.

Me|unarodnoj ve`bi 4. decembra prisustvovali su i pred-sednik Austrije Hajnc Fi{er, ministar odbrane Austrije Nor-bert Darabo{ i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, zajedno sa najvi{im predstavnicimavojski zemaqa u~esnica i posmatra~a.

Jedinica Vojske Srbije prvi put je u~estvovala na me|una-rodnoj ve`bi u inostranstvu koriste}i svoju opremu. Tim od {estpripadnika Vojske Srbije bio je deo multinacionalne ~ete ABHO,zajedno sa jedinicama ABHO Austrije i Francuske, a na ve`bi jeu~estvovalo ukupno oko 4.200 vojnika iz Austrije, Belgije, Nema~-ke, Francuske, Slovenije i Srbije.

Ve`ba je izvedena po scenariju multinacionalne operacijepodr{ke miru i odgovora na krize i po~ela i trajala je od 19. no-vembra do 6. decembra. Tim ABHO Vojske Srbije u sastavu multi-nacionalne ~ete obavqao je namenske zadatke radiolo{ko-hemij-skog (RH) izvi|awa i RH-procene i prognoze i u~estvovao u koman-dovawu po NATO procedurama, na nivou multinacionalne ~eteABHO i na nivou multinacionalne brigade.

Pored {esto~lanog tima, ve`bi „Invitex pacemaker 2007“ u ulo-zi posmatra~a prisustvuju jo{ trojica oficira Vojske Srbije.�� [KOLA REFORME BEZBEDNOSTI ISAC FONDA – Pomo-}nik ministra za politiku odbrane, Du{an Spasojevi} odr`ao je11. decembra predavawe na temu reforme sistema odbrane po-laznicima 10. {kole reforme sektora bezbednosti ISAC fonda.

Polaznici {kole su pripadnici razli~itih ministarstava,fakulteta, nevladinog sektora, kao i predstavnici medija. Pre-dava~i su renomirani stru~waci iz oblasti bezbednosti ime|unarodnih odnosa.

Ovaj petodnevni kurs ISAC fond organizuje dva putagodi{we, ovog puta uz podr{ku Ambasade [vedske u Beogradu. �� UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA – Dvodnevni semi-nar o upravqawu qudskim resursima u Oru`anim snagama Kraqe-vine [vedske odr`an je 11. i 12. decembra u Domu Vojske u Be-ogradu. Tokom predavawa bilo je re~i o prijemu u vojnu slu`bu,modelima i instrumentima prijema, upravqawu karijerom i na~i-nima ocewivawa i stimulacije.

Predava~i na seminaru, koji je otvorio na~elnik Uprave zakadrove Sektora za qudske resurse pukovnik Sla|an \or|evi},jesu na~elnik Odeqewa za planirawe i politiku u {vedskom Min-istarstvu odbrane pukovnik Johan Folstad i na~elnik Odseka zaplanirawe i analizu potpukovnik Johan Falkholt. (A. A.) �� KURS ZA OFICIRE LOGISTIKE – Regionalni kurs zaoficire logistike u mirovnim operacijama odr`an je od 3. do14. decembra u Centru za mirovne operacije Zdru`ene operativ-ne komande General{taba Vojske Srbije. Kurs je organizovan ra-di osposobqavawa oficira logistike za odgovaraju}e du`nosti uoperacijama podr{ke miru na takti~kom nivou.

Na otvarawu kursa na~elnik CMO pukovnik Jelesije Radi-vojevi} rekao je da u radu u~estvuju predstavnici svih zemaqa re-giona i da je u planu da se i naredne godine odr`i sli~an skup,ali na vi{em nivou.

Polaznicima kursa obratio se i vojni izaslanik RepublikeAustrije u na{oj zemqi pukovnik Jozef Helcl. On je istakao dalogistika predstavqa kqu~ uspeha svake operacije u zemqi i ino-stranstvu, te da zajedni~ko anga`ovawe odgovara bezbednosnimizazovima na{eg vremena. Pri tome se zajedni~kim savladava-wem gradiva izgra|uju poverewe i kontakti bitni za budu}nost,zakqu~io je Helcl.

Kurs, koji sprovodi CMO u saradwi sa Ministarstvom od-brane Republike Austrije, poha|alo je devet polaznika iz zemaqaregiona, dva pripadnika MUP-a RS i 14 pripadnika MO i VojskeSrbije.

15. decembar 2007.

VOJNO [KOLSTVO NA SAJMU OBRAZOVAWANa ^etvrtom sajmu obrazovawa „Putokazi”, koji je odr`an od

29. novembra do 1. decembra u hali „Master” Novosadskog sajma,na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} pose-tio je {tand Vojne akademije i Vojne gimnazije i prisustvovaoprezentaciji vojnog {kolstva.

[tand Vojne akademije i Vojne gimnazije posetio je i ministarprosvete Zoran Lon~ar.

General Kova~evi} je na konferenciji za novinare rekao daje nastup vojnih {kola na ovogodi{wem sajmu kvalitetniji isadr`ajniji nego prethodni. Uz to, naglasio je on, u~iwen je istori-jski iskorak jer je predstavqeno i {kolovawe devojaka na vojnim{kolama, koje su do sada bile rezervisane samo za mu{karce.„Ovo je pravo mesto i vreme u kom se na{e vojno {kolstvo ravno-pravno predstavqa sa ostalim {kolama i visoko{kolskim us-tanovama u na{oj zemqi”, zakqu~io je general Kova~evi}.

Pored na~elnika Vojne akademije, konferenciji za novinareprisustvovali su i direktor Vojne gimnazije pukovnik Milan Ste-vi} i predstavnici „Zastava filma”. N. O.

FORUM BEZBEDNOST I DRU[TVODr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}

otvorio je 5. decembra u Skup{tini grada Beograda deveti forumBezbednost i dru{tvo Udru`ewa diplomaca Centra D`orx KMar{al - Srbija, koji je bio posve}en pitawima odnosa Srbije iPrograma Partnerstvo za mir.

Dr Jefti} je izrazio zadovoqstvo {to je skup okupio velikibroj zainteresovanih slu{alaca, me|u kojima su bili predstavni-ci Ministarstva odbrane, Ministarstva inostranih poslova,

Ministarstva unutra{wih poslova, nevladinih organizacija ibeogradskih fakulteta.

Zasedawe se odvijalo u dva panela. Prvi se bavio bezbed-nosnim okru`ewem Srbije, dok je drugi bio posve}en Srbiji i iza-zovima integracija. S. \.

SARADWA U OBLASTI VOJNEISTORIJEOd 2. do 6. decembra Institut za strategijska istra`ivawa

posetila je delegacija Istorijskog odeqewa General{tabaKopnene vojske Republike Italije.

Nastavqaju}i saradwu zapo~etu sa Vojnoistorijskim institu-tom novembra 2005. godine, italijanska delegacija je tokom poseteobi{la Vojni arhiv i imala razgovore sa direktorom Institutaza strategijska istra`ivawa i ~lanovima Odeqewa za vojnu is-toriju. Dogovoreni su daqi oblici saradwe iz oblasti vojne is-torije i arhivistike. M. M.

Mir je na{e zanimawe – moto jeStrate{ke vazduhoplovnekomande SAD, koja je od 1946. do 1992. godine svojiminterkontinentalnimbombarderima i balisti~kimraketama ~inila protivte`unuklearnom arsenalu SSSR.Najnoviji doga|aji u vezi sapropustima u rukovawukrstare}im raketamanaoru`anim nuklearnim bojnimglavama u ameri~koj i svetskojjavnosti prouzrokovali su ne samo nemir, ve} nespokojstvoi strepwu.

15. decembar 2007.

U Z R O C I I P O S L E D I C E I N C I D E N ATA S A ATO M S K I M O R U @ J E M

ada je posada strate{kog bombardera Boeing B-52 Stratofor-tress, 30. avgusta 2007, uzletela iz vazduhoplovne baze Maj-not u Severnoj Dakoti, prevoze}i 12 krstare}ih raketa AGM-129 u bazu Barksdejl u dr`avi Luizijana, verovatno ne bi bi-la spokojna tokom, ina~e rutinskog leta, da je znala kako po-

lovinu tereta ~ine rakete sa atomskim bojnim glavama. Naime,usled niza neshvatqivih i neobja{wivih propusta u strogo propi-sanom postupku rukovawa nuklearnim oru`jem, {est od dvanaestraketa na potkrilnim nosa~ima nije imalo inertni balast, ve} ak-tivne bojne glave. Po sletawu u Barksdejl, B-52 je na stajanci u ba-zi proveo jo{ skoro deset sati pre nego {to su zaposleni primeti-li gre{ku i o tome izvestili nadle`ne.

Prvu informaciju o tom doga|aju objavio je Army Times 5. sep-tembra 2007, zatim ju je preneo Washington Post, a potom i ostalimediji. Za vreme leta koji je trajao skoro ~etiri ~asa, B-52 prele-teo je {est dràva SAD, ~ime je prekr{ena zabrana preletawateritorije Amerike avionima koji nose nuklearno naoruàwe, uve-dena 1968. godine posle serije nesre}nih doga|aja u vezi sa bom-barderima naoruànim tom vrstom ubojnih sredstava.

PRAVILA SLU@BE Pravila slu`be armije SAD nala`u da se nuklearno oru`je

prevozi u kamionima ili avionima tipa C-130 i C-17, posebnomodifikovanim u tu svrhu, a nikako letelicama koje su namewene

KO KONTROLI[E^UVARE

za izvo|ewe ratnih zadataka. Tokom drumskog prevoza, kamione ko-ji prevoze oru`je ove vrste obezbe|uje vojna policija, ~ija su vozi-la naoru`ana te{kim mitraqezima.

Dva lica neposredno zadu`ena za teret zajedni~ki prate sva-ku fazu prevoza i sve vreme moraju imati jedan drugog u vidokrugu.Ako se jedan pratilac izgubi iz vida, drugi odmah alarmira obez-be|ewe koje mu nala`e da zalegne i stavqa ga u „privremeni pri-tvor”, dok se ne utvrdi gde se nalazi drugi pratilac. Sve aktivno-sti se obustavqaju dok se ne proveri da na nuklearnom oru`ju ume|uvremenu nije do{lo do neovla{}ene manipulacije.

Krstare}e rakete AGM-129 koriste samo dve bojne glave –atomsku i ve`bovnu inertnu, koja, u stvari, predstavqa balast zaspre~avawe izme{tawa te`i{ta. Bojne glave na nuklearnom oru`-ju imaju najmawe tri karakteristi~ne crvene oznake upozorewa, ave`bovne plave i ̀ ute natpise, kako bi razlika bila uo~qiva. Me-|utim, AGM-129 je ofarbana specijalnom bojom koja upija radar-ske zrake, tako da na woj nema natpisa. Jedini na~in da se uo~irazlika jeste pogled kroz prozor~i} od pleksiglasa veli~ine po-{tanske marke koji je sme{ten na ku}i{tu. Nuklearna bojna glavaW-80 Mod-1 je srebrne, a inertna plave boje. ISTRAGA

Pisawe medija bilo je signal za uzbunu u ameri~koj javnosti,u kojoj je, iz razumqivih razloga, zavladala velika zabrinutost.Predsednik Odbora za oru`ane snage ameri~kog senata Karl Le-vin, ~lan Demokratske stranke, i wegov pandan iz redova republi-kanaca Xon MekKejn okarakterisali su incident kao „doga|aj kojiizaziva veliku zabrinutost” i odmah su u pismu ministru odbrane,Robertu Gejtsu, zahtevali sprovo|ewe istrage. Portparol Vazduho-plovstva izjavio je da se „vazduhoplovstvo pridr`ava najvi{ihstandarda u pogledu bezbednosti i svako odstupawe od utvr|enihpropisa u pogledu ubojnih sredstava je vrlo ozbiqno, te }e usledi-ti brza reakcija”.

Sprovedena istraga o ovom doga|aju, koji je smatran dovoqnoozbiqnim da su ministar Gejts i predsednik Bu{ o woj svakodnevnoizve{tavani, trajala je {est sedmica. Rezultati su, prema izve-{taju Pentagona, ukazali na „nedostatak efikasnog rukovo|ewa i

SREDOVE^NI BOMBARDERBoeing B-52 Stratofortress je podzvu~ni strate{ki bombar-

der vazduhoplovstva SAD, koji je u naoru`awe uveden 1955.godine. Za vreme hladnog rata, najmawe desetak ovih avionastalno se nalazilo u vazduhu u relativnoj blizini SSSR-a,radi napada na drugu supersilu ili u svrhu protivudara saciqem odmazde nakon nuklearnog udara po SAD.

I pored novih, savremenijih tipova kao {to su nadzvu~-ni B-1B Lancer i „nevidqivi” B-2 Spirit, boqe performanse B-52 na visokim podzvu~nim brzinama i niì tro{kovi eksplo-atacije odràli su taj bombarder u arsenalu SAD, tako da je2005. obeleèno 50 godina wegove operativne upotrebe.

