Poreski Sistem i Harmonizacija Poreza u Evropskoj Uniji

Poreski sistem i Harmonizacija poreza

u EUdoc dr Nataša Simić

1

Poreski sistem

Poreski sistem je skup zakonskih propisa, normi i drugih poreskih oblika jedne zemlje u određenom vremenskom periodu.

Deo je ekonomskog sistema preko koga država ostvaruje fiskalne, socijalne,ekonomske i razvojne ciljeve.

2

Poreski sistem predstavlja ukupnost poreskih oblika povezanih u jednu neprotivrečnu celinu.

Ipak, neki poreski sistemi sadrže u sebi različite i veoma često protivrečne ciljeve.

Zato se često sreću izrazi “poreska džungla” ili “poreski haos”.

3

Analiza poreskih sistema pokazuje da na poreski sistem utiče

istorijski razvoj, privredna struktura, veličina zemlje, broj stanovnika, društveno-ekonomski odnosi, pripadnost određenim integracionim

zajednicama isl.

4

Porez je deo dohotka ili imovine, koje država na osnovu svog suvereniteta oduzima od fizičkih ili pravnih lica za pokriće svojih rashoda, ne dajući im za to neposrednu naknadu.

Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeđuje protivnaknada,

Porez deo dohotka i imovine, i služi za pokriće državnih rashoda i da predstavlja najvažniji prihod države koji se ubire u novcu.

5

I pored razlika u poreskim sistemima savremenih država, sve više je prisutno “približavanje” ili “harmonizacija” poreskih sistema na šta utiče i stvaranje ekonomskih integracija i zajednica kojima je, između ostalih, i cilj da podstaknu i olakšaju kretanja u proizvodnji, prometu i finansijama.

6

Poreski sistem treba da pruži odgovore na pitanja:

Koja su to sredstva koja državi stoje na raspolaganju?

Na koje načine država dolazi do potrebnih sredstava?

Kako država zadovoljava opšte društvene potrebe?

7

Pred poreskim sistemom su dva ključna zadatka:

1. prikupiti dovoljno sredstava za finansiranje društvenih potreba,

2. izvršiti pravičnu raspodelu poreskog tereta na poreske obveznike.

8

Najvažnija karakteristika poreza je u tome što po obimu predstavlja najznačajniji prihod države i što se uvek izražava u novcu. Porez je po obimu toliko dominantan da u formiranju ukupnih prihoda učestvuje od 70% do 80%, pa i više. Po obimu, porezi obično predstavljaju 25 do 30% društvenog proizvoda države.

9

Terminologija:

Poreski obveznik je fizičko ili pravno lice kome zakon nalaže da plati porez, odnosno da izmiri poresku obavezu. To lice se naziva pasivnim poreskim subjektom ili poreskim dužnikom.

10

Poreski platac je fizičko ili pravno lice koje stvarno plaća porez ili ga plaća uz mogućnost da ga prevali na neko drugo lice koje bi snosilo poreski teret.

11

Poreski destinater, za razliku od poreskog obveznika koji je prema zakonu dužan da izvrši poresku obavezu i poreskog platca koji je dužan porez da plati, označava lice koje definitivno snosi poreski teret.

12

Poreska vlast označava političko-teritorijalnu jedinicu koja ima pravo da uvede poresku obavezu i finansijske organe koji vrše razrez i naplatu poreza

13

Poreska sposobnost se definiše kao ekonomska mogućnost za plaćanje poreza. Ona zavisi od visine dohotka poreskog obveznika i veličine njegove imovine

14

Poreski izvor čine sva ona dobra koja pripadaju poreskom obvezniku i iz kojih on plaća porez. Izvor plaćanja poreza može biti prihod, dohodak i imovina. Oporezivanjem se zahvata samo deo prihoda, odnosno dohodka, a u retkim slučajevima poreska obaveza se podmiruje iz imovine.

