UTICAJ INVESTICIONIH FONDOVA NA KORPORATIVNO UPRAVLJANJEswot.ba/dokumenti/pdf_20111207142345.pdf ·...

UTICAJ INVESTICIONIH FONDOVA NA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

U PRIVREDNIM DUŠTVIMA ČIJE AKCIJE POSJEDUJUU PRIVREDNIM DUŠTVIMA ČIJE AKCIJE POSJEDUJU

Prof. dr Zdravko Todorović

Stanje korporativnog upravljanja u privrednim duštvima u Republici privrednim duštvima u Republici

Srpskoj

BALANCE SCORE CARD

• Dobra primjena principa korporativnog upravljanja bi trebala da ima skor u rasponu od 65-75%.

• Prostor do 100% ukupnog skora bi trebao da bude • Prostor do 100% ukupnog skora bi trebao da bude podsticaj kompanijama za primjenu viših principa korporativnog upravljanja.

U akcionarskim preduzećima koja kotiraju na Banjalučkoj berzi nizak je nivo korporativnog upravljanja.

Nivo primjene korporativnog upravljanja

38.00 35.56 35.33 35.0033.00 32.20 32.00

22.80 22.44 21.3320

30

40

12.40

0

10

20

Чеш Сло Буг Пољ Мађ Лит Слк Лат Рум Хрв РС

Korporativno upravljanje nivo transparentnosti

33.20 32.7029.56

26.6725.40 23.90

21.50 20.50

30

40

20.5016.67

14.78

2.40

0

10

20

Чеш Пољ Сло Буг Мађ Слк Лит Лат Рум Хрв РС

SDI po glavi stanovnika u periodu 2000 - 2010. godine u SAD dolarima

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 20102000-

2005

2000-

2010

Aust 1064 734 39 874 476 9917 299 7707 792 1042 1064 2184 2294

RS 41 10 56 15 289 107 47 988* 81 52 102 78

STRUKTURA VLASNIŠTVA u ispitanom uzorku

P/B > 1 – akcije su ispravno vrednovane i govori o transparentnosti poslovanjaP/B < 1 – akcije nisu ispravno vrednovanje i govori o netransparentnom poslovanju

0,72

1,10

0,80

1,00

1,20

Odnos tržišne i knjigovodstvene cijene po akciji (P/B)

0,72

-

0,20

0,40

0,60

Banjalučka berza Bečka berza

Banjalučka berza

Bečka berza

Ulaganje u preduzeća s većom tržišnom kapitalizacijom je mnogo sigurnije u odnosu na preduzeća s nižom tržišnom kapitalizacijom.

2.208.973

2.000.000

2.500.000

U h

ilja

dam

a

Tržišna kapitalizacija u KM(prosjek)

87,96%

60,00%

70,00%

80,00%

90,00%

100,00%

Odnos tržišne vrijednosti i vrijednosti kapitala

44.655

-

500.000

1.000.000

1.500.000

Banjalučka berza Bečka berza

Banjalučka berza Bečka berza

34,66%

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

Banjalučka berza Bečka berza

Banjalučka berza Bečka berza

Prof. dr Zdravko Todorović, dr Igor Todorović Ekonomski fakultet, Banja Luka

Povrat na ukupna sredstva (ROTA), povrat na kapital (ROE ) i neto profitna

marža (NPM)

0,96%

4,19%

9,19%

3,04%

2,00%

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

0,96%

-1,24%

-7,11%-8,00%

-6,00%

-4,00%

-2,00%

0,00%

2,00%

Povrat na ukupnu imovinu (ROTA)

Povrat na kapital (ROE) Neto profitna marža (NPM)

Banjalučka berza Bečka berza

Isplata dividende iz perspektive akcionara predstavlja njihovo važno pravo.

