Lideri reformi

Izrael i Srbija

Sir Paul Judge

6

Skupština Alijanse izabrala je 18. aprila novi Upravni odbor od devet članova

Ambasador Yossef Levy: Imate mnogo prednosti, ali i komplikovanu birokratiju

Predsednik Britansko-srpske privredne komore: Intereso-vanje britanskih investitora za Srbiju veće nego ikad

str.

vesti iz Naled-a

broj 1 | juN 2013.

TEMA BROJA

Regulatorni indeks Srbije

3D intervju

Opština Golubac

kako oCeNjujemo rad vlade

svi delimo iste lokalNe probleme

Grad tvrĐava Na duNavu

partNeri za uspeh

Naled iNtervju

Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji36

17str.

str.

KVARTALNI MAGAZIN NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK

WWW.Naled-serbia.orG

ISS

N 2

33

4-8

40

2

2 Sinergija

3jun 2013 |

IZDAVAČNacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbijat: 011 33 73 063, f: 011 33 73 061, e: naled@naled-serbia.orgwww.naled-serbia.org

DIREKTORVioleta Jovanovićvioleta_jovanovic@naled-serbia.org

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMilica Stefanovićmilica_stefanovic@naled-serbia.org

IZVRŠNI UREDNIKIvan Radakivan_radak@naled-serbia.org

DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPUDizajn biro Beograd

SARADNICIJelena Bojović, Tom Thorogood, Dušan Vasiljević, Aleksandra Galić, Milica Mandić, Jovana Ćirić

ADVERTAJZINGDubravka Tomićdubravka_tomic@naled-serbia.org

ŠTAMPACicero

CIRKULACIJA1.500

NASLOVNA STRANATitan cementara Kosjerić

Dragi prijatelji NALED-a i lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji. Pred vama je prvi broj našeg novog magazina Sinergija, koji će ubuduće na svaka tri meseca donositi

zanimljive priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investici-ja i lokalne administracije. Tema prvog broja tiče se svih nas – i građana, i privrede i opština. Svima je u interesu, ali ipak istinski ga razumeju i podržavaju samo najbolji. Kad nas iznenadi neki novi put ili most, kada naš kraj, park ili ulica zablista u novom ruhu, kada se otvori nova fabrika i zaposli nove ljude, kada fi rma u kojoj radi-mo širi svoje poslovanje, kada se privreda brine o svojoj lokalnoj zajednici i lokalna zajednica o svojoj privredi, kada su propisi jasni i pravila poznata, kada su građani zadovoljni... Sve je to život u svom najboljem izdanju. I sve je to lokalni ekonomski razvoj. Naša tema.

impresum reČ uredNika

UVoD U TeMU BRoja5 Vladan Atanasijević, predsednik UO NALED-a

VeSTi6 Novo iz NALED-a10 Servisne informacije

U SiNeRGiji12 Jelena Bojović, NALED:

Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji14 Tom Th orogood, UNDP: Pravac lokalnog razvoja16 Test: Koliko zapravo znate o LER-u?

RaZGoVoR Sa...17 Sir Paul Judge, predsednik Britansko-srpske

privredne komore20 Ramon Weidinger, generalni direktor kompanije

Coca-Cola Hellenic Srbija22 3D intervju: Vršac, Bambi i Grupa 484

pRiVReDa24 U poseti Imleku26 Priča o uspehu: Titan cementara Kosjerić

ZaKoNoDaVNi oKViR28 Izveštaj o statusu reformi30 Pitajte KA DA: Uplata poreza i doprinosa na zarade

LoKaLNa SaMoUpRaVa32 Upoznajte opštinu Golubac

paRTNeRi Za USpeH34 Predstavljamo zemlju: Izrael37 Yossef Levy, ambasador Izraela u Srbiji38 Predstavljamo projekat: Regulatorni indeks Srbije39 Članovi NALED-a

Milica Stefanović,glavni i odgovorni urednik

8

32

20

Sadržaj

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд33

SINERGIJA : kvartalni bilten Nacionalnealijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavnii odgovorni urednik Milica Stefanović. -2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska30/VII) : Nacionalna alijansa za lokalniekonomski razvoj (NALED), 2013- (Beograd :Cicero). - 27 cm

TromesečnoISSN 2334-8402 = SinergijaCOBISS.SR-ID 199171340

Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – kvartalni magazin NALED-a”

Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje magazina SINERGIJA, prijavite se na www.naled-serbia/magazin

L I D E R I N A C I O N A L N E A L I J A N S E Z A L O K A L N I E K O N O M S K I R A Z V O J

Veletržnica Beograd, Autoput bb, 11000 Beograd, Srbija011 715 84 80, info@veletrznica.co.rswww.veletrznica.co.rs

mislite na

VELIKO investirajte u

VELETRŽNICUVoće, povrće, meso, riba, cveće – novi sistem trgovine

Premijum lokacija i tržište – 18 ha uz autoput i aerodrom

Do 12% povraćaj na investiciju, 50% niža cena zakupa

budite prvi u srbiji i reGioNu!

5jun 2013 |

Ma kojim poslom se bavili, svi mi negde radimo i živimo. I svi želimo da nam radno i privatno okruže-

nje bude prijatno, da imamo uslove koji nam omogućavaju kvalitetan život i poslovanje. Da imamo sve sadržaje koji povoljno utiču na naše radno okruženje, ali i na kvalitet života. Na žalost, nemaju sve opštine i gradovi povoljnu geografsku lokaciju, prirodne resurse, niti tu srećnu okolnost da su administrativni centri ne-kih od regija u Srbiji, pa da se prihodi od taksi sami od sebe slivaju u lokalni budžet... Ali zato sve lokalne samouprave treba da imaju svest o sledećem: Koje su specifičnosti i komparativne prednosti njihove lokalne samo-uprave? Šta mogu da urade kako bi popravile kvalitet života i rada u svojoj zajednici? Kako da naprave plan i program lokalnog ekonomskog razvoja? Kako da dođu do novih investicija i radnih mesta? Jedna od uloga NALED-a je da kroz proces certifikacije osposobi lokalne samouprave da bolje razumeju svoju poziciju i načine kako da je unaprede, da prepoznaju svoju posebnost i

na njoj grade svoju budućnost, da unaprede po-slovnu klimu i okruženje u najboljem interesu svojih građana i privrede. Ta uloga nije uvek prijatna i ponekad nailazi na nerazumevanje, kako na državnom tako i na lo-kalnom nivou. Poslednji primer je NALED-ova analiza parafiskalnih nameta, čiji je jedini cilj bio da rastereti privredu nepotrebnih dažbina kako bi mogla da raste i razvija se, i donese lo-kalnim samoupravama nova radna mesta i pri-hode od poreza. U ovom, kao i u svim drugim slučajevima, NALED nije na strani pojedinač-nih interesa jedne ili druge grupe. NALED je na strani lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji, koji se može pokrenuti jedino ako privreda, opštine i građani rade zajedno, i uvažavaju jedni druge kako bi pronašli kompromisna, održiva rešenja koja dugoročno vode prosperitetu. Mi se trudimo da objektivno prikažemo kakvo je stvarno stanje privrednog ambijenta u Srbiji, i da ponudimo rešenja kako da se to stanje popravi. Naš cilj nije da ulepšavamo stvarnost, već da utičemo da ta stvarnost postane bolja. To je jedini način da idemo napred.

uvod u temu broja Vladan Atanasijević, predsednik UO NALED-a

6 Sinergija

vesti

Novi Upravni odborU dalju borbu za reforme privrednog ambijen-ta i lokalni ekonomski razvoj NALED ulazi sa novim snagama. U Kamenoj sali Ministarstva finansija i privrede, 18. aprila održana je Skup-ština Alijanse na kojoj su članovi izabrali novi Upravni odbor, koji će od ove godine imati devet članova – 5 iz privrede, 3 iz lokalnih samouprava i jednog iz NVO sektora. NALED će u naredne dve godine predvoditi Vladan Atanasijević, direktor u kompaniji Asseco SEE kao predsednik UO, Ramon Weidinger, ge-neralni direktor Coca-Cola Hellenic, Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca i Ana Brnabić, izvršni direktor Pexim fondacije kao potpred-sednici i ostali članovi UO: Mihailo Janković, generalni direktor kompanije Knjaz Miloš, Miroslav Miletić, generalni direktor Bambija, Ernst Bode, generalni direktor Meser Tehno-gasa, Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora, Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot. Svečanom proglašenju članova novog UO prisustvovali su ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, šef Delegacije EU u Srbiji Vincent Degert, direktorka misije USAID u Srbiji Susan Fritz i sekretar za ekonomsku saradnju Ambasade SR Nemačke, Christophe Eichen. Skupština je imenovala i članove Nad-zornog odbora u kojem ostaju Dragan Đuri-čin, predsednik Deloitte-a, Borislav Miljanović, direktor agencije Represent Communications i Vladimir Milovanović, generalni direktor Ener-goprojekt holdinga, a novi članovi su Svetlana Tolmacheva, predsednica Izvršnog odbora ProCredit banke i gradonačelnik Niša Zoran Perišić. Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović uručila je priznanja članovima pret-hodnog UO za dugogodišnji doprinos razvoju Alijanse – Vladimiru Čupiću, Toplici Spasojevi-ću i Vladanu Maksiću, a ista priznanja zaslužili su i Ivana Veselinović i Neven Marinović.

Dva predloga za izmenu Zakona o raduJedna od najvećih reformi koja nas očekuje u 2013. svakako će biti izmena Zakona o radu. Kako postojeći propis nije doneo očekivane efekte već je, nažalost, dopri-neo i smanjivanju broja zaposlenih u Srbiji, NALED se aktivno uključio u posao predlaganja neophodnih izmena. Naša asocijacija član je radne grupe koja razma-tra šta je sve neophodno promeniti. U tom pravcu NALED je pripremio dve stručne analize sa predlozima za reformu sistema otpremnina, kao i rada na određeno vre-me. Kada je reč o reformi sistema otpremnina predlažemo da se isplata otpremnine ograniči samo na period koji je radnik proveo kod poslodavca koji ga je proglasio za tehnološki višak, a ne na sve godine radnog staža. Kod rada na određeno vreme, NALED predlaže da se ograniči na maksimalno 36 meseci, a da se izmenom pore-ske politike dodatno destimuliše zapošljavanje na određeno. Prepreke koje aktuelni Zakon o radu postavlja poslodavcima utiče da radnicima u nedogled produžavaju ugovor na određeno, a o zapošljavanju starijih osoba na birou i ne razmišljaju u strahu da će morati da im isplate velike otpremnine ukoliko više ne budu imali potrebu za njihovim angažovanjem. Tako je veliki broj građana ili u nezavidnoj i neizvesnoj poziciji ili ne mogu da dođu do radnog mesta pa im je jedini izlaz rad u sivoj zoni bez mnogo prava.

Nova Varoš, Kula i Odžaci položili za certifikatU prvom kvartalu 2013. još tri lokalne samouprave stekle su status opština sa povoljnim po-slovnim okruženjem – Nova Varoš, Odžaci i Kula. Time se broj certifikovanih opština popeo na 27 od kojih su neke već postale kandidati za recertifikaciju – poput Loznice i Kragujevca koji su prvi uspešno prošli i taj ponovljeni test! Nova Varoš ostvarila je visok rezultat u ispu-njavanju postavljenih kriterijuma - 92,1%. Kula je postigla ispunjenost kriterijuma od 83,9%, a Odžaci 84,6%. Uspeh ove tri lokalne samouprave kroz koje ne prolazi važan koridor niti su blizu velikih gradova predstavlja dobar primer i drugim sličnim opštinama da je bez obzira na geografski položaj potrebno raditi na unapređenju poslovnog ambijenta i administrativnih procedura. Dosadašnji rezultati u privlačenju investicija pokazuju da pozicija opštine nije od presudnog značaja već zalaganje opštinskog rukovodstva, veliki rad na unapređivanju proce-dura i proaktivna potraga za investitorima.

