Dodatak prilog12 ARSENAL - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana.pdf · efi-kasan sistem odbrane kao garant bezbednosti Srbije i wenih gra-|ana, povoqno bezbednosno

Godi

na III

Broj

54

15.

dece

mba

r 2

007.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

Mr Du{an Spasojevi}pomo}nik ministra

za politiku odbrane

Mr Du{an Spasojevi}pomo}nik ministra

za politiku odbrane

Ministarstvo odbraneMinistarstvo odbrane

I n t e r v j uI n t e r v j u

REFORMSKIKORACIREFORMSKIKORACI

DodatakDodatak

1212Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

SINERGIJOMDO BOQIH

REZULTATA

SINERGIJOMDO BOQIH

REZULTATA

4

A K T U E L N O

Ministar [utanovac u poseti FrancuskojKFOR GARANTUJE BEZBEDNOST NA KOSOVU 6

I N T E R V J U

Magistar Du{an Spasojevi}, pomo}nik ministra za politiku odbraneSINERGIJOM DO BOQEG REZULTATA 8

Per asperaKAMENI^KI VIS 11

D O G A \ A J I

Poseta ministra odbrane RumunijeSNA@NA PODR[KA SRBIJI 12

U F O K USU

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{VOJSKA NE ZVECKA ORU@JEM, ALI GA IMA 14

O D B R A N Aêtvrta brigada Kopnene vojske na Pasuqanskim livadamaÊLIK NA PROVERI 16

Trena`ni kursevi za rad sa toksi~nim hemikalijama KONDICIRAWE INSPEKTORA 18S

AD

R@

AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. decembar 2007.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

16

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Vodi~ kroz Partnerstvo za mirUNIVERZALNI KQU^ 20

P R I L O G 11

ARSENAL 12 23

P R I L O G 22

Ministarstvo odbraneREFORMSKI KORACI

Najplemenitiji podvig godine 45. putPODVI@NICI HRABROSTI 48

A K C I J E

U Centralnom domu Vojske SrbijePREDSTAVQEN KALENDAR MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE ZA 2008. 51

S V E T

Uzroci i posledice incidenata sa atomskim oru`jemKO KONTROLI[E ÛVARE 52

ParaleleGRUZIJSKA RASKR[]A 57

F E Q T O N

Srpske zastave (4)ZASTAVE VOJSKE U KRAQEVINIJUGOSLAVIJI 60

52

RE^ UREDNIKA

5

18

A K C I J ED

Da polako ulazimo u pretprazni~ku potro{a~ku groznicu vi-di se i po brojnim promotivnim akcijama trgovaca, bankara,operatera mobilne telefonije i turisti~kih agencija, kojinas svakodnevno bombarduju primamqivim nagradnim igra-ma, privla~nim putovawima i aran`manima za proslavu no-

vogodi{wih i boì}nih praznika, te raznovrsnim ponudama i po-pustima za kupovinu i usluge. Sve nam je nadohvat ruke, jeftinije ipovoqnije nego ikada. Tako se bar na prvi pogled ~ini. I kupuje senemilice, a pla}a ~ekovima, ke{om i karticama, {to je nekako inajsla|e zbog odloènog dejstva.

U to kolo mo}i }e da se ukqu~e i oni kojima }e pripasti za-sluène novogodi{we nov~ane nagrade. Umesto „socijale” od ne-koliko hiqada dinara za sve zaposlene u Ministarstvu i Vojsci,o kojoj se krajem svake godine i uo~i praznika, kao po pravilu, da-nima {u{ka, odlu~eno je da se taj novac podeli najboqima, {to jejo{ jedna potvrda doslednosti u primeni devize o prelasku kvan-titeta u kvalitet. Nagrade }e, prvi put, biti takve da se dobitni-ci ne}e stideti da kaù kolika je, i bi}e dovoqna da wome obra-duju bar najbliè. O platama }e se tek odlu~ivati. Iskreno se na-damo – po istom principu.

Akcije od prodaje javnih preduze}a, kako je predloèno Zako-nom o besplatnoj podeli akcija, koji }e se jo{ ovog meseca na}i nadnevnom redu Narodne skup{tine Srbije, obradova}e oko ~etirimiliona punoletnih gra|ana Srbije, a me|u wima i ve}inu profe-sionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske, koji do sa-da u procesu privatizacije nisu ostvarili pravo na dodelu bes-platnih akcija.

Oko hiqadu evra koje }e dobiti {to u ke{u, {to u akcijamaverovatno ne}e ispuniti o~ekivawa onih koji su se ponadali da }ese u tom krugu privatizacije opariti, kao {to je to svojevremenopo{lo za rukom akcionarima u Apatinskoj pivari, „Kwazu”, Hemo-farmu i drugim dobrostoje}im firmama. Ali „daj {ta da{”, kaèkolega koji je pro{le godine penzionisan i u pismu Redakciji pred-laè da se po sli~nom modelu obe{tete i zaposleni u Ministar-stvu i Vojsci, koji godinama nisu primali platu u skladu sa vaè-}im propisima zbog ~ega su tuìli dràvu.

Akcija{ki i udarni~ki radili su ovih dana i poslanici Skup-{tine Srbije. U sitne sate 11. decembra, posle duge i iscrpquju-}e rasprave, usvojili su zakone o odbrani, Vojsci i slu`bama bez-bednosti, {to je nesumwivo jedan od najzna~ajnijih rezultata radaMinistarstva odbrane od formirawa Vlade. Time su udareni te-meqi za kona~no normativno regulisawe sistema odbrane i brìnapredak u svim oblastima.

Na dnevnom redu Skup{tine ovih dana je i rasprava o buxe-tu za 2008. godinu. Kako je najavqeno, vojni buxet }e biti punijinego ranijih godina i ne}e biti optere}en takozvanim prelaznimobavezama i dugovima prema dobavqa~ima. Zbog smawewa opera-tivnih tro{kova, po svoj prilici, bi}e zabeleèn i suficit.

Vojni buxet za narednu godinu dobrim }e delom biti usmerenna popravqawe materijalnog poloàja zaposlenih, a ima}e i zna-~ajnu razvojnu komponentu, jer je oko 20 odsto sredstava predvi|e-no za investicije, {to je vi{e nego u prethodne tri-~etiri godinezajedno.

Stvari, dakle, polako dolaze na svoje mesto.

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac sa saradnicima bora-vio je 5. decembra u poseti Francuskoj, gde je od francuskog kolegeErve Morena dobio uveravawa i garancije da }e kontingent vojnikate zemqe iz sastava Kfora, koji se nalazi na jednom od najrizi~nijih

mesta izme|u Srba i Albanaca, na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, reagova-ti ukoliko bilo ko bude èleo da destabilizuje taj deo Srbije.

Posle razgovora sa Morenom u Parizu, ministar [utanovac rekaoje da su predstavnici francuskog Ministarstva odbrane svesni da je wi-hovo prisustvo na Kosovu neophodno, ali je dodao da nisu razgovarali oeventualnom pove}awu francuskih trupa.

Tokom razgovora o bezbednosnoj situaciji na jugu Srbije, u zapadnojMakedoniji i u regionu, oceweno je da je ona relativno bezbedna, ali daje „pod znakom pitawa“ situacija posle 10. decembra.

„Jasno je da niko ni u francuskom Ministarstvu odbrane ni u Natoune moè da kaè da nije spreman za eventualne poku{aje destabilizacije.Mislim da su potpuno spremni i svesni kako bi trebalo da reaguju i na-

15. decembar 2007.

AKTUELNO

USVOJENI ZAKONI O ODBRANI I VOJSCI

UTRT PUT REFORMAMAPosle dono{ewa dva najva`nija normativnaakta za sistem odbrane otvoren je prostor za zavr{nu fazu profesionalizacije,modernizacije i reorganizacije oruànihsnaga, te poboq{awe socijalnog statusazaposlenih U no}i izme|u 10. i 11. decembra poslanici Skup{tine Sr-

bije usvojili su Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci Srbije ~ime jeuspostavqen formalni normativni okvir za funkcionisawe si-stema odbrane. Pored dono{ewa ostalih sistemskih akata,usvajawe zakona o odbrani i Vojsci omogu}ava raspisivawepredsedni~kih izbora do kraja 2007. godine, kako to predvi|aUstavni zakon.

Reformski procesi u domenu profesionalizacije i moder-nizacije Vojske, te re{avawa socijalnog statusa zaposlenih usistemu odbrane, bili su znatno oteàni ili onemogu}eni zbog

Predsednik Republike Srbije Boris Ta-di} i ministar odbrane Dragan [utanovacprisustvovali su sastanku Kolegijuma na~elni-ka General{taba Vojske Srbije i komandanataoperativnih sastava i brigada VS.

Na~elnik General{taba VS general-pot-pukovnik Zdravko Pono{, sa saradnicima, de-taqno je informisao predsednika Tadi}a i mi-nistra [utanovca o aktivnostima Vojske uproteklom periodu i bezbednosnoj situaciji uzemqi.

Na sastanku su razmatrane aktuelne me-re za spre~avawe nastanka vanrednih doga|a-ja i dostignuti nivo transformacije Vojske Sr-bije (organizacijsko-mobilizacijske promene, novi doktrinarni dokumen-ti, qudski resursi i sistem obuke). Razgovaralo se i o daqim pravcimarazvoja Vojske Srbije i teì{nim zadacima u narednom periodu.

M I N I S T A R [ U T A N O V A C

Vojnici Francuske iz sastavaKfora, koji se nalaze na jednomod najrizi~nijih mesta izme|u Srba i Albanaca, na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, reagova}eukoliko bilo ko bude èleo da destabilizuje taj deo Srbije

S A S T A N A K K O L E G I J U M A N A

KFOR GARANTUJE BEZBEDNOSTNA KOSOVU

ANALIZA BEZBEDNOS

nepostojawa vaqanog zakonskog okvira. Sada je otvoren put dase usvoje potrebna podzakonska akta u nadle`nosti Vlade i Mi-nistarstva kojima bi se i prakti~no sprovele u delo odredbenovousvojenih zakona.

Zakonom o odbrani predvi|eno je usvajawe niza dokumena-ta poput Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbra-ne, Doktrine Vojske Srbije, Strategijskog pregleda odbrane idugoro~nog plana razvoja sistema odbrane.

Obrazlaù}i predloge zakona, ministar odbrane Dragan[utanovac je pred poslanicima rekao da }e oni omogu}iti efi-kasan sistem odbrane kao garant bezbednosti Srbije i wenih gra-|ana, povoqno bezbednosno okruèwe, mir u regionu i integra-cione procese. On je dodao da sistem odbrane mora da garantujenezavisnost, suverenost i teritorijalnu celovitost Srbije, za-{titu nacionalnog identiteta gra|ana, o~uvawe i razvoj demo-kratskih procesa, unutra{wu bezbednost, napredak, za{titu ì-vota i zdravqa gra|ana, te za{titu ìvotne sredine i drugih dr-àvnih resursa.

Doneseni zakoni unose nekoliko zna~ajnih izmena u odnosuna prethodna normativna akta, naro~ito u pogledu instituta de-mokratske i civilne kontrole oruànih snaga, uvo|ewa aktivnei pasivne rezerve, prava na sindikalno organizovawe, novih~inova, statusa civilnih lica na slu`bi u Vojsci i organizacijeverske slu`be. I na~in obra~una plata od januara 2008, kadZakon o Vojsci stupa na snagu, bi}e znatno izmewen.

A. PETROVI]

6

MINISTAR ODBRANE SAKOMANDANTOM ZDRU@ENIHSNAGANATOMinistar odbra-

ne Dragan [utanovacsastao se 7. decembra sakomandantom zdruènihsnaga Nato u Napuquadmiralom MarkomFicxeraldom. Tema raz-govora bila je trenutnabezbednosna situacija uregionu.

Ministar [utano-vac dobio je uveravaweod admirala Ficxeral-da da }e Kfor u~initisve da o~uva mir i bez-bednost na Kosovu i Me-tohiji.

SUSRET GENERALA PONO[AI VICEADMIRALA GALAGERASastanak na~elnika General{taba Vojske Srbije general-

potpukovnika Zdravka Pono{a i zamenika komandanta Evropskekomande Oruànih snaga SAD (EUCOM) viceadmirala Ri~ardaGalagera odràn je 6. decembra, u okviru jednodnevne posete vi-ceadmirala Galagera Srbiji.

U razgovoru, viceadmiral Galager je potvrdio spremnostameri~kih snaga da na Kosovu i Metohiji obezbede mir i bezbed-nost za sve gra|ane i izrazio zadovoqstvo dosada{wom sarad-wom ameri~kog kontigenta sa 4. brigadom Vojske Srbije.

General Pono{ i viceadmiral Galager razgovarali su i ounapre|ewu saradwe Vojske Srbije sa EUCOM u okviru Programadràvnog partnerstva Srbije i Ohaja. Istaknuto je da je saradwa

7

Fon

et

Tom je prilikom nagla{eno da je bezbednosna situacija na jugu Srbi-je i u Kopnenoj zoni bezbednosti stabilna. Istaknut je i zna~aj dosada-{we dobre saradwe Vojske Srbije i Kfora na svim nivoima.

U P O S E T I F R A N C U S K O J

^ E L N I K A G E N E R A L [ T A B A V S

pomiwu da ne sme da se ponovi ono {to se dogodilo 17. marta 2004. go-dine“, rekao je [utanovac.

Upitan da li je razgovarano o budu}em statusu Kosova, [utanovac jeodgovorio da on apsolutno podràva nastavak pregovora, oceniv{i da jevi|ewe francuskog ministra odbrane da Kosovo ide u pravcu koji moèda zna~i nezavisnost, ali da Moren nije èleo da prejudicira re{ewe.

[utanovac je naveo da je u interesu i Francuske i Natoa da ne do-|e do destabilizacije stawa na Kosovu.

Ministar odbrane je rekao da je bilo re~i o vojno-ekonomskoj sa-radwi, kao i o saradwi u oblasti vojnog {kolstva, i podsetio da se upro{losti veliki broj srpskih oficira {kolovao u francuskim vojnim{kolama i da bi tu tradiciju trebalo nastaviti.

Pred zavr{etkom je tender u kome postoji izvesna mogu}nost nabav-ke telekomunikacione opreme iz Francuske, ali za to je potrebna dozvo-la vlade te dràve. „Rekli su da }e u~initi sve da dobijemo tu saglasnost“,rekao je ministar. On je dodao i da je to deo strate{kog planirawa i bu-du}e saradwe Srbije i Francuske.

NE SITUACIJE

Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja jedna od najuspe{nijih,posebno u domenu razmene malih jedinica kao najefikasnijem na-~inu obuke.

Planom bilateralne vojne saradwe sa Evropskom komandomOruànih snaga SAD za 2007. planirano je vi{e od 35 zajedni~-kih aktivnosti, a do sada je realizovano vi{e od 30.

Posebno je razmotrena mogu}nost unapre|ewa saradwe u okvi-ru Programa me|unarodne vojne obuke i obrazovawa (IMET), krozkoji je do sada {kolovano ukupno 15 pripadnika Vojske Srbije.

8

Sektor za politiku odbrane Ministarstva odbrane, u proteklih je se-dam meseci znatno pro{irio i intenzivirao me|unarodnu vojnu sarad-wu, uobli~io nove strategijske dokumente kojima se profili{u glavnipravci daqe reforme sistema odbrane i postavio osnove organizaci-je koja je vaàn instrument realizacije opredeqene politike odbrane. O realizovanim aktivnostima, rezultatima i planovima vojne sarad-

we i nastavku reformskog procesa razgovarali smo sa mr Du{anom Spaso-jevi}em, pomo}nikom ministra za politiku odbrane.

Œ Me|unarodna vojna saradwa sa pojedinim dràvama jeste i naj-razvijeniji oblik me|udràvne saradwe. U tom okviru imali stesusrete na visokom nivou u SAD, Velikoj Britaniju, nedavno u Tur-skoj i Francuskoj. Intenzivna je saradwa i sa susedima i u me|u-narodnim bezbednosnim organizacijama. Koje teme su preovlada-vale i kakvi su stavovi Va{ih sagovornika o pitawima va`nim zaSrbiju i wenu vojsku?– Me|unarodna vojna saradwa je izuzetno zna~ajan segment ne sa-

mo politike odbrane nego i ~itavog sistema i vaàn dràvni resurs.Vojska je i veoma bitan instrument spoqne politike. Prilikom svih su-

Nedvosmislenoopredeqewe politikeodbrane Srbije jesurazvijen sistem odbranei sna`na vojska. To podrazumeva jakudràvu, a prioritettakve politike jestestvarawe zdravihinstitucija. Svakisegment sistema morabiti ~vrst i otporan, jer samo u sinergijimoèmo do}i do boqihrezultata.

MAGISTAR DU[AN SPASOJEVI], POMO]NIK MINISTRA ZA POLITIKU ODBRANE

15. decembar 2007.

SINERGIJOMDO BOQIH REZULTATA

9

Œ Veliki problem Srbije i bezbednosnirizik u regionu jeste budu}i status Koso-va i Metohije. Kako ga daqe re{avati?

– Najboqe za Srbiju, region i we-govu evropsku budu}nost jeste da se re-{ewe za budu}i status na|e sporazum-no, me|usobnim kompromisom. Mini-starstvo odbrane punim kapacitetompodràva aktivnosti dràvnog prego-vara~kog tima i mi }emo u~initi sve izna{eg domena da sprovedemo politikudràvnog vrha.

Istovremeno, za sve vreme dok sutrajali pregovori, isticali smo da Ko-sovo i Metohija nisu vojni problem, ne-go politi~ko-pravno pitawe, za koje re-{ewe treba na}i u okviru me|unarod-nog prava i sistema Ujediwenih nacija.

Dobra okolnost je {to sve zemqeregiona kao svoj prioritet imaju ~lan-stvo u Evropskoj uniji. Potpuno smo sa-glasni sa tim da za Kosovo i Metohijutreba na}i evropsko re{ewe. Po{toje Evropska unija koncept zasnovan nakonsenzusu i kompromisu, i taj problemtreba re{iti na taj na~in.

Uvereni smo da se problem budu-}eg statusa Kosova i Metohije moè re-{avati samo primenom evropskihprincipa i evropskih standarda, uz pu-

no po{tovawe me|unarodnog prava. Odstupawe od principa do-govora i kompromisa moè biti pogubno za ~itav region.

Œ Na funkciji potpredsednika Koordinacionog tela za op-{tine Bujanovac, Medve|a i Pre{evo, ukqu~eni ste u re-{avawe bezbednosnih i drugih pitawa na tom podru~ju. Ka-ko procewujete trenutno stawe?– Stawe na jugu centralne Srbije za sada je stabilno, ali

moè da preraste u krizu. Mi veoma pomno pratimo razvoj bez-bednosne situacije u ~itavom regionu, na severozapadu Makedo-nije, na teritoriji ju`ne srpske pokrajine i na jugu centralneSrbije i spremni smo da odmah reagujemo na svaki poku{aj de-stabilizacije.

Va`no je naglasiti da Vojska ima veoma konstruktivnu uloguu o~uvawu bezbednosti i stabilnosti u tom podru~ju. Uloga kojuostvaruje êtvrta brigada, sa komandantom pukovnikom Milosa-vom Simovi}em na ~elu, ocewena je izuzetno pozitivno ne samome|u lokalnim stanovni{tvom ve} i u svim kontaktima koje smoimali sa stranim predstavnicima.

Civilno-vojna saradwa koju aktivno sprovodi na{a briga-da, kao {to je snabdevawe vodom i ogrevom doma}instava u uda-qenim selima u Kopnenoj zoni bezbednosti, a posebno lekarskipregledi me{tana u tim selima ili rad lekara VMA u Bujanovcu,sve to doprinosi sticawu poverewu u Vojsku. A time svakako iodràvawu stabilnosti na tom podru~ju.

Œ Posle usvajawa i predaje Prezentacionog dokumentasledi usvajawe Bezbednosnog sporazuma. Koliko brzo bi,prema Va{oj proceni, mogle da se odvijaju naredne aktiv-nosti u okviru na{eg ~lanstva u Partnerstvu za mir?– Ministarstvo odbrane je, odmah posle stupawa na du-

`nost novog rukovodstva, u maju ove godine, u rekordno kratkomroku, zavr{ilo Prezentacioni dokument. Po{to je pro{ao vla-dinu proceduru i konsenzusom usvojen, Prezentacioni dokumentje po~etkom septembra u Briselu predat predstavnicima Alijan-se. U tom dokumentu mi smo istakli u kojim oblastima èlimosaradwu i koje kapacitete nudimo za weno ostvarivawe. Taj brojje zaista veliki, a izdvajam demokratsku i civilnu kontrolu Voj-

sreta nailazili smo na izuzetno do-bar prijem, uprkos otvorenim pita-wima koja optere}uju na{e odnose.Prilikom posete Sjediwenim Ameri~-kim Dràvama imali smo ozbiqne sa-govornike u Beloj ku}i, Kongresu, Pen-tagonu i Stejt departmentu, a pred na-ma su, krajem decembra, izuzetno va-`ne bilateralne konsultacije, gde }e-mo sa najvi{im ameri~kim zvani~ni-cima ponovo razgovarati ne samo ovojnoj saradwi nego i sveukupnoj po-liti~koj situaciji u regionu. To }e bi-ti jo{ jedna prilika da Srbija predo-~i i obrazloì svoje stavove, predveoma te{ke i kqu~ne odluke koje sle-de za ~itav Balkan.

Prilikom posete Velikoj Brita-niji zakqu~ili smo da je saradwa uoblasti odbrane jedan od najrazvije-nijih oblika me|udràvne saradwe. Abilo bi i nama i wima draè da je ta-ko razvijena saradwa i u oblasti eko-nomije, kulture i politike.

Tokom posete ministra odbraneFrancuskoj razgovarali smo o novimperspektivama srpsko-francuskih od-nosa, pre svega u oblasti {kolovawana{ih stare{ina. Poznato je da Fran-cuska ima kvalitetno vojno {kolstvo ida je jo{ Kraqevina Jugoslavija svojeoficire {kolovala na presti`nim francuskim vojnim akademi-jama. To je veoma delotvoran na~in povezivawa dve vojske, dvasistema odbrane i dve zemqe.

Posebno bih izdvojio nedavnu posetu Turskoj, gde sam bo-ravio u sastavu delegacije koju je predvodio predsednik Bo-ris Tadi}. Tom je prilikom potvr|eno zajedni~ko opredeqeweda se pro{iri saradwa u oblasti odbrane, ~emu }e doprine-ti i poseta ministra [utanovca Ankari po~etkom slede}e go-dine.

Teme koja preovladavaju u svim na{im me|unarodnim susreti-ma jesu bilateralna saradwa u oblasti odbrane i bezbednosnasituacija u regionu. Srbija je, prema priznawu ve}ine na{ih sago-vornika, kqu~ni faktor regionalne stabilnosti. Bez jake i stabil-ne Srbije nema ni bezbednog i prosperitetnog regiona.

Œ Regionalna saradwa doprinosi uspostavqawu novog po-verewa i bezbednijeg okruèwa i jedan je od spoqnopoli-ti~kih prioriteta Srbije, kome sistem odbrane daje zapa-èn doprinos. U toj saradwi imamo {ta da ponudimo i uokviru regiona i {ire? – Prve posete novog rukovodstva ministarstva odbrane

upravo su bile zemqama u okruèwu. Pored zna~aja dobrosu-sedskih odnosa, koji su na dobrobit i u interesu svih, ta sarad-wa nam je posebno va`na s obzirom na to da je jedan od uslovaza prijem u Evropsku uniju.

U ve}ini regionalnih bezbednosnih inicijativa Srbija u~e-stvuje ravnopravno. U nekima imamo status posmatra~a, ali jena{a uloga svuda veoma konstruktivna.

Izdvojio bih sastanak u Dubrovniku, odràn na nivou po-mo}nika ministara za politiku odbrane u septembru, na kome suprvi put predstavnici zemaqa regiona radili bez posrednika.Napravili su jedan koristan ugovor i perspektivan dogovor oiskori{}avawu kapaciteta koje region moè da ponudi partne-rima u Evropskoj uniji, Partnerstvu za mir i Ujediwenim naci-jama.

Iz Srbije su kao dva va`na resursa prepoznati Vojnomedi-cinska akademija i Centar ABHO u Kru{evcu.

PRIORITETI ME\UNARODNEVOJNE SARADWE

Razvijawe me|unarodne vojne saradwedeo je napora Srbije za pribliàvaweevropskim i drugim integracijama, ja~awawene bezbednosti i o~uvawa vitalnih nacio-nalnih interesa.

Radi}emo i na intenzivirawu saradweu okviru Partnerstva za mir, unapre|ivatisaradwu sa Evropskom unijom i podràti voj-nu ekonomsku saradwu ne samo sa evropskimzemqama nego i sa onima koje su bile snaànpartner nekada{we Jugoslavije u okviru po-kreta nesvrstanosti.

[kolovawe na{eg kadra u inostranstvutako|e je prioritet. Doskoro, na primer, ni-smo imali nijednog pripadnika na {kolova-wu u SAD, a kada sam nedavno bio tamo u po-seti, imali smo ih deset. Pro{iri}emo tu sa-radwu, posebno sa Francuskom, a tako|e idruge oblike stru~nog usavr{avawa, kao {tosu general{tabna i komandno-{tabna usavr-{avawa i razni kursevi. To je ulagawe u qudekao na{e najve}e bogatstvo i osnovni resurssistema odbrane.

Sa zadovoqstvom isti~em i ono {to mimoèmo da ponudimo drugima, nastavqaju}idobru vojni~ku tradiciju u brojnim oblastima.

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

Œ Koji su osnovni principi na{e poli-tike odbrane?

– Nedvosmisleno opredeqewe poli-tike odbrane Srbije jeste da imamo razvi-jen sistem odbrane i sna`nu vojsku. To pod-razumeva da imamo i jaku dràvu. Moj li~-ni prioritet u kreirawu politike odbra-ne je stvarawe zdravih institucija u okvi-ru sistema odbrane. Svaki deo sistemamora biti ~vrst i otporan, jer samo u si-nergiji moèmo do}i do boqih rezultata.

Da bi daqe snaìli sistem, u Stra-tegijskom pregledu odbrane poja~ali smoneke wegove segmente.

A skepticima koji misle da se re-formom Vojska slabi mora se re}i dagre{e. Mi apsolutno ho}emo sna`nijuvojsku i samo u proteklih sedam mesecistvorili smo nove preduslove za wenoja~awe. Pogledajte samo novi buxet,znatno je ve}i nego u nekoliko prethod-nih godina. Takav buxet }e omogu}iti bo-qi standard qudi u sistemu i nova ula-gawa u modernizaciju i opremawe.

Tako|e, poboq{awem socijalnog imaterijalnog poloàja pripadnika Voj-ske ho}emo da u~inimo tu profesiju pri-vla~nijom za mlade qude.

Veliki odziv regruta u posledwih nekoliko rokova je pozi-tivan signal za novo rukovodstvo Ministarstva odbrane i mi-nistra [utanovca.

Svakako da se u na~elu zalaèmo i za ve}e u~e{}e u me-|unarodnim mirovnim misijama. U ovom trenutku, kada imamoovakvu situaciju sa Kosovom i Metohijom, razumqivo je da nemoèmo u ve}em broju da u~estvujemo u mirovnim misijama, ali}e mera na{e snage sutra biti upravo u~e{}e u takvim opera-cijama.

Radenko MUTAVXI]

ske, za koju smo od Evropske komisijeprvi put pozitivno oceweni – i to jeistaknuto u wenom izve{taju krajemnovembra. To je zaista veliko pri-znawe ministru i novom timu Mini-starstva odbrane.

Slede}i korak je zakqu~ivaweBezbednosnog sporazuma, tipskogugovora koji je do sada zakqu~ilo vi-{e od devedeset dràva i me|una-rodnih organizacija. Me|u wima sui Ujediwene nacije, Evropska unija,OEBS, Rusija, Ukrajina, Belorusija,sve dràve Partnerstva za mir, Me-diteranskog dijaloga, Australija...Srbija je za sada jedina zemqa uEvropi koja jo{ nije potpisala Bez-bednosni sporazum. Posle wegovogzakqu~ivawa prvi slede}i korak biobi otvarawe sedi{ta na{e misije uBriselu.

Mi smo zavr{ili Individualniprogram partnerstva za 2008. i no-silac tog posla bio je Sektor za po-litiku odbrane, ta~nije na{a Upravaza me|unarodnu vojnu saradwu. Netreba zaboraviti ni kolege iz MUP-a i, naravno, Ministarstvo spoqnihposlova, sa kojim blisko sara|ujemo.

Saradwa u okviru Partnerstvaza mir omogu}ava Srbiji da razvijasvoj sistem odbrane, da moè odgovo-riti na sve rizike, izazove i pretwe.

Œ Svim navedenim procesimaprethodi kvalitetna priprema,u kojoj se veliki deo posla oba-vqa upravo u Sektoru za poli-tiku odbrane, kome ste Vi na ~e-lu. [ta je trenutno najaktuelni-je {ta okupira najvi{e pa`we ienergije?– Jedan od teì{nih zadataka u

Sektoru za politiku odbrane bio jerad na izradi strategijskih dokume-nata, kao {to su Strategija nacio-nalne bezbednosti, Strategija odbra-ne i Strategijski pregled odbrane.

Na tome je radila Uprava zastrategijsko planirawe, koja odre|u-je tempo reformi sistema odbrane itransformacije Vojske.

Veoma je zna~ajan i rad na novoj organizaciji sistema od-brane, gde kqu~nu ulogu ima Uprava za organizaciju, koja je sadau na{em sastavu. Organizacija je upravo jedan od instrumenatapolitike odbrane i veoma je va`no {to se vrh te funkcije na-{ao u na{em sektoru.

Jedan od zadataka Uprave za me|unarodnu vojnu saradwujeste da obezbedi iskustva iz inostranstva i podr{ku za teprocese.

Isti~em i rad Instituta za strategijsko istraìvawe, koji jetako|e u sastavu Sektora za politiku odbrane, i koji je nedavno zasvoje aktivnosti dobio donaciju Norve{ke od 600.000 evra.

1015. decembar 2007.

DONACIJEDo sada je realizovana jedna donacija u

2004. godini (Nema~ka), dve tokom 2005. go-dine (Kina i Nema~ka) i ~etiri tokom 2006.godine (Evropska komanda Oruànih snagaSjediwenih Ameri~kih Dràva, Danska,Francuska i Velika Britanija).

U 2007. godini realizovano je 14 ugo-vora o donacijama. Francuska je doniralasredstva i opremu u vrednosti od 1.520 evra;Danska u ukupnoj vrednosti od 161.322 evrai 1.831.661 dinara (ra~unarska oprema,kancelarijska oprema i name{taj); Norve{kau ukupnoj vrednosti od 1.386.116 evra i6.200.000 norve{kih kruna (laka poqskabolnica nivoa 2, oprema i materijali, kan-celarijska oprema); Velika Britanija u vred-nosti 461.450 dinara (sredstva za oprema-we Medija centra); Institut Xeferson uukupnoj vrednosti od 185.000 dolara i63.760 funti (oprema za uvo|ewe Internetai ostala oprema i materijali) i Program zarazvoj Ujediwenih nacija u vrednosti od114.945 dolara (oprema za uni{tavawe min-sko-eksplozivnih sredstava u Para}inu).

INTERVJU

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Mnogo je snagapotro{eno preosam godina upoku{ajima darazumemo kolikonas ima, {tamoèmo i dokle. A posle toga smonacionalnuenergiju, koja – tose videlo – nijesasvim neiscrpna,rasipno tra}ilina ogor~enompoimawu globalnenepravde. Ikona~no smo mo`darazumeli dapravde nema, ilida je ima utragovima, ili daje onaraspore|ena uskladu sa snagomonoga koji je deli.Nije ute{no, ali jedobro znati.

P

11

KAMENI^KI VIS

V

B

E

ro{ao je 10. decembar. To je bio jedan, jo{jedan od mnogih „najduìh dana“ u dramati~nojsrpskoj istoriji. Zavr{eni su pregovori

o Kosmetu, a znali smo, ili bar slutili {ta se moè dogoditi kad oni propadnu.

U stvari, sve na{e slutwe svedene su nao~ekivawa. A i ona su nepouzdana, jer kako je rekaoêr~il „istorija je haoti~ni skup neverovatnihmogu}nosti koje su ostvarene!“. Tek kada se povest„realizuje“, mogu}e je govoriti o uzrocima velikihnacionalnih trauma. Kod nas, to je tragawe za izlazom izvan kategorije mo}i. Poku{aj da se prona|e ~ista pravda u prqavom nasiqu. U me|unarodnim odnosima to se ponegde defini{ekao „odnos snaga“. Relacija koju dobro vaqarazumeti, pou~no je za preìvqavawe.

Mnogo je snaga potro{eno pre osam godina u poku{ajima da razumemo koliko nas ima, {ta moèmo i dokle. A posle toga smo nacionalnuenergiju, koja – to se videlo – nije sasvim neiscrpna,rasipno tra}ili na ogor~enom poimawu globalnenepravde. I kona~no smo mo`da razumeli da pravdenema, ili da je ima u tragovima, ili da je onaraspore|ena u skladu sa snagom onoga koji je deli.Nije ute{no, ali je dobro znati.

ekovi prolaze, ali se za Srbe ni{ta ne mewa, a ne{to ~ak ide „na gore“. I 1903. i 2003. u Srbiji su ubijeni vladari: jedan kraq, jedan

premijer. U oba stole}a traju diplomatske i realnebitke oko teritorija. S tim {to je jo{ u 19. vekugeneral Jovan Belimarkovi} razbio Turke uGrdeli~koj klisuri i oterao ih do ispod Vrawa. Na Zebrwaku je srpska truba 1912. godine ozna~ilakona~an povratak Osmanlija u Malu Aziju. Wihovicivilizovani potomci su danas dobri doma}inina{im turistima. Srbi ve} godinama bez nasiqaosvajaju sekularnu Tursku.

Izgleda, ipak, da je po~etak 21. veka za Srbijugori nego prethodni. Neko se ovih dana izraziometeorolo{kom parabolom, pa rekao da se „crni oblaci ponovo nadvijaju nad Balkanom!“.

Je li? Kao da su se uop{te razilazili. Ko {ta radi, Balkanci ìve u vremenu izme|u dvarata. Zale~e rane, zakrpe koporane, zategnu kolane i opanke, spreme ne{to xebane i taina – pa {ta imBog da! Nesre}a je zajedni~ka, a iz we svako izvla~ikoliko ume i kako mu pomaù ja~i od svih lokalnihnesre}nika.

Evo, svi qudi koji imaju ne{to razuma boje se da bi na Balkanu ponovo moglo da pukne. Je li to„bure baruta“, zapaqiva sintagma iz neugasivogratni~kog mita? Ili ne{to mnogo novije i mnogogore? Zar taj barut nije spalio jo{ vojvoda resavski,Stevan Sin|eli}, u jednom {ancu na êgru. A êgar jeodmah iznad Ni{a, desno od sela Kamenice, ispodjednog stenovitog vrha koji se poeti~no naziva„Kameni~ki vis“! êgar miruje, bio sam nedavnotamo, gledao sa kule, oko koje ve~no straàritre{weva artiqerija! Sve se u}utalo, ama barut jok!

Kad je prestao da bude vojni kadet u Be~u, negdeu sredini Prvog svetskog rata, Miroslav Krleàprobao je da prepliva neku reku, da l’ Savu, da l’Drinu i pridruì se Srbima. Ali nije preplivao.Odustao na pola vode, i vrnuo se na svoju stranu.Skinuo je uniformu, i u ~asovima dokolice ispisaopou~nu basnu o „balkanskoj kr~mi“ i wenimìvuqkama. Tamo u woj sve je zanosno i opojno, uz kiselo vino i ra{timovanu muzi~ku bandu, dok sene pretera u ispijawu brqe i neko ne ispali hitac,prvo u svetiqku a onda u bilo koga. To je Balkan.

alkan se promenio, jer se oko wegove sudbine ne brinu samo mo}ne kom{ije, kao nekada „Ka und Ka“ monarhija Frawe Josifa. Ovde je

stigao, ne{to li~no, pomalo preko izaslanika,imperijalni gospodar sveta. Malo li je! Srbija jeina~e mnogo godina kuburila sa izborom saveznika.

Kad smo bili uvereni da smo ih kona~no na{li,nekoga ko }e nas razumeti i da tako sve krene putemsklada i oboàvawa principa, ispalo je da smo u krivu. Na{i novi saveznici su prijateqi na{ihstarih protivnika. Na{i stari saveznici su uz nas.Pre osam godina ih nismo ni imali. Ni jedne ni druge. Nismo mogli sami, ne moèmo ni sa wima.[ta tu uop{te nije u redu?

Ne o~ekujte odgovor, jer ga u skoro vremene}emo ni imati. Pogledajte, bar jo{ jednom,êr~ilovu definiciju istorije. Nama se ponovoostvaruje najgora opcija. O tome je i re~.

I civilna i vojna vlast se spremaju za najgorumogu}nost. A ona se svodi na samoprogla{eweKosova za dràvu. To Pri{tina ne}e uraditi dok nedobije signal iz Brisela i Va{ingtona. I to je samopo~etak najgore mogu}nosti. Slu{ao sam pre neki dangenerala Pono{a. Wegova eksplikacija mi je bilamalo komplikovana. Situacija je stabilna, ali...Vojska je, u svakom slu~aju spremna za sve. A ima bardesetak scenarija, u kojima jedan drugoga stiè.

Ako mi je jo{ ne{to presko~ilo iz ve}izbledelih klasi~nih vojnih znawa, mislim da bisituacija oko Kosovske Mitrovice mogla da budenajkriti~nija. Dobro jutro, Kristofere! Ne, ovde neotkrivam toplu vodu, re~ je samo o misiji Kfora. Akoje wihove snage sprovode kako vaqa, eto wima sudarasa „Anom“. A to bi mogao da bude po~etak haosa. Onikoji kontroli{u krizu mogli bi da ispuste dizgine ikam{ik iz ruke. Ugasilo bi se svetlo u kr~mi...

vropa traì od svih „da se uzdrè od nasiqa!“.Ta poduka lepo zvu~i, taman kao da je izre~enaosnovcima, sklonim da se polemaju oko lopte.

Sve {to su veliki majstori i kroja~i uradili, samopo sebi je ambijent za nasiqe i silovito razbijawetanke skrame hla|ewa strasti, koja nekako poku{avada smiri grozno àri{te.

U svom tmurnom nadahnu}u, jedan mladisatiri~ar re~e i ovo: „Ako se ovako nastavi, na Kosovu ne}e trebati mediji. O svemu }e nasobavestiti dva vrana gavrana!“.

Autor je komentator lista „Politika“

Ministar odbrane Dragan [utano-vac sastao se, 11. decembra u Pa-lati Srbija, sa ministrom odbraneRumunije Teodorom Male{kanuom.

Tema razgovora bili su me|unarodna voj-na saradwa i bilateralni odnosi dvejudràva, te aktuelna politi~ka i bezbed-nosna situacija u regionu.

Ministar [utanovac izrazio je za-dovoqstvo zbog posete zvani~nika ~ija dràva u posledwe vreme izraà-va stavove koji se u velikoj meri poklapaju sa stavovima Republike Srbi-je. On je zahvalio rumunskom kolegi zbog angaòvawa kontingenta wiho-vih snaga u okviru Kfora.

[utanovac je pozitivno ocenio stavove ministra Male{kanua o re-{avawu pitawa statusa Kosova i Metohije. „Rumunska strana je izrazilaveoma jasne stavove da nije dobro oro~avati pregovore o statusu Kosovai Metohije, nego da je znatno boqe pregovarati dok se ne do|e do obo-strano prihvatqivog re{ewa. Sloìli smo se i da Rumunija nije jedinazemqa koja ima takav stav”, rekao je ministar [utanovac.