15

Poreski objekt ili poreski predmet. Poreski objekti su određene činjenice , pokretne ili nepokretne stvari, iznos novca, pravno-ekonomske transakcije koje čine osnovu za uvođenje poreza

16

Poreska osnovica je kvalitativna i kvantitativna konkretizacija poreskog objekta. To je veličina ili vrednost za utvrđivanje poreske obaveze. Ona je različita i zavisi od vrste poreza: kod poljoprivredne delatnosti poreska osnovica je katastarski prihod, kod nasleđa osnovica je vrednost nasleđene imovine, kod poreza na promet proizvoda, osnovica je cena oporezivanog proizvoda

17

Poreska stopa je deo osnovice koji poreski obveznik izdvaja i plaća na ime poreza. Poreska stopa se utvrđuje po pravilu, u procentu od poreske osnovice.

Metodi utvrđivanja poreskih stopa: metod proporcije, (stopa ostaje uvek ista) metod progresije, (sa porastom poreske

osnovice rastu i stope) metod degresije (sa porastom poreske

osnovice, opadaju stope)

18

Poreska tarifa je sistematski pregled i spisak poreskih jedinica i poreskih stopa sastavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuju na isti način. Tako u praksi imamo tarifu poreza na promet, trošarinsku tarifu, carinsku tarifu i td.

19

Korišćenje poreskih instrumenata radi realizacije javnih ciljeva predstavlja poresku politiku jedne zemlje.

Poreska politika daje odgovore na pitanja:

Koliko država kvantitativno zahvata DP i ND?

Kako je raspoređena poreska presija na pojedine fiskalne subjekte?

20

Odgovore daju pored ostalih i principi oporezivanja:

Principi oporezivanja ili poreska načela su ona pravila kojih se treba pridržavati nadležni društveni organ prilikom izgradnje svog poreskog sistema.

21

Principe oporezivanja je formulisao Adam Smit 1776.god.

Princip opštosti: «Svi građani jedne države treba da plaćaju porez za izdržavanje državne uprave i to srazmerno svome dohotku koji oni uživaju zahvaljujući njenoj zaštiti».

22

Princip određenosti: «Porez svakog građanina treba da bude određen. Poreski oblik, vreme obračuna, poreski iznos, sve to treba da je jasno za poreskog obveznika, kao i za svako drugo lice».

23

Princip ugodnosti: «Svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na način i u vreme koji će mu najbolje odgovarati».

24

Princip ekonomičnosti naplate poreza: «Svaki porez treba da bude organizovan na takav način da iz džepa naroda uzima što je moguće manje iznad one sume koja je potrebna državnoj blagajni».

25

Tako, se poreskom politikom deluje na privrednu stabilnost, rast i razvoj, preraspodelu dohotka u korist određenih kategorija stanovništva ili privrednih sektora.

Poreski sistem u odnosu na poresku politiku se javlja kao institucionalna osnova i sredstvo njenog delovanja.

26

Poreska politika je tako deo opšte privredne politike.

Ona je u ostvarenju svojih ciljeva determinisana ciljevima ekonomske politike.

Drugim rečima, uspešno ostvarivanje ciljeva poreske politike, usko je povezano sa koordinacijom poreske politike i dr. komponenata ekonomske politike(budžetske, monet.-kreditne, spoljno-trg,devizne, politike dohodaka)

27

Tendencije koje se odnose na poreske sisteme se odnose na:

centralizacije poreskih zakonodavstava i ubiranje poreskih prihoda kod centaralnih organa vlasti,

ravnotežu između direktnih i indirektnih poreza i poreskih oblika,

pojednostavljenje poreskog materijalnog prava, tj. obaveze razreza i ubiranja poreza.

28

Tendencije koje se odnose na pojedine poreske oblike su evidentne po harmonizaciji poreskih oblika. Dominiraju tri najvažnija poreska oblika:

Porez na promet, Porez na dohodak, Porez na dobit preduzeća.

29

U finansijskoj teoriji postoje dva potpuno oprečna gledanja o strukturi poreskog sistema kao sistema objedinjavanja različitih vrsta poreza u jednu celinu.

1. gledište poreskog monizma – tj. da se poreski sistem sastoji iz jedne vrste poreza

2. gledište poreskog pluralizma – poreski sistem koji se sastoji iz više poreskih oblika.

30

Poreski pluralizam predstavlja takav poreski sistem koji je našao primenu u svim poreskim sistemima u svetu, tako da je u savremenim uslovima nemoguće zamisliti poreski sistem koji bi se sastojao samo iz jednog poreskog oblika.