7jun 2013 |

Kako ocenjujemo rad Vlade Nijedna Vlada Srbije više neće imati prostor da na svoj način interpretira učinak u izgradnji boljeg poslovnog ambijenta jer od sada na njih motri – Regulatorni indeks Srbije (RIS). Ovaj novi instru-ment za objektivno merenje rada Vlade koji je osmislio NALED u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja, predstavljen je u januaru na veoma posećenoj konferenciji u Danas konferens centru. Prema RIS-u, rad jedne i druge Vlade u 2012. zaslužio je svega 31,7 poena od maksimalnih 100. Kako bi i „na terenu“ dobio potvrdu valjanosti RIS-a, NALED u saradnji sa agencijom Ipsos stratedžik marketing na svaka tri meseca anketira privrednike iz cele Srbije kako oni vide regulatorno okruženje. Stavovi privrede i rezultati RIS-a podudaraju se u visokom pro-centu (85%) što pokazuje da smo ispunili jednu od najvažnijih misija asocijacije – obezbeđivanje efikasne kontrole rada izvršne vlasti. Prema istraživanju, privrednici smatraju da je Vlada u prvom kvartalu ove godine radila lošije nego u prehodnom, s obzirom na to da je veći broj ministara do-bio nižu ocenu ili zadržao istu dok su samo vicepremijer Aleksandar Vučić (prosečna ocena 4,3) i ministar Mlađan Dinkić (prosečna ocena 3) bolje ocenjeni za odgovornost u radu.

JPP kao ključ održivog razvojaEvropska unija u protekle dve decenije uložila je više od 250 milijardi evra u infrastrukturu i razvoj komunalnih usluga putem javno-privatnih partnerstava što pokazuje da je to jedan od dobrih i ispravnih načina da se podigne konkurentnost i nivo zaposlenosti na lokalu, kao i da se obezbede adekvatni uslovi za život i rad građana i privrede. Srbija je tek 2011. dobila savremeni Zakon o JPP koji sada daje pravi okvir za razvoj projekata u toj oblasti. Međutim, interesovanje lokalnih samouprava i dalje je skromno. Tim povodom NALED je u saradnji sa USAID Projektom održivog lokalnog razvoja pokrenuo projekat „Javno-privatno partnerstvo – ključ održivog razvoja“ u koji su uključene 32 lokalne samouprave. Cilj projekta je motivisanje opštinskih uprava da identifikuju koje bi projekte mogli da realizuju putem JPP i da učestvuju na konkursu za najbolju JPP ideju. Osam najboljih opština dobiće tehničku podršku NALED-a za us-postavljanje lokalnih timova za realizaciju JPP i izradu akcionih planova za sprovođenje projekata u delo. U novembru, NALED i USAID će organizo-vati investitorsku konferenciju na kojoj će lokalne samouprave imati priliku da se povežu sa zainteresovanim privatnim partnerima.

Novo iz NALED-a

Studija o parafiskalnim nametima koju je prošle godine pripremio NALED, dala je značajne rezultate u smanjivanju op-terećenja koje privreda trpi zbog brojnih naknada i taksi. Osim što je Vlada Srbije nedugo po formiranju prihvatila naše predloge i ukinula 138 parafiskalnih nameta odnosno taksi, u isto vreme se obavezala da će oblast naknada reguli-sati jednim zakonom. U prvom kvartalu objavljen je Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. NALED je tim povodom, u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede i USAID Projektom za bolje uslove poslovanja, u beogradskom hotelu Hajat organizovao prvi okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona. Predstavnici kompanija, opština i NVO iz članstva NALED-a imali su priliku da kroz otvoreni razgovor sa Milicom Bisić, savetnicom u Ministarstvu finansija i pri-vrede, identifikuju problematična mesta u Nacrtu zakona i ponude drugačija reše-nja. Po završetku rasprave, svi komentari i predlozi su dostavljeni Ministarstvu u pisanoj formi, a NALED će nastaviti da prati proces usaglašavanja teksta zakona i uticati da budu usvojeni predlozi koji će zaista doneti rasterećenje privredi.

Sve naknade na jednom mestu

8 Sinergija

Elektronska prijava porezaNa radnom ručku sa članovima NALED-a, di-rektor Poreske uprave Ivan Simič najavio je da će od 1. jula sledeće godine biti uvedena obaveza elektronske prijave poreza za sve. Prema njegovim rečima, od početka godine podneto je oko 110.000 prijava poreza, od čega je samo 2,7% podneseno elektronskim putem, sve ostalo je bilo preko šaltera. Uvođenje digitalnog sertifikata bi znatno olakšalo prijavu poreza, pa je Simič uputio poziv svim privrednicima da ukoliko još uvek nisu prešli na ovakav način potpisivanja to urade što pre. Tim pre što je zakonom predviđeno da pečat više nije obavezan. Simič je napomenuo da prelazak prijave poreza sa šalterskog na elektronski način ne znači gubitak radnih me-sta u filijalama Poreske uprave širom Srbije. Na kraju je podsetio da će početkom naredne godine biti usvojena NALED-ova preporuka iz Sive knjige – da se porezi i doprinosi uplaćuju samo na jedan račun, što će značajno dopri-neti rasterećenju privrede.

Sledeća investiciona destinacija: SrbijaTreću godinu zaredom beogradski aerodrom promoviše najbolje iz Srbije – opštine i gradove sa povoljnim poslovnim okruženjem. Ovu jedinstvenu kampanju za promociju investicija pokrenuli su NALED i Aerodrom Nikola Tesla još 2010. i do danas su 23 lokalne samo-uprave dobile priliku da na ovaj način predstave svoje privredne potencijale pred više od 6 miliona putnika! U februaru 2013. lansiran je treći krug kampanje pod sloganom „Sledeća investiciona destinaci-ja: Srbija“. Sedam certifikovanih opština i gradova među kojima su Paraćin, Užice, Kruševac, Vršac, Zrenjanin, Novi Sad i Sombor promovisaće u narednih godinu dana prehrambenu, hemijsku, metalo-prerađivačku, građevinsku i farmaceut-sku industriju uz podršku sedam velikih kompanija koje sa uspehom posluju na lokalu – Holcim, Valjaonica bakra Sevojno (East Point), Henkel, Fresenius Medical Care, Dijamant, Ujedinjene piva-re Srbije (Heineken) i Somboled (Lacta-lis). Na otvaranju kampanje, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović i pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski, potpisali su Sporazum o sarad-nji sa NALED-om na daljoj promociji op-ština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Iako je naša zemlja od promena 2000. godine privukla značajan obim investicija, nijedna državna institucija nema sveobuhvatnu evidenciju dosadašnjih ulaganja. Često se i metodo-logija evidentiranja investicija razlikuje od organa do organa. Rešili smo da budemo pioniri u ovom poslu – nakon obimnog zadatka prikupljanja i razvrstavanja podataka dobijenih iz više izvora nastala je prva Baza stranih investicija, koja je dostupna na veb sajtu NALED-a. Za početak, baza sadrži podatke o 200 najznačajnijih stranih kompanija koje su u proteklih 13 godina uložile preko 16 milijardi evra u našu zemlju. Najveći broj ulaganja registrovan je u automobilskoj industriji (21), prehrambenoj (19), bankarstvu i osiguranju (15) i građevin-skoj industriji (14). U prvih 10 gradova i opština po broju privučenih investicija čak je sedam dobitnika NALED-ovog certifikata o povoljnom poslovnom okruženju (Inđija, Novi Sad, Subotica, Stara Pazova, Niš, Zrenjanin i Pirot). Baza je od objavljivanja u februaru izazvala veliku pažnju javnosti i NALED je redovno ažurira novim podacima o investicijama.

Prva on-line baza stranih investicija

vesti Novo iz NALED-a

9jun 2013 |

(g)radI Se! Presek najvažnijih stranih investicija od početka 2013.Prema podacima NBS-a, u 1. kvartalu 2013. godine, neto priliv direk-tnih stranih investicija (SDI) u našu zemlju iznosio je 155,3 mil EUR. Najviše se investiralo u oblasti fi nansijskih usluga - 29,5%, trgovine na veliko - 27,1%, proizvodnje pića - 14,6% i građevinarstva - 12,9%.

Kompanija Holcim Srbija otvorila fabriku betona u Dobanovcima. Vrednost investicije: 2 mil EURDanska kompanija Grundfos otvorila fabriku u Inđiji. Vrednost investicije: 50 mil EURSloboda u Čačku otvorila novi pogon artiljerijske municije. Vrednost investicije: 5,5 mil EUR Kompanija Continental Wind Partners CWP dobila dozvolu za gradnju prvog vetroparka na teritoriji opštine Kovin. Vrednost investicije: 300 miliona EURKompanija Fresenius Medical Care pokrenula u Vršcu treću proizvodnu liniju medicinske opreme, i zaposlila 112 novih ljudiZahvaljujući kompaniji U.A. Aribolt koja je otvorila novi pogon za proizvodnju ženskih čarapa u Kruševcu posao je dobilo 100 radni-ka. Vrednost investicije: više od 5 miliona EURSlovenačka kompanija Gorenje otvorila je u Valjevu novu fabriku rashladnih uređaja. Vrednost investicije: više od 21 mil EUR Gorenje zajedno sa Panasonic-om otvara u Zaječaru fi rmu za proizvodnju rashladnih aparata. Vrednost investicije: 70 mil EURNova fabrika konditora, kompanije Benlian foods u Nišu, donela posao za 100 radnika Italijanska kompanija za izradu sintetičkih prediva - Fulgar uložila je 2 miliona EUR u izgradnju nove hale čime će postojeći kapaciteti biti uvećani 40%, a posao dobiti 100 radnikaProizvođač građevinskog materijala Domino otvorio je prodajni centar u Kikindi. Vrednost investicije: 800.000 EUR

Očekivane investicije u 2013. Kompanija Messer Tehnogas uložiće više od 20 mil EUR u novu fabriku kiseonika u Boru Siemens će u naredne tri godine uložiti 10 mil EUR u proizvodnju u fabrici u Subotici čime će biti obezbeđen posao za 230 radnikaSwarovski u junu 2013. počinje gradnju fabrike u Subotici koja će doneti posao za 550 radnikaKompanija Gucci inestira 6 mil evra u pogon za proizvodnju kožne galanterije u Rumi, gde će biti zaposleno 120 radnika. Naftna industrija Srbije (NIS) u Pančevu počinje izgradnju termo-elektrane/toplane na gas. Vrednost investicije: 182 mil EURDo kraja 2013. u Loznici će u novim pogonima kompanije Golden Lady posao dobiti 200 radnikaOko 1.100 ljudi u Staroj Pazovi dobiće posao u pet kompanija koje pokreću poslovanje u ovoj opštini - Milšped, EyeMaxx, Streit Group, Sika, Quattro houses Do 2016. u Despotovac će gradnjom termolektrane od strane tur-ske kompanije Teknotes biti uloženo 700 mil američlih dolaraKompanija Elixir Group će do septembra 2013. uložiti u Šapcu u fabriku đubriva 30 mil EUR Panonka iz Sombora ulaže 1,5 mil EUR u novi pogon prerade hrane Pokretanjem proizvodnje kompanije Čipsi Vej u Čačku će 130 ljudi dobiti posao Nemačka kompanija MC Bauchemie uložiće u Sremskoj Mitrovici više miliona evra u izgradnju postrojenja za proizvodnju aditiva za beton

10 Sinergija

Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i iskoristite mogućnost za besplatnu promociju u poslovnoj javnosti Srbije

www.naled-serbia.org/berza

Ponude na naled berzi - (p)opusti se na akciji

Paketi za organizaciju događaja u hotelu hyatt RegencyPOPUST: 10% SUPER POPUST ZA PRVIH 5 ČLANOVA KOJI SE JAVE NALED-U: 15% Važi do 31. decembra 2013.

