Spajanje tužbenih zahteva

PARNIČNA RADNJA TUŽIOCA KOJOM ON PREDLAŽE DA SUD VODI JEDAN PARNIČNI POSTUPAK O VEĆEM

BROJU TUŽBENIH ZAHTEVA.

Spajanje tužbenih zahteva

Prema vremenu spajanja, postoje:1. Inicijalno spajanje tužbenih zahteva koje

vrši tužilac u samoj tužbi, ako su nispunjeni zakonski uslovi za spajanje.

2. Naknadno spajanje tužbenih zahteva ne zavisi samo od volje tužica-do njega može da dođe posle podnošenja tužbe, preinačenjem tužbe, i tada može da zavisi od pristanka tuženog (stadijum parnice!). Moguće je i usled vanprocesnih događaja-promene stranke usled spajanja ili pripajanja pravnih lica.

Prema načinu spajanja, postoje:1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva3. Alternativno spajanje tužbenih zahteva4. Alternativno ovlašćenje tuženog

tužbenih zahteva

1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva

Oštećeni koji po osnovu prouzrokovanja štete u saobraćajnom udesu traži osudu:

1. Na naknadu za pretrpljene bolove i strah2. Na naknadu za smanjenu opštu životnu i radnu

sposobnost3. Na naknadu za izgubljenu zaradu4. Na naknadu za troškove lečenja5. Na naknadu troškova za opravku vozilaOvde tužbeni zahtevi proističu iz istog događaja(isti ili

identičan činjenični i pravni osnov)-pravo kumulativno spajanje tužbenih zahteva.

Više tužbenih zahteva koji proističu iz različitih događaja-nepravo kumulativno spajanje tužbenih zahteva(iz raznih činjeničnih i pravnih ili samo činjeničnih ili samo pravnih osnova):

1.Tužbeni zahtev za plaćanje kupovne cene iz ugovora o prodaji br.1

2. Tužbeni zahtev za plaćanje kupovne cene iz ugovora o prodaji br. 2

Ovde tužilac spaja ntužbene zahteve zato što očekuje da će za dokazivanje biti upotrebljena ista dokazna sredstva ili da činjenično stanje neće biti sporno.

Ako je predložio tužilac osudu na jedan novčani iznos koji predtavlja zbir iznosa po više pojedinačnih tužbenih zahteva, potrebno je da ti iznosi budu u tužbi specifikovani.

Prethodni primer za pravo kumulativno spajanje tužbenih zahteva gde tužilac specifikuje iznos naknade štete po svakom pojedinačnom zahtevu:

1.Na naknadu za pretrpljene bolove i strah 100.000, 00, din.

2.Na naknadu za smanjenu opštu životnu i radnu sposobnost 150. 000, 00 din.

3.Na naknadu za izgubljenu zaradu 60. 000, 00 din.4.Na naknadu za troškove lečenja 35. 000, 00 din.5.Na naknadu troškova za opravku vozila 70. 000, 00 din.,

ukupno:6.415.000, 00 din.

Uređeno ZPP-om. Tužilac predlaže da svi spojeni zahtevi budu

usvojeni. Pretpostavke za pravo kumulativno spajanje

tužbenih zahteva:a. Da je za sve predviđena ista vrsta postupka (ako

nije ispunjena, sud treba da razdvoji postupak i o pojedinim zahtevima raspravlja odvojeno)

b. Da je sud stvarno nadležan za bar jedan od spoejnih zahteva (za ostale dolazi do atrakcije nadležnosti).

Vrednost predmeta spora se određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.

Pretpostavke za nepravo kumulativno spajanje tužbenih zahteva:

a.Da je za sve predviđena ista vrsta postupka (ako nije ispunjena, sud treba da razdvoji postupak i o pojedinim zahtevima raspravlja odvojeno)

b.Da je sud stvarno nadležan za sve spojene zahtevec.Dovoljno je da je mesno nadležan za jedan od njih

(za ostale dolazi do atrakcije mesne nadležnosti).Veće sudi o svim zahtevima i kada je za neke

propisano da sudi sudija pojedinac.

Sud može o svim spojenim zahtevima da raspravlja zajednički ili odvojeno (delimična presuda).

2. Eventuano spajanje tužbenih zahteva

Zakupodavac tuži zakupca i traži:1.1. tužbeni zahtev (glavni)-povraćaj stvari2.2. tužbeni zahtev (eventualni, pomoćni)-

naknada štete zbog propasti stvari

Tužilac spaja 2 tužbena zahteva i traži da sud usvoji drugi (eventualni, pomoćni) za slučaj da se prvi (glavni) pokaže kao neosnovan.

Na ovaj način može tužilac da spoji i više zahteva.

Regulisan ZPP-om.