Ministar Male{kanu je rekao da Rumunija podràva pregovore ostatusu Kosova i Metohije ~iji bi ishod prihvatile obe strane i Savetbezbednosti. „Smatramo da bilo kakvi unilateralni potezi, koji nisu za-

12

DOGA\AJIP O S E T A M I N I S T R A

O D L I ^ A N O D Z I V R E G R U T A U D

SVE RADIJE U VOJNIKE

SNA@NA PODRumunija izraàva veoma

jasan stav da nije dobro

oro~avati pregovore o statusu

Kosova i Metohije, nego da je

znatno boqe pregovarati dok

se ne do|e do obostrano

prihvatqivog re{ewa

Pismo ministra Dragana [utanovcaministrima odbrane zemaqa ~lanica Nato

OÛVAWE EVROPSKIHVREDNOSTIMinistar odbrane Srbije uputio je pismo ministrimaodbrane zemaqa ~lanica NATO, pre sastanka koji suoni odràli 7. decembra u Briselu, u kome ih jeupoznao sa svojim stavovima pred dono{ewe va`nihodluka, ne samo za Srbiju, ve} i za region i ukupneprocese evropske bezbednosti i saradweUpravo u ovom trenutku velike neizvesnosti u vezi sa procesom

pronalaèwa sporazumnog re{ewa budu}eg statusa Kosova i Meto-hije, èlim da naglasim da Srbija ostaje duboko posve}ena o~uvawumira i stabilnosti u regionu. Moja zemqa zakonito brani svoj suv-erenitet i teritorijalni integritet putem politi~kog procesa prego-varawa i po{tovawa me|unarodnog prava. Osim toga, kroz mere iz-gradwe poverewa i intenzivnu prakti~nu saradwu izme|u Vojske Sr-bije i KFOR, pruàmo punu podr{ku politi~kom procesu koji je utoku, isti~e na po~etku pisma ministar [utanovac.

U potpunosti sam uveren da ste dobro upoznati sa svim ~iweni-cama i u vezi sa budu}im statusom Kosova i Metohije. Ishod ovogprocesa ne}e samo ozbiqno uticati na budu}nost Srbije ve} }e uti-cati i na budu}nost region u celini. Zapadni Balkan se udaqava odsvoje bliske burne istorije i na pravom je putu da konsoliduje tekovinedemokratije i da obezbedi odrìv mir. Sve zemqe regiona imaju za-jedni~ki imeniteq koji pruà osnovu za o~uvawe mira i stabilnosti -~lanstvo u Evropskoj uniji.

Me|utim, odgovornost za krajwi ishod ovog zaista osetqivogprocesa ne snose iskqu~ivo zemqe u regionu, ve} i me|unarodna za-jednica koja je intezivno angaòvana u ovom procesu od samog po~et-ka. Bezbednost u regionu je od najve}eg zna~aja i kqu~ni preduslov zaprosperitetnu budu}nost. Ne mogu dovoqno jako da naglasim koliko jebitno uspe{no razre{ewe pitawa budu}eg statusa Kosova i Metohijeza bezbednost i trajni mir u regionu. Srbija nastoji da svi koji suukqu~eni u ovaj proces ostanu usredsre|eni i da se ~vrsto pridràva-ju osnovnog stava da kona~na odluka o budu}em statusu Kosova i Meto-hije mora biti prihvatqiva za obe strane. Neophodno je da svako de-lovawe koje bi moglo da ugrozi takav ishod bude spre~eno.

Vojska Srbije }e i daqe sara|ivati sa KFOR kao jedinim snaga-ma nadle`nim za bezbednost na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, mise u potpunosti oslawamo na obe}awa koja smo dobili od najvi{ihzvani~nika NATO, da }e KFOR odlu~no reagovati na svaki postupakkoji vodi ka nestabilnosti i da }e {tititi sve stanovnike Kosova iMetohije, posebno one srpske i nealbanske nacionalnosti. @eleobih da ponovim da }e Srbija i wene snage bezbednosti u~initi sve{to je u wihovoj mo}i, ukqu~uju}i primenu najo{trijih mera, radio~uvawa mira i stabilnosti na jugu centralne Srbije u slu~aju es-kalacije krize.

Pi{em Vam kao ministar odbrane zemqe koja ostvaruje potpunucivilno-demokratsku kontrolu nad svojom Vojskom, zemqe koja je part-ner u NATO kroz PzM, zemqe koja je duboko posve}ena o~uvawu vred-nosti evropske i evroatlanske zajednice, i iznad svega vrednostime|unarodnog prava i UN. [ta vi{e, pi{em Vam kao istaknutom kole-gi iz zemqe ~lanice NATO a time i kao nekome ko ima pravo dadonosi odluke u okviru uloge NATO i KFOR u suo~avawu sa rastu}imtenzijama i predstoje}im periodom nesigurnosti u regionu. Impera-tiv je da se kontroli{e situacija na Kosovu i Metohiji i da se o~uvabezbednost svih wenih gra|ana.

@eleo bih da Vas zamolim da razmotrite moje stavove na pred-stoje}em sastanku ministara odbrane dràva ~lanica NATO uBriselu. Kao i uvek, sprreman sam da Vam ponudim bilo kakvu pomo}i podr{ku koja bi Vam mogla biti potrebna u unapre|ewu bezbednos-ti u najboqem interesu svih nas, kaè u pismu kolegama ministarodbrane Dragan [utanovac.

POMO]NIK MINISTRADU[AN SPASOJEVI] U TURSKOJPomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spasojevi}

sastao se 29. novembra sa pomo}nikom ministra odbrane za teh-nologiju i koordinaciju Republike Turske, general-majorom Baja-zitom Karata{om.

Tema razgovora bila je unapre|ewe bilateralne vojne sa-radwe, posebno u vojnoekonomskoj oblasti.

General Karata{ rekao je da Turska podràva aktivnostiSrbije u okviru Programa Partnerstvo za mir, jer smatra da Sr-bija ima strate{ku ulogu u ovom delu Evrope. Spasojevi} je izra-zio zadovoqstvo dosada{wom bilateralnom saradwom i istakaoda }e planirana poseta ministra [utanovca Turskoj za 2008. go-dinu biti prilika da se ona dodatno unapredi.

Spasojevi} je boravio u Turskoj kao ~lan delegacije Republi-ke Srbije koju je predvodio predsednik Srbije Boris Tadi}.

SARADWA VOJNO[KOLSKIH USTANOVA SRBIJE I Ê[KESporazum o saradwi Vojne akademije i Univerziteta odbra-

ne Republike ê{ke potpisali su 5. decembra pomo}nik ministraodbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} i rektor Uni-verziteta odbrane Republike ê{ke, brigadni general RudolfUrban.

Sporazumom o bilatelarnoj saradwi predvi|ena je razmenastudenata, administrativnog i profesionalnog kadra, nastavnegra|e i istraìvawa kao i zajedni~ko u~e{}e na kursevima, sim-pozijumima, specijalnim istraìva~kim projektima i drugim aka-demskim susretima koji su od obostranog zna~aja. S

nimi

o Z.

PER

GE

O D B R A N E R U M U N I J E

E C E M B A R S K O M U P U T N O M R O K U

snovani na me|unarodnom pravu, mogu negativno uticati na bezbednost istabilnost u regionu. Mi aktivno u~estvujemo u pregovorima koji se vodeu okviru Evropske unije i va`no je da EU tim povodom zauzme jedinstvenstav”. Male{kanu je ocenio da su stavovi u Evropskoj uniji o pitawu Ko-sova sada razli~iti i da }e se Rumunija truditi da prevlada stav koji za-stupa wihova vlada. „Li~no smatram da je unilateralno priznawe neza-visnosti Kosova pitawe koje treba da re{i parlament svake zemqe. Su-de}i prema onome {to znam, parlament moje zemqe to ne}e u~initi”, oce-nio je Male{kanu.

Ministar Male{kanu je naglasio da se oko 150 rumunskih vojnikatrenutno nalazi na Kosovu i da su oni opremqeni i osposobqeni da iz-vr{e sva nare|ewa u skladu sa misijom u kojoj u~estvuju.

A. PETROVI]

DR[KA SRBIJI

U decembru 2007. na poziv za sluèwe vojnog roka odazvalo se4.810 regruta, ili 97,6 posto planiranih. U odnosu na decembarskiuput 2006. godine, koji je realizovan sa 65,2 posto, odziv regruta uovogodi{wem decembarskom uputnom roku bio je vi{i za 34 posto, {tojasno govori o rastu odziva.

Prema podacima Uprave za obaveze odbrane Sektora za qudskeresurse, prema planu za decembarski uputni rok u Vojsku Srbije tre-balo je uputiti 4.800 regruta. Zbog pove}anog zanimawa regruta sa te-ritorije Vojnog okruga Novi Sad za sluèwe vojnog roka sa oru`jem,uz saglasnost G[ VS, plan uputa je pove}an za 130 mesta, tako da je do-puweni plan uputa iznosio 4.930 regruta.

O sluèwu vojnog roka u civilnoj slu`bi re{ewe je doneto za4.115, a zahtev je podnelo 5.116 regruta. Na osnovu izmene i dopuneUredbe o vr{ewu vojne obaveze, pored organizacija i ustanova, oddecembarskog uputnog roka na sluèwe vojnog roka u civilnoj slu`biregruti se upu}uju i u organizacijske jedinice Ministarstva odbrane.

Do 3. decembra sluèwe vojnog roka odloìlo je po raznim za-konskim osnovama 2.550 regruta. A. A.

DELEGACIJA MINISTARSTVAODBRANE U DANSKOJ

Delegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije bora-vila je u Kraqevini Danskoj, gde se 6. decembra sastala sa zame-nikom na~elnika {taba Odbrambene komande Danske, general-majorom Henrikom Damom. Tom prilikom razgovorano je o unapre-|ewu bilateralne vojne saradwe.

Tokom posete, na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu sarad-wu Milorad Peri} potpisao je sa danskim kolegom, potpukovni-kom Klausom Veselom Tolvigom, Plan bilateralne vojne saradweza 2008. izme|u Ministarstva odbrane Republike Srbije i Od-brambene komande Danske.

Potpisana su i tri protokola o donaciji opreme za simultanoprevo|ewe, ra~unarske opreme i kancelarijskog name{taja, kojeKomanda odbrane Danske donira Ministarstvu odbrane Srbije.

13

15. decembar 2007.14

VOJSKANE ZVECKAORU@JEM,ALI GAIMA

NAÊLNIK GENERAL[TABA VSGENERAL-POTPUKOVNIKZDRAVKO PONO[

Vojska Srbije pa`qivo prati

situaciju na Kosovu i jugu

centralne Srbije i ima

razra|ene planove

za razli~ite scenarije,

izjavio je na~elnik

General{taba VS,

general-potpukovnik

Zdravko Pono{ u intervjuu

FoNetu i naglasio

da u ovom momentu, me|utim,

nema uslova da se aktivira

bilo koji od wih.

Percepcija qudi koji vode politiku zemqe nije takva da sepredvi|a bilo kakva ozbiqna vrsta angaòvawa Vojskekoja bi trebalo da zabrine gra|ane Srbije. To, naravno,nije iskqu~eno. Posao Vojske Srbije je da bude spremnaza razli~ite varijante. I ona to jeste – naglasio je na~el-

nik General{taba, podse}aju}i na to da se u demokratijamavojske ne opredequju {ta, nego kako }e da urade to {to im na-redi onaj ko ima politi~ki mandat za tu vrstu naredbi. Povo-dom mogu}nosti progla{ewa nezavisnosti Kosova, Pono{ jeodgovorio da u ovom momentu Vojska nije dobila nare|ewe kojebi podrazumevalo borbeno angaòvawe.

„U ovom trenutku nema indikatora koji bi ukazivali da jebezbednost zemqe ugroèna u onom segmentu za koji je Vojskanadle`na i gde bi bilo potrebno weno potpuno angaòvawe.

Situacija na jugu centralne Srbije i u Kopnenoj zoni bez-bednosti prema Kosovu je pod kontrolom. U slu~aju da se pojaveindikatori naru{avawa bezbednosti, jedinice na tom podru~jureagova}e odlu~no – na isti na~in kako se o~ekuje da }e Kforreagovati sa druge strane administrativne linije u sli~nimsituacijama. Vojska Srbije je razradila pravila upotrebe uKopnenoj zoni bezbednosti, zasnovana na iskustvima nekihevropskih zemaqa, koje u sli~nim situacijama nisu optuène zaprekomernu upotrebu sile, poput Velike Britanije, prilikomvojnog angaòvawa u Severnoj Irskoj. Situacija na Kosovu jerelativno mirna i stabilna. Naravno, postoji opasnost da onamoè vrlo brzo da eskalira, {to potvr|uju doga|aji od pre ne-

U FOKUSU

Iz Ha{kog tribunala vi-{e ne dolaze nikakve optu`bena ra~un Vojske, koja je pred-uzela mnoge tehni~ke mere,izme|u ostalog i pretresesopstvenih objekata, ukqu~u-ju}i i one napu{tene, sa è-qom da otkloni svaku sumwuda se neko od ha{kih optuè-nika nalazi u wima”.

Govore}i o planovima u2008. godini, Pono{ je rekaoda se ne planiraju nikakvi ra-dikalni rezovi, niti otpu{ta-wa profesionalnih pripadni-ka, pogotovo ne ona linearna:

„U Vojsci ubudu}e ne}ebiti otpu{tawa prema godina-ma i prema ~inovima, nego }ekriterijumi biti sposobnost iodnos prema poslu. Vojna pro-fesija u Srbiji je prili~nodegradirana. Imamo ose}aj daje Vojska neèqeno dete u dru-{tvu, kome roditeqi daju xe-parac da ga vi{e ne gledaju.Sve {to je Vojska, uprkos ta-kvom stavu, uradila u prethod-nom periodu moè se smatra-ti nemogu}om misijom. Kada tokaèm, podse}am da je za 13do 14 meseci, i to iz postoje-}eg buxeta, obavqen ogromanposao na transformaciji ireorganizaciji – bez kukawada nemamo para za to. Sadasledi socijalna reforma”.

Tokom razgovora o buxetui izdvajawima za Vojsku, Po-no{ je napravio pore|ewe sasusednom Hrvatskom, koja godi-{we po glavi vojnika izdvoji40.000 evra, a Srbija efek-tivno mawe od 14.000 evra,ako bi se na samu vojsku i u2008. godini, kao 2006. godi-ne, tro{ilo samo 46 odstovojnog buxeta, zato je izuzetnova`na unutra{wa struktura,ina~e solidnog vojnog buxeta uSrbiji, koji je za 2008. godinuprojektovan u iznosu od 8.12,5miliona evra – naglasio je.

Kao veliki bezbednosniproblem i potencijalnu opa-snost, Pono{ je ozna~io vojnaskladi{ta, koja su preoptere-}ena suvi{nim i zastarelimubojnim sredstvima: „Pro-blem uni{tavawa vi{kova i

potrebe za novim skladi{tima Vojska ne moè da re{i iz re-dovnog buxeta i za kratko vreme. Zato je to ne samo vojna ne-go stvar dràvnog zna~aja.”

Izraàvaju}i zadovoqstvo velikim odzivom regruta nasluèwe vojnog roka, koji je u decembru bio vi{e od 98 od-sto, Pono{ je na kraju odbacio „glasine“ o mobilizaciji iobjasnio da je re~ o reorganizaciji VS i druga~ijem na~inupopune jedinica, sa mnogo mawe rezervnog sastava.

15

koliko godina. Imamo uverava-wa Kfora da se preduzimajusve preventivne mere. Izjavepojedinih politi~ara ili pre-strojavawa medija u kojima se„zvecka oru`jem“, u slu~ajuprogla{ewa nezavisnosti Ko-sova, ne uti~u na Vojsku, kojaima ure|en sistem subordina-cije i komandovawa.

Vojska ne reaguje na dnev-ne izjave u {tampi, kao ni nabilo kakve strana~ke uticaje,jer je u ure|enim demokratija-ma nedopustivo da se partijebave „dnevnim upravqawemVojskom, shodno svojim inte-resima“, ~ega je ranije bilo.Vojska je proteklih godinaiza{la iz te vrste uticaja, nezato {to je to htela, nego zato{to se politi~ka situacijasredila na taj na~in da to ni-je vi{e mogu}e“, objasnio jePono{.

Kada je re~ o evroatlant-skim integracijama, on je izra-zio zadovoqstvo saradwom saNatoom na profesionalnomplanu, u okviru koje VS ima naraspolagawu Program Part-nerstvo za mir, koji, naàlost,nije u potpunosti iskori{}en,jer nepostojawe bezbednosnogsporazuma i sporazuma o raz-meni podataka sa Natoom one-mogu}avaju VS da potpuno ko-risti pogodnosti koje joj pruàovo partnerstvo. Upitan opristupawu Natou, Pono{ jeistakao da je, u ovom trenutku,opredeqewe politi~kog ruko-vodstva Srbije da je zemqa utom nivou evroatlantskih in-tegracija, koji podrazumevaPzM, i da je to tema koju re{a-va dràva, a ne Vojska.

Kada je re~ o razvijenojvojnoj saradwi sa SAD, na~el-nik General{taba je zakqu~ioda postoji politi~ko-pravniokvir u vidu sporazuma SOFA,koji VS maksimalno koristiradi dostizawa visokih pro-fesionalnih standarda.

„Prema programu sarad-we sa Nacionalnom gardomOhaja, koji traje ne{to vi{eod godinu dana, obe straneimale su dobra iskustva, pro-fesionalni odnos i poverewe. Na{ profesionalni inte-res i jeste da sara|ujemo sa onima koji su najboqi, a Ame-rikanci u vojnom pogledu definitivno imaju visok standard.[to se ti~e Ha{kog tribunala, Vojska je jedno vreme nosilahipoteku iz prethodnih godina, ali je dosada{wim odnosom,kooperativno{}u i u~e{}em u radu dràvnog Akcionog ti-ma, otklonila svaku sumwu da na bilo koji na~in {titi ha-{ke begunce.

NIJE SVE U TENKOVIMA

Ocewuju}i da nije sve u brojnom stawu i koli~ini teh-nike, na~elnik General{taba je odbacio kritike zbog sma-wewa broja tenkova:

„Vojska Srbije se opredelila za ~etiri tenkovska ba-taqona sa po 53 tenka M 84, od kojih u ovom trenutku niko uregionu nema boqe, dok bi, pored wih, u remontnoj rezervi,bili ruski T 72, a zastareli T 55 bili bi izba~eni iz upo-trebe. Srbija s tih 212 tenkova ima vi{e nego Ma|arska,Austrija, Hrvatska i nekoliko mawih zemaqa oko nas sve za-jedno. âk je i Velika Britanija odlu~ila da broj svojih ten-kova spusti na mawe od 400.

PODOFICIRSKI KOR

U slede}oj godini moè mnogo da se uradi i u siste-mu obuke, ali i na planu modernizacije. Jedna od novih iva`nih stvari koja }e se dogoditi tokom naredne godine uokviru reforme Vojske bi}e uvo|ewe podoficirskog ko-ra, budu}i da su podoficiri ki~ma Vojske. To su qudi ko-ji nose obuku. O~ekuje se i uvo|ewe koncepta aktivne re-zerve. Vojska Srbije }e imati profesionalno jezgro, alii ugovorni odnos sa izvesnim brojem qudi iz civilnihprofesija, koji su spremni da se, na poziv Vojske, odazo-vu u vrlo kratkom roku. Jer ni{ta nije gore nego velika,staja}a i slabo pla}ena vojska. To onda postaje rizik zadru{tvo.


Jedinica kojaobezbe|uje najve}i deoadministrativne linijeprema Kosovu i Metohijii pored stalnogangaòvawa na tom, za sada najodgovornijemzadatku, uspeva daodrì visok nivostru~ne osposobqenostisvojih pripadnika.Mnoge stare{ine i vojnici po ugovoru za kratko su prekinuliredovne aktivnosti u Kopnenoj zonibezbednosti da biproverili i uve`balijedan od najva`nijihelemenata vojni~kestruke – vatrenuosposobqenost.

DDa su pripadnici êtvrte brigade Kopnene vojske mogli da biraju kada}e logorovati na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade”, vero-vatno se ne bi opredelili za prvu nedequ decembra. Ali, vojni~ki zanati jeste posao strpqivih i jakih qudi koji, ne pitaju}i za vreme i mesto,dodeqene im zadatke izvr{avaju, ne {tede}i sebe. „Pasuqane” i tokom leta znaju da iznenade maglom, vetrom i hladno}om.

Ovaj put iznena|ewa nije bilo. Temperatura se od 2. do 6. decembra, kolikoje vrawska brigada provela na logorovawu, retko pela iznad nule. Uglavnomse gazila smrznuta zemqa, a ruke su se bez rukavica lepile za ledeni ~elik.

– Bar nema blata na ~izmama – na{alio bi se neko. I pored toga, profesionalni sastav êtvrte brigade odli~nim rezul-

tatima ga|awa pokazao je da obezbe|ivawe administrativne linije premaKosovu i Metohiji, mo`da trenutno najodgovorniji posao Vojske, nije pri-pao prose~nom, nego elitnom delu oruànih snaga Srbije. Kada je koman-dant brigade pukovnik Milosav Simovi} postrojenoj jedinici ~estitao naodli~nim rezultatima ga|awa, resko vojni~ko „Hvala” odjeknulo je kao to-povski plotun. A minobaca~ki i tenkovski plotuni prethodnih dana grmelisu „Pasuqanama”.

Komandant logora potpukovnik Goran \or|evi} naglasio je da su rezul-tati vodnog ga|awa iz minobaca~a 120 milimetara bili iznad svih o~ekiva-wa. Ni{ta lo{ije nisu ga|ale ni wihove kolege iz minobaca~a 82 mm, auto-matskog baca~a granata i pe{adijske „poslastice” – dalekometne pu{ke 12,7mm „crna strela”.

Ekipa magazina „Odbrana” imala je, 6. decembra, priliku da se uve-ri kako ga|aju pripadnici tenkovskog i mehanizovanog bataqona ~etvrtebrigade. „Oklopwaci” su iz tenkova M-84 i borbenog vozila M80 vo|e-nim raketama „maqutka” vrlo brzo potpuno uni{tili postavqene mete, aprojektili su opet nepogre{ivo pronalazili kratere od prethodnih pogo-daka.

POLIGON

ÊLIK NAÊTVRTA BRIGADAKOPNENE VOJSKE NAPASUQANSKIM LIVADAMA

17

Kada je komandant brigade pukovnik Milosav Simovi} stigao6. decembra na „Pasuqanske livade” nisu ga iznenadili dobri re-zultati ga|awa. Kako dolikuje, najuspe{nije je nagradio nov~ano iodsustvima. Komandant êtvrte brigade nagla{ava da je tempo ra-da u wegovoj jedinici ve} godinama takav da je qudstvo naviklo naoptere}ewe.

– Uop{te nisam sumwao da }e momci dobro obaviti posao.Oni to, uostalom, potvr|uju iz dana u dan radom u Kopnenoj zoni.Nema razloga da i na ga|awu ne potvrde dobru reputaciju – isti~eSimovi}.

Komandant kaè da nije lako uskladiti redovne obaveze, spe-cifi~ne za êtvrtu brigadu, i redovne aktivnosti poput logorova-wa i ga|awa.

– Kada imate dobre me|uqudske odnose i po`rtvovan pristupposlu, sve se stigne i postigne – kaè pukovnik Simovi}.

Aleksandar PETROVI]Snimio Darimir BANDA

ÂRI PROFESIJE

Ni puna tri meseca nisu pro{la od kako je potporu~nikSlavi{a Joti} bacio {apku ispred Doma Narodne skup{tine.Danas se rado se}a studentskih dana. Od oktobra je u Vrawu gdeu mehanizovanom bataqonu obavqa du`nost komandira mino-baca~kog voda. Zatekli smo ga na koti 714 – osmatra~nici iz-nad „Pasuqanskih livada”, kako pored radio ure|aja RUP 12prati situaciju u zoni ciqeva.

Dok zastavica na grudobranu pucketa od jakog vetra, a smr-znuta zemqa krcka pod |onovima, potporu~nik Joti} opisuje namradni dan na poligonu.

– Bu|ewe u pola ~etiri... Zatim postavqawe obezbe|ewado sedam... Oko 15 kilometara treba pre}i da se razvedu svistraàri – obja{wava Joti} pokazuju}i rukom put kojim je ju-tros, pre svitawa pro{ao. Odgovornost je, kaè, velika jerwegov je zadatak da brine da se tokom ga|awa neko ne „u{eta” uzonu ciqeva.

Barabar sa potporu~nikom, na vetrometini je i desetarDragan Savi}. Prekaqeni ugovorac uniformu je obukao marta2000. godine, a sada je na du`nosti voza~a u mehanizovanombataqonu êtvrte brigade.

Krevet je, kaè, jutros napustio pre prvih petlova da bi sapotporu~nikom Joti}em rasporedio straàre na streli{tu. Ia-ko gr~ na licu kazuje druga~ije, desetar Savi} kaè da nije pre-vi{e hladno. Navikao je. Iza wega i kolega su meseci provede-ni na bazi u Kopnenoj zoni.

Najavqena profesionalizacija koja bi dugoro~no re{ilastatus vojnika po ugovoru, prema mi{qewu desetara Savi}a,bila bi pravi potez.

– Svi mi sa nestrpqewem o~ekujemo da se odredi statusprofesionalnih vojnika. Tada bih mogao mnogim mladim qudimada preporu~im na{u profesiju. Te{ka je, ali ima svojih ~ari –kaè desetar.

SPOMEN-SOBAPukovnik Milosav Simovi} najavio je opremawe spomen-

sobe Prvog pe{adijskog puka kwaza Milo{a Velikog ~ije tra-dicije ba{tini nekada{wa 78. motorizovana, a danas êtvrtabrigada Kopnene vojske. Tu }e se pored ratnih zastava i osta-lih eksponata na}i i plo~a sa imenima vi{e od 300 boracakoji su tokom proteklih ratova izgubili ìvote brane}i slo-bodu zemqe.

– Bi}e to mesto gde }e se uvek ~uti „Mar{ na Drinu” i„Kre}e se la|a Francuska” u slavu i spomen junacima palim zaotaxbinu – kaè pukovnik Simovi}.

PROVERI

Poru~nici Milenko Gagi} i Dejan Markovi} komandovali sutenkovima tokom kontrolnog ga|awa. Od dvojice stare{ina saznaje-mo da su tenkovske posade ~inile stare{ine i vojnici po ugovoru odkojih su neki prvi put ga|ali iz tenka M84. Kako kaè poru~nik Gagi},obuka tenkista na savremenijem tipu borbenog vozila traje u konti-nuitetu od avgusta, a najintenzivnija faza bila je tokom proteklogmeseca. Poru~nik Markovi} isti~e da su takozvana kondiciona ga|a-wa vi{e nego zna~ajna za odràvawe visokog nivoa borbene gotovo-sti, naro~ito kada je re~ o jedinicama koje izvr{avaju tako sloènei va`ne zadatke kao {to je obezbe|ivawe administrativne linije.

Komandant tenkovskog bataqona major Zoran Stoji~kov slaèse sa svojim mla|im kolegama i nagla{ava da je dobar deo qudstvana poligon stigao sa zadatka u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }ese odmah po zavr{etku logorovawa vratiti du`nostima na admini-strativnoj liniji.

18

U Centru za usavr{avawe

kadra ABHO VS u Kru{evcu,

od 1. do 15. decembra

odràna su dva

jednonedeqna trening kursa

na kojima su inpektori

Me|unarodne organizacije

za zabranu hemijskog oru`ja

kondicionirali svoju

ve{tinu u radu sa toksi~nim

hemikalijama. Time je

nastavqena saradwa OPCV

koja deluje pod okriqem UN

sa kru{eva~kim

„abehajcima“.

Dva jednonedeqna trening kursa za inspektore Organizacijeza zabranu hemijskog oru`ja (OPCV) za rad sa toksi~nim he-mikalijama odràna su tokom prve polovine decembra uCentru za usavr{avawe kadra (CUK) ABHO i na poligonu„Ravwak“ u Kru{evcu. Inspektori OPCV bave se podstica-

wem globalnih napora da se hemijsko oru`je izbaci iz upotrebeili barem drì pod kontrolom. Sli~an trena`ni kurs odràn jeuspe{no tokom juna i jula ove godine.

T R E N A @ N I K U R S E V I Z A R A D S A T O K S I ^ N I M H E M I K A L I J A M A

KONDICIRAWEINSPEKTORA

OBUKA

Kurseve u trajawu od po pet radnih dana izvodili su instruk-tori OPCV, a stru~nu i logisti~ku podr{ku pruìli su CUK ABHOi medicinski tim VMA. Osmorica instruktora bili su ujedno vo-|e grupa i izvo|a~i obuke, jer poseduju licencu za obuku ostalihinspektora. Radilo se u poqskim uslovima, sa pravim kontami-nantima.

Sloène kurseve na kojima se koriste toksi~ne hemikalijetrenutno moè da realizuje svega pet zemaqa sveta: SAD, Kanada,Kina, Slova~ka i Srbija. Izbor za odràvawe kursa pao je na na-{u zemqu zato {to poseduje toksi~ne materije i specijalizovanoosobqe ABHO u jedinicama Vojske koji su osposobqeni za rukova-we takvim agensima.

Inspektori koji borave u Kru{evcu ve} vi{e godina su aktiv-ni u kontroli uni{tavawa hemijskog oru`ja. Neki od wih ve} su bi-li u na{oj zemqi i vr{ili inspekciju. Susret i stru~ni kontakt sinspektorima OPCV dragoceno je iskustvo i za pripadnike kru{e-va~kog centra ABHO, jer se tako ostvaruje veza izme|u qudi koji sebave istom vrstom posla.

Unutar VS postoji potreba da se ozbiqno uve`bavaju postup-ci tokom otkrivawa toksi~nih hemikalija, za{tite od wihovog{tetnog dejstva i dekontaminacije. Mnogi od polaznika su ekspertiu oblasti upravqawa vanrednim situacijama.

Najbitniji aspekt saradwe na{e vojske sa OPCV jeste podiza-we ugleda zemqe u svetskim okvirima. Doprinos kontroli hemijskogoru j̀a u svetu Srbiju promovi{e kao faktor mira i stabilnosti u

me|unarodnim odnosima. Nosilac i {ef trening kurseva je

austrijski ekspert Diter Rotbaher. Kaojedan od dvadesetak stru~waka OPCVRotbaher ima zadatak da u~estvuje ukontroli uni{tavawa skladi{ta tok-si~nih hemikalija u svim zemqama kojesu potpisnice me|unarodne konvencijeo zabrani upotrebe hemijskog oru`ja.Svaka dràva koja potpi{e tu konven-ciju, kao i Srbija, u obavezi je da obez-bedi pristup inspektorima koji prove-ravaju da li je koli~ina toksi~nih he-mikalija svedena na dogovoreni nivo uskladu s konvencijom.

Za odràvawe kurseva visokogsvetskog nivoa, CUK ABHO u Kru{evcupreporu~io se prethodnom organiza-

TRE]A MISIJA

– Dobro je {to se ovakvi kursevi odràvaju u Srbiji, jerse, izme|u ostalog, sre}emo sa najmodernijim detektorima zatoksi~ne hemikalije koji se koriste u svetu. Kapetan Eminovi},poru~nik ûluleji} i ja smo, poha|aju}i prvi kurs u julu kaou~esnici, stekli mnoga znawa koja sada moèmo da primenimou zadacima koje na{ Centar izvr{ava, pre svega u zadacimavezanim za tre}u misiju Vojske. Dobar je ose}aj kada se eduku-jete na isti na~in kao pripadnici va`ne me}unarodne organi-zacije kakva je OPCV – isti~e kapetan Dalibor Jovanovi} iztima VS za podr{ku kursu.

TIM ZA PODR[KU

U timu za podr{ku kursu iz VS pored kapetana prve klasemr Gorana Eminovi}a, bili su kapetan Dalibor Jovanovi},poru~nik Ivan ûluleji}, stariji vodnik prve klase Qubi{aStankovi} i stariji vodnik Radi{a Dini}. Pri nano{ewu kon-taminanata, odnosno upotrebi toksi~nih hemikalija i stavqa-wu na uzorke, polaznicima je pomagao laborant, stariji vod-nik Neboj{a Sokolovi}.

cijom niza kurseva u saradwi sa OPCV. U februaru predstoji odr-àvawe sli~nog kursa na kome }e, umesto inspektora koji dolaze natrena`, polaznici biti tzv. studenti, po~etnici u karijeri u OPCV,koji tek po~iwu da sti~u kvalifikacije da postanu inspektori.

U timu za tehni~ku podr{ku kursevima bila su petorica pri-padnika kru{eva~kog Centra, na ~elu s kapetanom prve klase mrGoranom Eminovi}em. Oni su obezbedili sve materijalne usloveza odràvawe kurseva, a wihov doprinos treningu nije se zavr{a-vao samo na tome. Pripadnici CUK ABHO pruàli su i stru~nu po-mo} polaznicima. U laboratoriji Centra tokom prvog dana kursana{i stru~waci inspektore su upoznali sa organizacijom ABHO uVS. Tada je izvedena i vrlo specifi~na ve`ba kontaminacije opit-nih ìvotiwa.

Aleksandar ANTI]Snimio Radovan POPOVI]


Publikacija Fonda

ISAC „Vodi~ kroz

Partnerstvo za mir”,

prvo je takvo izdawe

u Srbiji, objavqeno

sa ciqem da na jasan,

saèt i razumqiv na~in

doma}im ~itaocima

predstavi osnovne

principe, pojmove,

izazove i prednosti

u~e{}a u Programu

Partnerstvo za mir

Vodi~ kroz Partnerstvo za mir nedavno je predstavqen uMedija centru u Beogradu. Publikacija na jednostavan iprakti~an na~in obja{wava sve mogu}nosti koje s ulaskomu Program Partnerstvo za mir stoje na raspolagawu na-{oj dràvi i dru{tvu u celini. Re~ je o delu fonda ISAC (Centar za me|unarodne i bez-

bednosne poslove), nastalom u saradwi sa Ministarstvom od-brane Republike Srbije, ~ije je objavqivawe podràlo i Mi-nistarstvo spoqnih poslova Kraqevine Holandije i Ambasadate zemqe u Beogradu. Autori Vodi~a su Sr|an Gligorijevi} i\or|e Petrovi}.

DVA CIQANa uvodnoj strani „Vodi~a kroz Partnerstvo za mir” mini-

star odbrane Dragan [utanovac podsetio je da je na{a zemqa uposledwoj godini ostvarila dva bitna spoqnopoliti~ka ciqa ko-ja se odnose na proces integracije u savremene okvire me|una-rodne saradwe. Prijem u Partnerstvo podrazumeva pristup Sr-bije {irokom politi~ko-bezbednosnom forumu i prakti~nim ini-cijativama, koje joj pruàju mogu}nost za ulogu pouzdanog ~iniocaregionalne i me|unarodne bezbednosti.

Pored toga, Srbija je parafirala i Ugovor o stabilizacijii pridruìvawu sa Evropskom unijom, ~ime su stvoreni uslovi zabrì ekonomski i dru{tveni napredak dràve. Tim koracima do-bijen je univerzalni kqu~ za mnoga vrata, prvenstveno za pomo}i podr{ku u tranziciji i reformi dru{tva. Budu}i koraci kojebi Srbija trebalo da ~ini u Partnerstvu podrazumevaju aktivno

UNIVERZALNI KQU^

SARADWA

V O D I ^ K R O Z PA R T N E R S T V O Z A M I R

21

ukqu~ivawe u politi~ki dijalog i intenzivan proces prakti~nesaradwe. Stoga Vodi~... predstavqa bitan doprinos kako boqemshvatawu procesa koji zemqu ~ekaju na putu integracija, tako ikonstruktivnom usmeravawu budu}eg angaòvawa Srbije u Part-nerstvu za mir.

Ciq Vodi~a, prema re~ima predsednika fonda ISAC, PavlaJankovi}a, jeste da se javnosti u Srbiji na jasan na~in predstaviProgram Partnerstvo za mir, radi boqeg razumevawa procesaintegracija. On je na konferenciji za novinare istakao i da jesam rad na publikaciji predstavqao „dobar primer saradwevladinog i nevladinog sektora”.

Vodi~, prvo takvo izdawe u Srbiji, namewen je da na jasan,saèt i razumqiv na~in predstavi ~itaocima u Srbiji osnovneprincipe, pojmove, izazove i prednosti u~e{}a u Programu.

Predsednik fonda ISAC je u uvodnom delu Vodi~a istakao daje Partnerstvo sastavni deo mehanizma tranzicije i moderniza-cije sistema odbrane, ali i dru{tva u celini. Za trenutak u komese nalazi Srbija, u sadràje, postupke i mehanizme tranzicije iintegracije, upu}en je nedovoqan broj stru~waka i donosilacaodluka. Da bi se pomenuti procesi uspe{no sproveli, neophodnoje ne samo da se taj krug pro{iri ve} i da ukqu~i razli~ite delo-ve doma}e javnosti. Nerazumevawe i predrasude, procewuje Jan-kovi}, pratile su proces tranzicije i integracije u svim dràva-ma centralne i isto~ne Evrope i ~esto stvarale otpor i me|uelitama i me|u gra|anima. Stoga on zakqu~uje da se samo inten-zivnim i razumqivim informisawem u tim oblastima moè obez-bediti preovla|uju}a podr{ka nastojawima dràve da svojimgra|anima i sebi sa~ini odgovaraju}e mesto me|u ostalim ~la-nicama evropske i evroatlantske zajednice, i celokupnom dru-{tvu obezbedi napredak.

ODLUKE ZASNOVANE NA ARGUMENTIMA

Pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane mr Du{anSpasojevi} u Vodi~u isti~e da samo ~lanstvo u Partnerstvu nijedovoqno za ostvarewe svih ciqeva politike odbrane i transfor-macije Vojske Srbije. U skladu sa potrebama i mogu}nostima Srbi-je, neophodno je koristiti stabilne i jake mehanizme Partnerstvaradi unapre|ewa bezbednosti i promovisawa nacionalnih inte-

DOBRA SARADWA SA KFOROMNa konferenciji za novinare na kojoj je predstavqen „Vo-

di~ kroz Partnerstvo za mir”, ministar odbrane Dragan [u-tanovac je podsetio da je, kada je re~ o ~lanstvu na{e zemqe uPartnerstvu, Srbija zavr{ila Prezentacioni dokument, alijo{ nije potpisan Bezbednosni sporazum, {to je ocenio kaolo{e. Ipak, zahvaquju}i dobrim odnosima sa ~lanicama Part-nerstva, u bilateralnoj saradwi to se prevazilazi. [utano-vac je istakao da je nepotrebno nametawe rasprave o ~lanstvuSrbije u Natou, budu}i da u okviru wenog ~lanstva u Partner-stvu postoje brojne mogu}nosti za saradwu.

Kada je re~ o Kosovu, ministar [utanovac je naglasio daMinistarstvo odbrane razmatra i najgore scenarije u slu~ajujednostranog progla{ewa nezavisnosti, ali i da je ube|en da}e Kfor i Nato intervenisati u meri u kojoj je neophodno dase spre~i destabilizacija regiona. On je dodao i da bi svakavojna aktivnost Srbije, koja bi bila usmerena protiv Kfora,bila osu|ena na propast.

Ministar [utanovac je rekao da u Ministarstvu odbra-ne postoji raspoloèwe da se pripadnici vojnog saniteta, usastavu norve{kog kontigenta, upute u mirovnu misiju u Avgani-stan, za {ta se prijavio veliki broj vojnih lekara iz cele Sr-bije. On je ocenio i da je ve}ina u Vladi Srbije opredeqenaza slawe pripadnika Vojske Srbije u mirovne operacije, o ~e-mu }e, u krajwoj instanci, odlu~ivati Skup{tina. Srbiju tre-nutno u mirovnim operacijama sa mandatom Ujediwenih nacijau Kongu, Liberiji i Obali Slonova~e predstavqa 16 pripad-nika, angaòvanih na du`nostima vojnih posmatra~a i na sa-nitetskim poslovima.

FOND ISACFond Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove –

ISAC jeste nezavisna, neprofitna i nevladina institucijakoja se bavi unapre|ivawem evropske i evroatlantske inte-gracije Srbije, osmi{qavawem nove srpske spoqne politi-ke, unapre|ivawem regionalne saradwe u jugoisto~noj Evro-pi i prou~avawem {irokog spektra pitawa iz oblasti spoq-ne i bezbednosne politike.

na je dosada{wem pregledu odnosa Natoa i Republike Srbije, alii mogu}nostima daqeg razvoja te saradwe. S obzirom na to da u~e-{}e u Programu Partnerstvo za mir predstavqa jedno od najzna-~ajnijih opredeqewa u spoqnoj i bezbednosnoj politici Srbije, ada se istovremeno o samom Programu kod nas nedovoqno zna, na-metnula se potreba stvarawa jednog ovakvog Vodi~a – kaè Gligo-rijevi}.