„STELT” RAKETAModel AGM-129 naslednik je krstare}e rakete AGM-

86B, ~ija je namena bila udar po ciqevima do kojih je stizalau niskom letu. Razvoj novih radarskih sistema u SSSR-u osu-jetio bi takvu vrstu napada, pa je stoga 1983. godine otpo~eorazvoj AGM-129 kod koje su oblik rakete i krila sa strelomunapred smawili radarski odraz. Usisnik je sme{ten sa do-we strane iz istih razloga, a toplotni odraz motora pokri-ven je siluetom repa.

Novi sistem vo|ewa smawuje radarsko zra~ewe kojeemituje sama raketa i daje preciznost pogotka od 30 do 90metara, a motor F112-WR-100 pove}ava dolet za 50 odsto.Raketa je premazana bojom koja upija zrake radara. Proizve-deno je 460 raketa koje u skladu sa Moskovskim sporazumomiz 2002. treba da budu inaktivisane.

nadzora... odre|eni broj pripadnika vazduhoplovstva je napraviopropuste u propisanom postupku”. Vojni zvani~nici izjavili su daje gre{ka posledica ozbiqnih prekr{aja propisa o rukovawu nu-klearnim oru`jem. General-major Ri~ard Wutn, zamenik na~elnika[taba vazduhoplovstva, naveo je da je „u bazama Majnot i Bark-sdejl do{lo do erozije u pridr`avawu utvr|enih standarda o ruko-vawu ubojnim sredstvima”, te da su imali „nezabele`eni niz pro-ceduralnih gre{aka”, koje su otpo~ele propustom nadle`nih licada obave potrebnu inspekciju krstare}ih raketa pre wihovog uto-vara na potkrilni nosa~ B-52.

Neimenovani zvani~nik objasnio je da je propust posledicaodluke osobqa zadu`enog za preme{taj i utovar krstare}ih rake-ta, koje je propisani komplikovani postupak tokom ovih radwi nasvoju ruku zamenilo sopstvenim „neformalnim” sistemom, ali nijeprecizirao za{to su oni to uradili, ni koliko to ve} traje. Mini-star vazduhoplovstva Majkl Vin sam doga|aj nazvao je „neprihva-tqivom gre{kom” i obe}ao ameri~koj javnosti da }e se preduzetiodgovaraju}e mere.

ISHOD I REAKCIJE Komandant 5. bombarderskog puka u bazi Majnot, pukovnik

Brus Imig, koji je ujedno i komandant baze, smewen je sa du`nosti,a uz wega jo{ tri oficira. [ezdeset pet pripadnika vazduhoplov-stva izgubilo je sertifikat za rukovawe nuklearnim oru`jem, kojisu prethodno dobili nakon detaqnog uvida u psiholo{ki profilli~nosti, zdravstveni karton i ostale faktore koji, prema vojnimstandardima, odre|uju podobnost li~nosti za rukovawe odre|enomvrstom ubojnih sredstava.

Peti puk izgubio je pravo na izvo|ewe borbenih zadataka,mada je re~eno da posada B-52 nije znala da prevozi rakete sa ak-tivnim bojnim glavama. Proverena su sva skladi{ta materijalnihsredstava kako bi se utvrdili dodatni propusti u sprovo|ewu pro-pisa o skladi{tewu i obeleàvawu svih vrsta UBS. Posebno susprovedene inspekcije u jedinicama zaduènim za nuklearno nao-ruàwe.

Sprovedene mere, mada opisane kao „najstroè koje su dotada primewene u vezi sa propustima u rukovawu nuklearnimoru`jem u vazduhoplovstvu SAD”, osim odobravawa, nai{le su ina drugu vrstu reakcije. Predsednica Potkomiteta za strate{kesnage senatorka Elen Tau{er izrazila je uverewe da je sprovede-na temeqita istraga, ali da su rezultati „jasan znak postojawadegradacije u odnosu na rukovawe tom vrstom oru`ja”. ^lan Sa-veza ameri~kih nau~nika (Federation of American Scientists) HansKristensen izneo je sumwe u pogledu stava da je opisani doga|ajpojedina~ni slu~aj, i naveo da je tokom redovnih inspekcija pret-hodnih godina uo~en pad u nivou po{tovawa propisa o rukovawunuklearnim oru`jem, te da su baze Majnot i Barksdejl dobile lo-{e ocene u tom smislu. Deo razloga, prema wegovom mi{qewu,leì u ~iwenici da je sa prestankom hladnog rata i pretwe atom-skim udarom od Rusa, smawen kvalitet osobqa u strate{kom va-zduhoplovstvu i nuklearnim snagama, koje su do tada vaìle zadeo oruànih snaga u kom se brzo napredovalo u slu`bi.

Analiti~ar Filip Kojl doga|aj naziva „najopasnijim pore-me}ajem u rukovo|ewu i komandovawu nuklearnim snagama u isto-riji SAD”. Mada eksperti iznose da u slu~aju pada aviona, usledugra|enih vi{estrukih bezbednosnih mehanizama, nije moglo do}ido atomske eksplozije, ve} je jedinu pretwu predstavqalo zra~e-we oslobo|enog plutonijuma, on podvla~i da predvi|eni postup-ci, ako se dosledno ispo{tuju, spre~avaju upravo takvu vrstu pro-pusta. Osim toga, Kojl navodi da je ovaj incident dao povoda sta-vovima da su krstare}e rakete bile deo tajnog plana o iznenad-nom udaru po Iranu. Takav zakqu~ak pothrawuje ranije izdatozvani~no saop{tewe firme Raytheon, proizvo|a~a AGM-129, da}e 38 raketa biti modifikovano „u strogo poverqive svrhe”, ka-ko bi umesto nuklearne bojne glave, snage od 5 do 150 megatona,nosile klasi~an eksploziv.

Posebno je zanimqiva ~iwenica da krstare}e rakete, kojesu, kako se navodi, preno{ene radi inaktivisawa, nisu upu}ene ubazu Dejvis-Montan u Tusonu u Arizoni gde se sprovodi taj postu-pak, ve} u Barksdejl u Luizijani, koji je zborno mesto za preleteka Bliskom istoku i Iraku.

ISTORIJATIncidenti sa nuklearnim bombama datiraju jo{ od pedese-

tih godina pro{log veka. Zbog kvara na tri motora, 13. februa-ra 1950. u blizini obale Britanske Kolumbije (Kanada), bom-barder B-36 morao je da izbaci bombu u Pacifi~ki okean. Sre-}om, bomba je imala ve`bovnu, a ne nuklearnu bojnu glavu. Iste

ISKUSTVA

KLASIFIKACIJA INCIDENATAIncidente u vezi sa nuklearnim oru`jem armija SAD

kvalifikuje u tri grupe. To su Bent Spear (iskrivqeno kopqe),koje ozna~ava svaki doga|aj od velikog zna~aja koji se odnosina nuklearno oru`je, a koji ne predstavqa momentalnu pret-wu nuklearnog rata; Broken Arrow (slomqena strela) zna~i za-desnu detonaciju ili te{ko o{te}ewe nuklearnog oru`ja, dokEmpty Quiver (prazni tobolac) predstavqa gubitak ili nesta-nak atomskog ili hidrogenskog oru`ja.

OBJEDIWENO KOMANDOVAWETokom svog postojawa 1946–1992. godine, Strate{ka

vazduhoplovna komanda (Strategic Air Command) u zenitu mo}iimala je 282.000 pripadnika, oko 1.500 bombardera, inter-kontinentalne balisti~ke rakete, a do 1959. i sopstvene lov-ce za pratwu. Nakon sloma SSSR-a i zavr{etka hladnog rata1992, Strate{ka, Takti~ka i Transportna vazduhoplovna ko-manda reorganizovane su u Komandu za vazdu{ni prevoz (AirMobility Command), koja je preuzela avione cisterne SAC, iVazduhoplovnu borbenu komandu (Air Combat Command), kojojsu pripali strate{ki bombarderi. Nuklearne komponentevazduhoplovstva i mornarice objediwene su u Strate{ku ko-mandu SAD (United States Strategic Command).

godine, 11. aprila, avion B-29 udario je u planine blizu bazeManzano u Wu Meksiku. Eksplozija se videla sa vi{e od dvadesetkilometara, ali se bomba nije aktivirala zbog toga {to jezgro,koje je bilo u avionu, nije ulo`eno u bombu iz bezbednosnih raz-loga. Do 1968. godine zabele`eno je 13 ozbiqnih nesre}a saavionima koji prenose atomske bombe, od kojih se izdvajaju ~eti-ri slu~aja.

U britanskoj bazi Lejkenhit, 27. jula 1956, B-47 je pri rula-wu udario u zgradu skladi{ta u kom su bile sme{tene tri nukle-arne bombe Mk6 i eksplodirao, a upaqeno gorivo izlilo se pobombama. Prema izjavi stru~waka za eksplozivna sredstva, samoje ~udo spre~ilo da se aktiviraju detonatori na bombi, koji bioslobodili radioaktivni materijal.

Iznad Severne Karoline, 24. juna 1961, B-52 eksplodiraoje u letu, a dve hidrogenske bombe Mk39 prizemqile su se pado-branima. Od ~etiri upaqa~a na prvoj bombi, tri su se aktivira-la i nuklearnu eksploziju spre~ilo je samo to {to ~etvrti upa-qa~, na instrumentalnoj tabli uni{tenog aviona, nije bio ukqu-~en. Druga bomba se raspala pri udaru o zemqu i wen repni deootkriven je na dubini od sedam metara. Daqe iskopavawe je obu-stavqeno zbog podzemnih voda. Vazduhoplovstvo je otkupilo ugro-`eno zemqi{te i ogradilo ga, a potom godinama kontrolisalonivo radioaktivnosti koji se nije izmenio.

Juri{nik A-4 Skyhawk je, 5. decembra 1965, pao sa nuklear-nom bombom sa lifta na nosa~u aviona USS Ticonderoga u Paci-fik i potonuo. Smatra se da avion le`i na dubini od skoro petkilometara.

Jedna od najpoznatijih nesre}a je sudar aviona cisterneKC-135 i bombardera B-52 iznad Mediterana 17. januara 1966.Tri hidrogenske bombe Mk28, snage 4 megatona, pale su u blizini

{panskog sela Palomares u Andaluziji, pri ~emu se aktivirao kla-si~ni eksploziv koji se koristi za pokretawe fuzionog procesa.Usled toga, kontaminirana su dva kvadratna kilometra obradivepovr{ine, te je 1.750 tona zaga|ene zemqe preneto u nuklearniotpad u Ejkenu u Ju`noj Karolini. ^etvrta bomba pala je u more ipotraga za wom trajala je 80 dana. Me{tanima Palomaresa VladaSAD isplatila je od{tetu od 600.000 dolara, a uz to je izgra|enoi postrojewe za desalinizaciju morske vode u vrednosti od200.000 dolara.

Usled po`ara u bombarderu B-52, 21. januara 1968, posadaje morala da isko~i iz aviona, koji je pao na zale|enu povr{inuokeana u blizini vazduhoplovne baze Tula na Grenlandu. Usled uda-ra otvorilo se najmawe jedno ku}i{te ~etiri hidrogenske bombekoje je kontaminiralo veliku povr{inu, a vatra je istopila led ta-ko da su avion i bombe u wemu potonule na dno okeana. Vi{e od9.000 kubnih metara radioaktivnog leda preneto je u SAD, a u Dan-skoj, koja ima suverenitet nad Grenlandom, do{lo je do velikih an-tiameri~kih demonstracija, jer ta zemqa zabrawuje ne samo nukle-arno oru`je na svojoj teritoriji, ve} i wegov prenos preko svojeteritorije.

PITAWE BEZ ODGOVORAU~estali padovi bombardera sa nuklearnim bombama i opa-

snosti sa tim u vezi, navele su Ministarstvo odbrane SAD da1968. godine zabrani let avionima koji su naoru`ani tom vrstomubojnih sredstava, ali su oni i daqe bili u pripravnosti na aero-dromima u SAD. Na osnovu predsedni~kog nare|ewa iz 1991. godi-ne, nuklearno oru`je povu~eno je iz aviona i sme{teno u namenskaskladi{ta.

Doga|aj u vazduhoplovnoj bazi Majnot jasno pokazuje da se, ipored svih strogih propisa, u~e{}e qudskog faktora u ovakvim in-cidentima nikako ne mo`e zanemariti. Pripadnici strate{kih va-zduhoplovnih i nuklearnih snaga SAD svojevremeno su, kao protiv-te`a SSSR-u, sebe smatrali ~uvarima mira. S obzirom na ovajdoga|aj, neizostavno se name}e pitawe koje poti~e jo{ iz anti~kihvremena, a na koje nikad nije dobijen zadovoqavaju}i odgovor: Qu-od custodit custodiens (ko kontroli{e ~uvare)?

Dr Aleksandar MUTAVXI]

MIR JE NA[E ZANIMAWEPrvobitni moto Strate{ke vazduhoplovne komande je

glasio Rat je na{e zanimawe – mir je na{ proizvod, iozna~avao je nameru da se mir o~uva pretwom istovrsnogudara, odnosno nuklearnim deterentom. Odre|ene pri-medbe dovele su do izmene, pa je usvojen moto O~uvawemira je na{e zanimawe. Krajem 1957. godine, na velikojbo`i}noj jelki koja je oki}ena ispred ulaza u komandu SACnije bilo dovoqno mesta za sva slova, tako da je izosta-vqena re~ o~uvawe. Preostale re~i Mir je na{e zanima-we nai{le su na op{te odobravawe, te su usvojene kao de-finitivni moto.

