Obrazovanje za demokratiju

<Title> Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo </Title> <META name="description" content=" "> <META name="keywords" content=" Serbia quality reform strategy action plan democratization democratic citizenship decentralization teacher education professional development evaluation assessment early childhood pre-school vocational education and training higher education university adult education lifelong learning youth strategy policy srbija kvaliteta reforme strategija akcioni plan demokratizacija demokratsko građansko dru�tvo decentralizacija obrazovanje nastavnika profesionalni razvoj evalvacija pred�kolsko vaspitanje stručno obrazovanje vi�e univerzitet odraslih do�ivotno omladinska strategija politika , YUG , SER , SRB , T02">

Tim za demokratizaciju obrazovanja

DEMOKRATIZACIJA OBRAZOVANJA

OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJU I GRAĐANSKO DRU�TVO

Beograd, decembar, 2001. godine

DEMOKRATIZACIJA OBRAZOVANJA I OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJU I GRAĐANSKO DRU�TVO

Ekspertska radna grupa 1. Prof. dr Mirjana Pe�ić, Filozofski fakultet u Beogradu 2. Prof. dr Dragan Popadić, Filozofski fakultet u Beogradu 3. Nada Ignjatović-Savić, Centar za nenasilnu kominikaciju, Beograd 4. Mr Danijela Petrović, Filozofski fakultet u Beogradu 5. Mr Lidija Radulović, Filozofski fakultet u Beogradu 6. Dr Senad Ja�arević, Pravni fakultet u Novom Sadu 7. Marina Ostojić, pedagog, direktor osnovne �kole u Ni�u 8. Milo� Uro�ević, sociolog, nastavnik gimnazije u Novom Sadu 9. Vesna Dejanović, psiholog, JCPD, Beograd 10. Nevena Vučković-�ahović, JCPD, Beograd

-Rezime-

Jedan od glavnih ciljeva sveobuhvatne reforme obrazovnog sistema u Srbiji je modernizacija i reorganizacija obrazovnog sistema �kao su�tinska podr�ka razvoju demokratije u zemlji i budućoj integraciji u Evropu�1. Decentralizacija upravljanja, finansiranja i odlučivanja i demokratizacija ukupnog sistema obrazovanja, uključujući i uvođenje obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo u formalno-�kolski sitem, predstavljaju istovremeno strate�ke pravce i ciljeve tako zami�ljene reforme. U okviru priprema za proces reforme, formiran je ekspertski tim za bavljenje problematikom demokratizacije obrazovanja i za ugrađivanje obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo u nastavne planove i programe i �kolske aktivnosti, sa tri osnovna zadatka: 1. razvijanje nastavnog programa za novi predmet �građansko vaspitanje�

koji se uvodi kao fakultativni u prvi razred osnovne i prvi razred srednje �kole u 2001/2. �kolskoj godini (paraleno sa �verskom nastavom�); izrada programa obuke nastavnika za izvođenje nastave iz ovog predmeta, izrada priručnika za nastavnike i obuka nastavnika;

2. �ire razmatranje uvođenja obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo

u �kole i obrazovne institucije, i to u formi: • posebnih predmeta (obaveznih, izbornih i fakultativnih) • kros-kurikularne analize i rekonstrukcije nastavnih planova i programa, sa

stanovi�ta obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo) • vanastavnih i van�kolskih aktivnosti; 3. razmatranje globalne problematike demokratizacije obrazovanja i izrada

strategije i plana kratkoročnih i dugoročnih mera za demokratizaciju obrazovnog sistema.

Predlozi i ostvareni zadaci 1. Izvr�en je pregled, kritička analiza i upoređivanje dostupnih programa iz

oblasti obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo (ODGD), koji su u periodu 1992-2001. razvijani i primenjivani u Jugoslaviji, kao i programa koji se u okviru obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo primenjuju u drugim, pre svega u susednim zemljama. Takođe, analizirane su mere politike u oblasti ODGD u Jugoistočnoj Evropi, pre svega na osnovu izve�taja o snimanju stanja u oblasti mera politike u oblasti ODGD u Jugoistočnoj Evropi rađenog u okviru

1 "Dokument o razvojnoj politici u obrazovanju", MPS Srbije, 2001.

projekta "Obrazovanje za demokratsko građanstvo", koji je organizovao Savet za kulturnu saradnju pri Savetu Evrope i koji je zavr�en krajem 2001. godine.2

2. Nastavni planovi i programi za građansko vaspitanje (GV) i za obuku

nastavnika su zavr�eni (videti Prilog 1). Nastava se izvodi u prvim razredima osnovne i srednje �kole. Drugi krug obuke nastavnika za izvođenje nastave iz predmeta građansko vaspitanje planira se za početak drugog polugodi�ta, kada će da se uvede sistem praćenja i evaluacije primenjenog procesa i efekata probne nastave. Predla�e se spoljna evaluacija. Takođe se predla�e nastavak pilot faze nastave građanskog vaspitanja tokom 2002/3. �kolske godine (u skladu sa predlo�enim amandmanima na zakone o osnovnoj i srednjoj �koli, a u formi nastavka postojećeg programa GV i razvijanja programa za sledeće godine: II razred osnovne i srednje �kole).

3. Ministarstvo prosvete i sporta organizovalo je razgovore o reformi (ROR) kao vid demokratske konsultacije neposrednih aktera obrazovanja (direktora i odbornika, stručnih saradnika, prosvetnih radnika, roditelja, učenika osnovnih i srednjih skola) na nivou regiona. Ekspertski tim je imao uvid u rezultate ovih konsultacija i integrisao ih je u svoje predloge.

4. Ministarstvo prosvete i sporta organizovalo je u saradnji sa Savetom Evrope i

UNESCO-om, Nacionalni seminar o obrazovanju za demokratiju i građansko dru�tvo i demokratizaciju obrazovnog sistema (Beograd, 12-15. 12.2001., kao oblik nacionalne i medjunarodne konsultacije, a Ekspertski tim je bio zadu�en za stručnu pripremu i vođenje seminara. Rezultati ovih konsultacija i posebno razrade i predlozi proistekli iz diskusija u 4 radne grupe3 seminara uključeni su u ovaj izve�taj.

5. Pripremljen je Izve�taj ekspertske radne grupe o demokratizaciji

obrazovanja u Srbiji: identifikovani su problemi, definisani nivoi demokratizacije obrazovanja i predlo�ena strate�ka re�enja i plan delovanja. Predlo�eni plan i program uvođenja obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo je sastavni deo ovog izve�taja.

2 Education for democratic citizenship 2001-2004: Stocktaking research on policies for education for democratic citizenship in southeast Europe, (final draft), CoE, Strasbour, 4.12.2001. 3 Radne grupe: I. Demokratizacija obrazovnog sistema II. Demokratizacija �kole kao instituicije III. Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo:kurikularni, kros-kurikularni i vankurikularni

aspekti IV. Demokarizacija upravljanja i odlučivanja na nivou �kole

I DEMOKRATIZACIJA OBRAZOVANJA 1. Pojmovni okvir/ polazi�ta U sklopu ukupne socijalno-političke transformacije na�eg dru�tva u pravcu parlamentarne demokratije i op�te demokratizacije socijalnih odnosa, ekonomske tranzicije ka tr�i�noj privredi i pripremi za integraciju u evropske tokove i strukture, demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju, na svim nivoima i za sve učesnike, imaju ključnu ulogu. Stoga je demokratizacija formalno-obrazovnog sistema, vaspitnih i obrazovnih institucija i samog vaspitno-obrazovnog procesa u njegovim kako formalnim tako i neformalnim vidovima istovremeno i cilj i starte�ki pravac reforme obrazovanja. Demokratizacija obrazovanja, kao socijalne prakse i obrazovnog sistema, kao socijalne institucije, moraju se razmatrati u �irem dru�tvenom i političkom kontekstu u koji su uvek uklopljeni. Demokratija nije samo oblik političkog uredjenja i srtrukture vlasti ("vladavina naroda", putem direktne ili reprezentativne demokratije) već isto tako pretpostavlja i uključuje demokratsko dru�tveno uredjenje: takav oblik zajedničkog �ivota koji znači prihvatanje i praktikovanje principa jednakosti prava, mogućnosti i postupnja za sve članove zajednice. Na svim nivoima, socijalnom, političkom i pedago�kom, demokratija podrazumeva: • prihvatanje i po�tovanje (demokratskih) vrednosti, kao �to su sloboda i

odgovornost, jednakost i solidarnost, dostojanstvo ličnosti - samopo�tovanje i po�tovanje drugog i raznovrsnosti...

• izgrađivanje i pridr�avanje (demokratskih) principa i procedura u odlučivanju i praktičnom delanju, kao �to su aktivna, odgovorna participacija, tolerancija i nediskriminacija, dijalog, debata i pregovaranje bazirani na argumentima (a ne na autoritetu moći), miroljubivo re�avanje nesporazuma i sukoba...

Najsa�etije, demokratičnost u domenu obrazovanja počiva na uva�avanju dva osnovna principa: ! principa jednakosti (pravednost, dostupnost i uva�avanje prava za sve, bez

obzira na pol, uzrast, rasnu, etničku i religijsku pripadnost, mesto �ivljenja i imovinsko stanje, sposobnosti i zdravstveni status),

! principa participacije (sloboda izra�avanja mi�ljenja, izbora i aktivnog uče�ća u

odlučivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti). U savremenim uslovima, koncept demokratije, a time i obrazovanja za demokratiju, pro�iren je perspektivom ljudskih prava i globalnog dru�tva (i na taj način prevazilazi okvire definisane nacijom ili dr�avom), tako da uključuje multikulturalnost i aktivno građanstvo (ulogu aktivnog građanina u globalnim razmerama) i vodi novim

formama dru�tvene (ljudske) solidarnosti, (globalne) participacije i pro�irene odgovornosti (ne samo za aktuelno već i za budućnost). U tom kontekstu, sve se vi�e koristi termin obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo,4 da označi skup vaspitnih i obrazovnih mera, akcija i aktivnosti koji imaju osnovni cilj -osposobljavanje dece, mladih ali i odraslih za ulogu aktivnog građanina u savremenom, demokratski organizovanom dru�tvu. Tako shvaćeno obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo uključuje, odnosno pokriva problematiku koja se obično tretira u okviru: građanskog vaspitanja (obrazovanja), obrazovanja za ljudska prava, multi ili interkulturnog obrazovanja, obrazovanja za mir i razvoj i globalnog obrazovanja. Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo nije ograničeno na formalni, institucionalni obrazovni sistem (�kolstvo), već uključuje delovanje i drugih institucija dru�tva i različite oblike neformalnog i vaninstitucionalnog vaspitanja/obrazovanja (porodica, NVO, sfera rada...). Ono takođe nije usmereno samo na decu i mlade već podrazumeva stav da su "svi građani istovremeno i korisnici i učesnici/kreatori obrazovanja za demokratiju". Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo pretpostavlja postojanje demokratskog obrazovnog sistema i �ire, demokratsko socijalno i političko okru�enje. Ovo je bazična kontroverza (paradoks) i izvori�te strate�kih dilema u koncipiranju i realizaciji procesa transformacije nedemokratskog u demokratski obrazovni sistem: sa jedne strane, demokratizacija dru�tva je pretpostavka za demokratsku transformaciju obrazovanja, a istovremeno, nemoguća je demokratizacija dru�tva bez izgrađivanja/prisvajanja kognitivnih, etičkih i proceduralnih kompetencija za demokratsko delanje, dakle bez obrazovanja za demokratiju. Izlaz iz paradoksa je procesni, dijalektički pristup: shvatanje da se radi o procesu (procesima) koji nema apsolutni početak niti kraj i prevazila�enje suprotstavljenosti (uva�avanje povezanosti i uzajamne uslovljenosti): • individualnog - socijalnom; • znanja - delanju (teorije - praksi); • profesionalnog - laičkom, • institucionalnog - vaninstitucionalnom; • vladinog - nevladinom (trećem sektoru); • efikasnosti- kvalitetu.. Imajući sve ovo u vidu, okvir za razmatranje problematike obrazovanja za demokratiju i demokratizacije obrazovanja je započeta reforma obrazovnog sistema u Srbiji u njegovoj pre svega formalnoj, institucionalnoj formi. Pri tome je potrebno razlikovati nivoe organizacije i fukcionisanja obrazovnog sistema, ali istovremeno imati u vidu njihovu medjusobnu povezanost i zavisnost.

4 eng. "education for democratic citizenship"; termin se koristi u materijalima i istoimenom projektu Saveta Evrope, čiju je osnovnu orijentaciju Komisija prihvatila. Videti Prilog 2.

Pomenuti nivoi organizacije i funkcionisanja obrazovnog sistema, koji su istovremeno i nivoi na kojima mo�e i treba da se odvija demokratizacija obrazovanja, uključuju: 1. Nivo sistema:

• ciljevi i način dono�enja prosvetne politike (reforme obrazovanja), • način sprovođenja prosvetne politike, • struktura i organizacija sistema obrazovanja uključujući profesionalno

obrazovanje i stručno usavr�avanje nastavnika, • upravljanje i nadzor nad sistemom obrazovanja, • zahtevi i način regrutovanja nastavnog kadra.

2. Nivo programa vaspitanja i obrazovanja:

• koncepcija i ciljevi programa vaspitanja i obrazovanja i s tim u vezi polo�aj i

uloga svih aktera, • način dono�enja i priroda formalnih nastavnih planova i programa

(kurukuluma) za različite nivoe obrazovanja (stepen propisanosti programa i status nastavnih predmeta),

• oblici i metode nastavnog rada (dominantne strategije učenja i podučavanja) i s tim u vezi polo�aj učenika/studenata i nastavnika u obrazovnom/nastavnom procesu,

• oblici i metode vaspitnog rada i s tim u vezi polo�aj i odnosi učenika, nastavnika, stručnih saradnika, direktora i roditelja u vaspitno-obrazovnom procesu,

• način uspostavljanja i obezbedjivanja po�tovanja pravila pona�anja u �koli; način razre�avanja nesporazuma i konflikata,

• sistem ocenjivanja/evaluacije učenika, nastavnika, programa i nastavnog procesa,

• ud�benici i nastavna sredstva, • obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo: kurikularni i kroskurikularni

aspekti (posebno: obavezni, izborni, fakultativni predmet(i), kroskurikularna zastupljenost ciljeva i sadr�aja obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo).