Hyatt Regency Beograd, hotel sa ***** zvezdica koji je udaljen samo 5 minuta vožnje od centra grada, osim luksuznih soba i apartmana, ali i raskošnih sadržaja, pruža i usluge organizovanja poslovnih sastanaka ili konferencija, kao i personalizovanih catering servisa. Paketi za organizaciju događaja podeljeni su u tri kategorije: express, poludnevni i dnevni. Express paket obuhvata postavku sale za sastanke, dvočasovnu kafe pauzu, standardnu AV opremu i kablovski internet po ceni od 25 EUR po osobi (minimum 15 učesnika/2 sata). U po-ludnevni paket od 35 EUR po osobi (minimum 15 učesnika) uračunata je postavka sale za sastanke, jedna jutarnja ili popodnevna kafe pauza, ručak, standardna AV oprema i kablovski internet. Treći paket jeste dnevni u koji je po ceni od 45 EUR po osobi (za minimum 15 učesnika) uračunata postavka sale za sastanke, jutarnja i popodnevna kafe pauza, ručak, standardna AV oprema, kablovski internet.

Oglasni i PR prostor POPUST: 10% Važi do 31. jula 2013. Dnevni list Danas, korporativni član Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Project Syndi-cate nudi popust svim članovima i partnerima NALED-a za oglasni i PR prostor. Danas, dnevni list sa nacionalnom pokrivenošću jedan je od retkih dnevnih novina koji u svrhe povećanja tiraža ne koristi metode žute štampe. Poznat je po tome što njegova uređivačka politika pruža snažnu podršku sprskim nevladinim organizacijama, propagira ulazak u EU i prava nacionalnih manjina.

Treninzi i obuke u oblasti ljudskih resursaPOPUST: 10% - 22% Važi do 31. decembra 2013. Consulteam, sada OD&M Consulting, u sklopu sektora Trening i Razvoj nudi svim članovima i partnerima NALED-a popust za obuke na teme ličnog i timskog razvoja, HR menadžmenta, kao i u oblastima prodaje i pregovaranja, upravljanja projektima i promenama. Consulteam je u Srbiji osnovan u aprilu 2002. godine sa misijom da klijentima pruži podršku u ostvarivanju poslovne strategije nudeći široko znanje o lokalnom tržištu, veliko iskustvo konsultanata i oprobanu internacionalnu praksu svojih partnera. Usluge koje nudi Consulteam su: trening i razvoj zaposlenog i HR konsalting, istraživanje i selekcija, kadrovska rešenja – outsource usluge. Kao lider u regionu i deo Gi Group, jedne od vodećih kompanija u oblasti tržišta rada, Consulteam je u mogućnosti da ponudi sveobuhvatna rešenja u svim oblastima ljudskih resursa.

vesti

marketing@danas.rswww.danas.rs

T: 011 344-11-86F: 011 344-11-86

Dnevni list DanasAlekse Nenadovića 19 Beograd

T: 011 308 73 27, 062 80 33 479F: 011 308 73 71

tijana.raicevic@odmconsulting.comwww.odmconsulting.rs

OD&M ConsultingProte Mateje 52 Beograd

T: 011 301 1139F: /

belgrade.regency@hyatt .comwww.belgrade.regency.hyatt .com

Hotel Hyatt Regency BeogradMilentija Popovića 5, 11070 Beograd, Srbija

11jun 2013 |

www.naled-serbia.org/compendium

www.naled-serbia.org/training

Stipendije i treninzi

Servisne informacije

Podrška za projekte OCDRok za prijave: N/ADonator: Ambasada Kraljevine Norveške Korisnici: NVOSvrha konkursa: jačanje vladavine prava i borba protiv ko-rupcije, reforma sektora odbrane, poboljšanje ljudskih prava, ekonomski razvoj i preduzetništvo, očuvanje životne sredineMaksimalan iznos podrške: 100.000,00 EUR

ExChaNgE 4 - podrška opštinamaRok za prijave: 4. jul 2013.Donator: Delegacija EU u SrbijiKorisnici: opštineSvrha konkursa: opštinski projekti u domenu zaštite životne sredine, lokalnog ekonomskog razvoja, socijalne zaštite na lokalnom nivou Maksimalan iznos podrške: 200.000,00 EUR

Subvencije za nova radna mestaRok za prijave: N/ADonator: Nacionalna služba za zapošljavanjeKorisnici: privreda, lokalne samoupraveSvrha konkursa: Podrška zapošljavanju u jedinicama lokalne samou-prave i privrediMaksimalan iznos podrške: 400.000,00 RSD

Podrška EU integracijamaRok za prijave: 31. decembar 2013.Donator: Fond za otvoreno društvoKorisnici: državne i pokrajinske institucije, opštine, NVO, udruženjaSvrha konkursa: aktuelizovanje pitanja reforme obrazovanja i njeno stavljanje na javnu i političku agendu, ubrzanje procesa integracije Srbije u EU, reforma pravosuđa i uspostavljanje punih garancija za njegovu nezavisnost, ujednača-vanje regionalnog razvoja Srbije i jačanje prekogranične saradnje i dr.Maksimalan iznos podrške: N/A

Baza fondova Compendium

Trening za mSSP: unapređenje investicione spremnostiRok za prijave: 28. jun 2013. Organizator: Nacionalna agencija za regionalni razvoj NARR, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvojaUčesnici: Mala i srednja preduzeća MSSPMesto i vreme održavanja: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac (Srbija), jul 2013.Ova vrsta programa razvijena je sa ciljem da pomogne preduzećima, a naročito inovativnim preduzećima sa visokim potencijalom rasta, da privuku investicioni kapital i da razumeju zahteve i potrebe investitora. U okviru Programa za unapređenje investicione spremnosti biće orga-nizovana obuka, pružena savetodavna podrška, obezbeđen mentoring i tehnička podrška kako bi preduzeća u Srbiji unapredila one segmente poslovanja od kojih zavisi njihova investiciona spremnost.

Praksa u parlamentu Nemačke (International Parliamentary Scholarships)Rok za prijave: 31. jun 2013. Organizator: Nemački Bundestag, Frei Univerzitet, Humbolt Univerzitet i Tehnički Univerzitet u BerlinuUčesnici: Mlađi od 30 godina, koji dobro poznaju nemački jezik i zainte-resovani su za rad u javnoj upraviMesto i vreme održavanja: Berlin (Nemačka), jul 2013.

Nemački parlament nudi mladim ljudima priliku da upoznaju ne-mački parlamentarni sistem i političke procese odlučivanja kao i da steknu praktično iskustvo u radu Parlamenta. Program je usmeren na mlade ljude koji su zainteresovani i koji žele da u budućnosti dobiju aktivnu ulogu u demokratskom oblikovanju svoje zemlje. Učesnici dobijaju stipendiju od 450€, plaćen smeštaj, osiguranje, a pokriveni su i troškovi prevoza.

Novčane nagrade za posebna dostignuća u istraživačkom novinarstvuRok za prijave: 20. jul 2013.Organizator: Centralna evropska inicijativa (CEI), Medijska organizaci-ja jugoistočne Evrope (SEEMO), Konrad Adenauer Stiftung (KAS)Učesnici: Novinari iz Srbije (štampa, TV, online, agencije )Mesto i vreme održavanja: /Za kategoriju profesionalni novinari mogu se prijaviti kandidati koji su u poslednje tri godine imali uspeha u istraživačkom novinarstvu i koji se još uvek aktivno bave novinarskim poslom.U kategoriji mladi novinari mogu učestvovati kandidati koji su aktivni u oblasti istraživačkog novinarstva i koji su kao rezultat toga objavili istraživačku priču koja ispunjava sve profesionalne standarde. Potencijalni učesnici moraju biti prijavljeni od strane pojedinaca, organizacija, medijskih kompanija, a samonominacije nisu dozvoljene.

12 Sinergija

Uspešnost i konkurentnost jedne lokalne samouprave zavisi od toga da li opština sebe vidi isključivo

kao servis građana i čeka na pomoć države kad su investicije u pitanju, ili je spremna da preuzme razvoj lokalne ekonomije u svoje ruke. Iako je uloga države presudna za stvaranje opšte poslovne klime i privlačenje krupnih investitora poput FIAT-a, opštine i gradovi mogu mnogo toga da učine po pita-nju razvoja postojeće privrede i privlačenja investicija manjeg (ali ne i zanemarljivog) obima. Upravo to je suština lokalnog eko-nomskog razvoja (LER), kao procesa putem kojeg opštine i privreda rade zajedno na poboljšanju opšte ekonomske snage lokalne zajednice. U ovom poslu, neke opštine su uspešnije od drugih. One manje uspešne će reći da su druge imale bolje nasleđe, veću pomoć države, bolju geografsku lokaciju... Međutim, najčešći faktor koji je uticao da se jedna opština izdvoji od drugih i uspe jeste zajednička ideja i upornost nekoliko ljudi da tu ideju i sprovedu. Pioniri lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji poput Inđije ili Zrenjanina, pojavljuju se početkom prethodne decenije, i to su prve opštine koje su razumele i preuzele na sebe ovaj novi zadatak, pre svega zahvalju-jući snažnom liderstvu. U to vreme, najveći problem bio je „nedostatak“ građevinskog zemljišta koje je moglo biti dato potencijal-nom investitoru na korišćenje ili u vla-

u siNerGiji

sništvo. Gradovi i opštine ne samo da nisu mogle da otuđe sredstva kojima raspolažu (zemljište, zgrade, poslovni prostor), već nisu mogle ni da pribave imovinu bez saglasnosti republičkih organa. Koliko je to onemogućavalo lokalni ekonomski razvoj nije potrebno posebno naglašavati, sem reći da su naročito ugroženi bili projekti kao što su biznis inkubatori, industrijski parkovi i braunfildi, budući da podrazumevaju raspo-laganje nekretninama. Veliki broj opština je godinama lamentirao nad svojom sudbinom, ali pojedine su na primer iskoristile staro

zadružno zemljište, prevele ga nameni, dovele infrastrukturu i time stekle

prednost nad drugima. Druge su pak sa privatnim vlasnicima zemljišta zajednički privlačili investitore. Neke su stekle

vlasništvo nad zemljištem ili objektima komercijalizacijom

vojne imovine.Kada su opštine delimično rešile problem zemljišta , pojavio se novi izazov – a to je infrastruktura. Opremanje primarnom infrastrukturom jedne industrijske lokacije veličine oko 30 hektara iznosi približno četi-ri miliona evra. S obzirom na to da je ukupan budžet jedne srednje razvijene opštine sa 50.000 stanovnika u 2005. godini iznosio približno pet miliona evra, nije teško pret-postaviti da novca za infrastrukturu nije bilo. Ovaj problem se prevazilazio na različite načine. Korišćeni su višestruki izvori, krediti, donacije, državna pomoć, a često i privatni kapital (partnerstvo sa privatnim sektorom).

