Glavna k nj iga

Glavna knjiga

Skup svih računa u knjigovodstvu predstavlja knjigovodstveni instrument - Glavnu knjigu kao najvažniju knjigovodstvenu evidenciju u preduzeću.Evidencija u glavnoj knjizi naziva se i sistematska, jer se u glavnoj knjizi knjigovodstvene promene sistematizuju po računima na koje se odnose. Pri tom sistematizovanju poštuje se i kriterijum vremena (hronologije) kada su promene nastale.

U knjigovodstvima naših preduzeća postoje dve glavne knjige:

a)Glavna knjiga finansijskog knjigovodstva i

b) Glavna knjiga klase 9 - Obračun troškova i učinaka.

Računi se otvaraju i zatvaraju za svaku poslovnu godinu Računi se otvaraju:

1. Na početku poslovanja - Kao osnov za otvaranje računa služi početni bilans

2. Na početku poslovne godine (01.01. tekuće godine) - Kao osnov za otvaranje računa služi bilans stanja Bilans uspeha nikada ne služi kao osnov za otvaranje računa. Naime, pošto se radi o trenutku otpočinjanja nove poslovne godine, nisu ni mogli nastati prihodi i rashodi;

3. U toku poslovne godine - Računi se otvaraju na osnovu dokumanata o nastalim poslovnim promenama i iz toga proizašlih naloga za knjiženje (o čemu ćemo kasnije više govoriti). Dakle, u toku poslovne godine računi se otvaraju ako nisu otvoreni na početku poslovne godine a za njima se ukazala potreba.

KontiraKontiranjnje je ke je knjnjigovodstveni igovodstveni posao odreposao određđivaivanjnja elemenata a elemenata stava za kstava za knjnjiižžeenjnje: datuma e: datuma promene, naziva rapromene, naziva raččuna koji una koji duguju i koji potraduguju i koji potražžuju, uju, njnjihovih ihovih numerinumeriččkih oznaka, opisa kih oznaka, opisa promene, iznosa na dugovnoj i promene, iznosa na dugovnoj i iznosa na potraiznosa na potražžnoj strani i dr.noj strani i dr.

Za kontiranje knjigovodstvenih promena u toku poslovne godine koriste se sledeća pravila:

1. Prvo se utvrđuje da li je došlo do knjigovodstvene promene:

a) da li je došlo do promene na imovini preduzeća i

b) da li postoji odgovarajući knjigovodstveni dokumenat;

2. Nakon toga odre|uju se računi na kojima se evidentira promena na imovini (za određivanje računa najbolje je postavljati pitanja, kao što su: šta smo nabavili, od koga, da li smo platili i kako, kome smo platili, itd.);

3. Zatim se određuje pravac promene, tj. da li dolazi do povećanja ili do smanjenja stanja na navedenim računima;

4. Posle toga određuje se karakter salda računa (aktivan ili pasivan);

5. Na kraju se na osnovu pravca promene i karaktera računa određuje koji račun duguje a koji potražuje:

a) sva povećanja kod aktivnih računa knjiže se na strani duguje,

b) sva smawewa kod aktivnih računa knjiže se na strani potražuje,

v) sva povećanja kod pasivnih računa kwi`e se na stranu potra`uje i

g) sva smawewa kod pasivnih računa kwi`e se na stranu duguje.

Kontni okvir i kontni plan

Kontni okvir

Kontni okvir je lista (pregled ili spisak) sistematski sre|enih svih računa ili konta koji se mogu otvoriti u kwigovodstvu preduzeća.

ZnaZnaččaj kontnog okviraaj kontnog okvira je u tome što se njegovim izborom odre|uju:

1. sadržina i struktura knjigovodstva,

2. odnos finansijskog (globalnog) i analitičkog knjigovodstava poslovanja - poslovnog knjigovodstva,

3. metode periodiziranja rezultata,

4. kontiranje,

5. mogućnosti zadovoljavanja poslovnih (upravljačkih) zahteva na nivou preduzeća i šire

Neophodno je da konta budu i pravilno:

a) sistematizovana (klasirana) i

b) obeležena.

Prikazano grafički, na primeru jednog računa - 6301, to izgleda:

6 3 0 1 ...

klasa

grupa

račun

podračun

Sobzirom na nanaččin rein ređđaanjnja klasa i raa klasa i raččuna u una u okviruokviru klasa razlikujemo:

1. kontni okvir zasnovan na funkcionalnom principu ređanja klasa i

2. kontni okvir zasnovan na bilansnom principu ređanja klasa.

Kontni planKontni plan je listaKontni plan je lista (pregled ili spisak) sistematski sređenih svih računa ili konta koji su stvarno otvoreni u knjigovodstvu konkretnog preduzeća. Osnova za izradu kontnog plana je kontni okvir.

Način korišćenja

glavne knjige

Dnevnik i nalog za kwiženje

Knjigovodstveni račun

Duguje PotražujeDobavljači

40,000.00

85,000.00

Datum

OpisOznaka

promeneIznos

Prenos sa prethodne strane

Potražuje90,000.00

01.02.1998.

Obaveze po fakturi br. 20

Potražuje100,000.00

Saldo 190,000.00

03.02.1998.

Isplata fakture br. 20

Duguje100,000.00

Saldo90,000.00

Dobavljači - stepenasti oblik

Datum

Opis IznosDatu

mOpis Iznos

Prenos sa prethodne strane

250,000.00

Prenos sa prethodne strane

340,000.00

03.02.Isplata fakture br. 20

100,000.00

01.02.Obaveza po fakturi br. 20

100,000.00

Dobavljači - dvostrani oblik računa

Duguje Potražuje

Datum

OpisIznos

Duguje Potra`uje Saldo

Prenos sa prethodne strane

250,000.00 340,000.00 -90,000.00

01.02.Obaveze po fakturi br. 20

100,000.00-

190,000.00

03.02 Isplata fakture br. 20 100,000.00 -90,000.00

Dobavljači - jednostrani oblik računa

Duguje PotražujeDobavljači

40,000.00

85,000.00

?Dugovne strane Potra`ne strane

Saldo=?

?

Duguje PotražujeDobavljači

40,000.00

85,000.00

Dugovne strane Potražne strane

Saldo

Dugovne

stranePotražne strane

Saldo

--

Dugovne

stranePotražne strane

Dugovni Saldo

>>

Dugovne

stranePotražne strane

Potražni Saldo

<<

BlagajnaD P

2,000.00

4,000.00

500

1,500.00

1. Promet dugovne strane (6,000.00)

BlagajnaD P

2. Promet potražne strane (2,000.00)

2,000.00

4,000.00

500

1,500.00

BlagajnaD P

6,000.00 2,000.00

1. Dugovni saldo (6,000.00 - 2,000.00 = 4,000.00)

Aktivni Pasivni

Aktivno - pasivni

Pasivno - aktivni

D

D

D

D

P

P

P

P

AktivniD P

>> D P

D P

D P

PasivniD P

<<

D P D P

Aktivno - pasivni

Pasivno - aktivni

D

D

P

P

>>

>>

<<<<

1.Homogenost

2.Integralnost

Osobine ispravnog knjigovodstvenog

računa

Homogenost

Integralnost

Knjigovodstveni račun