31

Prednosti poreskog monizma:

- poresko-tehnicka jednostavnost

- nizi administrativni troskovi i troskovi placanja

- olaksana poreska kontrola Nedostaci poreskog monizma: - nemogucnost obuhvata ukupne ekonomske

snage poreskog obveznika

- relativno viša poreska stopa jedinog poreskog oblika i povećana poreska evazija i nemogucnost ostvarenja ekstrafiskalnih ciljeva oporezivanja

32

Poreski pluralizam- poreski sistem koji se sastoji iz veceg broja poreskih oblika

Faktori strukture savremenih poreskih sistema:

1. Razvijenost privrede

2. Stepen tržišnosti privrede

3. Obrazovni nivo stanovništva

4. Struktura radne snage

5. Nacin finansiranja socijalnog osiguranja

6. Državno uređenje

7. Pripadnost određenoj međunarodnoj organizaciji

8. Istorijski razvoj i tradicija33

Poresko pravo EU

EU kao takva nema pravo da uvodi poreze. Njena uloga nije da “standardizuje” poreske sisteme svojih članica, nego da omogući njihovu kompatibilnost.

34

Pravo EU obuhvata:

Ugovore, Uredbe, Direktive, Kodekse, Preporuke, Odluke.

35

Najvažniji izvor prava je Ugovor o Evropskoj uniji –Mastriht (1992)

Ovim ugovorom je Evropska ekonomska zajednica (Rimski ugovor iz 1957) prerasla u EU.

Važni ciljevi: (1) Jedinstveno tržište, (2) Usklađivanje ekonomskih politika

članica.

36

(1) Funkcionisanje jedinstvenog tržišta, podrazumeva slobodno kretanje robe, usluga, ljudi, kapitala.

(2) Usklađivanje ek.politika, podrazumeva harmonizaciju instrumenata ekon.politika, a time i poreskih politika.

37

Ugovor o EU sadrži odredbe koje imaju uticaj na formiranje poreskog prava EU.

I grupa odredbi: One koje proističu iz carinske unije –

propisana je zabrana uvođenja uvoznih ili izvoznih carina između zemalja članica

38

II grupa odredbi: harmonizacija posrednih poreza – na

proizvode iz drugih zemalja-članica se ne mogu naplaćivati porezi VEĆI od onih koji se naplaćuju na domaće proizvode.

39

III grupa odredbi: uređuje se harmonizacija zakonodavstva

država-članica uopšte, u cilju uspostavljanja jedinstvenog tržišta.

Na osnovu ovih odredbi izvedena su ovlašćenja odgovarajućih organa Unije da donose direktive o harmonizaciji neposrednih poreza.

40

Važno: zakonodavna aktivnost organa EU je bila daleko veća u oblasti posrednih nego u oblasti neposrednih poreza.

Razlog: razlike u poreskom tretmanu prometa roba i usluga bi dovele do uspostavljanja fiskalnih barijera na prostoru jedinstvenog tržišta Unije.

41

Poreska harmonizacija u okviru EU

Harmonizacija – nedovoljno jasan i kompleksan pojam.

Jedinstveno mišljenje: harmonizacju treba shvatiti kao proces u kome jedna država teži da u skladu sa ekonomskim interesima svoje privrede, usaglasi svoj poreski sistem i poresku politiku sa drugim državama.

42

Zato se ne može se govoriti o potpunoj poreskoj harmonizaciji,- već samo o dostignutom stepenu harmonizacije poreskih sistema određenih država.

(Neki autori dovode u pitanje poželjnost harmonizacije.)

43

Uspostavljanje zajedničke regulative za članice EU ide u dva pravca:

I - Donošenje direktiva obavezujućeg karaktera

II - Harmonizovanjem nacionalnih regulativa u skladu sa modelima predviđenim direktivama.

44

Na taj način se teži uspostavljanju celovitog i usklađenog poreski sistema na teritoriji cele EU.

Njegova karakteristika je da je dinamičan, sa prisutnom razvojnom komponentom, a sa ciljem stvaranja jedinstvenog poreskog sistema.