Inđija i Zrenjanin su među prvim opštinama razumele koliko je važno imati zajedničku viziju razvoja, i što je još važnije – upornost i odlučnost da se ta vizija sprovede u delo

Ujedno su i apetiti morali da se smanje i prve industrijske lokacije koje su opremane nisu bile veće od pet hektara. Tako su počele da niču industrijske zone i opštine su mogle novim investitorima da ponude lokaciju za izgradnju fabrike, šoping centra ili poslov-nog prostora. Taj novi „Srbingrad“, koji se pojavio na sajmovima investicija i nekret-nina, tada je dobio zadatak da se nametne i zadobije poverenje investitora.Najefikasniji način da pridobiju poverenje novih investitora bazirao se na unapređenju saradnje sa postojećom privredom, za koju se ispostavilo da, ako je zadovoljna, pred-stavlja najboljeg promotera opštine . S druge strane, od postojeće privrede prevashodno zavisi stepen zaposlenosti, životni standard i budžet opštine , pa su progresivnije opštine brzo prepoznale saradnju sa lokalnim pre-duzećima kao ključ uspešnog ekonomskog razvoja.To je podrazumevalo ne samo uvođenje novih usluga za privredu, već i promenu u pristupu i načinu obavljanja stalnih admi-nistrativnih poslova sa privredom. Prve reforme na ovom polju bile su osnivanje opštinskih uslužnih centara, komunalnih centara, jedinstvenih šaltera za registraciju privrednih subjekata i šaltera za izdavanje dozvola. Možda je najznačajnija reformao-vog tipa bila uspostavljanje opštinskih kan-celarija za LER od 2006. godine i nadalje. To su prva odeljenja u opštinskoj upravi koja imaju razvojnu a ne upravnu (admini-strativnu) ulogu. Način njihovog osnivanja je različit (služba, odeljenje, agencija, tim u

ključ za razvoj opštinaDobri lideri su

USAID-ovo

istraživanje pokazalo

je da je 63% stranih

investitora izabralo

Srbiju zahvaljujući ranije

ostvarenim poslovnim

kontaktima

13jun 2013 |

okviru kabineta predsednika opštine), ali bez obzira na poziciju u opštinskoj upravi, bave se strateškim planiranjem ekonom-skog razvoja, promocijom investicija, razvojem ljudskih resursa, identifi kacijom problema sa kojima se privreda suočava, pripremom i sprovođenjem projekata eko-nomskog razvoja. Uloga Kancelarije je da bude medijator između privrede i države (javnog sektora) i da olakšava i ubrzava komunikaciju privrede sa javnim službama. Konačno, pored uspostavljanja institucional-nog okvira, 2007. godine, novim Zakonom o lokalnoj samoupravi uspostavljen je i ne-dostajući pravni za bavljenje LER-om, kada su promocija investicija i razvoj postojeće privrede i zvanično stavljeni u nadležnost opština i gradova. Iste godine NALED je pokrenuo program Certifi kacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, kako bi pomogao lokalnim samoupravama da što

Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji

uspešnije uskoče u ovu novu ulogu. Danas gotovo trećina opština i gradova u Srbiji prepoznaje značaj lokalnog ekonomskog razvoja i unapređuje poslovnu klimu kroz NALED-ov program certifi kacije, a najus-pešnije od njih našle su se na listi najboljih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi za 2012/13. po oceni čuvenog Finan-cial Timesa. Na kraju, treba reći da lokalni ekonomski razvoj ne daje odgovor na sva pitanja. Mnogo toga je i u rukama države. Država propisuje poreze, a reguliše i fi nansiranje lokalnih samouprava te je osnovni meha-nizam kontrole, a samim tim i stimulacije razvoja, u njenim rukama. Država odlučuje o izgradnji međunarodnih putnih mreža i međuopštinskoj infrastrukturi, o ulaganju u železnički i avio saobraćaj., pa ulaganje u saobraćajnu infastrukturu na lokalnom nivou može da bude uzaludna investicija

za one opštine koje se ne nalaze na značaj-nim putnim pravcima. Međutim, lokalna uprava i lokalna politika utiču na dostu-pnost ili nedostatak vode, kanalizacije, gasa i razvijenost infrastrukture građevinskog zemljišta. Lokalna samouprava kreira i proces i proceduru kroz koju preduzeća moraju da prođu unutar same gradske uprave, raspoloživost radne snage ili javni transport, cene komunalnih usluga ili visinu komunalnih taksi. Rezultat njihovog činjenja ili nečinjenja su razlike koje danas možemo videti među opštinama koje se nalaze na sličnim geografskim položajima i imaju slično nasledstvo. U uspešnim opštinama tim ljudi je preuzeo odgovor-nost i inicijativu da identifi kuje probleme, osmisli rešenja i uporno i efi kasno radi na njihovom sprovođenju. Upravo ti ljudi čine razliku između uspešnih i neuspešnih opština u Srbiji.

Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu NALED-a

U uspešnim opštinama tim ljudi je preuzeo odgovornost i inicijativu da identifi kuje probleme, osmisli rešenja i uporno i efi kasno radi na njihovom sprovođenju. Upravo ti ljudi čine razliku između uspešnih i neuspešnih opština u Srbiji

14 Sinergija

Administrativna reforma jezadatak svakog  rukovodstva

Dva široko prihvaćena pristupa za lokalni ra-zvoj su lokalni ekonomski razvoj i regionalni razvoj. Ovi pristupi se ne isključuju među-sobno, ustvari, završne aktivnosti su slične, ako ne i gotovo iste. Međutim, radi jasnoće, sledi kratko objašnjenje oba pristupa.Lokalni ekonomski razvoj ima za cilj da iz-gradi ekonomski kapacitet određene oblasti kako bi se poboljšala budućnost privrede i kvalitet života svih ljudi. To je proces u kome javni, privredni i nevladin sektor zajednički rade kako bi stvorili bolje uslove za eko-nomski rast. Na čelu procesa su uvek lokalne samouprave koje teže da ojačaju lokalne ekonomske kapacitete i da poboljšaju svoju ekonomsku budućnost i kvalitet života za sve. Za one koji žele sveobuhvatniji pregled teorije o LER-u, pozadina i praktični vodič o tome kako bi trebalo da bude sproveden neka potraže referentni vodič Svetske Banke o lokalnom ekonomskom razvoju. Regionalni razvoj je zatvoren od strane regionalne politike EU koja teži da smanji značajne ekonomske, društvene i teritori-jalne razlike koje su prisutne u regionima Evrope. Ciljevi ove politike su konvergencija solidarnosti između regiona, regionalne kon-kurentnosti i zaposlenosti i evropske terito-rijalne saradnje. Regioni Evrope su standar-dizovani na osnovu NUTS klasifikacije koja predstavlja hijerarhijski sistem za podelu ekonomske teritorije EU u cilju prikupljanja, razvoja i usaglašavanja regionalne statistike

u siNerGiji

Iskorenjivanje birokratije je ključna oblast na koju se fokusira lokalni razvoj. Opštinske vlasti su u najboljoj poziciji da sprovode takve akcije

Tom Thorogood, ekspert za lokalne i regionalne razvojne inicijative

U poslednjih 10 i više godina Srbija je prošla kroz težak tranzicioni proces želeći da sprovede demo-

kratske reforme, uđe u EU i restrukturiše svoju privredu. Ova tranzicija u kombinaciji sa globalnom ekonomskom krizom je imala značajan uticaj na ekonomsku situaciju u zemlji. Problemi sa kojima se susrećemo su visoka nezaposlenost, loša infrastruktura, starenje stanovništva i migracija iz siromaš-nih oblasti u glavne centre što je dovelo do nastavka spirale nerazvijenosti u pojedinim delovima zemlje.

15jun 2013 |

prvizadatak svakog  rukovodstva

EU i socio-ekonomske analize regiona: NUTS 1 su glavni socio-ekonomski regioni, NUTS 2 su osnovni regioni za primenu regionalne politike, i NUTS 3 se odnosi na male regije za specifi čne dijagnoze. Što se tiče ovog članka, fokus je na trećem nivou NUTS-a koji Srbija sprovodi u dve oblasti .U praksi, svi različiti činioci imaju za cilj da rade veoma slične stvari koje se najbo-lje mogu opisati kao delovanje na faktore koji utiču na privredu geografske oblasti, bez obzira na to da li je u pitanju region ili opština ili oboje. To su kvalitet upravljanja javnim sektorom, pravila koja utiču na raspoloživost komunalne infrastrukture i faktori koji utiču na produktivost rada lokalne ekonomije uključujući domaćinstvo, zdravstvo, obrazovne usluge, dosupnost veština, mogućnosti obuke i transporta. Svi ovi „tvrdi“ i „mekani“ infrastrukturni faktori predstavljaju glavne odrednice komparativ-ne prednosti i čine kamen temeljac uspešne lokalne ekonomije. Što se tiče konkretnih aktivnosti i rezultata koje su postigle ove različite intervencije, mogu biti grubo konsolidovani po određe-nim specifi čnim temama.Strategija razvoja: danas postoji obilje strategija razvijenih na lokalnom nivou gde većina opština ima najmanje jednu strate-giju, a mnogo njih čak i nekoliko koje se odnose na rešavanje određenih problema. Uprkos koordinaciji između donatora, i dalje postoji tendencija pojedinačnih projekata da insistiraju na novim strategijama koje će se razvijati u skladu sa njihovim smernicama i koje će se okrenuti potrebama tog konkret-nog projekta. Cilj je uvek bio koordinirati strateško planiranje, a što se tiče procesa

trećina opština veruje naled-ovom rešenjuDokaz sugeriše da opštinski lideri shvataju potrebu da se reaguje na ovaj problem i preduzimaju konkretne korake. Tako je preko 60 lokalnih samouprava u Srbiji prihvatilo NALED-ov program certifi kacije kao mehanizam za unapređenje lokalne administracije i stvaranje ambijenta koji pogoduje privrednom razvoju i investicijama.