3. Nivo obrazovne institucije/�kole:

• strukturno-organizaciona obele�ja �kole, • sadr�aj �kolskog �ivota: nastava i vannastavne aktivnosti, • upravljanje i odlučivanje na nivou �kole.

2. Postojeće stanje i problemi Analiza na�eg sistema obrazovanje ukazuje na niz odlika koje ga ne karakteri�u kao demokratičan sistem i koje mogu biti smetnja procesu demokratizacije.

-Elementi sistema. Sam �kolski sistem ne uključuje sve bitne elemente (na primer obrazovanje odraslih, pa čak i pred�kolsko, iako je formalno deo sistema).

-Veze između elemenata formalnog dela sistema. �kolske institucije deluju izolovano (postoji izolovanost �kole u sistemu, kao i pojedinih programa u �koli), nema saradnje među �kolama, koordinacije a kamoli mogućnosti kombinovanja programa vi�e �kola, nema pokretljivosti nastavnika a horizontalna pokretljivost učenika je neuobičajena. Sve ovo govori o zatvorenosti, �to nije odlika demokratičnih institucija. -Veze između formalnih i neformalnih elemenata sistema. Mo�e se reći da obrazovni sistem kao takav i ne postoji. S jedne strane nalazi se ne�to bolje razvijen �kolski sistem. Osim njega postoji i niz elemenata neformalnog obrazovnog sistema, ali oni ne funkcioni�u kao sistem. Ostali obrazovni programi i obrazovne institucije deluju bez postojanja sistemski obezbeđenih veza među njima i između njih i �kolskog sistema.

-Informisanost o pojedinim elementima sistema. Ne postoje tačni podaci

o svim obrazovnim programima, ne postoji baza podataka o različitim programima i institucijama koje se bave obrazovanjem, niti informisanost o potrebama i ponudama u sferi obrazovanja. Nedostatak informisanosti o de�avanjima u obrazovnom sistemu jo� jedna je odlika koja ga ne karakteri�e kao demokratičan i ne stvara preduslove za participaciju različitih grupa u odlučivanju.

-�kolska mre�a. Mre�a različitih obrazovnih, pa ni �kolskih institucija nije razvijena ravnomerno. Ovo se odnosi naročito na institucije i programe za obrazovanje osoba sa posebnim potrebama, darovitih itd., ali se mo�e reći da je nefukncionalnosti i neracionalnost odika �kolske mre�e u celini. Ovo čini da na� obrazovni sistem ne omogućava dostupnost obrazovanja svima kojima je ono potrebno, �to je takođe odlika njegove nedemokratičnosti.

-Planiranje razvoja sistema. Ne postoji plan razvoja �kolske mre�e i �kolskog sistema, niti telo koje se bavi planiranjem razvoja �kolskog i obrazovnog sistema.

-Kvalitet obrazovanja. Kvalitet koji se dobija sistemom obrazovanja takođe je mera dostupnosti obrazovanja i njegove demokratičnosti. Istra�ivanja pokazuju veoma nizak stupanj postignuća učenika. Osim niske procene postignuća, istra�ivanja takođe pokazuju i veoma lo�e uslove za rad u većini �kola (nedostatak opreme, nastavnih sredstava, ali i lo�i uslovi sme�taja, nedostatak grejanja, sanitarnog čvora, stabilnog i sigurnog krova...). Nastava i rad �kola su zasnovani na tradicionalnim metodama. Dostupnost kvalitetnom obrazovanju i obrazovanju uop�te ometa i katastrofalan materijalni polo�aj celog dru�tva i ugro�enost prava na obrazovanje (svih, a naročito vi�ih nivoa obrazovanja) iz socijalnih razloga.

-Odsustvo standarda. Stanje ote�ava i nerazrađenost ili odsustvo standarda za pojedine obrazovne programe, institucije, kadrove, uslove rada i slično, kao i nepostojanje tela koje bi se ovim stručno bavilo. Nepostojanje sistema profesionalnog napredovanja (uz razrađenu proceduru, sistem evaluacije, akreditaciju i nagrađivanje) odlika je sistema koja ote�ava mogućnost promena.

-Nedostatak evaluacionih studija. Mo�e se zapaziti nedostatak dovoljnog broja sistematskih evaluacionih studija o samom obrazovnom procesu. Sve to su okolnosti koje ne omogućavaju dostupnost kvalitetnom obrazovanju niti obrazovanje u bezbednom, sigurnom i podsticajnom okru�enju, pa su samim tim to odlike nedemokratičnosti.

-Način upravljanja sistemom. Način upravljanja �kolskim sistemom karakteri�e njegova centralizovanost, hijerarhijska organizovanost i zatvorenost. Osim toga, sistem karakteri�e preterani normativizam, �to znači onemogućavanje slobode izbora, odlučivanja, pa čak i mogućnosti za izra�avanje mi�ljenja o svim va�nim pitanjima u obrazovanju svih aktera obrazovnog procesa. Odlučivanje o svim pitanjima vezanim za rad �kole na centralnom nivou (u Ministarstvu prosvete) vodi ka uniformnosti �kola, njihovoj nemogućnosti da se razvijaju u skladu sa potrebama konkretne sredine, zaposlenih i učenika. To naravno istovremeno znači da ne postoji mogućnost nastavnika, učenika, roditelja, lokalne sredine, različitih interesnih grupa... da učestvuju u odlučivanju o radu �kola i funkcionisanju �kolskog sistema. Kako nema uče�ća u upravljanju, nema ni podele odgovornosti svih ovih aktera i zainteresovanih za rad �kole. Istovremeno, sistem je iz razloga preteranog normativizma i centralističkog upravljanja krut i neprilagodljiv i nema ugrađen mehanizam koji bi mu omogućavao menjanje i prilagođavanje promenama. Taksativno, mogu se izdvojiti sledeće odlike postojećeg obrazovnog sistema, koje je sa stanovi�ta njegove demokratizacije potrebno menjati:

♦ centralizovan sistem upravljanja i nadzora (doskora i dono�enja i sprovođenja prosvetne politike), bez ugrađenih mehanizama odgovornosti, posebno centralnih vlasti u odnosu na lokalne aktere;

♦ preterano institucionalizovan, zatvoren sistem (izjednačavanje obrazovanja sa sistemom �kolstva); doskora odvojenost i suprotstavljenost civilnom sektoru i građanskim inicijativama, ali i danas bez sistemski obezbeđenih veza između formalnog i neformalnog dela obrazovnog sistema; saradnja �kole i lokalne zajednice ograničena i sporadična;

♦ predominacija tradicionalne koncepcije obrazovanja kao transmisije znanja: nastavni programi koncipirani kao gradivo koje treba usvojiti, preobimni sadr�aji, tradicionalne metode nastave koje vode memorisanju/preno�enju gotovih znanja...;

♦ zanemarivanje vaspitne funkcije �kole i ucenja socijalnih ve�tina i umenja nepohodnih za �ivot u demokratskom dru�tvu;

♦ insistiranje na poslu�nosti i motivaciji zasnovanoj na strahu od sankcija;

♦ nedemokratska klima u �koli- odnosi formalni, hijerarhijski i autoritarni, kompetitivni;

♦ tradicionalne metode ocenjivanja i evaluacije rada , ocena kao cilj rada;

♦ lo�i uslovi za rad (nedostatak opreme, nastavnih sredstava, ali i lo�i uslovi sme�taja, nedostatak grejanja, sanitarnog čvora, stabilnog i sigurnog krova...);

♦ rigidna, uniformna organizacija prostora i vremena koja implicira nedemokratski model odnosa i rada;

♦ zakonska regulativa koja ne podr�ava demokratske procese; ♦ izolovanost i nepostojanje saradnje između pojedinih obrazovnih

institucija; ♦ nefunkcionalna, neravnomerno i neplanski razvijena �kolska mre�a; ♦ nefleksibilan sistem � nema mehanizama prilagođavanja različitim

potrebama i promenama; ♦ nedostatak informisanosti i nerazrađeni kanali protoka informacija; ♦ odsustvo sistematskih podataka o kvalitetu obrazovanja (sporadični

podaci govore o padu kvaliteta); ♦ nerazrađenost ili odsustvo standarda za pojedine obrazovne programe,

institucije, kadrove, uslove rada i slično; ♦ obrazovanje nastavnika usmereno na sadr�aj predmeta a manje na

učenje vaspitno obrazovnih metoda, razvojno psiholo�kih osobenosti učenika,ve�tina rada sa grupom;

♦ nepostojanje sistema profesionalnog napredovanja (uz razrađenu proceduru, sistem evaluacije, akreditaciju i nagrađivanje);

♦ profesionalna udru�enja marginalizovana u uticaju na obrazovanje; ♦ polo�aj i uloga nadzornika- svedena na nadzor i kontrolu,

tradicionalne metode praćenja rada; ♦ nezadovoljavajuća dostupnost obrazovanja, posebno različitim

socijalnim slojevima, kategorijama sa posebnim potrebama, napu�tanje obavezne �kole pre zavr�etka;

♦ nedovoljno razvijena svest o značaju demokratizacije �kole i prioritetu ODGD, među stručnjačkim i političkim strukturama (direktori, slu�benici u Ministarstvu, nastavnici...);

♦ nepostojanje dovoljno razrađene koncepcije ciljeva i zadataka ODGD, i razrađenih kurikularnih, kroskurikularnih i vankurikularnih aktivnosti koje pokrivaju oblast ODGD;

♦ neiskori�ćenost programa razvijenih od strane domaćih nevladinih organizacija i sličnih programa iz inostranstva; neiskori�ćenost iskustva ljudi uključenih u te aktivnosti, postojećih priručnika, i sl; istovremeno, moguća kompeticija među raznovrsnim programima koje sprovode različite NVO a koji bi mogli da budu element ODGD;

♦ nedovoljna obučenost nastavnika i stručnih saradnika koji bi se uključili u rad ODGD, kao i nastavnika drugih predmeta;

♦ nerazrađena evaluacija procesa i efekata ODGD; ♦ nedovoljna informisanost o ODGD i predmetu građanskog

vaspitanja u javnosti.

3. Predlozi i preporuke Kao generalno strate�ko opredeljenje i jedan od ključnih ciljeva reforme demokratizacija obrazovanja : ♦ pretpostavlja decentralizaciju postojećeg sistema obrazovanja, ♦ iziskuje prethodne i prateće izmene u zakonskoj regulativi, ♦ zavisi od stabilnosti započetih političkih promena u dru�tvu i tempa ekonomskog

oporavka, ♦ postavlja vrednosne i proceduralne okvire (ciljeve i načine odlučivanja i delanja)

za reformske poteze u svim segmentima i nivoima obrazovnog sistema, ♦ podrazumeva dugotrajne i slo�ene procese prihvatanja demokratskih vrednosti i

izgrađivanje kognitivnih i socijalnih kompetencija na individualnom i grupnom planu kao i transformaciju strukture, organizacije i načina funkcionisanja obrazovnih institucija.

3.1. Strategije demokratizacije: �ta je potrebno:

• protok informacija i potpuno �irenje i dostupnost informacija, • demokratsko dono�enje odluka, • uče�će svih zainteresovanih, • izgradnja kapaciteta na svim nivoima, • jasno definisanje uloga i proceduralnih pravila, • centralna i lokalna transparetnost i odgovornost.

kako uvesti promene i odr�ati ih:

• inoviranje i dopunjavanje zakonskih akata i odredbi u smislu kako preduslova tako i ishoda promene (demokratizacija),

• usklađivanje inicijativa na lokalnom nivou (projekti, programi i akcije) sa centralnim tokovima reforme,

• implementacija akcionih istra�ivalačkih strategija na ponavljajuće cikluse �planiranje-observacija-evaluacija/refleksija�,

• koordinisanje reformskih koraka u oblasti nastavnih planova i programa, obuke i stručnog usavr�avanja nastavnika, kontroli kvaliteta i evaluaciji,

• umre�avanje mesta uspe�ne promene/demokratizacije, • pilotiranje promena i programa pre �ire primene.

3.2. Podr�ke/Resursi

• relativno povoljan politički okvir , • spremnost i zainteresovanost dela dru�tvene zajednice (mladi, NVO

sektor i deo nastavnog kadra) za demokratske promene i obrazovanje za demokratiju,

• postojeći programi, projekti i aktivnosti uvodjenja u demokratske procese i obrazovanja za demokratiju lokalnih NVO, akademskih i istra�ivačkih institucija,

• podr�ka i pomoć od strane međunarodnih i inostranih NVO i VO, • dostupna iskustva drugih zemalja u tranziciji.

3.3. Otpori, te�koće i dileme

♦ ograničeni materijalni i finansijski resursi, ♦ odsustvo tradicije demokratske kulture na �irem socijalnom planu i u

okviru obrazovnog sistema, ♦ nedovoljna motivisanost dela aktera i nerealna očekivanja brzih i

radikalnih promena, ♦ razorene i neefikasne institucije, ne samo u domenu prosvete, ♦ dilema: transformisati postojeće ili osnivati nove institucije, ♦ te�koće oko koncepcijske i vremenske koordinacije različitih reformskih

poteza, ♦ strah da će demokratizacija dovesti do gubljenja kvaliteta i

deprofesionalizacije, ♦ strah od inovacija i promena, sigurnost u oslanjanju na tradicionalne

metode i sadr�aje rada.

