ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ

САДРЖАЈИ И ТИПОВИ

ДРЖАВА

• Човек је друштвено биће и он као јединка не може опстати. Људи су од првобитне заједнице до нашег времена живели у различито организованим заједницама.

• У нашим приликама то су: Породица, радна организација, разна удружења, месна заједница, општина, република и федерација.

• Најшира друштвена заједница на Земљи су Уједињене Нације, односно сви лјуди на планети.

• Држава је значајна заједница, коју осим географије, проучавају и друге науке. Географија је проучава зато што свака држава заузима одређен простор настањен одређеним бројем људи.

• Елементи државе, посматрано са политичко-географског аспекта, јесу: територија, народ, географски положај, унутрашње друштвено-политичко уређење, главни град, државна граница и међународни економско-политички односи.

• Територија (простор), под којом се подразумевају рењеф, земљиште, рудно богатство, вода, ваздух – клима и биљни покривач, основни су делови државе.

• На територији становништво обавља скоро све своје делатности и са ње обезбеђује највећи део средстава за живот.

• Територија, односно простор државе је тродимензионалан. Горња граница се налази на 20км изнад нивоа мора, а доња се налази на 5 км испод површине земље.

Географски положај

Физичко-географска компонента

Економско-географска компонента

Политичко географска компонента

Математичко-географска компонента

•Народ је најважнији елемент државе јер је његово постојање услов да постоји држава.

• Економско Географска компонента географског положаја показује да ли се дата држава налази у развијеном или неразвијеном подручју света, да ли је близу индустријских подручја, да ли преко њене територије пролазе важне међународне саобраћајнице итд.

• Политичко-геограсфска компонента географског положаја показује територијални однос дате државе према војним блоковима, ратним жариштима, подручјима политичке стабилности итд.

• Друштвено-политичко уређење зависи од друштвене структуре државе. Под друштвеном структуром подразумевамо социо-класне и социо-политичке односе и стања, затим државно уређење и облик владавине. Социо класна структурапоказује социо-класне односе међу житељима дате државе и њихов глобални ниво социо-економске развијености.

• Социо-политичка показује степем демократичности дате друштвене заједнице, изражене у демократском устројству друштва. Демократско устројство одликује се постојањем и складним функционисанјем тржишне привреде.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Милиона становника

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

Милиона км2

• Облик државног уређења показује у каквом су односу централни (главни) и локални (нижи) органидржавне власти. Власт централних органа простире се на целу територију државе, а власти локалних органа на један њен део.

• Државе у којима централни органи врше власт у име локалних органа називају се просте државе.

• Децентрализованих држава има више врста. Ако су односи између делова децентрализоване државе уређени на бази равноправности, тада имамо конфедерацију или савез држава и федерацију (савезну државу). У оба случаја поједини делови државе имају већи или мањи степен самосталности.

• У другу групу сложених држава спадају оне које у свом саставу имају неравноправне делове. Те чланице зависе од главног дела државе. Ту спадају протекторати и колоније.

• Колонија је најзависнији облик државе које су економски и политички потпуно обесправљене.

• Протекторати су мање државе под заштитом неке веће државе

Државно уређење

Просте државе Сложене државе

Нераноправне државне чланице

Колонија

Протекторат

Вазална држава

Равноправне државне чланице

Конфедерација

Федерација

• Облик владавине представља начин организовања највишег органа државе, а данас имамо два основна облика владавине –република и монархија.

• Главни град (престоница) је насеље у којем су смештени главни државни органи: Скупштина, влада, председник републике, монарх итд. Главни град најчешће има највише становника у држави и најважнији је економски, културни и здравствени центар.

• Државна граница је линија којом је омеђена територија једне државе.

• Државне границе се, према географској средини у којо се налазе и према обиму промета који се обавља преко њих, деле на затворене и отворене

• Затвореност или слаба прометност граница настаје због лоших политичких односа суседних држава или због постојања природних препрека.

• Државна граница је отворена када су добри политички односи између суседних држава и када граница прелази преко проходног рељефа.

• Државне границе се такође деле на етничке и неетничке.

• Етничка граница раздваја подручја настањена различитим народима. Етничке границе се често поклапају са природним.

• Математичка државна граница је граница која има изглед праве линије. Ових граница има у Сахари, С. Америци и Аустралији.

• Међународни економско-политички односи су битна одлика сваке државе јер једна држава не може опстати изолована од осталих.Државе теже да имају што више добрих и корисних међународних веза.

Питања1. Шта је држава и од којих се политичко

географских елемената састоји?

2. Према величини територије државе се најчешће деле на?

3. Које су 4 компоненте географског положаја државе?

4. Пре распада социјалистичког система постојала су 2 типа држава, која?

5. Шта је централизована, а шта децентрализована држава?

6. Шта је облик владавине?

7. Шта је главни град, а шта државна граница?

Одговори1. Држава је важна друштвена заједница. Састоји се од седам

елемената. То су: територија, народ, географски положај, унутрашње друштвено-политичко уређење, главни град, граница и међународни економско-политички односи.

2. Државе се најчешће деле на велик, средње и мале.

3. Одновне 4 компоненте географског положаја су: математичко-географска, физичко-географска, економско-географска и политичко-граографска.

4. Постојале су капиталистичке и социјалистичке државе.

5. Централизована држава је држава у којима централни органи врше власт у име локалних органа, а децентрализоване државе уређене су на бази равноправности.

6. Облик владавине је начин организовања највишег органа државе – републике и монархије.

7. Главни град је насеље у којем су смештени главни државни органи, а државна граница је линија којом је омеђена територија једне државе.

1. Александар Жијан

2. Немања Богданов

3. Немања Ђурђевић

4. Давид Фејеш

5. Марко Рајковић

6. Бојан Вагић