Pretpostavke za dopuštenost:1.Redosled zahteva mora da bude određen u

tužbi2.Da između zahteva postoji izvesna veza (da se

zasnivaju na istom događaju ili na nizu događaja koji čine celinu)

3.Da je isti sud i stvarno i mesno nadležan za svaki zahtev

4.Da je za sve zahteve propisana ista vrsta postupka

Ovaj način spajanja je celishodan kada tužilac smatra da bi sud mogao da utvrdi drugačije činjenično stanje od onoga na kome je tužba prvenstveno zasnovana, a iz tog drugačijeg činjeničnog stanja proističe drugačija pravna posledica.

Po pravilu će sud usvojiti samo jedan od eventualno spojenih zahteva, jer se obično međusobno isključuju.

ZPP ne sadrži pravila o postupku u kome su zahtevi spojeni eventualno.

Smatra se da ako glavni zahtev bude usvojen sud u pismeni sastav presude unosi rešenje kojim konstatuje da parnica povodom eventualnog zahteva prestaje da teče pravnosnažnošću presude.

Ako se glavni zahtev pokaže kao neosnovan, sud istom presudom odlučuje i o eventualnom.

Delimična presuda nije dopuštena.

Tužilac ima pravni interes da pobija presudu kojom je glavni zahtev odbijen, a pomoćni usvojen!

(Isto kao što eventualni suparničar može da pobija presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev prema prvotuženom, jer da nije odbijen ne bi on bio tužen).

Povodom žalbe protiv presude kojom je usvojen glavni zahtev, viši sud ne treba da raspravlja o eventualnom (prema nekim shvatanjima, treba i o eventualnom ako je sazreo za odluku).

U slučaju da je zbog nedostatka koji se odnosi na odluku o jednom od zahteva (istaknutog žalbom) potreban dalji postupak pred prvostepenim sudom, napadnutu presudu treba ukinuti u celini.

Istovremenim odlučivanjem o oba zahteva se izbegava opasnost da razlozi presude o jednom zahtevu protivreče razlozima presude o drugom zahtevu!

Izraženo je i shvatanje (po analogiji sa eventualnim suparničarstvom) da sud odlučuje o eventualnom zahtevu tek pošto je pravnosnažno odbio glavni zahtev kao neosnovan.

3. Alternativno spajanje

Znači da su 2 ili više zahteva spojeni tužbom kojom se predlaže da sud usvoji sve zahteve tako što će osuditi tuženog na sve zahteve, a tuženi ima pravo izbora činidbe koju će ispuniti.

Ovakvo spajanje je moguće samo pod uslovima koji su određeni u materijalnom pravu:

1.Član 403. ZOO- Ako neka obaveza ima dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan da be se oslobodio obaveze, pravo izbora, ako nije što drugo ugovoreno pripada dužniku, i obaveza prestaje kada on bude predao predmet koji je izabrao

2.Član 405 ZOO- Dužnik ima pravo izbora sve dok u postupku prinudnog izvršenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimično predata poveriocu po njegovorm izboru.

Nije predviđena ova vrsta spajanja ZPP-om.Procesni sulovi se odnose na stvarnu

nadležnost suda, vrstu postupka i postojanje veze između zahteva.

Ako su ispunjene pretpostavke za usvajanje tužbeniog zahteva, sud osuđuje tuženog na sve alternativno postavljene zahteve, a tuženi je dužan da ispuni jednu , po svom izboru.

Ako pravo izbora alternativne obaveze pripada tužiocu, on mora da izbor učini najkasnije u tužbi, pa tada tužba ima samo jedan zahtev koji odgovara načinu ispunjenja obaveze izabranom od strane tužioca.

4. Alternativno ovlašćenje tuženog

Nije spajanje tužbenih zahteva!Ako tužilac koji predlaže osudu na nenovčanu

činidbu, npr. na predaju stvari, u tužbi ili kasnije, sve do zaključenja glavne rasprave izjavi da će se smatrati namirenim , ako mu tuženi umesto ispunjenja te činidbe, isplati određeni novčani iznos.

To je materijalnopravna izjava volje tužioca koja proizvodi dejstvo od stavljanja do znanja tuženom-facultas alternativa solutionis!

Tuženi je ovlašćen da plati novčani iznos-to nije tužbeni zahtev (već predaja stvari) pa se o njemu ne može raspravljati!

U izreku presude kojom usvaja tužbeni zahtev sud treba da unese da se tuženi može da oslobodi svoje obaveze na predaju stvari ako tužiocu isplati označeni novčani iznos.

Ako paricioni rok protekne bezuspešno, tužilac ima pravo da predloži prinudno izvršenje nenovčane činidbe.

Dok nije počeo da prima tu činidbu u izvršnom postupku, tuženi može da plati iznos označen u presudi i tako se oslobodi obaveze na ispunjenje nenovčane činidbe.