Organizaciona struktura energetskih preduzeća

Organizaciona struktura ima poseban značaj i uticaj na samu politiku formiranja cene električne energije

na koji način pojedine zemlje kroz organizaciju elektroprivrednih preduzeća pokušavaju da izvuku maksimalnu korist iz funkcionisanja elektroenergetskog sistema;

kakvi su sve komercijalni (tržišni) odnosi zastupljeni između elektroprivrednih segmenata i kako su oni regulisani

prednosti i nedostatke različitih organizacionih struktura

Organizaciona struktura Pod organizacionom strukturom podrazumevaju se institucije i

veze koje postoje između delova u vertikalnom (segmenti, funkcije) i horizontalnom smislu (preduzeća).

Organizaciona struktura elektroprivrede rezultat je delovanja velikog broja tehnoloških, tehničkih, ekonomskih i političkih faktora u jednom dugom roku

Visok stepen vertikalne i horizontalne integrisanosti je dugoročna karakteristika elektroprivrede

Takav stav i pristup elektroprivredi je u najvećoj meri posledica postojanja ekonomije obima i ušteda koje po tom osnovu nastaju ukoliko postoji jedinstveno preduzeće, zatim složenosti procesa planiranja, razvoja i upravljanja sistemom, kao i činjenici da je mnogo lakše komercijalne veze između preduzeća zameniti internim rukovođenjem

Modeli organizacione strukture

model vertikalno i horizontalno integrisanog monopola Poslovanje ovih preduzeća strogo je regulisano, pogotovo u delu cena, tarifa i

investicione izgradnje, i ne postoje komercijalni odnosi između pojedinih elektroprivrednih segmenata

kooperativni model – model jednog kupca karakteriše postojanje većeg broja proizvođača električne energije koji moraju, na

osnovu ugovornog odnosa, svoju energiju prodati jedinom kupcu Ovako postavljen model dozvoljava u izvesnoj meri ograničenu konkurenciju, koja

se pre svega ogleda u sledećem: konkurencija proizvodnih kompanija prilikom izgradnje novih kapaciteta; inicijativa za smanjenje troškova je uvedena na taj način što se priznaju

standardizovani troškovi a ne aktuelni koje preduzeća ostvaruju; postoji sloboda da veliki industrijski potrošači i distributivne kompanije same

biraju snabdevača električnom energijom i to putem zaključivanja dugoročnih ugovora.

tržišni model slobodan pristup po nediskriminatornim uslovima prenosnoj i distributivnoj mreži; prevencija da dominantan proizvođač električne energije ne formira cene na način koji

ne odgovara u punoj meri samim troškovima proizvodnje; ukidanje monopolskih prava na snabdevanje određenih grupa potrošača; dispečing na bazi cenovnih ponuda proizvođača umesto na osnovu marginalnih

troškova proizvodnje;

Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne integracija

Vertikalna integracija nastaje po osnovu svojine ili ugovora Vertikalna integrisanost je svojstvo elektroprivrede od samih njenih početaka veza između proizvodnje i prenosa, ili se tome pridodaje i distributivna

funkcija Veza između proizvodnje i prenosne mreže

zajedničko vlasništvo nad ove dve funkcije omogućava minimizaciju troškova vertikalno integrisana proizvodnja i prenos uprošćuju komercijalnu vezu

između investicionih ulaganja u proizvodne kapacitete i povraćaja tih sredstava od strane potrošača

Pitanje minimizacije troškova u uslovima zajedničkog funkcionisanja ova dva sistema se svodi na pitanje lokacije proizvodnih kapaciteta

tri glavna modela za planiranje izgradnje elektroenergetskog sistema:

model vertikalne integracije; kooperativni model, u kome su prenosne organizacije te koje koordiniraju izgradnju

novih kapaciteta; tržišni model, u kome prenosne organizacije teže da ostvare simultanu optimizaciju

proizvodnih i prenosnih troškova putem cenovnih signala.

Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne integracija

Veza između proizvodnje i distribucije pojednostavljenje i osiguranje povraćaja uloženih

sredstava u proizvodne kapacitete investiciono planiranje postupci u slučaju hitnih intervencija vezanih za

snabdevanje potrošača Proizvodna i distributivna delatnost su

najčešće razdvojene Transparentnost Pritisak na smanjenje distributivnih troškova Pritisak na smanjenje proizvodnih troškova Postojanje prirodnog monopola u delu distributivne

funkcije, što nije slučaj sa proizvodnom.