65,00%

50,00%

60,00%

70,00%

Isplata dividende

17,50%

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

Banjalučka berza Bečka berza

Banjalučka berza

Bečka berza

Nagrađivanje menadžera

Menadžerski ugovori

• Jedan dio predstavlja osnovnu platu

• Drugi dio čine naknade vezane za uspijeh u poslovanju

• Postoji mogućnost da dobiju opcije na akcije preduzeća

• Pravo na otpremninu u slučaju da je ranije raskinut radni odnos

• Druge pogodnosti• Druge pogodnosti

Po pravilu

• Direktori imaju devet do deset puta veću platu u odnosu na prosiječnu platu u preduzeću

• Plata je diskreciona odluka upravnog odbora

• Za sada nisu u većoj primjeni opcije

• Otpremnina iznosi između jedne i dvije godišnje plate

• Druge pogodnosti (otkup poslovnog automobila ili stana)

Investicioni fondovi i korporativno upravljanjeupravljanje

Faktori razvoja investicionih fondova

Faktori uticaja na razvoj i funkcionisanje investicionih fondova mogu se posmatrati kao:

– eksterni i

– interni faktori.– interni faktori.

U eksterne faktore funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

• Štednja – je jedan od najznačajnijih faktora koji omogućuje opstanak i funkcionisanje investicionih fondova, jer zapravo štednja predstavlja osnovu daljeg ulaganja.

• Privredni rast – je činilac koji privuče osnivače • Privredni rast – je činilac koji privuče osnivače investicionih fondova, da osnuju investicioni fond u određenoj zemlji, ali takođe privuče i investitore da plasiraju svoja suficitarna sredstva.

• Finansijska pismenost stanovništva – edukacija građana i transparentnost finansijskih usluga, jačapovjerenje građana u investicione fondove.

• Zakonska regulativa – se zasniva na stvaranju povoljnih uslova za domaća i strana ulaganja, kako bi se poboljšalo ukupno poslovno okruženje.

• Poreska politika – je značajna mjera pospješivanja investiranja. Ukoliko se poreska stopa smanjuje dovelo bi do porasta investitora, što bi doprinijelo dovelo bi do porasta investitora, što bi doprinijelo razvoju finansijskog tržišta.

• Alternativni oblici ulaganja – daje mogućnost investitorima da svoja finansijska sredstva plasiraju i u druge vidove ulaganja.

U interne faktore spadaju:

• Portfolio menadžeri – su lica koja su odgovorna za investiranje imovine fonda, primjenu investicione strategije, kao i za svakodnevno upravljanje portfoliom fonda.svakodnevno upravljanje portfoliom fonda.

• Tehnički analitičari – su osobe koje vrše analizu domaćih i stranih preduzeća , analiziraju i proučavaju stanje na tržištu, i pripremaju osnovu u koje hartije od vrijednosti da se vrši ulaganje.

• Prodajna mreža – je ključ uspjeha poslovanja investicionih fondova. Perspektiva i budućnost investicionih fondova u Republici Srpskoj se ogleda da se investicione jedinice nude građanima preko bankarskih šaltera. Sinergija sa bankom je svuda u svijetu trend, pa će tako biti i kod nas, jer će građani svijetu trend, pa će tako biti i kod nas, jer će građani ovaj posao moći da završe na šalterima banaka. Međutim, mnoge banke ne prihvataju da u svojimfilijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika greška, jer na takav način gube potencijalne investitore.

• Baze podataka – upravljanje kapitalom fonda zahtijeva dugoročne vremenske serije u ciljuuspostavljanja adekvatnih analiza podataka i prognoza. Pored podataka o privrednim kretanjima, istorijskim vrijednostima hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovništva imaju značajnu ulogu u o navikama stanovništva imaju značajnu ulogu u investicionom odlučivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu. Ona je preduslovuspješnog predviđanja i pridobijanja investitora.