Zato je fond ISAC, u saradwi sa Ministarstvom odbrane Re-publike Srbije i uz podr{ku Ministarstva spoqnih poslova Kra-qevine Holandije, odlu~io da pristupi izradi i objavqivawu jed-nog takvog izdawa. Projekat je potvrdio neophodnost i efikasnostsaradwe vojnih i civilnih institucija, istovremeno i onih vladi-nih i nevladinih, u zajedni~kim naporima da se Srbija na temeq-niji na~in priprema i u~estvuje u savremenim bezbednosnim inte-grativnim okvirima koji joj se nude. U tom smislu zna~ajna je stru~-na saradwa koju su ostvarili autori Vodi~a – Sr|an Gligorijevi}iz fonda ISAC i major \or|e Petrovi} iz Ministarstva odbraneRepublike Srbije.

– Va`no je ista}i da se Vodi~ ni na koji na~in ne moè sma-trati izrazom „propagande“ Severnoatlantske alijanse, ve} oniskqu~ivo odraàva potrebu da se predstavqawem objektivnih~iwenica prevazi|e poslovi~ni nedostatak informacija o nekimva`nim temama za bezbednost na{e dràve i ~itavog regiona, alii o mestu i ulozi Srbije u {irem bezbednosnom kontekstu, bez su-gerisawa oblika wene daqe saradwe sa Severnoatlantskom ali-jansom – kaè Gligorijevi}.

„Vodi~ kroz Partnerstvo za mir” na 129 strana odgovara napitawa {ta je to Nato, a {ta Partnerstvo za mir; koje je jo{ ob-like partnerstva, saradwe i dijaloga Nato razvio; {ta ~ini u~e-{}e jedne dràve u Partnerstvu; kako jedna dràva postaje ~lani-ca Natoa; {ta je do sada postignuto u saradwi Srbije i Natoa;kako bi moglo da izgleda u~e{}e Srbije u Partnerstvu…

Publikacija je besplatna i {tampana u tiraù od 25.000primeraka.

Sneàna \OKI]Snimio D. BANDA

resa i vrednosti na me|unarodnom planu, ve} izgra|enih potenci-jala sistema odbrane u nau~no-tehnolo{kom i ekonomskom smislu,kao i efikasnog usagla{avawa i koordinacije anga`mana za za-jedni~ko delovawe u bilateralnim i multilateralnim okvirima.Sam Vodi~, smatra Spasojevi}, doprinosi da budu}e odluke u vezisa angaòvawem Srbije u Programu PzM budu zasnovane na real-nim argumentima i ~iwenicama.

Jedan od autora, Sr|an Gligorijevi}, kaè da je polazna ide-ja za nastanak publikacije bila da se doma}oj profesionalnoj,stru~noj, ali i {iroj javnosti predstave ~iwenice koje se odnosena nastanak, razvoj i strukturu Severnoatlantske alijanse, te svioblici partnerstva, saradwe i dijaloga koje je ta organizacija us-postavila sa dràvama van wenog okvira i sa drugim me|unarod-nim organizacijama.

– U tom smislu posebno detaqno obra|en je Program Part-nerstvo za mir, kojem je Srbija pozvana da pristupi na samitu Na-toa u Rigi, 29. novembra 2006. godine. Naro~ita pa`wa posve}e-

DOGA\AJI

��ZAVR[EN MANDAT MISIJE EVROPSKE UNIJE ZA MON-ITORING – Pomo}nik ministra za politiku odbrane Du{an Spa-sojevi} primio je 11. decembra delegaciju Misije Evropske unijeza monitoring, koju je predvodila {ef Kancelarije EUMM-a uBeogradu, Aleksandra Vagner. Povod sastanka bio je zavr{etakmandata te kancelarije u Beogradu.

Pomo}nik ministra Spasojevi} pohvalio je rad MisijaEvropske unije za monitoring i zahvalio na profesionalnom an-ga`manu i dobroj saradwi sa Ministarstvom odbrane. On je do-dao i da je siguran da }e dobru saradwu nastaviti prihvatawemdrugih institucionalnih instrumenata Evropske unije. �� POTPISAN PLAN VOJNE SARADWE SA MA\ARSKOM – êtvoro~lana delegacija Ministarstva odbrane Republike Ma-|arske, koju je predvodio na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnusaradwu brigadni general I{tvan \ene{, posetila je 3. decem-bra Upravu za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbraneSrbije.

Tokom razgovora sa na~elnikom Uprave Miloradom Peri-}em, analizirana je dosada{wa bilateralna vojna saradwa irazmatrane su mogu}nosti za weno pro{irewe. Nakon usagla{a-vawa, potpisan je Plan bilateralne vojne saradwe za 2008. go-dinu izme|u ministarstava odbrane Srbije i Ma|arske. �� VOJNOMEDICINSKA SARADWA SRBIJE I NORVE[KE– Zajedni~ka radna grupa za vojnomedicinsku saradwu, u kojoj subili predstavnici Ministarstva odbrane Republike Srbije, Voj-ske Srbije i oruànih snaga Kraqevine Norve{ke, posetila je 3.decembra Centar za specijalnu obuku bolni~ara u Ni{u.

[ef delegacije oruànih snaga Kraqevine Norve{ke pot-pukovnik Pol Robin Gule rekao je tom prilikom da je poseta nor-ve{ke delegacije Ni{u organizovana radi nastavka saradwe saVojskom Srbije i sagledavawa mogu}nosti za formirawe centraza obuku u Ni{u. (Z. M.)�� PLANIRAWE NACIONALNE ODBRANE – U okviru vojno-vojnog programa Ministarstva odbrane Republike Srbije iEvropske komande SAD – Kancelarije za bilateralne odnose uBeogradu, 11. i 12. decembra u Domu Garde u Top~ideru odràn jeseminar „Planirawe nacionalne odbrane”.

Nakon uvodnog izlagawa pukovnika prof. dr Mitra Kova~a,na~elnika Uprave za strategijsko planirawe MO, predavawe jeodrào vi{i vojni saradnik u Institutu za nacionalne strate{kestudije Univerziteta za nacionalnu odbranu pukovnik Majk Bel,koji je govorio o planirawu nacionalne odbrane.

Pukovnik Bel je drugog dana rada odrào predavawe o na~in-ima i sredstvima za planirawe nacionalne odbrane, uskla|ivawu,proceni rizika i finalizaciji strategije, kao i strategiji i plani-rawu snaga. (S. \.)�� SEMINAR O UPRAVQAWU KADROM –U organizaciji Gen-eral{taba Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja, 5. i 6. de-cembra u Domu Garde na Top~ideru odràn je seminar o up-ravqawu oficirskim i podoficirskim kadrom.

Na otvarawu seminara na~elnik Uprave za qudske resurseGeneral{taba Vojske Srbije general-major Petar Radoj~i} oce-nio je da su inostrana iskustva zna~ajna za Vojsku Srbije, jer je utoku razvijawe doktrine upravqawa qudskim resursima i formi-rawe podoficirskog kora.

Tokom seminara ameri~ki predava~i predstavili sumetodologiju upravqawa qudskim resursima u Nacionalnoj gardiOhaja – proces obuke i obrazovawa oficira i podoficira, sis-tem unapre|ewa, vrednovawa, te zavr{etka aktivne slu`be i pen-zionisawa. Bilo je re~i i o odnosima izme|u oficirskog i pod-oficirskog kadra i osobenostima podoficirskog kora u Na-cionalnoj gardi Ohaja.

15. decembar 2007.

DR@AVNI SEKRETARI JEFTI] I MI[ÊVI] U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI

POBOQ[AWE MATERIJALNOG POLO@AJA PRIPADNIKA VOJSKE

Tokom posete Kopnenoj zoni bezbednosti dràvni sekretarMinistarstva odbrane dr Zoran Jefti} obi{ao je baze „Boran-ce“, „Mr~e“ i „Isto~ni Mojstir“, a baze „Trmka“, „[u{wak“ i „Ve-liki trn“ posetio je dràvni sekretar Aleksandar Mi{~evi}.

Dràvni sekretar Jefti} visoko je ocenio organizaciju ina~in rada jedinica 2. brigade Kopnene vojske i obavestio se ouslovima ìvota i rada pripadnika te jedinice angaòvanih naizvr{avawu zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti.

Tokom razgovora u bazama na administrativnoj liniji i u ka-sarnama u Kraqevu, Ra{koj i Novom Pazaru, Jefti} je informi-sao pripadnike 2. brigade o merama i aktivnostima Ministarst-va odbrane, prvenstveno onima usmerenim na poboq{awe materi-jalnog i statusnog poloàja pripadnika Vojske Srbije.

Dràvnom sekretaru Aleksandru Mi{~evi}u su prilikom obi-laska baza predo~eno i stawe, organizacija rada i na~in izvr{a-vawa zadataka na obezbe|ewu administrativne linije prema Ko-sovu i Metohiji, a sagledao je i probleme koji optere}uju ìvot irad pripadnika 3. brigade. Oni su u razgovoru sa Mi{~evi}em is-

poqili veliko zani-mawe za dinamiku re-{avawa materijal-nih, socijalnih i ukup-nih statusnih proble-ma pripadnika VojskeSrbije.

Dràvni sekre-tari Jefti} i Mi{~e-vi} su tokom posetegarnizonima u Ra{komi Topli~kom okruguimali sadràjne raz-govore i sa predstav-nicima lokalne samo-uprave, u kojima je sa-radwa Ministarstvaodbrane i Vojske Sr-bije sa lokalnom samo-upravom ocewena kaoveoma uspe{na.

R. K.

S p e c i j a l n i p r i l o g

12

NOVI RUSKI TENK

CRNI ORAO

J A PA N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

NASTAVAKTRADICIJE

ARSENAL

S AV R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I AV I O N I

UDARNAPESNICA


Velika oskudica finansijskih sredsta-va za razvoj NVO i modernizacijuoruànih snaga devedesetih godina ni-je bila prepreka ruskim nau~noistra-ìva~kim i razvojnim potencijalima

da se bore za naprednu tehnologiju svojihoruànih snaga. [tavi{e, u tom perioduobavqeno je vi{e modifikacija i moderni-zacija osnovnog parka ruskih tenkova seri-je T-64, T-72, T-80, a pojavio se i T-90. Uborbi za preìvqavawe vojne industrijebio je izraèn konkurentski odnos dve naj-poznatije ruske firme – GUP PO „Uralva-gonzavod“ iz Ni`weg Tagila, sa serijom mo-dernizacija tenkova T-72 i malobrojne pro-izvodwe novog T-90, a sa druge strane GUP„Omsk Trans Ma{“ iz Omska sa tenkovimafamilije T-80. Prvi su „{kola“ tenkova sadizel motorima, dok su drugi pristalice ga-snoturbinskih. Na kraju su i T-80 i T-90prihva}eni za naoruàvawe ruske armije.Tako|e, oba su na izvoznoj listi u druge ze-mqe. U su{tini, po borbenim kvalitetimata dva tenka su ravnopravna, sa malim raz-likama i prednostima u detaqima.

Neki vojni komentatori, ne razume-vaju}i kompleksnost tenkovske tehnike,kritikuju ih zbog „neadekvatnih“ tehni~kihre{ewa odre|enih podsistema. Naro~itosu slobodne kritike automata za puwewetopa na podu tenkova. Istina, bilo je ne-

Novi ruski tenkCRNI ORAO 24

Belgijski pi{toq FN pet-sedamUBICA POLICAJACA 30

Automatska pu{ka Heckler & Koch G36REDIZAJNIRANI

KALA[WIKOV 32

Savremeni vi{enamenski borbeni avioniUDARNA PESNICA 36

Vi{eslojna odbrana od balisti~kih projektilaPROTIVRAKETNI [TIT 41

Japanski helikopterski razara~HyugaNASTAVAK TRADICIJE 44

Nema~ke raketne fregate klaseF-125PODR[KA SPECIJALNIM

SNAGAMA 46

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ

CRNI ORAON O V I R U S K I T E N K

Prema borbenim odlikama

crni orao predstavqa

najboqi, ili jedan od

dva-tri najboqa tenka

u svetu. Iako je u fazi

prototipskog razvoja,

~ak i neverne Tome sa

Zapada ocewuju da je po

ukupnim kvalitetima

ispred M1A2 abramsa,

leoparda A5/A6,

leklerka ili ~elinxera.

Crni orao je „punokrvni”

predstavnik tenkova

~etvrte tehnolo{ke

generacije.

ruskih tenkova. One jesu bile u zaostatkuza nekim zapadnim projektilima, ali se nepotencira mogu}nost lansirawa iz topavrlo efikasne POVR, i to do pet kilome-tara daqine. Sem toga, ruski tenkovi susli~nih kvaliteta sa konkurentima iz Na-toa, ali su lak{i za 15 do 20 t i dva dotri puta jeftiniji od zapadnih.

POÊTNA NAGA\AWA

Septembra 1997, na Me|unarodnoj iz-lo`bi NVO u Omsku, pojavila su se dva no-va modela tenkova: T-80U-M1 bars (sne`nileopard – modifikacija T-80U) i crni orao(razvojna oznaka Objekat 640), kao novitenk, na {asiji tenka T-80U. Neki zapadnivojni komentatori su ocenili crnoga orlakao verziju T-80UM2, ali se to nije potvr-dilo. Istina, tada je taj tenk posmatran saudaqenosti 150 m, po ruskim navodima, apo zapadnim sa 500 m. Pri tom, bio je de-limi~no prekrivene kupole sa maskirnommreòm, a top je imao ceradnu navlaku,zbog ~ega se nije mogla dati sigurna ocenao novom sredstvu. To je izazvalo i naga|a-wa oko kalibra topa (135 mm, 140 mm ili152 mm). Nijedno se nije obistinilo. Semtoga, oklopno telo demonstratora imalo jepo {est pari potpornih to~kova, a na izlo-`bi u Omsku 1999. saznalo se da je top ka-libra 125 mm i da prototip tenka ima pro-duènu {asiju sa po sedam pari to~kova.

Ruski zvani~nici su tada nagove{ta-vali kako bi trebalo da se novi tenk od2005. proizvodi u serijama od po 350 jedi-nica godi{we, ali se do sada to nije rea-lizovalo. Ve} je trebalo da se zavr{i iprobna partija – predserijska od oko 50vozila, ali nema potvrde o tome. Za{to?Verovatno da je, pored èqe projektanatada se re{e neke dileme, prevladala potre-ba izvoza u koji se Rusija ukqu~ila (Kipar,Ju`na Koreja), a bilo je zainteresovanih ina drugim stranama.

25

milih i katastrofalnih o{te}ewa, kadabi kumulativni projektil, obi~no krozbo~ne zidove T-72, ili PT mine, aktivira-li municiju u puwa~u. Bivalo je i slu~ajevada kupola odleti desetinu metara od ten-ka. Ali se to doga|alo i abramsima u Ira-ku, iako nemaju takav puwa~.

Ma koji sistem bio primewen, nemaapsolutne za{tite. Tako|e, sumwa se uefikasnost protivoklopnih granata tih

Bilo kako, iako ne leti, ve} brzo pro-mi~e tlom, crni orao po svojim borbenimodlikama predstavqa najboqi, ili jedan oddva-tri najboqa tenka u svetu. Iako je u fa-zi prototipskog razvoja, ~ak i neverne To-me sa Zapada ocewuju da je po ukupnim kva-litetima ispred M1A2 abramsa, leopar-da-2A5/A6, leklerka ili ~elinxera. Nekieksperti ocewuju da je crni orao boqi za1,5 do 1,7 puta od zapadnih partnera.

PREDNOSTI

Bitne odlike, ujedno i prednosti togtenka su da ima najniù vertikalnu pro-jekciju (oko 1,8 m), niù i od samoga kor-pusa leoparda-2A5, oklopnu za{tituidenti~nu ili sigurno boqu, a ukupnu za-{titu (ra~unaju}i eksplozivno-reaktivnioklop – ERO i sistem aktivne za{tite) imatako|e boqu. Kvalitet novih PT projekti-la tipa APFSDS je nivoa najboqih u kali-bru 120 mm, dok su kumulativni projektilii POVR boqih mogu}nosti.

Tenk ima mawu borbenu masu za 12 do15 t, automatski puwa~ topa (na zapadu sa-mo leklerk), ispaquje vo|ene POR na daqi-nama do pet kilometara (5,5 km protiv he-likoptera) i raspolaè arsenalom od petvrsta metaka (ra~unaju}i i POVR).

Dvostruko je efikasniji i preciznijina velikim daqinama, gde postiè verovat-no}u poga|awa prvim projektilom do 80 od-sto, {to je za konkurente samo èqa. Brzi-na ga|awa iz topa je ve}a i od ruskih tenko-va, a u odnosu na zapadne nije za pore|ewa(oni se pune mehani~ki, pa realna brzinanije ve}a od tri do ~etiri met./min).

Gasnoturbinski motori GTD-1000 T,GTD-1000TF i GTD-1250, ugra|eni u serijutenkova T-80, u praksi su pokazali ve}i ste-pen pouzdanosti, mawe otkaza zbog zagu{e-wa pre~ista~a za vazduh. Ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji ruskih tenkova bili su ni-

MAKSIMUM SNAGE

Motor GDT-1250 obezbedio je spe-cifi~nu snagu od 25 KS/t, a novi GTD-1500 od 30 KS/t, {to predstavqa mak-simum kod savremenih tenkova. Velikaspecifi~na snaga neminovno }e se od-raziti na ubrzawa, maksimalnu brzinu(70/80 km/~), prose~nu mar{evsku (65km/~) i sredwu terensku 55–60 km/~.Lako startovawe i zimi, bez ~ekawa dase zagreje, naglo optere}ewe do maksi-muma, duà vo`wa pod visokim forsa-òm, gotovo bez pregrevawa, i drugifaktori u~inili su da je primena gasno-turbinskih motora prevagnula u Rusijinad tradicionalno izvrsnim dizelimakoji su proslavili ratne i posleratneruske tenkove.

Novigasnoturbinski

motor GTD-1500


nik kotrqa~e venca kupole (2,5 m), optimi-zuju raspored ure|aja, posade i nude povo-qan balans mase, zna~ajan prilikom naglogubrzawa ili ko~ewa kupole.

Na krovu iznad automata i municijesme{tene su lako odbacive plo~e, koje pri-likom eksplozije pogo|ene ni{e bivaju od-ba~ene uvis i time se smawi efekat detona-cije municije. Pri tome, ~eli~na pregradaizme|u municije i borbenog odeqewa {titiposadu do nivoa mogu}eg preìvqavawa. Ka-ù, efektivno. Verujemo, ali ne sasvim.

Osnovna struktura oklopa kupole sa-stoji se iz nekoliko slojeva pancirnog ~eli-ka, staklotekstolita, tankih slojeva pancir-nog lima velike tvrdo}e i, verovatno, pu-wewa kvarcnog peska. Prema nedavno obja-vqenim podacima na Internetu (Black EagleMBT, Russian Arms, MILTECH), tzv. Patent RU216933C2, oblik, struktura i pancirna ba-listi~ka za{tita oklopa crnoga orla od dej-stva HEAT i APFSDS projektila (procewene)izgledala bi ovako:

Kupola napred: RHA ~elik 80–100 mm,plus 30 mm oklopa od fiberglasa (STB) puta

mestima, sa poloàja iz kojih su tenkovi~esto bivali poraèni. Podsetimo da ru-ski RPG-7V1, raketom sa tandem-kumulativ-nom bojnom glavom probija oko 750 mm RHAoklopa iza ERO. To prakti~ki zna~i da, ka-da se saberu za{titna svojstva bo~nih{titnika hodnog dela tenka (oko 50–100mm), i na to doda razmak od osnovnog oklo-pa bo~nih zidova tenka, ostaje jo{ 50 mmefektivne probojnosti. Onda nije ni ~udo{to su Ira~ani uni{tavali dejstvom izRPG i tako oklopqene tenkove kakvi suM1A1 abramsi, ili ê~eni i Avganistanciruske tenkove T-72 i T-80.

Oblik, nagib oklopnih plo~a, struk-tura vi{eslojnog oklopa i me|usobni raz-mak, ispuwavawe me|uprostora materija-lima otpornim na dejstvo kumulativnihprojektila, omogu}ili su da bude iskori-{}en maksimum u datoj konstrukciji crnogorla.

ARHITEKTURA KUPOLE

U oblikovawu tenka najprimetnija jearhitektura kupole izra|ene od plo~a za-varenog ~elika, sa velikim nagibima oklo-pa (od 70º do 80º od vertikale). Izduènakupola, prostrana ni{a za municiju i auto-mat za puwewe topa pozadi, te veliki pre~-

èg kvaliteta, ali je posledwih godina taj„hendikep“ otklowen novim termovizijskimsistemima, posebno onim koji se razvijaju ukooperaciji sa francuskim firmama.

PRE@IVQAVAWE NA BOJI[TU

Iskustva iz lokalnih ratova i vojnihintervencija, borbe sa pobuweni~kim, ge-rilskim i teroristi~kim snagama u tzv. asi-metri~nim i urbanim sukobima, masovnokori{}ewe lakih prenosnih PT oru`ja /RBRi POVR/, dirigovanih minsko-eksplozivnihi improvizovanih sredstava, PT mina idrugog oru`ja, s jedne strane, te usavr{a-vawe PT naoruàwa i porast efikasnostiPT municije tenkovskih topova, pokazali suda ne postoji tenkovski oklop koji bi potpu-no za{titio ta vozila i obezbedio preì-vqavawe i opstanak na boji{tu pri napaduna wih iz svih pravaca dejstva. Takvog oklo-pa nema. Zbog toga su ruski konstruktori uprojektovawu crnog orla prednost dalikonstruktivnim, tehni~ko-tehnolo{kim ikoncepcijskim re{ewima, koja }e, u okviruzadate mase tenka od oko 50 t, obezbeditinajvi{i mogu}i nivo za{tite.

Re{ewe je na|eno u konstrukcijskimizmenama kupole i dogradwi oblika telatenka, razme{taju kriti~nih i osetqivihelemenata i ure|aja (municije, goriva...),optimalnom rasporedu mesta ~lanova po-sade, primeni kombinovanih, vi{eslojnihkompozitnih materijala, pored osnovnogoklopa od pancirnih RHA ~elika, dodatnojza{titi sa ERO i ugradwi sistema aktivneza{tite.

Da je zadatak komplikovan i te{koostvariv, pokazuju primeri upotrebe RBR(sistema RPG-7) i drugih kojima su ga|anitenkovi iz svih pozicija, na neo~ekivanim

INOVACIJE

U osnovnoj konstrukciji tog oklopwaka primewena su brojna na-predna re{ewa, po kojima se crni orao razlikuje od ostalih ruskihtenkova, a jo{ vi{e od zapadnih. Te inovacije se ogledaju u potpuno no-vom sklopu i arhitekturi kupole od vaqanih RHA ~elika zavarene kon-strukcije, po ugradwi magacina municije sa automatom za puwewe uzadwu ni{u kupole, umesto na podu kao do sada. Produèno je oklopnotelo za poziciju jednog potpornog to~ka, pa umesto {est, ima sedam pa-ri to~kova. Pomerena je pozicija voza~a iza ulaznog otvora. Ugradwatopa i sme{taj ~lanova posade u odvojene prostore omogu}uje posta-vqawe topa ve}eg kalibra, bez redizajnirawa osnovnog profila ku-pole. Vrlo nagnute plo~e tela tenka, naro~ito kupole, pozitivno uti~una za{titu od PT projektila, a debqi i vi{eslojni oklop krova kupolepovoqniji je za za{titu od projektila koji napadaju odozgo. Nov dizajnimaju dodatni oklop ERO i sistem za aktivnu odbranu tenka od napadaPOVR i lakih prenosnih RBR.

Crni orao ima instalisana optoelektronska sredstvasa termalnom kamerom za no} druge generacije, ugra|en po-mo}ni gasnoturbinski motor GTA-18A, snage 18 kW, za obez-be|ewe dopunskih izvora elektroenergije kada ne radi glavni motor,a nià silueta od tenka T-80 za oko 400 mm ~ini ga najniìm osnov-nim tenkom. Tu nije kraj inovacijama.

Ni{a municije: u~inak krovnih odbacuju}ih panela u slu~aju

pogotka u municiju i eksplozije

Maketa sa kra}om{asijom i varijanta

sme{taja posade utelu tenka

27

5 (h 0,45), plus 5 mm RHA puta 4, plus 60 mmRHA/cos 70º, ekvivalentno za{titi RHAoklopa homogene strukture od 468 do 526mm, plus 198 mm STB, ravno je 666–724 mmefekta RHA. Sa ERO kaktus (h 1,6) proizila-zi de je ukupan efekat za{tite od APFSDSprojektila ravan debqini RHA oklopa od1.070 do 1.160 mm/90º. Po sli~noj metodo-logiji dati su efekti i od projektila HEAT, ioni iznose 1.590 do 1.710 mm RHA.

Bo~ne strane kupole, s obzirom naidenti~nu formu i strukturu, ocewuju se kaoi ~eona. Krov kupole, uz pretpostavku da jenapad odozgo sa podmunicijom kumulativnihprojektila, imao bi za{titnu mo} ravnu 360mm RHA, a od APFSDS i par~adno-razornihprojektila ekvivalent za{tite bio bi ra-van 240 mm RHA. Za ni{u kupole navodi seza{titno svojstvo od municije automatskihtopova (verovatno kalibra do 30 mm).

Na krovu kupole prime}uje se otvorni{anske sprave sa termalnom kameromni{anxije, ve}ih dimenzija (desno) i mawihrazmera panoramska ni{anska sprava ko-mandira (levo). Ulazni otvori imaju ~etvr-taste poklopce. Na sredini kupole prime-tan je zako{eni oblik, malo izdignut iznadkrova, koji je verovatno podignuti deo kro-va, kako bi se obezbedila depresija topa ikod kupole tako male vertikalne projekci-je. Mogu}e da je na|eno re{ewe kao kod ten-ka leklerk, gde se taj deo podiè pri dava-wu depresije.

Raspored dva ~lana posade u niskiprofil kupole, kakav je kod crnoga orla,bio bi problemati~an kada ne bi prostorispod kupole bio oslobo|en automatskogpuwa~a, kakav je u ostalim ruskim tenkovi-ma. No, ako se zna da je unutra{wost kupo-le T-72/M-84/T-80 i T-92S oko 1,85 m³, lo-gi~no je da se i u novom tenku mawak pro-stora kompenzuje u telu tenka.

Oklopno telo demonstratora crnogaorla iz 1997. bilo je identi~no kao i kodtada prikazanog T-80U-M1 bars, sa po {estpotpornih to~kova na obe strane. Ve}1999, na narednoj izlo`bi u Omsku, ovajtenk ima sedam pari potpornih to~kova.Podrazumeva se da je telo moralo bitiproduèno i ono, cene}i dimenzije to~ka udijametru oko 670 mm i potreban razmak donarednog, treba da ima duìnu ne mawu od7,7 m. Kako se i duìna nalegawa gusenicapove}ava (sa 4,28 m na oko 5 m), a {irinaje gotovo identi~na, dolazi se do smawewaspecifi~nog pritiska na tlo (sa 0,92 kg/cm²na 0,86 kg/cm², iako je tenk teì od T-80Uza oko ~etiri tone.

Vi{ak prostora koji se dobio produ-àvawem {asije, sigurno da }e posluìtiza ergonomi~niji sme{taj voza~a, ure|aja,municije van automata, goriva i dr. Zna~ajduèga oklopnog tela pospe{uje ja~i oklopnapred, na podu i boqu za{titu od PT mi-na. Svakako da se konstruktori nisu odre-kli predwe „gumirane keceqe“ za aktivira-we PT mina sa antenskim upaqa~ima, a iprikqu~nog dozerskog noà za samoukopa-vawe.

OKLOPNA ZA[TITA

Posebni podaci o oklopnoj za{tititela tenka nisu objavqeni, osim nekih kojisu aproksimativni. Bo~ne strane i zadwaplo~a se upore|uju sa T-80 (89 mm i 45–50mm pozadi, patos oko 25 do 30 mm i krov iz-me|u 40 i 50 mm). Poznato je da je predwagorwa plo~a (glacis) kod tenkova T-72M1, T-80U i T-90, vi{eslojna, efektivne debqineizme|u 221 i 230 mm, odnosno da pruà za-{titu od HEAT projektila ekvivalenta 650mm, a od APFSDS oko 500 mm. Ali prihvati-mo li presek oklopa kupole kao verovatan,podrazumeva se da se i na {asiji koristi-la sli~na struktura. Iz toga bi se moglopretpostaviti da bi ukupan ekvivalent za-{tite (sa ERO) bio od 666 do 724 mm RHAoklopa od APFSDS projektila, a od HEAT796–854 mm (analogija kupolskog oklopa).Ukoliko prihvatimo te teze, moè se zakqu-~iti da je osnovni oklop crnoga orla ravantenku M1A2 abrams.

Za predwu dowu plo~u postoji podatak

da je wena za{titna mo} ekvivalentna de-bqini 210 mm RHA od projektila APFSDS i250 do 260 mm RHA u za{titi od HEAT pro-jektila. Bo~ne strane tela tenka, ra~unaju-}i i {titnike, procewuju se na ekvivalentza{tite od 150 do 170 mm od HEAT projek-tila druge generacije i 260 do 280 mm odprojektila druge generacije. Prve dve tre-}ine hodnog dela prekrivene su teìm i ve-}im plo~ama ERO. Ra~una se da su efektiv-ne za{tite od HEAT projektila uve}ane za1,5h/90º, tj. 2h/30º, a od APFSDS faktor jeniì – 1,1/90º i 1,2/30º.

Dinami~ka za{tita ili ERO kaktus jenovije generacije efektivniji od ERO kon-takt-V za 1,5 do dva puta. Jezikom brojki:ERO kontakt-V ima efekat za{tite od HEATprojektila ravan 400–500 mm RHA oklopa,a od APFSDS 100–120 mm. Prema drugim iz-vorima (IDR, februar 1997), za{titnavrednost je 500 do 700 mm i 250 do 280 mmod istih projektila. Za kaktus se navode po-daci vrednosti za{tite od HEAT od 500 do900 mm, odnosno od APFSDS 350 do 500 mm.

Navedene brojke govore da je oklopcrnoga orla prakti~ki neprobojan u vi{ezona, za sada, a potvrdu ili negaciju bi mo-gla da verifikuje same ratna praksa.

Procewenu ravnopravnost konkure-nata u oklopnoj za{titi remeti primena ak-tivne za{tite tipa drozd-2 ili arena nacrnom orlu u wegovu korist. Tako|e, zna~aj-nu funkciju ima i deo optoelektonskog ak-tivnog ometawa navo|enih i drugih projek-tila sa sistemom T[U-1 {tora. Su{tinatih sistema za{tite svodi se na fizi~kospre~avawe protivni~kih projektila da sepribliè ili da udare u tenk.

U prvom slu~aju sistem {tora sa de-tektorima laserskog zra~ewa aktivira BDKi stvara aerosolnu zavesu koja je nepro-zirna za laserski zrak ili IC emisije PO-VR. Sa IC emiterima isijava devijantnefrekvencije i „zbuwuje“ neprijateqevePOVR, koje zbog toga proma{uju tenk. U dru-gom slu~aju, drozd-2, pomo}u milimetarskogradara otkriva dolaze}i opasan projektilkoji leti brzinom od 70 do 700 m/s (ili 50do 500 m/s), aktivira lanser protivprojek-tilskih presreta~a i eksplozijom ispredtenka, na nekoliko metara, u odre|enom

ODBRANA OD PRVOG HICA

Visina tenka od oko 1,8 m, na da-qini efikasnog dometa tenkovskih to-pova (2,5 do 3 km) ~ini vidqivim crnogorla pod uglom mawim od jednog hiqa-ditog, pa je krajwe nepovoqno da se tenkpogodio prvim hicem.

Prototip Objekta 640 produène {asije


ni projektili duèg i teèg penetratora odte{kog metala ZBM-42 i ZBM-44 (za wegase pretpostavqa da ima jezgro od legure saosiroma{enim uranom). Najzna~ajniji„adut“ su vo|ene rakete koje se ispaquju iztopa – 9M119 i 9M119M refleks (US/NA-TO kod AT-11/Sniper).

Trenutno-{rapnelski projektil O[Sse tempira elektronskim sistemom prekora~unara i pode{ava da eksplodira na è-qenoj daqini, odnosno visini iznad ciqa uzaklonu, odnosno ispred ili pored naoru-ànog helikoptera kada lebdi, na daqina-ma od jedan do pet kilometara (helikopterega|a i do 5,5 km). Ruske informacije ukazujuda je taj projektil efikasniji od standard-nog trenutnorasprskavaju}eg projektilaOF-19 za ~etiri do pet puta – standardniprojektil ima efikasno dejstvo protiv ̀ ivesile na otvorenom na povr{ini 14 h 8 m (gu-bici do 80 odsto), odnosno 16 h 35 m (gubi-ci do 50 odsto).

Potkalibarni projektil ZBM-42 sapenetratorom od te{kog metala probijaoko 500 mm RHA oklopa na daqini od dvakm, a najnoviji ZBM-44 je efikasniji odprethodnika za 20 odsto (probojnost 600mm oklopa pod istim uslovima). Kumulativ-ni projektil ZBK-29M probojnosti je oko800 mm RHA oklopa.

Sistem za upravqawe vatrom (SUV) sa-drì stabilizatore topa i kupole (elektro-hidrauli~ki za top, elektri~ni za kupolu).Principijelna novost jeste u primeni digi-talizovanog upravqawa sistemom i svimdrugim ure|ajima u borbenom odeqewu kojise oslawaju na SUV. Skra}eno je vreme pri-

trenutku o{te}uje ili uni{tava dolaze}iprojektil. Sa takvom za{titom faktor od-brane od projektila je ravan faktoru 0,9.

Ukoliko se koriste oba sistema, za-{tita se uve}ava za tri do pet puta u odno-su na tenkove bez tih sistema. Za sada jeIzrael najbliì realizaciji sli~nog si-stema, ali do kraja 2006. (sistem ADS Tro-phy) jo{ nije bio u operativnoj upotrebi,ve} se nalazi u zavr{noj fazi probne par-tije. Posedovawe elektromagnetske za{ti-te od PT mina sa beskontaktnim upaqa~i-ma, pretpostavqa se da ima i crni orao,ali nema potvrde o tome. Ipak, treba ve-rovati da je logi~no da je ima, ukoliko seve} primewuje na ostalim novomodifiko-vanim ruskim tenkovima.

VATRENA MO]

Porast vatrene mo}i crnoga orlaostvaren je primenom vi{e zna~ajnih mo-dernizacija i izmena tehni~kih re{ewakod naoruàwa, automata za puwewe topa(novog i prakti~nijeg), novorazvijenom to-povskom municijom boqih performansi iefektivnijeg dejstva, s posebnim naglaskomna modernizaciji ni{ansko-osmatra~kihure|aja za no} primenom modernih termo-kamera druge generacije, te re{ewem da ikomandir moè da ga|a u svim uslovima –dawu, no}u, u pokretu, i da u sistemu „dubl“preuzima upravqawe vatrom. Sistem zaupravqawe vatrom je povezan sa komand-no-informacionim sistemom i dijagnosti-kom preko magistrale podataka, sa kojimasu konektovani sistemi veza i satelitskenavigacije.

Osnovno oru|e – top glatke cevi2A46M, kalibra 125 mm, modifikovana jeverzija baznog modela sa nekoliko poboq-{awa: simetri~na ugradwa cilindara hi-drauli~kih ko~nica topa pozitivno se od-raàvaju na preciznost oru|a, smawuju}iodsko~ni ugao prilikom opaqivawa metka;postavqawe indeksa iznad usta cevi iugradwa kompleta prizmi u ni{ansku spra-vu za rektifikaciju topa bez izlaska posa-de iz vozila (za jedan minut); produèn jevek cevi na oko 700 ispaqenih metaka ve-like po~etne brzine.

Sa topom je spregnut mitraqez PKTM7,62 mm boqih svojstava od PKT. Daqinskiupravqani mitraqez GP49 12,7 mm kord(poboq{ana verzija NSVT mitraqeza) po-stavqen je na desnu stranu kupole, ali tu jesada ni{anxija, a ne komandir. Iz toga mi-traqeza moè da se ga|a iz zatvorenog vo-zila dawu i no}u, i tokom kretawa, na efi-kasnoj daqini od oko 1.500 m protiv lete-lica i do 2.000 m na ciqeve na zemqi.

Bitna novost jeste automat za puwewetopa i sme{taj magacina municije topa zabrzu upotrebu u produènu ni{u kupole.Municija je poloèna horizontalno, lako

PRECIZNOST

Ispaqivawe POVR 9M119 i9M119M iz topa i vo|ewe po laser-skom snopu na daqinama od 100 do5.000 m (protiv helikoptera i do 5,5km), dawu i no}u (oko 3,5 km ili do 5 km,ukoliko su optimalni uslovi), te mogu}-nosti da se ga|a iz pokreta, a i da to~ini i komandir tenka, jesu prednostikojima se ne mogu pohvaliti mnogi ten-kovi Natoa.

Sli~an sistem razvile su Fran-cuska i Izrael, ali do kraja 2006. nijebio u serijskoj proizvodwi. Po ruskoj{emi takvi sistemi su razvijeni u Ukra-jini, Kini i Indiji. Verovatno}a poga-|awa ciqa na krajwem dometu dostiè0,8, a ocewuje se da je efikasnost pro-tiv najnovijih tenkova od 0,65 do 0,88.U konstruktorskom birou „Tula“, podrukovodstvom akademika A. [ipunova,razvijene su POVR 125 mm, za koje se, udostupnim izvorima navodi da im jeprobojnost dostigla 1.000 mm RHAoklopa iza ERO.

se puni top i pove}ana je brzina puwewana 10–12 met./min. Spremi{te }e, vero-vatno, mo}i da prihvati i municiju ve}egakalibra, ukoliko se kasnije pre|e na to re-{ewe, naravno i duè metke, {to je zna~aj-no u slu~aju primene jednodelnih metaka,posebno potkalibarnih. Top raspolaè sa ~itavim arsenalom me-taka – ~etiri vrste, plus POVR, ~ime seusagla{ava re{avawe vatrenih zadatakaprema vrsti ciqeva koje posada ga|a. Po-red standardnog trenutnorasprskavaju}egprojektila OF-19, tu je novi rasprskava-ju}i {rapnelski projektil O[S sa distan-cionim pode{avawem vremena aktivira-wa beskontaktnog upaqa~a, potom modifi-kovani trenutnorasprskavaju}i projektilja~eg eksplozivnog efekta ZOF-26, pa no-va kumulativna municija sa tandem bojnomglavom ZBK-29 i ZBK-29M, te potkalibar-

Novi potkalibarniprojektil ZBM-42 sa

izduènimpenetratorom i

dvostrukim zaptivnimsegmentima

Protivoklopnavo|ena raketa9M119M„refleks-M”125 mm

preme za rad stabilizatora, mawa potro-{wa elektri~ne energije, pove}ana stabil-nost oru|a i brzina navo|ewa (do 40º/s).SUV sadrì sve osnovne elemente kao naj-moderniji sistemi koji su potrebni za brzuobradu podataka, automatsku korekciju od-stupawa od zadatih uslova, uno{ewe po-pravki zbog stawa oru|a, municije, tempe-raturnih elemenata, nagiba i pozicije ten-ka i meteorolo{kih ~inilaca, i drugih.

SUV je povezan sa KIS u jedinstven si-stem prikupqawa, automatske obrade iprenosa podataka potrebnih za ga|awe, di-jagnostiku stawa sistema tenka i jedinice,satelitske navigacije (NAVSTAR/GLONAS).Navedeni i drugi elementi komandovawaprikazuju se na ekranu elektronskog disple-ja i karti terena.

Me|u najva`nijim elementima velikevatrene mo}i su ni{ansko-osmatra~ki ure-|aji. U tome je ostvaren veliki iskorak.

Naga|awa vojnih stru~waka i istupa-wa u pogledu pogonskog agregata crnoga or-la su prevazi|ena. Gotovo da nema dilemeda je model demonstratora 1997. imaoagregat identi~an sa onim u tenku T-80U -gasnoturbinski motor od 920kW GTD-1250,a po najnovijim ruskim izvorima prototip-ski model tenka sa novom {asijom od po 7potpornih to~kova dobio je sna`niji motorGTD-1500 od 1500KS/1100 kW.

