Neisseria, Haemophilus, Boredetella, Legionela

NEISSERIACEA

Neisseria

Kingella

Acinetobacter

Moraxella

NEISSERIA

G-, diplokoke, bubrežastog oblika, nepokretne,

Čokoladni agar: Rastu na obogaćenim podlogama

Aerobne, ali zahtevaju 5-10% CO2.

N. gonorrhoeae i N. meninitidis veoma slične, 70% DNK homologije. razlike: N. meningitidis ima kapsulu, retko ima

plazmide, izaziva meningitis.

Neisseria gonorrhoeae

U preparatu iz kulture - izražene fimbrije

U direktnom preparatu - intraleukocitno

Pili tip IV (fenil-metil-alanin). Protein pilin odgovoran za adheziju.

Por (Protein I ili OMP I). Transmembranski trimer, formira pore za promet hranljivih materija. Inhibira nastanak fagolizozoma.

Opa (Protein II ili OMP II). Značajan za međusobnu adherenciju gonokoka.

Rmp (Protein III ili OMP III). Konzerviran, udružen sa Por proteinom gradi pore.

Fbp protein koji vezuje gvožđe.

Lipooligosaharid (LOS). Endotoksin gonokoka nema dugačke, bočne antigenske O lance.

IgA1 proteaza razgrađuje IgA1 antitela

Faktori virulencije - antigeni

Stepen varijabilnosti 1/1000 ćelija. Izbegava imunski sitem

Pili. Veći broj gena. Rekombinacija, intragenetska, prenos dela ili celog gena iz mirujućeg u lokus koji se eksprimira. Transformacija, intergenetska, preuzetim egzogenim sekvencama.

R Plazmidi za sintezu beta laktamaza, prenos konjugacijom. (kao H. influenzae).

Konjugativni plazmid koji kodira konjugaciju. U njega je insertovan streptokokni gen za rezistenciju na tetracikline

Antigenska heterogenost i genetika

Problem asimptomatske kliconoše. 70-90% inficiranih žena. Samo 5-10% muškaraca.

Verovatnoća oboljevanja posle jednog kontakta 20-30%

Prenosi se seksualnim kontaktom, genitalije, analno, oralno. Retko indirektno.

Epidemiologija

Sojevi sa fimbrijama virulentni.

Adhezija Pili za epitel uretre, vagine, jajovoda, spermu i

neutrofile. Opa za epitel cerviksa, uretre i adheziju između

gonokoka. Gomile gonokoka (cluster)

Razmnožavanje Sijalinizacija LOS, inhibira aktivaciju komplementa. Rmp vezuje blokirajuća antitela i ometa vezivanje

anti-Por antitela. IgA1 proteaza razgrađuje IgA antitela

Patogeneza

Influks granulocita je glavna karakteristika tripera. Pili deluju antifagocitno. Opa omogućava adherenciju za neutrofile. Katalaza i Por omogućuju intrafagocitni opstanak.

Širenje infekcije na prostatu, epididimis, paracervikalne žlezde, Pili adherencijom za spermu i epitel jajovoda. Por, invazija epitela jajovoda. LOS i peptidoglikan oštećuju epitel.

Meningokok i gonokok aktivno otpuštaju LOS i peptidoglikan.

Imunost se ne razvija zbog antigenke varijabilnosti

Patogeneza

Genitalna gonoreja. muškarci uretritis, žene endocervicitis

Ekstragenitalna gonoreja. proktitis, faringealna gonoreja, oftalmija neonatorum.

Pelvična inflamatorna bolest. Salpingitis, peritonitis, absces. Udruženo sa Ch. Trachomatis

Diseminovana gonokokna infekcija. Bakterijemija, endokarditis, meningitis. Najčešće purulentni

artritis. Prisustvo gonokoka. Migratorni poliartritis i petehije, Verovatno imunski

mehanizmi. Sterilno

Oboljenja

Izuzetno osetljiv - odmah zasejati.

