Udru ž ivanje preduze ć a

Djordje BogojevskiSiniša Pavić

UvodOd prve ljudske zajednice ljudi su se ujedinjavali

da bi obavljali različite aktivnosti. Razlog tome je što su shvatili da je lakše uraditi neki posao zajedničkim snagama, a ne pojedinačno. Prvi oblici industrijske proizvodnje zasnivali su se na jediničnoj proizvodnji, da bi postepeno prešli na serijsku, pa masovnu proizvodnju.

Danas postoje različiti oblici preduzeća i različite forme udruživanja preduzeća. Svi oni imaju isti krajnji cilj a to je ostvarivanje dobiti, mada ni ostale ciljeve ne treba zanemariti kao što su: rast, razvoj, doprinos društvenoj zajednici, bezbednost zaposlenih, itd.

PreduzećePreduzeće je ekonomski subjekt u okviru

kojeg se, u robnonovčanoj privredi, obavlja određena privredna delatnost i aktivnosti.Kao oblik privredne aktivnosti i poslovanja preduzeće prirodno evoluira prostorno i vremenski, po formi i sadržini.

Kontinuitet preduzeća kao oblika organizacije društvenog rada i ekonomskih aktivnosti zasniva se na pretpostavci da se oblici organizovanja rada u robnoj proizvodnji bitno ne razlikuju u različitim društvenim sistemima.

Poslovanje preduzeća kao ekonomskog bića aktuelno je u svakom vremenu, ekonomskom prostoru i privrednom ambijentu. Istorijski gledano, preduzeće je oduvek predstavljalo stožer privrede, njenih ekonomskih aktivnosti i prosperiteta.

U skladu sa karakteristikama, funkcijama, ulogom, i efikasnošću preduzeća raspoznaju se kvalitativna obeležja privrede i njenog ambijenta, kao i različitih društveno-ekonomskih sistema.

Preduzeće je složen ekonomski i organizacioni subjekt koji podrazumeva detaljnu unutrašnju podelu rada, poslova i funkcija, a samim tim i potrebu njihovog koordiniranja ka postavljenim ciljevima.

Sa aspekta ekonomike poslovanja preduzeće je posmatramo kao osnovni ekonomski organizovani oblik poslovanja i ekonomske aktivnosti ljudi, sa određenim i definisanim ciljevima.

U tom smislu ono predstavlja oblik kolektivnog (zajedničkog) rada i aktivnosti, ekonomski i organizacioni subjekt u kome se ostvaruju reprodukcija i funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i međuljuskih odnosa .

Veličina preduzećaZnačajna odrednica ekonomije svakog

preduzeća je i njegova veličina. U ekonomici i praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća.

Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta delatnosti i poslova u okviru preduzeća.

Veličina preduzeća ima značaj i sa stanovišta uticaja i dejstava tržišnih mehanizama.Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaje i sl.

Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različite veličine se svojim ulogama i karakteristikama međusobno dopunjavaju.

Privreda u kojoj postoji optimalna struktura preduzeća različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost i adaptibilnost što su bitne predpostavke njene uspešnosti u uslovima turbulentnosti okruženja. 

Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.

Mala preduzeća (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima i delatnostima. Shodno utvrđenim ekonomskim parametrima, ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika.

Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za veća preduzeća.

Preduzeća srednje veličine imaju između 100 i 300 zaposlenih. U Nemačkoj se srednjim preduzećem smatra ono koje zapošljava između 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se koristi i visina godišnjeg prihoda. Veličina preduzeća se utvrđuje u zavisnosti od primenjenih kriterijuma.

Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se zanemaruje značajan faktor kao što je veličina uloženog kapitala.

Savremena tehnologija i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa malim brojem zaposlenih.

Velika preduzeća raspolažu velikim obimom kapitala i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veći broj zaposlenih, po pravilu dislociranih na više lokacija. Veličina preduzeća omogućuje mu uticaj na rezultatate poslovanja i tempo sopstvenog razvoja što je jedno od osnovnih obeležja velikih preduzeća.

Veličina preduzeća uslovljava i ekonomiju obima. Obim i obuhvat poslova su veliki i raznovrsni, a proizvodnja ili promet imaju masovni karakter. Stalno usavršavanje i inoviranje tehnika i metoda upravljanja i kontrole u velikim preduzećima utiče na povećanje njihove efikasnosti.