Zanimqivo je da su ruski projektantii konstruktori u GUP „V. J. Klimov“ (SanktPeterburg), na istoj kompoziciji baznog mo-

29

wa, ve} zbog procene da savremene i bu-du}e teroristi~ke grupe mogu da do|u u po-sed nuklearnog oru`ja (neutronskog, tako-|e) male snage, a to je dovoqno da se pre-ventivno deluje opremawem tenkova. Tenkje dobio pomo}ni gasnoturbinski motorGTA-18A, snage 18 kW kojim se obezbe|ujeelektroenergija mnogih ure|aja, bez anga-òvawa glavnog motora. Oprema za pod-vodnu vo`wu tenka se podrazumeva jer Ru-sija ima veliki broj reka. Tenk ima dozer-ski no` za samoukopavawe, kao i drugi ru-ski oklopwaci. Klima ure|aj se ve} sadaugra|uje u modernizovane tenkove, a to jesiguran znak da }e se na}i i u kompletuopreme crnoga orla.

Budu}i da se uveliko govori i pi{e,istina sa mawe detaqa, o tenku budu}no-sti – tenku za 21. vek sa celom posadomu korpusu tenka, tzv. T-95 (Objekat 775),a za koji nije definisan vremenski rokzavr{etka razvoja, ostaje otvoreno pi-tawe da li }e Rusi dovr{iti crnoga or-la i po~eti serijsku proizvodwu ili }eodustati i pri~ekati na T-95, koji bi, na-vodno, imao oru|e od 135 ili 152 mm,sa potpuno novom koncepcijom tenka pe-te tehnolo{ke generacije. Sigurnog od-govora nema. Vrlo je mogu}e da }e napre-dovati programi oba tenka, jer se Rusijaozbiqno odnosi prema opremawu svojihoruànih snaga najsavremenijom borbe-nom tehnikom.

Ostaje da se sloìmo sa ocenom ko-ja se isti~e na vi{e strana – da je crniorao, prema sada{wim saznawima, ve-rovatno ja~i od bilo kog tenka koji se da-nas kre}e na raznim stranama sveta. Re~je o „punokrvnom“ predstavniku tenkova~etvrte tehnolo{ke generacije.

Milosav C. \OR\EVI]

dela gasnoturbinskog motora GTD-1.000,razvili ~itavu seriju tih motora, pove}a-vaju}i im snagu, smawuju}i potro{wu i za-dràvaju}i, u osnovi male razlike u masi igabaritima. Na primer, prvi motor je tro-{io 240 g/KS~ goriva, a najnoviji i najja~itro{i 215 g/KS~. Dok je GTD-1250 mase1.450 kg (sa ure|ajima), novi motor je mase1.300 kg. Prednosti i nedostaci gasne tur-bine su op{te poznati. Zanimqivo je da suRusi uspeli da razre{e jedan od najve}ihproblema tih motora – za{titu od pra{i-ne, s obzirom da su veliki potro{a~i va-zduha (od 4 do 5,5 kg/s), {to izgleda ameri~-kim stru~wacima nije uspelo.

TENK ZA 21. VEK

Hodni deo sa sedam pari potpornihto~kova, nezavisno torziono ve{awe, hi-drauli~ni amortizeri, spajawe ~lanaka gu-senica sa gumeno-metalnim osovinicama imogu}nost montirawa gumenih dodataka na~lanke, radi lak{eg kretawa i za{tite as-faltne podloge, neki su od ~inilaca koji go-vore da su odabrana optimalna re{ewa.

Moè se pretpostaviti da se crniorao u serijskoj proizvodwi, pogotovo ka-da se najavquje mogu}nost ugradwe topa ve-}eg kalibra i daqa dogradwa oklopa, ne-}e zadràti na 50 tona mase. Verovatno}e za neku tonu pre}i limit. No, ugradwapomenutog motora ostavqa pristojnu re-zervu snage i za pove}anu masu tenka. Pri-mena hidromehani~ke transmisije i elek-trohidrauli~nog upravqawa, promena ste-pena prenosa bez prekida toka snage, sa-mo pospe{uju ukupnu pokretqivost, mane-vribilnost i mogu}nosti savla|ivawarazli~itih prepreka.

U standardnu opremu tenka predvi|enje ure|aj za NHB kolektivnu za{titu, nezbog bojazni od termonuklearnog ratova-

TERMOVIZIJSKI SISTEMI

Me|u najva`nijim elementima ve-like vatrene mo}i jesu ni{ansko-osma-tra~ki ure|aji. U tome je ostvaren veli-ki iskorak. Naime, u saradwi sa belo-ruskim BELOM i Francuskim firmamaThales, Sagem i Thomson, realizovani susavremeni sistemi sa primenom termo-vizijskih ure|aja druge generacije.

Pomiwe se nekoliko novih ni{an-skih ure|aja koji omogu}uju detekciju ci-qa „tenk“ na daqinama od 4 do 5 km, 7,5km ili 10 km, a identifikaciju objektana daqinama 4 do 5 km i do 7,5 km. Satakvim kapacitetima ni{anskih ure|ajapove}ana je mogu}nost ni{awewa no}uza 1,5 do dva puta u odnosu na original-ne ruske sprave.

U zavr{nom razvoju nalazi se ne-koliko sprava: buklet-M (Catherine),plisa (Catherine-FC), ESSA (Catherine-RC), a ve} je modernizovan ni{an agat-2M. Koji }e od tih sistema definitivnobiti ugra|en u crnoga orla u serijskojproizvodwi, nije poznato. Ali je sa no-vim razvojem eliminisano zaostajawe uprimeni savremenih termovizijskih si-stema u odnosu na tenkove zapada.

Ni{anska sprava ni{anxije


B E L G I J S K I P I [ T O Q F N P E T - S E D A M

Jedna od najstarijih

evropskih fabrika oru`ja,

Fabrique Nationale (FN) iz

Herstala u Belgiji, koja je

proizvela ~uveni pi{toq

Brauning HP 35, pu{ku FAL,

i nama dobro poznati

vojno-dràvni brauning,

svojim novim pi{toqem

FN Five-seveN(FN pet-sedam)

jasno se priklonila

zastupnicima lakih zrna

velike po~etne brzine.

Mediji su taj pi{toq

opisali kao ubicu policajacazbog probojne mo}i metka

SS190.

Jo{ od pronalaska bezdimnog baruta,me|u lovcima, strelcima i qubiteqi-ma vatrenog oru`ja ne prestaju ras-prave o slede}oj temi – stepenu efi-kasnosti te{kih zrna ispaqenih ma-

lom po~etnom brzinom u odnosu na laka zr-na koja lete velikom po~etnom brzinom. Za-stupnici prvog gledi{ta, bar kad je re~ okratkim cevima, oli~eni su u qubiteqimakalibara .45 kolt ili .455 vebli, a poto-weg u pristalicama .357 magnum.

Jedna od najstarijih evropskih fa-brika oru`ja, Fabrique Nationale (FN) izHerstala u Belgiji, koja je, izme|u ostalog,proizvela ~uveni pi{toq Brauning HP 35,pu{ku FAL, i nama dobro poznati vojno-dr-àvni brauning, svojim novim pi{toqemFN Five-seveN (FN pet-sedam) jasno se pri-klonila zastupnicima lakih zrna velikepo~etne brzine.

Sve je po~elo 1989. godine kada jeNato objavio konkurs za novo oru`je na-meweno pozadinskim jedinicama. U skladusa tim, FN je otpo~ela razvojni projektkompaktnog oru`ja, male teìne i umere-nog trzaja, ali je projektni tim oti{ao i

UBICAPOLICAJACA

korak daqe. Po{li su od pretpostavke da}e u 21. stole}u vojnici imati pancir, kaosastavni deo opreme, {to zna~i da bi mu-nicija koju koristi novo oru`je moralaimati odgovaraju}u probojnu mo}. Tako sunastali automat FNP-90 i metak 5,7h28milimetara.

Prema izvorima iz same fabrike,nastala kombinacija bila je do te mereuspe{na da su odlu~ili da izrade i pi-{toq u istom kalibru, namewen osobqukoje nosi automat P-90, a rezultat je FN Fi-ve-seveN.

ODLIKE

Duìna oru`ja iznosi 208 mm, a ce-vi 122,5 mm. Masa praznog pi{toqa je620 grama, a punog sa 20 metaka u okviru760 grama. Ram je izra|en od polimera,u skladu sa modernim trendom, a zatva-ra~ i cev od ~elika. Zatvara~ je obloènpolimerom, tako da se u prvi mah sti~eutisak da je re~ o plasti~nom pi{toqu,~emu doprinosi mala masa, jer je pet-se-dam sa punim okvirom lak{i od gloka 17.

31

grama, a brzina projektila na ustima cevi650 metara u sekundi. Masa metka iznosipribli`no polovinu standardnog metka 9mm para i svoju efikasnost zasniva na ne-stabilnoj putawi nakon pogotka u telo, ka-da stvara {iri kanal ustreline od duìnezrna (iznosi 21 milimetar). Predwa tre-}ina zrna izra|ena je od ~elika, a ostatakod aluminijuma, ~ime je teì{te pomerenounapred, mada to ne uti~e na preciznost.Portparol FN je izjavio da „metak 5,7h28mm premo{}ava zjap izme|u municije zakratke cevi, koju koriste automati i metka.223 Remington, a koji upotrebqava velikibroj modernih vojnih pu{aka“.

Novi metak probija pancir do nivoaza{tite III A, ali ne i umetnute za{titneplo~e, tako da nema preveliku proboj-nost, {to je glavna briga policijskih je-dinica, koje èle da izbegnu rawavawenedu`nih civila ili svojih pripadnikazalutalim projektilima i riko{etom.

Mediji su opisivali FN Five-seveNkao ubicu policajaca (cop killer), zbog pro-bojne mo}i metka SS190. Me|utim, ovaj me-tak nije namewen slobodnoj prodaji, ve}iskqu~ivo za vojnu i policijsku upotrebu.Civilima su dostupni SS195 LF, SS196 SR iSS197 SR, iste brzine ali olovnog jezgra.Pri proceni zaustavne efikasnosti morase imati na umu ne samo masa, ve} i brzi-na taneta koje pri pogotku u meka tkiva is-poqava hidrostati~nu silu, bitan deo uformirawu kanala ustreline.

POUZDANOST

Prema specifikaciji proizvo|a~a,efikasan domet iznosi 50 metara, ali ob-u~eni strelac sa lako}om poga|a pojasnumetu na 200 metara odstojawa, dok trzajiznosi samo oko 60 odsto onog koji nastajepri opaqewu standardnih metaka 9mm pa-ra. Pouzdanost je demonstrirana ispaqi-vawem 500 metaka uzastopno bez zastoja.

Model FN pet-sedam nudi potpunonovi koncept pi{toqa i metka koji jo{ ni-je univerzalno prihva}en u vojnim i poli-cijskim krugovima. Ako se to dogodi, predwim je sigurno lepa budu}nost.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

Dr{ka pi{toqa je fino ~ekirana sastrane, spreda i pozadi, pa oru`je sigur-no leì u mokroj i oznojenoj {aci. Utvr-|iva~ okvira nalazi se samo sa levestrane, ali se moè premestiti na su-protnu, mada levoruki strelci imaju obi-~aj da utvr|iva~ pritisnu sredwim pr-stom, ako je sme{ten na levoj strani. Mu-{ica je fiksirana, a zadwi ni{an je mi-krometarski podesiv po visini i pravcu,a to je od posebnog zna~aja s obzirom naefikasan domet zrna 5,7 milimetara.

Ustavnik navlake sme{ten je iznad iunazad u odnosu na utvr|iva~ okvira, aispred wega u istoj visini je poluga ko~-nice, koja se nalazi sa obe strane ramai pomera se kaìprstom ili prstima su-protne {ake. Ispred ko~nice, sa levestrane rama, sme{tena je poluga za ras-klapawe pi{toqa. Sve komande na oru`-ju su svetle boje, tako da su jasno uo~qiveu odnosu na antracit boju polimera odkog su izra|eni ram i omota~ cevi.

Sa leve strane zatvara~a, nasuprototvoru za izbacivawe ~aura, nalazi se

KORISNICI

Za sada su FN Five-seveN usvojilebelgijska jedinica za specijalne na-mene SFG, francuska protivterori-sti~ka jedinica GIGN i vi{e SWAT(SAJ) timova u ve}im gradovima SAD.

Prema nepotvr|enim izve{taji-ma, usvojila ga je i Tajna slu`ba SAD(US Secret Service), koja je zaduèna zaneposredno obezbe|ewe predsednika.

PROBOJNOST

Proizvo|a~ tog pi{toqa isti~e dametak 5,7 mm probija standardni PASGTpancir do odstojawa od 300 metara,PASGT {lem na 240 metara, a CRISATpancir, koji se izra|uje od kevlara i ti-tanijuma, do odstojawa od 100 metara.

indikator metka u cevi. Sama cev imapredvi|eno trajawe od 20.000 ispaqe-nih metaka. Na dowoj strani predweg de-la rama je Pikatini {ina, na koju se mo-gu montirati takti~ko svetlo ili laser-ski ni{an, odnosno obeleìva~.

Pi{toq funkcioni{e po modifiko-vanom Brauningovom principu, povrat-nim trzajem pri zabravqenom zatvara~u.U okvir staje 20 metaka, a postoje i oniod 10 metaka za kupce u pojedinim drà-vama SAD u kojim je na snazi ograni~ewebroja metaka u okviru.

Metak 5,7h28 mm najboqe se moèokarakterisati kao malokalibarski metaksa centralnim paqewem. Masa zrna je 2,02

Automat FNP-90

Od konstruktorskog biroa zahtevano jeda pu{ka i odeqenski pu{komitraqez buduako ne isti onda bar sli~ne konstrukcije,zbog pojednostavqewa logisti~ke podr{kejedinicama i radi lak{e obuke qudstva.

RAZVOJ

Razvoj tog oru`ja zapo~eo je pod nazi-vom „projekat 50”. Prema Bundesveru, tre-balo je to da bude lagana, izdr`qiva i pre-cizna automatska (juri{na) pu{ka klasi~-nog oblika u kalibru Natoa 5,56h45 mm, samogu}no{}u prilago|avawa na municiju7,62 mm (koja se tada uveliko koristila ujedinicama Natoa) i promenom nekih delo-va i kalibra 9 mm u obliku automata.

Ubrzo je komisija za razvoj nove auto-matske juri{ne pu{ke i odeqenskog pu{ko-


Po~etkom devedesetih godina Nema~kaje intenzivno po~ela rad na razvojunove doma}e porodice juri{nih pu-{aka i pu{komitraqeza. Bundesverje procenio da se posle ujediwewa

dve Nema~ke odnos bitno mewa ne samo natlu Evrope ve} i svetu. Vojska je smatralada je sa promenama po~ela nova era i usamom Natou i da }e od tada Bundesverimati zna~ajniju ulogu, ali i druge obave-ze kao {to su u~e{}a u me|unarodnim voj-nim misijama. Zbog toga je trebalo razvi-ti novo pe{adijsko naoruàwe sa kojim binema~ki vojnici u eventualnim sukobimauspeli da obezbede odgovaraju}u vatrenumo} i pouzdanost u eksploataciji u svimvremenskim i meteorolo{kim uslovima uodnosu na protivnika.

Nemci nisu trì{tu

ponudili nikakvo novo,

revolucionarno re{ewe,

ve} apsolutno suprotno,

ne{to {to je provereno i

pouzdano, ali u kombinaciji

sa ultramodernim lakim

materijalom i savr{enom

izradom. A danas ne moè

da se snimi nijedan film u

kome se pojavquju

specijalci, a da oni nisu

naoruàni upravo sa G 36 Kili G 36 C.

REDIZAJNIRANIKALA[WIKOV

A U T O M A T S K A P U [ K A H E C K L E R & K O C H G 3 6

mitraqeza imala pune ruke posla. Stigloje deset modela automatskih pu{aka i se-dam modela pu{komitraqeza, a trebalo jeodabrati dva koja }e biti detaqno opito-vana. Ubrzo je i to re{eno. U Opitni cen-tar 92 u gradu Meppen pristigla su po dvamodela za oba tipa oru`ja. Testirawa subilo dugotrajna i po nekoliko puta ispiti-vani su svaki deo, svaka mogu}nost oru`ja usvim vremenskim i meteorolo{kim uslovi-ma. Pobedio je H&K G 36.

Na~elnik Uprave za naoruàwe pot-pisao je, 8. maja 1995, dozvolu za uvo|eweu naoruàwe nove automatske (juri{ne) pu-{ke i odeqenskog pu{komitraqeza. Obamodela dobijaju nove, vojne oznake i auto-matska (juri{na) pu{ka postaje poznata kaoG 36 (Gewer – pu{ka), a pu{komitraqezMG – 36 (Maschinengewehr – pu{komitra-qez). Dakle, odlu~eno je da stari modelH&K G3 (koji ima vaqkasti zatvara~ i ka-libar 7,62 h 51 mm) bude zamewen mla|imG 36, kalibra 5,56 h 45 mm, ~iji se prin-cip rada zasniva na obrtno-~epnom zatva-ra~u i pozajmici barutnih gasova.

Ali, ako se samo malo boqe pogleda,ta novoizabrana pu{ka za nema~ki Bunde-sver nije ni{ta mawe nego redizajniranilegendarni ruski kala{wikov AK 47. Iakoje nema~ka pu{ka, odabirom materijala,dimenzijama i izgledom razli~ita od ruskoguzora, malo se toga na woj su{tinski mogloizmeniti. Ipak, neki stru~waci tvrde daako je neko imao moralno pravo da uzme ru-sku legendu i po uzoru na wu napravi novu imnogo savremeniju pu{ku, onda je to ipakfirma „Heckler & Koch” (H&K). Jer, isti tiizvori tvrde da je davne 1947. godine i samKala{wikov po uzoru na nema~ku STG 44razvio ili usavr{io svoj AK 47. Koliko utome ima vatre, odnosno dima, zna samokonstruktor Kala{wikov.

OSOBENOSTI

Pu{ka ima 480 mm dugu cev u kojoj je{est `lebova i poqa, te korak uvijawa od178 mm. Cev je sa unutra{we strane tvrdohromirana, {to zna~i da iz we mogu da seispaquju zrna ~ija teìna ne prelazi 80grejna.

Pozajmica barutnih gasova vr{i sena predwem delu cevi, gde je komora ba-rutnih gasova spojena kanalom sa cevi.Preko tog spoja odvodi se mali deo barut-nih gasova na gasni klip, u komoru barut-nih gasova, a sam gasni klip preko nosa~apokre}e zatvara~.

Zatvara~ je obrtno-~epnog tipa i imana sebi ni mawe ni vi{e nego {est bra-davica, koje se rotiraju za 90o. U toku po-vratnog trzaja, glava zatvara~a se kre}epreko vo|ice i tako se vr{i bravqewe. Ru~ica zatvara~a nalazi se na gorwem de-lu nosa~a zatvara~a i ona je sklapaju}a sa

33

SKRA]ENI MODELI

Najpre su razvijene automatska pu{ka sa oznakom G 36 i odeqenski pu{komi-traqez MG 36, a ubrzo je Komandi specijalnih snaga (KSK) isporu~en i novi modelG 36 K. Slovo K se slu~ajno poklopilo sa na{im u zna~ewu re~i „kra}i” ili „krat-ki”. I zaista, originalna verzija G 36 je skra}ena i to od cevi, pa su predwi ruko-hvat i razbija~ gasova odmah morali druga~ije da izgledaju, ~ak i da funkcioni{u, izprostog razloga jer iako je je cev smawena, na oru`je su morali da se stave odre|e-ni dodaci koje koriste specijalne jedinice prilikom upada u mra~ne, neosvetqeneprostorije – IC ni{an, takti~ko svetlo...

I taj model je bio duga~ak za specijalne jedinice, pa je firma H&K razvila inajkra}u verziju iz familije G, koja je dobila oznake G 36 C (Comando). Ta zadwaverzija je ultrakratka, naro~ito kada je kundak preklopqen, jer to oru`je po dimen-zije spada u kategoriju automata, a raspolaè balisti~kim mogu}nostima kalibra.223 Rem.

Kada se ovo oru`je spoji sa posebnom vrstom municije kao {to su na primer„Winchester Ranger-Frangible” ili „Hornadu Tactical Applikation Police”, onda postaje do-bitna kombinacija za re{avawe tala~kih situacija u zatvorenoj prostoriji. Za{toba{ ta municija? Samo iz dva razloga – predaje mnogo ve}u energiju na ciqu, a pritome je mnogo mawe opasna za okolinu.

spoqne strane. To je u~i-weno sa jasnim ciqem da delo-vi oru`ja ne izlaze jako iz gabaritaoru`ja. Kako nosa~ zatvara~a i zatvara~imaju ~vrstu uzajamnu vezu, moè se, u slu-~aju zastoja, repetirati pomo}u ru~ice,odnosno otkloniti zastoj.

Ku}i{te ili obloga cevi izra|ena jeod plasti~ne mase oja~ane staklenom vu-nom, isto kao i ve}ina delova na G 36 pu-{ci. Obloga je trouglastog oblika (ne{tosli~no kao kod AR 15, ali mnogo uì u do-wem delu i komotnija prilikom dràwa) inamewena je da u svakom trenutku za vre-me eksploatacije za{titi strelca, odno-

sno wegovu ruku. Sa gorwe stra-ne i u sredini sa dowe strane nalaze se

otvori koji sluè za hla|ewe cevi. Sapredwe strane je otvor u koji se sme{ta-ju usta cevi sa ili bez razbija~a gasova.

Iza razbija~a gasova na nekolikocentimetara od same obloge nalazi seutvr|iva~ noà. Wega ima samo osnovnimodel oru`ja, jer svi ostali imaju skra}enucev, i to toliko da se iz obloge vidi da vi-ri samo razbija~ gasova. Iza obloge je ku-}i{te spojeno sa telom sanduka u kome senalazi leì{te za okvir, pi{toqski ruko-hvat, brava za otvarwe i zatvarawe kunda-ka, a sa unutra{we strane je vo|ica za kre-

Najkra}averzija iz

familije Gdobila je oznakuG 36C-Comando


je puno polagala u to oru`je jer su prime-wena neka revulucionarna re{ewa u pu-wewu oru`ja i u sastavu metka. Naime,okvir sa municijom postavqen je u pravcuga|awa sa gorwe strane oru`ja, dok su uokviru meci okrenuti pod uglom od 90 ste-peni u odnosu na pravac ga|awa. Zatva-ra~ je re{en tako da je okretao municiju itek tada se ubacivao u leì{te metka. No,to nije bio problem.

METAK BEZ ÂURE

Problem zbog koga se odustalo jestenovi metak. Re~ je o metku bez ~aure, gde jesam barut bio presovan u obliku ~aure.Zbog temperature zatvara~a i predleì-{ta metka, ~esto je dolazilo do prevre-menog opaqewa (zbog aktivirawa barut-nog puwewa), pa i do nesre}a, zato se kaoepilog – odustalo od projekta G 11.

I pored po~etne strepwe, na kraju jesve ispalo dobro po firmu. Trì{tu nisuponudili nikakvo novo, revolucionarnore{ewe ve} apsolutno suprotno, ne{to{to je provereno i pouzdano, ali samo ukombinaciji sa ultramodernim lakim ma-terijalom i savr{enom izradom.

Nije izostao ni uspeh na trì{tu.Bundesver je naru~io veliku koli~inu zasvoju armiju i proizvodwa za doma}u vojskuve} je prema{ila 150.000 komada. PoredNemaca, ogromnu koli~inu naru~ili su i[panci kako bi prenaoruàli svoju vojskusa familijom G oru`ja. Pored wih, pozna-to je da su i neke armije naoruàle svojespecijalne jedinice sa modelima G 36 K iG 36 C, a ta pu{ka se sve vi{e i ~e{}e vi-|a i kao naoruàwe mirovnih snaga {iromsveta. Sem toga, ima i svoju filmsku pro-mociju – ne moè da se snimi nijedan è-stok film u kome se pojavquju specijalnevojne jedinice, a da oni nisu naoruàniupravo sa G 36 K ili G 36 C.

I{tvan POQANAC

tawe zatvara~a. Cev se jednostavno uvr}es predwe strane pomo}u slepog navrtwa.

Sa gorwe strane je poklopac sandu-ka (skroz pozadi, odmah iznad pi{toq-skog rukohvata) na kome je pomo}u tri vij-ka u~vr{}en opti~ki ni{an u obliku re-fleksnog ni{ana (ima uve}awe tri puta).Od opti~kog ni{ana prema cevi monti-rana je ru~ica za no{ewe pu{ke koja jeopremqena „Pikatinijevom” {inom zamontirawe optoelektronskih ure|aja zani{awewe, osmatrawe, obeleàvaweciqeva i merewe daqine dawu i no}u.

Sanduk je sa zadwe strane zatvoren ito onemogu}ava prqawe unutra{nosti. Unu-tar sanduka nalazi se povratna opruga savo|icom. Na samom zadwem delu poklopcasanduka je brava kundaka koja omogu}avapreklapawe, odnosno, zatvarawe kundakauz desni bok oru`ja. Rukohvat je pi{toqskibez anatomskog oblika, ali postavqen poduglom i sadrì okida~ i radnu ko~nicu uprostoru branika obara~e.

MODULARNOST

Poluga selektora vatre je obostranai veoma pristupa~na sa obe strane oru`ja.Ima tri poloàja i to S – Sicher, zako~eno;E – Einzelfeuer, pojedina~na paqba, i F – Fe-uerstoss, rafalna paqba. Okida~ je veliki,a branik obara~e prostran pa omogu}avaeksploataciju oru`ja i kada vojnici nosezimske debele rukavice.

Prilikom kontrole oru`ja (da li imametka u cevi), zahvaquju}i poluzi koja se na-lazi ispod samog okida~a, moè da se zako-~i zatvara~ u otvorenom – zadwem poloà-ju, i ako se u oru`ju ne nalazi prazan okvir.

Za okvir bismo mogli jednostavno dakaèmo – „ni{ta novo”. Povijen je i pri-ma 30 metaka. Napravqen je od prozirneplastike, otporne na udarce, visoke tem-

perature. Na samom okviru postoji drà~koji omogu}ava spajawe dva, odnosno triokvira, radi brèg puwewa i pra`wewaoru`ja.

Pu{ka se isporu~uje sa duplim rem-nikom. On je podesiv i omogu}ava nekoli-ko na~ina no{ewa oru`ja. Moè da se no-si na svaki klasi~an na~in, na le|ima kaoranac, ili ispod pazuha (uvek spreman zaupotrebu) itd.

Celokupna familija modela G oru`-ja je modularnog tipa, {to zna~i da su me-|usobno izmewivi. Tu je i {irok spektardodatne opreme kao {to su na primer pot-cevni baca~ granate AG 36, razli~iti oki-da~i, okviri kapaciteta od 30 pa do 100metaka, monta`ne {ine tipa „Pikatini” itipi~ni ni{ani za nema~ku sredinu i we-no oru`je firme „Zeiss/Hensoldt”.

Kada je re~ o ni{anu, od samog po~et-ka se znalo i odustalo od klasi~nih meha-ni~kih, ali se ostavila rezerva da se ioni montiraju po potrebi naru~ioca.Firma „Zeiss/Hensoldt” razvila je speci-jalno za familiju G 36 laki, kompaktni iizuzetno otporni ni{an. Taj ure|aj se na-lazi na samom zadwem delu oru`ja, ta~ni-je na kraju ru~ice za no{ewe, i sastoji seod kolimatorskog ni{ana (sa poja~iva~emsvetlosti bez uve}awa), ni{ana sa pove-}awem od tri puta, i posebnom skalom zamerewe daqine pa ~ak i kod pokretnih ci-qeva. Dok je ni{an sa osvetqenom ta~ki-com alat za dejstvo na borbenim odstoja-wima do 200 m, ni{an koji uve}ava kori-sti se od 200 do 800 metara. Pomo}u pa-sivnog ni{ana „Zeiss/Hensoldt”, prilago|e-nog dnevnoj ni{anskoj spravi, mogu}e je idejstvo no}u.

Iako je „Heckler & Koch” renomiranafirma, oni su u ovaj projekat u{li sa ma-lom dozom rezerve – zbog neuspeha pret-hodnodnog projekta nazvanog G 11. Firma

VISOKI ZAHTEVI

Dok su je ispitivali, familija Goru`ja pro{la je silna maltretirawa.Naime, pedantni i precizni Nemcizahtevali su veliku preciznost iz sva-kog modela oru`ja. Na rastojawu od100 metara G 36 trebalo je da ispalipet metaka (pojedina~na vrsta paqbe)i da ostvari sliku pogodaka do 120 mmsa uobi~ajenom municijom 5,56 h 45mm, koja ima punu ko{uqicu i teìnu od55 grejna, oko 3,6 grama. No, zahvaqu-ju}i renomiranim firmama kao {to su„Heckler & Koch” i „Zeiss/Hensoldt” sva-ko oru`je na streli{tu ispuwavalo jepostavqeni zadatak, ~ak i duplo ispodzadate vrednosti – G 36 C je sliku po-godaka grupisala na svega 60 mm.

Branik obara~e je prostran pa omogu}ava eksploataciju oru`ja i kada vojnici nose zimske debele rukavice

Proteklihgodina inèwerifrancuske agen-cije za odbrambe-na nau~na istra-ìvawa – ONERA(Onera) bili suangaòvani narazvoju nove ge-neracije mikro-bespilotnih si-stema. Najvi{e pa`we po-sve}eno je zavr{etku dvaprojekta tih letilica podnazivom mavdem i reman-ta, ~iji se prvi probniletovi o~ekuju po~etkomidu}e godine.

Re~ je o mikrobespi-lotnim letilicama, namewenim tak-ti~koj primeni pre svega u urbanom podru~ju, odnosno borbiprotiv terorizma i suzbijawu kriminala. Velik interes za mi-kroletelice Onerainih inèwera pokazali su francuska po-licija, kopnena vojska i ratna mornarica.

Razvoj mavdema pokrenut je u okviru projekta koji finan-sira European Defense Agency sa ~etiri miliona evra, a koji je,uz francuske inèwere, okupio stru~wake iz [panije, Norve-{ke i Nema~ke. Mavdem je u stvari VTOL (Vertical Take off andLand) mikroletelica sa ~etvorokrakim rotorom dijametra 50cm. U vazduhu }e mo}i da provede do 40 minuta, sa maksimalnimdoletom do 5 km, a ima}e mogu}nost i da lebdi u mestu oko 15minuta. Pokreta}e ga elektromotor s litijum-sulfidnim bate-rijama teìne oko 50 grama. Korisni teret }e biti videokame-ra teìne 15 grama i audio-video data-link sistem teìne oko10 grama i dometa do jedan kilometar.

Uz mavdem, Onera je tokom juna ove godine predstavilajo{ jedan projekat. To je remanta, tako|e, mikrobespilotna le-tilica s pomi~nim krilima. Duìna letilice je 15 cm, a teìsvega nekoliko grama. B. N

Prepoznavawe snaga je postalo veoma va`no u borbenimoperacijama koje se danas izvode uz dalekometno oru`je velikepreciznosti. Ukoliko posada nekog borbenog sistema ne prepo-zna i pravilno ne identifikuje snage na boji{tu, postoji velikamogu}nost tzv. prijateqske paqbe, odnosno nenamernog napadana svoje snage, ~esto uz tragi~ne posledice. Zbog toga su istra-ìva~i ameri~ke laboratorije Sandia National Laboratories raz-vili sistem za identifikaciju Athena. Re~ je o posebnom ure|a-ju koji u slu~aju osvetqavawa radarom automatski odgovaraidentifikacijskom porukom.

Ure|aj se postavqa na vozila raznih vrsta i tipova i omo-gu}ava wihovu preciznu identifikaciju tokom borbenih aktiv-nosti. Ako bilo koja letilica tokom izvr{avawa borbenog za-datka radarom osvetli podru~je planirano za napad i ako natom podru~ju ima vlastitih vozila opremqenih identifikacij-skim ure|ajem Athena, ona }e odmah poslati identifikacijskuporuku pilotu koji }e tu poruku primiti kao upozorewe da tamoima vlastitih ili savezni~kih snaga.

Athena je mali i jevtin sistem, a wegova se upotreba jedno-stavno integri{e u postoje}e radare na vazduhoplovima. Takose, uz mawu nadogradwu ve} postoje}e opreme, omogu}ava jedno-stavna detekcija prijateqskih snaga. Iako je sistem za sada za-mi{qen za upotrebu s radarima naletelicama, uskoro se o~ekujewegova modifikacija za upotre-bu na tenkovima i drugim borbe-nim vozilima kopnenih snaga.

B. N.

P R I J A T E Q S K A P A Q B A

A V I O N A M F I B I J A

Ruski avion amfibija A-40 albatros, prema obja{wewimaiz ruskih vojnih krugova, najve}i je i jedinstveni avion koji uzle}ei sle}e na vodu i zemqu. Namewen je za borbu protiv podmorni-ca, a moè da izvodi dejstva dawu i no}u, u svim meteorolo{kimuslovima i puni se gorivom za vreme leta. Posada je sme{tena uhermeti~koj kabini sa dva odeqewa: u jednom su trojica pilota, au drugom osam operatora podsistema upravqawa.

Avion je snabdeven modernim sistemom za upravqawe,potragu, otkrivawe, pra}ewe i uni{tavawe podmornica zavreme wihove plovidbe pod vodom, nad vodom ili zaustavqe-ne na dnu mora. Za tu svrhu, taj avion snabdeven je hidrofo-

nima i drugim hidroakusti~nim, elektronskim i ra~unarskimsredstvima.

Avion je naoruàn raketama vazduh-voda, torpedima, mina-ma i dubinskim bombama koje mu omogu}avaju uni{tavawe pod-mornica samostalno ili u sadejstvu sa drugim letilicama iliplovnim objektima. Albatros leti maksimalnom brzinom 760km/~as, na maksimalnoj visina leta od 9.700 m, borbeni radijusdejstva mu je vi{i od 2.000 km. Ima po~etnu teìnu od 86 tona, anosi borbena sredstva od 6,5 tona. Duìna aviona je 43,84 m,visina 11,07 m, raspon krila 41,62 m, a pokre}u ga dva turbo-reaktivna motora. B. N.

M I K R O B E S P I L O T N E L E T E L I C E

V35. Ona se u stru~noj {tampi ozna~ava kaoSu-35-1 ili kao Su-35 BM. Prvi od triprototipa predstavqen je na avio-salonuMAKS 2007.

U odnosu na prethodnika, Su-35 BModlikuje ~istija aerodinami~ka linija na-stala uklawawem kanar upravqa~kih po-vr{ina. Primenom novih, pre svega kom-pozitnih materijala, znatno je olak{anapostoje}a konstrukcija aviona. Time jestvoren prostor za dodatnu koli~inu go-riva i ubojnih sredstava. Pogonsku grupupredstavqaju dva motora sa otklowenimvektorom potiska tipa saturn 117 S, koji}e biti primeweni i na novom ruskom lov-cu pete generacije koji se trenutno nalaziu razvojnoj fazi.

Pretpostavqa se da }e primenom sna-`nijih motora (potisak na forsaù iznosioko 142 kN, {to je za 16 odsto vi{e u odno-su na standardni AL-31F) novi Su-35 pose-dovati karakteristiku superkrstarewa. Utaj avion }e biti ugra|en i novi radar tipaIrbis-E sa faziranom antenskom re{et-kom. Kako proizvo|a~ navodi, Irbis-E mo}i}e da prati 30 ciqeva u vazduhu i omogu}iistovremeno dejstvo na osam. Pored noveavionike, Su-35 BM }e nositi i novu gene-raciju ubojnih sredstava. Naro~ito zani-mqiv je projektil vazduh-vazduh tipa KS-172(RVV-L), dometa od oko 400 kilometara!

36

i{enamenski borbeni avioni pred-stavqaju udarnu pesnicu savremenihvazduhoplovnih snaga, ali i najpro-fitabilniji proizvod savremene va-zduhoplovne industrije. Zbog toga se

wihovom razvoju i usavr{avawu poklawaizuzetno velika pa`wa. Premda se potpu-no novi tipovi letelica danas retko poja-vquju, de{avawa u toj kategoriji vazduho-plova su, i pored toga, veoma dinami~na.Relativno stari (ali i noviji) modeli avi-ona usavr{avaju se iz dana u dan, ~ime sewihove karakteristike i borbene mogu}-nosti konstantno pove}avaju. U takvoj situ-aciji pojedini tipovi vi{enamenskih bor-benih aviona egzistiraju u desetinama va-rijanti. Gotovo svakodnevno se pojavquju inove oznake {to, pored ukazivawa na kva-litativni pomak, stvara i odre|eni mar-ketin{ki efekat.

Ovom prilikom predstavqamo aktu-elne varijante najpoznatijih tipova vi{e-namenskih borbenih aviona, wihov statusi pravce daqeg usavr{avawa.

RUSKE UZDANICE

Ruska vazduhoplovna industrija danasse na trì{tu prevashodno pojavquje saderivatima aviona Su-27/30 i MiG-29.Familiji aviona Su-27/30 tokom prote-kle godine pridruìla se nova verzija Su-

15. decembar 2007.

S A V R E M E N I V I [ E N A M E N S K I B O R B E N I A V I O N I

Usavr{avawe postoje}ih

tipova vi{enamenskih

aviona u velikoj meri je

sli~no i na istoku i na

zapadu. Pa`wa se poklawa

razvoju i ugradwi AESA

radara, koji }e ozna~iti

veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija

mre`ne opreme

kqu~ne za informacijsku

superiornost. Nivo

digitalizacije prostora

u kabini konstantno se

pove}ava, a otvorena

arhitektura avionike

omogu}ava lak{u

integraciju nove opreme.

UDARNAPESNICASu-30

37

Model MiG-35 predstavqa posled-wu varijantu familije aviona proiza{leiz MiG-29. Konkretno, re~ je o daqemusavr{avawu verzija MiG-29M/M2 iMiG-29K/KUB. Premda se oznaka prvi putpojavila jo{ pre desetak godina, dobilaje na aktuelnosti tek pro{le godine – saindijskim tenderom za novi vi{enamen-ski avion koji }e zameniti zastarele le-telice tipa MiG-21.

Avioni familije MiG-29 bili su to-kom devedesetih godina u senci daleko uspe-{nijeg Su-30. Izostanak prodaje zna~io jeusporen razvoj, a posledi~no i slabiju kon-kurentnost. Me|utim, po~etak ove decenijenajavio je veliki preokret u trì{noj po-ziciji aviona MiG-29. Naruxbine Jemena,Indije (mornari~ka verzija MiG-29K), Al-ìra i naposletku Libije udahnule su noviìvot popularnoj letelici. Ta sredstvaomogu}ila su korporaciji MiG da nastaviradove na stvarawu novih, mahom vi{ena-menskih varijanti.

Rusi MiG-35 svrstavaju u borbeni avi-on „4++“ generacije. Demonstrator te va-rijante predstavqen je na izlo`bama u In-diji i Rusiji, a izveden je iz ~etvrtog proto-tipa aviona MiG-29M (br. 154) proizvede-nog jo{ 1990. godine. Premda je u konkret-nom slu~aju re~ o dvosedu koji se na sajtuproizvo|a~a ozna~ava kao MiG-35D, jedno-sed se ne}e mnogo razlikovati. Ta letelica}e imati istu strukturu, ali }e umesto zad-we kabine biti postavqen gorivni rezer-voar zapremine 600 litara.

Ukoliko MiG-35 u|e u serijsku proiz-vodwu wegovu pogonsku grupu sa~iwava}emotori RD-33MK, koje osim ve}e snage uodnosu na prethodnike (88,3 kN) odlikujei ve}i ìvotni vek (4.000 sati) i mogu}-nost ugradwe izduvnika sa vektorisanomsilom potiska. Izduvnici zasada mogu dase otklawaju ±15° po vertikalnoj osi i±8° po horizontalnoj osi. Wihove karak-teristike ispitane su sa prethodnom ver-zijom ozna~enom kao MiG-29 OVT. MiG-35

me SAAB odlu~ili su se za ugradwu novogmotora tipa F-414 snage 96 kN koji se tre-nutno primewuje na avionima F/A-18 E/F. Uodnosu na postoje}i F-404 tj. RM-12 taj mo-tor pruà 35 odsto ve}i potisak. Kao op-cija razmatra se i ugradwa ure|aja za vek-torisawe potiska.