PACO DE LA BOMBAJedna od kqu~nih li~nosti u potrazi za bombom koja je

pala u more kod Palomaresa bio je lokalni ribar Franci-sko Orts, koji je video mesto pada bombe i kog su me{taniprozvali Paco de la bomba. Posle va|ewa bombe, on je pre-ko svog ameri~kog advokata podneo tu`bu pred sudom u Wu-jorku protiv vazduhoplovstva SAD, zahtevaju}i nagradu od20 miliona dolara kao lice koje, prema zakonima mora,uka`e na mesto gde je potonuo brod ili teret koji je potomizva|en. Vazduhoplovstvo je tu`bu okon~alo vansudskim po-ravnawem.

MERIDIJANI

U konkurenciji vazduho-plovnih baza Nema~ke i Rumuni-je, Ram{tajna i Konstance, Natose odlu~io za ma|arsku bazu Pa-pa, odnosno ma|arsko ratno va-zduhoplovstvo kao doma}inaprograma SAC (Strategic Airlift Ca-pability). Ovom odlukom, u ma|ar-sku bazu }e u idu}em periodu bi-ti investirano vi{e od 30 mi-liona dolara kako bi se prila-godila novoj nameni – bi}e plat-

forma Natoa za strategijski vazdu{ni most prema Avganistanu i Iraku. Strategic Airlift Ca-pability se prvi put spomiwe u septembru 2006, da bi se o wemu ozbiqno raspravqalo to-kom samita Natoa u Rigi. Krajem juna ove godine ~lanice Natoa saglasile su se oko odlukeo osnivawu agencije koja }e biti operativno telo provo|ewa programa SAC, ~iji je osnov-ni ciq pru`awe strate{kog vazdu{nog transporta ka Avganistanu i Iraku za 15 zemaqa~lanica Natoa i dve ~lanice Programa Partnerstvo za mir (Bugarska, ^e{ka, Danska,Estonija, Ma|arska, Italija, Latvija, Litvanija, Holandija, Norve{ka, Poqska, Rumunija,Slova~ka, Slovenija, SAD, [vedska i Finska).

Sporazum obuhvata i nabavku tri strategijska transportna aviona C-17 GlobemasterIII. Prvi }e biti isporu~en sredinom 2008, a preostala dva tokom 2009, kada se i o~ekujeda program SAC dostigne svoju punu operativnu sposobnost. Organizacijom strategijskogvazdu{nog lifta prema Avganistanu i Iraku, namera Natoa je da wime pru`i transportnupodr{ku svim zemqama ~lanicama inicijative SAC, raznim drugim potrebama ostalih ~la-nica Saveza i Evropskoj uniji.

Priprema Blagoje NI^I]

Posledweg dana novembraIndija je zakqu~ila sporazum saRusijom o kupovini 347 novihtenkova tipa T-90C, ~ime jeznatno uve}an ve} postoje}ikontingent od 310 tenkova istogtipa. Prema podacima indijskogMO, od 347 tenkova predvi|e-nih sporazumom, 124 }e biti is-poru~ena potpuno sklopqena, aostala 223 }e biti dostavqenau delovima i naknadno }e sesklapati u indijskoj fabrici HVF (Heavy Vehicle Factory) u gradu Avadi, u kojoj se, na osnovuranije dobijene licence, ve} proizvodi oko 1.000 tenkova istog tipa. Prva 124 tenka bi-}e isporu~ena za 29, a ostatak u narednih 11 meseci.

Planovima za razvoj KoV Indije do 2020. godine, predvi|eno je naoru`avawe 21 pukatenkovima T-90C (indijski naziv „bi{ma”) a jo{ 40 pukova }e u svom sastavu imati moderni-zovane T-72 M1. Prema ovim planovima, pukovi KoV-a }e u svojim sastavima imati 1.657modernih tenkova T-90C, od ukupno 3.800 koji }e biti u naoru`awu indijske armije.

Italijanski proizvo|a~ vazduhoplovnetehnike Alenia Aeronautica isporu~io je, 13.novembra, bugarskom ratnom vazduhoplov-stvu prvi transportni avion C-27J spartan.Time je po~ela finalizacija ugovora, kojimse Bugarska odlu~ila na kupovinu pet sred-wih takti~kih transportnih aviona, uz mo-gu}nost dodatna tri. Ostali avioni bi}e is-poru~ivani dinamikom po jedan avion godi-{we. Ulaskom u Nato, u aprilu 2004. godi-ne, Bugarska je mnogo ulo`ila u opremawe imodernizaciju svog ratnog vazduhoplovstvasa te`i{tem na ja~awu transportnih kapa-citeta. Novi avioni }e zameniti postoje}uflotu transportnih aviona An-26, koji setrenutno koriste.

Spartan se proteklih godina potvrdiokao najboqi u kategoriji sredwih takti~kihtransportnih aviona, pa je uz pet bugarskih,dosad naru~eno jo{ 120 aviona tog tipa.Italija je naru~ila 12, Gr~ka 12 plus 3, Li-tvanija tri, ameri~ki KoV i vazduhoplov-stvo 78, Rumunija sedam aviona. Kupovinuspartana razmatraju i ^e{ka, Finska, Ir-ska, Australija, Malezija, Tajvan i Saudij-ska Arabija.

Na aerodrom „Pleso” blizu Zagrebasleteo je, po~etkom decembra, ruski An 124-100 Ruslan sa prva dva, od ukupno deset na-bavqenih sredwih, vi{enamenskih, tran-sportnih helikoptera Mi-171. Kupovinanovih transportnih helikoptera, koji pred-stavqaju najsavremeniju varijantu porodicetransportnih helikoptera Mi-8, rezultat jeuspe{ne realizacije dugoro~nog plana raz-voja OS Hrvatske, kojim je definisano ula-gawe u opremawe i modernizaciju flote RVi PVO.

Uz isporuku helikoptera, Hrvatska jeobezbedila i znatnu koli~inu opreme zaodràvawe i opsluìvawe helikoptera irezervne delove. Obezbe|ena je obuka teh-ni~kog i leta~kog sastava, ~iji je prvi deove} realizovan u Ulan Udeu, a drugi deo }ese obaviti u Hrvatskoj. Leta~ke posade }ebiti obu~ene do nivoa instruktora, a teh-ni~ki sastav opremqen i osposobqen zasamostalno i kompletno periodi~no odr-àvawe helikoptera. Nova dva helikopte-ra, prema planu, dolaze za dva meseca, apreostale dve isporuke od po tri helikop-tera ostvari}e se po~etkom aprila 2008.godine.

U gradu Nara{ino, isto~no od Tokija, zapo~ela je izgradwa nove, druge po redu, bazeprotivraketne odbrane (PRO) koja }e biti snabdevena ameri~kim raketnim kompleksima„patriot“. Ciq tog raketnog kompleksa jeste obezbe|ewe protivraketne za{tite teritori-je Japana od raketnih udara Severne Koreje, koju Tokio smatra osnovnim faktorom nesta-bilnosti na Dalekom istoku.

Do prole}a 2011. godine predvi|ena je izgradwa jo{ sedam takvih baza u kojima }ebiti instalirano ukupno 30 raketnih kompleksa „patriot“. Ove baze, prema navodima ja-panskih zvani~nika, deo su kopnene komponente protivraketne odbrane, a pomorsku }e ~i-niti ~etiri borbena broda sa protivavionskim raketama velikog dometa.

BUGARSKOJ ISPORU^ENPRVI SPARTAN

HRVATSKA KUPUJEMODERNE HELIKOPTERE

MA\ARSKA DOMA]IN PROGRAMA SAC

JAPAN RAZVIJA PROTIVRAKETNU ODBRANU

INDIJCI KUPUJU 347 RUSKIH TENKOVA

Pi{eAleksandar RADI]

U turbulentnimdevedesetimgodinama starikomunisti~ki kadaru Tbilisiju znao jeda prona|e modelza pregovore sa Moskvom i otvoreno jeizbegavaopoliti~korazmimoila`ewe.Na taj na~inobezbedili subarem povoqnucenu gasa za siroma{nupopulaciju Gruzije.Odnosi su sedramati~nopromenili zbog toga {to su u Va{ingtonuprocenili da suRusi toliko slabina Kavkazu da bi seGruzija moglaiskoristiti kao poluga zarazbijawe ruskoguticaja i stvarawenovog poretka u regionu.

GRUZIJSKARASKR[]A

usija se neminovno vra}a na istorijske prostore koji su u prethodnih nekoliko vekovabili deo teritorije carstva, odnosno

komunisti~kog SSSR-a. Posle periodafragmentacije politi~ke mo}i u oblastima Kavkaza iCentralne Azije, sada se tamo ponovo ose}a sna`anuticaj Moskve. Istorijsko prisustvo ruske mo}i ikulture pokazalo se nadmo}nim u odnosu nageografsku udaqenost, verske i nacionalne razlike,politi~ka razmimoila`ewa i prodor drugih sila.

Nacionalizam i potreba za afirmacijomrazlika ~inili su se korozivnim za preìvqavaweRuske Federacije. U vreme vladavine oligarha saKremqa bili su vi{e nego dovoqna osnova zanarastawe ambicija malih nacija na {tetu uticajaposrnule sile. Sada su prilike promewene i dràvesa istorijom kra}om od punoletstva qudskog bi}avratile su se razvoju veza sa Rusima, ukqu~uju}i sveìvqe obnavqawe zdruènog odbrambenog sistema.

Proces rekonstrukcije starih odnosa snaga neprihvata samo Gruzija. Ona kao kost u grlu Kavkazapoku{ava da stvori barijeru za ruski uticaj i to saosloncem na prekookeanskog saveznika – SAD. Natvrdoglave zahteve Tbilisija, ruske oruàne snagepovukle su se iz baza sa teritorija koji kontroli{egruzijska vlada. Afere oko navodnih subverzivnihaktivnosti vrlo su ~este i kao u vreme hladnog ratapovremeno se obostrano proteruje osobqeambasada. Odnosni dve dràve posebno su na probikada je re~ o statusu dve gruzijske pokrajine koje suotkazale poslu{nost jo{ po~etkom devedesetihgodina i od tada postoje kao fakti~ki samostalnedràve – Ju`na Osetija i Abhazija. U tom nastojawuuìvaju podr{ku Moskve.

kriti~nim trenucima Ju`na Osetija i Abhazijadobile su naoru`awe i verovatno su seoslonile i na direktni anga`man ruskih snaga

u domenu podr{ke iz vazdu{nog prostora iobave{tajne delatnosti. Zauzvrat Gruzijci su tihopodràvali ~e~enske pobuwenike kojima su uvek name|udràvnoj granici ostavqali prolaz zaevakuaciju pred ruskim snagama bezbednosti. Upograni~nom podru~ju Gruzini su za`murili na obaoka i dali su ê~enima i islamskim ekstremistimaiz drugih dràva prostor za organizovawe baza,centara za obuku i logisti~kog oslonca za aktivnostigerilaca i terorista u ê~eniji.

Scenario smene vlasti u Gruziji odigrao se poproverenom modelu provocirawa kontrolisanoguli~nog protesta demokratskih snaga usmerenogprotiv autokrata starog kova. Taj deo posla,obavqen 2003. godine, mediji su nazvalirevolucijom ru`a. Posao su izveli mladi izorganizacije Kmara uz finansijsku podr{ku Xorxa Soro{a. U brzom sledu doga|aja januara2004. predsednik Gruzije postao je MihailSaka{vili. On se oslonio na mladi kadar

doveden iz inostranstva od kojih su neki boqegovorili engleski nego materwi.

Promene u vlasti brzo su se osetile ustrate{koj orijentaciji dràve koja se sna`nookrenula SAD i istovremeno se udaqila od Rusije. Uodbrambenom domenu ameri~ki instruktori doletelisu na Kavkaz i poradili su na obuci lokalnih snaga.Ubrzo se pokazalo da se to ne ~ini zbog potrebe dase oja~a Gruzija, jer je sav kvalitetni kadar poslat uIrak i druge me|unarodne misije. Sada Gruzija imagotove sve efektivne snage u inostranstvu i po brojuangaòvanih qudi izvan dràve predwa~i u svetskimrazmerama, a na doma}em terenu nema kontrolu nadvi{e od tre}ine teritorije.

Na poteze Saka{vilijeve vlade Oseti i Abhaziodgovorili su odlu~nim stavom da ne èle pregovoreo promeni statusa i zahtevom da se prisajedineRuskoj Federaciji. Pravni osnov za taj zahtev dvepokrajine prona{le su na Balkanu – ako Kosovomoè postati samostalno, onda to predstavqapresedan koji moè da se primeni i na Kavkazu. U slu~aju progla{ewa samostalnosti Kosova dvepokrajine su ve} obavestile svet da }e iza}i iz ionako samo formalnog okvira Gruzije.

sim problema kako sa~uvati teritoriju,Saka{vili se ove jeseni suo~io sa masovnimprotestima politi~kih protivnika koji umesto

savezni{tva sa SAD tra`e boqi standard za masusiroma{nih. Ceni se da od tri i po milionastanovnika barem polovina `ivi naegzistencijalnom minimumu. Protesti su Saka{vilijaprinudili na prihvatawe prevremenih izbora nakojima }e se suo~iti sa masovnim nezadovoqstvomdosada{wim u~inkom proameri~ke vlade.Predsednik tvrdi da su Gruziju problemi sna{li zato {to se na{la pod udarom Moskve koja podsti~enemire protiv demokratske vlasti.