Kartele najčešće formiraju manja preduzeća, kao odbrambeno sredstvo i organizacioni mehanizam zaštite od monopola i konkurencije velikih preduzeća. Oni koriste tržišne mehanizme uticaja na cene (karteli cena), vrše podelu tržišta radi njegovog kontrolisanja i jačanja pojedi-načnog uticaja (karteli područja) ili, pak, svoje ciljeve ostvaruju balansiranjem ponude i tražnje (karteli kvota proizvodnje).

 Trustovi su složeni oblici udruživanja, uglavnom sa karakteristikama koncerna. Oni su najčešće prisutni u domenu udruživanja i koncentracije finansijskog kapitala. U okviru trustova se vodi jedinstvena politika cena, čime se podstiču produktivniji proizvođači i konkurentnost u okviru članova trusta.

Konglomerati su složeni oblici organizovanja preduzeća formirani na osnovu koncentracije kapitala i proizvodnje. Konglomerati objedinjuju različite vrste delatnosti i funkcije. Veliki konglomerati, koji objedinjuju različite delatnosti, po pravilu imaju monopolski položaj.

Povezivanje malih i velikih preduzeća

Razvoj podele rada i naučno tehnički progres dovode do stvaranja novih delatnosti i privrednih grana, kao i sistema kooperativnih odnosa i veza između malih, srednjih i velikih preduzeća.

U malim preduzećima uključenim u sastav  velikih kompanija često znatno pada produktivnost rada i usporava tempo uvođenja naučno tehničkih novina. Jedan od razloga za to je slabljenje njihove samostalnosti i motivacije, kao i negativan uticaj centralne birokratizovane upravljačke strukture.

Mnoga velika preduzeća se oslobađaju svojih pomoćnih, uslužnih pogona prepuštajući nihjove funkcije usko specijalizovanim malim preduzećima.Skoro svako veliko preduzeće naročito u delatnostima sa masovnom proizvodnjom u većoj ili manjoj meri se koristi uslugama specijalizovanih preduzeća za vršenje remonta i opsluživanje opreme.

Udruzivanje preduzecaPod integracijom se podrazumevaju različiti

oblici povezivanja preduzeća koji vode njihovom većem jedinstvu. Tu se misli na različite oblike povezivanja, od obične poslovne saradnje do stvaranja raznih form i udruženja i zajednica sa stvaranjem ili bez stvaranja novih privrednih subjekata, odnosno, stvaranjem raznih udruženja u kojima udružena preduzeća mogu i ne moraju izgubiti svoju pravno-ekonomsku zavisnost.

U zavisnosti od delatnosti preduzeća koja se udružuju, razlikuju se tri forme integracija:

 Vertikalne integracijeHorizontalne integracijeKonglomeratske integracije

Vertikalne integracijeNastaju udruživanjem dva ili više preduzeća čiji se

procesi rada nadovezuju jedan na drugi (reprodukcioni lanac). Ovde se radi o proizvodnom nizu koji započinje proizvodnjom sirovina, nastavlja se preradom, proizvodnjom poluproizvoda, a zatim finalizacijom gotovog proizvoda.

Karakteristike ovakvog preduzeća su zajedništvo u smislu koordiniranog razvoja primarnih i preradnih kapaciteta, obezbedjivanje tržišta, finansijskih sredstava, itd. Dakle, ovde dolazi do kompletiranja proizvoda ili usluga. Primer ovakve integracije je Ford koji u svom sastavu ima rudnike gvoždja.

Horizontalne integracijeNajčešće vode monopolskoj poziciji na tržištu

za određeni proizvod ili uslugu. Ovakav oblik integracije treba da doprinese eliminisanju paralelnih kapaciteta, otklanjanju uskih grla u proizvodnji i boljem korišćenju postojećih kapaciteta, odnosno kao krajnji cilj, veću produktivnost i profit.

Konglomeratski oblik integracije Nastaje udruživanjem subjekata čija je delatnost

raznovrsna i najčešće nema veze jedna sa drugom. Konglomerat je sastavljen od preduzeća koja medjusobno ne konkurišu niti su komplementarna, ali su udružena radi korišćenja prednosti veličine i kompenzacionih efekata.

U ovakvom obliku koncentracije, preduzeća su zaštićena od posledica kriznih udara i bankrotstva. Konglomerati predstavljaju centre finansijske moći, što im omogućuje stvaranje tzv. nevidljivih barijera za pristup drugima na svoje tržište.

ZaključakIz ovde navedenog dolazimo do zakljucka da

je preduzece bitan cinilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti. Udruživanjem preduzeća dolazi do kompletiranja proizvoda i usluga, i teže ka usavršavanju tehnika i metoda upravljanja koje utiču na povećanje njihove efikasnosti, a svima je cilj ostvarivanje veće dobiti.