Uzorci. Plastični bris. Gnoj i sekreti uretre, cerviksa, rektuma konjuktive, grla. Krv, sinovijalna tečnost.

Mikroskopski. Intraleukocitne diplokoke. Kod muškaraca verovatna dijagnoza. Kod žena neophodna kultura. Ekstraleukocitne diplokoke nemaju dijagnostički značaj.

Kultivisanje.

Serologija. Nepogodni zbog antigenske heterogenosti

Direktna detekcija. EIA i DNK-RNK hibridzacija, imunofluorescencija.

Dijagnoza

Neisseria meningitidis

U preparatu sa kulture imaju kapsulu i fimbrije.

U direktnom preparatu meningokok je u ili izvan leukocita

U kulturi polimorfizam i polihromazija zbog autolize (džinovi i kepeci)

Kapsularni polisaharidi, 13 serogrupa. Grupe B i C su najčešće, sporadično. A grupa epidemijska.

Pili tip I ili II. Adherencija za epitel i eritrocite.

Por (Protein I ili OMP I). Slično kao N. gonorrhoeae

Opa (Protein II ili OMP II). Slično kao N. gonorrhoeae

Lipooligosaharid (LOS). Slično kao N. gonorrhoeae

IgA1 proteaza. Slično kao N. gonorrhoeae

Antigenske varijacije. Slično kao N. gonorrhoeae

Faktori virulencije - antigeni

Epidemijski talasi (10-12 g.). Kliconoše 30%. Pred epidemiju porast kliconoša 70-80%.

Prenosi se respiratorno, blizak kontakt

Meningokok i pneumokok najčešći uzroci smrti dece do 6 god.

Epidemiologija

Sojevi sa kapsulom i fimbrijama virulentni.

Adhezija Pili za epitel nazofaringsa

Preživljavanje IgA1 proteaza

Invazija, Opa. Invazija epitela endocitozom LOS. Meningokok i gonokok aktivno otpuštaju LOS i

peptidoglikan Oštećenje epitelnih ćelija dejstvom LOS i prodor u submukozu.

Bakterijemija. Kapsula antifagocitna Opa inhibira spajanje fagolizozoma

Patogeneza

Invazija CNS Preko horoidnog pleksusa (transcitoza kroz epitel) ili

meningealnih kapilara (transcitoza kroz endotel). Preko lamine kribroze duž olfaktornog nerva

Subarahnoidalna inflamacija dejstvom oslobođenog peptidoglikana i LOS, produkcija

inflamatornih citokina Endotoksični šok

Posledica dejstva LOS. Diseminovana vaskularna koagulacija, tromboze malih krvnih

sudova (septične tromboze), perivaskularna infiltracija, trombocitopenija, hemoragije (koža).

Vaterhaus-Fridrikson-ov sindrom Fulminantna meningokokcemija, DIK, šok, bilateralne

hemoragije nadbubrega.

Patogeneza

Grupni

Kliconoštvo i supkliničke infekcije uslovljavaju veliku prokuženost i razvoj antitela prema endemskim serogrupama.

Pik oboljenja (6 mes.-2 god.) se poklapa sa gubitkom transplacentarnih antitela.

Imunitet se može steći i unakrsnom reaktivnošću sa antigenima drugih Najserija ili čak drugih vrsta (E. coli K1 /B serogrupa)

Imunitet

Meningitis, najčešća manifestacija. Karakteristika petehije po koži, posledica

bakterijemije i trombocitopenije koja nastaje zbog DIK.

Meningokokcemija bez meningitisa, fulminantna DIK, šok, bilateralna hemoragija u nadbubrežnim žlezdama (Vaterhaus-Fridriksen-ov sindrom

Oboljenja

Uzorci: Krv, likvor, nazofaringealni bris, petehijalni punktat

Mikroskopiranje. Intra ili ekstraleukocitno diplokoke

Kultivisanje. Oksidaza test pozitivan. Katalaza test pozitivan. Fermentacija glukoze i maltoze.