3.4. Strate�ki pravci

1. Na nivou sistema

1.1. Politika/zakonodavstvo

• Uključiti sve interesne grupe u planiranje i usvajanje obrazovne politike/reforme obrazovanja: kroz konsultativni proces i javne rasprave;

• Donositi "Izmene i dopune zakona" kojima se omogućuje

decentralizacija upravljanja i odlučivanja, sa ugrađenim mehanizmima koji garantuju odgovornost, po sistemu "korak po korak", pre finalnih zakonskih re�enja koja utvrđuju ostvarene reformske promene;

• Osnovati Nacionalni savet za obrazovanje, kao nezavisno telo

sastavljeno od eksperata i predstavnika dru�vene zajednice (nevladinog sektora, privrede, kulture i nauke), koje bi predlagalo, podr�avalo i koordinisalo reformske poteze i obezbedilo kontinuitet reforme;

• Razviti mehanizme za smanjenje i sprečavanje neuključenosti u obrazovanje i prekid/napu�tanje �kole (na primer, posebni programi za podsticanje obuhvata romske populacije od pred�kolskih uzrasta, inkluzija i posebni programi za decu sa telesnim o�tećenjima i decu sa posebnim potrebama...)

1.2. Struktura/organizacija sistema

• Insistirati na fleksibilnosti i transparentnosti obrazovnog sistema: veća vertikalna i horizontalna prohodnost kako za učenike (prelazak iz jednog nivoa/tipa �kole u druge), tako i za nastavnike (osposobljavanje za vi�epredmetnu i/ili interdisciplinarnu nastavu, kretanje/napredovanje u struci); obaveza svih institucija i organizacija u domenu obrazovanja da kontinuirano pru�aju javne i potpuno informacije o uslovima prijema polaznika, programima i uslugama koje nude i izve�taje o rezultatima svoga rada;

• Omogućiti i podr�ati povezivanje formalnog i neformalnog obrazovnog

sistema: naknadnom akreditacijom ranije razvijenih i primenjenih programa nastalih u okviru nevladinog i/ili privatnog sektora, davanjem licenci �kolama i programima koji ispunjavaju uslove i standarde kvaliteta; formiranjem "stalne i otvorene berze programa i usluga", koji bi bili podlo�ni akreditaciji/dobijanju licenci (formiranje institucije za licence i akreditacije) i javno dostupni obrazovnim institucijama i zainteresovanim pojedincima; otvoriti �kole/obrazovne institucije za neformalne oblike vaspitanja i obrazovanja i zakonski omogućiti drugim institucijama (kulture, sporta, nauke, rada) da organizuju i nude obrazovne programe;

• Razviti sistem za akreditovanje nastavnika/instruktora,

nadzornika/savetnika, supervizora...) i licenciranje (�kola, programa);

• Povezati slu�bu pedago�kog nadzora sa sistemom stručnog usavr�avanja i uvesti izbornost za nadzornička/savetnička zvanja;

• Podr�ati diversifikaciju obrazovnih programa, usluga, insitucija, aktera, i

posebno je podstaći u određenim delovima obrazovnog sistema (na primer, pred�kolsko vaspitanje i obrazovanje, stručno srednje i univerzitetsko obrazovanje, kroz posebne reformske projekte i uz kori�ćenje međunarodnih iskustava);

• Podstaći ostvarivanje saradnje među �kolama, uključujući i pokretljivost

učenika i nastavnika, postojanje zajedničkih programa, mogućnost kombinovanja programa različitih obrazovnih institucija;

• Podići kvalitet obrazovanja u formalnom i neformalnom delu sistema

(obezbeđivanje uslova za rad, stručnog usavr�avanja nastavnika i ostalih zaposlenih, osavremenjivanja procesa obrazovanja... kao i stvarne dostupnosti obrazovanja svima, bez obzira na naciju, pol, socijalni status, mesto �ivljenja, posebne potrebe....).

2. Na nivou nastavnih planova i programa

• Izvesti kurikularnu reformu: uvođenjem okvirnih nastavnih planova i programa kojim se defini�u ključna znanja i kompetencije umesto programa za pojedine predmete koji se baziraju na sadr�aju;

• Uvesti diferencijaciju na osnovne/obavezne, izborne i fakultativne

predmete, sa povećanjem zastupljenosti poslednje dve kategorije sa uzrastom (na primer, 20% u vi�im razredima sada�nje osnovne �kole, 30% na nivou srednje �kole);

• Promovisati i posebnim projektima i obukom nastavnika pomoći adaptiranje

nastavnih planova i programa i razvijanje kurikuluma na nivou �kole/razreda (posebno za interdisciplinarne predmete i inovativne oblike obrazovnog rada: na primer, "tematski kurikulum", "obrazovni projekti" i sl.);

• U programe stručnog usavr�avanja nastavnika, saradnika i nadzornika,

kao i u okviru reforme inicijalnog obrazovanja za nastavnička zvanja, posebno treba uključiti obuku za primenu interaktivnih, kooperativnih strategija učenja i podučavanja, demokratskih metoda u vaspitanju, metoda kvalitativnog, razvojno podsticajnog ocenjivanja postignuća sa naglaskom na informativnoj a ne kontrolnoj funkciji ocenjivanja, osposobljavanje za razvijanje partnerskih odnosa sa učenicima i roditeljima i timskog rada u �koli/obrazovnoj instituciji, za razvijanje ve�tina uspe�ne komunikacije i sporazumevanja i nenasilnog re�avanja nesporazuma i sukoba kao i negovanje samoreflekcije, samoevaluacije i profesionalne kritike;

• Analizirati i preformulisati postojeće �kolske nastavne planove i

programe, kao i ud�benike i nastavna sredstva na svim nivoima (zahvatiti sadr�aje pojedinih predmeta, ciljeve, zadatke i metodologiju nastave) u skladu sa ljudskim pravima i pravima deteta, demokratskim vrednostima i procedurama;

• Izraditi načela i kriterijume, u formi standarda, za usklađivanje/izradu

programa (programskih okvira) i ud�benika u skladu sa ljudskim pravima/pravima deteta i demokratskim vrednostima;

• Uvesti Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo u formalni

sistem �kolovanja u kurikularnoj, kros-kurikularnoj i ekstrakurikularnoj formi.

3. Na nivou �kole/vaspitno-obrazovnog procesa

• Omogućiti, zakonskim i podzakonskim aktima, participaciju nastavnika, učenika, roditelja i lokalne zajednice u upravljanju �kolom/obrazovnom

institucijom i u procesima odlučivanja o sadr�aju i organizaciji �kolskog �ivota;

• Promovisati i sistematski raditi na transformaciji �kole u �otvorenu

instituciju�: putem "razvojnih projekata �kole" podr�ati formiranje "etosa" individualnih �kola u skladu s potrebama učenika, svih zaposlenih, roditelja i lokalne i �ire sredine;

• Artikulisati i restrukturisati �skriveni kurikulum� (pravila, uloge, navike)

�kole kroz javnu diskusiju (Razgovori o demokratizaciji �kole - ROD) i zajedničko delovanje i pregovaranje;

• Transformisati i modernizovati (u skladu sa savremenim koncepcijama

učenja i obrazovanja) vaspitno-obrazovni proces: putem stručnog usavr�avanja nastavnika; podr�kom razvojnim projektima �kole u formi akcionih istra�ivanja;

• Omogućiti roditeljima da se upoznaju sa sadr�ajima i metodama

demokratskog vaspitanja; • Razviti pretpostavke za autonomiju �kole putem novih �kolskih odbora (i

izgradnje njihove odgovornosti prema lokalnoj zajednici, svim učesnicima u �koli i centralnim prosvetnim instancama), "razvojnih fondova �kole" i "razvojnih projekata �kole";

• Uspostaviti i unaprediti demokratske procedure za izbor nastavnika,

direktora i �kolskih odbora;

• Pomoći, posebnim programima obuke, izgrađivanje kompetencija i odgovornosti za lica koja vr�e upravljačke i administrativne funkcije na nivou �kole i op�tine/regiona;

• Podr�ati razvoj i demokratsku reorganizaciju profesionalnih udru�enja i

nastavničkih i studentskih sindikata, učeničkog parlamenta;

• Podstaći organizovanje raznovrsnih vannastavnih I van�kolskih aktivnosti (za učenike i lokalnu sredinu);

• Omogućiti kori�ćenje različitih ud�benika (uz postojanje standarda) i

alternativnih izvora informacija. Sledeća slika �ematski prikazuje strukturu i proces demokratizacije �kole.

UČENIKA NASTAVNIKA RODITELJA LOKALNE ZAJEDNICE EKSPERATA SOCIJALNIH PROFESIONALNIH I ETNIČKIH MANJINA UDRU�ENJA I PRIVREDE OTVARANJE REVIZIJA/RAZVIJANJE REKONSTRUKCIJA PARTICIPACIJA

�ema1: Struktura i proces demokratizacije �kole

PRAVA I ODGOVORNOSTI PARTICIPACIJA

DEMOKRATIZACIJA �KOLE

SKRIVENI KURIKULUM

DOGOVARANJE SVIH O PRAVILIMA �K. �IVOTA, PRAVIMA I OBAVEZAMA : ZAJEDNIČKO STRUKTUIRANJE PROSTORA I VREMENA PARTNERSKI ODNOSI ZAJEDN. DEFINISANJE ULOGA

FORMALNI KURIKULUM: OKVIRNI PROGRAMI ODGD (kao predmet i kroskurikularno) AKTIVNE/INTERAKTIVNE STRATEGIJE UČENJA /PODUČ.OPISNO OCENJIVANJE, KROS/ SAMOEVALUACIJA UČ&NAST

ORGANIZACIJA I SADR�AJ �KOLE

�IRENJE UČESNIKA I SADR�AJA �KOLSKOG �IVOTA (NVO, roditelji..; nove vannast. i van�k. aktivnosti) NEGOVANJE ETOSA INDIVIDUALNE �KOLE

UPRAVLJANJE I ODLUČIVANJE

�KOLSKI ODBORI UČENIČKO ORGANIZOVANJE ASOCIJACIJE NASTAVNIKA I RODITELJAAKTIVI I STRUČNA VEĆA

MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA ZAKONSKE PRETPOSTAVKE I STRUČNO USAVR�AVANJE/OSPOSOBLJAVANJE

NACIONALNI CENTAR OSE

Nacionalni koordinacioni centar za stručno usavr�avanje

NACIONALNI SAVET ZA OBRAZOVANJE

PREDLOZI AKTIVNOSTI U NAREDNOM PERIODU

( 2002 - 2005.) 1. ORGANIZOVANJE NACIONALNOG I REGIONALNIH SAVETA ZA OBRAZOVANJE Članovi Nacionalnog saveta bili bi predstavnici ekspertskih timova, predstavnici ROR-a, ostali nezavisni stručnjaci u oblasti obrazovanja zainteresovani za proces reforme i predstavnici Ministarstva prosvete. Telo ne bi bilo fiksnog sastava, već bi njegov pro�ireni sastav činio veći broj promenljivih grupa zavisno od aktuelne problematike. Neke od tih grupa bi mogle zapo�ljavati profesionalce različitih kategorija u toku trajanja projekta (u početku takva tela bi mogla biti: agencija za informisanje o obrazovnim pitanjima, i agencija za evaluaciju). Ova tela trebalo bi da obezbede: • kontinuitet reforme, • smanjivanje uticanja partijsko-političkog delovanja, • mogućnost da o pitanjima prosvete i obrazovanja odlučuju stručnjaci i pomoć

Ministarstvu �irokog kruga stručnjaka zainteresovanih za probleme u sferi obrazovanja,

• obezbeđivanje kontrole rada Ministarstva prosvete i sporta i koordinacije sa radom drugih ministarstava.

Ovim bi se zavr�io period rada velikog broja komisija pri Ministarstvu, odnosno problematika kojom su se one bavile pre�la bi na nezavisno telo. Predloge za aktivnosti Savet bi dobijao od svih zainteresovanih (nastavnika, roditelja, učenika, tr�i�ta rada, Ministarstva, istra�ivača, regionalnih saveta... ). Savet bi donosio predloge zakona i podzakonskih dokumenata, bavio se istra�ivanjem pojedinih aktuelnih problema, planirao razvoj obrazovnog sistema, omogućavao koordinaciju unutar sistema i koordinaciju obrazovnog sistema sa potrebama, davao ideje za moguće akcije i aktivnosti u praksi... i kroz svoje delovanje obezbeđivao procesualnost i kontinuiranost promena (nezavisno od političkih kretanja). Slična tela na regionalnom nivou bi se bavila pitanjima prosvete konkretne sredine koja ne moraju biti republiči regulisana, ali po potrebi i davala predloge za rad Nacionalnog saveta i učestvovala u njegovom radu. Realizator: Ministarstvo prosvete, ekpertski timovi, ROR Termini: januar - jun 2002.