Umesto postoje}eg radara o~ekuje se,shodno trendovima, ugradwa radara sa ak-tivnim elektronskim skenirawem koji raz-vija „Erikson” pod oznakom NORA. U~e{}eu ovom programu potpomaù Norve{ka iDanska, jer one gripen nove generacije po-smatraju kao potencijalnu zamenu za vla-stite F-16, odnosno kao alternativu ame-ri~kom F-35A (trenutno u fazi opitovawa).

EVROPSKI TAKMACI

Evropski lovac ~etvrte generacije eu-rofajter (Eurofighter) zajedni~ki je proiz-vod Nema~ke, Italije, Velike Britanije i[panije. Taj avion se u Velikoj Britanijinaziva tajfun, u Nema~koj i [paniji gaozna~avaju kao EF2000, a u Italiji F2000.

Pored 620 aviona koje su naru~ile tedràve, za eurofajter su se odlu~ili i Au-strija (15 aviona) i nedavno SaudijskaArabija (72 aviona), u ugovoru vrednom6,4 milijarde evra. Do avgusta 2007. godi-ne izra|eno je 127 aviona koji su ve} uoperativnoj upotrebi. Budu}i da je euro-fajter inicijalno projektovan za lova~kezadatke, integracija sredstava vazduh-ze-mqa vr{i se naknadno, o ~emu govore ioznake tzv. blokova. Tako na primer ozna-ka Block 5, koja ide uz naziv aviona, ukazu-je da je vazduhoplov koji pripada tom stan-dardu/seriji sposoban da dejstvuje preci-zno vo|enim sredstvima po ciqevima nazemqi. U ovom momentu Block 5 moè dapodve{ava kontejner litening (objediwavaFLIR ure|aj, TV kameru, laserski daqino-mer i laserski osvetqiva~ ciqa) i prime-wuje laserski/GPS vo|ene bombe poboq-{ani pejvej II (Enhanced Paveway II).

ujedno bi mogao da bude i prvi serijskidvomotorac kod kojeg se potisak otklawa usvim pravcima.

U predwoj kabini aviona MiG-35 na-laze se tri vi{efunkcijska displeja dimen-zija 15 h 20 cm. Poboq{ani optoelektron-ski ure|aj (KOLS) sastavqen od IC traga-~a i laserskog daqinomera sada je posta-vqen na poziciju ispod desnog motora (ume-sto dosada{we pozicije ispred vetrobra-na), ~ime se lako razaznaje pripadnost avi-ona verziji MiG-35. Za avion MiG-35 ubr-zano se razvija i radar ùk MAE sa aktiv-nim elektronskim skenirawem, {to je uslo-vqeno zahtevima indijskog tendera za novivi{enamenski avion.

[VEDSKI LAV

[vedski gripen JAS-39 C/D polakoali sigurno osvaja nova trì{ta. Nakon Ju-`ne Afrike, Ma|arske i ê{ke, za gripenase odlu~ilo i tajlandsko vazduhoplovstvo(12 aviona). Istovremeno, {vedsko vazdu-hoplovstvo se odlu~ilo da modernizuje 31avion starijih varijanti A i B u verzije C iD, {to podrazumeva su{tinsko rekonfigu-risawe nivoa elektronske opreme.

Premda se smatra prvim istinskimavionom ~etvrte generacije, sa gripenom jeve} ste~eno dovoqno operativnih iskustavana osnovu kojih su definisani pravci daqegusavr{avawa tog perspektivnog aviona.

Kao izvesna varijanta u ovom momentunavodi se JAS-39 NG – gripen nove genera-cije koji bi u potencijalnu upotrebu mogaoda u|e nakon 2010. godine. Premda }espoqwe dimenzije aviona ostati neprome-wene, redizajnom prostora u trupu i repo-zicionirawem stajnog trapa bi}e koli~inaunutra{weg goriva pove}ana za 38 odsto.Tako|e, planira se integracija profilisa-nih rezervoara goriva na gorwem delu tru-pa (CFT-Conformal Fuel Tanks) i ve}i korisniteret (6.000 kg) na 10 podvesnih ta~aka.Usled pove}ane mase aviona, ali i zahte-vanih boqih performansi, inèweri fir-

AESA RADARI

Mnogi stru~waci smatraju da je po-java radara sa aktivnim elektronskimskenirawem (AESA – Active ElectronicallyScanned Array) jedan od najzna~ajnijihmomenata u istoriji razvoja radara.

Glavne prednosti ovog tipa su: ma-wa masa, ve}i domet radara i pouzda-nost rada, poboq{ana rezolucija pri-likom mapirawa terena, mogu}nostistovremenog rada u vi{e razli~itihmodova, ve}i broj ciqeva koji mogu dase prate i istovremeno dejstvuje na wih.

Kao mana se, osim cene, navodi ikompleksniji sistem hla|ewa elektron-skih sklopova radara.

„Gripen ” nove generacije ima}e sna`nijimotor, ve}u nosivost, ali i novu elektronsku

opremu ~ije je srce AESA radar NORA

Generalno, postoje tri verzije avionarafal: rafale N namewen je mornarici, arafale B (dvosed) i C (jednosed) namewenisu vazduhoplovstvu. Ono {to ove avionerazlikuje unutar same serije jeste pripad-nost odre|enom standardu. U tom kontekstu,danas se pomiwu sufiksi F1, F2 i F3. Pa ta-ko, F1 je standard koji podrazumeva osposo-bqenost za izvr{avawe klasi~nih lova~kihzadataka bez mogu}nosti primene preciznovo|enih sredstava klase vazduh-zemqa.

Avioni standarda F2 sposobni su dapodve{avaju precizno vo|ena sredstva, ma-da je u ovom momentu wihov asortiman i da-qe ograni~en. Zbog toga u okviru standardapostoje podstandardi koji konkretno upu}ujuna mogu}nost no{ewa odre|enog sredstva.Recimo, rafali F2.1 nose GPS/INS vo|enubombu sa raketnim busterom tipa AASM,dok su F2.2 kompatibilni sa krstare}im pr-ojektilom skalp EG (SCALP EG,) a tako|e,poseduju usavr{eni sistem SPECTRA name-wen elektronskom ratovawu. Rafali F2 sutokom 2007. sa aerodroma Du{anbe u Ta-xikistanu pruàli podr{ku me|unarodnimsnagama u Avganistanu. Po{to F2 jo{ nemamogu}nost samostalnog laserskog osvetqa-vawa ciqeva, ovaj zadatak izvodili su mi-raì 2000D.

Standard F3 bi}e kompatibilan sa nu-klearnim projektilom ASMP, protivbrod-skom raketom AM39 Exocet i izvi|a~kimkontejnerom Reco NG. Tako|e, o~ekuje se dabi F3 mogao da podvesi i laserski vo|enebombe tipa GBU-24 i poboq{ani pejvej III.Sa ovim standardom i radar RBE2, sa pa-sivnim elektronskim skenirawem, dosegnu-}e pun razvojni potencijal.

Trenutno je glavni problem rafalanedostatak stranih kupaca. Ugovori su iz-ostali i tamo gde su bili sasvim izvesni,kao {to je to na primer slu~aj Maroka,biv{e francuske kolonije i tradicional-nog kupca francuskog naoruàwa. Svojemesto rafal nije na{ao ni na tenderimau Ju`noj Koreji i Singapuru. Francuzio~ekuju da bi prvi strani kupac mogla dabude Libija (13-18 aviona).

AMERI^KA PREDNOST

Ameri~ka vazduhoplovna industrija uovom se trenutku nalazi korak ispred kon-kurenata, jer je prva u naoruàwe uvelaborbeni avion pete generacije (F-22A rap-tor), dok se drugi ameri~ki borbeni avionte generacije (F-35A) nalazi u fazi letnihispitivawa.

Saznawa ste~ena tokom razvoja tihaviona i wihove prate}e opreme efikasnose implementiraju i u avionima prethodnegeneracije. U tom smislu, najzna~ajnija jeprimena AESA radara i elektronske opre-me kojom se umreàva vazduhoplovni poten-cijal u skladu sa konceptom mre`nocentri~-

Eurofajteri se, tako|e, dele i na triproizvodne tran{e. Dostizawe standardatran{e 3 Block 25 podrazumeva}e zavr{e-tak postepene integracije svih savremenihevropskih ubojnih sredstava, najnapredni-jih elektronskih sistema i ure|aja, ukqu~u-ju}i i radar sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa CAESAR. On }e od 2012. go-dine zameniti klasi~an radar tipa ECR-90sa mehani~kim skenirawem.

U me|uvremenu, u okviru tran{e 2,o~ekuje se integracija krstare}ih projekti-la storm {edou (Storm Shadow) i KEPD 350,te raketa vazduh-vazduh velikog dometa ti-pa meteor.

Radi svojevrsne potvrde funkcional-nosti i operativne upotrebqivosti, o~eku-je se da tokom leta 2008. godine u Avgani-stan bude razme{ten jedan deta{man euro-fajtera.

Daso Rafal (Dassult Rafale) je francu-ski predstavnik ~etvrte generacije vi{e-namenskih borbenih aviona. Za razliku od

38 15. decembar 2007.

eurofajtera, rafal je od samog starta za-mi{qen kao vi{enamenska platforma. Ta-kav pristup je tokom osamdesetih i usloviorazlaz Francuske sa ostalim evropskimpartnerima koji su zajedni~ki radili naprojektu novog borbenog aviona.

Koliko se vi{enamenskim karakteri-stikama pridavao zna~aj tokom razvoja sve-do~i i podatak da }e rafal u operativnojupotrebi zameniti ~ak pet tipova borbe-nih aviona koji se sada nalaze u francu-skom vazduhoplovstvu i mornarici. To suavioni jaguar, mira` F-1, mira` 2000, su-per etandar i F-8 kruzejder. Prve serijskeprimerke dobila je mornarica 2001. godi-ne, a operativno sposobnim mornari~kirafali progla{eni su 2004. godine. Dvegodine kasnije operativno sposobnim pro-gla{eni su i rafali francuskog vazduho-plovstva.

O~ekuje se da }e francuske oruànesnage nabaviti ukupno 292 rafala, od ~ega}e 60 biti za potrebe mornarice.

Britanski „tajfuni” se na svojimzadacima ~esto susre}u sa ruskimstrate{kim bombarderima Tu-95

Iako je „ rafal” sjajan avion, Francuzi jo{ nisu prona{li nijednog stranog kupca

Sni

mio

S.V

LAÎ

]

39

nog ratovawa. Na taj na-~in ameri~ki avioni su i da-qe veoma savremeni, ubojiti ikonkurentni na trì{tu. Po-{to predstavqaju mahom prove-rene i dokazane tehnolo{keceline uz koje ide naj{iriasortiman opreme i ubojnihsredstava, F-ovi su i daqe robakoja dobro prolazi.

Ameri~ki borbeni avioni takti~kenamene, kao {to je ve} napomenuto, mogu dase podele u nove i starije konstrukcije. Unovije dizajne pete generacije ubrajaju se F-22A raptor i F-35 A lajtning II (Ligthning II),dok u kategoriju starijih, ali osavremewe-nih letelica ~etvrte generacije, idu F-15E,F/A-18E/F i F-16 C/D.

Avion F-22A raptor je prevashodnonamewen za ostvarivawe prevlasti u va-zdu{nom prostoru i trenutno nema premcau svetu. Do sada je proizvedeno oko 100aviona od ukupno 183 naru~ena. Model F-22A se odlikuje stelt karakteristikama,mogu}nostima tzv. superkrstarewa (nad-zvu~ni let bez upotrebe forsaà) i dvodi-menzionalnim vektorisawem potiska.

Me|utim, imperativ vi{efunkcio-nalnosti uslovio je opremawe i ovog avio-na precizno vo|enim sredstvima za dejstvopo ciqevima na zemqi. Na taj na~in se naraptoru postepeno integri{u sredstava,poput JDAM bombi ili bombi malog pre~-nika (SDB).

Kako raptor, zarad radarske nevi-dqivosti, nosi ubojni teret u unutra{wimspremnicima, mogu}e je postizawe velikebrzine leta u rejonu objekta dejstva. Tako

na primer F-22A moè da dejstvuje JDAMbombama i do brzina od 1,5 Maha i visineod oko 15.000 metara.

Premda je taj avion ve} opremqen AE-SA radarom tipa APG-77, wegovi puni po-tencijali bi}e dostignuti tek 2010. godinerazvojem softvera adekvatnog dejstvimapo ciqevima na kopnu. Zanimqivo je da da-ta-link aviona F-22A (Link 16) funkcioni-{e samo u prijemnom modu, ali ne i u pre-dajnom, ~ime se smawuje mogu}nost dema-skirawa.

U skladu sa mogu}nostima, raptor od-likuje izuzetno velika cena. Me|utim, bezobzira na wu, strani kupci – pre svega Ja-pan i Australija, pokazuju veliki interes.Ipak, SAD jo{ nisu voqne na takav korak.

OD STAROG NOVO

Veliku pa`wu potencijalnih budu}ihkorisnika privla~i i F-35, odnosno JSF(Joint Strike Fighter). Projekat tog aviona, sobzirom na planirani broj serijskih pri-meraka, mogao bi da ponese epitet najsku-pqeg u istoriji vojnog vazduhoplovstva.Prototipska forma F-35A, varijanta na-mewena ameri~kom vazduhoplovstvu (US-AF), leti ve} godinu dana. Prvi let vari-

jante B, namewene Marin-skom korpusu, o~ekuje sepolovinom 2008. godine,a mornari~ke, C varijan-te, tokom 2009. godine.

U me|uvremenu, sapribliàvawem po~etka se-

rijske proizvodwe, raste i o~eki-vana cena aviona. Godine 2001. vrednost

proizvodnog primerka iznosila je oko 37miliona ameri~kih dolara za A varijantu,da bi se ve} tri godine kasnije procenakretala oko 45 miliona.

Premda je Memorandum o razumevawupotpisalo osam dràva koje na razli~itena~ine i u razli~itoj meri u~estvuju u raz-voju JSF, postoji opravdana bojazan da biiz finansijskih razloga one mogle da seokrenu konkurentskim proizvodima. Boja-zan postoji i u pogledu ka{wewa programaispitivawa zbog ~ega je kompanija „Boing”ameri~kom vazduhoplovstvu za taj slu~aj po-nudila poboq{anu verziju aviona strajkigl (Strike Eagle F-15E) pod oznakom F-15E+.Avion F-15E je, ina~e, vi{enamenska dvo-sedna varijanta lovca F-15 igl i predsta-vqa udarnu pesnicu ameri~kog vazduhoplov-stva u aktuelnom vojnom angaòvawu. Budu-}i da USAF planira modernizaciju lovacaF-15C sa AESA radarima AN/APG-63(V)3 zawihovu upotrebu do 2025, realno je o~eki-vati i da }e flota novijih F-15E (217 avio-na) uskoro biti podvrgnuta modifikaciji,posebno ako se ima u vidu ~iwenica da susingapurski strajk igl F-15SG i ju`nokorej-ski F-15K trenutno savremeniji od ameri~-kih modela.

Za razliku od vazduhoplovstva koje jeuvelo F-22A, ameri~ka mornarica oprede-

F-22A „raptor” prvi je avion pete generacijekoji je uveden u operativnu upotrebu

verzijama egzistira kao istinski efikasnavi{enamenska platforma. Zato i ne trebada bude ~udno {to pogoni proizvo|a~a i da-qe rade punom parom. „Lokid Martin” je nataj na~in trenutno zaposlen isporukama zaPoqsku i Gr~ku (Blok 52+), odnosno Tursku iOman (Block 50+). Posledwi broj u oznacibloka sugeri{e tip pogonske grupe – Block50 koristi motore firme „Xeneral Ilek-trik”, dok je Block 52 pogowen motorimakompanije „Prat - Vitni”.

Najmodernija verzija aviona F-16 no-si oznaku F-16 E/F Block 60 i razvijena je zapotrebe Ujediwenih Arapskih Emirata(UAE) koji je naru~io 80 aviona. Osim na-bavke UAE su finansirali i razvoj, ukqu~u-ju}i i integraciju AESA radara tipaAN/APG-80, a i najsna`nijeg motora tipaxeneral ilektrik F110-GE-132 (snage 144kN) koji je ugra|en na jedan F-16. Iz tih raz-loga, taj avion je moderniji i od ameri~kihprimeraka.

Da bi se premostio period do uvo|e-wa F-35 „Lokid Martin” razmatra i razvoj no-

ve generacije ovog aviona – F-16NG, koji bi koristio tehnologije

primewene na F-22 i F-35. Izlazaku susret zahtevima indijskog tendera

verovatno }e ubrzati taj proces i po-javu nove varijante F-16.

PRAVCI RAZVOJA

O~igledno je da su pravci u kojima seodvija usavr{avawe postoje}ih tipova vi-{enamenskih aviona u velikoj meri sli~ni ina istoku i na zapadu. Velika pa`wa pokla-wa se razvoju i ugradwi AESA radara koji}e ozna~iti veliki tehnolo{ki pomak.

Prioritet je i integracija mre`neopreme (npr. Link 16 MIDS) koja }e bitikqu~ informacijske superiornosti. Nivodigitalizacije prostora u kabini kon-stantno se pove}ava, a otvorena arhitek-tura avionike omogu}ava lak{u integra-ciju nove opreme. Uvo|ewe u naoruàwenovih ubojnih sredstava i prate}e elek-tronske opreme koja se podve{ava u kon-tejnerima, name}e neizbe`nost kontinui-ranih modifikacija ve} u prvim godinamaoperativne upotrebe aviona.

Iz verzije u verziju pove}ava se i sna-ga motora (ali i masa) aviona, a radi po-boq{awa manevarbilnosti predvi|a seili ve} integri{e ure|aj za vektorisawepotiska. Nabrojane karakteristike nemi-novno vode daqem pove}awu cene pojedi-na~nog primerka vi{enamenskog borbenogaviona. Me|utim, spremnost bogatih drà-va i zemaqa u usponu (recimo Kine, Indije,Singapura, Ju`ne Koreje) da te avione pla-ti, usmerava}e wihov, a i razvoj prate}ihtehnologija, mo`da i u ve}oj meri nego is-kustva ste~ena u asimetri~nim sukobimakoji su obeleìli ovu deceniju.

Mr Slavi{a VLAÎ]

15. decembar 2007.

(Growler), namewenoj elektronskom ratova-wu, bi}e izra|eno 90 aviona. Prvi stranikupac superstr{qena je Australija koja jeugovorila kupovinu 24 dvoseda F varijanteu ukupnoj vrednosti od 2,9 milijarde ame-ri~kih dolara.

Tip F/A-18E/F je me|u prvim borbenimletelicama koje operativno upotrebqavajuAESA radar tipa APG-79 (standard BlockII+). Isto tako, novi ra~unar misije, zatimumreàvawe putem data-linka Link 16 MIDSi primena ATFLIR i IRST ure|aja najnovije ge-neracije, omogu}i}e superstr{qenu deli-mi~nu kompenzaciju ne{to slabijih letnihosobina u odnosu na glavne konkurente.

Posebno poglavqe u istoriji ameri~-kog vazduhoplovstva i vazduhoplovne indu-strije predstavqa avion F-16. Re~ je o naj-masovnijem vi{enamenskom borbenom avi-onu dana{wice. Proizveden je u vi{e od

4.300 primeraka, u sedam tzv. blokovai 123 podvarijante. Nalazi se u nao-

ruàwu 24 dràve. I pored rela-tivne starosti, F-16 u posledwim

lila se za radikalno modernizovani avionF/A-18 str{qen (Hornet) koji se naziva F/A-18E/F superstr{qen. Tokom proteklih ne-koliko godina F/A-18E/F zamenili su avio-ne F-14 tomket i deo F/A-18, starijih vari-janti, ~ime je osigurana budu}nost tog avio-na. Ameri~koj mornarici je dosada isporu-~eno vi{e od 300 aviona od trenutno pla-niranih 460. U verziji EA-18G grouler

INDIJSKI TENDER

Najve}i zalogaj za proiz-vo|a~e borbenih aviona tre-nutno predstavqa indijski ten-der za kupovinu 126 vi{enamen-skih borbenih aviona, poznat poskra}enici M-MRCA (MediumMulti Role Combat Aircraft). Posao vre-dan oko 10 milijardi dolara privu-kao je Ruse, Amerikance, Francuze,[ve|ane i druge. Jedan od glavnih in-dijskih uslova je transfer tehnologijeza kupqeni tip aviona.

Na taj na~in kupac biisporu~io samo 18aviona, dok bi108 bilozavr{e-

no u Indiji. Kako Indij-ci imaju najvi{e iskustava sa borbe-nim avionima ruskog porekla (oko 500borbenih aviona mahom izra|enih po li-cenci), MiG-35 se smatra favoritom. me-|utim, zapadni stru~waci sumwaju da je ru-ski AESA radar tipa ùk MAE na tehnolo-{kom nivou zapadnih radara, pa se navodimogu}nost opremawa aviona MiG-35 izrael-skim AESA radarom ELTA EL/M-2052.

Po~eci razvoja odbrane od bali-sti~kih raketa (BMD – BallisticMissile Defense) u SAD datirajuiz 1946. godine, a zasnivaju sena nema~kim iskustvima iz upo-

trebe prvih balisti~kih raketa A-4,poznatijih pod oznakom V-2. Od tadado danas SAD su vi{e puta mewalekoncept odbrane od balisti~kih pro-jektila prilago|avaju}i ga, pre sve-ga, mogu}nostima i dostignu}imaglavnog protivnika, Sovjetskog Sa-veza, u domenu raketne tehnologije.

Sve dinami~niji razvoj bali-sti~kih projektila naoruànih sa nu-klearnim, hemijskim ili biolo{kimbojnim glavama, a i {irewe kruga ze-maqa wihovih proizvo|a~a i kori-snika, predstavqa ozbiqnu pretwu zaprotivvazdu{nu odbranu i tehnolo-{ki najrazvijenijih zemaqa sveta.Bio je to dovoqan razlog da Agencijaza raketnu odbranu SAD (MDA – Mis-sile Defense Agency) u saradwi sa Va-zduhoplovnim snagama SAD (U. S. AirForce), Grupe za razvoj vazduhoplovnog

41

imenom „rat zvezda“ (Star Wars), koji je pro-klamovao 23. marta 1983. godine tada{wipredsednik Regan, dana{wi ameri~ki pro-tivraketni {tit je racionalniji, i iz sve-mira se premestio bliè Zemqi.

U zvani~nim dokumentima SAD sistemBMD je definisan kao stati~ni, kopneni ikonvencionalni (nenuklearni) odbrambeniraketni sistem, integrisan sa neophodnimsenzorima, ukqu~uju}i i one stacioniraneu kosmosu. Taj sistem ~ini pet osnovnih ele-menata: kopnene rakete presreta~i (GBI –Ground Based Interceptor), sistem borbenogrukovo|ewa, komandovawa, kontrole i ko-munikacija (BMC3 – Battle Managament,Command, Control and Communications Sys-tem) sa dva podelementa (BMC2 i IFICS), ra-darski sistem sa radnim podru~jem X (XBR –X Band Radar), modernizovani radarski si-stem za rano upozorewe i otkrivawe (UE-WR – Upgraded Early Warning Radar) i osma-tra~ki infracrveni satelitski sistem u ko-smosu (SBIRS – Space Based Infrared System).

U sistem BMD integrisana su raznasredstva, kao {to su: vi{enamenski radar-ski sistemi XBR, UEWR i SBIRS, zatim oru`-

lasera (Team ABL – Airborne Laser) i ameri~-kim proizvo|a~ima aviona Boeing, LockheedMartin i TWR, Inc., pristupi razvoju visoko-energetskog vazduhoplovnog lasera YAL-1A.Ugovor vredan 1,1 milijardu dolara pot-pisan je 1996. godine, a prva modifikacijatransportnog aviona 747-400F obavqenaje 2002. godine. Laserski i ni{anski ure-|aji u avion su ugra|eni 2004. godine, apredvi|eno je da se konvertuje osam avio-na, koji u operativnu upotrebu treba da bu-du uvedeni po~ev{i od 2008. godine.

INTEGRACIJA

Glavni ciq dana{weg ameri~kog pro-grama sistema odbrane od balisti~kih ra-keta, poznatijeg pod imenom „antiraketni{tit“ jeste da razvija i odràva u sprem-nosti za potencijalnu upotrebu operativnodelotvoran i integrisan senzorski i oru-àni vi{eslojni sistem, koji }e svim drà-vama SAD obezbediti uspe{nu odbranu odpotencijalnih pretwi, odnosno od stvarnognapada balisti~kim raketama, pre svega,od takozvanih „otpadni~kih zemaqa“. U od-nosu na nekada{wi sistem, poznatiji pod

Balisti~ke rakete

razvijaju se sve brè,

postaju}i dostupne {irem

krugu tehnolo{ki slabije

razvijenijih zemaqa.

U ameri~kim programima

razvoja savremenog oru`ja

za vi{eslojnu odbranu

od balisti~kih projektila

zna~ajno mesto pripa{}e

laserskom oru`ju

– visokoenergetskom

hemijskom laseru

(ABL) YAL-1A, vazduhoplovnom

takti~kom laseru ATL i

satelitskim laserima SBL.

PROTIVRAKETNI[TIT

V I [ E S L O J N A O D B R A N A O D B A L I S T I ^ K I H P R O J E K T I L A

Takti~ki vazduhoplovni laser ATL na avionu Bell/Boeing MV-22 Osprey


ja: modernizovana raketa presreta~ PAC-3 patriot, mobilni sistemprotivvazdu{ne odbrane THAAD sa lanserima M1075, mornari~-ki sistem AEGIS, itd.

Od 1996. godine Amerikanci su preduzeli vanredne naporeda postoje}i antiraketni {tit obogate novim oru`jem zasnovanimna upotrebi lasera. S tim ciqem dinami~no razvijaju tri nova si-stema oru`ja – vazduhoplovni visokoenergetski hemijski laser(ABL)YAL-1A, vazduhoplovni takti~ki laser (ATL – Airborne Tactical La-ser) i satelitski laser (SBL – Space Based Laser).

VISOKOENERGETSKI LASER

Ideja o razvoju visokoenergetskog lasera (HEL – High Energy La-ser) datira iz osamdesetih godina pro{log veka, kada su Amerikancipo~eli sa istraìvawima dinami~nog gasnog karbon-dioksidnog lase-ra (GCDL – Gas Carbon-Dioxid Laser), koji je ugra|en u modifikovaniavion Boeing KC-135A stratotanker. Tim laserom uspe{no je oborenaraketa AIM-9 sidewinder, ali je program obustavqen zbog previsokihtro{kova i odre|enih ograni~ewa u tada{woj tehnologiji. Iskustvaiz rata u Zalivu 1991. godine pokazala su da je raketni sistem pro-tivvazdu{ne odbrane Patriot nedovoqno efikasan protiv balisti~kihraketa stacioniranih na pokretnim lansirnim rampama (SKUD), pa je1996. godine sklopqen pomenuti ugovora.

Vazduhoplovni laser (ABL) YAL-1A predstavqa jedno od laserskihoru`ja u budu}em arsenalu ameri~ke vi{eslojne odbrane od bali-sti~kih raketa kratkog i sredweg dometa.

Programom je predvi|eno da modifikaciju aviona 747-400F,razvoj sistema borbenog upravqawa vazduhoplovnog lasera (ABL –Battle Menagement System) i integraciju svih sistema, a i razvoj eleme-nata za podr{ku na tlu obavqa Boeing Missile Defense System, dok jeNorthrop Grumman Space Technology odgovoran za razvoj visokoener-getskog lasera, a Space System za razvoj nosne kupole na letelici, si-stema za usmeravawe laserskog snopa i laserskog sistema za ozna~a-vawe ciqeva.

Avion Boeing 747-400F izabran je za nose}u platformu laserazbog svojih odlika – brzine, visine leta, doleta, tovarnog prostora –koje odgovaraju zahtevima operativne upotrebe.

Kqu~ni delovi lasera megavatne snage, koji radi u infracrve-nom podru~ju na talasnoj duìni od 1.315 mikrona, jesu: nosna kupola(Nose – Mounted Turret), infracrveni senzori za otkrivawe i pra}ewe

TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

Proizvo|a~ ................ Boeing/Lockheed Martin i ABLOznaka ....................... ABL YAL-1ANamena ...................... presretawe i uni{tewe balisti~kih

raketa kratkog i sredweg dometaAvion.......................... Boeing 747-400F (F-fighter)Pogonska grupa............ 4x GE CF6-8O C2BSFLaser ......................... hemijski megavatni kiseonik-jodni COILTalasna duìna........... 1.315 mikronaVisina leta.................12.000 mDomet lasera.............. do 400 km

Priprema laserskog modela

Avion Boeing 747-400F sa vazduhoplovnim laseromABL/ YAL-1A

Senzori i komunikacijski kanali koji su na raspolagawu posadama aviona 747-400F

43

REZULTATI TESTIRAWA

Na nedavno obavqenom testirawu laser ATL je na da-qini od 7 km za samo 37 sekundi uspeo da neutrali{e iliuni{ti 32 pneumatika na teretnim vozilima (8 s), 11 komu-nikacijskih antena (5,5 s), 11 elektroopti~kih ni{anskihure|aja (4,5 s), tri raketna lansera (6 s), ~etiri minobaca-~a (5,5 s) i pet mitraqeza (7,5 s).

ciqa (IRST – Infrared Search and Track Sensors), sistem kontrole laser-skog snopa (Beam Control System), sistem borbenog upravqawa (BattleManagement System), aktivni sistem za odre|ivawe daqine, laserCO2 (Active Ranging System, CO2), sistem adaptivne optike (AdaptiveOptics), separaciona pregrada (Separation Bulkhead), dva laserska si-stema za ozna~avawe ciqeva (Solid – State Illuminator Laser) i {est se-rijski povezanih energetskih modula hemijskog kiseonik-jodnog viso-koenergetskog lasera (COIL – Chemical Oxygen Iodine Laser).

Bezbednosti radi laser COIL je posebnom pregradom odvojen od~lanova posade letelice. Avion 747-400F nosi dovoqnu koli~inu he-mikalija za laser koja garantuje dejstvo protiv 40 ciqeva (raketa),pri ~emu je dejstvo na jedan ciq ograni~eno na tri do pet sekundi.

PRIKUPQAWE PODATAKA

Koncept upotrebe vazduhoplovnog lasera (ABL) YAL-1A pred-vi|a dejstvo aviona 747-400F u paru na visini od 12.000 metara ina daqini efikasnog dometa lasera od oko 400 kilometara izvan va-zdu{nog prostora protivnika.

Za prikupqawe potrebnih podataka o balisti~kim raketama (mo-menat lansirawa, brzina leta, trajektorija putawe leta itd.), wihovopra}ewe i usmeravawe laserskog snopa posade aviona 747-400F naraspolagawu }e imati nekoliko sistema. Jedan od wih je sistem LAN-TIRN (Low Altitude Navigation and Targeting Infrared for Nights) tre}e gene-racije. Sistem je sme{ten na krovu letelice iza pilotske kabine. Po-sebno je efikasan za dejstvo no}u i u lo{im vremenskim uslovima.Integrisan je sa laserom CO2 i posadi obezbe|uje izvanredno pre-cizno i ta~no trodimenzionalno (3D) pra}ewe ciqa.

Sistem IRST sastoji se od {est infracrvenih senzora koji ot-krivaju i prate de{avawa u prostoru od 360o oko aviona. Tre}i si-stem BMC4 (Battle Managament Command, Control, Communications,Computerization and Intelligence) namewen je za borbeno upravqawe.Re~ je o visokointegrisanom sistemu pomo}u koga operator na zemqikontroli{e vazdu{ni prostor, otkriva i prati vi{e ciqeva, odre|u-je wihovu vrstu i prioritet, planira zadatke, komunikacijski povezujeposade aviona sa drugim jedinicama i nare|uje dejstvo po ciqevima.Posebno mesto ima adaptivna optika koja snop visokoenergetskog he-mijskog lasera na wegovom putu do ciqa prilago|ava atmosferskimprilikama.

Drugi sistem, ATL, sa hemijskim laserom COIL snage oko 300 kWpredvi|en je za ugradwu na konvertiplan Bell V-22 Osprey. Wime trebada se omogu}i precizno dejstvo po ciqevima na zemqi, pre svega, naciqeve u urbanim sredinama (MOUT – Military Operations Urbain Terra-in), a i efikasna odbrana od krstare}ih raketa. Modifikacijom }e si-stem ATL biti mogu}e ugra|ivati i na helikoptere i bespilotne leteli-ce. Predvi|eno je da mu domet bude izme|u 12 i 20 kilometara.

Tre}i sistem, SBL, ~ini}e mreà od 20 do 40 satelita, koji }e savisine od 700 do 1.300 km biti spremni da efikasno dejstvuju protivbalisti~kih raketa u svim meteorolo{kim uslovima. Svaki od sateli-ta bi}e opremqen senzorskim sistemima za otkrivawe i pra}ewe letaraketa, a laseri sa satelita mo}i }e da dejstvuju po do 100 ciqeva.

Stanislav ARSI]

BORBENI SISTEMI

Za uni{tavawe takti~kih balisti~kih raketa dometa do1.000 km u upotrebi je sistem PAC-3 sa lanserima M901 i rae-tama PAC-3 (duìna 5,2 m, pre~nik tela rakete 0,26 m, rasponkrila 0,5 m, razorno-rasprskavaju}a bojna glava mase 75 kg,blizinski upaqa~ i lansirna rampa mase 315 kg). Baterija jeopremqena i sa baterijskom stanicom AN/MSQ-104 za vo|eweraketa, modifikovanim vi{enamenskim radarskim sistemomAN/MPQ-53, dometa 170 km, komunikacijskim sistemom i sa ge-neratorima elektri~ne energije. Efikasnost raketa PAC-3 je povisini do 15 km i daqini do 20 km.

Mobilni sistem protivraketne odbrane THAAD (TheaterHigh Altitude Air Defense) namewen je za protivvazdu{nu odbranuvoji{ta na velikim visinama. U operativnoj upotrebi je od2006. godine. Osnovna formacija je baterija sa lanserimaM1075 sa raketama (duìna 6,17 m, pre~nik tela rakete 0,34m, lansirna masa 600 kg). U sastavu THAAD nalazi se vi{ena-menski radarski sistem THAAD GBR dometa oko 1.000 km i si-stem borbenog upravqawa BMC4. Baterija THAAD istovremenomoè da dejstvuje na deset ciqeva na visini od 40 do 150 km ina daqini do 250 km.

Za potrebe ratne mornarice razvijen je borbeni sistemAEGIS sa odgovaraju}im radarskim ure|ajima. Sistem je sme{tenna krstarice klase Ticonderoga i razara~e klase Arleigh burke.

Radarski sistem sa radnim podru~jem X (XBR)

44

Porinu}em prvog iz nove

klase razara~a, Ratna

mornarica Japana je

u jednom brodu dobila nosa~

helikoptera, razara~

i najve}i posleratni brod.

Na taj na~in se nastavqa

tradicija gradwe sna`nih

brodova nosa~a vazduhoplova,

a naziv plovila – Hyuga,

podse}a na istoimeni bojni

brod iz Drugog svetskog rata.

Za sada je wihova osnovna

namena protivpodmorni~ka

borba, a ima i ulogu

komandnog broda.

sa Haruna i Shirane (od kojih su izgra|enepo dve jedinice) je protivpodmorni~kaborba.

Kako su godine prolazile pojavili suse i konkurenti u regionu, na primer Rat-na mornarica Kine. S vremenom, oni susve vi{e sredstava ulagali u razvoj svojemornarice, sna`ne po brojnosti plovila,ali zaostale za japanskom po primeni sa-vremenih tehni~kih re{ewa.

PROMENA NAMENE

Kineski privredni „bum” doneo je ve-lik kvalitativan skok, tako da wihova rat-na mornarica u posledwih desetak godinapostaje konkurentna i po kvalitetu – pro-izvedene su nove klase savremenijih doma-}ih fregata i razara~a, a neki vrlo mo}-ni brodovi nabavqeni su i iz Rusije. Presvega treba spomenuti razara~e Sovremen-niy (~etiri u slu`bi kineske RM), koji suprema ugra|enim senzorima i naoruàwu~ak ispred ruskih.

Na taj izazov morali su da reaguju Ja-panci, naravno u okviru pravnih ograni~e-wa. Tako je nastao helikopterski razara~klase Hyuga. Ti novi japanski brodovi ta-ko|e su odgovor i na sve opasnije kineskenuklearne i konvencionalne podmornice

NASTAVAK TRADICIJE

Japanska ratna mornarica je oduvekbila najsna`nija u regionu, pre svegazbog zavisnosti te zemqe od uvoza si-rovina, po~ev od nafte do metala idr. I upravo jeJapan tokom Drugog

svetskog rata promovisao upotrebu nosa-~a aviona, koji su nakon napada na PerlHarbur prakti~no postali kapitalni bro-dovi, odnosno najva`niji brodovi u floti(zameniv{i do tada favorizovane bojnebrodove). Ipak, Amerikanci su ih, kako jerat odmicao, svojim industrijskim poten-cijalom, stigli i uskoro prevazi{li i pobroju i po kvalitetu nosa~a aviona.

Nakon rata, prema odredbama mi-rovnog sporazuma, Japancima je zabrawe-na gradwa nosa~a aviona, iako su imalidozvolu za gradwu velike ratne flote. Odtada je u toj zemqi izgra|en velik broj ra-zara~a i fregata, ve}inom izuzetnog kva-liteta.

Jedna od specifi~nosti Ratne mor-narice Japana jeste gradwa helikopter-skih razara~a, koji su, {to im i ime govo-ri, u osnovi veliki razara~i, naoruàniraketnim, artiqerijskim i torpednim na-oruàwem, sa relativno velikim hanga-rom i poletno-sletnom palubom za tri he-likoptera na krmi. Osnovna namena kla-

J A P A N S K I H E L I K O P T E R S K I R A Z A R A ^ H Y U G A

15. decembar 2007.

(ukupno 12 savremenih ruskih podmornicaklase „Kilo“ razli~itih varijanti).

Prema konfiguraciji, klasa Hyuga jesve samo ne razara~. Odlikuje se potpunoravnom palubom i karakteristi~nim ko-mandnim mostom kao i laki nosa~i avio-na. Puni deplasman od 18.000 tona tako-|e je pribli`niji nosa~ima aviona. Pri-mera radi, italijanski nosa~ aviona Giu-zeppe Garibaldi ima puni deplasman od13.850 t, {panski Principe de Asturias17.000 t, a britanski Invincible 21.000 to-na. Zahvaquju}i dimenzijama, kapacitetuhangara i ~etiri poletno-sletna mesta,brodovi te klase mogu su da ponesu ~ak 11protivpodmorni~kih helikoptera SikorskySH-60K Sea Hawk, ili kombinaciju razli-~itih drugih helikoptera, kao {to su pro-tivminski Sikorsky MH-53E Sea Dragon i Ka-wasaki MCH-101 (po licenci proizvedeniEH-101 Merlin). Me|utim, prema mi{qe-wu mnogih stru~waka, ti brodovi su i tekako sposobni da koriste i avione sa ver-tikalnim poletawem i sletawem, ili uzmawe modifikacije (pre svega vezane zaugradwu „skakaonice”) kratkim poletawemi vertikalnim sletawem, kao {to su npr.Harrier i F-35B Lighning II (JSF).

Iako ti avioni nisu u operativnojupotrebi japanskih oruànih snaga, nitioni prema odredbama mirovnog sporazu-ma i prema svom ustavu smeju da grade ta-kva plovila (ne smeju da poseduju oru`jakoja su sposobna za potpuno uni{tavawedrugih dràva: interkontinentalne bali-sti~ke rakete, strategijske bombardere inapadne nosa~e aviona), o~ekuje se da }ezapadne sile „za`muriti” i dozvoliti Ja-panu kori{}ewe tih brodova kao nosa~aaviona ukoliko situacija u regionu budedovoqno napeta, a kineska RM u datom mo-mentu bude predstavqala ozbiqnu pretwu.

Japan je ve} izrazio potrebu za no-sa~ima aviona opremqenim sa 20 protiv-podmorni~kih helikoptera ili 20 avionasa vertikalnim/kratkim poletawem i ver-tikalnim sletawem Harrier jo{ 1983, kaoprotivteù sve sna`nijoj RM SSSR-a, alise na intervenciju SAD od toga odustalo ukorist gradwe vi{e razara~a. Za sada jeosnovna namena brodova klase Hyuga pro-tivpodmorni~ka borba, i imaju ulogu vo|eflotile, tj. komandnog broda.