45

Najintenzivnija zakonodavna delatnost EU se odvijala u oblasti posrednih poreza.

neposredni porezi su oni koje poreski obveznik plaća neposredno i nije u stanju da ih prevali na neki drugi poreski objekat, dok su posredni porezi oni koje je moguće prevaliti.

46

Donet je veći broj direktiva u cilju harmonizacije oporezivanja potrošnje.

Najvažnija: Direktiva o harmonizaciji zakona o porezima na promet zemalja-članica – Šesta direktiva (zamenjena Direktivom 2006/112 EC od 28.11.2006.i 2006/138 od 19.12.2006).

Više puta je menjana i smatra se “zakonom” EU u oblasti poreza na dodatu vrednost.

47

U oblasti poreza na dodatu vrednost donete su još i sledeće direktive:

Direktiva o ukidanju poreskih barijera, Direktiva o pojednostavljenju postupka u

prelaznom periodu, Direktiva o približavanju stopa poreza na dodatu

vrednost, Direktiva 94/5 EC, Druga direktiva o pojednostavljenju postupka, Direktiva o porezu na dodatu vrednost u

elektronskom poslovanju.

48

AKCIZE u EU: Harmonizacija akciza se zasniva na

većem broju direktiva svrstanih u tri grupe: I grupa: Direktiva o opštim aranžmanima

za proizvode koji su podvrgnuti akcizama, kao i o držanju, kretanju i kontroli takvih proizvoda – poznata je pod nazivom “horizontalna direktiva”.

49

II grupa: direktive o harmonizaciji strukture akciza na naftne derivate, alkoholna pića i duvanske prerađevine, koje su poznate pod nazivom “strukturne direktive”.

III grupa: direktive o približavanju stopa akciza koje pogađaju navedene obavezne akcizne proizvode – “direktive o stopama”.

50

Sistem akciza u EU a koji se primenjuje od 1993.god. obuhvata selektivne potrošne poreze na naftne derivate, duvanske proizvode i alkoholna pića.

Zemlje članice mogu da uvode akcize i na neke druge proizvode pod uslovom da to ne povlači veće administrativne troškove.

51

U oblasti ostalih posrednih poreza donete su odgovarajuće direktive u vezi sa oporezivanjem energenata (ekološki porezi), motornih vozila i uvećanja kapitala.

52

Ekološki porezi

Značaj ekoloških poreza se ogleda u povećanju ukupnih javnih prihoda ali i u mogućnosti za smanjenjem ostalih poreskih opterećenja.

Uvođenje novih ekoloških poreza veoma često nailazi na neodobravanje od strane poreskih destinatera jer ga smatraju zloupotrebom jednog fiskalnog instrumenta

53

Prema objektu oporezivanja, ovi porezi se mogu podeliti na:

poreze na inpute, i poreze na finalne proizvode. Prednost ekoloških poreza je taj što oni

najčešće dobijaju oblik već postojećih poreza na potrošnju (PDV, akcize), pa su pri tom efikasniji, i ne iziskuju veće administrativne troškove.

54

Iz oblasti ekoloških poreza, najveći značaj imaju porezi na energetske proizvode i čine čak 76% ukupnih eko-prihoda na nivou EU. Ipak, to čini samo 2,7% GDP-a EU, ili 6,5% ukupnih poreskih prihoda.

55

u Mađarskoj primenjuje stopa PDV-a od 12% na prirodni gas, električnu energiju i gas za grejanje, kao i naknada od 16€ na sva goriva koja sadrže više od 2,8% sumpora, i naknada od 290€/t na sva goriva koja nisu u skladu sa nacionalnim standardima.

56

Od prihoda koji se ostvaruje putem akciza na benzin i dizel, 3% je namenjeno za zaštitu životne sredine, dok je ostatak ovih sredstava kao i prihod od PDV-a namenjen državnom budžetu.

57

u Sloveniji i u skandinavskim zemljama zaživela ekološka funkcija koja se ostvaruje preko PDV-a.

To znači da Slovenija primenjuje porez na CO² na motorna goriva i to od januara 1997.godine.

58

Najveća zagađenja životne sredine su u najrazvijenijim zemljama.