Koraci: 1.1. FORMIRANJE INICIJALNE GRUPE na sastanku komisija Ministarstva prosvete (ekspetskih timova) - januar 2002. 1.2. OKUPLJANJE ČLANOVA, PRONALA�ENJE I OPREMANJE PROSTORA, ZAPO�LJAVANJE SEKRETARA SA PUNIM RADNIM VREMENOM, POSTAVLJANJE INTERNE DOKUMENTACIJE I NAČINA RADA - februar-mart 2002. 1.3. FORMIRANJE PRVIH RADNIH GRUPA (Agencija za informisanje u obrazovanju, tela za izradu standarda za rad pojedinih obrazovnih institucija, tela za standarde i akreditaciju obrazovnih programa, tela za izradu i odobravanje programa usavr�avanja nastavnika...) - april 2002. 1.4. FORMIRANJE REGIONALNIH SAVETA ZA OBRAZOVANJE u sredinama koje imaju dobru organizaciju nastalu iz ROR-a i stručnjake koji su spremni da se anga�uju. 2. OBEZBEĐIVANJE INFORMISANOSTI O PROSVETNOJ I OBRAZOVNOJ PROBLEMATICI SVIH ZAINTERESOVANIH Organizovanje baze podataka o obrazovnom sistemu i razrada sistema informisanja o prosveti i obrazovanju preduslov je participacije svih zainteresovanih. Baza podataka bi trebalo da sadr�i ne samo sve podatke o broju i vrsti �kola, broju učenika i nastavnika i slično, već i podatke o svim obrazovnim programima kako formalnog tako i neformalnog dela sistema, kao i podatke o potrebama za obrazovanjem (uključujući i obrazovanje odraslih, stučno usavr�avanje itd.). Realizator: Agencija za informisanje kao deo Nacionalnog saveta za obrazovanje. Termini: januar 2002-decembar 2003. Koraci: 2.1. FORMIRANJA TELA (AGENCIJE) ZA INFORMISANJE O OBRAZOVNOJ I PROSVETNOJ PROBLEMATICI. (Organizovanje agencije odmah inicira Ministarstvo, a ona postaje deo Nacionalnog saveta za obrazovanje čim se ono formira. U početku - prve dve godine bi trebalo da ima nekoga ko je na tom projektu anga�ovan puno radno vreme. U njenom osnivanju i radu učesvuju: Ministarstvo prosvete, nevladine organizacije, strukovne organizacije, tr�i�te rada i u vezi sa pojedinim stručnim pitanjima odgovarajući stručnjaci). februar-mart 2002. 2.2. FORMIRANJE �KOLSKIH I LOKALNIH BAZA PODATAKA (koje obuhvataju podatke o obrazovnim institucijama i programima, kao i o potrebama u sferi obrazovanja):

• obezbeđivanje svim �kolama i ostalim obrazovnim institucijama hardverske i softverske podr�ke,

• obuka za pravljenje i kori�ćenje baze podataka, • obuka za praćenje obrazovnih i drugih potreba institucije. mart-septembar 2002. 2.3. FORMIRANJE BAZE PODATAKA NA NACIONALNOM NIVOU koja bi obuhvatala podatke o: • �kolskom sistemu (broj i vrsta �kola, zaposleni, učenici, programi...), • neformalnom delu obrazovnog sistema uključujući nevladin sektor (institucije,

programi, nivoi akreditacije), • potrebama (za programima, seminarima, kadrovima....). Ovaj posao obavljala bi Agencija, uz saradnju sa Ministarstvom prosvete (mre�a �kola), Centrom za neprofitni sektor (programi nevladinih organizacija) i ostalim resornim ministarstvima (različiti obrazovni programi). mart - decembar 2002. 2. 4. OBEZBEĐIVANJE PROHODNOSTI INFORMACIJA I RAZRADA SISTEMA INFORMISANJA O PROSVETI I OBRAZOVANJU • obuka nastavnika za tra�enje i kori�ćenje podataka, • ispitivanje potreba za informacijama (koje informacije su potrebne, kome, na koji

način), • razrada programa informisanja različitih kategorija zainteresovanih, • program praćenja mogućnosti i rezultata različitih načina informisanja

(istra�ivanje, menjanje, predlog određenih re�enja i dalje praćenje). januar -jun 2003. 2.5. DALJE PRAĆENJE POTREBA I RAZLIČITIH VRSTA INFORMISANJA � jun-decembar 2003. 3. ORGANIZOVANJE RAZGOVORA O DEMOKRATIZACIJI (ROD) na nivou pojedinačnih �kola. To obuhvata:

♦ razvijanje programa obuke za ROD facilitatore - mart-april 2002. ♦ obuka za ROD facilitatore - maj-avgust 2002. ♦ sprovođenje ROD-a u �kolama - septembar 2002.- jun 2003. ♦ pokretanje akcionih istra�ivanja i/ili razvojnih programa na nivou �kole kao

rezultat ROD-a - oktobar 2002. - decembar 2003. ♦ umre�avanje �kola uključenih u razvojne programe/akciona istra�ivanja.

4. UPRAVLJANJE I RUKOVOĐENJE �KOLOM: �kolski odbori i drugi organi upravljanja

♦ stvoriti zakonske pretpostavke za demokartsko upravljanje i rukovođenje �kolom (decentarlizacija, struktura i način izbora �kolskih odbora, prava i obaveze članova, delokrug ingerencija i pravila rada/odlučivanja, način i kriterijumi za izbor direktora) rok: mart 2002. ; realizatori: Ministarstvo prosvete i Skup�tina Srbije

♦ planirati i organizovati obuku za �kolske odbore, direktore i lokalne/regionalne prosvetne vlasti rok: februar-septembar 2002.; realizator: Ministarstvo prosvete u saradnji sa Svetskom bankom i ?

♦ praćenje efekata obuke, praktičnog funkcionisanja �kolskih odbora i inoviranog načina upravljanja na nivou �kole i lokalne sredine i podobnosti datih zakonskih re�enja i predlaganje izmena u sistemu na osnovu nalaza praćenja rok: 2002/3 i 2003/4 �kolska godina; realizatori: Centar za evaluaciju i Ministarstvo prosvete.

5. ORGANIZOVANJE RAZVOJNIH PROGRAMA �KOLA Kroz ovu aktivnost omogućilo bi se da �kole same izgrađuju svoje razvojne planove i da budu akteri sopstvenog menjaja, a istovremeno da kroz te razvojne programe utiču na sve nepovoljne okolnosti za rad �kole. One bi tako mogle da: • prave programe za popravljanje op�tih materijalnih uslova (stanje zgrade, i sl.), • prave programe za pobolj�anje uslova za izvođenje nastave (oprema, nastavna

sredstva, program usavr�avanja), • razvijaju i menjaju obrazovne programe za učenike i lokalnu sredinu, • rayvijaju programe saradnje sa roditeljima, lokalnom sredinom, drugim �kolama, • vr�e izmene u načinu odlučivanja i upravljanja �kolom (uključivanje pojedinaca i

interesnih grupa u odlučivanje), • prave programe specifične za pojedine tipove i nivoe �kola (na primer program

za �to veći obuhvat i smanjenje napu�tanja �kole u osnovnim �kolama, programe za inkluziju dece sa posebnim potrebama, program saradnje sa svetom rada u srednjim stručnim �kolama).

Na ovaj način aktivirale bi se same �kole, omogućilo bi se razvijanje odgovornosti �kole za stanje u kome radi, ali bi se i obezbedio mehanizam za uvođenje nekih veoma bitnih promena u �koli na postepen način, kroz pilot programe i ispitivanje mogućnosti nekih re�enja (a ne odmah na nivou celog sistema) � na primer uključivanje razliitih grupa zainteresovanih za odlučivanje o različitim problemima, promene u načinu programiranja nastavnog rada, načinu ocenjivanja, itd. Pretpostavka za ovo je usklađivanje zakonske regulative, kako bi �kole koje su uključene u projekat mogle da imaju mogućnost variranja i menjanja uobičajenih načina rada.

Koraci: Obrazovanje kadrova za praćenje potreba i planiranje akcija februar-jun 2002. Organizovanje fonda (sredstva, prostor, komisija za procenu planova) februar-jun 2002. Podno�enje prvih planova akcija jun-avgust 2002. Ciklus akcija-praćenje-predlog novih akcija Rok: od septembra 2003. u kontinuitetu do 2005. 6. ORGANIZOVANJE MRE�E �KOLA KOJE SU UVELE INOVACIJE

U OBLASTI DEMOKRATIZACIJE VASPITANJA I OBRAZOVANJA Budući da postoji veliki broj �kola koje su uključene u različite projekte kojima je cilj razvijanje znanja, umenja i konkretnih akcija usmerenih na demokratizaciju �kole a imajući u vidu da bi njihova medjusobna razmena, kao i razmena sa �kolama koje nemaju takva iskustva bila vi�etruko plodotvorna, trebalo bi: a. organizovati bazu podataka o �kolama koje sprovode programe ove vrste, b. omogućiti uzajamne radne posete gde bi se informisali o inovacijama, pozitivnim

iskustvima, ali i preprekama i načinima savladjivanja prepreka, c. prerastanje takvih �kola u centre za diseminaciju znanja i iskustava u

demokratizaciji obrazovanja. Trajanje: Tokom 2003-2005. 7. ORGANIZOVANJE PROGRAMA STRUČNOG USAVR�AVANJA ZAPOSLENIH U �KOLI, UČENIKA, RODITELJA I PREDSTAVNIKA INTERESNIH GRUPA NA TEME: • saradnja i timski rad zaposlenih u �koli, • ve�tine konstruktivne komunikacije i nenasilnog re�avanja konflikata, • demokratske metode vaspitanja, • participacija u odlučivanju u radu obrazovne institucije, • problemi u ocenjivanju, metode razvojno podsticajnog ocenjivanja, • saradnja �kole i roditelja, • problemi razvijanja/razrade kurikuluma na nivou �kole, • osposobljavanje za evaluaciju i samoevaluaciju: nadzornika (savetnika), stručnih

saradnika, nastavnika, učenika, roditelja. Ove teme stručnog usavr�avanja su početak menjanja stanja u �koli u raznim sferama. One će biti naročito aktuelne u onim �kolama čiji razvojni programi budu u

vezi sa njima, i u tim sredinama treba ih posebno organizovati. Ali, kao početak menjanja stanja u svim sredinama moguće je predvideti i obrazovanje �to većeg broja nastavnika, stručnih saradnika, roditelja i u sredinama koje ne budu uključene u razvojne programe �kola. Ova aktivnost bi se odvijala kroz niz seminara počev od 2002., u saradnji sa programima Komisije za stručno usavr�avanje i Komisije za kontrolu kvaliteta i evaluaciju. Trajanje: tokom 2002. - 2005. 7. RAZVOJ FONDA ZA POMOĆ UČENICIMA I STUDENTIMA koji bi

prikupljao op�te donacije, povezivao potencijalne stipendiste i davaoce stipendija u cilju obezbeđivanja veće dostupnosti obrazovanju.

II OBRAZOVANJE ZA DEMOKRATIJU I GRAĐANSKO DRU�TVO Uvod Komisija se upoznala sa brojnim inicijativama u oblasti obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo koje su započete u međunarodnim organizacijama poslednjih godina. Komisija je nastojala da uskladi svoj rad sa tim aktivnostima i inicijativama, i smatra da bi dalja saradnja i integracija koju bi obezbedilo Ministarstvo prosvete i sporta bili neophodni za uspe�an rad na demokratizaciji procesa vaspitanja. Takođe, Komisija smatra da bi upoznavanje stručne pa i �ire javnosti i političkih struktura sa međunarodnim inicijativama i aktivnostima u oblasti obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo bilo od velikog značaja za bolje sprovođenje predlo�enih mera u na�oj sredini (videti Prilog 2.) Obrazovanjem za demokratiju i građansko dru�tvo treba da se ostvaruje uticaj na tri komponente ličnosti: kognitivnu, afektivnu i konativnu. Kao polazi�te za dalje strukturisanje ključnih kompetencija kojima se bavi obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo prihvaćen je model koji je razvio Odi�ije (Audigier, 1998) u okviru projekta Saveta Evrope "Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo".

Ključna znanja i sposobnosti za demokratsko građanstvo

1. Kognitivna znanja i sposobnosti • znanja i sposobnosti pravne i političke prirode: znanje o pravilima kolektivnog

�ivota, znanje o ovla�ćenjima u demokratskom dru�tvu, znanje o demokratskim javnim institucijama i pravilima koja reguli�u slobodu i akciju,

• znanja o savremenom svetu, • znanja i sposobnosti proceduralne prirode: pored op�tih psiholo�kih sposobnosti

kao �to je sposobnost za racionalno i kritičko prosuđivanje, poznavanje sopstvenih potreba, vrednosti i ograničenja i razumevanja razlika, ve�tina konstruktivne komunikacije i nenasilnog re�avanja sukoba, treba posebno istaći sposobnost za borbu argumentima (debata) i sposobnost refleksije (preispitivanje akcija i argumenata),

• znanje o principima i vrednostima ljudskih prava i demokratije.

2. Etičke kompetencije i izbor vrednosti (koje uključuju afektivni/emocionalni aspekt)

2.1. bazične vrednosti • sloboda • jednakost • solidarnost

2.2. etičke kompetencije • prihvatanje i uva�avanje sebe i drugih • pozitivno prihvatanje razlika i raznovrsnosti • poverenje u druge

3. Sposobnosti za delovanje (dru�tvena znanja i sposobnosti) • sposobnost da se �ivi sa drugima • sposobnost da se saradjuje • sposobnost re�avanja sukoba u skladu sa principima demokratskog prava • sposobnost učestvovanja u javnoj debati. Ove kompetencije mogu se prikazati i u formi trougla, koji predstavlja tri medjusobno povezane dimenzije: kognitivnu, afektivno-vrednosnu i socijalnu (akcionu). PREDLOG MERA ZA UVOĐENJE ODGD Osnovni principi na kojima bi trebalo da počiva Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo/obrazovanje za ljudska prava su: □

□ □

□ □ □ □

afirmacija različitosti (smatralo se da je ovaj pojam pogodniji od pojma tolerancije, jer tolerancija često mo�e imati negativnu konotaciju u smislu trpljenja ili pasivnosti); uva�avanje slobode izbora (smatra se da deci treba, osim propisanog gradiva omogućiti da, shodno svojim interesovanjima i sposobnostima, i sama biraju �ta bi �elela da uče); razvijanje samosvesti i socijalnog saznanja; razvijanje samostalnosti i lične odgovornosti ( a ne poslu�nosti iz straha od kazne, i spoljne prinude); negovanje umenja saradnje; negovanje dostojanstva, samopo�tovanja; po�tovanje jednakosti, ravnopravnosti; po�tovanje (vladavina) prava (u vezi sa ovim, a i s obzirom na rezultate ROR-a koji pokazuju �elju nastavnika i učenika za depolitizacijom �kole, treba negovati i političku kulturu i političko obrazovanje, kao bitne elemente u razvoju celovite demokratske ličnosti); razvijanje ve�tina nenasilne komunikacija i nenasilnog re�avanja sukoba (jedan od programa koji se već sprovode); negovanje kosmopolitizma (veoma bitan faktor u razvoju demokratskog dru�tva, naročito s obzirom na dosada�nje iskustvo izolacije i ksenofobične zatvorenosti); uva�avanje polnih i rodnih razlika (princip koji se često i upravo zato �to se "već podrazumeva", u okviru afirmacije različitosti, veoma zanemaruje, te ga treba posebno istaći i negovati).