Pravac lokalnog razvoja

opštinskog budžetiranja, ovo se retko kad dešavalo. Zbog toga, u većini slučajeva, strategije imaju malo ili gotovo nikakve veze sa opštinskim planiranjem investicija na taj način smanjujući njihovu realnu vrednost. Ulaganja u infrastrukturu: ulaganja u infrastrukturu su preuzela oblik granta sa odgovarajućim fi nansiranjem koje se bavi ključnim problemima poput vode, kanaliza-cije, obrazovne i ekonomske infrastrukture. U mnogim slučajevima različiti donatori su kombinovali svoja sredstva kako bi podržali jednu intervenciju. Većina ovih projekata su proizvod procesa strateškog planiranja i poslednjih godina je došlo do pokreta da se podrže veći projekti koji se oslanjaju na nekoliko izvora fi nansiranja, uključujući i pozajmljivanje. Administrativna reforma: usvojeno je nekoliko različitih pristupa i oni obuhvataju aktivnosti poput izgradnje kapaciteta opštin-skog osoblja, osnivanje centara za pomoć građanima i lobiranje i zastupanje u specifi č-nim problemima na lokalnom i centralnom nivou, kao što su „dobijanje građevinske dozvole“ i „registracija fi rme“. Evaluacija ovih različitih intervencija i uticaj koje su imale je u velikoj meri izvan nadležnosti ovog članka. Međutim, jasno je da Srbija ima značajne regionalne razlike u

pojedinim delovima zemlje koji su znatno manje razvijeni od ostalih. Osim toga, jasno je da većina bilateralnih donatora postepeno smanjuju svoju podršku Srbiji. Postavlja se pitanje šta bi trebalo da bude fokus za razvoj opština u budućnosti.Odgovor je jasna administrativna reforma. Ovo može da podrazumeva mnogo stvari, kao što smo ranije rekli, odnosi se na stvara-nje podsticajnog okruženja, iskorenjivanje birokratije sa kojom se privreda suočava na svakom nivou. Kroz publikaciju kao što je „Doing Business Report“ Svetske Banke jasno se vidi da Srbija ima fundamentalne probleme od kojih se mnogi mogu rešiti je-dino na centralnom nivou. Ipak, anegdotski dokaz kao što je uspeh opštine Inđija nam govori da ima mnogo toga što se može uradi-ti na lokalnom nivou sa snažnim liderstvom i političkom voljom kao ključnim sastojcima. Da zaključimo: sprovođenje reformi koje poslovanje čine lakšim je ključna oblast na koju se fokusira lokalni razvoj. Opštinsko rukovodstvo je ono koje je u najboljoj poziciji da sprovede takve akcije i čini se da se zauzimaju i postupaju po ovoj poruci. Imajući to u vidu, postoji još mnogo toga što u ovom domenu treba da se uradi ako opšti-ne u Srbije planiraju da pobede u globalnom takmičenju za nove investicije.

16 Sinergija

Koliko zapravo znate o LeR-u?1. Šta pre svega podrazumeva pojam

„lokalni ekonomski razvoj (LER)“?

a. Lokalni ekonomski razvoj je proces kojim

upravlja država kako bi podstakla ravno-

meran regionalni razvoj čitave zemlje.

b. Lokalni ekonomski razvoj je proces kojim

upravljaju opštine i gradovi u saradnji sa

partnerima iz privatnog, javnog i civilnog

sektora, čiji je cilj jačanje postojeće privre-

de, promocija novih ulaganja i povećanje

zaposlenosti u konkretnoj sredini.

c. Lokalni ekonomski razvoj je proces kojim

upravljaju preduzeća kako bi podigla pro-

duktivnost i profi tabilnost na lokalu.

2. Koji od ponuđenih instrumenata LER-

a generiše potencijalno najveći broj novih

radnih mesta?

a. Biznis inkubator.

b. Zona unapređenog poslovanja (Business

Improvement District - BID).

c. Industrijska zona / park.

3 . Koja je razlika između tzv. grinfi ld i

braunfi ld investicija?

a. Grinfi ld investicije podrazumevaju ulaga-

nja u izgradnju novih proizvodnih kapa-

citeta, a braunfi ld kupovinu i adaptiranje

postojećih.

b. Grinfi ld investicije su ulaganja u čiste

tehnologije a braunfi ld u prljave.

c. Nema razlike.

4. Koja je razlika između industrijske

zone i industrijskog parka?

a. Nema razlike, to su različiti pojmovi koji

defi nišu istu stvar.

b. Industrijska zona je lokacija površine do

100 ha a industrijski park obuhvata veću

površinu.

c. Industrijski park je širi pojam od industrij-

ske zone jer pored građevinskog zemljišta

podrazumeva postojanje infrastrukture i

profesionalnog menadžmenta koji uprav-

lja parkom.

5. Koji porez predstavlja najznačajniji

izvor prihoda za opštine i gradove u

Srbiji?

a. Porez na zarade.

b. Porez na zemljište.

c. Lokalne administrativne takse.

6. Koje su institucije u nadležnosti lokal-

nih samouprava?

a. Katastar.

b. Javno-komunalna preduzeća.

c. Lokalne fi lijale Nacionalne služba za

zapošljavanje.

7. Kako opštine mogu da unaprede kvali-

tet lokalne radne snage?

a. Uvođenjem novih obrazovnih profi la u

srednje škole i fakultete.

b. Organizovanjem obuka i praksi za nezapo-

slene u saradnji sa privredom.

c. Promenom školskog sistema.

8. Zaposlenost i prihodi u lokalnoj samo-

upravi pre svega zavise od?

a. Lokalne privrede.

b. Novih stranih investicija.

c. Subvencija države.

9. Šta su to javno-privatna partnerstva

( JPP)?

a. Davanje poreskih olakšica privatnom

sektoru.

b. Poslovna saradnja privrede i opština na

polju društveno odgovornog delovanja.

c. Zajedničko, kooperativno delovanjejavnog

sektora s privatnim sektorom u proizvod-

nji javnih proizvoda ili pružanju javnih

usluga.

reŠeNje testa:1 –b, 2 –c ,3 –a, 4 – c, 5 –a, 6 –b, 7 –b, 8 –a, 9 –c

TEST

17jun 2013 |

Britanske kompanije uvek će izabrati investicionu destinaciju na kojoj je po-vraćaj na uložena sredstva maksimalan,

a rizik minimalan. Srbija ima dosta karakteri-stika koje je preporučuju: odličnu geografsku lokaciju, veliki broj talentovanih radnika i EU perspektivu, koja će podstaći motivaciju vlade za daljim ekonomskim reformama. Međutim, kompanije neće investirati ako nemaju pove-renje u vladavinu zakona i odsustvo korupcije – kaže Sir Paul Judge, predsednik Britansko-srpske privredne komore. Da li imate neku posebnu strategiju za pod-sticanje ekonomske saradnje i kakvo je inte-resovanje britanskih investitora za Srbiju? Komora želi da poboljša umreženost i komunikaciju između dve privrede. Srbija i dalje ostaje na radaru britanske privrede. Trgovinske misije su se značajno povećale, uz skorašnje posete Srbiji delegacija iz britanske bezbednosne i železničke industrije, kao i iz sfere poslovne obuke. Tokom godine Trgo-vinski sektor Britanske ambasade u Beogradu (UK Trade and Industry), bio je okupiran upitima, trgovinskim misijama i drugih inicija-tivama više nego ikad.Komora i njeni vodeći članovi, kao što je međunarodna revizorska kuća KPMG, žele da pomognu tako što će uveriti britanske kompa-nije da je Srbija čvrsto posvećena ambicioznoj putanji rada, tržišnih i kapitalnih reformi,

Interesovanje britanskih investitora za Srbiju veće nego IkadSmanjena birokratija i manji troškovi administracije postavljaju vašu zemlju u jaku poziciju u poređenju sa tržištima koja je okružuju, a tu su i konkurentske prednosti poput mreže trgovinskih sporazuma i potencijala u važnim industrijama poput poljoprivrede

razGovor sa... Sir Paul Judge, predsednik Britansko-srpske privredne komore

Da bi privukla londonski kapital, Srbija mora da ponudi projekte velike vrednosti - reč je o investicijama od najmanje 20 miliona evra

čvrstoj fi skalnoj politici i upravljanju, kao i po-boljšanju investicione klime. Ako je sposobna da to uradi – uz sprovođenje onih predloženih od strane predstavništava stranih investitora u Beogradu, kao i u priznatim globalnim listama, kao što su Doing Business Guide i Global Com-petitiveness Report – Srbija će biti u posebno dobroj poziciji da iskoristi povratak britanskih investicija.Izjavili ste da “Srbija ima značajan i rastući potencijal za investicije “. Kako može da ojača svoje potencijale za ekonomski razvoj?Verujem da nakon veoma teške istorije koju ima iza sebe, Srbija sada može da se nada znat-no boljoj situaciji u privredi. Pozitivna odluka EU o statusu kandidata je veoma važna za investicionu klimu u Srbiji. Smanjena birokra-tija i manji troškovi administracije postavljaju zemlju u jaku poziciju u poređenju sa tržištima koja je okružuju. Uz podsticajnu politiku prema investitorima, prednosti na kojima Srbija može da gradi konkurentsku poziciju su strateška

18 Sinergija

pozicija u jugoistočnoj Evropi, odlična mreža carinskih i drugih trgovinskih sporazuma i potencijal u važnim industrijama, poput poljoprivrede. Investicije iz drugih zemalja, kao što su Fiat fabrika automobila u Kragujevcu i potencijal gasovoda Južni tok, dovešće do in-teresovanja britanskih investitora u povezanim sektorima industrije. Kako se bude vraćala likvidnost finansijskih tržišta, jačaće konkurencija za dužničkim i vlasničkim kapitalom, što znači da se srpski privrednici moraju dobro potruditi da bi pove-ćali atraktivnost svojih firmi. Ne sme se izbeći sprovođenje potrebnog finansijskog i opera-tivnog restrukturiranja, ako srpske kompanije žele da uspešno obezbede investicije i strateška partnerstva. Komora će se truditi da podrži srp-ske kompanije koje traže finansijske investitore, strateške partnere i nova tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu, uz iskorišćavanje pogodnosti EU kandidature, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još nije ratifikovala jedino Litvanija. Zašto imamo tako lošu istoriju britanskih investicija u Srbiju do sada?Srbija je tokom prošle godine u Ujedinjeno Kraljevstvo izvezla robu u vrednosti od oko 110 miliona evra, a vrednost uvoza bila je 130 miliona evra, tako da već postoji određeni tok trgovine. Što se tiče investicija, međutim, zvanična britanska evidencija daje lažnu sliku. London ostaje primarno evropsko tržište vlasničkog i dužničkog kapitala i veliki deo in-vesticija u Srbiju i srpske kompaniije se obavlja preko Londona. Mnogi investitori finansirani iz Britanije zbog poreza posluju van nje, kroz holding kompanije, na primer, u Švajcarskoj, Holandiji ili Kipru i njihove investicije u Srbiji se vode kao investicije iz tih zemalja, iako je novac došao iz Velike Britanije. Srpski privrednici u potrazi za zapadnim kapitalom moraju da budu svesni da moraju da ispune kriterijume za povećanu transparentnost

i usaglašenost finansija, što je uobičajena stvar na međunarodnim tržištima kao što je London. Takođe, investicije obično moraju da budu zna-čajne veličine da bi privukle londonski kapital, npr. minimalno 20 miliona evra. Investitori moraju da imaju što više sigurno-sti kada ulažu kapital i srpski poslovni lideri moraju da učine još mnogo toga na restruktu-riranju svojih firmi, tako da budu spremniji za investitore i dobro organizovani da bi obezbe-dili međunarodne investicije.U okviru proslave Srpskog meseca u Velikoj Britaniji 2012, bili ste domaćin poslov-nog prijema u Vašem domu u centralnom Londonu. O čemu ste govorili i koji su Vaši utisci o našim ljudima?

razGovor sa...

Promena pravnog i finansijskog sistemaOtpor transparentnom prikazivanju podataka može da bude prepreka britanskim investito-rima u povezivanju sa srpskim privrednicima, posebno kada mnoge lokalne finansijske insti-tucije nisu sprovele dublju finansijsku analizu organizacija koje podržavaju. Ovo ukazuje na potrebu za menjanjem i poboljšavanjem pravnog i finansijskog sistema koji trenutno postoje u Srbiji, tako da investitori dobiju pravedan uvid u poslovni učinak i upravljanje.