Horizontalna integracija

Pod horizontalnom integracijom podrazumevamo povezanost preduzeća u okviru iste funkcije Planiranje izgradnje novih kapaciteta Ekonomija obima

ekonomija obima kod pojedinačnih elektrana marginalna rezerva Faktor iskorišćenja snage koordinacija održavanja

Restruktuiranje određene promene u načinu organizovanja kao i u

vlasničkoj strukturi Vertikalna dezintegracija je bila neophodna kako bi se

razdvojile delatnosti kod kojih je moguće uvesti tržište i konkurenciju od onih kod kojih je prisutan prirodni monopol

Kao posledica ovakvih intencija da se uvede konkurencija među proizvođače električne energije na jedinstvenom evropskom području, došlo je do ubrzanja procesa horizontalne integracije

Sastavni deo procesa restruktuiranja je i stvaranje pretpostavki za međunarodnu razmenu električne energije

dva glavna razloga za poslovanje unutar interkoneksionog sistema: potreba za manjim ulaganjima u izgradnju novih elektrana, i smanjenje operativnih troškova

VLASNIČKA STRUKTURA Oblici svojinske strukture koji su bili dominantni i

najvećem broju zemalja nakon Drugog svetskog rata, su se drastično modifikovali kako bi se prilagodili novim promenama na tržištu i političkim inicijativama preuzetim od strane pojedinih država

U zavisnosti od stepena dostignutog razvoja eletroenergetskog sistema, struktura elektroprivrednih preduzeća kao i oblici vlasništva nad njima su evuluirali od privatnog ka javnom, da bi u poslednjih nekoliko godina ponovo bio zastupljen trend povratka svojine nad elektroprivrednim preduzećima u privatne ruke

U elektroprivredi je veoma teško napraviti precizna razgraničenja po osnovu tipova vlasništva - javlja se unakrsno vlasništvo

Oblici svojine U zavisnosti od strukture vlasništva i

oblika svojine nad elektroprivrednom delatnošću, zemlje možemo klasifikovati u tri grupe: Prvu grupu čine zemlje u kojima je

dominantno državno vlasništvo Drugu grupu čine zemlje sa mešovitim

vlasništvom U treću grupu spadaju zemlje u kojima

dominira privatni kapital

Državno naspram privatnog vlasništva Izbor između ove dve alternative prevashodno

zavisi od stanja i razvoja ove industrije Koji su to uslovi neophodni da bi privatni

investitori bili zainteresovani i spremni da ulože svoj kapital u ovu oblast

Slučaj sa Britanskom industrijom uglja u međuratnom periodu

Pored određenih prednosti koje nudi državno vlasništvo nad elektroprivredom, postoje i određeni negativni efekti koji se pre svega manifestuju u rastućoj neefikasnosti u delu investicione izgradnje, proizvodnih troškova, cenama kao i u broju zaposlenih

Koorporativni model Korporatizacija je zamišljena kao način povećanja efikasnosti

poslovanja u proizvodnji električne energije bez prethodnog transfera sredstava ili celog preduzeća u privatan sektor

On omogućava upravljačkoj strukturi preduzeća da posluje na principima na kojima posluju i privatne firme, daje im slobodu inicijative i mogućnost ostvarivanja finansijskih ciljeva

Mere koje najčešće ovakva orijentacija podrazumeva su sledeće:

razdvajanje elektroprivrednih funkcija, pogotovu proizvodne od prenosne i distributivne u kojima postoji prirodni monopol

podsticanje konkurencije u proizvodnom delu njenom dezintegracijom na više proizvodnih kompanija

uvođenje spot tržišta na kome će konkurisati različiti proizvođači električne energije

dozvola privatnim investitorima da ulažu u nove kapacitete novi sporazumi bi trebali da dozvole slobodan pristup prenosnoj

mreži

Privatizacija Dva osnovna razloga :

Povećanje efikasnosti Budžetska ograničenja i velika zaduženost

Proces privatizacije nailazi i na značajne političke i institucionalne prepreke:

ekonomski nacionalizam i želja da se u što većoj meri kontroliše industrija postojanje različitih oblika subsidarija, pogotovu kroz cene pojedinim kategorijama potrošača;

suprostavljanje od strane upravljačkih struktura u državnim preduzećima kao i sindikalnih organizacija

zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na pouzdanost snabdevanja kao i na ukupnu energetsku politiku u kontekstu opredeljenja za pogonska goriva.

u pojedinim slučajevima to je nedostatak odgovarajuće zakonske osnove za sprovođenje ovog procesa

Modeli privatizacije U praksi su se izdvojila četiri osnovna modela

privatizacije: Prvi model podrazumeva privatizaciju vertikalno

integrisanog monopola Drugi model podrazumeva da se delimično ili u

potpunosti ograničava pravo postojećih subjekata nad raspolaganjem novh proizvodnih kapaciteta

Treći model predstavlja razradu drugog modela i podrazumeva uvođenje prava na slobodan pristup prenosnoj i/ili distributivnoj mreži

Četvrti model podrazumeva vertikalnu dezintegraciju i uvođenje konkurencije u proizvodnju i prodaju