принципи компоновања

Марина Скрињик Ћорић

ПРИНЦИПИ КОМПОНОВАЊА

Подсетимо се:

ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ:

•Линија•Правац•Облик•Величина•Текстура•Валер•Боја

Композиција је распоред ликовних елемената (цртежа, боје, тамно-светлог итд.) у хармоничну целину.

Wassily Kandinsky, Composition IV, 1911.

Ликовни елементи се организују по начелима понављања, хармоније и контраста. Чиниоци су или идентични (понављање), слични (хармонија) или нескладни (контраст). Једина разлика између идентичних фактора је положај у простору. Просторни интервал (празнина) између два предмета има визуелни значај као и предмети (облици). Хармонија је комбинација предмета који су у једном или више елемената слични. У случају хармоније више елемената (линија, облик, величина, боја) говоримо о потпуној хармонији.И контраст може да се односи на неке или све карактеристике. Дисхармонија је комбинација несродних елемената.

Код понављања елемената са истим интервалом настаје монотонија.

Donald Judd, untitled (1969/1982)

Понављање са променом интервала ствара ритам. Ритам је основни вид динамике ликовне форме – он сугерише кретање.

Bridget Riley, Shadow Play, 1990.

Vézelay Abbey (Basilique Ste-Madeleine)

Ритам у архитектури

Claude Monet, Palazzo da Mula, Venice, 1908.

Понављање вертикала исте боје

Понављање облика

Понављање облика

Репетиција (понављање)

Изолован мотив је усамљен, при понављању он се намеће.Понављање сугерише снагу, величину (дефиле вијске, уједначеност покрета, ритам). У сликарству, скулптури, архитектури, графици понављају се елементи: облици, боје, пропорције...

Andy Warhol, Marilyn

• Понављање у једном правцу, као код бордуре (траке)• Понављање у два правца• Понављање декора позадине (неограничено)• Понављање смера као радијација (зракасто), паралелизам и симетрија. Користи се у орнаменталним формама.

У декоративној уметности имамо:

Принципи понављања:

1. Дословно понављање

2. Алтернација (наизменичност)

3. Инверзија (понављање лика супротног смера, као у огледалу)

4. Преклапање

Дословно понављање

Најпростији облик понављања. Користи се за неутралне површине, као што је позадина, за амбалажу, а посебно често при изради папира за увијање и штампаних метражних тканина.

Алтернација (наизменичност)

Наизменичност се оптички боље региструје, јер промена појачава интерес. Јавља се као наизменичност у димензијама, смеру, равнини и пуноћи, једноставности и сложености, у боји, интервалу итд. Алтернација је динамична, ритмична.

Инверзија

Иста форма се понавља као нова варијанта, огледалска слика.

Преклапање

Преклапање обогаћује форму, динамизира је, ствара утисак фантастичног. Предња и задња површина делују сумарно као једна нова и по облику и по боји.

Симетрија и асиметрија у репетицији

транслација рефлексија

изврнута рефлексија

ротација

ГрадацијаГрадација је степеновање или постепен прелаз из једног стања у друго, од једне вредности до друге.Уз помоћ градације постижу се визуелни ефекти простора, растојања, атмосфере, волумена, закривљености или заобљености форме.То је динамички фактор композиције.

Crystal Gradation by Paul Klee, watercolour, 1921.

У уметности, можемо степеновати све просторне факторе.Код линија промене могу да се одвијају у ширини или оштрини, а код правца у савијању.

Код облика, промене се могу одвијати изменама у основним карактеристикама, издужењем или проширењем, а код текстуре променама од глатког ка неравном и обрнуто, или преласком из једне текстуре у другу.

Код валера, промене су у светлини површине, а код боје у хроматичности и топло-хладном.

J.M.W. Turner, Steamer in a Snowstorm, 1842.

Paul Klee, Static-Dynamic Gradation, 1923.

Виктор Вазарели

ЈединствоЈединство означава међусобну повезаност ликовних елемената, повезаност ликовних елемената и принципа компоновања, као и обједињавање две или више ликовних техника.Ликовни елементи се бирају и међусобно уређују по принципима компоновања, а у складу са идејом и садржајем дела.

Пабло Пикасо, Колаж

Јединство се најлакше постиже:

- Груписањем објеката – постављањем истих или сличних у непосредну близину;

-Понављањем (репетицијом) боја, облика,текстура или објеката;

- Континуитетом линија или континуитетом појављивања појединих делова слика, где се један наставља на други.

ДоминантаДоминанта је елемент који чини главни садржај и визуелни центар пажње у ликовној композицији. Она мора бити наглашена у односу на целину композиције. Лик може бити доминантан у величини, облику, боји, тону, положају у композицији и сл.

Доминанта: најистакнутији објекат на слици, објекат са највећом визуелном тежином.Субдоминанта: елемент у другом плану слике.Подређени елемент: елемент са на јмањом тежином у композицији, део позадине или у близини позадине, у трећем плану. 

Доминанта се може постићи обликом, осветљеношћу (контрастом, бојом) или величином.

Равнотежа (баланс)Равнотежа се постиже распоредом елемената у композицији у односу на њихову визуелну тежину.

Равнотежа може бити:- Симетрична- Асиметрична.

Симетрична равнотежаСиметрична равнотежа се јавља када је тежина композиције равномерно распоређена у односу на централну вертикалну или хоризонталну осу или на централну тачку (радијална симетрја).

Хоризонтална (и вертикална) симетрија

Апроксимативна хоризонтална симетрија

Радијална симетрија

Асиметрична равнотежаЈавља се када тежина композиције није равномерно распоређена око централне осе. Објекти различитих величина се доводе у баланс својим визуелним тежинама. Често постоји једна доминантна форма којој равнотежу прави више мањих форми.

Неформална равнотежа- По боји: један тамнији елемент се може уравнотежити са више светлијих елемената.- По правцу: равнотежа се постиже ређањем мањих елемената у једном смеру и постављањем једног већег елемента у супротном смеру.

-Милун Митровић,“Форма и обликовање”- http://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/8872- www.viser.edu.rs/download.php?id=10147