Najpre sam naglasio bliske istorijske veze između Velike Britanije i Srbije. Prošle godine je obeležena 175. godišnjica diplomatskih odnosa između dve zemlje. Osim toga, 2013. se u svetu proslavlja kao 1700. godišnjica od odluke cara Konstantina 313. godine da legali-zuje hrišćanstvo u Rimskom carstvu, što je bilo jedno od najvažnijih proglašenja u istoriji. Ovo spaja Srbiju i Britaniju, jer je Konstantin rođen u Nišu, a postao je car dok je bio u gradu Jorku u Britaniji. Takođe sam govorio o potencijalu za nad-gradnju na napredak koji je Srbija učinila u protekloj deceniji, koji je kulminirao statusom kandidata za EU. Jasno je da su mnoge zemlje koje su imale dug period komunističke vladavine, a zatim težak period prilagođavanja, sada postale mesta stabilnosti i transparentnosti. Srbija zaslužuje da ostvari istu transformaciju, koja bi joj omogućila da dostigne stope rasta čak i iznad onih u Zapadnoj Evropi, kako “nevidljiva ruka” tržišnih sila Adama Smita vodi investicije na

19jun 2013 |

Sir Paul Judge, predsednik Britansko-srpske privredne komore

razvila između Kembridž univerziteta i Srbije, preko Pexim fondacije koja u velikoj meri deli školarine za srpske studente koji žele da studiraju na Kembridžu, uključujući tri devojke koje su trenutno na MBA programu u Judge Business School.Najveća britanska investicija u Srbiju do sada bila je akvizicija Duvanske industrije Vranje od strane British American Tobacco 2003. godine. U poslednje vreme, u našim medijima je najavljeno da su naši spa centri veoma zanimljivi za investitore.Znam za određene predstojeće investicije iz Britanije u oblasti obnovljive energije, rudarstva i u sektoru zdravstva, iako ne mogu da komentarišem u njihovo ime. Interesova-nje britanskih strategijskih partnera će rasti, imajući na umu povoljan status kandidata za EU koji Srbija sada ima, a Komora će podržati srpske kompanije u njihovim naporima da pristupe investicionoj zajednici grada Londona. Ipak, moramo imati na umu da se odluke o investiranju ne donose preko noći i u mnogim slučajevima potrebni su meseci da bi se one razvile. Očekujem veći nivo britanskih strate-gijskih partnerstava sa srpskim firmama, kao i finansijskih investicija. Poseban razlog je što srpske kompanije i institucije razumeju predno-sti nove legislative kompatibilne sa EU, a koja je sada doneta u Srbiji, na primer Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala i Zakon o javno-privatnim partnerstvima. Me-đutim, iskustva britanskih i drugih investitora u proteklim godinama bila su pomešana i zbog razočaranja oko sporne britanske investicije u Vrnjačkoj Banji.Vi ste predsednik kompanije Greenhouse Capital, koja ima predstavništvo u Beogra-du. Koliko ste do sad investirali u Srbiju?Greenhouse je pre četiri godine obezbedio 22,5 miliona evra za konsolidaciju telekomu-nikacionog sektora u jugoistočnoj Evropi, kroz stvaranje kompanije Orion Telekom. Orion je rezultat integracije kompanija SezamPro, Mediaworks i novosadskog internet provajdera Neobee i trenutno je vodeći srpski operater fiksne telefonije posle Telekoma Srbija. Bilo je potrebno 18 meseci da se ovo razvije, što znači da je Greenhouse prisutan u Srbiji od 2007. godine. Evropska banka za obnovu i razvoj i

Kraljevska banka Škotske takođe su bili ključni investitori. Krajem prošle godine, Greenhouse je ra-zvio i uveo AFIS (Alternative Fixed Income Strategies) proizvode da bi omogućio raznim zapadnim finansijskim institucijama sa kapita-lom na rastućim tržištima da imaju alternativni izvor investicija u jugoistočnu Evopu. AFIS je usmeren na zemlje bivše Jugoslavije, Albaniju, Bugarsku, Moldaviju, Rumuniju i Ukrajinu, gde pojedinačne korporativne transakcije nalik na deonice nisu dovoljnog obima ili dovoljne transparentnosti da bi omogućile direktne inve-sticije. AFIS će najpre podržati sprsko, hrvatsko i crnogorsko tržište, kao deo regionalne strate-gije usmerene na ulaganje više od 1,5 milijarde evra hibridnog kapitala, gde bi Beograd bio centar operacija kompanije Greenhouse za ju-goistočnu Evropu. Stoga bi naš cilj bio kreiranje pozitivne klime za dalje investicije, uz razvijanje jakog, lokalno baziranog, međunarodnog savetodavnog tima za korporativne finansije. Takođe, postoji nekoliko novih transakcija što se tiče gasovoda i nadamo se da ćemo uskoro imati najave o tome. Postoji velika tražnja za poljoprivrednim proizvodima širom sveta. Srbija ima veliki potencijal u poljoprivrednoj proizvodnji. Zašto potencijalni investitori ne ulože u proizvodnju hrane u Srbiji i izvoze u ino-stranstvo?Tačno je da je obezbeđivanje hrane globalni interes, uz snage Srbije u proizvodnji poljopri-vrednih dobara, posebno organskih proizvoda, voća i mesnih prerađevina, potencijalno uz veoma veliku tražnju. Međutim, struktura gaz-dinstava mnogih srpskih farmi je takva da može da bude teško privući investitore koji traže veći obim proizvodnje. Srpske kompanije, na primer Victoria Group i MK Group, vode u svojim poljima širom regiona jugoistočne Evrope i imaju pristup tržištima i kapitalu u Srbiji, što znači da im možda i nisu nužno potrebne strane investicije u ovoj fazi. Međutim, kako budu tražili da šire i modernizuju proizvodnju, možda van Srbije, na primer kroz finansiranje investicija i možda akvizicije, možda će im biti potrebno da koriste Londonsko tržište kapitala. Mislim da upravo na ovom polju leži buduća saradnja, koju bi Komora, i svakako Greenhouse, podržali.

Sir Paul JudgeIstaknuta poslovna i politička ličnost Britanije. Obrazovanje je stekao u školi u Londonu, a zatim na Trinity College-u u Kembridžu i Wharton školi Univerziteta u Pensilvaniji. Početak karijere proveo je u kompaniji Cadbury Schweppes, gde je vodio otkup prehrambenih kompa-nija. Tokom 1990-ih bio je predsednik organizacije Food from Britain, generalni direktor britanske Konzervativne partije i savetnik ministra u vladi Ujedinjenog kraljevstva. Tokom 2000-ih bio je pred-sednik Kraljevskog društva za umetnost i predsednik organizacije Chartered Management Institute. Osim funkcije predsednika Britansko-srpske privredne komore i kompanije Greenhouse Capital Group koja radi u Beogradu, trenutno je aktivan i kao britanski predsednik Britan-sko-severnoameričkog komiteta, specijalni savetnik Kraljevskog instituta međuna-rodnih poslova, član Ruske predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu upravu. On i njegova supruga, Lady Barbara Judge, imaju dva sina.

mesto gde mnogi privrednici mogu da budu konkurentni.Takođe sam komentarisao jako prisustvo Srba u Londonu, gde mnogi studiraju i rade. Po-sebno sam naglasio odličnu povezanost koja se

20 Sinergija

Kao prvi čovek Coca-Cole, imali ste prilike da poslujete u zemljama regiona. Kako biste ocenili poslovno okruženje u Srbiji u odnosu na druge zemlje?Mogu da kažem da se sve zemlje u regionu, pa i šire, suočavaju sa istim izazovima. Oni svakako utiču na poslovni ambijent, ali predstavljaju još jedan razlog više da u poslovanju budemo kreativniji, inova-tivniji i odemo korak dalje. Srpsko tržište nije izuzetak, i upravo zato nam je još veće zadovoljstvo što je ono jedno od onih na kojima se najbrže razvijamo u Evropi. Ov-de smo investirali mnogo truda, vremena i fi nansijskih sredstava kako bi izgradili jedan veliki poslovni sistem, koji ne samo svojim poslovanjem, već i kontinuiranim ulaganjem u lokalnu zajednicu značajno doprinosi privredi i društvu zemlje.

godina uspeha u Srbiji

Nedavno ste izabrani za potpredsednika Upravnog odbora NALED-a. Šta po va-šem mišljenju treba da uradi država a šta lokalne samouprave kako bismo ubrzali lokalni ekonomski razvoj?Multisektorska saradnja je presudna i neophodna. Veoma je važno da zajedno sa partnerima iz javnog, privatnog i civilnog sektora radimo na unapređenju poslovnog

ambijenta. Naše iskustvo kroz različite projekte govori da ovakva saradnja, i spoj različitih ekspertiza daju najbolje rezultate. Zato je važno da uzajamno osluškujemo potrebe kako bismo identifi kovali važne teme i poboljšali efi kasnost. Važno je da savetujemo jedni druge, učimo jedni od drugih i budemo pravi partneri u poslov-nom procesu.

razGovor sa...

Jedan od najvećih poslovnih sistema i lidera društvene odgovornosti u Srbiji ove godine slavi 45 godina od proizvodnje prve fl ašice omiljenog pića u našoj zemlji. Kako će proslaviti ovaj jubilej i kakva je perspektiva stranih investitora na lokalne uslove poslovanja za Sinergiju govori Ramon Weidinger, generalni direktor Coca-Cole Hellenic Srbija

21jun 2013 |

Ramon Weidinger, generalni direktor kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija

Kako biste ocenili saradnju kompanije Coca-Cola sa lokalnim samoupravama?Na svakom tržištu u kom poslujemo važno nam je da ulažemo u lokalnu zajednicu, budemo inicijatori, a u saradnji sa partne-rima pokrenemo i aktivizam koji će doneti promene. Unapređenje života građana je za nas prioritet, jer smatramo da je jedan poslovni sistem održiv onoliko koliko je održiva zajednica u kojoj posluje. Smatra-mo da je to naša obaveza, da damo svoj do-prinos. U tom smislu, veoma nam je važno da sa lokalnim samoupravama budemo pravi partneri kako bi defi nisali najvažnija pitanja i zajednički radili na promenama.Koje prednosti Srbije kao investicione destinacije biste najpre izdvojili kada biste predstavljali našu zemlju potenci-jalnom investitoru?O tome koliko je ovo tržište važno za nas, dovoljno govori i činjenica da ovde proslavljamo za nas značajan jubilej – 45 godina poslovanja. To što već četiri i po de-cenije radimo ovde, i za to vreme smo izra-sli u jedan od najvećih poslovnih sistema u zemlji, dovoljna je preporuka. Pošto smo ovde postigli značajne uspehe, rešeni smo da u Srbiji proslavimo još mnogo jubileja.Kompanija koju vodite jedna je od pet prvih nosilaca certifi kata o društveno odgovornom poslovanju, koji dodeljuje NALED. Na koje sve načine Coca-Cola doprinosi lokalnoj zajednici?Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo među prvih pet kompanija koje su dobile ovaj renomirani certifi kat. Za nas je društveno odgovorno poslova-nje prioritet, a princip održivosti je protkan kroz ceo naš poslovni proces. Za nas su ključne oblasti