Problemi sa kojima se suočavaju investicioni fondovi u upravljaju

privrednim društvimaprivrednim društvima

• Investicioni fondovi su se susreli sa nizom problema u upravljanju privrednim društvima (socijalnim i problemima neizvršene restitucije), nasliđenim dugovanjima i zastarjelim poslovnim sredstvima, zastarjelom tehnologijom i znanjima kadrova unutar samih privrednih društva, te suženim tržištem za plasman proizvoda.

• Većina fondova je investirala u jedan dio rizičnih privrednih društava, od kojih su mnoga danas u stečaju ili su prestala da društava, od kojih su mnoga danas u stečaju ili su prestala da postoje. Zahvaljujući baš PIF-ovima, koji su ulagali u loša privredna društva, mnogi su građani na pogrešan način upoznali instituciju investicijskih fondova te su i danas investicijski fondovi za njih nepouzdane i nepoželjne finansijske institucije.

• Čini se da je privrednim društvima mnogo lakše da se zadužuju putem kredita, pa makar i nepovoljnih, umjesto da pokušaju da se finansiraju putem izdavanja obveznica.

• Globalna kriza je izmijenila situaciju na finansijskim tržištima i time uticala na rad investicijskih fondova. Značajan pad cijena i odlivi ulagača umanjili su vrijednost imovine pod upravljanjem.

• Dolaskom financijske krize naglo se povećala averzija investitora prema riziku te se uslijed pada cijena finansijske imovine i povlačenja kapitala, imovina investicijskih fondova bitno smanjila.

• Nesigurnost zbog krize negativno je uticala na povjerenje ulagača, pa su uplate u fondove od strane ulagača fizičkih osoba u jednom periodu 2008. i 2009. gotovo presušile.periodu 2008. i 2009. gotovo presušile.

• U prvim godinama tranzicije poslovanje PIF-ova bilo je zakonski slabo regulisano, što je stvorilo prostor za zlouporabu prava malih akcionara.

• Pogreška je napravljena kada je PIF-ovima dopuštena trenutačna transformacija u zatvorene investicijske fondove bez obveze prethodnog usklađivanja portfelja.

• Nemogućnost vršenja koncentracije vlasništva u većem broju privrednih društava, i otuda manja mogućnost uticaja na korporativno upravljanje, uticala je na nemogućnost isplate dividendi fondova vlasnicima njihovih investicionih jedinica.

• Iz tog razloga nije popularizovana ideja profitabilnog ukupnjavanja sitnog vlasništva, štaviše, neisplaćivanje dividendi, dovelo je do razočarenja u investicione fondove dividendi, dovelo je do razočarenja u investicione fondove mnogih vlasnika njihovih investicionih jedinica.

Cilj investiconih fondova u privrednim društvima

Cilj investiconih fondova u privrednim društvima čije akcije posjedu je povećanje profitabilnosti u tim društvima, odnosno obezbjeđenje u tim društvima, odnosno obezbjeđenje isplata dividende ulagačima.

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE: VLAŠNISTVO,VLAŠNISTVO,

PRAVA AKCIONARA I KONTROLA.

Vlasništvo

Vlasništvo, kao jedan od osnovnih i najvažnijih pojmova, koji se vezuje za vladavinu korporacijom, prvenstveno se odnosi na donošenje esencijalnih odluka u preduzeću. Stiče se kupovinom akcija korporacije.korporacije.

Kada se govori o vlasništvu kao osnovu za upravljanje kompanijom misli se na vlasništvo nad akcijarna sa pravorn glasa.

Akcionari su u prilici da svoje pravo glasa ostvare na skupštini akcionara, gde donose odluke u vezi sa kompanijom.

Prava akcionara prema OECD-ovim principima korporativnog upravljanja

Osnovna prava akcionara su pravo na:

• Sigurne metode registracije vlašnistva,

• Prenos akcija,

• Pravovremeno i redovno dobijanje relevantnih • Pravovremeno i redovno dobijanje relevantnih informacija o kompaniji,

• Učešće i glasanje na generalnoj skupštini akcionara,

• Izbor i izmijenu članova upravnog odbora i

• Udio u dobiti korporacije.