Među poreskim instrumentima koji se koriste u politici očuvanja životne sredine se sreću:

U oblasti oporezivanja energenata:porez na azotne okside, porez na ugljen-dioksid;

U oblasti saobraćaja: porez na promet automobila, akcize na naftne derivate, registracione takse, naknade za korišćenje puteva

59

U oblasti zaštite voda: naknada za korišćenje voda, naknada za otpadne vode;

U oblasti upravljanja otpadom: naknada za odlaganje otpada, naknada za opasan otpad,idr.

Kao poreske olakšice: umanjenje poreske osnovice za iznos ekoloških investicija, odlaganje poreske obaveze kroz ubrzanu amortizaciju.

60

“Ekologiziranje” poreskih sistema podrazumeva 3 grupe mera;

1. Eliminisanje distorzivnih subvencija (poreza)

2. Promene postojeće poreske strukture 3. Uvođenje novih ekoloških poreza

61

Srbija: Primena ekoloških poreza u Republici

Srbiji nije u potpunosti zaživela ali se i u ovoj oblasti pokušavamo približiti razvijenijim zemljama koje brinu o eksternim efektima svoga razvoja.

62

U oblasti oporezivanja dohotka – odnosno dobiti, jedna od značajnijih mera poreske politike je pravo poreskog obveznika da ubrzano amortizuje određena stalna sredstva.

Tako prema ZPDG i ZPDP je dopušteno je da se, po stopama i većim od 25% od propisanih, otpiše vrednost sredstava koja služe za sprečavanje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, ublažavanje buke, uštedu energije isl.

63

U cilju usklađivanja neposrednih poreza, Unija je usvojila sledeće direktive:

Direktivu o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanija (Merger Directive),

Direktivu o poreskom tretmanu dividendi koje filijala- rezident druge zemlje-članice isplaćuje matičnoj kompaniji (Parent-Subsidiary Directive),

64

Direktivu o uzajamnoj poreskoj pomoći u oblasti neposrednih poreza (Mutual Assistance Directive),

Direktivu o oporezivanju kamata i autorskih naknada (Interest and Royalities Directive) i

Direktivu o oporezivanju prihoda od štednje.

65

U oblasti poreza na dohodak fizičkih lica doneta je:

Preporuka o poreskom tretmanu nerezidentnih lica i

Preporuka o poreskom tretmanu malih i srednjih preduzeća.

66

U vezi sa harmonizacijom neposrednih poreza, značajan je Kodeks o obavljanju poslovanja (Code of Conduct).

U oblasti izbegavanja dvostrukog oporezivanja donete su:

Direktiva o oporezivanju kamata i autorskih naknada,

Direktiva o oporezivanju prihoda od štednje i Arbitražna konvencija.

67

Harmonizacija poreskog zakonodavstva Srbije sa poreskim pravom EU

Kako Srbija još uvek nije članica EU, tako ona nije obavezna da rešenja iz poreskog prava Unije primenjuje u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Ipak, harmonizacija poreskog zakonodavstva Srbije sa pravom EU je nužna radi njenog bržeg privrednog razvoja i što skorijeg uključivanja u EU.

68

Kako bi modernizovala svoj finansijski sistem, Srbija radi na tome da se njen poreski sistem i poreska politika - razvijaju u istom pravcu kao i poreski sistemi i poreske politike zemalja-članica EU.

Tako su prve reforme u ovom pravcu sprovedene na početku poslednje decenije prošlog veka.

69

Razlike koje postoje između Srbije i EU su evidentne i zbog njih nije lako sprovesti harmonizaciju poreskog zakonodavstva u Srbiji.

Razlozi: Složeno političko okruženje i prilike u

našoj zemlji, Ni u okviru Unije harmonizacija nije u

potpunosti izvršena(velike su razlike u visini poreskih stopa nekih zemalja-članica)

70

Neophodnost harmonizacije poreskog zakonodavstva Srbije s pravom EU se može posmatrati sa dva aspekta:

Ekonomski i

Politički argumenti.

71

Ekonomski argumenti ukazuju da proces reprodukcije u Srbiji treba da se odvija na osnovu realnih ekonomskih rashoda i prihoda, a ne pod uticajem neusklađenih poreskih faktora.