Doprinos Coca-Cola sistema privredi i društvuCoca-Cola je prisutna je u Srbiji od 1967. godine, kada je ovde proizvedena prva boca ovog napitka. Samo u poslednjih deceniju i po na ovo tržište je investirano 200 miliona evra a Coca-Cola je izrasla u jedan od najznačajnijih poslovnih sistema u zemlji. To do-kazuje i prošle godine objavljena studija o uticaju koji Coca-Cola sistem ima na ekono-miju i društvo Srbije koju je izradila konsultantska kompanija Stjuard Redkvin i prvo je istraživanje ovakve vrste u našoj zemlji. Njeni rezultati su pokazali da Coca-Cola sistem u Srbiji godišnje u budžet uplati tri miliona evra poreza i da je povezan sa 107 miliona evra koje država prihoduje od poreza. Kada se tome dodaju profi t dobavljača i trgovaca koji sarađuju sa kompanijom, kao i porezi i zarade koje oni isplate, ukupna dodata vrednost Coca-Cola sistema ekonomiji Srbije dostiže 345 miliona evra ili 1,18 odsto bruto doma-ćeg proizvoda. Takođe, 1.300 direktno zaposlenih u Coca-Cola sistemu podržava oko 18.500 radnih mesta, ili 0,62 odsto radne snage cele srpske ekonomije, što predstavlja odnos 1:13. Drugim rečima, svaki direktno zaposleni u kompaniji Coca-Cola pomaže da 13 drugih zaposlenih ima posao u srpskoj privredi.

zaštita životne sredine, podrška ugroženim kategorijama stanovništva, ulaganje u mla-de i talentovane ljude i promocija aktivnog i zdravog načina života. Ovaj certifi kat je još jedna potvrda da smo na pravom putu i svakako ćemo se truditi da nastavimo sa tradicionalnim projektima podrške ali i novim inicijativama, kao što je izgradnja 45 teretana na otvorenom širom zemlje.Povodom 45. godišnjice početka proi-zvodnje u Srbiji, Coca-Cola u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom regio-nalnog razvoja i lokalne samouprave poklanja 45 teretana na otvorenom opštinama i gradovima širom Srbije. Za-što ste se opredelili da baš na ovaj način proslavite ovaj jubilej?Proslava 45 godina od prve proizvede-ne Coca-Cole u Srbiji je za nas više od jubileja. Zato smo odlučili da pokrenemo nešto veliko što će podići kvalitet života u opštinama širom Srbije. Promocija

aktivnog i zdravog načina života jedan je od stubova naše korporativne društvene odgovornosti. Kroz platformu “Aktivni za zdrav život” sprovodimo mnogobroj-ne projekte kojima se trudimo da inspiri-šemo i aktiviramo ljude da usvoje dobre navike, pronađu sport koji im odgovara i bave se njim rekreativno ili profesional-

no. Osim što ukazujemo na značaj aktivnog živo-ta i rekreacije, trudimo se da podignemo svest i o značaju balansirane ishrane i zdravih navika.Projekat izgradnje 45

Proslava jubilejaProslavljajući 45 godina od početka proizvodnje u Srbiji, Coca-Cola sistem u saradnji sa NALED-om i uz podršku Mini-starstva regionalnog razvoja i lokalne sa-mouprave pokrenuo je projekat kroz koji će građanima pokloniti 45 teretana na otvorenom, a oni sami će, glasanjem oda-brati opštine u kojima će ove Coca-Cola aktivne zone biti sagrađene. Projektom su obuhvaćene sve opštine, podeljene u tri kategorije prema broju stanovnika - male, srednje i velike. Putem sajta www.45godinausrbiji.rs do kraja jula možete glasati za željenu op-štinu, dok će biti izabrano po 15 opština sa najvećim brojem glasova u svakoj kategoriji. Otvaranje prve teretane na otvorenom predviđeno je za septembar, do kraja ove godine još devet, a preostalih 35 do maja 2014. godine.

teretana na otvorenom, samo je još jedan korak dalje u ovom smeru. Sigurni smo da će Coca-Cola aktivne zone biti mesta gde će mnogi građani na još jedan kvalitetniji način provoditi vreme vežbajući u prirodi istovremeno čineći dobru stvar za svoje zdravlje. Kako je živeti i raditi u Srbiji, šta vam se ovde najviše dopada?Veoma mi je drago što sam u prilici da ra-dim u Srbiji, jer imam mogućnost da pored izuzetno dinamičnog posla koji obavljam na ovom važnom regionalnom tržištu, i kvalitetno provodim svoje slobodno vreme. Ljudi su otvoreni i ljubazni a to je svakako neophodan činilac da se negde osećate kao kod kuće.

22 Sinergija

Šta Vi podrazumevate pod povoljnim poslovnim okruženjem?Čedomir Živković: Pod povoljnim poslov-nim okruženjem, kada govorimo o opštini Vršac, kao jednoj od najrazvijenijih lokalnih samouprava u Srbiji, pre svega podrazume-vam ambijent podrške već postojećem kom-panijama, kako inostranim tako i domaćim, koje posluju na teritoriji naše opštine, a sa kojima sarađujemo proteklih godina. Vršac godinama unazad uspešno neguje i unapre-đuje takozvani business friendly pristup, koji omogućava investitoru da u Vršcu posluje lakše i da se u našem gradu oseća bolje nego bilo gde drugde. To potvrđuje i NALED-ov Certifikat o povoljnom poslovnom okruže-nju koji smo stekli 2012. Opština Vršac, pre svega zahvaljujući kancelariji za LER uspeva da se pozicionira i unapredi svoj imidž u oči-ma privatnog sektora kao pouzdan partner za razvoj. Takođe dostigli smo jedinstveni četvrti nivo e-uprave u Srbiji, , što pokazuje da smo transparentna lokalna samouprava koja radi za dobrobit svih svojih građana.

Miroslav Miletić: Povoljno poslovno okruženje u makroekonomskom smislu je verovatno san većine menadžera u Srbiji, imajući u vidu da u poslednjih 20 godina

3d iNtervju

nismo imali jednu poslovnu godinu za koju bismo mogli da kažemo da je imala stabilne uslove poslovanja.To su svakako:- postojanje jasno definisanih i primenjivih strategija za osnovne ekonomske politike svake države (razvoj, izvoz)- poslovno okruženje sa niskom inflacijom, povoljnim kreditima, stabilnom potrošnjom i stabilnim kursom,- liberalno tržište sa evropskim standardima u zaštiti konkurencije, potrošača i nacional-nih brendova,- depolitizovana i efikasna uprava sa razvije-nim poreskim sistemom i drugim fiskalnim pravilima,- državni konsenzus o prioritetima u ekonomiji.Na nivou lokalne samouprave to je svakako različito od vremena kada sam ja bio sekretar SO Požarevac, ali pod stabilnim poslovnim okruženjem podrazumevam efikasno izvrše-nje svih onih poslova koje su u originernoj nadležnosti lokalnih samouprava, kao i deo

koje država, preko okruga, ostvaruje na celoj svojoj teritoriji, tako da bi se mnogi od elemenata gore mogli da primene i na nivo lokalne samouprave, što neke sredine izuzetno kvalitetno sprovode.

Gordan Velev: Civilno društvo u Srbiji radi u vrlo teškim okolnostima. Finansira se u najvećem delu od strane međunarodnih do-natora, dok je nedovoljna podrška njegovom razvoju od strane javnih fondova i privatnog sektora. S druge strane, trebalo bi razumeti i činjenicu da je srpska ekonomija u ozbiljnoj krizi i da bez novih investicija, celokupna ekonomska stabilnost može da bude dove-dena u pitanje. Stoga je saradnja svih aktera pravi odgovor, a poreske olakšice i podsticaji privrednim subjektima koji podržavaju civil-no društvo jesu pravi put. Do dobrih rešenja stiže se dijalogom ključnih činilaca iz sva tri sektora. Mislim da u Srbiji još uvek nismo otvorili široki dijalog o potrebi izbalansira-nosti tri stuba svakog savremenog društva (javnog, privatnog i civilnog).

Šta biste poručili stranom investitoru – da li i zašto da ulaže u Srbiji?Čedomir Živković: Stranom investitoru bih poručio da ne bi trebalo da ima nika-kvih dilema, da ćemo u svakom momentu

Čedomir Živković, predsednik opštine Vršac

Nema uspeha bez saradnje sva tri sektora društva

Miroslav Miletić, generalni direktor Bambija / član UO NALED-a

Svi delimo iste lokalne probleme

Iz perspektive privatnog, javnog i civilnog sektora

23jun 2013 |

biti u mogućnosti da odgovorimo na bilo koje pitanje koje se tiče uslova za ulaganje i olakšica, bar za par minuta brže od naših konkurenata, ostalih gradova i opština u Srbiji, jer Vršac je u svoje poslovanje uveo korporativni pristup rešavanja problema i poslovanja koji nas tera da se uvek trudimo da bar po nečemu budemo jedinstveni i za korak ispred drugih. Do sada nam je to polazilo za rukom, a poseban uspeh ostvarili smo u farmaceutskoj industriji

Miroslav Miletić: Svakako da bih stranim investitorima savetovao da ulažu u moju zemlju, ne samo iz patriotskih pobuda, već i zbog čvrstog i dokazivog uverenja da Srbija ima značajne komparativne prednosti u odnosu na okruženje, kada su podne-blje, potencijali i ljudi u pitanju, a takođe i poslovična vitalnost našeg naroda, posebno u teškim i kriznim vremenima, kakvo je danas ili kakvo je bilo devedesetih godina, kada mnoge druge ekonomije i narodi ne bi izdržali ono što smo mi prošli.

Gordan Velev: Mislim da se u Srbiji mogu pronaći vredni i obrazovani ljudi koji su spremni da odgovore najvišim zahtevima poslodovaca odnosno investitora. Vlada je čak spremna da novim investitorima ponudi i podsticaje radi njihovog prisustva u našoj ze-mlji. Čvrsto verujem u evropsku perspektivu Srbije, što podrazumeva i stabilnost, koju sva-ki investitor traži. Istovremeno bih svakom investitoru poručio, da ukoliko se odluči da investira u Srbiju, da pritom pripremi i pro-gram socijalno odgovornog poslovanja jer će ljudi više ceniti i poštovati takvog privrednika od onog koji samo grabi ka profitu.

U kom pogledu bi opštine, privreda i NVO mogle da unaprede saradnju kako bi podstakli razvoj lokalne ekonomije?

Čedomir Živković: Da razmišljaju na pot-puno nov način, da na lokalnom nivou gle-daju jedni druge kao partnere i da shvate da će uspešni postati jedino ako budu radili za-

jedno i da shvate da upravo oni predstavljaju tri stuba održivog razvoja, koji dugoročno mogu značajno da doprinesu sveukupnom razvoju lokalne zajednice. Novo vreme na globalnom nivou zahteva i promenu razmi-šljanja na lokalnom i potpuno nov pristup rešavanju problema.

Miroslav Miletić: Unapređenje saradnje iz-među opština, privrede i NVO ogleda se pre svega u jačanju svesti u lokalnom okruženju da su svi prvo građani određene sredine koji dele iste lokalne, posebno komunalne, probleme, a tek onda zaposleni u jednoj od ove tri oblasti. Kroz jačanje svesti ide i efika-snije izvršenje posebnih ciljeva u svakoj od oblasti. A sa kvalitetnijim izvršenjem svojih planova i ostvarenjem ciljeva, jača poverenje i zadovoljstvo u sredinu u kojoj se živi i radi.