Iraklije Okrua{vili, biv{i bliski saradnikSaka{vilija, koji se nalazio na du`nostimaministra unutra{wih poslova i ministra odbrane,obratio se javnosti sa tvrdwama da su izpredsedni~kog kabineta tra`ili politi~ka ubistva ipripremali prodor oru`anom silom u Ju`nu Osetiju.

Za takvu ratnu avanturu Saka{vili nemaresursa, ali oru`ane snage i jedinica posebnenamene, koja po imixu predstavqa sliku i prilikuJSO iz vremena smutwi u Srbiji, relativno suveran oslonac predsednika u predstoje}oj utakmiciza vlast.

Niz lo{ih poteza i te{ko stawe u dr`aviverovatno su okon~ali karijeru Saka{vilija i kodameri~kih saveznika i zato }e on po~etkom 2008.biti suo~en sa izborom da ode sa vlasti mirno ili da se brani silom. U zavr{nici, re{ewegruzijske politi~ke krize bi}e odmeravawe snageRusije u obnovi stare mo}i i u~inka Amerikanaca u prodoru u rusku sferu uticaja.

P A R A L E L E

N O V E K W I G E

ANALIZA NEDAVNE PRO[LOSTI

ISPIT PLAVIH[LEMOVAMr Svetlana Jankovi}: „Mirovne snage ure{avawu jugoslovenske krize”, izdava~ DOO[tampa, ^a~ak

nogo je politi~kih i vojnih analiti~ara, nau~nih radnika i novinara koji su se dugo i uporno bavili pitawemmirovnih snaga, posebno na prostorima biv{e Jugoslavije.

Postoje razli~ita tuma~ewa uloge „plavih {lemova”, od bezrezervnog podr`avawa wihovog prisustva do kriti~kogsagledavawa wihove uloge u dramati~nim zbivawima.

Kada se dràva raspada, pogotovo velika i uticajna u raznimoblastima, onda to nije samo pitawe lokalnog regiona ve}nagove{taj nestabilnosti za znatno {iri prostor. Dakle, temaozbiqna i zahtevna, koja, sama po sebi, traì odgovore nasloèna pitawa. Latiti se takvog posla zahteva mnogo truda,strpqewa i znawa, dakako. Sve to imala je mr Svetlana Jankovi},potpukovnik Vojske Srbije, kada je sebi zadala te{ku oblast, da jeistraì, obrazloì, dokumentuje... Sada je na du`nosti referentau Upravi za obuku i doktrinu General{taba VS. Oficirski ~innosi od 1989. godine i jedna je od retkih èna koja je doìvelanajteè iskustvo za svakog stare{inu – rat. Zato i pi{e sa notomli~nih spoznaja prvih mirovnih operacija, {to tekstu daje posebnuuverqivost. Time se ne iscrpquju wene ambicije, o ~emu svedo~i ipriprema doktorske disertacije na Fakultetu za bezbednost.

Sude}i po dosada{wim rezultatima rada, uspeva u svemu.Kwiga pod naslovom „Mirovne snage u re{avawu jugoslovenskekrize” nedvosmisleno govori o tome. To je vaqana i ~vrstoutemeqena analiza onog {to se zbivalo i ~ega se nerado se}amo.Tim pre {to posledice, na ovaj ili onaj na~in, ose}amo i danas.

O Ujediwenim nacijama, mestu, nastanku i ulozi, autorka namgovori u prvom poglavqu kwige. Drugo je posve}eno jugoslovenskojkrizi, genezi problema, ulozi velikih sila, sukobqavawu interesai svega {to je dovelo do „govora oru j̀a”. Tre}e poglavqe odnosi

PUKOVNIK DR BRANKO BABI]

CIVILNO SLU@EWEVOJNOG ROKAStru~no i popularno {tivo o toj temi svedeno jena dve kwige u izdawu novosadske firme SB Trad

ema o kojoj se ve} neko vremegovori, razmi{qa, a svakakoprivla~i pa`wu na{e javnosti,

jeste civilno slu`ewe vojnog roka.Mi{qewa su podeqena, od estetskihdo strate{kih, u zavisnosti na komnivou i u ~ijem interesu se razmi{qa.Mnogo je toga re~eno, pone{to inapisano, ali ne do kraja obja{weno.To je bio jedan od razloga da sepukovnik dr Branko Babi} lati pera i~itaocima ponudi stru~no i popularno{tivo svedeno na dve kwige pod

naslovima: „Ko, kada, kako i za{to u civilnu slu`bu?” i „Razvojprigovora savesti i civilne slu`be u Republici Srbiji”.

Stru~no je tim {to govori snagom ~iwenica, slovom zakona iautoritetom iskusnog stru~waka visokog obrazovawa, koji seprofesionalno bavi upravo tom problematikom. Popularno, jerje pisano svima razumqivim re~nikom, jasno i nedvosmisleno, alisa porukom i preciznom namerom. Naravno, izbegavaju}i pravona kona~ni sud, (za)uzimaju}i samo jasan stav i dobru nameru.

Kwige su plod dugog i temeqnog rada, prave studijeutemeqene na postojanoj ideji, sistemati~nom istraìvawu imetodologiji na visini ozbiqne problematike. îtaju}i obanaslova koja se prepli}u i dopuwuju, mnoge stvari postaju jasnije usmislu teku}e pojave i potowih re{ewa. Pratimo genezu razvojaprigovora savesti i civilnog sluèwa vojnog roka od 1992.godine, sagledavamo dokle smo stigli i {ta nam vaqa ~initi.

Autor nas suo~ava i sa iskustvima drugih zemaqa, {to dajenovu dimenziju razmi{qawa i ravan u kojoj moèmo sagledativlastiti prostor. Umesto zakqu~ka vidi se da nas ~eka jo{ mnogoposla i svekolikog uvaàvawa oblasti koja jeste tekovinasavremene demokratije, ali joj treba pri}i oprezno neugroàvaju}i odbrambeni mehanizam dràve.

se na mirovne snage uop{te i wihovuulogu na prostoru Mediterana, a posebno u re{avawu jugoslovenskekrize.

^itamo opse`nu analizu svega {tose de{avalo minulih decenija, na svimmestima gde su „plavi {lemovi” ~uvalimir, sa mawe ili vi{e uspeha, ali uveku primarnoj misiji obustavqawa ratnihsukoba, `rtava i stradawa. Od Sinajai Kipra, preko ju`nog Libana i Golana,sve do nekada nam zajedni~ke dr`ave.

Rezolocijom Saveta bezbednostiUN od 21. februara 1992. formirane

su snage Unprofor. One su stupile na scenu nakon sticawasuverenosti i nezavisnosti Hrvatske i Bosne i Hercegovine.êtvrto poglavqe kwige posve}eno je upravo periodu posle wihovogdolaska u nestabilni region. [ta su u~inile, a koliko su mogle imorale, stvar je ozbiqne studije koju je s puno strpqivogistraìva~kog rada ispisala mr Jankovi}. Oslawaju}i se na ~vrste~iwenice i proverene podatke, uvaàvaju}i pisawe poznatihstru~waka, daje svoj sud i viziju, bez improvizacije i lakihzakqu~aka. îtalac je u prilici da donosi svoj sud koji nijeiznu|en, tim pre {to su mu predo~eni jasni pokazateqi inepodmitqivi dokazi.

U kwizi je data i kriti~ka analiza kosovskih zbivawa,teroristi~kog delovawa, intervencije snaga Natoa... Dalekose`nizakqu~ak da su tada Ujediwene nacije svoju ulogu prepustile jednomvojnom savezu, stavqa pod upitnik mnoge tada{we i potowe odlukeme|unarodne zajednice. Jasno je da u tom miqeu nema prostora zaemocije, ve} ~vrste interese koje i danas ose}amo na ovaj ili onajna~in. Velika po obimu, veoma skupa u smislu materijalnih zahteva itrajawa, misija Ujediwenih nacija na prostoru biv{e Jugoslavijeosta}e zabeleèna u istoriji kao najsloènija od wenog osnivawa.Koliko je bila uspe{na, i o tome se moè govoriti, od same ideje ukojoj se mir podrazumevao i o~ekivao, preko o~iglednih propusta, dociqa koji nam nije dao odgovore na sva pitawa.

U svakom slu~aju autorka nam je ponudila vaqano {tivo,sadr`aj dugog trajawa i zna~aja kome }emo se, van svake sumwe, jo{vra}ati.

B. KOPUNOVI]

Pi{e lako, so~no, sa bojom silba{kog neba, mirisomdvori{ta, zrelog vo}a, slika sokake, karuce, ~ila{e, sna{e, do~arava zvuke severca i ose}aj zimske idile. îni to do kraja uverqivo, s velikom qubavqu prema rodnomkraju, boji svoju ~itanku re~nikom tamo{wim, vickastim,qupkim, razdraganim... Do|e ~oveku ào {to nije bar nakratko okusio taj i takav ìvot, po`weo ìto sa zlatnih poqa, probao {trudlu s makom, i{ao na slave i prela, klizao se po zale|enom ritu, poveosvatovsko kolo...

Stvar je voqe i mentaliteta da se sna|e, preìvi i najteà isku{ewa pa po~ne iznova da stvara i ra|a, raduje se ìvotu i udari brigu na veseqe. Po silba{ki! I o wima nam govori autor, o ratu koji je protutwao ravnicom i ostavio dubok oìqak u du{i. Ali ~ovek ostane i opstane zarad dobrog {to dolazi s novim svitawem. Dok ~itamo kwigu, ose}amo da smo svi pomalo Silba{ani ili bi bar èleli da budemo. Vredelo bi. Eto ideje za filmske i televizijske stvaraoce. Tekst bi posluìo kao odli~an scenario.

Oseti se na svakoj stranici, u svakom slovu, da je Buda pisao s velikom qubavqu, temeqno, iz du{e… A ona takva kakva je, otvorena i {iroka, uvek }e re}i istinu...

B. KOPUNOVI]

Profesor ^vorovi}, u~esnik u mnogim kolonijama u zemqi i inostranstvu, smatra da su „sve kolonije sli~ne, ali ova se razlikuje, prvenstveno zbog dobre organizacije, kao i po qudskosti i toplini koje su ose}ali za vreme wenogtrajawa”. Zadovoqan wenim stvarala{tvom, ocenio je da su slike visokog i ujedna~enog kvaliteta.

Radovi se mogu pripisati razli~itim stilovima – od realizma, impresionizma do apstrakcije, naj~e{}e u uqanoj tehnici, a zatim i pastelu i akvarelu, dok su tematski uglavnom vezani za pejza`e. Naslikan je i portret prvog upravnika artiqerijske {kole AleksanderaFranti~eka Faha, {to je deo zamisli da se na svakoj koloniji uradi po neki portret li~nosti zna~ajnih za Vojnu akademiju.

N. [UTI]Snimio G. STANKOVI]

olonija je organizovana u septembru, tre}i put naKopaoniku, gde je desetak dana u umetni~kojradionici stvaralo dvadesetak poznatih umetnika

iz cele Srbije, koje je predvodio profesor Slavoqub^vorovi}. Slike }e ostati u legatu Vojne akademije i wenna~elnik general-major Vidosav Kova~evi} naglasio jeda }e „biti va`an deo duhovne hrane za oficire.”

SA SEVERA BA^KE

PRI^A OD SRCANesvakida{wimspisateqskim delomBudimira Popadi}a, stalnisaradnik „Odbrane“,~itala~ka publika jedobila melem za du{u i razlog za u`ivawe

ilba{ka kazivawa, sam naslov ka`e, pri~a je omesta{cu sa severa Ba~ke, onog `ivopisnog kutka pod kapom nebeskom o kome su pevali Zvonko Bogdan

i \or|e Bala{evi}, a tamburicom pratio legendarni JanikaBala{. Pi{e nam Buda, ali kako? Sjajno, iskreno,uverqivo... îtaocu se obra}a kao prijatequ, otkriva muposve inspirativan na~in ìvota. ûva ga od zaborava ipodse}a kako je stvaran i mogu}, ~ak i onima koji ga za svogveka nisu osetili.

LIKOVNA KOLONIJAVOJNE AKADEMIJE

HRANA DUHAU Velikoj galeriji Centralnog doma Vojske Srbije otvorena je izlo`ba slikaTre}e likovne kolonije „Kopaonik 2007”, u organizaciji Vojne akademije, koja }etrajati do 23. decembra

Na svim vojnimobjektima iinstitucijama 11. juna2006. skinute su zastavedràvne zajedniceSrbija i Crna Gora i istaknute zastaveRepublike Srbije.Dràvna zastava SCG,koja se vijorila predMinistarstvom odbrane,predata je Vojnom muzeju.Dana{wa zastavaRepublike Srbije, ~ijesu tri horizontalneboje: crveno-plavo-belu,definisali knez Milo{i kraq MilanObrenovi}, dobila je i grb, veliki za dràvnui predsedni~ku zastavu i mali, za posebnenamene.

