Fiskalna Politika

1

Osnovni ciljevi fiskalne politike podudaraju se sa osnovnim ekonomskim ciljevima društva, a to su:› visoka (puna) zaposlenost,› niska i stabilna inflacija,› održiva platnobilansna pozicija › visok i stabilan privredni rast.

Fiskalna politika može imati i druge ciljeve kao što su› smanjenje ekonomske nejednakosti, › smanjenje regionalnih razlika, › unapredjenje životne sredine i dr.

2

Ciljevi fiskalne politike se ostvaruju kroz javne prihode, javne rashode, fiskalni deficit i javni dug

Uticaj fiskalne politike na privredu zavisi kako od

ukupnog (konsolidovanog) nivoa navedenih varijabli tako i od njihove strukture:› u slučaju prihoda bitna je podela na prihode od direktnih

i indirektnih poreza, fleksibilnih i nefleksibilnih poreze i dr.

› u slučaju rashoda bitna je podela na rashode za nabavku roba i usluga i transfere, tekuće i kapitalne rashode i dr.

› u slučaju javnog duga relevantne su podele na unutrašnji (mogućnost istiskivanja privatnog sektora) i spoljni javni dug (koristi se strana štednje), dug nominiran u domaćoj i stranoj valuti i dr.

3

Fiskalna politika utiče na:› tražnju (povećanje, smanjenje i promena strukture),› likvidnost privrede (deficit-povećanje, sufiicit –smanjenje

likvidnosti)› supstituciju roba i faktora prozvodnje usled promene relativnih

cena (efekat supstitucije)› promenu realnog dohotka gradjana i preduzeća, koja utiče na

promenu njihove tražnje i spremnosti za radne i preduzetničke napore (efekat dohotka)

Prva dva mehanizma deluju na tražnju, treći deluje na ponudu, a četvrti na ponudu i tražnju

Prva dva mehanizma deluju u kratkom roku i makroekonomske su prirode dok druga dva deluju u dugom roku i mikroekonomske su prirode.

4

Efekti fiskalne politike na privredu zavise od načina vodjenja monetarne politike, otvorenosti privede, režima i politike kursa i dr.

5

Uticaj fiskalne politike na realni dohodak (BDP) kroz promenu tražnje i likvidnosti najpre se analizira u modelu zatvorene privrede primenom modela ravnotežnog dohotka (u zatvorenoj privredi: dohodak = domaćoj tražnji= tražnji za domaćim dobrima)

U zatvorenoj privredi realni dohodak je:Y = C + I +G (1)

gde je C lična potrošnja, I investicije privatnog sektora, a G državni izdaci (izdaci za robe i usluge, zaposlene i dr.)

Pretpostavlja se da su I i G egzogeno dati tj. da ne zavise od drugih varijabli u modelu, dok je lična potrošnja linearna funkcija dohotka:

C=c0 + c1Y (2)

gde je c0 nivo potrošnje koji postoji i pri nultom dohotku, a c1

granična sklonost potrošnji i nalazi u intervalu (0,1).

6

7

Y

D

0 Y1 Y2Y3

G

I

C

C+I

C+I+G

Ako se ukupni dohodak umanji za poreze dobija se da je lična potrošnja funkcija raspoloživog dohotka:

C= c0+c1(Y-T) (3)

gde su sa T označeni javni prihodi (~ porezi)

Uvrštavanjem jednačine (3) u jednačinu (1) dobija se da je realni dohodak jednak:

Y=c0+c1(Y-T)+I+G (4)

U jednačini (4) fiskalna politika utiče na dohodak i agregatnu tražnju preko rashoda G i preko poreza T.

8

Neka je tražnja inicijlano odredjena pravom C+I+G1

› ravnoteža na tržištu roba postoji u tački A1 u kojoj je tražnja (D) jednaka dohotku (Y)

› dohodak koji odgovara inicijalnoj ravnoteži nalazi se u tački Y1

Smanjenjem javnih rashoda sa G1 na G2 smanjuje se tražnja na nivo koji odgovara pravoj C+I+G2

› ravnoteža na tržištu roba sada se uspostavlja u tački A2 (gde je Y=D)

› novoj ravnoteži na tržištu roba ogovara nivo dohotka Y2, koji je manji od inicijalnog nivoa

Prema tome, u zatvorenoj privredi smanjenje javnih rashoda, pod ostalim nepromenjenim uslovima dovodi do smanjenja ravnotežnog nivoa traženje i dohotka

9

10

Y

D

Y1Y2

C+I+G1

C+I+G2

A1

A2

Neka je tražnja inicijalno odredjena pravom C1+I+G, pri čemu je C funkcija raspoloživog dohotka (Y-T)› ravnoteža na tržištu roba uspostavlja se u tački A1 u kojoj je

dohodak jednak tražnji,› dohodak koj odgovara inicijalnoj ravnoteži nalazi se u tački Y1

Smanjenjem poreza (T) povećava se raspoloživi dohodak usled čega raste lična potrošnja na nivo C2, a tražnje se pomera na viši nivo odredjen pravom C2+I+G› nova ravnoteže na tržištu roba, koja odgovara višem nivou

tražnje, nalazi se u tački A2› novoj ravnoteži odgovara viši nivo dohotka Y2

Prema tome u zatvorenoj privredi, pod ostalim nepromenjenim uslovima, smanjenje poreza povećava ravnotežni nivo tražnje i dohotka

11

12

Y

D

Y1 Y2

C1+I+G

C2+ I +G

A1

A2

Osim direktnih efekata promene rashoda i poreza ispoljavaju i indirektne efekte na tražnju i dohodak› Zbir direktnih i indirektnih efekata meri se

preko multiplikatora Rešavanjem jednačine (4) po Y dobija se

jednačina na osnovu koje se računaju multuplikatori:

13

(5)

Parcijalni izvodi prethodne jednačine po G i T daju multipliktivne efekte javnih rashoda i poreza na dohodak.