BORBENI KOMPLET

Osim sna`ne vazduhoplovne kompo-nente, Hyuga na raspolagawu ima i izuzet-no sna`no naoruàwe. Osnovu ~ini 16ameri~kih univerzalnih vertikalnih lan-sera Mk41 postavqenih na krmenom delusa leve strane u nivou palube. Iako 16lansera ne obe}ava velik borbeni kom-plet kao kod krstarica i razara~a, trebaznati da jedan lanser moè poneti ~etiri

najsavremenije rakete za PVO broda tipaRIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow), koje semogu koristiti i za dejstva na sredwim da-qinama do 50 km. Najve}a brzina tih ra-keta je ~etiri maha, imaju masu 280 kg, aopremqene su bojnom glavom mase 39 kg.Pored toga, u borbenom kompletu su i si-stemi raketa-torpedo RUM-139B ASROC(Anti Submarine Rocket), koji nose protiv-podmorni~ki torpedo tipa Mk46, a ~iji jenajve}i domet 28 km. U tipi~nom borbenomkompletu nalazi se 12 raketa ASROC po-stavqenih u istom broju vertikalnih lan-sera, dok su u preostala ~etiri lanserapostavqene po ~etiri rakete, tj. ukupno 16raketa ESSM.

Vrlo va`na osobina lansera Mk41 jeda mogu da prihvate i druge rakete, poputbrod-vazduh Standard SM2, a i krstare}ihraketa Tomahawk, iako se ove posledwejo{ ne nalaze u operativnoj upotrebi ja-panske RM. Kada je re~ o artiqerijskom

naoruàwu, tu su dva automatska {esto-cevna odbrambena sistema kalibra 20 mmtipa Phalanx, te dva mitraqeza 12,7 mmBrowning M2HB sa ru~nim upravqawem.Torpedno naoruàwe sastoji se od dvatrocevna torpedna aparata 324 mm zaprotivpodmorni~ka torpeda Mk46, dome-ta 12 km, brzine 45 ~vorova i najve}e du-bine rowewa 450 metara.

Klasa helikopterskih razara~a Hyu-ga opremqena je najsavremenijom elektro-nikom. Srce senzorskog sistema je radar-ski sistem sa aktivnim elektronskim ske-nirawem tipa FCS-3, koji su razvile kom-panije Melco (Mitsubishi Electric Corporation)i Thales, a namewen je za upravqawe i na-vo|ewe raketa brod-vazduh simultano navi{e ciqeva. Predstavqa jeftiniju, alipodjednako efikasnu alternativu ameri~-kom sistemu AEGIS, koji se ve} nalazi nanekim japanskim razara~ima. Posebna pa-`wa posve}ena je komunikacionoj opremi

45

[ematski prikaz

Posada...................... 347 (16DDH Hyuga), 371 (18DDH)Deplasman.............. 13.500 t standardni, 18.000 t puniDuìna..................................................................197 m[irina..................................................................33 mGaz............................................................................7 mPogon.......... COGAG snage 100.000 KS na dve osovineNaoruàwe................16 vertikalnih lansera Mk41 zarakete ESSM i ASROC, 2 topa 20 mm Phalanx, 2 trocevnaaparata za torpeda Mk46, do 11 helikoptera

K

46

PODR[KASPECIJALNIMSNAGAMA

Tokom gradwe na suvom doku

i navigaciji, jer se predvi|a da }e sluì-ti i kao komandni brodovi. Tako|e, brodje od po~etka konstruisan sa niskom ra-darskim odrazom, uz primenu stelt tehno-logije, {to se uostalom jasno vidi sa ob-javqenih fotografija, koje prikazuju iz-razito uglaste konture.

VELIKI RADIJUS

Pogon se sastoji od kombinacije ga-snih turbina (COGAG), odnosno od dva pa-ra spregnutih gasnih turbina IHI GELM2500, ukupne snage 73.550 kW(100.000 KS) na dve osovine, {to obez-be|uje maksimalnu brzinu ve}u od 30 ~vo-rova. Akcioni radijus nije objavqen, alise moè pretpostaviti da je izuzetno ve-lik, s obzirom na raniju praksu japanskihkonstruktora i potrebu za savla|ivawemvelikog prostranstva Tihog okeana.

Za sada je planirana gradwa dve je-dinice, sa oznakama 16DDH Hyuga i18DDH, koje }e u slu`bi zameniti dva he-likopterska razara~a klase Haruna, aprema nekim podacima i dva klase Shira-ne. Prvi brod je porinut 23. avgusta2007, a o~ekuje se wegov zavr{etak i uvo-|ewe u operativnu upotrebu 2009. Za sa-da nije poznato kada }e biti porinut iuveden u upotrebu drugi brod, ali se pret-postavqa da, shodno japanskoj praksi, dotada ne}e pro}i mnogo vremena.

Sebastian BALO[

N E M A ^ K E R A K E T N E F R E G A T E K L A S E F - 1 2 5

Ti brodovi su prva plovila

nema~ke ratne mornarice koja

su od po~etka konstruisana za

moderne uslove vo|ewa rata

na moru i suprotstavqawe

takozvanim asimetri~nim

pretwama

bra 127 mm „Oto Melara“, dok su za bli-sku protivavionsku i protivteroristi~kuza{titu broda namewena dva daqinski kon-trolisana brzometna topa kalibra 27 mmi pet mitraqeza kalibra 12,7 mm. Fregate}e nositi i po dva vi{enamenska helikop-tera tipa MH-90.

Fregate }e imati najmoderniju elek-troniku, u kojoj }e kao kqu~ni senzor bitiradar sa aktivnom faznom re{etkom.Pored toga ima}e i komandno-komunikacij-ske sisteme namewene komandovawu snaga-ma na moru i na kopnu.

Ina~e, brodovi te klase prva su plo-vila nema~ke RM od po~etka konstruisanaza moderne uslove vo|ewa rata na moru isuprotstavqawe tzv. asimetri~nim pretwa-ma. Aktuelni tipovi fregata koje koristiRM Nema~ke (F122, F-123 i F-124) namenskisu gra|eni kao protivpodmorni~ki ili bro-dovi za PVO za{titu, dok }e novi brodoviklase F-125 obavqati zadatke stabilizaci-je mira na moru, takti~ke artiqerijske va-trene podr{ke snagama na kopnu, podr{keoperacijama specijalnih snaga i suprotsta-vqawa asimetri~nim pretwama na moru.

Izuzetno velika primena automatiza-cije omogu}ava da posadu fregata tipa F-125 ~ini samo 120 qudi, {to je upola ma-we u odnosu na aktuelne ratne brodove teveli~ine. Tako u{te|eni prostor bi}e is-kori{}en za ukrcaj na brod do 50 pripad-nika specijalnih snaga ili drugih vojnika uskladu sa karakteristikama pojedinog za-datka koji brod bude obavqao, te 20 pri-padnika leta~kog i tehni~kog osobqa za op-sluìvawe helikoptera.

Sli~no decenijskom iskustvu primewi-vanom na strate{kim balisti~kim nuklear-nim podmornicama, i nove nema~ke fregatetipa F-125 ima}e po dve posade koje }e seme|usobno smewivati na jednom brodu, kakobi plovilo moglo da {to duè ostane u zoniizvo|ewa operacija – ~ak i do dve godine.

N. BO[KOVI]

omitet za buxet nema~kog saveznogparlamenta Bundestaga 20. juna odo-brio je plan Ministarstva odbraneda izgradi ~etiri nove savremene ra-ketne fregate koje nose tipsku oznaku

F-125. Izgradwa tih brodova ko{ta}e 3,1milijardu dolara, a obavi}e se u brodogra-dili{tima renomiranih kompanija „Thyssen-Krupp Marine Systems” i „Lürssen Werft”.

Izgradwa prvog broda po~e}e 2011. go-dine, da bi sve ~etiri nove fregate Ratnojmornarici Nema~ke bile isporu~ene u peri-odu 2014. do 2017. Brodovi tipa F-125 za-meni}e ~etiri najstarije fregate tipa F-122.

Novi brodovi bi}e dugi 148 metarasa punim deplasmanom od 6.800 tona. ê-tiri dizel motora koji preko agregata stva-raju struju za dva porivna elektromotorasnage po 4.700 kW, te jedna gasna turbinasnage 20.000 kW, dava}e maksimalnu brzi-nu od 28 ~vorova i akcioni radijus od5.000 miqa. Naoruàwe }e ~initi osamlansera za protivbrodske rakete tipa„Harpoon“ (koje }e vremenom zameniti sa-vremeniji projektili), dva vi{ecevna lan-sera za PVO rakete tipa RAM, top kali-

48

DOGA\AJI

15. decembar 2007.

Kad neko pruì ruku pomo}i i spasi tu|i ìvot, ne misle}i na svoj i na opa-snost kojoj se izlaè, onda zasluùje najve}e priznawe ne samo qudi koji ga pozna-ju ve} i cele javnosti. To su nam, prvi put pre 45 godina, sna`no poru~ili iz „Ve-~erwih novosti”, organizuju}i akciju u kojoj su predstavili najhumanije i najhra-brije qude, podvi`nike qudskosti.

Priznawe za nesebi~no iskazanu humanost dodeqeno je i ovog 12. decembra uSkup{tini Grada Beograda. Me|u dobitnicima Specijalne plakete Ve~erwih novo-sti za najplemenitiji podvig godine, kao mnogo puta ranije, nalaze se i pripadniciVojske Srbije. Ovog puta je to êtvrta brigade Kopnene vojske iz Vrawa, jedinica~iji oficiri, podoficiri i vojnici na administrativnoj liniji s Kosovom i Meto-hijom i u Kopnenoj zoni bezbednosti budno ~uvaju mir i spre~avaju da se opasnost,nasiqe i neizvesnost iz ju`ne srpske pokrajine prenesu u druge delove republike.

U obrazloèwu ìrija, kojim je predsedavao akademik Matija Be}kovi}, kaèse da su pripadnici jedinice koja obavqa odgovorne zadatke na jugu Srbije to viso-ko priznawe „Ve~erwih novosti” zasluìli svojim profesionalnim, humanim i ci-vilizacijskim odnosom prema svim ìteqima na administrativnoj liniji s Koso-vom i Metohijom i u Kopnenoj zoni bezbednosti, bez obzira na nacionalno i ver-sko opredeqewe. Neposredan povod za dodelu priznawa za podvi`nika godinevrawskoj jedinici Vojske Srbije jeste wihova organizacija humanitarne akcije, ukojoj je vojna lekarska ekipa posetila srpska i albanska sela u Kopnenoj zoni bez-bednosti. Tom prilikom pripadnici brigade uru~ili su sanitetski materijal i pru-ìli pomo} me{tanima i srpske i albanske narodnosti.

Pomaù}i me{tanima iz najudaqenijih sela, neometeni ~ak ni bespu}em iopasnostima koje ih vrebaju u tom osetqivom trenutku, pripadnici jedinice stiù ina vi{e od 1.300 metara. Jedinica koja nastavqa slavne tradicije Prvog pe{adij-skog puka kwaza Milo{a Velikog i 78. motorizovane brigade znaju svoj zadatak iizvr{avaju ga s velikom odlu~no{}u, svesni odgovornosti koja ih obavezuje. Oni todokazuju svakodnevno.

Zato re~i potpukovnika Gorana Stankovi}a, na~elnika Kancelarije za civil-no-vojne odnose u brigadi, u ovom trenutku imaju odgovaraju}u, nemalu specifi~nuteìnu. Wegovo obe}awe da }e ~etvrta brigade i daqe izvr{avati odgovorne za-datke u Kopnenoj zoni bezbednosti i na administrativnoj liniji graditi puteve,infrastrukturu i pruàti pomo} najugroènijem stanovni{tvu u zoni odgovornostijedinice, pozdravili su svi prisutni na dodeli priznawa. A me|u wima su bili ioni koji, zahvaquju}i nesebi~noj hrabrosti i po`rtvovawu, mogu da stanu rame uzrame s pripadnicima êtvrte brigade.

Zlatnu plaketu za najplemenitiji pojedina~ni podvig godine dobili su, izme|uostalih, sve{tenik Sini{a \or|evi} iz Kwaèvca, Mihailo Vasili} i Dejan Da-vidovi} iz Nove Varo{i, u~enici sedmog pet razreda ni{ke Osnovne {kole „Rado-je Domanovi}” i Zoran Jovanovi} iz Kraqeva. Plaketu za kolektivni podvig godinedobili su zaposleni u Klini~ko-bolni~kom centru „Pri{tina u Gra~anici”. Wiho-vi podvizi, mada razli~iti i dragoceni svaki za sebe, predstavqaju jedinstven do-kaz plemenitosti i hrabrosti. Ba{ kao i ~ovekoqubqe dobitnika specijalnih pri-znawa, me|u kojima su nevladina organizacija „Sabor Srpskih dveri”, vaspita~Fadiq Suqa i Japanka Icuko Teruoka.

D. G.

L E K A R I V M A U B U J A N O V C U

BESPLATNI PREGLEDIU organizaciji Koordinacionog tela Vlade

Srbije za op{tine Pre{evo, Bujanovac iMedve|a, ekipa specijalista sa VMA obavila je7. i 8. decembra, u prostorijama Doma zdravqaBujanovac, pregled vi{e stotina pacijenata istekla op{ti uvid u zdravstvene problemestanovnika tog mesta

Tokom dva dana lekarska ekipa, s pukovni-kom dr Mladenom Milivojevi}em na ~elu,pregledala je vi{e od 500 Bujanov~ana i qudiiz okoline, te razmenila iskustva s kolegama izDoma zdravqa.

Direktor Doma zdravqa Bujanovac dr Ba-jram Hasani istakao je da je poseta ekipe spe-cijalista sa VMA veoma zna~ajna i za Domzdravqa i za pacijente sa tog podru~ja, koji suimali jedinstvenu priliku da ih besplatno pre-gledaju stru~waci na{e eminentne zdravstveneustanove. Naglasio je da je s dolaskom stru~wa-ka sa VMA nivo zdravstvenih usluga znatnopodignut, te da poseta zna~i mnogo i lekarimaDoma zdravqa, jer mogu da razmene iskustva savrhunskim vojnim specijalistima. DirektorHasani je, tako|e, naglasio da potpisivawemsporazuma izme|u Republi~kog fonda zazdravstvo i VMA o le~ewu civila u toj vojnojmedicinskoj ustanovi najvi{e dobijaju pacijen-ti, jer im se na VMA pruà najboqa medicinskapomo} i nega.

Ekipu vojnih lekara obi{ao je i predsednikop{tine Bujanovac Nagip Arifi, koji je li~no i uime svih gra|ana op{tine Bujanovac zahvalio natom gestu i istakao da se nada da }e ovakvu pomo}gra|ani i ubudu}e mo}i da koriste.

Predstavnici lekarske ekipe razgovaralisu s direktorom Doma zdravqa i o epidemio-lo{koj situaciji na teritoriji op{tine, s obzi-rom na to da je pro{le godine dvadesetak pri-padnika @andarmerije obolelo od mi{je gro-znice, a ove godine jedan me{tanin je umro od tezarazne bolesti. Dogovoreno je da ekipe s VMAobave istraìvawa na terenu, a direktor Domazdravqa je izrazio èqu da poseti VMA radidaqeg dogovora o pro{irewu saradwe. D. G.

N A J P L E M E N I T I J I P O D V I G G O D I N E 4 5 . P U T

PODVI@NICI HRABROSTI

U

U C E N T R A L N O M D O M U V O J S K E S R B I J E

PREDSTAVQEN KALENDAR

MINISTARSTVA ODBRANE

I VOJSKE SRBIJE

ZA 2008.

Centralnom domu Vojske Srbije odràna je sve~anost povodom dod-eqivawa nagrada najboqim u akciji Ministarstva odbrane i Vo-jske Srbije „Nacrtaj crte` – leti helikopterom”. Sve~anosti suprisustvovali i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-

pukovnik Zdravko Pono{ i dràvni sekretari Ministarstva odbranedr Zoran Jefti} i Aleksandar Mi{~evi}.

Tom prilikom predstavqen je kalendar Ministarstva odbrane iVojske Srbije za 2008. godinu, koji je ukrasilo trinaest najboqihcrteà, a nagrada za autore je let vojnim helikopterom.

@iri, u kome su bili likovni urednik magazina „Odbrana” EnesMe|edovi} i studentkiwe Fakulteta likovnih umetnosti @ana Begovi} iJelena Vitorovi}, odabrao je najboqe izme|u vi{e od 3.000 pristiglihradova.

Prvu nagradu osvojili su: Aleksandra San~anin (Sremski Karlov-ci), Aleksandra Kilibarda (Vrwci), Lana Plav{i} (Sremski Karlovci),Du{an Lu~i} (Nova Gajdobra), Stefan Boì} (Sremski Karlovci),An|ela Obri} (Sombor), Aleksandar \or|evi} (Ni{), Milica Sto-janovi} (Medve|a), Sofija Gligori} (Novi Sad), Johana Tot (Subotica),Stefan Maksimovi} (Zaje~ar), Dejan Vu~i}evi} (Rumenka) i DaliborTanackov (Kikinda).

Pored najboqih trinaest, nagra|eno je jo{ 60 devoj~ica i de~aka~iji }e crteì biti objavqeni u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije”.Pored nagrada koju ~ine {oqe, majice i ka~keti sa oznakama Vojske Sr-bije, oni }e 15. februara 2008. biti specijalni gosti na ve`bi povodomDana Vojske Srbije.

Dodeqene su i tri specijalne nagrade. Prva za brzinu, za prvicrte` poslat u akciji, koju je dobio Mateja Tucovi} iz Beograda, druga,za najoriginalniji rad, vrti}u „îtluk” iz Kru{evca, i tre}a O[ „Ste-van Duki}” iz Beograda za poseban doprinos akciji, jer }e ~etiri radau~enika te {kole biti objavqena u kwizi „Deca Srbije o Vojsci Srbije”.

U Centralnom domu pobednike akcije do~ekali su pripadnici Garde,gardijski orkestar, specijalci i piloti, koji su odgovarali na brojnapitawa i slikali se s wima. Za mlade goste je prire|en i poseban pro-gram, koji je vodio glumac Nenad Nenadovi}. Druèwe je zavr{eno uz ve-liku tortu.

„Nacrtaj crte` – leti helikopterom” prva je akcija koju su Min-istarstvo odbrane i Vojska Srbije organizovali za decu Srbije.

50

DOGA\AJI

��PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE NA VE@BI U AUSTRI-JI – Tim 246. bataqona atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane (AB-HO) Kopnene vojske u~estvovao je na me|unarodnoj ve`bi „Invitexpacemaker 2007“ u Austriji.

Me|unarodnoj ve`bi 4. decembra prisustvovali su i pred-sednik Austrije Hajnc Fi{er, ministar odbrane Austrije Nor-bert Darabo{ i na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, zajedno sa najvi{im predstavnicimavojski zemaqa u~esnica i posmatra~a.

Jedinica Vojske Srbije prvi put je u~estvovala na me|una-rodnoj ve`bi u inostranstvu koriste}i svoju opremu. Tim od {estpripadnika Vojske Srbije bio je deo multinacionalne ~ete ABHO,zajedno sa jedinicama ABHO Austrije i Francuske, a na ve`bi jeu~estvovalo ukupno oko 4.200 vojnika iz Austrije, Belgije, Nema~-ke, Francuske, Slovenije i Srbije.

Ve`ba je izvedena po scenariju multinacionalne operacijepodr{ke miru i odgovora na krize i po~ela i trajala je od 19. no-vembra do 6. decembra. Tim ABHO Vojske Srbije u sastavu multi-nacionalne ~ete obavqao je namenske zadatke radiolo{ko-hemij-skog (RH) izvi|awa i RH-procene i prognoze i u~estvovao u koman-dovawu po NATO procedurama, na nivou multinacionalne ~eteABHO i na nivou multinacionalne brigade.

Pored {esto~lanog tima, ve`bi „Invitex pacemaker 2007“ u ulo-zi posmatra~a prisustvuju jo{ trojica oficira Vojske Srbije.�� [KOLA REFORME BEZBEDNOSTI ISAC FONDA – Pomo-}nik ministra za politiku odbrane, Du{an Spasojevi} odrào je11. decembra predavawe na temu reforme sistema odbrane po-laznicima 10. {kole reforme sektora bezbednosti ISAC fonda.

Polaznici {kole su pripadnici razli~itih ministarstava,fakulteta, nevladinog sektora, kao i predstavnici medija. Pre-dava~i su renomirani stru~waci iz oblasti bezbednosti ime|unarodnih odnosa.

Ovaj petodnevni kurs ISAC fond organizuje dva putagodi{we, ovog puta uz podr{ku Ambasade [vedske u Beogradu. �� UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA – Dvodnevni semi-nar o upravqawu qudskim resursima u Oruànim snagama Kraqe-vine [vedske odràn je 11. i 12. decembra u Domu Vojske u Be-ogradu. Tokom predavawa bilo je re~i o prijemu u vojnu slu`bu,modelima i instrumentima prijema, upravqawu karijerom i na~i-nima ocewivawa i stimulacije.

Predava~i na seminaru, koji je otvorio na~elnik Uprave zakadrove Sektora za qudske resurse pukovnik Sla|an \or|evi},jesu na~elnik Odeqewa za planirawe i politiku u {vedskom Min-istarstvu odbrane pukovnik Johan Folstad i na~elnik Odseka zaplanirawe i analizu potpukovnik Johan Falkholt. (A. A.) �� KURS ZA OFICIRE LOGISTIKE – Regionalni kurs zaoficire logistike u mirovnim operacijama odràn je od 3. do14. decembra u Centru za mirovne operacije Zdruène operativ-ne komande General{taba Vojske Srbije. Kurs je organizovan ra-di osposobqavawa oficira logistike za odgovaraju}e du`nosti uoperacijama podr{ke miru na takti~kom nivou.

Na otvarawu kursa na~elnik CMO pukovnik Jelesije Radi-vojevi} rekao je da u radu u~estvuju predstavnici svih zemaqa re-giona i da je u planu da se i naredne godine odrì sli~an skup,ali na vi{em nivou.

Polaznicima kursa obratio se i vojni izaslanik RepublikeAustrije u na{oj zemqi pukovnik Jozef Helcl. On je istakao dalogistika predstavqa kqu~ uspeha svake operacije u zemqi i ino-stranstvu, te da zajedni~ko angaòvawe odgovara bezbednosnimizazovima na{eg vremena. Pri tome se zajedni~kim savladava-wem gradiva izgra|uju poverewe i kontakti bitni za budu}nost,zakqu~io je Helcl.

Kurs, koji sprovodi CMO u saradwi sa Ministarstvom od-brane Republike Austrije, poha|alo je devet polaznika iz zemaqaregiona, dva pripadnika MUP-a RS i 14 pripadnika MO i VojskeSrbije.

15. decembar 2007.

VOJNO [KOLSTVO NA SAJMU OBRAZOVAWANa êtvrtom sajmu obrazovawa „Putokazi”, koji je odràn od

29. novembra do 1. decembra u hali „Master” Novosadskog sajma,na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} pose-tio je {tand Vojne akademije i Vojne gimnazije i prisustvovaoprezentaciji vojnog {kolstva.

[tand Vojne akademije i Vojne gimnazije posetio je i ministarprosvete Zoran Lon~ar.

General Kova~evi} je na konferenciji za novinare rekao daje nastup vojnih {kola na ovogodi{wem sajmu kvalitetniji isadràjniji nego prethodni. Uz to, naglasio je on, u~iwen je istori-jski iskorak jer je predstavqeno i {kolovawe devojaka na vojnim{kolama, koje su do sada bile rezervisane samo za mu{karce.„Ovo je pravo mesto i vreme u kom se na{e vojno {kolstvo ravno-pravno predstavqa sa ostalim {kolama i visoko{kolskim us-tanovama u na{oj zemqi”, zakqu~io je general Kova~evi}.

Pored na~elnika Vojne akademije, konferenciji za novinareprisustvovali su i direktor Vojne gimnazije pukovnik Milan Ste-vi} i predstavnici „Zastava filma”. N. O.

FORUM BEZBEDNOST I DRU[TVODràvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}

otvorio je 5. decembra u Skup{tini grada Beograda deveti forumBezbednost i dru{tvo Udruèwa diplomaca Centra Dòrx KMar{al - Srbija, koji je bio posve}en pitawima odnosa Srbije iPrograma Partnerstvo za mir.

Dr Jefti} je izrazio zadovoqstvo {to je skup okupio velikibroj zainteresovanih slu{alaca, me|u kojima su bili predstavni-ci Ministarstva odbrane, Ministarstva inostranih poslova,

Ministarstva unutra{wih poslova, nevladinih organizacija ibeogradskih fakulteta.

Zasedawe se odvijalo u dva panela. Prvi se bavio bezbed-nosnim okruèwem Srbije, dok je drugi bio posve}en Srbiji i iza-zovima integracija. S. \.

SARADWA U OBLASTI VOJNEISTORIJEOd 2. do 6. decembra Institut za strategijska istraìvawa

posetila je delegacija Istorijskog odeqewa General{tabaKopnene vojske Republike Italije.

Nastavqaju}i saradwu zapo~etu sa Vojnoistorijskim institu-tom novembra 2005. godine, italijanska delegacija je tokom poseteobi{la Vojni arhiv i imala razgovore sa direktorom Institutaza strategijska istraìvawa i ~lanovima Odeqewa za vojnu is-toriju. Dogovoreni su daqi oblici saradwe iz oblasti vojne is-torije i arhivistike. M. M.

52

Mir je na{e zanimawe – moto jeStrate{ke vazduhoplovnekomande SAD, koja je od 1946. do 1992. godine svojiminterkontinentalnimbombarderima i balisti~kimraketama ~inila protivteùnuklearnom arsenalu SSSR.Najnoviji doga|aji u vezi sapropustima u rukovawukrstare}im raketamanaoruànim nuklearnim bojnimglavama u ameri~koj i svetskojjavnosti prouzrokovali su ne samo nemir, ve} nespokojstvoi strepwu.

15. decembar 2007.

K

U Z R O C I I P O S L E D I C E I N C I D E N ATA S A ATO M S K I M O R U @ J E M

ada je posada strate{kog bombardera Boeing B-52 Stratofor-tress, 30. avgusta 2007, uzletela iz vazduhoplovne baze Maj-not u Severnoj Dakoti, prevoze}i 12 krstare}ih raketa AGM-129 u bazu Barksdejl u dràvi Luizijana, verovatno ne bi bi-la spokojna tokom, ina~e rutinskog leta, da je znala kako po-

lovinu tereta ~ine rakete sa atomskim bojnim glavama. Naime,usled niza neshvatqivih i neobja{wivih propusta u strogo propi-sanom postupku rukovawa nuklearnim oru`jem, {est od dvanaestraketa na potkrilnim nosa~ima nije imalo inertni balast, ve} ak-tivne bojne glave. Po sletawu u Barksdejl, B-52 je na stajanci u ba-zi proveo jo{ skoro deset sati pre nego {to su zaposleni primeti-li gre{ku i o tome izvestili nadle`ne.

Prvu informaciju o tom doga|aju objavio je Army Times 5. sep-tembra 2007, zatim ju je preneo Washington Post, a potom i ostalimediji. Za vreme leta koji je trajao skoro ~etiri ~asa, B-52 prele-teo je {est dràva SAD, ~ime je prekr{ena zabrana preletawateritorije Amerike avionima koji nose nuklearno naoruàwe, uve-dena 1968. godine posle serije nesre}nih doga|aja u vezi sa bom-barderima naoruànim tom vrstom ubojnih sredstava.

PRAVILA SLU@BE Pravila slu`be armije SAD nalaù da se nuklearno oru`je

prevozi u kamionima ili avionima tipa C-130 i C-17, posebnomodifikovanim u tu svrhu, a nikako letelicama koje su namewene

KO KONTROLI[EÛVARE

za izvo|ewe ratnih zadataka. Tokom drumskog prevoza, kamione ko-ji prevoze oru`je ove vrste obezbe|uje vojna policija, ~ija su vozi-la naoruàna te{kim mitraqezima.

Dva lica neposredno zaduèna za teret zajedni~ki prate sva-ku fazu prevoza i sve vreme moraju imati jedan drugog u vidokrugu.Ako se jedan pratilac izgubi iz vida, drugi odmah alarmira obez-be|ewe koje mu nalaè da zalegne i stavqa ga u „privremeni pri-tvor”, dok se ne utvrdi gde se nalazi drugi pratilac. Sve aktivno-sti se obustavqaju dok se ne proveri da na nuklearnom oru`ju ume|uvremenu nije do{lo do neovla{}ene manipulacije.

Krstare}e rakete AGM-129 koriste samo dve bojne glave –atomsku i ve`bovnu inertnu, koja, u stvari, predstavqa balast zaspre~avawe izme{tawa teì{ta. Bojne glave na nuklearnom oru`-ju imaju najmawe tri karakteristi~ne crvene oznake upozorewa, ave`bovne plave i ̀ ute natpise, kako bi razlika bila uo~qiva. Me-|utim, AGM-129 je ofarbana specijalnom bojom koja upija radar-ske zrake, tako da na woj nema natpisa. Jedini na~in da se uo~irazlika jeste pogled kroz prozor~i} od pleksiglasa veli~ine po-{tanske marke koji je sme{ten na ku}i{tu. Nuklearna bojna glavaW-80 Mod-1 je srebrne, a inertna plave boje. ISTRAGA

Pisawe medija bilo je signal za uzbunu u ameri~koj javnosti,u kojoj je, iz razumqivih razloga, zavladala velika zabrinutost.Predsednik Odbora za oruàne snage ameri~kog senata Karl Le-vin, ~lan Demokratske stranke, i wegov pandan iz redova republi-kanaca Xon MekKejn okarakterisali su incident kao „doga|aj kojiizaziva veliku zabrinutost” i odmah su u pismu ministru odbrane,Robertu Gejtsu, zahtevali sprovo|ewe istrage. Portparol Vazduho-plovstva izjavio je da se „vazduhoplovstvo pridràva najvi{ihstandarda u pogledu bezbednosti i svako odstupawe od utvr|enihpropisa u pogledu ubojnih sredstava je vrlo ozbiqno, te }e usledi-ti brza reakcija”.

Sprovedena istraga o ovom doga|aju, koji je smatran dovoqnoozbiqnim da su ministar Gejts i predsednik Bu{ o woj svakodnevnoizve{tavani, trajala je {est sedmica. Rezultati su, prema izve-{taju Pentagona, ukazali na „nedostatak efikasnog rukovo|ewa i

53

SREDOVE^NI BOMBARDERBoeing B-52 Stratofortress je podzvu~ni strate{ki bombar-

der vazduhoplovstva SAD, koji je u naoruàwe uveden 1955.godine. Za vreme hladnog rata, najmawe desetak ovih avionastalno se nalazilo u vazduhu u relativnoj blizini SSSR-a,radi napada na drugu supersilu ili u svrhu protivudara saciqem odmazde nakon nuklearnog udara po SAD.

I pored novih, savremenijih tipova kao {to su nadzvu~-ni B-1B Lancer i „nevidqivi” B-2 Spirit, boqe performanse B-52 na visokim podzvu~nim brzinama i niì tro{kovi eksplo-atacije odràli su taj bombarder u arsenalu SAD, tako da je2005. obeleèno 50 godina wegove operativne upotrebe.

„STELT” RAKETAModel AGM-129 naslednik je krstare}e rakete AGM-

86B, ~ija je namena bila udar po ciqevima do kojih je stizalau niskom letu. Razvoj novih radarskih sistema u SSSR-u osu-jetio bi takvu vrstu napada, pa je stoga 1983. godine otpo~eorazvoj AGM-129 kod koje su oblik rakete i krila sa strelomunapred smawili radarski odraz. Usisnik je sme{ten sa do-we strane iz istih razloga, a toplotni odraz motora pokri-ven je siluetom repa.

Novi sistem vo|ewa smawuje radarsko zra~ewe kojeemituje sama raketa i daje preciznost pogotka od 30 do 90metara, a motor F112-WR-100 pove}ava dolet za 50 odsto.Raketa je premazana bojom koja upija zrake radara. Proizve-deno je 460 raketa koje u skladu sa Moskovskim sporazumomiz 2002. treba da budu inaktivisane.

nadzora... odre|eni broj pripadnika vazduhoplovstva je napraviopropuste u propisanom postupku”. Vojni zvani~nici izjavili su daje gre{ka posledica ozbiqnih prekr{aja propisa o rukovawu nu-klearnim oru`jem. General-major Ri~ard Wutn, zamenik na~elnika[taba vazduhoplovstva, naveo je da je „u bazama Majnot i Bark-sdejl do{lo do erozije u pridràvawu utvr|enih standarda o ruko-vawu ubojnim sredstvima”, te da su imali „nezabeleèni niz pro-ceduralnih gre{aka”, koje su otpo~ele propustom nadle`nih licada obave potrebnu inspekciju krstare}ih raketa pre wihovog uto-vara na potkrilni nosa~ B-52.

Neimenovani zvani~nik objasnio je da je propust posledicaodluke osobqa zaduènog za preme{taj i utovar krstare}ih rake-ta, koje je propisani komplikovani postupak tokom ovih radwi nasvoju ruku zamenilo sopstvenim „neformalnim” sistemom, ali nijeprecizirao za{to su oni to uradili, ni koliko to ve} traje. Mini-star vazduhoplovstva Majkl Vin sam doga|aj nazvao je „neprihva-tqivom gre{kom” i obe}ao ameri~koj javnosti da }e se preduzetiodgovaraju}e mere.

ISHOD I REAKCIJE Komandant 5. bombarderskog puka u bazi Majnot, pukovnik

Brus Imig, koji je ujedno i komandant baze, smewen je sa du`nosti,a uz wega jo{ tri oficira. [ezdeset pet pripadnika vazduhoplov-stva izgubilo je sertifikat za rukovawe nuklearnim oru`jem, kojisu prethodno dobili nakon detaqnog uvida u psiholo{ki profilli~nosti, zdravstveni karton i ostale faktore koji, prema vojnimstandardima, odre|uju podobnost li~nosti za rukovawe odre|enomvrstom ubojnih sredstava.

Peti puk izgubio je pravo na izvo|ewe borbenih zadataka,mada je re~eno da posada B-52 nije znala da prevozi rakete sa ak-tivnim bojnim glavama. Proverena su sva skladi{ta materijalnihsredstava kako bi se utvrdili dodatni propusti u sprovo|ewu pro-pisa o skladi{tewu i obeleàvawu svih vrsta UBS. Posebno susprovedene inspekcije u jedinicama zaduènim za nuklearno nao-ruàwe.

Sprovedene mere, mada opisane kao „najstroè koje su dotada primewene u vezi sa propustima u rukovawu nuklearnimoru`jem u vazduhoplovstvu SAD”, osim odobravawa, nai{le su ina drugu vrstu reakcije. Predsednica Potkomiteta za strate{kesnage senatorka Elen Tau{er izrazila je uverewe da je sprovede-na temeqita istraga, ali da su rezultati „jasan znak postojawadegradacije u odnosu na rukovawe tom vrstom oru`ja”. ^lan Sa-veza ameri~kih nau~nika (Federation of American Scientists) HansKristensen izneo je sumwe u pogledu stava da je opisani doga|ajpojedina~ni slu~aj, i naveo da je tokom redovnih inspekcija pret-hodnih godina uo~en pad u nivou po{tovawa propisa o rukovawunuklearnim oru`jem, te da su baze Majnot i Barksdejl dobile lo-{e ocene u tom smislu. Deo razloga, prema wegovom mi{qewu,leì u ~iwenici da je sa prestankom hladnog rata i pretwe atom-skim udarom od Rusa, smawen kvalitet osobqa u strate{kom va-zduhoplovstvu i nuklearnim snagama, koje su do tada vaìle zadeo oruànih snaga u kom se brzo napredovalo u slu`bi.

Analiti~ar Filip Kojl doga|aj naziva „najopasnijim pore-me}ajem u rukovo|ewu i komandovawu nuklearnim snagama u isto-riji SAD”. Mada eksperti iznose da u slu~aju pada aviona, usledugra|enih vi{estrukih bezbednosnih mehanizama, nije moglo do}ido atomske eksplozije, ve} je jedinu pretwu predstavqalo zra~e-we oslobo|enog plutonijuma, on podvla~i da predvi|eni postup-ci, ako se dosledno ispo{tuju, spre~avaju upravo takvu vrstu pro-pusta. Osim toga, Kojl navodi da je ovaj incident dao povoda sta-vovima da su krstare}e rakete bile deo tajnog plana o iznenad-nom udaru po Iranu. Takav zakqu~ak pothrawuje ranije izdatozvani~no saop{tewe firme Raytheon, proizvo|a~a AGM-129, da}e 38 raketa biti modifikovano „u strogo poverqive svrhe”, ka-ko bi umesto nuklearne bojne glave, snage od 5 do 150 megatona,nosile klasi~an eksploziv.

Posebno je zanimqiva ~iwenica da krstare}e rakete, kojesu, kako se navodi, preno{ene radi inaktivisawa, nisu upu}ene ubazu Dejvis-Montan u Tusonu u Arizoni gde se sprovodi taj postu-pak, ve} u Barksdejl u Luizijani, koji je zborno mesto za preleteka Bliskom istoku i Iraku.

ISTORIJATIncidenti sa nuklearnim bombama datiraju jo{ od pedese-

tih godina pro{log veka. Zbog kvara na tri motora, 13. februa-ra 1950. u blizini obale Britanske Kolumbije (Kanada), bom-barder B-36 morao je da izbaci bombu u Pacifi~ki okean. Sre-}om, bomba je imala ve`bovnu, a ne nuklearnu bojnu glavu. Iste

ISKUSTVA


KLASIFIKACIJA INCIDENATAIncidente u vezi sa nuklearnim oru`jem armija SAD

kvalifikuje u tri grupe. To su Bent Spear (iskrivqeno kopqe),koje ozna~ava svaki doga|aj od velikog zna~aja koji se odnosina nuklearno oru`je, a koji ne predstavqa momentalnu pret-wu nuklearnog rata; Broken Arrow (slomqena strela) zna~i za-desnu detonaciju ili te{ko o{te}ewe nuklearnog oru`ja, dokEmpty Quiver (prazni tobolac) predstavqa gubitak ili nesta-nak atomskog ili hidrogenskog oru`ja.

OBJEDIWENO KOMANDOVAWETokom svog postojawa 1946–1992. godine, Strate{ka

vazduhoplovna komanda (Strategic Air Command) u zenitu mo}iimala je 282.000 pripadnika, oko 1.500 bombardera, inter-kontinentalne balisti~ke rakete, a do 1959. i sopstvene lov-ce za pratwu. Nakon sloma SSSR-a i zavr{etka hladnog rata1992, Strate{ka, Takti~ka i Transportna vazduhoplovna ko-manda reorganizovane su u Komandu za vazdu{ni prevoz (AirMobility Command), koja je preuzela avione cisterne SAC, iVazduhoplovnu borbenu komandu (Air Combat Command), kojojsu pripali strate{ki bombarderi. Nuklearne komponentevazduhoplovstva i mornarice objediwene su u Strate{ku ko-mandu SAD (United States Strategic Command).

godine, 11. aprila, avion B-29 udario je u planine blizu bazeManzano u Wu Meksiku. Eksplozija se videla sa vi{e od dvadesetkilometara, ali se bomba nije aktivirala zbog toga {to jezgro,koje je bilo u avionu, nije uloèno u bombu iz bezbednosnih raz-loga. Do 1968. godine zabeleèno je 13 ozbiqnih nesre}a saavionima koji prenose atomske bombe, od kojih se izdvajaju ~eti-ri slu~aja.

U britanskoj bazi Lejkenhit, 27. jula 1956, B-47 je pri rula-wu udario u zgradu skladi{ta u kom su bile sme{tene tri nukle-arne bombe Mk6 i eksplodirao, a upaqeno gorivo izlilo se pobombama. Prema izjavi stru~waka za eksplozivna sredstva, samoje ~udo spre~ilo da se aktiviraju detonatori na bombi, koji bioslobodili radioaktivni materijal.