72

Primer: ukoliko poreski sistem Srbije ne bi bio usaglašen sa poreskim sistemima zemalja članica EU – to bi stvorilo određene budžetske implikacije.

Tj. ako bi poreske stope u Srbiji bile više od poreskih stopa drugih zemalja, kompanije bi mogle da poreske obaveze iz Srbije “presele” u zemlje u kojima je niže poresko opterećenje.

73

Zemlja

Srbija

Hrvatska

Češka Republika

Mađarska

Slovenija

Albanija

Bugarska

Slovačka

Pregled stopa poreza na dobit u ZUT

Poreska stopa

10%

20%

35%

18%

25%

30%

20%-27%

40%

74

Politički argumenti za harmonizaciju poreskog zakonodavstva Srbije sa pravom EU se nalaze u činjenici da je harmonizacija sastavni deo jednog šireg opredeljenja za uključivanje u EU.

75

Najveći stepen harmonizacije poreskog zakonodavstva Srbije sa pravom EU je postignut u oblasti posrednih poreza.

A) donošenjem zakona o PDV, Srbija je izršila harmonizaciju sa pravom EU.

Prihvaćen je tzv.”EU model” ovog poreskog oblika koji se naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa.

76

Svefazni neto porez na promet (porez na dodatu vrednost) PDV Ovaj porez je karakterističan po tome što ne

zahvata na svakom stupnju proizvodnje ukupnu vrednost proizvoda, već samo onu vrednost koja je dodata, odnosno stvorena na tom stupnju.

Zato se ovaj porez naziva porez na dodatu vrednost (PDV) i pod tim nazivom je danas i poznat u svetu.

77

Kod PDV krajnji poreski teret je nezavisan od broja faza kroz koje roba prolazi na svom putu od proizvođača do potrošača.

Zato se smatra da je on neutralan, jer ne stvara nikakvu diskriminaciju među proizvodima koje pogađa – svi su podjednako podložni plaćanju ovog poreza i po istoj poreskoj stopi.

78

Drugi argument za neutralnost PDV je što prilikom njegove primene ne dolazi do diskriminacije u pogledu broja faza prometa koje on opterećuje, jer su proizvodi na koje se on plaća, podjednako opterećeni, bez obzira na broj faza prometa.

79

Treći argument u prilog neutralnosti ovog poreza odnosi se na nepostojanje diskriminacije niti između preduzeća, ni između proizvoda i usluga.

I na kraju, primena ovog poreza nema za posledicu nadoporezivanje, dodatno oporezivanje investicija.

80

Može se zaključiti da se primenom ovog poreza na najbolji mogući način ostvaruje primena principa opštosti i jednakostiopštosti i jednakosti u oporezivanju. Osim toga ovim se porezom sprečava dvostruko oporezivanje investicionih dobara, što sigurno ima veoma pozitivno dejstvo na privredni razvoj zemlje.

81

To je u skladu sa Šestom direktivom EU o zajedničkom sistemu PDV-a.

Primenom Šeste direktive je obezbeđeno da se usklade najvažniji elementi PDV-a u Srbiji, sa rešenjima u nacionalnim zakonodavstvima zemalja-članica

(predmet oporezivanja, poreski obveznik, nastanak poreske obaveze, poreska osnovica, poreske stope, poreska oslobođenja idr.)

82

Pozitivni efekti:

Povećani bužetski prihod, Smanjenje izbegavanja plaćanja poreza, Podrška izvozu dobara, Uslov pridruživanja EU.

83

Negativni efekti:

Podsticaj inflaciji, Nepripremljenost na administrativnu

proceduru obračuna, Nedostatak tehničke opremljenosti.

84

PDV u nekim privredama u tranziciji (na početku tranzitornog procesa)

Zemlja Standardna stopa

Niska stopa Udeo u BDP

Mađarska 25% 15% 7,8%

Češka R. 22% 5% 8,3%

Poljska 22% 7% 3,4%

Slovačka 25% 7% 10,8%

85

B) Harmonizacija poreskog zakonodavstva Srbije sa pravom EU kod oporezivanja akcizom sprovedena je u mnogo manjoj meri nego kod PDV-a.

Šta treba uraditi dalje na harmonizaciji akciza:

postepeno približavati stope, ujednačavati poreske osnovice, ujednačavati nomenklaturu oporezovanih i

oslobođenih proizvoda.