FEQTON

Pi{e Dr Predrag PEJ^I] S R P S K E Z A S T A V E ( 4 )

Na osnovu Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je ustanovqena novasrpska zastava, sa rasporedom horizontalnih boja: plavom, belom i crve-nom, 1924. godine doneta je Uredba o zastavama Vojske u Kraqevini Srba,Hrvata i Slovenaca. U ~lanu 7. opisuje se izgled zastave s predwe i zadwestrane:„Na obema stranama platna nalazi se u sredini, na kru`nom crvenom poqu,

Dvoglavi Beli Orao, propisan Ustavom od 28. juna 1921. godine. Poqe, koje za-hvata opisan kvadrat oko kruga na kome je Orao, ispuweno je li{}em od lovori-ke. Nad ovim kvadratom, 55 mm. ispod gorwe ivice platna zastave, nalaze se, pa-ralelno sa pravcem boja ispisane re~i S verom u Boga, a sa dowe strane pri dnu:Za Kraqa i Otaxbinu!

Slova su bila ispisana }irilicom i latinicom, prema slovima iz Mirosla-vqevog Jevan|eqa. Na vrhu kopqa nalazili su se metalni prsten, pozla}ena jabu-ka i {iqak. Prsten je slu`io za ve{awe trake i odli~ja, a beo~ug, zaka~en za we-ga, za vence i trake sa kraqevim monogramom.“

Nove zastave Vojsci Kraqevine Jugoslavije (58 pe{adijskim i osam kowi~-kim pukovima, te jedna @andarmeriji) dodeqene su 6. septembra 1930. Ceremo-nija je obavqena na Bawi~kom poqu, na istom mestu gde su, 1911. godine, srpskezastave dodeqivane pe{adijskim i kowi~kim pukovima srpske vojske.

U Pravilu slu`be Ministarstva vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavijeod 1934. doneti su novi propisi u vezi sa vojni~kom zastavom u kojima stoji da je

KRAQEVINIJUGOSLAVIJIKRAQEVINIJUGOSLAVIJI

ZASTAVE VOJSKE UZASTAVE VOJSKE U

blem, uzeli srpski vladari u Sredwem veku iz Vizan-tije. Naime, ocila u krstu bili su monogram na grbuvizantijskih careva iz dinastije Paleolog, a zna~ila

su po~etna pismena gr~kih re~i: ’vasi-levs – vasileon – vasilevan – vasi-levusi’, {to zna~i: ’car careva ca-revima vlada’. Ovde je porekloocilima u srpskom grbu: prvobitno’V’ u monogramu postalo je prvo og-

wilo ili ocilo, a potom slovo ’S’ usrpskom grbu!”

Jedno vreme smatralo se da ~e-tiri ocila (ogwila) zna~e: SvetiSava – Sveti Simeon (kalu|erskoime Stevana Nemawa), zatim,akronim od ~etiri slova ’S’ – Sa-mo sloga Srbina spasava, do apo-logetskih – Srbin Srbina sekirom

se~e! kako bi se istakla vekovna ne-sloga u Srba.

U Sretewskom ustavu grb je defi-nisan ~lanom 4. koji glasi:

„Grb narodni srbski predstavqa krstna crvenom poqu, a me|u krakovima krsta po jed-

no ogwilo okrenuto ka krstu. Sav grb opasan je ze-lenim vijencem s desne strane od rastova, a sa leve

strane od maslinova lista!” Srpski grb je 1848. godine priznala i revolucio-

narna Vojvodina, u ~lanu 7. Ustava za „Vojvodinu Srb-sku”. Kada je Srbija progla{ena kraqevinom, a MilanObrenovi} kraqem, 1882. godine, Narodna skup{tina

je donela Zakon o grbu Kraqevine Sr-bije, ~ija prva dva ~lana glase:

„^lan 1. – Grb Kraqevine Sr-bije jeste dvoglavi beli orao na cr-venom {titu s krunom kraqevskom.

Vrh obe glave dvoglavog belogorla stoji kruna kraqevska a ispodsvake kanxe po jedan krinov cvet. Naprsima mu je Grb Kne`evine Srbije,beo krst na crvenom {titu sa pojednim ogwilom u svakom uglu krsta.

^lan 2. – Grb je ogrnut pur-purnim hermelinovim pla{tem,kome se na vrhu nalazi kraqev-ska kruna!”

Ovaj grb je bio u upotrebiskoro ~etiri decenije, od 1882. do1921. godine, kada je, na osnovu Vi-dovdanskog ustava, progla{en novi u

duhu Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca, pa je predstavqao kombinovani grb.

^lan 2, stav 1. ovog ustava glasi:„Grb je Kraqevine Dvoglavi beli Orao u pole-

tu na crvenom {titu. Vrh obe glave Dvo-glavog Belog Orla stoji kruna Kraqevi-ne. Na prsima orla je {tit, na kome sugrbovi – srpski: beo krst na crvenom{titu sa po jednim ogwilom u svakomkraku, hrvatski, {tit sa 25 poqa crve-nih i srebrnih naizmenice i slovena~-ki: na plavom {titu tri zlatne {esto-krake zvezde. Ispod je beli polumesec!”

Posle progla{ewa Kraqevine Ju-goslavije, oktobra 1929, izba~eni suqiqani, a tekst je pretrpeo mawe iz-mene: izba~ene su i re~i: grbovi, srp-ski, hrvatski i slovena~ki, a zatim sto-

zastava najve}a vojni~ka svetiwa, jer su u woj oli~enikraq i otaxbina. Vojni~ku zastavu daruje kraq. Slikadvoglavog belog orla na zastavi predstavqa otaxbinu,a kruna sa kraqevim monogramompredstavqa kraqa. Re~i: „S veromu Boga za Kraqa i Otaxbinu”, kojesu na zastavi ispisane zlatnim slo-vima, slu`e da opomiwu vojnika nawegovo obe}awe i zakletvu.

„Svaki pe{adiski i kowi~ki pukima svoju zastavu”, stoji u Praviluslu`be. „Vojnici ostalih rodovavojske i struka pola`u zakletvupred zastavom, najbli`eg kowi~kogili pe{adiskog puka, a u ratu bo-re se pod zastavom onih pukova,kojima su pridodati radi zajed-ni~kog rada. Kad god ceo puk na-pu{ta kasarnu, sa pukom se nosi iwegova zastava. Prema tome, zasta-va prati vojnike, kako u miru tako iu ratu. Vojnik koji izneveri zastavu ~i-ni najve}i greh jer je time pogazio svoju za-kletvu i u~inio izdajstvo prema svome kraqu isvojoj Otaxbini; takvog vojnika narod naziva iz-dajicom za ve~ita vremena.”

SRPSKI GGRB

Tokom na{e istorije zastava je imala odre|enesimbole, a naj~e{}e primewivana insignija bio je grb.Grb je simboli~ni znak jedne dràve, grada, vladara idr. Simboli~no predstavqaju}i ideje veza-ne za nastanak ili istorijski razvojdràve, weno dru{tveno i politi~-ko ure|ewe i tradiciju, on ozna~a-va neku osobenost naroda i drà-ve. Definiciju grba daje Mili} Mi-li}evi} u tekstu Grb Srbije iz1995:

„Grb je zakonski utvr|eno na-sledno obele`je i znamewe sasimboli~kim zna~ewem dr`ava,negde i pojedinih delova wihovih,izvesnih gradova, privilegisanihzajednica i stale`a ili pojedinihporodica, a na zapadu jo{ i poje-dinih nadbiskupija, biskupija iopatija. Grb predstavqa osnovnopoqe heraldike.”

Grb je vojnog porekla i tokomistorije pojavio se na pe~atima, zatimna novcu, u vidu drugog znamewa na {titovimai odelu (oklopu) i kacigi ({lemu) viteza, vlada-ra ili ode`di svetaca i na zastavama. Grb je u na-{em jeziku nazivan i {tit, zatim ~e-lenka, biqeg i voin, odnosno ocilo,kao kod Aolovjeva:

„Osnovni srpski grb je krst sa~etiri ocila (ogwila) i wegov pro-totip se nalazi u rimsko-vizantij-skom labarumu, koji je, u stvari, krstna zastavi na koju je car Konstantin(306–337) upisao monogram IsusaHrista. Krst sa ogwilima i dvoglaviorao javqaju se skoro istovremenou srpskoj sredwevekovnoj tradiciji.Radosav Markovi} smatra da su krstsa ~etiri ocila, kao dinasti~ki am-

NASTANAK OOCILA

Krst sa ~etiri ocila, kao dinasti~ki amblem,srpski vladari uzeli su u sredwem veku iz Vizan-tije. Naime, ocila u krstu bili su monogram na gr-bu vizantijskih careva iz dinastije Paleolog, azna~ila su po~etna pismena gr~kih re~i: „vasilevs– vasileon – vasilevan – vasilevusi”, {to zna~i:„car careva carevima vlada”. Ovde je porekloocilima u srpskom grbu: prvobitno ’V’ u monogra-mu postalo je prvo ogwilo ili ocilo, a potom slo-vo ’S’ u srpskom grbu!

FEQTON

ji „…a ispod wih je plavi {tit satri zlatne {estokrake zvezde i be-li polumesec!”.

POSLERATNI PPERIOD

Mili} Mili}evi} se kriti~kiosvr}e na gubitak nacionalne he-raldike u posleratnom periodu:

„Vekovima ukoreweni grboviSrbije i Hrvatske toliko su izme-weni da su se jedva mogli prepozna-ti. Pojavili su se i novi, dotad ne-postoje}i grbovi. Dr`avni grb FN-RJ, odnosno SFRJ, toliko je napu-stio heraldi~ka pravila da je po-stao amblem, a ne grb. Jednostavno,na wemu {tit nije postojao. Nedo-statak {tita povukao je za sobom idrugi nedostatak. To se ogledalo unemogu}nosti definisawa bojeosnovnog poqa...”

Zakonom o grbu Savezne Repu-blike Jugoslavije regulisano je sle-de}e: „Grb Savezne Republike Jugoslavije je crveni {tit nakome je dvoglavi orao zlatnih kqunova i jezika, zlatnihnogu i kanxi. Na grudima orla je {tit kvadriran poqi-ma Republike Srbije i Republike Crne Gore, u prvom i~etvrtom kvartiru, na crvenom poqu, srebr-ni krst izme|u ~etiri srebrna ocila,a u drugom i tre}em kvartiru, na cr-venom poqu, lav u prolazu, zlatnogjezika i panxi!”

Jo{ jedan zakonski propis –Zakon o upotrebi zastave, himne igrba Savezne Republike Jugoslavije –defini{e upotrebu grba. ^lanom19. regulisano je da se dr`avni grbupotrebqava „na vojnim i pomor-skim zastavama Savezne RepublikeJugoslavije i komandnim i rangov-nim zastavama, prema propisimao ustanovqavawu tih zastava”. Ustavu 4. stoji: „na vazduhoplovi-ma, brodovima ili drugim plovili-ma”, a u stavu 7 istog ~lana: „u sasta-vu oznaka na uniformama odre|enihslu`benih lica...”, itd. Dvoglavi beliorao nalazio se i u znaku pripadnosti Voj-sci Jugoslavije, a wegov opis je slede}i:

„Znak pripadnosti Vojsci Jugoslavije je kru-`nog oblika sa lovorovim (desno) i hra-stovim (levo) poluvencem, koji su u do-wem delu unakrsno vezani trakama pla-ve, bele i crvene boje i postavqeni napodlogu od dva zlatna ukr{tena ma~a savrhovima nagore. Preko znaka je srebr-ni dvoglavi orao u poletu zlatnih kqu-nova, jezika, nogu i kanxi!”

Postoji jo{ jedno simboli~no pri-kazivawe Vojske Jugoslavije, koje se – kaoi grb Savezne Republike Jugoslavije –nalazi na crvenom {titu, na kome je dvo-glavi srebrni orao, zlatnih kqunova,nogu i kanxi. Orao je uokviren s leve

strane maslinovim vencem, s plodo-vima, a s desne lovorovim vencem.Oba venca i dva ukr{tena ma~a ve-zana su u podno`ju jugoslovenskomtrobojnicom iz koje izlaze dve za-stave republika ~lanica, tako|etrobojnice u vertikalnom prikazucrvene, plave i bele boje.

Grb Republike Srbije upotre-bqavao se na osnovu Zakona o upo-trebi grba Socijalisti~ke Republi-ke Srbije, na~iwen daleke 1947. iima na vrhu petokraku zvezdu iznadklasja i hrasta. Zadr`an je {tit cr-vene boje sa ocilima bez krsta, doksu ispod, na trakama, upisane 1804.i 1941. Zup~anik i klasja predsta-vqaju agrarni karakter zemqe, alii industrijalizaciju.

Dr`avna zajednica Srbija iCrna Gora imala je zastavu, himnui grb. U grbu ranije SRJ nalaze seheraldi~ki znaci Srbije i Crne Go-re, koji su dubokog korena i nagla-{avaju istorijski kontinuitet. Obedr`ave imaju isti raspored bojazastava: crveno-plavo-belo.

ZASTAVA II GGRB RREPUBLIKE SSRBIJE

Na osnovu Odluke Narodne skup{tine o preuzi-mawu svih nadle`nosti dr`avne zajednice Srbija iCrna Gora od 9. juna 2006, Republika Srbija je, posle

devet decenija, postala samostalna i su-verena.