Iznad Severne Karoline, 24. juna 1961, B-52 eksplodiraoje u letu, a dve hidrogenske bombe Mk39 prizemqile su se pado-branima. Od ~etiri upaqa~a na prvoj bombi, tri su se aktivira-la i nuklearnu eksploziju spre~ilo je samo to {to ~etvrti upa-qa~, na instrumentalnoj tabli uni{tenog aviona, nije bio ukqu-~en. Druga bomba se raspala pri udaru o zemqu i wen repni deootkriven je na dubini od sedam metara. Daqe iskopavawe je obu-stavqeno zbog podzemnih voda. Vazduhoplovstvo je otkupilo ugro-èno zemqi{te i ogradilo ga, a potom godinama kontrolisalonivo radioaktivnosti koji se nije izmenio.

Juri{nik A-4 Skyhawk je, 5. decembra 1965, pao sa nuklear-nom bombom sa lifta na nosa~u aviona USS Ticonderoga u Paci-fik i potonuo. Smatra se da avion leì na dubini od skoro petkilometara.

Jedna od najpoznatijih nesre}a je sudar aviona cisterneKC-135 i bombardera B-52 iznad Mediterana 17. januara 1966.Tri hidrogenske bombe Mk28, snage 4 megatona, pale su u blizini

{panskog sela Palomares u Andaluziji, pri ~emu se aktivirao kla-si~ni eksploziv koji se koristi za pokretawe fuzionog procesa.Usled toga, kontaminirana su dva kvadratna kilometra obradivepovr{ine, te je 1.750 tona zaga|ene zemqe preneto u nuklearniotpad u Ejkenu u Ju`noj Karolini. êtvrta bomba pala je u more ipotraga za wom trajala je 80 dana. Me{tanima Palomaresa VladaSAD isplatila je od{tetu od 600.000 dolara, a uz to je izgra|enoi postrojewe za desalinizaciju morske vode u vrednosti od200.000 dolara.

Usled poàra u bombarderu B-52, 21. januara 1968, posadaje morala da isko~i iz aviona, koji je pao na zale|enu povr{inuokeana u blizini vazduhoplovne baze Tula na Grenlandu. Usled uda-ra otvorilo se najmawe jedno ku}i{te ~etiri hidrogenske bombekoje je kontaminiralo veliku povr{inu, a vatra je istopila led ta-ko da su avion i bombe u wemu potonule na dno okeana. Vi{e od9.000 kubnih metara radioaktivnog leda preneto je u SAD, a u Dan-skoj, koja ima suverenitet nad Grenlandom, do{lo je do velikih an-tiameri~kih demonstracija, jer ta zemqa zabrawuje ne samo nukle-arno oru`je na svojoj teritoriji, ve} i wegov prenos preko svojeteritorije.

PITAWE BEZ ODGOVORAU~estali padovi bombardera sa nuklearnim bombama i opa-

snosti sa tim u vezi, navele su Ministarstvo odbrane SAD da1968. godine zabrani let avionima koji su naoruàni tom vrstomubojnih sredstava, ali su oni i daqe bili u pripravnosti na aero-dromima u SAD. Na osnovu predsedni~kog nare|ewa iz 1991. godi-ne, nuklearno oru`je povu~eno je iz aviona i sme{teno u namenskaskladi{ta.

Doga|aj u vazduhoplovnoj bazi Majnot jasno pokazuje da se, ipored svih strogih propisa, u~e{}e qudskog faktora u ovakvim in-cidentima nikako ne moè zanemariti. Pripadnici strate{kih va-zduhoplovnih i nuklearnih snaga SAD svojevremeno su, kao protiv-teà SSSR-u, sebe smatrali ~uvarima mira. S obzirom na ovajdoga|aj, neizostavno se name}e pitawe koje poti~e jo{ iz anti~kihvremena, a na koje nikad nije dobijen zadovoqavaju}i odgovor: Qu-od custodit custodiens (ko kontroli{e ~uvare)?

Dr Aleksandar MUTAVXI]

55

MIR JE NA[E ZANIMAWEPrvobitni moto Strate{ke vazduhoplovne komande je

glasio Rat je na{e zanimawe – mir je na{ proizvod, iozna~avao je nameru da se mir o~uva pretwom istovrsnogudara, odnosno nuklearnim deterentom. Odre|ene pri-medbe dovele su do izmene, pa je usvojen moto O~uvawemira je na{e zanimawe. Krajem 1957. godine, na velikojboì}noj jelki koja je oki}ena ispred ulaza u komandu SACnije bilo dovoqno mesta za sva slova, tako da je izosta-vqena re~ o~uvawe. Preostale re~i Mir je na{e zanima-we nai{le su na op{te odobravawe, te su usvojene kao de-finitivni moto.

PACO DE LA BOMBAJedna od kqu~nih li~nosti u potrazi za bombom koja je

pala u more kod Palomaresa bio je lokalni ribar Franci-sko Orts, koji je video mesto pada bombe i kog su me{taniprozvali Paco de la bomba. Posle va|ewa bombe, on je pre-ko svog ameri~kog advokata podneo tu`bu pred sudom u Wu-jorku protiv vazduhoplovstva SAD, zahtevaju}i nagradu od20 miliona dolara kao lice koje, prema zakonima mora,ukaè na mesto gde je potonuo brod ili teret koji je potomizva|en. Vazduhoplovstvo je tu`bu okon~alo vansudskim po-ravnawem.

MERIDIJANI

U konkurenciji vazduho-plovnih baza Nema~ke i Rumuni-je, Ram{tajna i Konstance, Natose odlu~io za ma|arsku bazu Pa-pa, odnosno ma|arsko ratno va-zduhoplovstvo kao doma}inaprograma SAC (Strategic Airlift Ca-pability). Ovom odlukom, u ma|ar-sku bazu }e u idu}em periodu bi-ti investirano vi{e od 30 mi-liona dolara kako bi se prila-godila novoj nameni – bi}e plat-

forma Natoa za strategijski vazdu{ni most prema Avganistanu i Iraku. Strategic Airlift Ca-pability se prvi put spomiwe u septembru 2006, da bi se o wemu ozbiqno raspravqalo to-kom samita Natoa u Rigi. Krajem juna ove godine ~lanice Natoa saglasile su se oko odlukeo osnivawu agencije koja }e biti operativno telo provo|ewa programa SAC, ~iji je osnov-ni ciq pruàwe strate{kog vazdu{nog transporta ka Avganistanu i Iraku za 15 zemaqa~lanica Natoa i dve ~lanice Programa Partnerstvo za mir (Bugarska, ê{ka, Danska,Estonija, Ma|arska, Italija, Latvija, Litvanija, Holandija, Norve{ka, Poqska, Rumunija,Slova~ka, Slovenija, SAD, [vedska i Finska).

Sporazum obuhvata i nabavku tri strategijska transportna aviona C-17 GlobemasterIII. Prvi }e biti isporu~en sredinom 2008, a preostala dva tokom 2009, kada se i o~ekujeda program SAC dostigne svoju punu operativnu sposobnost. Organizacijom strategijskogvazdu{nog lifta prema Avganistanu i Iraku, namera Natoa je da wime pruì transportnupodr{ku svim zemqama ~lanicama inicijative SAC, raznim drugim potrebama ostalih ~la-nica Saveza i Evropskoj uniji.

Priprema Blagoje NIÎ]

Posledweg dana novembraIndija je zakqu~ila sporazum saRusijom o kupovini 347 novihtenkova tipa T-90C, ~ime jeznatno uve}an ve} postoje}ikontingent od 310 tenkova istogtipa. Prema podacima indijskogMO, od 347 tenkova predvi|e-nih sporazumom, 124 }e biti is-poru~ena potpuno sklopqena, aostala 223 }e biti dostavqenau delovima i naknadno }e sesklapati u indijskoj fabrici HVF (Heavy Vehicle Factory) u gradu Avadi, u kojoj se, na osnovuranije dobijene licence, ve} proizvodi oko 1.000 tenkova istog tipa. Prva 124 tenka bi-}e isporu~ena za 29, a ostatak u narednih 11 meseci.

Planovima za razvoj KoV Indije do 2020. godine, predvi|eno je naoruàvawe 21 pukatenkovima T-90C (indijski naziv „bi{ma”) a jo{ 40 pukova }e u svom sastavu imati moderni-zovane T-72 M1. Prema ovim planovima, pukovi KoV-a }e u svojim sastavima imati 1.657modernih tenkova T-90C, od ukupno 3.800 koji }e biti u naoruàwu indijske armije.

Italijanski proizvo|a~ vazduhoplovnetehnike Alenia Aeronautica isporu~io je, 13.novembra, bugarskom ratnom vazduhoplov-stvu prvi transportni avion C-27J spartan.Time je po~ela finalizacija ugovora, kojimse Bugarska odlu~ila na kupovinu pet sred-wih takti~kih transportnih aviona, uz mo-gu}nost dodatna tri. Ostali avioni bi}e is-poru~ivani dinamikom po jedan avion godi-{we. Ulaskom u Nato, u aprilu 2004. godi-ne, Bugarska je mnogo uloìla u opremawe imodernizaciju svog ratnog vazduhoplovstvasa teì{tem na ja~awu transportnih kapa-citeta. Novi avioni }e zameniti postoje}uflotu transportnih aviona An-26, koji setrenutno koriste.

Spartan se proteklih godina potvrdiokao najboqi u kategoriji sredwih takti~kihtransportnih aviona, pa je uz pet bugarskih,dosad naru~eno jo{ 120 aviona tog tipa.Italija je naru~ila 12, Gr~ka 12 plus 3, Li-tvanija tri, ameri~ki KoV i vazduhoplov-stvo 78, Rumunija sedam aviona. Kupovinuspartana razmatraju i ê{ka, Finska, Ir-ska, Australija, Malezija, Tajvan i Saudij-ska Arabija.

Na aerodrom „Pleso” blizu Zagrebasleteo je, po~etkom decembra, ruski An 124-100 Ruslan sa prva dva, od ukupno deset na-bavqenih sredwih, vi{enamenskih, tran-sportnih helikoptera Mi-171. Kupovinanovih transportnih helikoptera, koji pred-stavqaju najsavremeniju varijantu porodicetransportnih helikoptera Mi-8, rezultat jeuspe{ne realizacije dugoro~nog plana raz-voja OS Hrvatske, kojim je definisano ula-gawe u opremawe i modernizaciju flote RVi PVO.

Uz isporuku helikoptera, Hrvatska jeobezbedila i znatnu koli~inu opreme zaodràvawe i opsluìvawe helikoptera irezervne delove. Obezbe|ena je obuka teh-ni~kog i leta~kog sastava, ~iji je prvi deove} realizovan u Ulan Udeu, a drugi deo }ese obaviti u Hrvatskoj. Leta~ke posade }ebiti obu~ene do nivoa instruktora, a teh-ni~ki sastav opremqen i osposobqen zasamostalno i kompletno periodi~no odr-àvawe helikoptera. Nova dva helikopte-ra, prema planu, dolaze za dva meseca, apreostale dve isporuke od po tri helikop-tera ostvari}e se po~etkom aprila 2008.godine.

U gradu Nara{ino, isto~no od Tokija, zapo~ela je izgradwa nove, druge po redu, bazeprotivraketne odbrane (PRO) koja }e biti snabdevena ameri~kim raketnim kompleksima„patriot“. Ciq tog raketnog kompleksa jeste obezbe|ewe protivraketne za{tite teritori-je Japana od raketnih udara Severne Koreje, koju Tokio smatra osnovnim faktorom nesta-bilnosti na Dalekom istoku.

Do prole}a 2011. godine predvi|ena je izgradwa jo{ sedam takvih baza u kojima }ebiti instalirano ukupno 30 raketnih kompleksa „patriot“. Ove baze, prema navodima ja-panskih zvani~nika, deo su kopnene komponente protivraketne odbrane, a pomorsku }e ~i-niti ~etiri borbena broda sa protivavionskim raketama velikog dometa.


BUGARSKOJ ISPORUÊNPRVI SPARTAN

HRVATSKA KUPUJEMODERNE HELIKOPTERE

MA\ARSKA DOMA]IN PROGRAMA SAC

JAPAN RAZVIJA PROTIVRAKETNU ODBRANU

INDIJCI KUPUJU 347 RUSKIH TENKOVA

57

Pi{eAleksandar RADI]

U turbulentnimdevedesetimgodinama starikomunisti~ki kadaru Tbilisiju znao jeda prona|e modelza pregovore sa Moskvom i otvoreno jeizbegavaopoliti~korazmimoilaèwe.Na taj na~inobezbedili subarem povoqnucenu gasa za siroma{nupopulaciju Gruzije.Odnosi su sedramati~nopromenili zbog toga {to su u Va{ingtonuprocenili da suRusi toliko slabina Kavkazu da bi seGruzija moglaiskoristiti kao poluga zarazbijawe ruskoguticaja i stvarawenovog poretka u regionu.

R

GRUZIJSKARASKR[]A

U

O

usija se neminovno vra}a na istorijske prostore koji su u prethodnih nekoliko vekovabili deo teritorije carstva, odnosno

komunisti~kog SSSR-a. Posle periodafragmentacije politi~ke mo}i u oblastima Kavkaza iCentralne Azije, sada se tamo ponovo ose}a snaànuticaj Moskve. Istorijsko prisustvo ruske mo}i ikulture pokazalo se nadmo}nim u odnosu nageografsku udaqenost, verske i nacionalne razlike,politi~ka razmimoilaèwa i prodor drugih sila.

Nacionalizam i potreba za afirmacijomrazlika ~inili su se korozivnim za preìvqavaweRuske Federacije. U vreme vladavine oligarha saKremqa bili su vi{e nego dovoqna osnova zanarastawe ambicija malih nacija na {tetu uticajaposrnule sile. Sada su prilike promewene i dràvesa istorijom kra}om od punoletstva qudskog bi}avratile su se razvoju veza sa Rusima, ukqu~uju}i sveìvqe obnavqawe zdruènog odbrambenog sistema.

Proces rekonstrukcije starih odnosa snaga neprihvata samo Gruzija. Ona kao kost u grlu Kavkazapoku{ava da stvori barijeru za ruski uticaj i to saosloncem na prekookeanskog saveznika – SAD. Natvrdoglave zahteve Tbilisija, ruske oruàne snagepovukle su se iz baza sa teritorija koji kontroli{egruzijska vlada. Afere oko navodnih subverzivnihaktivnosti vrlo su ~este i kao u vreme hladnog ratapovremeno se obostrano proteruje osobqeambasada. Odnosni dve dràve posebno su na probikada je re~ o statusu dve gruzijske pokrajine koje suotkazale poslu{nost jo{ po~etkom devedesetihgodina i od tada postoje kao fakti~ki samostalnedràve – Ju`na Osetija i Abhazija. U tom nastojawuuìvaju podr{ku Moskve.

kriti~nim trenucima Ju`na Osetija i Abhazijadobile su naoruàwe i verovatno su seoslonile i na direktni anga`man ruskih snaga

u domenu podr{ke iz vazdu{nog prostora iobave{tajne delatnosti. Zauzvrat Gruzijci su tihopodràvali ~e~enske pobuwenike kojima su uvek name|udràvnoj granici ostavqali prolaz zaevakuaciju pred ruskim snagama bezbednosti. Upograni~nom podru~ju Gruzini su za`murili na obaoka i dali su ê~enima i islamskim ekstremistimaiz drugih dràva prostor za organizovawe baza,centara za obuku i logisti~kog oslonca za aktivnostigerilaca i terorista u ê~eniji.

Scenario smene vlasti u Gruziji odigrao se poproverenom modelu provocirawa kontrolisanoguli~nog protesta demokratskih snaga usmerenogprotiv autokrata starog kova. Taj deo posla,obavqen 2003. godine, mediji su nazvalirevolucijom ruà. Posao su izveli mladi izorganizacije Kmara uz finansijsku podr{ku Xorxa Soro{a. U brzom sledu doga|aja januara2004. predsednik Gruzije postao je MihailSaka{vili. On se oslonio na mladi kadar

doveden iz inostranstva od kojih su neki boqegovorili engleski nego materwi.

Promene u vlasti brzo su se osetile ustrate{koj orijentaciji dràve koja se sna`nookrenula SAD i istovremeno se udaqila od Rusije. Uodbrambenom domenu ameri~ki instruktori doletelisu na Kavkaz i poradili su na obuci lokalnih snaga.Ubrzo se pokazalo da se to ne ~ini zbog potrebe dase oja~a Gruzija, jer je sav kvalitetni kadar poslat uIrak i druge me|unarodne misije. Sada Gruzija imagotove sve efektivne snage u inostranstvu i po brojuangaòvanih qudi izvan dràve predwa~i u svetskimrazmerama, a na doma}em terenu nema kontrolu nadvi{e od tre}ine teritorije.

Na poteze Saka{vilijeve vlade Oseti i Abhaziodgovorili su odlu~nim stavom da ne èle pregovoreo promeni statusa i zahtevom da se prisajedineRuskoj Federaciji. Pravni osnov za taj zahtev dvepokrajine prona{le su na Balkanu – ako Kosovomoè postati samostalno, onda to predstavqapresedan koji moè da se primeni i na Kavkazu. U slu~aju progla{ewa samostalnosti Kosova dvepokrajine su ve} obavestile svet da }e iza}i iz ionako samo formalnog okvira Gruzije.

sim problema kako sa~uvati teritoriju,Saka{vili se ove jeseni suo~io sa masovnimprotestima politi~kih protivnika koji umesto

savezni{tva sa SAD traè boqi standard za masusiroma{nih. Ceni se da od tri i po milionastanovnika barem polovina ìvi naegzistencijalnom minimumu. Protesti su Saka{vilijaprinudili na prihvatawe prevremenih izbora nakojima }e se suo~iti sa masovnim nezadovoqstvomdosada{wim u~inkom proameri~ke vlade.Predsednik tvrdi da su Gruziju problemi sna{li zato {to se na{la pod udarom Moskve koja podsti~enemire protiv demokratske vlasti.

Iraklije Okrua{vili, biv{i bliski saradnikSaka{vilija, koji se nalazio na du`nostimaministra unutra{wih poslova i ministra odbrane,obratio se javnosti sa tvrdwama da su izpredsedni~kog kabineta traìli politi~ka ubistva ipripremali prodor oruànom silom u Ju`nu Osetiju.

Za takvu ratnu avanturu Saka{vili nemaresursa, ali oruàne snage i jedinica posebnenamene, koja po imixu predstavqa sliku i prilikuJSO iz vremena smutwi u Srbiji, relativno suveran oslonac predsednika u predstoje}oj utakmiciza vlast.

Niz lo{ih poteza i te{ko stawe u dràviverovatno su okon~ali karijeru Saka{vilija i kodameri~kih saveznika i zato }e on po~etkom 2008.biti suo~en sa izborom da ode sa vlasti mirno ili da se brani silom. U zavr{nici, re{ewegruzijske politi~ke krize bi}e odmeravawe snageRusije u obnovi stare mo}i i u~inka Amerikanaca u prodoru u rusku sferu uticaja.

P A R A L E L E


N O V E K W I G E

M

T

ANALIZA NEDAVNE PRO[LOSTI

ISPIT PLAVIH[LEMOVAMr Svetlana Jankovi}: „Mirovne snage ure{avawu jugoslovenske krize”, izdava~ DOO[tampa, â~ak

nogo je politi~kih i vojnih analiti~ara, nau~nih radnika i novinara koji su se dugo i uporno bavili pitawemmirovnih snaga, posebno na prostorima biv{e Jugoslavije.

Postoje razli~ita tuma~ewa uloge „plavih {lemova”, od bezrezervnog podràvawa wihovog prisustva do kriti~kogsagledavawa wihove uloge u dramati~nim zbivawima.

Kada se dràva raspada, pogotovo velika i uticajna u raznimoblastima, onda to nije samo pitawe lokalnog regiona ve}nagove{taj nestabilnosti za znatno {iri prostor. Dakle, temaozbiqna i zahtevna, koja, sama po sebi, traì odgovore nasloèna pitawa. Latiti se takvog posla zahteva mnogo truda,strpqewa i znawa, dakako. Sve to imala je mr Svetlana Jankovi},potpukovnik Vojske Srbije, kada je sebi zadala te{ku oblast, da jeistraì, obrazloì, dokumentuje... Sada je na du`nosti referentau Upravi za obuku i doktrinu General{taba VS. Oficirski ~innosi od 1989. godine i jedna je od retkih èna koja je doìvelanajteè iskustvo za svakog stare{inu – rat. Zato i pi{e sa notomli~nih spoznaja prvih mirovnih operacija, {to tekstu daje posebnuuverqivost. Time se ne iscrpquju wene ambicije, o ~emu svedo~i ipriprema doktorske disertacije na Fakultetu za bezbednost.

Sude}i po dosada{wim rezultatima rada, uspeva u svemu.Kwiga pod naslovom „Mirovne snage u re{avawu jugoslovenskekrize” nedvosmisleno govori o tome. To je vaqana i ~vrstoutemeqena analiza onog {to se zbivalo i ~ega se nerado se}amo.Tim pre {to posledice, na ovaj ili onaj na~in, ose}amo i danas.

O Ujediwenim nacijama, mestu, nastanku i ulozi, autorka namgovori u prvom poglavqu kwige. Drugo je posve}eno jugoslovenskojkrizi, genezi problema, ulozi velikih sila, sukobqavawu interesai svega {to je dovelo do „govora oru j̀a”. Tre}e poglavqe odnosi

PUKOVNIK DR BRANKO BABI]

CIVILNO SLU@EWEVOJNOG ROKAStru~no i popularno {tivo o toj temi svedeno jena dve kwige u izdawu novosadske firme SB Trad

ema o kojoj se ve} neko vremegovori, razmi{qa, a svakakoprivla~i pa`wu na{e javnosti,

jeste civilno sluèwe vojnog roka.Mi{qewa su podeqena, od estetskihdo strate{kih, u zavisnosti na komnivou i u ~ijem interesu se razmi{qa.Mnogo je toga re~eno, pone{to inapisano, ali ne do kraja obja{weno.To je bio jedan od razloga da sepukovnik dr Branko Babi} lati pera i~itaocima ponudi stru~no i popularno{tivo svedeno na dve kwige pod

naslovima: „Ko, kada, kako i za{to u civilnu slu`bu?” i „Razvojprigovora savesti i civilne slu`be u Republici Srbiji”.

Stru~no je tim {to govori snagom ~iwenica, slovom zakona iautoritetom iskusnog stru~waka visokog obrazovawa, koji seprofesionalno bavi upravo tom problematikom. Popularno, jerje pisano svima razumqivim re~nikom, jasno i nedvosmisleno, alisa porukom i preciznom namerom. Naravno, izbegavaju}i pravona kona~ni sud, (za)uzimaju}i samo jasan stav i dobru nameru.

Kwige su plod dugog i temeqnog rada, prave studijeutemeqene na postojanoj ideji, sistemati~nom istraìvawu imetodologiji na visini ozbiqne problematike. îtaju}i obanaslova koja se prepli}u i dopuwuju, mnoge stvari postaju jasnije usmislu teku}e pojave i potowih re{ewa. Pratimo genezu razvojaprigovora savesti i civilnog sluèwa vojnog roka od 1992.godine, sagledavamo dokle smo stigli i {ta nam vaqa ~initi.

Autor nas suo~ava i sa iskustvima drugih zemaqa, {to dajenovu dimenziju razmi{qawa i ravan u kojoj moèmo sagledativlastiti prostor. Umesto zakqu~ka vidi se da nas ~eka jo{ mnogoposla i svekolikog uvaàvawa oblasti koja jeste tekovinasavremene demokratije, ali joj treba pri}i oprezno neugroàvaju}i odbrambeni mehanizam dràve.

B. K.

se na mirovne snage uop{te i wihovuulogu na prostoru Mediterana, a posebno u re{avawu jugoslovenskekrize.

îtamo opse`nu analizu svega {tose de{avalo minulih decenija, na svimmestima gde su „plavi {lemovi” ~uvalimir, sa mawe ili vi{e uspeha, ali uveku primarnoj misiji obustavqawa ratnihsukoba, `rtava i stradawa. Od Sinajai Kipra, preko ju`nog Libana i Golana,sve do nekada nam zajedni~ke dràve.

Rezolocijom Saveta bezbednostiUN od 21. februara 1992. formirane

su snage Unprofor. One su stupile na scenu nakon sticawasuverenosti i nezavisnosti Hrvatske i Bosne i Hercegovine.êtvrto poglavqe kwige posve}eno je upravo periodu posle wihovogdolaska u nestabilni region. [ta su u~inile, a koliko su mogle imorale, stvar je ozbiqne studije koju je s puno strpqivogistraìva~kog rada ispisala mr Jankovi}. Oslawaju}i se na ~vrste~iwenice i proverene podatke, uvaàvaju}i pisawe poznatihstru~waka, daje svoj sud i viziju, bez improvizacije i lakihzakqu~aka. îtalac je u prilici da donosi svoj sud koji nijeiznu|en, tim pre {to su mu predo~eni jasni pokazateqi inepodmitqivi dokazi.

U kwizi je data i kriti~ka analiza kosovskih zbivawa,teroristi~kog delovawa, intervencije snaga Natoa... Dalekose`nizakqu~ak da su tada Ujediwene nacije svoju ulogu prepustile jednomvojnom savezu, stavqa pod upitnik mnoge tada{we i potowe odlukeme|unarodne zajednice. Jasno je da u tom miqeu nema prostora zaemocije, ve} ~vrste interese koje i danas ose}amo na ovaj ili onajna~in. Velika po obimu, veoma skupa u smislu materijalnih zahteva itrajawa, misija Ujediwenih nacija na prostoru biv{e Jugoslavijeosta}e zabeleèna u istoriji kao najsloènija od wenog osnivawa.Koliko je bila uspe{na, i o tome se moè govoriti, od same ideje ukojoj se mir podrazumevao i o~ekivao, preko o~iglednih propusta, dociqa koji nam nije dao odgovore na sva pitawa.

U svakom slu~aju autorka nam je ponudila vaqano {tivo,sadràj dugog trajawa i zna~aja kome }emo se, van svake sumwe, jo{vra}ati.

B. KOPUNOVI]

59

Pi{e lako, so~no, sa bojom silba{kog neba, mirisomdvori{ta, zrelog vo}a, slika sokake, karuce, ~ila{e, sna{e, do~arava zvuke severca i ose}aj zimske idile. îni to do kraja uverqivo, s velikom qubavqu prema rodnomkraju, boji svoju ~itanku re~nikom tamo{wim, vickastim,qupkim, razdraganim... Do|e ~oveku ào {to nije bar nakratko okusio taj i takav ìvot, po`weo ìto sa zlatnih poqa, probao {trudlu s makom, i{ao na slave i prela, klizao se po zale|enom ritu, poveosvatovsko kolo...

Stvar je voqe i mentaliteta da se sna|e, preìvi i najteà isku{ewa pa po~ne iznova da stvara i ra|a, raduje se ìvotu i udari brigu na veseqe. Po silba{ki! I o wima nam govori autor, o ratu koji je protutwao ravnicom i ostavio dubok oìqak u du{i. Ali ~ovek ostane i opstane zarad dobrog {to dolazi s novim svitawem. Dok ~itamo kwigu, ose}amo da smo svi pomalo Silba{ani ili bi bar èleli da budemo. Vredelo bi. Eto ideje za filmske i televizijske stvaraoce. Tekst bi posluìo kao odli~an scenario.

Oseti se na svakoj stranici, u svakom slovu, da je Buda pisao s velikom qubavqu, temeqno, iz du{e… A ona takva kakva je, otvorena i {iroka, uvek }e re}i istinu...

B. KOPUNOVI]

Profesor ^vorovi}, u~esnik u mnogim kolonijama u zemqi i inostranstvu, smatra da su „sve kolonije sli~ne, ali ova se razlikuje, prvenstveno zbog dobre organizacije, kao i po qudskosti i toplini koje su ose}ali za vreme wenogtrajawa”. Zadovoqan wenim stvarala{tvom, ocenio je da su slike visokog i ujedna~enog kvaliteta.

Radovi se mogu pripisati razli~itim stilovima – od realizma, impresionizma do apstrakcije, naj~e{}e u uqanoj tehnici, a zatim i pastelu i akvarelu, dok su tematski uglavnom vezani za pejzaè. Naslikan je i portret prvog upravnika artiqerijske {kole AleksanderaFranti~eka Faha, {to je deo zamisli da se na svakoj koloniji uradi po neki portret li~nosti zna~ajnih za Vojnu akademiju.

N. [UTI]Snimio G. STANKOVI]

K

S

olonija je organizovana u septembru, tre}i put naKopaoniku, gde je desetak dana u umetni~kojradionici stvaralo dvadesetak poznatih umetnika

iz cele Srbije, koje je predvodio profesor Slavoqub^vorovi}. Slike }e ostati u legatu Vojne akademije i wenna~elnik general-major Vidosav Kova~evi} naglasio jeda }e „biti vaàn deo duhovne hrane za oficire.”

SA SEVERA BA^KE

PRIÂ OD SRCANesvakida{wimspisateqskim delomBudimira Popadi}a, stalnisaradnik „Odbrane“,~itala~ka publika jedobila melem za du{u i razlog za uìvawe

ilba{ka kazivawa, sam naslov kaè, pri~a je omesta{cu sa severa Ba~ke, onog ìvopisnog kutka pod kapom nebeskom o kome su pevali Zvonko Bogdan

i \or|e Bala{evi}, a tamburicom pratio legendarni JanikaBala{. Pi{e nam Buda, ali kako? Sjajno, iskreno,uverqivo... îtaocu se obra}a kao prijatequ, otkriva muposve inspirativan na~in ìvota. ûva ga od zaborava ipodse}a kako je stvaran i mogu}, ~ak i onima koji ga za svogveka nisu osetili.

LIKOVNA KOLONIJAVOJNE AKADEMIJE

HRANA DUHAU Velikoj galeriji Centralnog doma Vojske Srbije otvorena je izlo`ba slikaTre}e likovne kolonije „Kopaonik 2007”, u organizaciji Vojne akademije, koja }etrajati do 23. decembra


Na svim vojnimobjektima iinstitucijama 11. juna2006. skinute su zastavedràvne zajedniceSrbija i Crna Gora i istaknute zastaveRepublike Srbije.Dràvna zastava SCG,koja se vijorila predMinistarstvom odbrane,predata je Vojnom muzeju.Dana{wa zastavaRepublike Srbije, ~ijesu tri horizontalneboje: crveno-plavo-belu,definisali knez Milo{i kraq MilanObrenovi}, dobila je i grb, veliki za dràvnui predsedni~ku zastavu i mali, za posebnenamene.

N

FEQTON

Pi{e Dr Predrag PEJÎ] S R P S K E Z A S T A V E ( 4 )

Na osnovu Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, kojim je ustanovqena novasrpska zastava, sa rasporedom horizontalnih boja: plavom, belom i crve-nom, 1924. godine doneta je Uredba o zastavama Vojske u Kraqevini Srba,Hrvata i Slovenaca. U ~lanu 7. opisuje se izgled zastave s predwe i zadwestrane:„Na obema stranama platna nalazi se u sredini, na kru`nom crvenom poqu,

Dvoglavi Beli Orao, propisan Ustavom od 28. juna 1921. godine. Poqe, koje za-hvata opisan kvadrat oko kruga na kome je Orao, ispuweno je li{}em od lovori-ke. Nad ovim kvadratom, 55 mm. ispod gorwe ivice platna zastave, nalaze se, pa-ralelno sa pravcem boja ispisane re~i S verom u Boga, a sa dowe strane pri dnu:Za Kraqa i Otaxbinu!

Slova su bila ispisana }irilicom i latinicom, prema slovima iz Mirosla-vqevog Jevan|eqa. Na vrhu kopqa nalazili su se metalni prsten, pozla}ena jabu-ka i {iqak. Prsten je sluìo za ve{awe trake i odli~ja, a beo~ug, zaka~en za we-ga, za vence i trake sa kraqevim monogramom.“

Nove zastave Vojsci Kraqevine Jugoslavije (58 pe{adijskim i osam kowi~-kim pukovima, te jedna @andarmeriji) dodeqene su 6. septembra 1930. Ceremo-nija je obavqena na Bawi~kom poqu, na istom mestu gde su, 1911. godine, srpskezastave dodeqivane pe{adijskim i kowi~kim pukovima srpske vojske.

U Pravilu slu`be Ministarstva vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavijeod 1934. doneti su novi propisi u vezi sa vojni~kom zastavom u kojima stoji da je

KRAQEVINIJUGOSLAVIJIKRAQEVINIJUGOSLAVIJI

ZASTAVE VOJSKE UZASTAVE VOJSKE U

blem, uzeli srpski vladari u Sredwem veku iz Vizan-tije. Naime, ocila u krstu bili su monogram na grbuvizantijskih careva iz dinastije Paleolog, a zna~ila

su po~etna pismena gr~kih re~i: ’vasi-levs – vasileon – vasilevan – vasi-levusi’, {to zna~i: ’car careva ca-revima vlada’. Ovde je porekloocilima u srpskom grbu: prvobitno’V’ u monogramu postalo je prvo og-

wilo ili ocilo, a potom slovo ’S’ usrpskom grbu!”

Jedno vreme smatralo se da ~e-tiri ocila (ogwila) zna~e: SvetiSava – Sveti Simeon (kalu|erskoime Stevana Nemawa), zatim,akronim od ~etiri slova ’S’ – Sa-mo sloga Srbina spasava, do apo-logetskih – Srbin Srbina sekirom

se~e! kako bi se istakla vekovna ne-sloga u Srba.

U Sretewskom ustavu grb je defi-nisan ~lanom 4. koji glasi:

„Grb narodni srbski predstavqa krstna crvenom poqu, a me|u krakovima krsta po jed-

no ogwilo okrenuto ka krstu. Sav grb opasan je ze-lenim vijencem s desne strane od rastova, a sa leve

strane od maslinova lista!” Srpski grb je 1848. godine priznala i revolucio-

narna Vojvodina, u ~lanu 7. Ustava za „Vojvodinu Srb-sku”. Kada je Srbija progla{ena kraqevinom, a MilanObrenovi} kraqem, 1882. godine, Narodna skup{tina

je donela Zakon o grbu Kraqevine Sr-bije, ~ija prva dva ~lana glase:

„^lan 1. – Grb Kraqevine Sr-bije jeste dvoglavi beli orao na cr-venom {titu s krunom kraqevskom.

Vrh obe glave dvoglavog belogorla stoji kruna kraqevska a ispodsvake kanxe po jedan krinov cvet. Naprsima mu je Grb Kneèvine Srbije,beo krst na crvenom {titu sa pojednim ogwilom u svakom uglu krsta.

^lan 2. – Grb je ogrnut pur-purnim hermelinovim pla{tem,kome se na vrhu nalazi kraqev-ska kruna!”

Ovaj grb je bio u upotrebiskoro ~etiri decenije, od 1882. do1921. godine, kada je, na osnovu Vi-dovdanskog ustava, progla{en novi u

duhu Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca, pa je predstavqao kombinovani grb.

^lan 2, stav 1. ovog ustava glasi:„Grb je Kraqevine Dvoglavi beli Orao u pole-

tu na crvenom {titu. Vrh obe glave Dvo-glavog Belog Orla stoji kruna Kraqevi-ne. Na prsima orla je {tit, na kome sugrbovi – srpski: beo krst na crvenom{titu sa po jednim ogwilom u svakomkraku, hrvatski, {tit sa 25 poqa crve-nih i srebrnih naizmenice i slovena~-ki: na plavom {titu tri zlatne {esto-krake zvezde. Ispod je beli polumesec!”

Posle progla{ewa Kraqevine Ju-goslavije, oktobra 1929, izba~eni suqiqani, a tekst je pretrpeo mawe iz-mene: izba~ene su i re~i: grbovi, srp-ski, hrvatski i slovena~ki, a zatim sto-

61

zastava najve}a vojni~ka svetiwa, jer su u woj oli~enikraq i otaxbina. Vojni~ku zastavu daruje kraq. Slikadvoglavog belog orla na zastavi predstavqa otaxbinu,a kruna sa kraqevim monogramompredstavqa kraqa. Re~i: „S veromu Boga za Kraqa i Otaxbinu”, kojesu na zastavi ispisane zlatnim slo-vima, sluè da opomiwu vojnika nawegovo obe}awe i zakletvu.

„Svaki pe{adiski i kowi~ki pukima svoju zastavu”, stoji u Praviluslu`be. „Vojnici ostalih rodovavojske i struka polaù zakletvupred zastavom, najblièg kowi~kogili pe{adiskog puka, a u ratu bo-re se pod zastavom onih pukova,kojima su pridodati radi zajed-ni~kog rada. Kad god ceo puk na-pu{ta kasarnu, sa pukom se nosi iwegova zastava. Prema tome, zasta-va prati vojnike, kako u miru tako iu ratu. Vojnik koji izneveri zastavu ~i-ni najve}i greh jer je time pogazio svoju za-kletvu i u~inio izdajstvo prema svome kraqu isvojoj Otaxbini; takvog vojnika narod naziva iz-dajicom za ve~ita vremena.”

SRPSKI GGRB

Tokom na{e istorije zastava je imala odre|enesimbole, a naj~e{}e primewivana insignija bio je grb.Grb je simboli~ni znak jedne dràve, grada, vladara idr. Simboli~no predstavqaju}i ideje veza-ne za nastanak ili istorijski razvojdràve, weno dru{tveno i politi~-ko ure|ewe i tradiciju, on ozna~a-va neku osobenost naroda i drà-ve. Definiciju grba daje Mili} Mi-li}evi} u tekstu Grb Srbije iz1995:

„Grb je zakonski utvr|eno na-sledno obele`je i znamewe sasimboli~kim zna~ewem dràva,negde i pojedinih delova wihovih,izvesnih gradova, privilegisanihzajednica i staleà ili pojedinihporodica, a na zapadu jo{ i poje-dinih nadbiskupija, biskupija iopatija. Grb predstavqa osnovnopoqe heraldike.”

Grb je vojnog porekla i tokomistorije pojavio se na pe~atima, zatimna novcu, u vidu drugog znamewa na {titovimai odelu (oklopu) i kacigi ({lemu) viteza, vlada-ra ili ode`di svetaca i na zastavama. Grb je u na-{em jeziku nazivan i {tit, zatim ~e-lenka, biqeg i voin, odnosno ocilo,kao kod Aolovjeva:

„Osnovni srpski grb je krst sa~etiri ocila (ogwila) i wegov pro-totip se nalazi u rimsko-vizantij-skom labarumu, koji je, u stvari, krstna zastavi na koju je car Konstantin(306–337) upisao monogram IsusaHrista. Krst sa ogwilima i dvoglaviorao javqaju se skoro istovremenou srpskoj sredwevekovnoj tradiciji.Radosav Markovi} smatra da su krstsa ~etiri ocila, kao dinasti~ki am-

NASTANAK OOCILA

Krst sa ~etiri ocila, kao dinasti~ki amblem,srpski vladari uzeli su u sredwem veku iz Vizan-tije. Naime, ocila u krstu bili su monogram na gr-bu vizantijskih careva iz dinastije Paleolog, azna~ila su po~etna pismena gr~kih re~i: „vasilevs– vasileon – vasilevan – vasilevusi”, {to zna~i:„car careva carevima vlada”. Ovde je porekloocilima u srpskom grbu: prvobitno ’V’ u monogra-mu postalo je prvo ogwilo ili ocilo, a potom slo-vo ’S’ u srpskom grbu!

FEQTON

62

ji „…a ispod wih je plavi {tit satri zlatne {estokrake zvezde i be-li polumesec!”.

POSLERATNI PPERIOD

Mili} Mili}evi} se kriti~kiosvr}e na gubitak nacionalne he-raldike u posleratnom periodu:

„Vekovima ukoreweni grboviSrbije i Hrvatske toliko su izme-weni da su se jedva mogli prepozna-ti. Pojavili su se i novi, dotad ne-postoje}i grbovi. Dràvni grb FN-RJ, odnosno SFRJ, toliko je napu-stio heraldi~ka pravila da je po-stao amblem, a ne grb. Jednostavno,na wemu {tit nije postojao. Nedo-statak {tita povukao je za sobom idrugi nedostatak. To se ogledalo unemogu}nosti definisawa bojeosnovnog poqa...”