Lista ovih principa je otvorena. Ovi principi bazirani su na uva�avanju međunarodnih standarda, a njihovo ostvarivanje svakako treba da se odvija s obzirom na dr�avne interese, s tim da ovi nikako ne smeju ugroziti postavljene standarde. Sami principi

iznose se na nivou dr�ave (naravno uz konsultasciju lokalnih aktera), a konkretan sadr�aj treba prepustiti samim �kolama i nastavnicima, kojima će, decentralizacijom obrazovnog sistema, biti obezbeđeni �ire polje odlučivanja i veća kreativnost. Smatramo da je optimalan integrativni pristup u realizaciji programa obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo/obrazovanje za ljudska prava, �to znači da će se ovaj predmet predavati: □ □

kao poseban predmet (izborni/fakultativno), kroskurikularno (s tim u vezi treba istra�iti �ta u dosada�njim sadr�ajima različitih predmeta doprinosi obrazovanju za demokratiju, �ta treba izbaciti, a �ta dodati), kroz vannastavne aktivnosti.

Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo/obrazovanje za ljudska prava trebalo bi da ima razvojni karakter, �to znači da bi trebalo da bude zastupljeno u toku celog osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, kao i dalje (4+4+4+4...). Smatra se da je �kola samo jedan segment u ovakvom obrazovanju, a da ono zapravo treba da traje čitav �ivot. Odnos izmedju principa, sadr�aja i metoda obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo, prikazan je na sledećoj �emi. U izboru konkretnih sadr�aja rada na ovoj problematici, rukovodi se postavljenim načelima, uz uva�avanje uzrasnih osobenosti učenika (učesnika), njihovog prethodnog i aktuelnog iskustva, karakteristika situacije u kojoj se učenje/obrazovanje odvija i kulturnih i socijalnih specifičnosti okru�enja kome pripadaju. NAČELA SADR�AJ ODGD

treba da se usvoje na nivou

METODE interaktivna participacija iskustvena istra�ivačka

u zavisnosti od UZRASTA

ZNANJAVE�TINA

VREDNOSTI

iskustva i odlika sredine Sve ovo treba da počiva na resursima lokalne zajednice, dakle cilj je da programi do�ive svoju realizaciju i van �kole, a ne da ostanu samo u okvirima učionice, a da "spolja�nji svet" ostane ne�to drugo, kao i da lokalna zajednica ima koristi od njih. Ono �to je u realizaciji obrazovanja za demokratiju prioritet, svakako je usavr�avanje nastavnika i to svih, a ne samo onih koji se opredele za obrazovanje za demokratiju kao poseban predmet, zbog kroskurikularnog sprovođenja. Metod

njihove obuke treba da bude u sprezi sa metodom rada sa učenicima. Obuku treba sprovesti i za univerzitetske nastavnike a sve to povlači za sobom i potrebu obuke osoblja Ministarstva prosvete i sporta (nadzornika, savetnika za predmete...). Za sve ove korake neophodno je obezbediti pravne okvire koji će garantovati konkretnu realizaciju programa. PLANIRANI KORACI 1. Preciziranje osnovnih ciljeva i zadataka ODGD. Početna klasifikacija osnovnih kompetencija (znanja, vrednosti, ve�tine) bi se razvila u detaljniji i konkretniji sistem. Rok: mart 2002. godine. 2. Razrada kriterijuma za kroskurikularnu analizu programa ostalih predmeta: kojih se principa mora dr�ati, koji sadr�aji mogu/treba da se u uključe u različite predmete, koje strategije/metode obrazovno-vaspitnog rada i koje oblike učenja preporučujemo sa stanovi�ta ODGD) rok: april-maj 2002. . 3. Razvijanje kroskurikularnog programa: prerada planova i programa predmeta, tako da se u njima nađu zastupljeni nedostajući elementi ODGD. U saradnji sa komisijom za reviziju nastavnih planova i programa, komisija za demokratizaciju bi se posebno bavila aspektom ODGD, tj. imala svoja posebna zadu�enja i predstavnike u komisiji za reformu programa. Rok: tokom 2002/3. i 2003/.4 �kolske godine 4. Revizija programa Građansko vaspitanje 1 (nakon evaluacije, vidi tačku 15). Obuhvata: • prepravku kurikuluma • prepravku priručnika za nastavnike i učenike. Trajanje: jul-avgust 2002. 5. Uvođenje predmeta Građansko vaspitanje 2 (GV2) za �kolsku 2002/2003. Ovde su uključene sledeće aktivnosti: • izrada kurikuluma za predmet Građansko vaspitanje 2 za �kolsku 2002/2003.

godinu, • izrada priručnika za nastavnike, • izrada priručnika za učenike, • obuka trenera, • obuka nastavnika (vidi tačku 12.). • praćenje primene programa Građansko vaspitanje 2 Trajanje: mart 2002- jul 2003 6. Uvođenje predmeta Građansko vaspitanje kao fakultativnog predmeta u osam razreda osnovne i četiri razreda srednje �kole od �kolske 2003/2004. godine. To bi značilo da bi učenik u svakom razredu mogao da odabere Građansko

vaspitanje kao jedan od predmeta. Svaki učenik bi morao da bar jednom u prva četiri razreda, jednom u druga četiri razreda osnovne �kole i jednom u srednjoj �koli izabere građansko vaspitanje kao predmet koji će pohađati. Građansko vaspitanje bi imalo utvrđen fond časova (jednom nedeljno = 36 časova godi�nje) ali ne bi imalo unapred propisan program, već bi sam nastavnik mogao da primeni neki od programa čiju obuku je pro�ao i koji su akreditovani od strane ministarstva. Učeniku bi se priznavalo i pohađanje nekog programa prihvaćenog od strane Ministarstva koje se izvodi van �kole (tokom raspusta, vikenda itd.). Trajanje: od septemrar 2003. do jula 2005. 7. Akreditacija različitih programa koji se tiču ODGD a koje sprovode i za koje obuku vr�e različite NVO ili obrazovno-naučne institucije, bilo domaće bilo strane. Programi koji bi mogli da se primenjuju morali bi da imaju jasan program aktivnosti, program obuke izvođača, priručnik za nastavnike i priručnik za učenike. Radilo bi se o kontinuiranoj aktivnosti koja bi započela u 2002. godini, a odvijala bi se u ciklusima (dva puta godi�nje) koji bi obuhvatali prijavu programa, pregled programa od strane komisije i davanje akreditacija. 8. Participacija �kola u izvođenju Građanskog vaspitanja. Formulisanje zakonskog okvira koji bi omogućio �kolama da apliciraju za obuku svojih nastavnika za konkretne programe, da iz različitih izvora tra�e donacije za izvođenje programa, da se uključuju u regionalne projekte, da biraju programe koji bi se kod njih realizovali zavisno od obučenosti kadra, od aktuelnih problema u lokalnoj zajednici, od mogućnosti povezivanja sa drugim �kolama u zemlji ili iz inostranstva. 9. Prevođenje i distribucija relevantne literature, pre svega �kolama i fakultetima. Predla�emo sledeće publikacije: - Obrazovanje za demokratsko građanstvo: perspektiva permanentnog učenja,

César Birzéa - Osnovne koncepcije i su�tinski zahtevi obrazovanja za demokratsko građanstvo,

François Audigier - Strategije za učenje demokratske građanske svesti, K. H. Duerr, V. Spajić-Vrkas

i I. Ferreira Martins - Centri građanstva: osna�ivanje, uče�će i partnerstvo, Liam Carez i Keith

Forester Principles and Practices of Education for Democratic Citizenship, edited by Charles F. Bahmueller and John. J. Patrick

- Citizenship Education and Human Rights Education. The British Council - Torney-Purta, J., Lehmann, R., Oswald,H., i Schulz, W. (2001). Citizenship and

Education in Twenty Eight Countries: Civic Knowledge and Engagement at Age Fourteen. Amsterdam: IEA.

- Gollob R., Krapf P.,(1998) An outline of Planning Elements and Learning Methods in Human Rights and Civic Education, Primarlehrerseminar ( Zurich, Switzerland), Council of Europe

Prve tri knjige i poslednja sa spiska su već prevedene, u toku je njihova redakcija, četvrta knjiga se prevodi. To znači da bi se ove knjige mogle pojaviti u martu 2002. godine. Ostale knjige se mogu prevesti i objaviti tokom proleća i leta 2002. godine. 10. �tampanje bro�ure koja bi se distribuirala ljudima u Vladi i u Ministarstvu, kao i direktorima i �kolama, a koja bi sadr�ala osnovne podatke o prioritetu koji se pridaje ODGD u međunarodnim planovima, o projektima u koje se mo�e uključiti, o namerama Ministarstva i do sada urađenom. Rok: mart 2002. 11. Medijska kampanja popularizacije ODGD Kampanja bi uključivala: • izradu spotova koji bi se emitovali na radiju i TV; • izradu plakata koji bi bili deljeni �kolama, nevladinim organizacijama i sl.; • izradu lifleta za učenike, nastavnike i roditelje. Kampanja bi i�la tokom avgusta i septembra 2002. godine. 12. Edukacija stručnih i političkih struktura: jednodnevni seminari sa direktorima, predstavnicima lokalne uprave, predstavnicima Ministarstva itd., na kojima bi se ukazalo na značaj ODGD i prikazali metodi rada. 13. Obuka nadzornika za osnovne �kole za praćenje i podr�avanje programa GV1 14. Obuka nastavnika i stručnih saradnika za predmete GV1 i GV2, obuka za kroskurikuralni pristup, kao i za primenu različitih domaćih i stranih programa iz oblasti obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo. Ova obuka obuhvata: • drugi deo obuke trenera za GV1 - januar � februar 2002. • drugi deo obuke nastavnika za GV1 - februar 2002. • obuka nadzornika OS za GV1 � mart 2002. • obuka novih trenera za GV1 prvi deo - avgust 2002. • obuka novih nastavnika za GV1 prvi deo - avgust-septembar 2002. • obuka trenera za GV2 prvi deo - septembar 2002. • obuka nastavnika za GV2 prvi deo - septembar 2002. • obuka novih trenera za GV1 drugi deo - januar 2003. • obuka novih nastavnika za GV1 drugi deo - januar-februar 2003. • obuka trenera za GV2 drugi deo - januar 2003. • obuka nastavnika za GV2 drugi deo - januar-februar 2003. • obuka trenera za kroskurikularni pristup - avgust 2002. • obuka nastavnika za kroskurikularni pristup - avgust-septembar 2002.

Obuka za primenu različitih domaćih i stranih programa bi se mogla obavljati kontinuirano tokom godine. Jedan nastavnik bi mogao da prođe obuku za vi�e programa. 14. Uključivanje problematike ODGD u programe učiteljskih i nastavničkih fakulteta i/ili organizovanje inerdisciplinarnih specijalističkih jednogodi�njih studija na jednom od fakulteta (Filozofski, Pravni, Fakultet političkih nauka). Rok:2004/5. Obuka studenata na učiteljskim i nastavničkim fakultetima ne samo za izvođenje predmeta Građansko vaspitanje već i za kori�ćenje adekvatnih metoda u radu. 15. Monitoring i evaluacija programa, procesa primene i efekata GV1 i GV2- priprema i realizacija posebnog projekta praćenja i evaluacije pilotske faze uvodjenja predmeta građansko vaspitanje kao fakultativnog, u saradnji sa medjunarodnim ekspertom (UNESCO) i komisijom za evaluaciju: • izrada/nacrta projekta - januar, februar 2002. • obuka supervizora (iz redova trenera za GV1 i nadzornika za osnovne �kole) za

monitoring- mart 2002. • izvodjenje monitoring poseta/sastanaka sa nastavnicima koji izvode program-

april, maj 2002. • ispitivanje efekata programa GV1: maj-juni 2002. • izrada studije na osnovu interne evaluacije (planirane u okviru programa GV1) i

eksterne evaluacije - rok:septembar 2002. (Sličan projekt praćenja i evaluacije, uz snimanje početnog stanja za generaciju 2002/3. �kolske godine, ponovio bi se u 2002/3. �kolskoj godini za predmete GV1 i GV2) Od 2002/2003. godine evaluacija bi bila kontinuiran i dobro planiran proces.

16. Zbog ostvarivanja efikasne koordinacije i obezbedjivanja kontinuiteta i odr�ivosti programa uvođenja ODGD u obrazovni sistem predla�emo da se na nivou Ministarstva prosvete i sporta anga�uju 2 stručnjaka- savetnika (nadzornika) za koordinaciju ODGD, za nivo osnovne i nivo srednje �kole.

Demokratizacija obrazovanja i obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo Prilog 1

GRAĐANSKO VASPITANJE

- PLAN I PROGRAM ZA I RAZRED OSNOVNE �KOLE - (1 čas nedeljno, 34 časa godi�nje)

Op�ti cilj programa »Ja i drugi« je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika prvog razreda osnovne �kole. Ovaj program treba da pru�i mogućnost osnovcima da postanu aktivni učesnici u procesu vaspitanja i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti otvorene za dogovor i saradnju, koja po�tuje i sebe i druge.