Zatim akcionari imaju pravo da učestvuju i da

budu informisani o odlukama koje dovode do

osnovnih promjena u kompaniji, kao što su:

• Izmjene statuta i/ili osnivačkog akta,

• Odobrenje dodatne emisije akcija,• Odobrenje dodatne emisije akcija,

• Prenos sredstava, kada to ima za rezultat prodaju kompanije.

Zaštita prava akcionara definisana zakonom o privredni društvima RSzakonom o privredni društvima RS

Zaštita akcionar kroz skupštinu

• Pravo glasa na skupštini

• Sazivanje skupštine akcionara

– OECD principi korporativnog upravljanja predviđaju da cenzus za sazivanje skupštine predviđaju da cenzus za sazivanje skupštine akcionara bude 5%.

• Dnevni red skupštine akcionara

• Kvorum

• Donošenje odluka

• Ništavnost odluka skupštine akcionara

Zaštita akcionara kroz predlaganje upravnog odbora

• Sastav upravnog odbora

• Pravo predlaganja kandidata za članove upravnog odbora

Zaštita akcionara kroz kontrolu poslovanja društva

• Pravo na dostupnost finansijskih i drugih izvještaja

• Pravo na dostupnost kopija finansijskih i drugih izvještajadrugih izvještaja

• Pravo na ispitivanje poslovanja društva

• Pravo predlaganja revizora

Zaštita akcionara u slučaju restrukturiranja

• Zaštita u slučaju statusnih promjena (spajanja, pripajanja i podjele)

• Zaštita u slučaju preuzimanja društva

• Zaštita u slučaju restruktuiranja kapitala • Zaštita u slučaju restruktuiranja kapitala (povećanje i smanjenje kapitala)

Sudska zaštita akcionara

• Direktne akcionarske tužbe (individualne i kolektivne)

• Derivatne akcionarske tužbe

Sistem kontrole menadžmenta

Kontrola u privrednim društvima predstavlja proces nadgledanja i kontrolisanja menadžmenta u svakodnevnom poslovanju, kao i kontrola finansijskih izvještaja privrednog subjekta. Može biti:

• Interna revizija - obavlja se unutar samog privrednog

subjekta od strane upravnog odbora

• Eksterna revizija - sprovode je nezavisni eksterni

revizori, koji nisu u vezi sa kompanijom.

Metodologija za projektovanja i uvođenje korporativnog upravljanja uvođenje korporativnog upravljanja

u privrednim društvima

ZAKLJUČAK• Fondovska industrija u Republici Srpskoj ima

značajan potencijal za rast. Posmatramo li situaciju u zemljama regije te u zemljama članicama EU, možemo uočiti da će u dugom roku financijska industrija vjerojatno konvergirati prema nivoima industrija vjerojatno konvergirati prema nivoima dostignutih u EU. To znači da je pred fondovskom industrijom dug put rasta i razvoja, koji će biti usporen povremenim krizama, ali vrlo je vjerojatno da će za 10 godina na našem tržištu biti više (specijaliziranih) fondova te da će imovina pod upravljanjem biti bitno veća nego što je danas.

Investiconih fondova u privrednim društvima čije akcije posjedu zainteresovani su za povećanje profitabilnosti u tim društvima, odnosno obezbjeđenje isplata dividende ulagačima. Jedan od načina za ostvarivanje toga cilje je implementiraju OECD principe korporativnog upravljanja u privrednim društvima u kojima posjeduju akcije.

Daljnji razvoj fondovske industrije u Republici Srpskoj uvelike je ograničen postojećim regulativrnim okvirom. Aktualni Zakonom o investicijskim fondovima je donesen u potpuno drugačijim uslovima od današnjih te ne zadovoljava potrebe brzo rastuće i sofisticirane industrije.