Direktna detekcija polisaharidnih antigena u materijalu, lateks aglutinacija, imunofluorescencija.

Dijagnoza

Hemoprofilaksa članova porodice

Kapsularni antigeni su imunogeni

Polisaharidna vakcina, bivalentna (A i B) i kvadrivalentna (A, C, Y, W-135). Ugrožene populacije. Kratko traje.

Polisaharidno-proteinska vakcina, istražuje se.

Rutinska vakcinacija dece se ne sprovodi.

Prevencija

HAEMOPHILUS

U ovom rodu se nalaze bakterije za čiji je rast neophodno prisustvo dva faktora.

Faktor X (hematin). Koenzim brojnih enzima respiratornog lanca

Faktor V (NAD). Koenzim dehidrogenaza oksido-redukcionih reakcija

Oba faktora su prisutna u eritrocitima, a faktor V i u stafilokokama

Haemophilus influenzae

1890 Pfajfer izolovao kod obolelih od gripa. H. influenzae Stanovnik normalne flore GRT kod 80% dece i 20-50%

odraslih.

Morfologija Mali G- bacili (među najmanjim bakterijama), kokobacili, parovi, lanci, nepokretni, fimbrije, kapsula.

Zahteva podloge sa faktorima rasta.

Čokoladni agar, zagrevanjem krvnog agara na 80C faktori rasta se oslobađaju iz Er.

Krvni agar sa kolonijama stafilokoka. (Satelitizam)

Kulturelne osobine

Kapsula. Antifagocitna. Kapsularni polisaharidi, tipski, poliribozoribitol fosfat (PRF), 6 tipova (a-f)

Fimbrije. Odgovorne za adheziju.

HMW proteini slični hemaglutininima B. pertussis prisutni su kod sojeva bez kapsule i odgovorni su za adheziju.

Endotoksin, endotoksemija retka.

IgA proteaza.

Faktori virulencije

Inkapsulirani sojevi H. influenzae su invazivni, a 90% invazivnih sojeva pripada tipu b.

Nakon adhezije za epitel virulentni (inkapsulirani) sojevi invadiraju dublja tkiva nazofaringsa, mogu dospeti u krv i dati metastatska ognjišta u CNS-u, kostima i zglobovima

Neinvazivni sojevi (bez kapsule) su odgovorni za 90% lokalnih infekcija kao što su otitis media, sinuzitis i egzarcebracija hroničnog bronhitisa.

Patogeneza

Rezervoar: Kliconoše. Stanovnik normalne flore GRT kod 80% dece i 20-50% odraslih. Većina H. influenzae u sastavu normalne mikroflore GRT nema

kapsulu, ali se mogu naći i zdrave kliconoše inkapsuliranih

bakterija. Transmisija: Respiratorno. Pojava infekcije vezana za uzrast i prisustvo antitela.

Odojčad do tri meseca imaju majčina PRF antitela

Pik incidence H. influenzae b infekcije je 6-18 meseci starosti kada je nivo antitela najniži. U uzrastu od 3-5 god. deca prirodnim putem stiču anti PRF

antitela

Epidemiologija

Meningitis.

Hemofilus jedan od tri najčešća (u SAD prvi) uzročnika (meningokok, pneumokok, hemofilus)

Acc epiglotitis.

Fulminantnog toka, temperatura, kašalj kao lavež, prostracija, epiglotis zapaljen, otečen crven, opstrukcija.

Manipulacije, pregled, uzimanje brisa mogu dovesti do laringospazma (traheotomija).

Oboljenja

Oboljenja

Celulitis. Obraz i periorbitalni prostor.

Artritis. Primarni ili nakon neke druge lokalizacije. Bakterijemija

uvek prisutna.

Otitis media, sinuzitis, egzarcebracija hroničnog bronhitisa. Avirulentni sojevi prisutni u normalnoj flori GRT su u

90% uzročnici ovih infekcija. Hemofilus i pneumokok najčešći uzročnici.