Dana{wa zastava RepublikeSrbije, ~ije su tri horizontalne bo-je: crveno-plavo-belu, definisaliknez Milo{ i kraq Milan Obreno-

vi}, dobila je i grb, veliki za dr-`avnu i predsedni~ku zastavu i ma-li, za posebne namene.

Predsedni~ka zastava je kva-dratnog oblika, uokvirena trou-glovima nacionalnih boja. Ovu za-stavu, pored predsednika Repu-blike, ima i predsednik Skup{ti-ne Srbije.

Pored dr`avne postoji i na-rodna zastava, ali bez srpskog grba.

Na svim vojnim objektima i in-stitucijama 11. juna 2006. skinute su

zastave dr`avne zajednice Srbija i CrnaGora i istaknute zastave Republike Srbije. Dr-

`avna zastava SCG, koja se vijorila pred Mini-starstvom odbrane, predata je Vojnommuzeju.

Grb Republike Srbije je dvoglavibeli orao sa {titom na grudima na komesu ~etiri ocila, dok je iznad glave orlakruna loze Nemawi}a.

Kruna je znak suverenosti i sadr`itri osnovna atributa: prsten, tj. dijade-mu, kao znak posve}enosti; zatim stili-zovani venac, koji predstavqa trijumfili pobedu, i kalotu, odnosno deo grbakoji formiraju lukovi ukra{eni bise-rom simbolizuju}i nebeski svod.

(Kraj)

15. decembar 2007.

OBELE@JA DDR@AVE

Grb Republike Srbije je dvoglavi beliorao sa {titom na grudima na kome su ~etiriocila, dok je iznad glave orla kruna loze Ne-mawi}a.

Kruna je znak suverenosti i sadr`i triosnovna atributa: prsten, tj. dijademu, kaoznak posve}enosti; zatim stilizovani venac,koji predstavqa trijumf ili pobedu, i kalotu,odnosno deo grba koji formiraju lukovi ukra-{eni biserom simbolizuju}i nebeski svod.

22. decembar 1945.Forin ofis je obavestio jugoslovensku ambasadu u Londonu otome da je britanska vlada zvani~no priznala Federativnu Na-rodnu Republiku Jugoslaviju.24. decembar 1912.Vojvoda Radomir Putnik doneo je re-{ewe o formirawu Vazduhoplovnekomande sa sedi{tem u Ni{u. U sa-stav Komande u{li su Aeroplanskoi Balonsko odeqewe, Vodoni~kacentrala i Golubija po{ta. Za prvogkomandanta postavqen je major Ko-sta Mileti}. Taj datum se obeleàvakao Dan ViPVO Vojske Srbije.24. decembar 1863. Ro|en je srpski dràvnik Quba Davidovi}.Zavr{io je Filozofski fakultet u Beogradu,bio dobrovoqac u srpsko-bugarskom ratu1885. godine, sa Ja{om Prodanovi}em osno-vao je Samostalnu radikalnu stranku 1901.godine, za ministra prosvete izabran dva pu-ta – 1904. i 1914. godine, predsednik novoo-snovane Demokratske stranke i premijer po-stao 1919. godine, a vladu je drugi put sastavio 1924. godine.27. decembar 1882. U Beogradu je objavqen sporazum o uspostavqawu diplomatskih od-nosa Srbije i SAD. U skup{tini je pro~itan ukaz kneza MilanaObrenovi}a o odobrewu Trgovinskog sporazuma i Konzularne kon-vencije dveju zemaqa. Konvencija je {titila prava gra|ana dvejudràva, {to je posebno koristilo srpskim iseqenicima u SAD.Sporazum je obezbe|ivao slobodan ulaz, kretawe i boravak gra-|ana dveju zemaqa na bilo kom delu teritorije druge zemqe i oba-vqawe poslova uz li~nu i imovinsku za{titu.28. decembar 1947 U Egiptu je umro biv{i italijanski kraq Vitorio Emanuele Tre}i,posledwi monarh Italije 1900 – 1946. godine. Podrào je 1922.Musolinijevu fa{isti~ku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopi-je, a 1939. kraqem Albanije. Abdicirao je posle pobede republi-kanaca na izborima 1946.30. decembar 1916. U Petrogradu je ubijen i ba~en u reku Nevu kalu|er – mistik Grigo-rij Jefimovi~ Raspu}in. Bio je veoma uticajna li~nost na dvoru ru-skog cara Nikolaja Drugog Romanova i miqenik carice Aleksan-dre. Ubistvo je izvr{ila grupa oficira koji su wegovom smr}u è-leli da spasu ugled monarhije.30. decembar 1993. Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o me|usobnom priznava-wu i uspostavqawu punih diplomatskih odnosa.31. decembar 2000.Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i UjediweniArapski Emirati, ~lanice Saveta za saradwu u Zalivu potpisalesu pakt o zajedni~koj odbrani po kojem se napad na jednu od zemaqa~lanica smatra napadom na sve wih.31. decembar 1880.Ro|en je ameri~ki general Xorx Mar-{al, na~elnik General{taba Kopnenevojske SAD. Kao dràvni sekretar SADsa~inio je plan za obnovu posleratneEvrope (Mar{alov plan). Dobitnik jeNobelove nagrade za mir 1953. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

15. decembar 1914.Zavr{ena protivofanziva srpske vojske u Ko-lubarskoj bici, zapo~eta 3. decembra. Ta po-beda rezultirala je razbijawem austrougar-skih snaga i wihovim povla~ewem na Savu iDunav.15-16. decembar 1934. U Sarajevu odràn Tre}i kongres Ujediwenogradni~kog sindikalnog saveza Jugoslavije.Sindikalni savez je tada bio pod jakim utica-jem Komunisti~ke partije Jugoslavije. ali subile izraène i sna`ne frakcijske borbe. 17. decembar 1794.U Be~u je prestao da izlazi list „Slaveno-serbske vjedomosti“, ko-ji je pod uticajem Dositeja Obradovi}a pokrenuo Stefan Novako-vi} 1792. godine. Ciq lista bilo je {irewe „istine o ote~estvu iprosve{}enije roda na{ega“. „Slaveno-serbske vjedomosti” ima-le su pretplatnike u Pe{ti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu,Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Ru-siji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapav{i u dugove, Novako-vi} je prodao {tampariju, pa je list prestao da izlazi.17. decembar 1991.Doneta je Deklaracija Evropske zajednice o kriterijumima za pri-znavawe novih dràva u Isto~noj Evropi i Sovjetskom Savezu. UDeklaraciji se, izme|u ostalog, navodi da Evropska zajednica i we-ne ~lanice ne}e priznati entitete nastale kao rezultat agresije. 18. decembar 1903.Ameri~ko – panamskim ugovorom zonaPanamskog kanala je stavqena podkontrolu SAD.19. decembar 1941.Posle neuspele ofanzive na Moskvu,Adolf Hitler je smenio komandanta nema~kih kopnenih trupafeldmar{ala Valtera fon Brauhi~a i li~no preuzeo komandunad armijom.19. decembar 1950. Savet Natoa imenovao je ameri~kog generala Dvaj-ta Ajzenhauera za vrhovnog komandanta svojih sna-ga u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najzna~ajni-jih savezni~kih komandanata u Drugom svetskom ra-tu i predsednik SAD 1952. i 1956. godine.21. decembar 2004.Skup{tina Srbije zakonom je u svim pravima izjedna~ila pripad-nike Ravnogorskog pokreta sa pripadnicima partizanskog pokretau Drugom svetskom ratu. Ustanovqena je i „Ravnogorska spomenica1941“, poput „Partizanske spomenice 1941“.21. decembar 1945. Nakon saobra}ajne nesre}e u Nema~koj, umro je ameri~ki generalXorx Smit Paton. U Drugom svetskom ratu istakao se kao komandantoklopnih jedinica. Napisao je memoare ‘’Rat kako sam ga ja video’’.21. decembar 1993.Predsednik Rusije Boris Jeqcin raspu-stio je Ministarstvo bezbednosti, na-slednika mo}ne tajne policije KGB. 22. decembar 1941. U bosansko-hercegova~kom gradi}u Rudomosnovana Prva proleterska brigada. Od1948. godine taj dan se slavio kao DanJugoslovenske narodne armije.

DOGODILO SE. . .DOGODILO SE. . .

VREMEPLOV

Slavni svetiteq ro-|en je u gradu Patari, u Li-kiji kao jedinac, sin ugled-nih roditeqa, koji su ga kaodar od Boga posvetili Bogu.Duhovni `ivot po~eo je umanastiru Novi Sion kodsvog strica, svetog Nikola-ja episkopa patarskog. Posmrti roditeqa, vo|en ne-beskim glasom, krenuo je unarod da {iri veru, pravdui milosr|e. Ubrzo posle to-ga postao je arhiepiskopmirlikijski, te je u vremeprogona hri{}ana, pod ca-revima Dioklecijanom i

Maksimilijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavio svojepropovedi.

Prisustvovao je Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji i tuje, u borbi za istinu udario jeretika Arija zbog ~ega je udaqensa Sabora i od arhijerejske slu`be. ^udesnim javqawem Go-spoda Hrista i Presvete Bogorodice, pravdoqubivi svetiteqje vra}en na Sabor i u slu`bu.

Jo{ za `ivota qudi su ga smatrali svetiteqem i priziva-li ga u pomo} u nevoqama. On je samom pojavom donosio utehu,spokoj i dobru voqu. U starosti, kratko je bolovao a upokojiose 343. godine.

DUHOVNOST

Samo kad bi ostao razastrt, radostan i ~ist kao nebeskidar, da raduje i te{i na{a srca. Samo da ne nestane takobrzo, kao prelep san koji nas ~ini sre}nim tokom jedna no-}i, da bi se potom bez traga ujutru rasejao... O, kako je

prolazno, kako je kratkoro~no sve lepo na zemqi! Ono je sli~no~udu i promi~e kao sre}a...

Prhutavim vazdu{nim kolom prispeva on kod nas, kru`e}i,padaju}i nadole iz oblaka. Taj nezadr`iv ples u svim visinama,taj plesni haos rasut kroz daqine.

Bele pahuqice! Otkuda vas je toliko? Kuda letite tako od-va`no? Lebdite li u opijenosti slobodom? Da li ste se napileradosti? [ta vas mami nadole? [ta }ete raditi na zemqi, akoste se nau~ili tamo, na vrhu, toj divqoj radosti nereda? Lakopleme, radosna nevinosti, deco neba, `rtve vetra – ko je sa va-ma uporediv? @elite da me odvu~ete sa sobom u svoj vihor?Smatrate da ~ovek mo`e podneti i ne{to tako?

Ali, ples se dovr{ava. One le`e ovde, kao ne{to jedin-stveno i celo, veli~anstven skup u svom blistavom {arenilu. Aokolo – sveta ti{ina koja nare|uje mom srcu da se pokori; sanaporom oslu{kujem wenu objavu.

Celog svog ìvota si stremio preobraèwu; jer postojawese bojilo sivim tonovima. Ti si sumwao i o~ajavao; i gle – sve jedostignuto, sve je ispuweno. On {to je jo{ ju~e mutno leàlo ov-de, pogruèno u beznade`nu tamu – svitka, ble{ti i likuje, pre-obraèno milo{}u, uroweno u radost. Svaka trav~ica je ukra-{ena za sebe, svaka gran~ica – voqena i podvorena u pojedi-na~nosti. Golo poqe – sada je kao wiva blaènih; tu`na {uma –kao prefiweno vazdu{no pletivo od belih i crnih niti; pustivrt – prepun darova, neiscrpan u novoj lepoti. Gle: ono {to jena taj na~in osve{tano – opet je novo i ~isto, mlado i celomu-dreno; ono {to tako svetli – primereno je; ono {to je tako pre-obraèno – pose}eno je u radosti, vaskrslo u novom ìvotu;ono {to je tako ure|eno – govori o ve~noj harmoniji...

Blagoslovena ti{ina postaje unutra{we spokojstvo. Sum-wa i{~ezava. Svetli oko. Ose}aju}i sopstvenu neizre~enost,du{a peva slavu i hvalu blagoslovu koji silazi sa nebesa...

Pada sneg! Pada sneg! Samo da ostane {to du`e, kao rado-sno jamstvo divnih predskazawa!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

KU R BAN BA JR AM

V E R S K I PP R A Z N I C I15-31. decembar

Pravoslavni17. decembar – Sveta velikomu~enica Varvara18. decembar – Prepodobni Sava Osve}eni19. decembar – Sveti Nikolaj ~udotvorac

Arhiepiskop mirlikijski–Nikoqdan25. decembar – Prepodobni Spiridon ~udotvorac,

episkop Trimitunski

Rimokatoli~ki25. decembar – Ro|ewe Isusa Hrista – Bo`i}26. decembar – Sveti Stjepan, prvomu~enik30. decembar – Sveta Obiteq

Muslimanski20-24. decembar – Kurban Bajram

SV ETI N I K OLA^ UDOTV OR A C –– NN I K OQD A N

Ovaj blagdan posve}en po`rtvovanom pribli`avawu Bogupoznat je i kao Haxijski Bajram jer se wime zavr{avaju obredihaxaxa (hodo~a{}a), tokom kojeg hodo~asnici iz celog svetaobilaze sveta mesta.