Programski zadaci U vaspitnom radu na realizaciji ovog programa razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka: 1. olak�avanje procesa adaptacije na �kolsku sredinu i podsticanje socijalne

integracije � uspostavljanje i razvijanje odnosa drugarstva i saradnje sa vr�njacima i odraslima;

2. podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopo�tovanja i samopouzdanja;

3. pro�irivanje znanja i umenja za re�avanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja, učenje vidova samopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uva�avanje drugih;

4. podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja međusobnih razlika; 5. podsticanje grupnog rada, sporazumevanja i saradnje; 6. razvijanje komunikativne sposobnosti, ve�tina nenasilne komunikacije i

konstruktivnog razre�avanja sukoba sa vr�njacima i odraslima, ve�tina posredovanja u vr�njačkim sukobima;

7. razvijanje kreativnog izra�avanja; 8. podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u �ivotu �kole pri čemu je

bitno da sve �to učenici rade, rade iz unutra�nje, pozitivne motivacije a ne zbog prinude i poslu�nosti zasnovane na strahu;

9. bitno je da se izborom sadr�aja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta po�tuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti; učenje po modelu je va�an oblik učenja socijalnog pona�anja te sam vaspitač treba svojim pona�anjem da demonstrira vrednosti koje �eli da njegovi učenici usvoje.

Sadr�aj programa I blok - olak�avanje procesa adaptacije na �kolsku sredinu i podsticanje socijalne integracije - 1 čas Susret roditelja, učitelja i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, te�koćama vezanim za promenu sredine odrastanja. Upoznavanje sa sadr�ajem programa »Ja i drugi« i načinom rada.

II blok - podsticanje razvoja saznanja o sebi, o sopstvenim osećanjima i potrebama, svesti o ličnom identitetu i osobenosti, samopo�tovanja i samopouzdanja - 7 časova • Svest o sebi I. Kroz razmenu o tome �ta vole da rade i crtanje svojih

autoportreta i osećanja deca otkrivaju svoje osobenosti, međusobne razlike i sličnosti.

• Svest o sebi II. Kroz igru preobra�aja, razmenu o sopstvenim sposobnostima i vrednostima, crtanje sopstvenog znaka deca upoznaju sebe i druge.

• Vremeplov. Kroz evociranje i crtanje prijatnih i neprijatnih uspomena deca integri�u pro�la iskustva. Kroz igru poverenja uče da se uzajamno podr�avaju.

• Snovi. Kroz evociranje, crtanje i odigravanje snova deca uče da izraze i kontroli�u svoja privatna iskustva.

• Moje �elje. Kroz igru ma�te deca uče da artikuli�u svoje �elje i zahteve. • Ki�obran. Kroz razgovor i crtanje deca uočavaju različite načine za

zadovoljavanje �elja i potreba, i postaju svesna mogućnosti izbora. • Ja i kako me vide drugi. Kroz razmenu i crtanje deca sagledavaju sebe iz

različitih perspektiva. III blok - izra�avanje i komunikacija osećanja; pro�irivanje znanja i umenja za re�avanje individualnih problema, učenje tehnika za prevladavanje neprijatnih emocionalnih stanja � 10 časova �ta me brine. Kroz crtanje i razmenu deca artikuli�u svoje probleme i uče da koriste ma�tu, kreativnost i fizičke ve�be da se oslobode tenzije.

Moje mesto za opu�tanje. Kroz ve�bu opu�tanja i vođene fantazije deca uče kako mogu da postignu smirenost.

Izra�avanje osećanja. Kroz ve�be kretanja, neverbalnog izra�avanja i crtanja osećanja podstiče se opa�anje i izra�avanje osećanja.

Komunikacija osećanja. Deca uče da prepoznaju osećanja izra�ena pokretima i izrazima lica.

Moj bes. Kroz igru asocijacija, crtanje unutra�njeg do�ivljaja i simboličkog prikaza besa pru�a im se mogućnost da izraze bes i da razviju strategije za prevazila�enje umesto potiskivanja besa. Strahovi I. Kroz igru asocijacija, crtanje unutra�njeg do�ivljaja straha i razmenu o strategijama raspla�ivanja daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazila�enje straha. Strahovi II. Kroz evociranje izvora straha i pravljenje �tita od straha daje im se mogućnost da izraze i podele strahove i da razviju nove strategije za prevazila�enje straha. Tuga. Kroz razmenu o izvoru tuge, crtanje unutra�njeg do�ivljaja tuge, razmenu i igru modeliranja daje im se mogućnost da izraze i podele tugu, dobiju dozvolu za plakanje i razviju strategije za prevazila�enje tuge. O stidu i sramoti. Kroz crtanje i razmenu deca uviđaju za�titnu ulogu stida i otkrivaju načine da prevaziđu osećanje stida.

Ljubav. Kroz igru asocijacija, neverbalno izra�avanje, crtanje unutra�njeg do�ivljaja ljubavi i razmenu o znacima ljubavi daje im se mogućnost da diferenciraju do�ivljaj i ekspresiju ljubavi.

IV blok - podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje - 2 časa Saradnja I. Kroz pravljenje zajedničkog crte�a u malim grupama deca se uče da se dogovaraju. Saradnja II. Kroz crtanje i igru preno�enja balona deca se uče da sarađuju. V blok - podsticanje socijalnog saznanja, razumevanja i prihvatanja međusobnih razlika; učenje vidova samopotvrđivanja bez agresivnosti i uz uva�avanje drugih - 2 časa Kako se ko oseća kad: kroz igru u�ivljavanja u zadatim situacijama deca saglrdavaju efekte optu�ujućih poruka i uče da daju empatiju sebi i drugima. Uvredljivi nadimci: kroz igru uloga deca se uče da prepoznaju osećanja i potrebe i ��rtve� i � nasilnika� i da nađu konstruktivan način da prevaziđu ovo pona�anje. VI blok - razvijanje komunikativne sposobnosti, ve�tina nenasilne komunikacije i konstruktivnog razre�avanja sukoba sa vr�njacima i odraslima, ve�tina posredovanja u vr�njačkim sukobima- 8 časova �irafeće srce (I+II). Kroz igru i razmenu deca upoznaju razlike između nasilnog i nenasilnog izra�avanja i empatskog i neempatskog slu�anja. Slu�anje i neslu�anje. Deca prolaze kroz iskustvo lo�e koumikacije izazvane neslu�anjem i upoznaju se sa tehnikom aktivnog slu�anja kao načinom na koji se mo�e pobolj�ati uzajamna komunikacija i tu tehniku isprobavaju u kraćim simulacijama Komunikacija i nesporazumi I. Deci se demonstriraju efekti razlika u gledanju i primanju poruka kao izvori nesporazuma i ukazuje na va�nost stavljanja u poziciju drugog i proveravanja kako je poruka primljena - za međusobno razumevanje. Komunikacija i nesporazumi II. Deci se demonstriraju efekti negativnih poruka i ukazuje na va�nost jasnog izra�avanja svojih potreba za međusobno razumevanje. Da li se čujemo. Deca se upoznaju sa različitim načinima na koje mo�emo slu�ati i čuti sebe i druge i različitim ishodima u zavisnosti od izbora empatskog i neempatskog slu�anja. Tu�akanje. Deca evociraju različite situacije tu�akanja i zadatak im je da se stave u poziciju onog koji tu�aka i onog ko je objekt tu�akanja, da sagledaju njihove potrebe i osećanja i da nađu re�enje koje će da zadovolji obe strane, bez tu�akanja. Konflikti. Kroz igru ma�te i odigravanje situacija iz vlastitog �ivota deca se upoznaju sa dinamikom konflikta i njegovim mogućim ishodima. Posredovanje - detektivi u akciji I. Na primerima tipičnih dečjih sukoba u �koli deca se uče da razluče fakte, osećanja i potrebe sukobljenih strana i da posreduju u nala�enju konstruktivnog re�enja. VII blok - podsticanje i osposobljavanje za aktivnu participaciju u �ivotu �kole - 3 časa �irafe u �koli. Kroz razmenu i dramatizaciju deca se upoznaju sa efektima naredbi i zahteva i razlikama u osećanjima kada ne�to rade iz pozitivne odnosno nergativne motivacije.

�ta se kome dopada. Deca se uče da artikuli�u jasne zahteve u vezi sa onim �to bi voleli da promene u �koli. �ta mo�emo da uradimo. Kroz igru deca razmatraju različite akcije koje bi mogli sami da preduzmu da �ivot u �koli učine lep�im i sebi i drugima.

VIII blok evaluacija - 1 čas Na osnovu ponuđenih podsetnika /instrumenata učenici se podstiču da sami procene program koji su pro�li i sopstveno napredovanje.

Način izvođenja programa Program �Ja i drugi�, uz izvesne dopune, u osnovi predstavlja kombinaciju

dva programa koji se već nekoliko godina uspe�no primenjuju u �kolama i vrtićima u Srbiji: �Čuvari osmeha I� i �Reči su prozori ili zidovi I�, koje su razvili domaći stručnjaci. Oba programa su nastala kao odgovor na urgentnu potrebu da se osna�i vaspitna uloga �kole i da se dete stavi u poziciju aktivnog aktera u procesu vaspitanja, a �to se pokazalo, i potvrdilo na osnovu istra�ivanja, i te kako nedostaje u na�em obrazovnom sistemu.

Oba programa su pozitivno ocenjena kako od strane prosvetnih radnika, roditelja i učenika tako i od strane eksperata, domaćih i stranih. O pozitivnim efektima programa na psihički razvoj dece svedoče i rezultati psiholo�kih istra�ivanja u kojima je na uzorku dece koja su bila uključena u program i one koja nisu vr�eno poređenje relevantnih indikatora pona�anja pre i posle primene programa.

Bilo bi dobro kad bi sva deca u razredu mogla da se uključe u program �Ja i drugi� jer je jedan od pozitivnih ishoda programa povećanje bliskosti, razumevanja i saradnje i među učenicima i između učitelja i učenika.

Teorijski, program � Ja i drugi� je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja dece. Metodski, okosnicu programa čine interaktivne radionice sa fokusom na simboličkom izra�avanju i razmeni u krug jer daju mogućnost deci da postanu svesna svojih unutra�njih do�ivljaja. Bitne odrednice vaspitnog rada su:

• iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih do�ivljaja učenika kroz razmenu u grupi, a ne preno�enje gotovih znanja, tuđih uvida;. učitelj treba da naglasi da nema po�eljnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu;

• igrovni kontekst koji poma�e učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izra�avanja i simbolizacije unutra�njih iskustava i da kroz igru istra�uju raznovrsna, divergentna re�enja za probleme sa kojima se suočavaju.

Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom va�no je voditi računa o nekoliko činilaca koji su od su�tinskog značaja za kvalitetnu i razvojno-podsticajnu razmenu: 1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se

pridr�avaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspe�nosti razmene je kvalitet uzajamnog slu�anja. Svaki učenik saop�tavanjem drugima stiče vi�e uvida u svoj unutra�nji do�ivljaj, ali zapravo

slu�anjem tuđih iskustava ima priliku da sagleda svoj do�ivljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati.

2. Takav raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i odr�ava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se posti�e dinamičnom smenom različitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene.

4. Optimalan broj dece učesnika je od 10 do 15. Mo�e se raditi i sa grupom do dvadesetoro dece ali onda dolazi do slabljenja pa�nje i motivisanosti za razmenu.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne

ocenjuju klasičnim �kolskim ocenama niti porede. Problem mo�e biti to �to deca �ele da znaju koliko su �dobra� u određenoj aktivnosti, poku�avajući da pogode �ta odrasli očekuju od njih. Zadatak učitelja je da im jasno stavi na znanje da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od učesnika, dajući lični, konkretni fidbek svakom detetu. Najva�niji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne deci da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogaćuju svoju ličnost.

S tim u vezi, ovaj program tra�i da učitelj bude spreman da podr�i decu kada im je te�ko da se izraze ili slu�aju i otvoren da čuje i ono �to nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom programu je sposobnost nepristrasnog slu�anja i u�ivljavanja (empatije) u ono �to dete oseća i �eli bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Davanje empatije detetu u upitnoj formi �Da li ti sad oseća� to i to zato �to �eli� to i to?� ima razvojni efekat jer poma�e detetu da i samo postane svesno svojih osećanja i potreba i čini ga otvorenijim za kontakt sa učiteljem pa time i za vrednosti koje on �eli da prenese deci.

Materijal potreban za realizaciju programa: 30 listova papira A4 formata po detetu, 10 komada velikih pak-papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svako dete, selotejp, lepak, makaze.

Izrađeni su priručnici za učitelje sa detaljno razrađenim načelima pristupa, programom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu. Pored kori�ćenja priručnika, da bi program postigao očekivane efekte neophodno je da se odrasli koji će realizovati program i sami obuče za njegovu primenu kroz sistem edukativnih radionica, odnosno kroz iskustveno učenje. Povoljna okolnost je �to u Srbiji ima oko 2000 prosvetnih radnika i stručnih saradnika koji su pro�li ovu vrstu edukacije koja je imala za cilj da im pomogne da razviju osetljivost za probleme sa kojima će se suočavati kao voditelji programa, da ojačaju vaspitnu kompetenciju i da ovladaju osnovnim ve�tinama nenasilne komunikacije. Većina njih već ima iskustvo u realizaciji programa sa decom.

Budući da se radi o novom predmetu, od učitelja i od učenika se očekuje da

redovno procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave.

