View
277
Download
3
Category
Preview:
Citation preview
ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ
САДРЖАЈИ И ТИПОВИ
ДРЖАВА
• Човек је друштвено биће и он као јединка не може опстати. Људи су од првобитне заједнице до нашег времена живели у различито организованим заједницама.
• У нашим приликама то су: Породица, радна организација, разна удружења, месна заједница, општина, република и федерација.
• Најшира друштвена заједница на Земљи су Уједињене Нације, односно сви лјуди на планети.
• Држава је значајна заједница, коју осим географије, проучавају и друге науке. Географија је проучава зато што свака држава заузима одређен простор настањен одређеним бројем људи.
• Елементи државе, посматрано са политичко-географског аспекта, јесу: територија, народ, географски положај, унутрашње друштвено-политичко уређење, главни град, државна граница и међународни економско-политички односи.
• Територија (простор), под којом се подразумевају рењеф, земљиште, рудно богатство, вода, ваздух – клима и биљни покривач, основни су делови државе.
• На територији становништво обавља скоро све своје делатности и са ње обезбеђује највећи део средстава за живот.
• Територија, односно простор државе је тродимензионалан. Горња граница се налази на 20км изнад нивоа мора, а доња се налази на 5 км испод површине земље.
Географски положај
Физичко-географска компонента
Економско-географска компонента
Политичко географска компонента
Математичко-географска компонента
•Народ је најважнији елемент државе јер је његово постојање услов да постоји држава.
• Економско Географска компонента географског положаја показује да ли се дата држава налази у развијеном или неразвијеном подручју света, да ли је близу индустријских подручја, да ли преко њене територије пролазе важне међународне саобраћајнице итд.
• Политичко-геограсфска компонента географског положаја показује територијални однос дате државе према војним блоковима, ратним жариштима, подручјима политичке стабилности итд.
• Друштвено-политичко уређење зависи од друштвене структуре државе. Под друштвеном структуром подразумевамо социо-класне и социо-политичке односе и стања, затим државно уређење и облик владавине. Социо класна структурапоказује социо-класне односе међу житељима дате државе и њихов глобални ниво социо-економске развијености.
• Социо-политичка показује степем демократичности дате друштвене заједнице, изражене у демократском устројству друштва. Демократско устројство одликује се постојањем и складним функционисанјем тржишне привреде.
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Милиона становника
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
Милиона км2
• Облик државног уређења показује у каквом су односу централни (главни) и локални (нижи) органидржавне власти. Власт централних органа простире се на целу територију државе, а власти локалних органа на један њен део.
• Државе у којима централни органи врше власт у име локалних органа називају се просте државе.
• Децентрализованих држава има више врста. Ако су односи између делова децентрализоване државе уређени на бази равноправности, тада имамо конфедерацију или савез држава и федерацију (савезну државу). У оба случаја поједини делови државе имају већи или мањи степен самосталности.
• У другу групу сложених држава спадају оне које у свом саставу имају неравноправне делове. Те чланице зависе од главног дела државе. Ту спадају протекторати и колоније.
• Колонија је најзависнији облик државе које су економски и политички потпуно обесправљене.
• Протекторати су мање државе под заштитом неке веће државе
Државно уређење
Просте државе Сложене државе
Нераноправне државне чланице
Колонија
Протекторат
Вазална држава
Равноправне државне чланице
Конфедерација
Федерација
• Облик владавине представља начин организовања највишег органа државе, а данас имамо два основна облика владавине –република и монархија.
• Главни град (престоница) је насеље у којем су смештени главни државни органи: Скупштина, влада, председник републике, монарх итд. Главни град најчешће има највише становника у држави и најважнији је економски, културни и здравствени центар.
• Државна граница је линија којом је омеђена територија једне државе.
• Државне границе се, према географској средини у којо се налазе и према обиму промета који се обавља преко њих, деле на затворене и отворене
• Затвореност или слаба прометност граница настаје због лоших политичких односа суседних држава или због постојања природних препрека.
• Државна граница је отворена када су добри политички односи између суседних држава и када граница прелази преко проходног рељефа.
• Државне границе се такође деле на етничке и неетничке.
• Етничка граница раздваја подручја настањена различитим народима. Етничке границе се често поклапају са природним.
• Математичка државна граница је граница која има изглед праве линије. Ових граница има у Сахари, С. Америци и Аустралији.
• Међународни економско-политички односи су битна одлика сваке државе јер једна држава не може опстати изолована од осталих.Државе теже да имају што више добрих и корисних међународних веза.
Питања1. Шта је држава и од којих се политичко
географских елемената састоји?
2. Према величини територије државе се најчешће деле на?
3. Које су 4 компоненте географског положаја државе?
4. Пре распада социјалистичког система постојала су 2 типа држава, која?
5. Шта је централизована, а шта децентрализована држава?
6. Шта је облик владавине?
7. Шта је главни град, а шта државна граница?
Одговори1. Држава је важна друштвена заједница. Састоји се од седам
елемената. То су: територија, народ, географски положај, унутрашње друштвено-политичко уређење, главни град, граница и међународни економско-политички односи.
2. Државе се најчешће деле на велик, средње и мале.
3. Одновне 4 компоненте географског положаја су: математичко-географска, физичко-географска, економско-географска и политичко-граографска.
4. Постојале су капиталистичке и социјалистичке државе.
5. Централизована држава је држава у којима централни органи врше власт у име локалних органа, а децентрализоване државе уређене су на бази равноправности.
6. Облик владавине је начин организовања највишег органа државе – републике и монархије.
7. Главни град је насеље у којем су смештени главни државни органи, а државна граница је линија којом је омеђена територија једне државе.
1. Александар Жијан
2. Немања Богданов
3. Немања Ђурђевић
4. Давид Фејеш
5. Марко Рајковић
6. Бојан Вагић
Recommended