Kako se radi o danu nagrade, vernici se okupqaju u xami-jama i nakon obavezne molitve, u zoru obavqaju bajramsku mo-litvu. Tradicija `rtvovawa Kurbana datira od Bo`ijih posla-nika Ibrahima i Ismaila i ustanovqene prakse (suneta) bla-`enoga Poslanika Muhameda.

Dan se provodi u krugu porodice, pose}uju se bli`wi a nezaboravqaju se ni grobovi ro|aka.

VOJNA PO[TA 3947 NOVI SAD r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

u garnizonu Novi Sad1. u rod ARJ PVOVES 71328 (voza~ guseni~nog vozila) ...................... 13 izvr{ilacaVES 71338 (operator) ................................................ 3 izvr{ioca VES 71340 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilacVES 71341 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilac VES 71363 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilac2. rod VOJVES 73801 (operator) ................................................ 1 izvr{ilac3. u saobra}ajnu slu`bu VES 72701 (voza~) .................................................. 11 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavaju sle-

de}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara VES-u odre|enoj

za formacijsko mesto za koje konkuri{u– da nisu osu}ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora

od najmawe {est meseci– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za

koje se goni po slu`benoj du`nosti– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu

slu`ewa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, od-

nosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi– da su osposobqeni za VES za koji konkuri{u da poseduju polo`en vo-

za~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (samo za voza~e neborbenih m/v).

NA^IN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zshtev za prijem

u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti i prila`u slede}a dokumenta:– autobiografija– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci)– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci)– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci)– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariji od {est

meseci)– fotokopiju vojni~ke kwi`ice– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u su-

du ili op{tini)– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e)– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Novi Sad ) o zdrav-

stvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpune bezbed-

nosne provere kandidata.Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidata nad-le`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju osta-le uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatra-ni. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koju budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqenugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 ( tri ) godine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

VOJNA PO[TA 5542 BEOGRAD r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem lica iz rezervnog sastava i gra|anstva

u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu vojnika po ugovoruna odre|eno vreme, radi popune formacijskih mesta

slede}ih vojnoevidencionih specijalnosti:

VP 6870 BEOGRAD– VES 72701 (voza~ – kurir) .......................................... 1 izvr{ilac

VP 1013 BEOGRAD– VES 72701 (voza~ – kurir) ......................................... 2 izvr{ioca

VP 1402 BEOGRAD– VES 71802 (teleprinterist) ....................................... 1 izvr{ilac– VES 71807 (radio-relejac) .................................... 10 izvr{ilaca– VES 71808 (radio-teleprinterist) .......................... 8 izvr{ilaca– VES 71812 (telefonist-linija{) ........................... 12 izvr{ilaca

VP 1402/4 GORWI MILANOVAC– VES 71802 (teleprinterist) ....................................... 1 izvr{ilac– VES 71807 (radio-relejac) ........................................ 4 izvr{ioca– VES 71808 (radio-teleprinterist) ............................ 1 izvr{ilac– VES 71812 (telefonist-linija{) ............................. 6 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSA:a) Op{ti uslovi:– da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije– da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu

zatvora od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~-ni postupak

– da je kandidat zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci– da je kandidat odslu`io vojni rok ili na drugi na~in regulisao voj-

nu obavezu– da kandidat nije stariji od 28 godina (ako se prima u rod veze), od-

nosno 30 godina (ako se prima u saobra}ajnu slu`bu Vojske Srbije).

b) Posebni uslovi:– da su kandidati osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za

koju konkuri{u– za kandidate voza~e: da imaju polo`eni voza~ki ispit najmawe „B”

i „C” kategorije– da kandidati imaju stru~nu spremu, a najmawe III SSS– predvi|en je probni rad od tri meseca.NA^IN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose molbe za prijem

u vojnu slu`bu, Vojnoj po{ti 5542 Beograd, Ra{ka br. 2 sa naznakom za ko-ju Vojnu po{tu konkuri{u.

U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, godina ro|ewa, mestoro|ewa i op{tina, JMBG, du`nost na slu`ewu vojnog roka, Vojnu po{tu idu`nost za koju konkuri{u (garnizon), adresu stanovawa i broj telefona.

U biografiji obavezno treba navesti, pored ostalog, sa kim kandi-dat ̀ ivi u zajedni~kom doma}instvu, stepen srodstva, wihove datume ro|e-wa, mesto i op{tinu, JMBG, zanimawe i ta~nu adresu stanovawa.

UZ MOLBU SE PRILA@U SLEDE]A DOKUMENTA:– CV i autobiografija– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci)– uverewe o dr`avqanstvu (ne stariji od {est meseci)– overenu fotokopiju diplome – svedo~anstva o najvi{em stepenu

zavr{ene {kole (overenu u sudu ili op{tini)– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~-

ni postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo (ne stariji od {est meseci)– potvrdu Vojnog odseka da je slu`io vojni rok (ne stariji od {est

meseci)– fotokopiju vojni~ke kwi`ice (samo stranice sa upisanim podacima)– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo lica koja konkuri{u za

mesta voza~a)– druga dokumenta o znawima i sposobnostima bitna za Vojsku.Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija ne}e vra}ati dokumentakandidatima koji ne budu izabrani, a nepotpune molbe ne}e biti razma-trane. Kandidati koji ispuwavaju uslove nakon izvr{ene provere potreb-nih znawa za navedene du`nosti, komisija }e uputiti nadle`noj VVLK radiocene zdravstvene sposobnosti za vojnu slu`bu. Prednost }e imati kandi-dati koji imaju polo`ene „B” i „C” kategoriju i druga znawa i sposobnostibitna za Vojsku.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u listu „Odbrana”.

OGLASI

USPRAVNO:1. Srpski pisac i slikar, Momo, 2. Vlasnik, 3. Ime i devoja~ko prezimeglumice Tapu{kovi}, 4. Nauka o moralu, 5. Sasu{ena trava, 6. Pravlakana Malaki, 7. Dva ista slova, 8. Svetski supermodel, ro|ena u ^e{koj,9. Povratna zamenica, 10. Film Mirjane Vukomanovi}, 11. Onkolo{ki(skr.), 12. Na~ela revizionista, 13. Simbol neodima, 14. Pripadnik neka-da{wih Ratnika iz stepe, 15. Dora|ivawa, 16. Vrsta belog vina, 17. Ro-man Franca Kafke, 19. Upi{ite: e, k, 20. Film koji nije negativ, 22. Bo-ja u kartama, 23. Rastavna sveza, 25. Gr~ko mu{ko ime, Spiridon, Spira,26. Uzvik nostalgije, 27.Starogr~ki junaci, 29. Sportski klub iz Soluna,30. Narodna republika (skr.), 31. Znak za o{tar akcenat, 33. Upi{ite: p,{, 34. Oznaka na lekarskim receptima, 35. Naseqe u op{tini Novi Be~ej,36. Znalac ekologije, 37. Radni dan (skr.), 38. Hiqadu kilograma, 39. Zaku-cavati, 40. Suparnik, protivnik, 41. Tekstilna biqka, 42. Simbol radiju-ma, 43. Makar malo, iole, 44. Na{a {ahistkiwa, dr Alisa, 46. Uz Bramu iVi{nu, deo svetog trojstva u hinduizmu, 47. Luka u Al`iru, 49. Pokazna za-menica, ova, 50. Znak okom, 51. Vojnomedicinska akademija (skr.), 53. Upi-{ite: w, d, 54. Upi{ite: ~, n, 55. Upi{ite: u, }.

VODORAVNO:18. Restoran sa kineskom hranom, 19. Auto-oznaka Smedereva, 20. Upi-{ite: b, p, 21. Neprofesionalci, 22. Odane, privr`ene, 23. Ure|aj zadekodirawe, 24. Taman sloj preko metala, 25. Prema, k, 26. Reka u Rusi-ji, 27. Mu{ko ime, Kiril, 28. Dosta lako, lagano, 29. Grani~na zonau Africi izme|u Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu,30. Ilinka odmila, 31. Muk, ti{ina, 32. Ime autenti~nog mislioca Po-pova, 33. Uzimawe u posed, u dr`avinu (pravn.), 34. Mu{ko ime, Daniloodmila, 35. Simbol kalcijuma, 36. Stare{ina samostana, 37. Neparanbroj, 38. [korpija (turc.), 40. Deo garderobe za glavu, 41. Crni pri{t(nar.), 42. Otkupqivawe, 43. Upi{ite: o, k, 45. Uroci, vraxbine, kle-tve, 46. Solidarizam, 47. Otkri}e, pronalazak, 48. Ime ko{arka{aVujani}a, 49. Tepih, prostirka, 50. Mesto u Rusiji, 51. Mlada `drebica,52. Vrsta minerala, 53. Grad na severu Aqaske, 54. Auto-oznaka Zaje~a-ra, 55. Portir, 56. Deo kova~kog pribora, 57. Naseqe kod Beograda,58. Smawiti, omaliti, 59. Francuski magazin, 60. Simbol galijuma,61. Srpski glumac.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

2…Sc6 3. Lb2 d6 4.f4 Sf65.Df3 e5 6.Lb5 Ld7 7.Se2 Le78.Lc6 Lc6 9.d3 d5

Ovim potezom crni odmah zapo-~iwe kavgu, ali beli jo{ ne `elivratolomije.

10.Sd2 ef4 11.Sf4 0-0 12.c4 d413.0-0 Sd7 14.De2 Lg5 15.b4 b616.b5 Lb7 17.Lc1 Dc7 18.g3 Lf419.Tf4 Tae8 20.Df1 Se5 21.a4 f622.a5 Dd6 23.a6 Lc8 24.Sb3 g5

STUDIJAUZ POMO] [TOSA

(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

Sada beli ne mo`e da najuri lov-ca sa neugodnog polo`aja, pa crnikraq ima punu slobodu akcije.

Kg6 45.Kg2 h5 46.Kg1 Kg5 47.Kg2h4 48.Sh3 Kg4 49.Sf2 Kh5 50.Kh3Lf1 51.Kh2 hg3 52.Kg3 Kg5 53.Sg4Ld3 54.Se5 Le4 55.Sc6

Nije remi kao {to izgleda, jerbeli ima jedan {tos kojim }e do-biti.

1.g4!Ako bi beli dozvolio da crni

odigra h5, bio bi remi, jer biimao dva poqa za svoga kraqa.

1…g5Naravno da bi posle 1…h5 beli

povukao g5 i osvojio oba pe{aka.2.h3 h5 3.h4!!U tome je {tos! Beli je napra-

vio slobodnog pe{aka, {to je do-voqno za pobedu.

IZABRANA PARTIJAMOSKOVSKI

SUSRETBala{ov – Velimirovi}

Moskva, 2007. 1.e4 c5 2. b3Posle mnogo godina ponovo su se

u ruskoj prestonici sreli stari {a-hovski prijateqi. Oni su obnoviliuspomene na nekada{we velike islavne me~eve dveju tada najja~ihreprezentacija planete i odmerilisada{we snage. Na prvoj tabli jene{to mla|i Viktor Kor~noj vrationekakav dug na{em Gligori}u, {to jebilo presudno za ~itav me~, koji jeodlu~en minimalnom pobedom qu-baznih doma}ina. Negde u sredinisu bitku vodili „ba}u{ka” Jurij Ba-la{ov i na{ najve}i kombinatoriksvih vremena Dra{ko Velimirovi}.Istina, obojici je rejting sada znat-no ni`i, ali je to bila kvalitetnapartija. Beli je bio fer – odigraoje 1. e4 pru`iv{i tako priliku go-stu da demonstrira svoju ve{tinu uSicilijanskoj odbrani, u kojoj seproslavio. Dra{ko je, naravno, mu-wevito odigrao karakteristi~an isvoj omiqen potez, ali je Jurij pri-premio ne{to re|u varijantu.

25.Tf2 Kg7 26.Ld2 Tf7 27.Te1 Tef828.Sc1 h6 29.Dg2 Le6 30.Lf4

Zanimqivo je da je prvu `rtvuprineo beli, ali se ispostavqa dacrnom ostaje vrlo jak lovac za za-vr{nicu.

gf4 31.gf4 Kh7 32.fe5 fe533.Tf7 Tf7 34.Kh1 Tg7 35. Df2 Lg436.Se2 Dg6 37.Sg1 Tf7 38.Dg2 Tf439.Tf1 Df6 40.Tf4 Df4 41.Dg3 Dg342.hg3 Ld1 43.Sh3 Le2 44.Sf2

Beli: Kf7, g2, h2Crni: Kh7, g6, h6

Beli: Kg3, Sc6, a6, b5, c4Crni: Kg5, Le4, a7, b6, c5, d455…d3 56.Kf2 Kf4 57.Se7 Lf3

58.Ke1 Ke4 59.Kd2 Kd4 60.Sc6 Kc461.Se5 Kb5 62.Sf3 c4 63.Se5 Kc564.Sd7 Kc6 65.Se5 Kd5

CENTRALNI DOM VOJSKE SRBIJE

Francuska 2Tel. 011/32-40-419Lokal: 22-262

KLUB VOJSKE SRBIJE ZEMUN

(„DOM RV”)[trosmajerova 3Tel: 011/193-532

KLUB VOJSKE SRBIJE PAN^EVO

Trg Mu~enika 1Tel: 013/517-831

BOGAT MUZI^KI PROGRAM

IZUZETNE CENE

POSEBNE POVOQNOSTI

ZA PRIPADNIKE

MINISTARSTVA ODBRANE

I VOJSKE SRBIJE

PLA]AWE U DVE RATE

DO 31.12.2007.