Ako je u materijalu prisutan samo H. influenzae u velikom broju (likvor):

Direktan preparat po Gramu,

Lateks aglutinacija

Imunofluorescencija

Dijagnoza

Ako je u materijalu prisutan veći broj bakterija:

Kultivacija i identifikacija na obogaćenim podlogama.

Test za utvrđivanje potreba za faktorima rasta. Test bubrenja kapsule

Lateks aglutinacija. PRF H. influenzae je prisutan u telesnim tečnostima,

H. influenzae tip b konjugovana vakcina (deca starija od dva meseca).

PRF je polisaharid, T nezavistan antigen, slab odgovor.

Konjugacija sa proteinskim nosačem povećava imunogenost PRF indukujući T ćelijski odgovor sa PRF specifičnošću.

Prevencija

Bordetella pertussis

Borde i Žengu 1906 otkrili

Morfologija

G-, kokobacili, pojedinačno, parovi, lanci, kapsula, filamentozni hemaglutinini i pili,

Kulturelne osobine

Borde-Žengu podloga. Srebrne kolonije

Adhezini. Hemaglutinini, pili i pertaktin. Adhezija za epitelne ćelije sa cilijama i makrofage.

Adenilat ciklaza. Hemolitičan, Inhibira hemotaksu i produkciju kiseoničnih radikala

PMN

Trahealni citotoksin. Izaziva nekrozu i ekstruziju epitelnih ćelija.

Faktori virulencije

Pertusis toksin (PT). Glavni faktor virulencije. Jedna enzimska i pet različitih vezujućih subjedinica.

Vezujuća subjedinica obezbeđuje adheziju toksina za ugljovodonične motive na ciljnim ćelijama.

Nakon toga enzimska jedinica se internalizuje i ADP riboziliše G-protein koji utiče na aktivnost adenil ciklaza.

Nasuprot kolera toksinu koji stimuliše ciklaznu aktivnost pertusis toksin inhibira inaktivatore ciklazne aktivnosti.

Biološki efekti različiti, zavise od tipa ciljne ćelije: senzibilizacija na histamin, sekrecija insulina, limfocitoza.

Pertusis toksin

Tropizam prema epitelu bronhija uslovljen adhezinima.

Adherencija za cilije, razmnožavanje i inhibicija aktivnosti treplji.

Dejstvom trahealnog citotoksina epitelne ćelije propadaju i otpadaju sa bazalne membrane. Influks polimorfonukleara.

Adenilat ciklaza deluje antifagocitno.

PT odgovoran za sistemske manifestacije (limfocitoza) ali uloga u lokalnim manifestacijama je nejasna.

Ne prodire u krv, niti u epitelne ćelije.

Patogeneza

Rezervoar: Čovek. Najčešće dete u kataralnom stadijumu, ili odrasli sa subkliničkom infekcijom.

Izvor: Sekreti GRT.

Transmisija: Respiratorno, dir. i indir. kontaktom.

Kontagioznost velika (40-90%), najosetljivija deca do 5 godina.

Endemsko, sporadično, manje epidemije.

Epidemiologija

Pertusis

Kataralni stadijum: rinoreja.

Stadijum paroksizama: stalni kašalj sa inspiratornim stridorom (rika usled edema epiglotisa), mukozna sekrecija, povraćanje, apneja.

Stadijum rekonvalescencije. Izražena limfocitoza (40000).

Najčešća komplikacija pneumokokna pneumonija, atelektaze, hemoragije, hernija....

Oboljenja

Uzorak: bris nazofaringsa, ispirak nazofaringsa, iskašljaj direktno u ploču. Uzeti što pre!!

Mikroskopiranje. Direktan preparat po gramu ili imunofluorescencija

Kultivacija. Identifikacija se vrši na osnovu specifičnog antiseruma.