)()1(

110

1

TcGIcc

Y

Multiplikatori javnih rashoda i poreza dati su sledećim jednačinama:

Sa obzirom da je granična sklonost potrošnji manja od 1 sledi da je:

14

T

Y

G

Y

(6)

(7)

11

1

cG

Y

1

1

1 c

c

T

Y

Prethodna jednačina ima važnu ekonomsku interpretaciju:› Ukoliko se javni rashodi i javni prihodi

povećaju za identičan iznos =>agregatna tražnja će se povećati jer je multiplikator rashoda apsolutno veći nego multiplikator prihoda (poreza)

› Iz prethodnog sledi da ni uticaj uravnoteženog budžeta na privredu nije neutralan Hipotetički moguće je da i u slučaju deficita fiskalna

politika bude restriktivna ili da u slučaju suficita bude ekspanzivna

15

Sabiranjem multiplikatora javnih rashoda i poreza dobija se sledeći rezultat:

poznat kao teorema uravnoteženog budžeta ili Havelmova teorema koja tvrdi - kada je dG=dT, dohodak raste za iznos porasta izdataka tj. dY=dG.

Teorema je izvedena na osnovu pretpostavki o linearnosti funkcije lične potrošnje i egzogenosti investicija i javne potrošnje

Teorijske i empirijske analize, koje se zasnivaju na realnijim pretpostavkama ukazuju da je neto efekat uravnoteženog budžeta pozitivan (što je u skladu sa Havlemovom teoremom), ali da je neto efekat muliplikatora manji od 1.

16

(8)111

1

1

1

1

c

c

c

Multiplikativni efekti rashoda na ekspanziju tražnje zavise od toga da li su rashodi:

supstitut za privatne investicije ili izdatke stanovništva (ličnu potrošnju) =>manji multiplikator

komplementarna privatnim investicijama i potrošnji => veći multiplikator

Različiti delovi javne potrošnje imaju različite multiplikatore:

rast javne potrošnje za rashode za robe i usluge => veći multiplikator

rast javne potrošnje za transfere => manji multiplikator (deo transfera se štedi) uticaj transfera postoji zbog različite sklonosti potrošnji onih koji

su platili porez i oni koji dobijaju transfere

17

Multiplikativni efekti poreza na redukciju tražnje zavisi od toga da li se radi o:› porezima na potrošnju (indirektnim porezima)› porezima na dohotke (direktnim porezima)

Porezi na potrošnju snažnije utiču na redukciju tražnje jer su zahvatili deo dohotka koju je namenjen potrošnji:› Porezi na dohotke zahvataju dohodak čiji bi

jedan deo bio namenjen štednji 18

Ukoliko se podje od pretpostavke da porezi nisu egzogeno dati nego da se kreću srazmerno dohotku tada je:

T= tY (9) a jednačina (4) se modifikuje:

Y= c0+c1(Y-tY)+I+G (10) Rešavanjem prethodne jednačine po Y dobija se:

19

(11)

S obzirom da je t u intervalu (0,1) sledi da je

)()1(1

10

1

GIctc

Y

)1(

1

)1(1

1

11 ctc

Iz prethodne formule sledi da su restriktivni efekti poreza manji ako su porezi funkcija dohotka (direktni porezi snažno zavise od dohotka, ali i neki indirektni - PDV, akcize, carine)

***

Uvažavajući specifičnosti pojedinih segmenata javne potrošnje i poreza moguće je definisati tri multiplikatora javnih rashoda i dva multiplikatora poreza

20

ruGcY

11

1

ruGtcY

)1(1

1

1

trGc

cY

1

1

1

Tc

cY

1

1

1

21

Mult. javnih rashoda za robe i usluge – egzogeni porezi

Mult. javnih izdatak za robe i usluge –endogeni porezi

Mult. transfera

Mult. egzogenih poreza

Mult. promene poreske stopet

tc

YcY o

)1(1 11

1

Neto uticaj fiskalne politike na tražnju u zatvorenoj privredi može se proceniti formulom:

Napomena: ocena uticaja fiskalne politike na tražnju podrazumeva korekciju zvaničnih podataka iskazanih po GFS metodologiji:› Potrošnja bi uključivala i neto pozajmice, vraćanja dela

glavnice duga po osnovu devizna štednje, duga penzionerima

22

(11))((1

11

1trru GTcG

cL

Prethodni modeli su krajnje pojednostavljeni - njihova svrha je da se dobije osnovna predstava o uticaju fiskalne politike na privredu

Postoje brojna uopštavanja i razrade ovih modela u pravcu: › endogenizacija investicija, › uključivanje domaćeg finansijskog tržišta,› uključivanje spoljnotrgovinskih tokova,› uključivanje kapitalnih tokova sa svetom i dr.

Medjutim osnovno pitanje je u kojoj meri bazične pretpostavke ovih modela su realne

23