VOJNA USTANOVA „DEDIWE” BEOGRADOrganizuje

SVE^ANI DO^EK NOVE 2008. GODINEu svojim objektima:

POVOQNO – OPU[TENO – BEZBEDNODODATNE INFORMACIJE:

011/23-58-175 (LOKAL 22-175)011/23-58-811 (LOKAL 22-811)

www.vudedinje.cjb.net

РЕФОРМСКИКОРАЦИ

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н ЕР Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

J A Ч А Њ Е С И С Т Е М А О Д Б Р А Н Е

Министарство одбране Србије интензивно ради на даљој трансформацији система одбране, модернизацији и професионализацији Војске.

У свом извештају за ову годину Европска комисија оценила је да постоји видан напредак у цивилно-демократској контроли Војске, што је један од кључних приоритета европског партнерства.

За само шест месеци рада новог менаџмента Министарства одбране урађени су закони о одбрани и Војсци, по први пут постоји квалитетан и реалан буџет који ће нам омогућити да реализујемо оно што смо планирали у следећој години, интензивно се одвија међународна војна сарадња, наставља се свеобухватан процес реформе система одбране и војске, а као резултат доброг рада одзив регрута септембарске класе био је 99 одсто.

Војска Србије је у потпуности спремна да испуни све задатке и ефикасно и брзо спречи процесе који би могли да дестабилизују Србију. Учинићемо све што је у нашој моћи, укључујући примену најоштријих мера, ради очувања мира и стабилности на југу централне Србије у случају ескалације кризе. У тим ситуацијама, војска ће се понашати у складу са државном политиком, одлукама Владе и Председника Републике.

Европска оријентација и сарадња у оквиру Програма Партнерство за мир, потврда је чврстих опредељења према европским и евроатлантским без-бедносним интеграцијама.

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н Е

НОВЕ РЕГИС ТАРСКЕ ТАБЛИЦЕНа возилима Министарства одбране и Војске Србије ускоро ће бити нове регистарске таблице. То је део процеса стварања новог имиџа, препознатљивости и савременог визуелног идентитета, који је започет применом нових ознака на униформи српских војника.

Б У Џ Е Т

Буџет Министарства одбране за 2008. годину је око 2,4 одсто бруто друштвеног производа. То је највећи буџет који је Мини-старство одбране имало у протеклом периоду и омогућиће да се у следећој години систем одбране подигне на много виши ниво.

Плате запослених у Министарству одбране и Војсци Србије биће повећане у наредној години у просеку за 30 до 40 одсто.

Министарство одбране је за Национални инвестициони план кандидовало три стратешка пројекта. Први је инвестиција у хеликоптере који се могу користити и у оквиру треће мисије Војске, а то је помоћ цивилном становништву у ситуацији елементарних непогода. Други пројекат је конверзија аеродрома Батајница у цивилно-војне сврхе и трећи је завршетак базе Цепотина, који је од изузетног значаја за безбедност на југу Србије.

Тендер за набавку телекомуникационе опреме је у току, што је један од највећих послова у тој области у претходних двадесет година. Нова опрема треба да омогући боље функционисање унутар система одбране, али и да наше формације учини интероперабилним у случају ангажовања Војске Србије у неким будућим мировним мисијама.

Б Е З Б Е Д Н О С Т Н Е Б А

Уговорени ремонт пет авиона МиГ 29 одвија се по плану и до краја године требало би да буде завршен ремонт прва два МиГ-а. Планирано је да остали буду завршени до половине 2008.

Јачање српског ваздухопловства наставиће се и у наредној години ремонтом нових летелица и то два хеликоптера Ми 24, два хеликоптера Ми 17, три хеликоптера Ми 8 и авиона Ан 26.

Поред повећања безбедности нашег неба то ће значајно повећати и транспортне капацитете српског ваздухопловства.

ОБРАЗОВАЊЕ

У овој школској години на Војној академији је укупно 618 студената. Од тога је 30 девојака, уписаних ове године на смерове пешадија, АБХО, авијација, техничка служба и веза. То је први пут да се девојке школују за официре наше војске.

На школовању у страним војним академијама је 12 студената: шест у Грчкој, пет у Италији и један у САД.

У Војној гимназији је укупно 369 ученика, од којих ће најбољи наставити студије на Војној академији.

У Школи националне одбране тренутно је 17 официра на Генералштаб-ном усавршавању и 33 официра на Ко-мандноштабном усавршавању, који се у нашој највишој школи за стицање војних знања припремају за најодговорније ду-жности у Министарству одбране и Војсци Србије.

Сада је 68 наших официра и под-официра на усавршавању ван Србије. У међународној војној сарадњи једно од тежишта је управо размена стручних искустава, тако да се и у нашим центрима за обуку изводе бројни курсеви за стране официре и подoфицире.

УСАВРШАВАЊЕ

И П О М О Ћ И Д Р У Ж Е Њ Е

Поред задатака одбране земље и учешћа у мировним мисијама, у оквиру треће мисије Војске Србије њени припадници ће као и до сада пружати помоћ становништву у случајевима елементарних непогода и несрећа широких размера.

Своју спремност Војска је исказала пружањем помоћи поплављеним подручјима у Војводини и другим крајевима Србије, када је хиљаде њених припадника учествовало у одбрани бедема и санирању последица. Тако је било и овог лета, када је ватрена стихија гутала шуме по планинама Србије, а војници су опет били међу првима који су помогли.

Војска Србије је ове јесени отворила врата својих касарни и позвала грађане да у оквиру акције Отворени дан дођу и виде како се ту живи, ради, обучава, са каквим наоружањем располаже.

Одзив је био одличан и преко 12.000 грађана, а највише младих, посетило је Гарду у Београду и бригаде и њихове саставе у Врању, Краљеву, Нишу, Сремској Митровици, Бачкој Тополи, Новом Саду и Панчеву.

Овакве акције сарадње и дружења биће настављене и у наредној години.

OБУКА

Реорганизацијом завршеном 28. јуна ове године, Војска Србије је прешла на тренутно најбољи стандард, такозвани бригадни или НАТО стандард.

Нови доктринарни оквир, измењени планови и садржај обуке, јединствено планирање, реализа-ција, контрола и вредновање новог процеса оспособљавања војника, старешина и јединица, утемељени су на светским стандардима.

После осавремењавања си-стема обуке, на реду ће бити мо-дернизација наоружања и опреме.

Остваривањем реформ-ских циљева достижу се високи професионални стандарди и инeтер-операбилност Војске Србије, која се изражава у њеној способоности да учествује у заједничкој комуни-кацији, обуци и вежбама. То значи компатибилност са другим армијама и могућност извођења заједничких задатака и мисија мира.

Специјалци су у свим армијама елитне јединице војске. Њихова обука је специфична, тешка, изискује изузетну психофизичку припремљеност и вољу... Обухвата низ дисциплина које се спроводе свакодневно, а провере су на маршевима, дугим између 50 и 60 километара, по тешким теренима, дању и ноћу, зими и лети...

СПЕЦИЈАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Падобранску обуку изводе на аеродромима у Нишу, Батајници и Ковину, зимско оспособљавање на Копаонику, а обуку на реци у Новом Саду. На полигонима Осаница и Столо-ви надомак Бора, обучавају се у верању, у Делиблатској пешчари увежбавају кретање по азимуту, односно снала-жење у непознатом простору, а из различитог наоружања гађају на стре-лиштима Седлари код Ваљева, Сугубине у близини Крагујевца и на Бубањ потоку у Београду...

Спремни су за сваки задатак, посебно оне специфичне које намећу нови безбедносни ризици, као што је антитерористичка борба.

Бити припадник специјалних јединица није нимало лако. Провере су ригорозне и само најспособнији пролазе и стичу привилегију да на униформама носе ознаке припадности својих елитних састава.

М Е Ђ У Н А Р О Д Н А В О Ј Н АС А Р А Д Њ А

Од маја до децембра ове године остварени су бројни сусрети са највишим представницима влада, министарстава одбране и генералштабова држава из целог света. Добијена је подршка за процесе реформи и договорена даља сарадња на јачању безбедности и одбрани од нових ризика и претњи.

Министар одбране је током посета Бриселу, Атини, Софији, Кијеву и Паризу разговарао са високим функционерима држава и мултилатералних организација о најзначајнијим безбедносним питањима за Србију у оквиру регионалне стабилности и европских и евроатлантских интеграција.

У мировним мисијама у свету присутни смо у три земље са 15 људи. У Либерији и Обали Слоноваче наши официри су посматрачи у мировним процесима, а у Конгу се смењују наши шесточлани медицински тимови.

Министар одбране Драган Шутановац са премијером Норвешке Јенсом Столтенбергом у посети Војномедицинској академији

У оквиру војне сарадње изведене су заједничке вежбе са скоро свим земљама у окружењу, а официри и подофицири учествовали су у бројним вежбама у низу европских земаља и САД. У оквиру богате војне сарадње ствара се мост поверења и сарадње и на политичком и економском плану.

Посебно је развијена сарадња са Националном гардом Охаја у оквиру државног партнерства Србије и те америчке државе, успостављеног 7. септембра 2006. године, споразумом SOFA који су потписали председник Борис Тадић и државни секретар Кондолиза Рајс. До сада су изведене 24 заједничке активности, од којих су најзначајније заједничке вежбе у Охају у јуну и у Србији у септембру ове године.

Новински центар ОДБРАНА15. децембар 2007.

дизајн: Дејан Богдановић

М ИМ ИМ ИИ Н ИИ С ТС А РАА С ТС ВВ О О Д Б Р АР АР АР А Н ЕН Е Р ЕР ЕР Е П УП У Б Л И К Е С РС Б И Ј ЕЕЕ

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н ЕР Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

Dodatak prilog12 ARSENAL - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana.pdf ·...

Documents

В а ж н а Н а п о м е н а

10 - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana.pdf · u uslove za `ivot i rad na bazi sa koje se obezbe- ... ni integritet i suverenitet na{e zemqe diplomat-skim

Vodič za korisnike - Hewlett Packardh10032.Bezbednosno upozorenje UPOZORENJE! Da biste smanjili mogućnost nastanka opekotina ili pregrevanja računara, nemojte ga držati direktno

ARSENAL3 - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana Arsenal 03.pdf15. mart 2007. AUTOMATSKA PU[KA M 21 KALIBRA 5,56 mm HVAQENA I OSPORAVANA 32 INTELIGENTNAARTIQERIJSKA

々‥ ‥ ЊА АААА А… A‖‥ А／‥ “АА А ｜／АЊ · 2018. 7. 18. · АААА А… a‖‥ А／‥ “АА А ｜／АЊ ”ー‖ー々／‐Ј“ “АА

ТО-1219 ДМ-1119 ДМ-1219 К К К К К К К К К А А А А Г А А А Аhadt.ru › file_download › 864 › 3b32fb595f031fa1e503d9844ee4c3... · Электротехника

КАТАЛОГ ИЗДАЊА МЕДИЈА ЦЕНТРА „ОДБРАНА” 2016/2017 knjiga... · 2019-09-05 · српски војни санитет у првом светском

ЕПИЦЕНТАР КАМПАЊЕ - PančevacНовинари нису објективни, кажу мно-ги ко бајаги неутрални конзументи медија,

Испанский язык (А. А. Воинова, Ю. А. Бухарова)

ARSENAL 1 - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana Arsenal 01.pdfsredinama POVR trebalo bi da imaju mo-gu}nost lansirawa iz {to maweg zatvore-nog prostora, da

Никифоров А. А., Антипина О. А., Миклашевская Н. А. Макроэкономи6

3. Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije11)_milosavljevic_petrovic_2009_sluzbe.pdf · u potpunosti opravdavale svoj kolokvijalni naziv tajne policije. Mada saldo ovih

Korica za Tepsica sa menjanjem - МЕДИЈА ЦЕНТАРodbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_4-2015/67... · МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ

Троицк · ст. Троицк 25 3п-3п А А А А А А А А А А А А А А А АА зона пешего подхода800 м Троицк Троицк Октябрьский

obavestajno i bezbednosno obezbedjenje tj vj.pdf

Каталог издања 2017/2018 · 2017/2018 1 Каталог издања 2017/2018 МЕДИЈА ЦЕНТРА „ОДБРАНА”

А А - Г 1 т и д у т н а р аудиторское_заключение_за_2019_год.pdf1 Г т н а р а А - т и д у-А О О О гея Ады а ик Республ

brct.ucoz.ua · Web viewАлексеев А. А. Питание в туристическом походе. Алексеев А. А. Питание в туристическом

Занятие 35. Тема «Буква Ъ» · «Буква Ъ» Цель ... Например: А, А, Э-э-э-э-э; У, Э, А-а-а-а-а. Первые два звука сопро-вождаются

Темиргалиев А. А