Zakonom o grbu Savezne Repu-blike Jugoslavije regulisano je sle-de}e: „Grb Savezne Republike Jugoslavije je crveni {tit nakome je dvoglavi orao zlatnih kqunova i jezika, zlatnihnogu i kanxi. Na grudima orla je {tit kvadriran poqi-ma Republike Srbije i Republike Crne Gore, u prvom i~etvrtom kvartiru, na crvenom poqu, srebr-ni krst izme|u ~etiri srebrna ocila,a u drugom i tre}em kvartiru, na cr-venom poqu, lav u prolazu, zlatnogjezika i panxi!”

Jo{ jedan zakonski propis –Zakon o upotrebi zastave, himne igrba Savezne Republike Jugoslavije –defini{e upotrebu grba. ^lanom19. regulisano je da se dràvni grbupotrebqava „na vojnim i pomor-skim zastavama Savezne RepublikeJugoslavije i komandnim i rangov-nim zastavama, prema propisimao ustanovqavawu tih zastava”. Ustavu 4. stoji: „na vazduhoplovi-ma, brodovima ili drugim plovili-ma”, a u stavu 7 istog ~lana: „u sasta-vu oznaka na uniformama odre|enihslu`benih lica...”, itd. Dvoglavi beliorao nalazio se i u znaku pripadnosti Voj-sci Jugoslavije, a wegov opis je slede}i:

„Znak pripadnosti Vojsci Jugoslavije je kru-`nog oblika sa lovorovim (desno) i hra-stovim (levo) poluvencem, koji su u do-wem delu unakrsno vezani trakama pla-ve, bele i crvene boje i postavqeni napodlogu od dva zlatna ukr{tena ma~a savrhovima nagore. Preko znaka je srebr-ni dvoglavi orao u poletu zlatnih kqu-nova, jezika, nogu i kanxi!”

Postoji jo{ jedno simboli~no pri-kazivawe Vojske Jugoslavije, koje se – kaoi grb Savezne Republike Jugoslavije –nalazi na crvenom {titu, na kome je dvo-glavi srebrni orao, zlatnih kqunova,nogu i kanxi. Orao je uokviren s leve

strane maslinovim vencem, s plodo-vima, a s desne lovorovim vencem.Oba venca i dva ukr{tena ma~a ve-zana su u podno`ju jugoslovenskomtrobojnicom iz koje izlaze dve za-stave republika ~lanica, tako|etrobojnice u vertikalnom prikazucrvene, plave i bele boje.

Grb Republike Srbije upotre-bqavao se na osnovu Zakona o upo-trebi grba Socijalisti~ke Republi-ke Srbije, na~iwen daleke 1947. iima na vrhu petokraku zvezdu iznadklasja i hrasta. Zadràn je {tit cr-vene boje sa ocilima bez krsta, doksu ispod, na trakama, upisane 1804.i 1941. Zup~anik i klasja predsta-vqaju agrarni karakter zemqe, alii industrijalizaciju.

Dràvna zajednica Srbija iCrna Gora imala je zastavu, himnui grb. U grbu ranije SRJ nalaze seheraldi~ki znaci Srbije i Crne Go-re, koji su dubokog korena i nagla-{avaju istorijski kontinuitet. Obedràve imaju isti raspored bojazastava: crveno-plavo-belo.

ZASTAVA II GGRB RREPUBLIKE SSRBIJE

Na osnovu Odluke Narodne skup{tine o preuzi-mawu svih nadle`nosti dràvne zajednice Srbija iCrna Gora od 9. juna 2006, Republika Srbija je, posle

devet decenija, postala samostalna i su-verena.

Dana{wa zastava RepublikeSrbije, ~ije su tri horizontalne bo-je: crveno-plavo-belu, definisaliknez Milo{ i kraq Milan Obreno-

vi}, dobila je i grb, veliki za dr-àvnu i predsedni~ku zastavu i ma-li, za posebne namene.

Predsedni~ka zastava je kva-dratnog oblika, uokvirena trou-glovima nacionalnih boja. Ovu za-stavu, pored predsednika Repu-blike, ima i predsednik Skup{ti-ne Srbije.

Pored dràvne postoji i na-rodna zastava, ali bez srpskog grba.

Na svim vojnim objektima i in-stitucijama 11. juna 2006. skinute su

zastave dràvne zajednice Srbija i CrnaGora i istaknute zastave Republike Srbije. Dr-

àvna zastava SCG, koja se vijorila pred Mini-starstvom odbrane, predata je Vojnommuzeju.

Grb Republike Srbije je dvoglavibeli orao sa {titom na grudima na komesu ~etiri ocila, dok je iznad glave orlakruna loze Nemawi}a.

Kruna je znak suverenosti i sadrìtri osnovna atributa: prsten, tj. dijade-mu, kao znak posve}enosti; zatim stili-zovani venac, koji predstavqa trijumfili pobedu, i kalotu, odnosno deo grbakoji formiraju lukovi ukra{eni bise-rom simbolizuju}i nebeski svod.

(Kraj)

15. decembar 2007.

OBELE@JA DDR@AVE

Grb Republike Srbije je dvoglavi beliorao sa {titom na grudima na kome su ~etiriocila, dok je iznad glave orla kruna loze Ne-mawi}a.

Kruna je znak suverenosti i sadrì triosnovna atributa: prsten, tj. dijademu, kaoznak posve}enosti; zatim stilizovani venac,koji predstavqa trijumf ili pobedu, i kalotu,odnosno deo grba koji formiraju lukovi ukra-{eni biserom simbolizuju}i nebeski svod.

22. decembar 1945.Forin ofis je obavestio jugoslovensku ambasadu u Londonu otome da je britanska vlada zvani~no priznala Federativnu Na-rodnu Republiku Jugoslaviju.24. decembar 1912.Vojvoda Radomir Putnik doneo je re-{ewe o formirawu Vazduhoplovnekomande sa sedi{tem u Ni{u. U sa-stav Komande u{li su Aeroplanskoi Balonsko odeqewe, Vodoni~kacentrala i Golubija po{ta. Za prvogkomandanta postavqen je major Ko-sta Mileti}. Taj datum se obeleàvakao Dan ViPVO Vojske Srbije.24. decembar 1863. Ro|en je srpski dràvnik Quba Davidovi}.Zavr{io je Filozofski fakultet u Beogradu,bio dobrovoqac u srpsko-bugarskom ratu1885. godine, sa Ja{om Prodanovi}em osno-vao je Samostalnu radikalnu stranku 1901.godine, za ministra prosvete izabran dva pu-ta – 1904. i 1914. godine, predsednik novoo-snovane Demokratske stranke i premijer po-stao 1919. godine, a vladu je drugi put sastavio 1924. godine.27. decembar 1882. U Beogradu je objavqen sporazum o uspostavqawu diplomatskih od-nosa Srbije i SAD. U skup{tini je pro~itan ukaz kneza MilanaObrenovi}a o odobrewu Trgovinskog sporazuma i Konzularne kon-vencije dveju zemaqa. Konvencija je {titila prava gra|ana dvejudràva, {to je posebno koristilo srpskim iseqenicima u SAD.Sporazum je obezbe|ivao slobodan ulaz, kretawe i boravak gra-|ana dveju zemaqa na bilo kom delu teritorije druge zemqe i oba-vqawe poslova uz li~nu i imovinsku za{titu.28. decembar 1947 U Egiptu je umro biv{i italijanski kraq Vitorio Emanuele Tre}i,posledwi monarh Italije 1900 – 1946. godine. Podrào je 1922.Musolinijevu fa{isti~ku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopi-je, a 1939. kraqem Albanije. Abdicirao je posle pobede republi-kanaca na izborima 1946.30. decembar 1916. U Petrogradu je ubijen i ba~en u reku Nevu kalu|er – mistik Grigo-rij Jefimovi~ Raspu}in. Bio je veoma uticajna li~nost na dvoru ru-skog cara Nikolaja Drugog Romanova i miqenik carice Aleksan-dre. Ubistvo je izvr{ila grupa oficira koji su wegovom smr}u è-leli da spasu ugled monarhije.30. decembar 1993. Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o me|usobnom priznava-wu i uspostavqawu punih diplomatskih odnosa.31. decembar 2000.Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i UjediweniArapski Emirati, ~lanice Saveta za saradwu u Zalivu potpisalesu pakt o zajedni~koj odbrani po kojem se napad na jednu od zemaqa~lanica smatra napadom na sve wih.31. decembar 1880.Ro|en je ameri~ki general Xorx Mar-{al, na~elnik General{taba Kopnenevojske SAD. Kao dràvni sekretar SADsa~inio je plan za obnovu posleratneEvrope (Mar{alov plan). Dobitnik jeNobelove nagrade za mir 1953. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

15. decembar 1914.Zavr{ena protivofanziva srpske vojske u Ko-lubarskoj bici, zapo~eta 3. decembra. Ta po-beda rezultirala je razbijawem austrougar-skih snaga i wihovim povla~ewem na Savu iDunav.15-16. decembar 1934. U Sarajevu odràn Tre}i kongres Ujediwenogradni~kog sindikalnog saveza Jugoslavije.Sindikalni savez je tada bio pod jakim utica-jem Komunisti~ke partije Jugoslavije. ali subile izraène i sna`ne frakcijske borbe. 17. decembar 1794.U Be~u je prestao da izlazi list „Slaveno-serbske vjedomosti“, ko-ji je pod uticajem Dositeja Obradovi}a pokrenuo Stefan Novako-vi} 1792. godine. Ciq lista bilo je {irewe „istine o ote~estvu iprosve{}enije roda na{ega“. „Slaveno-serbske vjedomosti” ima-le su pretplatnike u Pe{ti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu,Oseku, Trstu i Veneciji, a prodavan je i u Crnoj Gori, Rumuniji, Ru-siji i podunavskim gradovima Bugarske. Zapav{i u dugove, Novako-vi} je prodao {tampariju, pa je list prestao da izlazi.17. decembar 1991.Doneta je Deklaracija Evropske zajednice o kriterijumima za pri-znavawe novih dràva u Isto~noj Evropi i Sovjetskom Savezu. UDeklaraciji se, izme|u ostalog, navodi da Evropska zajednica i we-ne ~lanice ne}e priznati entitete nastale kao rezultat agresije. 18. decembar 1903.Ameri~ko – panamskim ugovorom zonaPanamskog kanala je stavqena podkontrolu SAD.19. decembar 1941.Posle neuspele ofanzive na Moskvu,Adolf Hitler je smenio komandanta nema~kih kopnenih trupafeldmar{ala Valtera fon Brauhi~a i li~no preuzeo komandunad armijom.19. decembar 1950. Savet Natoa imenovao je ameri~kog generala Dvaj-ta Ajzenhauera za vrhovnog komandanta svojih sna-ga u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najzna~ajni-jih savezni~kih komandanata u Drugom svetskom ra-tu i predsednik SAD 1952. i 1956. godine.21. decembar 2004.Skup{tina Srbije zakonom je u svim pravima izjedna~ila pripad-nike Ravnogorskog pokreta sa pripadnicima partizanskog pokretau Drugom svetskom ratu. Ustanovqena je i „Ravnogorska spomenica1941“, poput „Partizanske spomenice 1941“.21. decembar 1945. Nakon saobra}ajne nesre}e u Nema~koj, umro je ameri~ki generalXorx Smit Paton. U Drugom svetskom ratu istakao se kao komandantoklopnih jedinica. Napisao je memoare ‘’Rat kako sam ga ja video’’.21. decembar 1993.Predsednik Rusije Boris Jeqcin raspu-stio je Ministarstvo bezbednosti, na-slednika mo}ne tajne policije KGB. 22. decembar 1941. U bosansko-hercegova~kom gradi}u Rudomosnovana Prva proleterska brigada. Od1948. godine taj dan se slavio kao DanJugoslovenske narodne armije.

DOGODILO SE. . .DOGODILO SE. . .

VREMEPLOV

63

Slavni svetiteq ro-|en je u gradu Patari, u Li-kiji kao jedinac, sin ugled-nih roditeqa, koji su ga kaodar od Boga posvetili Bogu.Duhovni ìvot po~eo je umanastiru Novi Sion kodsvog strica, svetog Nikola-ja episkopa patarskog. Posmrti roditeqa, vo|en ne-beskim glasom, krenuo je unarod da {iri veru, pravdui milosr|e. Ubrzo posle to-ga postao je arhiepiskopmirlikijski, te je u vremeprogona hri{}ana, pod ca-revima Dioklecijanom i

Maksimilijanom, dospeo u tamnicu ali je i tamo nastavio svojepropovedi.

Prisustvovao je Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji i tuje, u borbi za istinu udario jeretika Arija zbog ~ega je udaqensa Sabora i od arhijerejske slu`be. ûdesnim javqawem Go-spoda Hrista i Presvete Bogorodice, pravdoqubivi svetiteqje vra}en na Sabor i u slu`bu.

Jo{ za ìvota qudi su ga smatrali svetiteqem i priziva-li ga u pomo} u nevoqama. On je samom pojavom donosio utehu,spokoj i dobru voqu. U starosti, kratko je bolovao a upokojiose 343. godine.


DUHOVNOST

Samo kad bi ostao razastrt, radostan i ~ist kao nebeskidar, da raduje i te{i na{a srca. Samo da ne nestane takobrzo, kao prelep san koji nas ~ini sre}nim tokom jedna no-}i, da bi se potom bez traga ujutru rasejao... O, kako je

prolazno, kako je kratkoro~no sve lepo na zemqi! Ono je sli~no~udu i promi~e kao sre}a...

Prhutavim vazdu{nim kolom prispeva on kod nas, kruè}i,padaju}i nadole iz oblaka. Taj nezadrìv ples u svim visinama,taj plesni haos rasut kroz daqine.

Bele pahuqice! Otkuda vas je toliko? Kuda letite tako od-va`no? Lebdite li u opijenosti slobodom? Da li ste se napileradosti? [ta vas mami nadole? [ta }ete raditi na zemqi, akoste se nau~ili tamo, na vrhu, toj divqoj radosti nereda? Lakopleme, radosna nevinosti, deco neba, `rtve vetra – ko je sa va-ma uporediv? @elite da me odvu~ete sa sobom u svoj vihor?Smatrate da ~ovek moè podneti i ne{to tako?

Ali, ples se dovr{ava. One leè ovde, kao ne{to jedin-stveno i celo, veli~anstven skup u svom blistavom {arenilu. Aokolo – sveta ti{ina koja nare|uje mom srcu da se pokori; sanaporom oslu{kujem wenu objavu.

Celog svog ìvota si stremio preobraèwu; jer postojawese bojilo sivim tonovima. Ti si sumwao i o~ajavao; i gle – sve jedostignuto, sve je ispuweno. On {to je jo{ ju~e mutno leàlo ov-de, pogruèno u beznade`nu tamu – svitka, ble{ti i likuje, pre-obraèno milo{}u, uroweno u radost. Svaka trav~ica je ukra-{ena za sebe, svaka gran~ica – voqena i podvorena u pojedi-na~nosti. Golo poqe – sada je kao wiva blaènih; tu`na {uma –kao prefiweno vazdu{no pletivo od belih i crnih niti; pustivrt – prepun darova, neiscrpan u novoj lepoti. Gle: ono {to jena taj na~in osve{tano – opet je novo i ~isto, mlado i celomu-dreno; ono {to tako svetli – primereno je; ono {to je tako pre-obraèno – pose}eno je u radosti, vaskrslo u novom ìvotu;ono {to je tako ure|eno – govori o ve~noj harmoniji...

Blagoslovena ti{ina postaje unutra{we spokojstvo. Sum-wa i{~ezava. Svetli oko. Ose}aju}i sopstvenu neizre~enost,du{a peva slavu i hvalu blagoslovu koji silazi sa nebesa...

Pada sneg! Pada sneg! Samo da ostane {to duè, kao rado-sno jamstvo divnih predskazawa!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

SNEG

KU R BAN BA JR AM

V E R S K I PP R A Z N I C I15-31. decembar

Pravoslavni17. decembar – Sveta velikomu~enica Varvara18. decembar – Prepodobni Sava Osve}eni19. decembar – Sveti Nikolaj ~udotvorac

Arhiepiskop mirlikijski–Nikoqdan25. decembar – Prepodobni Spiridon ~udotvorac,

episkop Trimitunski

Rimokatoli~ki25. decembar – Ro|ewe Isusa Hrista – Boì}26. decembar – Sveti Stjepan, prvomu~enik30. decembar – Sveta Obiteq

Muslimanski20-24. decembar – Kurban Bajram

SV ETI N I K OLA^ UDOTV OR A C –– NN I K OQD A N

Ovaj blagdan posve}en po`rtvovanom pribliàvawu Bogupoznat je i kao Haxijski Bajram jer se wime zavr{avaju obredihaxaxa (hodo~a{}a), tokom kojeg hodo~asnici iz celog svetaobilaze sveta mesta.

Kako se radi o danu nagrade, vernici se okupqaju u xami-jama i nakon obavezne molitve, u zoru obavqaju bajramsku mo-litvu. Tradicija `rtvovawa Kurbana datira od Boìjih posla-nika Ibrahima i Ismaila i ustanovqene prakse (suneta) bla-ènoga Poslanika Muhameda.

Dan se provodi u krugu porodice, pose}uju se bli`wi a nezaboravqaju se ni grobovi ro|aka.

VOJNA PO[TA 3947 NOVI SAD r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

u garnizonu Novi Sad1. u rod ARJ PVOVES 71328 (voza~ guseni~nog vozila) ...................... 13 izvr{ilacaVES 71338 (operator) ................................................ 3 izvr{ioca VES 71340 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilacVES 71341 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilac VES 71363 (posluìlac) ............................................. 1 izvr{ilac2. rod VOJVES 73801 (operator) ................................................ 1 izvr{ilac3. u saobra}ajnu slu`bu VES 72701 (voza~) .................................................. 11 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju sle-

de}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara VES-u odre|enoj

za formacijsko mesto za koje konkuri{u– da nisu osu}ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora

od najmawe {est meseci– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za

koje se goni po slu`benoj du`nosti– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu

sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, od-

nosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi– da su osposobqeni za VES za koji konkuri{u da poseduju poloèn vo-

za~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (samo za voza~e neborbenih m/v).

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zshtev za prijem

u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti i prilaù slede}a dokumenta:– autobiografija– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci)– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci)– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci)– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariji od {est

meseci)– fotokopiju vojni~ke kwiìce– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u su-

du ili op{tini)– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e)– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Novi Sad ) o zdrav-

stvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpune bezbed-

nosne provere kandidata.Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidata nad-le`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju osta-le uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatra-ni. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koju budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqenugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 ( tri ) godine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

VOJNA PO[TA 5542 BEOGRAD r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem lica iz rezervnog sastava i gra|anstva

u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu vojnika po ugovoruna odre|eno vreme, radi popune formacijskih mesta

slede}ih vojnoevidencionih specijalnosti:

VP 6870 BEOGRAD– VES 72701 (voza~ – kurir) .......................................... 1 izvr{ilac

VP 1013 BEOGRAD– VES 72701 (voza~ – kurir) ......................................... 2 izvr{ioca

VP 1402 BEOGRAD– VES 71802 (teleprinterist) ....................................... 1 izvr{ilac– VES 71807 (radio-relejac) .................................... 10 izvr{ilaca– VES 71808 (radio-teleprinterist) .......................... 8 izvr{ilaca– VES 71812 (telefonist-linija{) ........................... 12 izvr{ilaca

VP 1402/4 GORWI MILANOVAC– VES 71802 (teleprinterist) ....................................... 1 izvr{ilac– VES 71807 (radio-relejac) ........................................ 4 izvr{ioca– VES 71808 (radio-teleprinterist) ............................ 1 izvr{ilac– VES 71812 (telefonist-linija{) ............................. 6 izvr{ilaca

USLOVI KONKURSA:a) Op{ti uslovi:– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije– da kandidat nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu

zatvora od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~-ni postupak

– da je kandidat zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci– da je kandidat odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao voj-

nu obavezu– da kandidat nije stariji od 28 godina (ako se prima u rod veze), od-

nosno 30 godina (ako se prima u saobra}ajnu slu`bu Vojske Srbije).

b) Posebni uslovi:– da su kandidati osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za

koju konkuri{u– za kandidate voza~e: da imaju poloèni voza~ki ispit najmawe „B”

i „C” kategorije– da kandidati imaju stru~nu spremu, a najmawe III SSS– predvi|en je probni rad od tri meseca.NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose molbe za prijem

u vojnu slu`bu, Vojnoj po{ti 5542 Beograd, Ra{ka br. 2 sa naznakom za ko-ju Vojnu po{tu konkuri{u.

U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, godina ro|ewa, mestoro|ewa i op{tina, JMBG, du`nost na sluèwu vojnog roka, Vojnu po{tu idu`nost za koju konkuri{u (garnizon), adresu stanovawa i broj telefona.

U biografiji obavezno treba navesti, pored ostalog, sa kim kandi-dat ̀ ivi u zajedni~kom doma}instvu, stepen srodstva, wihove datume ro|e-wa, mesto i op{tinu, JMBG, zanimawe i ta~nu adresu stanovawa.

UZ MOLBU SE PRILA@U SLEDE]A DOKUMENTA:– CV i autobiografija– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci)– uverewe o dràvqanstvu (ne stariji od {est meseci)– overenu fotokopiju diplome – svedo~anstva o najvi{em stepenu

zavr{ene {kole (overenu u sudu ili op{tini)– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~-

ni postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo (ne stariji od {est meseci)– potvrdu Vojnog odseka da je sluìo vojni rok (ne stariji od {est

meseci)– fotokopiju vojni~ke kwiìce (samo stranice sa upisanim podacima)– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo lica koja konkuri{u za

mesta voza~a)– druga dokumenta o znawima i sposobnostima bitna za Vojsku.Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija ne}e vra}ati dokumentakandidatima koji ne budu izabrani, a nepotpune molbe ne}e biti razma-trane. Kandidati koji ispuwavaju uslove nakon izvr{ene provere potreb-nih znawa za navedene du`nosti, komisija }e uputiti nadle`noj VVLK radiocene zdravstvene sposobnosti za vojnu slu`bu. Prednost }e imati kandi-dati koji imaju poloène „B” i „C” kategoriju i druga znawa i sposobnostibitna za Vojsku.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u listu „Odbrana”.

65

OGLASI


UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Srpski pisac i slikar, Momo, 2. Vlasnik, 3. Ime i devoja~ko prezimeglumice Tapu{kovi}, 4. Nauka o moralu, 5. Sasu{ena trava, 6. Pravlakana Malaki, 7. Dva ista slova, 8. Svetski supermodel, ro|ena u ê{koj,9. Povratna zamenica, 10. Film Mirjane Vukomanovi}, 11. Onkolo{ki(skr.), 12. Na~ela revizionista, 13. Simbol neodima, 14. Pripadnik neka-da{wih Ratnika iz stepe, 15. Dora|ivawa, 16. Vrsta belog vina, 17. Ro-man Franca Kafke, 19. Upi{ite: e, k, 20. Film koji nije negativ, 22. Bo-ja u kartama, 23. Rastavna sveza, 25. Gr~ko mu{ko ime, Spiridon, Spira,26. Uzvik nostalgije, 27.Starogr~ki junaci, 29. Sportski klub iz Soluna,30. Narodna republika (skr.), 31. Znak za o{tar akcenat, 33. Upi{ite: p,{, 34. Oznaka na lekarskim receptima, 35. Naseqe u op{tini Novi Be~ej,36. Znalac ekologije, 37. Radni dan (skr.), 38. Hiqadu kilograma, 39. Zaku-cavati, 40. Suparnik, protivnik, 41. Tekstilna biqka, 42. Simbol radiju-ma, 43. Makar malo, iole, 44. Na{a {ahistkiwa, dr Alisa, 46. Uz Bramu iVi{nu, deo svetog trojstva u hinduizmu, 47. Luka u Alìru, 49. Pokazna za-menica, ova, 50. Znak okom, 51. Vojnomedicinska akademija (skr.), 53. Upi-{ite: w, d, 54. Upi{ite: ~, n, 55. Upi{ite: u, }.

VODORAVNO:18. Restoran sa kineskom hranom, 19. Auto-oznaka Smedereva, 20. Upi-{ite: b, p, 21. Neprofesionalci, 22. Odane, privrène, 23. Ure|aj zadekodirawe, 24. Taman sloj preko metala, 25. Prema, k, 26. Reka u Rusi-ji, 27. Mu{ko ime, Kiril, 28. Dosta lako, lagano, 29. Grani~na zonau Africi izme|u Sahare na severu i plodnije regije Sudan na jugu,30. Ilinka odmila, 31. Muk, ti{ina, 32. Ime autenti~nog mislioca Po-pova, 33. Uzimawe u posed, u dràvinu (pravn.), 34. Mu{ko ime, Daniloodmila, 35. Simbol kalcijuma, 36. Stare{ina samostana, 37. Neparanbroj, 38. [korpija (turc.), 40. Deo garderobe za glavu, 41. Crni pri{t(nar.), 42. Otkupqivawe, 43. Upi{ite: o, k, 45. Uroci, vraxbine, kle-tve, 46. Solidarizam, 47. Otkri}e, pronalazak, 48. Ime ko{arka{aVujani}a, 49. Tepih, prostirka, 50. Mesto u Rusiji, 51. Mlada `drebica,52. Vrsta minerala, 53. Grad na severu Aqaske, 54. Auto-oznaka Zaje~a-ra, 55. Portir, 56. Deo kova~kog pribora, 57. Naseqe kod Beograda,58. Smawiti, omaliti, 59. Francuski magazin, 60. Simbol galijuma,61. Srpski glumac.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: b

ebi

{ta

pi}i

, Bru

sVi

lis,

odu

staj

awe,

ora

snic

a, e

, Li,

ta, a

le, K

rasn

odar

sk, n

, ar,

ski

,kr

e{ta

va, S

ar, i

kter

us, p

rasn

uti,

{em

e, ~

r, s

ed, p

rest

i}i,

zana

t, Ka

-~a

r, p

resn

ica,

lan

, Ra,

ivi

k, b

egon

ija,

kam

enar

, kas

, tar

abic

a, k

rv,

LE, i

, ult

rale

vica

, ole

, TP,

ij,

r, k

orac

ata,

Sme

dere

vka,

sta

rani

ci,

slik

ovit

ost.

2…Sc6 3. Lb2 d6 4.f4 Sf65.Df3 e5 6.Lb5 Ld7 7.Se2 Le78.Lc6 Lc6 9.d3 d5

Ovim potezom crni odmah zapo-~iwe kavgu, ali beli jo{ ne èlivratolomije.

10.Sd2 ef4 11.Sf4 0-0 12.c4 d413.0-0 Sd7 14.De2 Lg5 15.b4 b616.b5 Lb7 17.Lc1 Dc7 18.g3 Lf419.Tf4 Tae8 20.Df1 Se5 21.a4 f622.a5 Dd6 23.a6 Lc8 24.Sb3 g5

STUDIJAUZ POMO] [TOSA

(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

Sada beli ne moè da najuri lov-ca sa neugodnog poloàja, pa crnikraq ima punu slobodu akcije.

Kg6 45.Kg2 h5 46.Kg1 Kg5 47.Kg2h4 48.Sh3 Kg4 49.Sf2 Kh5 50.Kh3Lf1 51.Kh2 hg3 52.Kg3 Kg5 53.Sg4Ld3 54.Se5 Le4 55.Sc6

Nije remi kao {to izgleda, jerbeli ima jedan {tos kojim }e do-biti.

1.g4!Ako bi beli dozvolio da crni

odigra h5, bio bi remi, jer biimao dva poqa za svoga kraqa.

1…g5Naravno da bi posle 1…h5 beli

povukao g5 i osvojio oba pe{aka.2.h3 h5 3.h4!!U tome je {tos! Beli je napra-

vio slobodnog pe{aka, {to je do-voqno za pobedu.

1:0

IZABRANA PARTIJAMOSKOVSKI

SUSRETBala{ov – Velimirovi}

Moskva, 2007. 1.e4 c5 2. b3Posle mnogo godina ponovo su se

u ruskoj prestonici sreli stari {a-hovski prijateqi. Oni su obnoviliuspomene na nekada{we velike islavne me~eve dveju tada najja~ihreprezentacija planete i odmerilisada{we snage. Na prvoj tabli jene{to mla|i Viktor Kor~noj vrationekakav dug na{em Gligori}u, {to jebilo presudno za ~itav me~, koji jeodlu~en minimalnom pobedom qu-baznih doma}ina. Negde u sredinisu bitku vodili „ba}u{ka” Jurij Ba-la{ov i na{ najve}i kombinatoriksvih vremena Dra{ko Velimirovi}.Istina, obojici je rejting sada znat-no niì, ali je to bila kvalitetnapartija. Beli je bio fer – odigraoje 1. e4 pruìv{i tako priliku go-stu da demonstrira svoju ve{tinu uSicilijanskoj odbrani, u kojoj seproslavio. Dra{ko je, naravno, mu-wevito odigrao karakteristi~an isvoj omiqen potez, ali je Jurij pri-premio ne{to re|u varijantu.

25.Tf2 Kg7 26.Ld2 Tf7 27.Te1 Tef828.Sc1 h6 29.Dg2 Le6 30.Lf4

Zanimqivo je da je prvu `rtvuprineo beli, ali se ispostavqa dacrnom ostaje vrlo jak lovac za za-vr{nicu.

gf4 31.gf4 Kh7 32.fe5 fe533.Tf7 Tf7 34.Kh1 Tg7 35. Df2 Lg436.Se2 Dg6 37.Sg1 Tf7 38.Dg2 Tf439.Tf1 Df6 40.Tf4 Df4 41.Dg3 Dg342.hg3 Ld1 43.Sh3 Le2 44.Sf2

Beli: Kf7, g2, h2Crni: Kh7, g6, h6

Beli: Kg3, Sc6, a6, b5, c4Crni: Kg5, Le4, a7, b6, c5, d455…d3 56.Kf2 Kf4 57.Se7 Lf3

58.Ke1 Ke4 59.Kd2 Kd4 60.Sc6 Kc461.Se5 Kb5 62.Sf3 c4 63.Se5 Kc564.Sd7 Kc6 65.Se5 Kd5

0:1

CENTRALNI DOM VOJSKE SRBIJE

Francuska 2Tel. 011/32-40-419Lokal: 22-262

KLUB VOJSKE SRBIJE ZEMUN

(„DOM RV”)[trosmajerova 3Tel: 011/193-532

KLUB VOJSKE SRBIJE PANÊVO

Trg Mu~enika 1Tel: 013/517-831

BOGAT MUZI^KI PROGRAM

IZUZETNE CENE

POSEBNE POVOQNOSTI

ZA PRIPADNIKE

MINISTARSTVA ODBRANE

I VOJSKE SRBIJE

PLA]AWE U DVE RATE

DO 31.12.2007.

VOJNA USTANOVA „DEDIWE” BEOGRADOrganizuje

SVEÂNI DOÊK NOVE 2008. GODINEu svojim objektima:

POVOQNO – OPU[TENO – BEZBEDNODODATNE INFORMACIJE:

011/23-58-175 (LOKAL 22-175)011/23-58-811 (LOKAL 22-811)

www.vudedinje.cjb.net

РЕФОРМСКИКОРАЦИ

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н ЕР Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

J A Ч А Њ Е С И С Т Е М А О Д Б Р А Н Е

Министарство одбране Србије интензивно ради на даљој трансформацији система одбране, модернизацији и професионализацији Војске.

У свом извештају за ову годину Европска комисија оценила је да постоји видан напредак у цивилно-демократској контроли Војске, што је један од кључних приоритета европског партнерства.

За само шест месеци рада новог менаџмента Министарства одбране урађени су закони о одбрани и Војсци, по први пут постоји квалитетан и реалан буџет који ће нам омогућити да реализујемо оно што смо планирали у следећој години, интензивно се одвија међународна војна сарадња, наставља се свеобухватан процес реформе система одбране и војске, а као резултат доброг рада одзив регрута септембарске класе био је 99 одсто.

Војска Србије је у потпуности спремна да испуни све задатке и ефикасно и брзо спречи процесе који би могли да дестабилизују Србију. Учинићемо све што је у нашој моћи, укључујући примену најоштријих мера, ради очувања мира и стабилности на југу централне Србије у случају ескалације кризе. У тим ситуацијама, војска ће се понашати у складу са државном политиком, одлукама Владе и Председника Републике.

Европска оријентација и сарадња у оквиру Програма Партнерство за мир, потврда је чврстих опредељења према европским и евроатлантским без-бедносним интеграцијама.

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н Е

НОВЕ РЕГИС ТАРСКЕ ТАБЛИЦЕНа возилима Министарства одбране и Војске Србије ускоро ће бити нове регистарске таблице. То је део процеса стварања новог имиџа, препознатљивости и савременог визуелног идентитета, који је започет применом нових ознака на униформи српских војника.

Б У Џ Е Т

Буџет Министарства одбране за 2008. годину је око 2,4 одсто бруто друштвеног производа. То је највећи буџет који је Мини-старство одбране имало у протеклом периоду и омогућиће да се у следећој години систем одбране подигне на много виши ниво.

Плате запослених у Министарству одбране и Војсци Србије биће повећане у наредној години у просеку за 30 до 40 одсто.

Министарство одбране је за Национални инвестициони план кандидовало три стратешка пројекта. Први је инвестиција у хеликоптере који се могу користити и у оквиру треће мисије Војске, а то је помоћ цивилном становништву у ситуацији елементарних непогода. Други пројекат је конверзија аеродрома Батајница у цивилно-војне сврхе и трећи је завршетак базе Цепотина, који је од изузетног значаја за безбедност на југу Србије.

Тендер за набавку телекомуникационе опреме је у току, што је један од највећих послова у тој области у претходних двадесет година. Нова опрема треба да омогући боље функционисање унутар система одбране, али и да наше формације учини интероперабилним у случају ангажовања Војске Србије у неким будућим мировним мисијама.

Б Е З Б Е Д Н О С Т Н Е Б А

Уговорени ремонт пет авиона МиГ 29 одвија се по плану и до краја године требало би да буде завршен ремонт прва два МиГ-а. Планирано је да остали буду завршени до половине 2008.

Јачање српског ваздухопловства наставиће се и у наредној години ремонтом нових летелица и то два хеликоптера Ми 24, два хеликоптера Ми 17, три хеликоптера Ми 8 и авиона Ан 26.

Поред повећања безбедности нашег неба то ће значајно повећати и транспортне капацитете српског ваздухопловства.

ОБРАЗОВАЊЕ

У овој школској години на Војној академији је укупно 618 студената. Од тога је 30 девојака, уписаних ове године на смерове пешадија, АБХО, авијација, техничка служба и веза. То је први пут да се девојке школују за официре наше војске.

На школовању у страним војним академијама је 12 студената: шест у Грчкој, пет у Италији и један у САД.

У Војној гимназији је укупно 369 ученика, од којих ће најбољи наставити студије на Војној академији.

У Школи националне одбране тренутно је 17 официра на Генералштаб-ном усавршавању и 33 официра на Ко-мандноштабном усавршавању, који се у нашој највишој школи за стицање војних знања припремају за најодговорније ду-жности у Министарству одбране и Војсци Србије.

Сада је 68 наших официра и под-официра на усавршавању ван Србије. У међународној војној сарадњи једно од тежишта је управо размена стручних искустава, тако да се и у нашим центрима за обуку изводе бројни курсеви за стране официре и подoфицире.

УСАВРШАВАЊЕ

И П О М О Ћ И Д Р У Ж Е Њ Е

Поред задатака одбране земље и учешћа у мировним мисијама, у оквиру треће мисије Војске Србије њени припадници ће као и до сада пружати помоћ становништву у случајевима елементарних непогода и несрећа широких размера.

Своју спремност Војска је исказала пружањем помоћи поплављеним подручјима у Војводини и другим крајевима Србије, када је хиљаде њених припадника учествовало у одбрани бедема и санирању последица. Тако је било и овог лета, када је ватрена стихија гутала шуме по планинама Србије, а војници су опет били међу првима који су помогли.

Војска Србије је ове јесени отворила врата својих касарни и позвала грађане да у оквиру акције Отворени дан дођу и виде како се ту живи, ради, обучава, са каквим наоружањем располаже.

Одзив је био одличан и преко 12.000 грађана, а највише младих, посетило је Гарду у Београду и бригаде и њихове саставе у Врању, Краљеву, Нишу, Сремској Митровици, Бачкој Тополи, Новом Саду и Панчеву.

Овакве акције сарадње и дружења биће настављене и у наредној години.

OБУКА

Реорганизацијом завршеном 28. јуна ове године, Војска Србије је прешла на тренутно најбољи стандард, такозвани бригадни или НАТО стандард.

Нови доктринарни оквир, измењени планови и садржај обуке, јединствено планирање, реализа-ција, контрола и вредновање новог процеса оспособљавања војника, старешина и јединица, утемељени су на светским стандардима.

После осавремењавања си-стема обуке, на реду ће бити мо-дернизација наоружања и опреме.

Остваривањем реформ-ских циљева достижу се високи професионални стандарди и инeтер-операбилност Војске Србије, која се изражава у њеној способоности да учествује у заједничкој комуни-кацији, обуци и вежбама. То значи компатибилност са другим армијама и могућност извођења заједничких задатака и мисија мира.

Специјалци су у свим армијама елитне јединице војске. Њихова обука је специфична, тешка, изискује изузетну психофизичку припремљеност и вољу... Обухвата низ дисциплина које се спроводе свакодневно, а провере су на маршевима, дугим између 50 и 60 километара, по тешким теренима, дању и ноћу, зими и лети...

СПЕЦИЈАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Падобранску обуку изводе на аеродромима у Нишу, Батајници и Ковину, зимско оспособљавање на Копаонику, а обуку на реци у Новом Саду. На полигонима Осаница и Столо-ви надомак Бора, обучавају се у верању, у Делиблатској пешчари увежбавају кретање по азимуту, односно снала-жење у непознатом простору, а из различитог наоружања гађају на стре-лиштима Седлари код Ваљева, Сугубине у близини Крагујевца и на Бубањ потоку у Београду...

Спремни су за сваки задатак, посебно оне специфичне које намећу нови безбедносни ризици, као што је антитерористичка борба.

Бити припадник специјалних јединица није нимало лако. Провере су ригорозне и само најспособнији пролазе и стичу привилегију да на униформама носе ознаке припадности својих елитних састава.


М Е Ђ У Н А Р О Д Н А В О Ј Н АС А Р А Д Њ А

Од маја до децембра ове године остварени су бројни сусрети са највишим представницима влада, министарстава одбране и генералштабова држава из целог света. Добијена је подршка за процесе реформи и договорена даља сарадња на јачању безбедности и одбрани од нових ризика и претњи.

Министар одбране је током посета Бриселу, Атини, Софији, Кијеву и Паризу разговарао са високим функционерима држава и мултилатералних организација о најзначајнијим безбедносним питањима за Србију у оквиру регионалне стабилности и европских и евроатлантских интеграција.

У мировним мисијама у свету присутни смо у три земље са 15 људи. У Либерији и Обали Слоноваче наши официри су посматрачи у мировним процесима, а у Конгу се смењују наши шесточлани медицински тимови.


Министар одбране Драган Шутановац са премијером Норвешке Јенсом Столтенбергом у посети Војномедицинској академији

У оквиру војне сарадње изведене су заједничке вежбе са скоро свим земљама у окружењу, а официри и подофицири учествовали су у бројним вежбама у низу европских земаља и САД. У оквиру богате војне сарадње ствара се мост поверења и сарадње и на политичком и економском плану.

Посебно је развијена сарадња са Националном гардом Охаја у оквиру државног партнерства Србије и те америчке државе, успостављеног 7. септембра 2006. године, споразумом SOFA који су потписали председник Борис Тадић и државни секретар Кондолиза Рајс. До сада су изведене 24 заједничке активности, од којих су најзначајније заједничке вежбе у Охају у јуну и у Србији у септембру ове године.

Новински центар ОДБРАНА15. децембар 2007.

дизајн: Дејан Богдановић

М ИМ ИМ ИИ Н ИИ С ТС А РАА С ТС ВВ О О Д Б Р АР АР АР А Н ЕН Е Р ЕР ЕР Е П УП У Б Л И К Е С РС Б И Ј ЕЕЕ

М И Н И С Т А Р С Т В О О Д Б Р А Н ЕР Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е

Documents

Dodatak prilog12 ARSENAL - МЕДИЈА ЦЕНТАР :: О Д Б Р А Н А :: Odbrana.pdf · efi-kasan sistem odbrane kao garant bezbednosti Srbije i wenih gra-|ana, povoqno bezbednosno