GRAĐANSKO VASPITANJE - PLAN I PROGRAM ZA I RAZRED SREDNJE �KOLE -

(1 čas nedeljno, 32 časa godi�nje) 1. Op�ti cilj građanskog vaspitanja je da učenici srednjih �kola izgrade saznanja, razviju sposobnosti i ve�tine i prisvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i anga�ovan �ivot u savremenom građanskom dru�tvu u duhu po�tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, jednakosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama. 2. Zadaci građanskog vaspitanja su: • da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i

spremnost da se razlike po�tuju i uva�e; • da se kod učenika ojača samopo�tovanje, osećanje ličnog i grupnog identiteta; • da kod učenika razvija komunikacijske ve�tine koje su neophodne za saradničko

pona�anje i konstruktivno re�avanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mi�ljenja, aktivno slu�anje, pregovaranje;

• da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;

• da učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja dru�tvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu va�nost za zajednički �ivot;

• da se učenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta;

• da učenici nauče vrste prava i razumeju odnose među pravima i uzajamnost prava i odgovornosti;

• da se kod učenika razvije osetljivost za kr�enje prava deteta, spremnost za za�titu sopstvenih i prava drugih i nauče tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta;

• da se učenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u �ivotu �kole; • da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja; • da se izborom sadr�aja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta po�tuju

i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. 3. Sadr�aj programa I blok - Pojedinac u dru�tvu - 12 časova Blok se bavi pitanjima prirode i načina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavovima koje imamo prema drugim ljudima i grupama, načinima izra�avanja sopstvenog mi�ljenja i komunikacije sa drugima, kao i postupcima konstruktivnog re�avanja sukoba.

1. �ivot u zajednici

• "Ja na pustom ostrvu". Kroz simulaciju procesa nastajanja zajednice, uvode se problemi kojima će se baviti na ovom predmetu:

va�nost sporazumevanja i dogovaranja, potreba uspostavljanja pravila i po�tovanja prava.

• Odlučivanje u grupi. Nadovezujući se na prethodni čas, razmatraju se socijalne dileme vezane za dono�enje odluka u zajednici. Učenici se upoznaju sa osnovnim načinima zajedničkog dono�enja odluka i njihovim dobrim i lo�im stranama.

• Otkrivanje i uva�avanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijuma učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju slo�enost i međusobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta.

• Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije upro�ćenog opa�anja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opa�anja tuđih grupa.

2. Komunikacija u grupi

• Neslu�anje i glasine. Učenici prolaze kroz iskustvo lo�e komunikacije izazvane neslu�anjem i lančanim preno�enjem informacija, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslu�anja, a zatim ukazuje na va�nost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.

• Aktivno slu�anje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slu�anja kao načinima na koji se mo�e pobolj�ati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.

• Neoptu�ujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optu�ujućih i neoptu�ujućih poruka i va�nost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način, a zatim se model neoptu�ujućih poruka uve�bava kroz primenu na situacije iz vlastitog �ivota.

• Vođenje debate. Po�to se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate, kao razlicitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu.

3. Re�avanje sukoba

• Dinamika i ishodi sukoba. Ve�ba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da poslu�i kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.

• Stilovi postupanja u konfliktima. Po�to dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.

• Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zami�ljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.

• Nala�enje re�enja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se ve�baju u nala�enju integrativnih re�enja, u kojima nema pobednika i pora�enih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.

II blok - Prava i odgovornosti � 12 časova Blok uvodi učenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode za�titi i ostvarivanju prava. 1. Pojam prava i Konvencija o pravima deteta

• Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazičnih ljudskih potreba od �elja i prohteva učenici se uvode u pojam prava.

• Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elementima, učenici se upoznaju sa su�tinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza.

• Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, učenici se upoznaju sa sadr�ajem Konvencije i vrstama prava.

• Odnosi među pravima. Nastavak prethodnog časa u cilju produbljenije analize i razumevanja međusobne povezanosti i nedeljivosti prava.

2. Odgovornost i participacija

• Odgovornosti odraslih. Stavljajući se u različite dru�tvene i profesionalne uloge učenici stiču uvid u vezu između prava i odgovornosti i upoznaju se sa dr�avnim i međunarodnim obavezama u oblasti za�tite prava deteta.

• Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta učenici razvijaju svest o ličnoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i po�tovanja tuđih prava.

• Izra�avanje mi�ljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mi�ljenja na primerima situacija iz porodičnog i �kolskog �ivota, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izra�avanje mi�ljenja i ve�baju da svoje mi�ljenje obrazlo�e.

• Lestvica participacije. Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima uče�ća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi uče�ća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.

3. Kr�enje i za�tita prava

• Sukob prava. Na primeru dovr�avanja započetih stripova učenici stiču uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za ostvarivanje suprotstavljenih prava potrebno pronaći konstruktivna re�enja.

• Nediskriminacija. Pomoću igre zami�ljenog putovanja demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi uzrok diskriminatorskog pona�anja a potom učenici iznose primere diskriminacije odnosno nediskriminacije iz sopstvenog iskusta.

• Kr�enje prava deteta. Analizom zadatih priča učenici se podstiču da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije kr�enja prava deteta.

• Za�tita prava deteta. Polazeći od zadatih konkretnih situacija kr�enja pojedinih prava, učenici iznalaze i razmatraju načine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa slu�bama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomoć u za�titi/odbrani svojih prava.

III blok � �kola kao zajednica - 8 časova Ovaj blok priprema i podstiče učenike na aktivno uče�će u �ivotu �kole i predstavlja praktičnu primenu svega naučenog u formi izrade jednog projekta re�avanja problema mladih. Izrada projekta obuhvata: identifikovanje problema koji je neposredno ili posredno vezan za �kolu a tiče se kr�enja ili neostvarivanja prava i izradu plana akcije kojom bi taj problem učenici mogli sami ili u saradnji sa drugima da re�e.

• Participacija u �koli. Učenici razmatraju i diskutuju različite sfere �kolskog �ivota i rada u kojima smatraju da bi trebalo da učestvuju u odlučivanju i one u kojima su spremni da aktivno učestvuju i dele odgovornost.

• Izbor problema I i II. Radeći u manjim grupama, učenici prvo identifikuju probleme mladih/učenika u svojoj sredini (�koli ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovi�ta prava koja su prekr�ena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vr�i se izbor onih problema za dalji rad, na čijem re�avanju učenici realno mogu ne�to da urade.

• Kako re�iti problem I i II. Učenici se upoznaju sa različitim vrstama akcija u prilog za�tite i ostvarivanja prava, razmatraju i vr�e izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi re�enju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti.

• Izrada plana akcije I i II. Uz pomoć pisane instrukcije o tome �ta sve dobar plan akcije treba da sadr�i, učenici izrađuju grupne planove za svoje akcije.

• Prikaz grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajednički procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi.

4. Način izvođenja programa Polazi�te i osnovni materijal za koncipiranje i izradu programa predmeta građansko vaspitanje čini niz programa sa ovom problematikom, koje su razvili domaći stručnjaci, koji su isprobani na populaciji učenika srednjih �kola i pozitivno ocenjeni kako od učenika i nastavnika tako i od nezavisnih eksperata, kao i rezultati ispitivanja mi�ljenja i iskustava učenika, nastavnika i roditelja o na�em obrazovnom sistemu. Programski sadr�aji odabrani su u skladu sa podacima istra�ivanja i op�tom ocenom o oslabljenoj vaspitnoj funkcije �kole. Takođe su konsultovana iskustva i re�enja niza evropskih zemalja u domenu obrazovanja za demokratiju i �ivot u građanskom dru�tvu. Budući da se radi o novom predmetu, izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim programom i metodskim uputstvima za svaku temu/čas. Istovremeno, nastavnici koji odaberu da rade na ovom predmetu imaju mogućnost da iste teme obrade koristeći drugi materijal (aktuelne primere i situacije iz razreda ili �kole), eventualno skrate program ukoliko okolnosti to iziskuju (predlozi za skraćenje programa dati su u Priručniku) i prilagode način rada konkretnim uslovima, ne menjajući osnovni metodski pristup. Od nastavnika i od učenika se očekuje da na osnovu ponuđenih instrumenata procenjuju i sam program i predviđeni način izvođenja nastave. Pored kori�ćenja priručnika, ovakav način izvođenja nastave zahteva prethodnu obuku nastavnika, iskustvo u izvođenju sličnih programa i obezbeđivanje određenih organizacionih i tehničkih uslova:

• veličina grupe/razreda ne bi smela da bude manja od 12 niti veća od 30 učenika (optimalno 16 do 24),

• prostor u kome se izvodi nastava/učionica treba da pru�a mogućnosti za sedenje u krugu, rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika).

Osnovni metodski pristup u izvođenju nastave građanskog vaspitanja je radioničarski način rada. Edukativne radionice baziraju se na principima aktivnog uče�ća i ravnopravnosti svih učesnika, iskustvenom učenju i ineraktivnim i kooperativnim strategijama podučavanja. To znači da nastavnik nije izvor saznanja, već posrednik i voditelj koji stvara uslove i podstiče učenike da kroz međusobne razmene i interakciju sa nastavnikom izgrađuju znanja i razvijaju ve�tine i sposobnosti. Najče�će kori�ćeni oblici rada su: simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, razmena ili razgovor u krugu, grupna diskusija i izlaganje pred celom grupom (bilo nastavnika ili učenika). U zavisnosti od teme i postavljenih zadataka, primenjuju se brojne tehnike aktivnog i kooperativnog učenja: izbacivanje ideja, klasifikovanja i rangiranja, odigravanja uloga i igre simulacije, re�avanja problema, uz kori�ćenje različitih sredstava izra�avanja i komunikacije: verbalno (usmeno i pisano), crte�om i pokretom i upotrebom medija. Po�to radioničarski način rada podrazumeva određenu strukturu i pridr�avanje pravila rada koja proističu iz navedenih principa, potrebno je da se uvodni čas u nastavu ovog predmeta posveti upoznavanju sa predmetom i načinom rada. Takođe je obaveza nastavnika, imajući u vidu ukupnu vaspitnu funkciju �kole i očekivanje da će doći do transfera iskustava iz ovog predmeta na druge predmete i oblike rada u �koli, da se staraju da se nastavni proces u razredu tokom cele �kolske godine odvija u skladu sa onim �to se uči (stvaranje demokratske atmosfere, po�tovanje prava učenika...), da se zala�u da takva pravila va�e i izvan učionice i na drugim predmetima. Učenicima stoje na raspolaganju radni i instruktivni materijali i upućuju se na kori�ćenje literature i informacija iz različitih izvora (�tampe, elektronskih medija). Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim �kolskim ocenama. Opisno ocenjivanje rada i napredovanja učenika (bilo pojedinačnog ili rada grupe) od strane nastavnika treba da ima informativnu funkciju i time poma�e učenicima da se osposobe za kritičko preispitivanje svog pona�anja i rada i samoevaluaciju. Procenjuje se stepen anga�ovanja i zainteresovanosti učenika, redovnost pohađanja, ostvarena saradnja i uzajamno uva�avanje, rezultati grupnog rada s obzirom na postavljene zadatke a ne individualni uspeh i postignuće učenika koje podstiče takmičarske odnose. Na osnovu ponuđenih podsetnika/instrumenata učenici se podstiču i obučavaju za praćenje i vrednovanje sopstvenog i argumentovano procenjivanje rada drugih. Zavr�ni čas treba posvetiti diskusiji i evaluaciji ukupnog programa i primenjenog načina rada.

Prilog 2

Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo: evropske inicijative i akcije

Pod spomentutim inicijativama sa kojima se komisija upoznala, koje je podr�ala i sa kojima smatra da treba upoznati stručne i političke strukture, konkretno mislimo na sledeće inicijative:

1. Projekat "Obrazovanje za demokratsko građanstvo" Projekat "Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo" kojeg je 1997. godine pokrenuo Komitet za obrazovanje Saveta Evrope i koji je realizovan u periodu 1997-2000. imao je za cilj da utvrdi koje su vrednosti i znanja potrebni pojedincima da bi postali aktivni građani, kako mogu da steknu ta znanja i kako mogu naučiti da ih prenose drugima. Projekat je dobio dopunsku političku podr�ku na Drugom samitu �efova dr�ava i vlada zemalja članica Saveta Evrope odr�anom oktobra 1997. godine u Strazburu, gde je u Zavr�noj deklaraciji i Akcionom planu prilo�enom uz Deklaraciju ponovo istaknuta va�nost inicijative za obrazovanje za demokratsko građanstvo. Izve�taj o projektu i tri dopunske studije podnete su na zavr�noj konferenciji u okviru projekta (Strazbur, 14-16. septembar 2000). To su:

• "Obrazovanje za demokratiju i građanstko dru�tvo: perspektiva permanentnog učenja", čiji je autor Sesar Birzea (César Birzéa), kao sintetski izve�taj celokupnog projekta ODGD;

• "Osnovne koncepcije i su�tinski zahtevi obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo", čiji je autor Fransoa Odi�ije (François Audigier), i koja se tiče definisanja koncepcija i značenja demokratskog građanstva;

• Strategije za učenje demokratske građanske svesti, čiji su autori K. H. Dir (Duerr), V. Spajić-Vrkas i I. Fereira Martins (Ferreira Martins), i koja izve�tava o radu na strategijama koje se tiču ostvarivanja obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo;

• "Centri građanstva: osna�ivanje, uče�će i partnerstvo", čiji su autori Lajam Karez (Liam Carez) i Kejt Forester (Keith Forester), koja izve�tava o radu grupe koja se bavila sistemima obuke i podr�ke koji su potrebni u obrazovanju za demokratiju i građansko dru�tvo.

2. "Budimpe�tanska deklaracija" Savet ministara Evrope je prilikom jubilarnog 50-godi�njeg sastanka Saveta Evrope u Budimpe�ti 7. maja 1999. godine usvojio deklaraciju pod nazivom "Deklaracija i program obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo na temelju prava i du�nosti građana", poznatu pod imenom "Budimpe�tanska deklaracija". U Deklaraciji se ka�e da «Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo:

1. predstavlja do�ivotni proces učenja i učestvovanja koji je razvijen u raznim vidovima: u porodici, u obrazovnim ustanovama, na radnom mestu, kroz

profesionalne, političke i nevladine organizacije, u mesnim zajednicama i kroz kulturne aktivnosti i aktivnosti u slobodnom vremenu i kroz sredstva masovnog op�tenja, kao i kroz delatnosti za za�titu prirodne okoline i sredine koju je stvorio čovek;

2. priprema mu�karce i �ene da igraju aktivnu ulogu u javnom �ivotu i da na odgovoran način kreiraju svoju sopstvenu sudbinu i sudbinu svog dru�tva;

3. ima za cilj da uvede kulturu ljudskih prava koja će obezbediti puno po�tovanje tih prava i shvatanje du�nosti i odgovornosti koje iz njih proističu;

4. treba da pripremi ljude da �ive u multikulturnom dru�tvu i da prihvataju razlike s puno razumevanja, osećajnosti, tolerancije i moralnosti;

5. treba da jača dru�tvenu koheziju, uzajamno razumevanje i solidarnost; 6. mora da obuhvati i uključi sve dobne grupe i sve sektore dru�tva.»