86

* Harmonizacija neposrednih poreza čak ni u okviru EU nije dostigla stepen harmonizacije posrednih poreza.

Zato ni u oblasti harmonizacije neposrednih poreza Srbije i EU nisu postignuti značajniji rezultati, pa tu treba sprovesti značajna usklađivanja.

87

a) Direktivom o poreskom tretmanu dividendi koje filijala isplaćuje matičnoj kompaniji, EU nastoji da otkloni smetnje sa kojima se kompanije sreću u situaciji kada filijala – rezident jedne zemlje-članice, transferiše dobit od poslovanja matičnoj kompaniji, koja je rezident druge zemlje-članice.

88

U cilju obezbeđenja nesmetane međukompanijske isplate dividendi, u slučajevima kad su matična kompanija i filijala rezident iz različitih zemalja-članica, Direktiva predviđa da zemlja rezidentstva filijale, ne sme da uvede porez po odbitku na dividende koje filijala isplaćuje matičnoj kompaniji, koja je rezident druge zemlje-članice.

89

Tako, zakonodavac u Srbiji, nije u potpunosti prihvatio rešenja iz Direktive jer je u Zakonu na dobit preduzeća propisano da se na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovu dividende i udela u dobiti u pravnom licu, obračunava i plaća porez po odbitku, po stopi od 20%,ako nije drugačije uređeno.

90

Direktiva zemlji rezidentstva matične kompanije dopušta izbor između:

da se uzdrži od uključivanja primljenih dividendi u oporezivu dobit (metoda izuzimanja), ili

da omogući da se od poreza na dobit matične kompanije odbije porez koji je filijala platila u zemlji svog rezidentstva na dobit iz koje su isplaćene dividende (metoda indirektnog poreskog kredita).

91

Prvom metodom se otklanja dvostruko oporezivanje raspodeljene dobiti tako što se primenjene dividende izuzimaju iz osnovice poreza na dobit koji plaća matična kompanija.

Ovo je manje primenjivan metod za razliku od metode indirektnog poreskog kredita.

92

Drugom metodom (indirektnog poreskog kredita) zemlja rezidentstva najpre u poresku osnovicu uključuje svetski dohodak poreskog obveznika, a zatim dopušta da mu se odobri poreski kredit na ime poreza na dobit koji je platio u inostranstvu.

93

U Srbiji je zakonodavac, primenjujući metodu poreskog kredita, (u Zakonu o porezu na dobit preduzeća) propisao da se matičnom preduzeću-rezidentnom obvezniku Srbije, može umanjiti obračunati porez na dobit za iznos koji odgovara porezu, koji je njegova nerezidentna filijala platila drugoj državi.

94

b) Direktiva o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanija, predviđa zajednički sistem odlaganja oporezivanja kapitalnih dobitaka (roll-over) u slučajevima prekograničnih spajanja, pripajanja, podela, transfera sredstava i razmene akcija.

95

U pitanju je odlaganje sve do momenta kad primalac sredstava, odnosno akcija ne izvrši njihovu prodaju.

Ukoliko se ispune propisani uslovi, spajanje, podela i transfer sredstava ne dovode odmah do nastanka poreske obaveze po osnovu kapitalnog dobitka.

Obaveza nastaje tek kad korporacija na koju su preneta prava i obaveze, izvrši prodaju imovine koja je preuzeta po osnovu statusne promene.

96

U Srbiji je zakonodavac preuzeo ovo rešenje iz Direktive.

Tako, u Zakonu o prezu na dobit preduzeća je propisano da pripajanje, spajanje ili podela pravnog lica, dovodi do odlaganja nastanka poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka.

97

Ova poreska obaveza nastaće u trenutku kad pravno lice koje je nastalo statusnom promenom, izvrši prodaju imovine preuzete po osnovu te statusne promene.

98

Preporuka:

Kontinuitet daljeg usaglašavanja poreskog zakonodavstva Srbije sa poreskim pravom EU i u oblasti posrednih i u oblasti neposrednih poreza.

99

doc dr Nataša Simić Megatrend Univerzitet

nsimic@megatrend-edu.net

100