Serologija. Antitela su prisutna posle dve nedelje. Reakcije aglutinacije i RVK

Dijagnoza

Di-Te-Per vakcina. ubijene B. pertussis (suspenzija celih ćelija)

Purifikovana acelularna vakcina (PT i hemaglutinini) Samo kao buster nakon Di-Te-Per

Profilaksa

Legionella pneumophila

Izolovana 1977 god. nakon epidemije pneumonija američkih legionara.

Retrogradno je pokazano da su se slične epidemije javljale i ranije (1965).

Osnovni razlog kasne otkrića ove bakterije

što se slabo ili nikako boji standardnim procedurama (Gram) što ne raste na uobičajenim bakteriološkim podlogama.

G-, tanki, pleomorfni bacili, često filamentozni, imaju flagele

Morfologija

Morfologija

G-, ali se bolje boji po Gimzi (crveno). Na preparatima iz materijala obojenim po Gramu se ne vide. Bojenje po Gramu se koristi za preparate sa kulture

Intracelularni parazit, kompleksni prohtevi

BCYE (Buffered Charcoal Yeast Extract),

Sporo se razmnožava.

Zasejane podloge inkubirati 14 dana, a hemokulture 30 dana.

Kolonije porasle posle jednog dana nisu Legionellae.

Kulturelne osobine

Porin i potencijator invazije makrofaga Toksin Ekstracelularni enzimi

Patoanatomski. Purulentna pneumonija, zahvata alveole koje su ispunjene

eksudatom u kome se nalaze Mf, PMN, Er i detritus. Legionele

su intrafagocitno.

Invazija makrofaga Inhalirane legionele dospevaju u alveole gde ih alveolarne

makrofage fagocituju jedinstvenim procesom koji se naziva

uklupčavanje.

Naime, legionele eksprimiraju membranske proteine koji

olakšavaju fagocitozu.

Porin koji se vezuje za CR1 i CR3 na Mo/Mf i potencijator

invazije makrofaga koji determiniše prodor legionela u Mo/Mf.

Patogeneza

Intramakrofagno preživljavanje

Prelaskom iz ekstra u intracelularnu fazu aktivira se preko 30 gena dok se istovremeno drugih 30 suprimira.

Fagocitovane legionele se nalaze u vakuolama (fagozomima)

Na tom stadijumu legionele, na nepoznat način inhibiraju spajanje fagozoma i lizozoma

U PMN mogu da prežive zahvaljujući dejstvu toksina koji inhibira respiratorni prasak, ali je u patogenezi mnogo bitnije razmnožavanje u Mo/Mf.

Patogeneza

Nalaze se u vodi, zemlji, protozoama (amebe), plavozelenim algama.

Rezervoar infekcije su amebe

Izvor su vodeni habitati. Epidemije u velikim zgradama preko sistema za

prečišćavanje vazduha i vodenih sistema

Transmisija najčešće aerogeno (aerosol, prašina).

Interhumani prenos nije dokazan. Kliconoše ne postoje

Epidemiologija

Asimptomatske infekcije česte kod svih populacija. Klinički ispoljena bolest najčešće kod

muškaraca preko 55 god.

Legionarska bolest. Inkubacija 2-10 dana. Infektivni sindrom sa kontinuirano visokom

temperaturom. Psihičke promene, kofuzija, delirijum. Proliv sa GIT simtomatologijom. Kasnije suv kašalj, dispnea, intoksikacija sa šokom ili respiratornom insuficijencijom.

Pontiak groznica. Inkubacija kratka 36h. Počinje slično, ali ne progredira. Infektivni

sindrom, slab kašalj, bez pneumonije.

Oboljenja

Uzorak: biopt pluća, pleuralni eksudat, aspirat bronha, sputum,

urin, serum.

Direktan nalaz u materijalu. DIF, Impregnacija srebrom (biopt), ELISA (urin), PCR.

Kultivacija. Definitivna identifikacija: preparat sa kulture, DIF

Serološki testovi. DIF, RVK, ELISA, RIA.

Dijagnoza