Sve dr�ave članice su se saglasile da podstiču inicijative za razvijanje demokratskog građanstva i da uključe sve te delatnosti u svoje sopstvene sisteme i praksu obrazovne, prosvetne, kulturne i omladinske politike.

3.� Pro�ireni proces iz Graca" Novembra 1998. godine u Gracu je odr�ana konferencija pod nazivom "Evropska saradnja na području obrazovanja za mir, stabilnost i demokratiju", i na temelju preporuka konferencije osnovana je posebna projektna grupa i pokrenut "Proces iz Graca". Juna 1999. u Kelnu potpisan je "Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope" i osnovana regionalna grupa za jugoistočnu Evropu čija se jedna od tri podgrupe bavi demokratizacijom i ljudskim pravima. Na prvom satstanku radne grupe, oktobra 1999. u �enevi odlučeno je da se u sadr�aj rada uključi i obrazovanje, a koordinacija na području obrazovanja i mladih u Paktu stabilnosti poverena je inicijativi "Proces iz Graca" čime je on prerastao u "Pro�ireni proces iz Graca". Na konferenciji stručnjaka "Pro�irenog procesa iz Graca" novembra 1999. u Sofiji do�lo je do podele aktivnosti u 6 grupa, od kojih je jedna "obrazovanje za demokratsko građanstvo i prihvatanje raznolikosti" čiji rad koordini�e Savet Evrope.

4. Konferencija ministara prosvete i obrazovanja 2000. u Krakovu Dvadeseto zasedanje Stalne konferencije evropskih ministarstava prosvete, odr�ano je 15-17. oktobra 2000. godine u Krakovu i bilo je posvećeno vaspitanju za demokratsko građanstvo. U Uputstvima za obrazovanje za građansko dru�tvo koja su pridodata Rezoluciji identifikuju se ključni elementi ODGD i pru�a celovit i integrisan pristup merama u ovoj oblasti. Komisija je usvojila polazne osnove, ciljeve i zadatke sadr�ane u rezoluciji 20. zasedanja Stalne konferencije evropskih ministarstava prosvete.1 1" Resolution adopted by the Council of Europe Ministers of Education", u : First Meeting on the Stocktaking Research on EDC Policies in Southeast Europe, 9-20 February 2001

Uputstva za obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo Određenje i ciljevi ODGD Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo: ! bazira se na fundamentalnim principima ljudskih prava, pluralističke demokratije i

vladavine zakona; ! tiče se posebno prava i odgovornosti, osna�ivanja, sudelovanja i pripadanja, i

po�tovanja različitosti; ! uključuje sve uzraste i sve segmente dru�tva; ! nastoji da pripremi mlade ljude i odrasle za aktino sudelovanje u demokratskom

dru�tvu, razvijajući tako demokratsku kulturu; ! sredstvo je u borbi protiv nasilja, ksenofobije, rasizma, agresivnog nacionalizma i

netolerancije; ! doprinosi dru�tvenoj koheziji, socijalnoj pravdi i zajedničkoj dobrobiti; ! ojačava civilno dru�tvo poma�ući njegovim građanima da budu informisani i

opremljeni demokratskim ve�tinama; ! treba da bude prilagođeno nacionalnom, socijalnom, kulturnom i istorijskom

kontekstu. Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo se bazira na vi�estranom i na proces usmerenom konceptu građanstva koje uključuje: − političku dimenziju - sudelovanje u procesu odlučivanja i ispoljavanju političke

moći; − pravnu dimenziju - svest o pravima i odgovornostima građana i njihovo

pridr�avanje u praksi; − kulturnu dimenziju - po�tovanje svih ljudi, osnovnih demokratskih vrednosti,

zajedničkih i posebnih elemanata istorije i nasleđa i doprinos mirnim odnosima među kulturama;

− socijalnu i ekonomsku dimenziju - borbu protiv siroma�tva i izolovanosti, razmatranje novih oblika rada i razvoja zajednice, i kako ekonomija mo�e potpomoći demokratsko dru�tvo;

− evropsku dimenziju - svest o jedinstvu i raznolikosti evropske kulture i učenje za �ivot u evropskom kontekstu;

− globalnu dimenziju - uviđanje i promovisanje globalne međuzavisnosti i solidarnosti.

Ve�tine i kompetencije za demokratsko građanstvo: • deo su socijalnih i �ivotnih ve�tina; • pridaju podjednaku va�nost znanju i vrednostima, stavovima i sposobnostima za

akciju i sudelovanje u demokratskom dru�tvu; • impliciraju da građani treba da nauče da budu slobodni, nezavisni i kreativni, da

kritički misle, da su svesni svojih prava i odgovornosti i sposobni da sudeluju u timskom radu, mirnom dijalogu i pregovaranju;

• sastavni su elementi obrazovnih strategija za demokratsko građanstvo; • treba stalno da se uče, odr�avaju i obnavljaju na svim uzrasnim nivoima.

Pristupi učenju za demokratsko građanstvo Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo: • jeste proces do�ivotnog učenja; • socijalno je učenje, tj. učenja za dru�tvo, u dru�tvu i o dru�tvu i učenje za

zajednički �ivot; • implicira demokratizaciju učenja usmeravanjem na onoga koji uči i njegovu

autonomiju i odgovornost u procesu učenja, implicirajući tako recipročnost podučavanja i učenja;

• posti�e se kroz multiple, međusobno povezane, transverzalne procese učenja, na primer kroz građansko vaspitanje, obrazovanje za ljudska prava, interkulturno obrazovanje, obrazovanje za mir i globalno razumevanje i medijsko obrazovanje;

• bazira se na iskustvu i praksi; • zahteva otvoreni kurikulum koji uključuje participativne i interaktivne pristupe

bazirane na učenju kroz iskustvo, akciju i saradnju; • odigrava se u �irokom spektru formalnih i neformalnih uslova učenja, koje sve

vi�e te�e povezivanju, kao �to su porodica, �kola i univerziteti, obrazovanje odraslih, radno mesto, preduzetni�tvo, nevladine organizacije, lokalne zajednice, mediji, kulturalne inicijative i inicijative slobodnog vremena;

• osna�uje se stalnom evaluacijom, posebno samoprocenama onih koji uče.

Okru�enje za demokratsko učenje Obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo: • podstiče i samo je podsticano od okru�enja za demokratsko učenje u �kolama i

univerzitetima i u pristupu �koli kao celini, u smislu �kolskog etosa, metoda učenja i podučavanja, sudelovanja učenika, studenata, obrazovnog osoblja i roditelja u dono�enju odluka i koliko je to moguće, u određivanju formalnog i neformalnog kurikuluma;

• zahteva da se učenici i studenti tretiraju kao subjekti prava s jedne strane i nosioci prava s druge;

• uključuje komplementarne aktere vaspitanja, kao �to su učitelji, roditelji, nevladine organizacije, lokalni autoriteti, dru�tveni partneri, kao i vođe iz sveta biznisa;

• osna�eno je i podr�ano kreativnom i podr�avajućom interakcijom između obrazovnih institucija i zajednice, podrazumevajući saradnju između formalnog i neformalnog učenja;

• zahteva neophodnu zakonsku i finansijsku podr�ku za samostalan razvoj na svim nivoima.

Centri građanstva: • jesu novi i inovativni oblici menad�menta demokratskim �ivotom; • inicijative su ukorenjene u civilnom dru�tvu, u �kolama, zajednicama,

omladinskim i kulturnim centrima, nevladinim organizacijama; • praktikuju participativnu i predstavničku demokratiju na lokalnom nivou, gde

građani javno govore i izra�avaju svoje potrebe i interese i reaguju na različite aspekte dru�tvenog �ivota, kao �to su isključivanje i diskriminacija, kao �to i

podstiču komunikciju među različitim etničkim grupama u multikulturnom okru�enju;

• pru�aju mogućnosti za učenje, u formalnom i neformalnom okru�enju, u kontekstu do�ivotnog obrazovanja;

• izgrađuju mre�u za akciono istra�ivanje, povezujući teoriju i praksu, trening, razmenu i uzajamnu saradnju u cilju jačanja međusobne podr�ke;

• osna�eni su efektivnom saradnjom između aktera ODGD i institucija koje pru�aju podr�ku.

Mere obrazovne politike za jačanje ODGD treba da: • budu fokusirane i na formalne i na neformalno obrazovanje i treba da osna�e

njihovo pro�imanje i uzajamnu podr�ku; • tretiraju vrednosti i principe ODGD kao centralne ciljeve celokupnog kurikuluma i

kao kriterijume procene kvaliteta obrazovnog sistema; • usvoje holistički pristup ve�tinama i kompetencijama i primenjuju metode

usmerene na učenika i participativne metode u svim oblastima povezanim sa �kolom, treningom za nastavnike, kurikulumima za obrazovanje odraslih, kao i u praćenju i evaluaciji;

• uključuju obrazovanje za demokratiju i građansko dru�tvo kao deo socijalnog učenja u profesionalnom obrazovanju i obuci;

• ohrabruju vrednovanje ve�tina, kvalifikacija i obuke u obrazovanju za demokratiju i građansko dru�tvo, koje se stiče i u formalnim i u neformalnim kontekstima;

• podr�avaju izradu materijala za učenje autora iz različitih segmenata dru�tva, koji se fokusiraju na precese učenja i povezani su sa obučavanjem u njihovoj primeni;

• formuli�u zakonsku regulativu za ODGD.

Sistemi podr�ke obrazovanju za demokratiju i građansko dru�tvo ODGD treba da bude dalje osna�ivan: • uspostavljanjem partnerstva među akterima ODGD; • vrednovanjem demokratskih omladinskih kultura i �ivotnih stilova i

samoizra�avanja mladih i njihove �elje da ih čuju, i uzimanjem ovoga za osnovu obrazovanja za demokratiju i građansko dru�tvo;

• izvođenjem participativnih bazičnih i primenjenih istra�ivanja i unapređivanja ODGD, čime bi se doprinelo praćenju inicijativa i inovacija u ODGD i obuci i razvoju kurikuluma za ODGD;

• promovisanjem informacionih i komunikacionih tehnologija u odrazovanju, s posebnim naglaskom na selekciju i kritičku analizu informacija i podr�ku pristupu i inicijativama u informacionim i komunikacionim tehnologijama povezanim sa ODGD;

• razvijanjem svesti i prakse koji se tiču dru�tvene odgovornosti u privredi; • stvaranjem uslova u kojima poslovni i dru�tveni partneri mogu potpomoći ODGD.

Obrazovanje za demokratiju

Documents

Eu projekti za obrazovanje

Centar za obrazovanje odraslih Tuzla

JU za predškolski odgoj i obrazovanje “mladost” kakanjkalisara-ric.ba/dokumenti/VZS/JU za predskolski odgoj i obrazovanje... · JU za predškolski odgoj i obrazovanje„Mladost“

AGENCIJA ZA ODGOJ I OBRAZOVANJE - Naslovnica · Web viewAgencija za odgoj i obrazovanje Građanski odgoj i obrazovanje Modul odgoja i obrazovanja za promicanje ravnopravnosti spolova

AKCIJSKI PLAN ZA OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVI RAZVITAK

AGENCIJA ZA STRUKOVNO OBRAZOVANJE I OBRAZOVANJE … · Varaždin, 3.—5. svibnja 2011. Organiziraju i provode: Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Državno

Microsoft Teams za obrazovanje

Učestvovati u demokratiji - living-democracy.com · Učestvovati u demokratiji Knjiga IV Obrazovanje za demokratiju i ljudska prava - Nastavni programi za završne razrede srednje

Ima Li u Evropi Mesta Za Demokratiju

CENTAR ZA STRUČNO OBRAZOVANJE - PODGORICA

Obrazovanje za demokratiju i ljudska prava Knjiga IV ... file2.1 Pojam dileme 2.2 Instrument za analizu i rješavanje dilema 2.3 Kakvu bi odluku donio? Primjeri suočavanja s dilemom

Obrazovanje za bolji posao

Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih ... · obrazovanje odraslih i srednjim strukovnim školama koje provode obrazovanje odraslih (besplatna edukacija za voditelje

Tehnicko Obrazovanje Za 6. Razre

Dr Mira Radojević: Milan Grol – u borbi za naciju, državu i demokratiju

Časopis za obrazovanje odraslih i kulturu · 2019. 10. 16. · 11 Marianne Heimbach-Steins OBRAZOVANJE: KLJUČ ZA SVIJET1 1. Obrazovanje je ključni faktor za aktivno sudjelovanje

GLOBALNO OBRAZOVANJE ZA ODRŽIVI RAZVOJ - breza.hrbreza.hr/wp-content/uploads/2018/10/globalno-obrazovanje-za-odrzivi-razvoj.pdf · Globalno obrazovanje je “obrazovanje koje otvara

UPOZNAVANJE EVROPSKE UNIJE Obrazovanje, osposobljavanje ... · 3 OBRAZOVANJE OSPOSOBLJA, VANJE, MLADI I SPORT Obrazovanje i osposobljavanje – za Vašu budućnost – za našu budućnost

Prirucnik Za Obrazovanje

Demokratskog građanstva...2 Dragi nastavnici i nastavnice, Tema Demokratskog građanstva koje sada čitate vezana je za razli-čitosti i za to kako obrazovanje za demokratiju može