Gordan Velev: Odgovor na ovo pitanje jeste nastavak odgovora na prvo pitanje. Pri-vredni i sveoukupni društveni napredak nije

moguć bez dijaloga i dogovora predstavnika sva tri sektora u našem društvu. Civilno društvo u Srbiji može da ponudi i svoju ekspertizu, ali i iskustvo u rešavanju mnogih pitanja koja su otvorena u lokalnim zajedni-cama u Srbiji. Recimo, novi Zakon o socijal-noj zaštiti pruža mogućnost da i organizaci-je civilnog društva budu uključene u proces pružanja socijalnih usluga koje postojeće državne institucije ne mogu dovoljno efika-sno pružati. Privatno-javnim partnerstvom i angažovanjem organizacije civilnog društva, građani koji imaju potrebu efikasno bi bili usluženi, mnogo jeftinije nego da država uspostavlja svoju službu, a organizacija civilnog društva bila bi bliža idealu održivog finansiranja... S druge strane, organizacije civilnog društva često prikupljaju sredstva kojima kroz grantove pomažu i otpočinjanje

biznisa najsiromašnijih sugrađana, podstiču-ći njihovo udruživanje. Tu i privatni sektor može da vidi svoju šansu. Partnerstvom sa civilnim društvom može da se multiplikuje efekat dodeljenih grantova, a privatni sektor može da dobije pouzdane kooperante. Istovremeno, NVO su rasadnik inovativnih ideja u oblasti reforme javne uprave i multi-sektorskih partnerstava. Ove ideje pomažu državi da bude efikasnija, ali i privatnom sektoru da sagleda i socijalno odgovornu stranu poslovanja.

Šta biste poručili ostalim sagovornicima u trouglu?Čedomir Živković: Kao što sam naveo, partnerstvo definitivno predstavlja ključ uspeha. Bitno je načiniti prvi korak, a i moramo da budemo spremni da saslu-šamo drugu stranu i razumemo njihove potrebe. Mi u Vršcu, kreiramo imidž proaktivne lokalne samouprave, što je u

potpunoj suprotnosti od onoga kako su građani Srbije do sada zamišljali lokalne funkcionere i zaposlene u upravi. Takođe im poručujem da u Opštini Vršac mogu da vide dugoročnog i pouzdanog partnera. Naš slogan - sada već od svih prihvaćan iako u početku zamišljen kao promotivni slogan prvog Industrijsko Tehnološkog Parka u Srbiji: Inovacija, Timski rad, Par-tnerstvo – to samo potvrđuje.

Miroslav Miletić: Svi ostali učesnici trebalo bi da nesebično i bez sujete prate gornji trou-gao. Sujeta je poznata srpska osobina i velika kočnica našeg razvoja. Ne kaže naš narod badava da u Srbiji najteže uspeva USPEH!

Gordan Velev: Želim im puno uspeha u radu.

Gordan Velev, GRUPA 484

Nedovoljno pomažemo jedni drugima

Čedomir Živković, Miroslav Miletić i Gordan Velev

24 Sinergija

Iako smo „uzduž i popreko“ prošpartali celu fabriku, mleko, bar ono sirovo, tek stiglo od farmera, nismo videli. Kad ste u poseti naj-

većoj fabrici mleka i kiselomlečnih proizvoda u Srbiji očekivali biste to na svakom koraku. „A gde je ovde mleko?“, bila je i prva stvar koju smo pitali zaposlene u proizvodnim halama Imleka. „Da bi se postigao odgovarajući kvalitet proizvoda, neophodno je da se tokom čitavog procesa proizvodnje, počev od primarne pro-

izvodnje sirovog mleka, preko transporta sa farmi, pa sve do krajnjeg potrošača takozvani „hladni lanac” nikada ne prekida. Zato i ne vidite sirovo mleko. Kad se izmuze iz krava, pa dok se ne upakuje u finalnu ambalažu, to mleko praktično i ne izlazi iz mašina. Na taj način se obezbeđuje najbolji kvalitet gotovog proizvoda”, objasnio nam je Srđan Popović, direktor marketinga u Imleku.Iz tog razloga kompanija Imlek maloprodajne objekte snabdeva rashladnim vitrinama u koji-

ma se čuvaju njihovi proizvodi. S obzirom na to da se na farmama obavlja jutarnja i večernja muža, i u mlekari se radi jutarnji i večernji prijem mleka. Sirovo mleko se sa farmi doprema u specijalnim termosta-bilnim cisternama i odmah ispituje. Neke od analiza koje se rade su temperatura, koja spre-čava dalji razvoj mikroorganizama u mleku, prisustvo antibiotika kao bitan faktor kvaliteta procesa proizvodnje, zatim sadržaj mlečne masti, kiselost mleka i na kraju ukupan broj

Mlekara u kojoj nećete videtiKad se izmuze iz krava, pa dok se ne upakuje u finalnu ambalažu, mleko ne izlazi iz mašina. Na taj način se obezbeđuje najbolji kvalitet gotovog proizvodamleko

privreda U poseti Imleku

25jun 2013 |

PrISutnI u Celom regIonuKompanija ima veoma razgranatu mrežu filijala u celom regionu od kojih su AD Imlek Beograd, Imlek Boka u Crnoj Gori, AD IMB mlekara Bitola u Make-doniji, dok u Bosni i Hercegovini funkcioniše Mljekoprodukt d.o.o. iz Kozar-ske Dubice. U skladu sa širenjem poslovnih jedinica, kompanija sa ponosom može da istakne da zapošljava visokoobrazovane stručnjake, koji svoje znanje i stručnost, uz pomoć savremene tehnologije, ulažu u stalno unapređivanje proizvodnje, postavljajući nove standarde i izazove pred konkurenciju.

omIljenI domaćI ProIzvodImlekov brend „Moja kravica“ dobitnik je niza prestižnih nagrada među kojima je svakako najvažnija - „Najomiljeniji domaći brend“. Tu titulu, koju dodeljuju potrošači u okviru konkursa „Moj izbor“, udruženja „Moja Srbi-ja“, Imlekov brend dobio je 2010. i 2012. Pored toga, tri godine zaredom, Imlek je pobedjivao u u kategoriji „mleko i mlečni proizvodi“.

bakterija. Uz svaku isporuku proizvoda dobija se i atest o kvalitetu, čime se garantuje da su svi proizvodi ispravni.Najveći broj zaposlenih u kompaniji je u pro-izvodnji. Radi se u tri smene, 24 sata dnevno, 365 dana u godini. U jednoj smeni zatekli smo skoro 70 radnika. Radili su brzo i spret-no. Već na prvi pogled se vidi da su dobro uigran tim. Za više od decenije, koliko mnogi ovde rade, naučili su posao, stekli rutinu i ne predstavlja im problem da u jednoj smeni

„izbace” nekoliko hiljada proizvoda. Ipak, svega toga ne bi bilo bez Imlekovih farmera. Oni su jedna od najvažnijih „ka-rika” koje ovu kompaniju drže na vrhu po proizvodnji i preradi mleka. U razvoj farmi i unapređenje kvaliteta i količina sirovog mle-ka Imlek je uložio više od 50 miliona evra. U proizvodne pogone, transport i logistiku ulaganja su takođe iznosila više desetina miliona evra. Imlek sprovodi i projekte uvoza junica za farmere.

26 Sinergija

Sve oči u Kosjeriću uperene su u Titan, od čijeg poslovanja zavisi život čitave lokalne ekonomije i standard građana.

Srećom, ova kompanija nikada nije prestala da se razvija i da ulaže u lokalnu zajednicu, još od 1976. kada je osnovana. Cementara Kosjerić je među prvima u Srbiji sa uspehom prošla kroz proces privatizacije i od 2002. godine posluje u sastavu Titan Grupe, me-đunarodnog proizvođača cementa. Do sada, Titan Grupa je uložila skoro 55 miliona evra u unapređenje životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, proizvodnu tehnologiju i lokalnu zajednicu. Aktuelni kapaciteti proi-zvodnje od 750.000 tona cementa godišnje, dovoljni su za snabdevanje značajnog dela tržišta Srbije i Crne Gore.Uprkos slabijoj prodaji cementa usled krize, ova fabrika i dalje znatna sredstva ulaže u poboljšanje procesa proizvodnje i zaposlene

jer, kako kažu u Titanu, zaposleni su njihov najvredniji resurs. Bezbednost i zdravlje na radu postavljeni su kao jedan od prioriteta i obavezan uslov radnog angažovanja. Druš-tveno odgovoran pristup poslovanju doneo je kompaniji sertifi kat OHSAS 18001. Po-svećenost lokalnoj zajednici i poslovni uspeh su prepoznati od strane stručne i poslovne javnosti kroz nagradu Biznis lider godine ko-ju im je 2009. godine dodelio Ekonom:east media group.U lokalnu zajednicu Cementara je 2011. investirala više od 615.000 evra, od čega je skoro 85 odsto uloženo u opštinski budžet, a ostatak je doniran sportskim klubovima, školama, ustanovama kulture i drugim javnim aktivnostima u cilju podrške i potreba razvoja građana. Iste godine, Titan je sportsko-rekre-ativni centar, čiji je bio vlasnik, a u čijem su sastavu dva fudbalska igrališta, tereni za male

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Kosjerić je poslednjih godina u prvih pet opština sa najvišim prosečnim zaradama. Visokoj poziciji doprinosi lokalni gigant – Titan Cementara Kosjerić koja zapošljava gotovo četvrtinu ukupne radne snage u ovom gradiću u zapadnoj Srbiji

Pokretačka snaga kosjerića

privreda

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

27jun 2013 |

Prvi dobili integrisanu dozvoluCementara u Kosjeriću prva je kompanija u Srbiji koja je dobila integrisanu dozvolu (IPPC), koja je dokaz da raspolažu najboljom tehnologijom i da je njihov proizvod napravljen po

najvišim ekološkim standardima Srbije i Evropske unije. Dozvolom su regulisani uslovi po kojima bi postrojenje trebalo da radi i propisuje maksimalne nivoe emisije štetnih

materija koje sme da dostigne u proizvodnom procesu, a da to ne ugrozi životnu sredinu. Osnovna načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine zaustavljaju ili smanjuju emisije na samom izvoru zagađivanja, korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i energije, stvaranje otpada i svode na minimum

rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Dobijanje dozvole po-drazumeva ulaganje u rekonstrukciju postojećih postrojenja, a Titan je za te namene

od 2002. izdvojio 15 miliona evra. U Srbiji ima ukupno 177 kompanija koje moraju da pribave integrisanu dozvolu.

sportove i olimpijski bazen, poklonio gradu.A šta o svemu ovome misle građani? Zahvaljujući Titanu, Kosjerić spada u ekonomski najrazvijenije opštine zapadne

Srbije. Nažalost, u blagodetima visoke plate uživaju samo oni koji su imali

sreće da se zaposle u Cementari. Nerazvijenost MSP sektora i drugih grana privrede ostavljaju

tri četvrtine radno sposobne popu-lacije bez alternative za zaposlenje.

Od lokalne samouprave se očekuje da pronađe nove načine da podstakne razvoj

lokalne ekonomije i pruži podršku aktivnostima kroz dobro osmišljeno

društveno odgovorno delovanje u saradnji sa Titanom. Ovaj kraj je poznat i po prirodnoj rakiji sa zaštićenim geografskim poreklom, šljivi i malini koja predstavlja primarni ili do-datni prihod svih građana koji su nezaposle-ni ili sa niskim zaradama. Isto tako, postoje veliki potencijali za ruralni razvoj, seoski turizam, proizvodnju rukotvorina i zdrave hrane. Građani vide upravo fabriku Titan kao glavni stožer napretka, koji može i koji bi trebalo da podrži sve ono dobro, unikatno i autentično što Kosjerić ima da ponudi. Kažu neki – mogla bi to da bude mala Norveška, samo je potrebno zasući rukave, baš kao što to čine zaposleni u Cementari.

Titan cementara Kosjerić: odgovorno prema lokalnoj zajednici

Prvi dobili integrisanu dozvoluCementara u Kosjeriću prva je kompanija u Srbiji koja je dobila integrisanu dozvolu (IPPC), koja je dokaz da raspolažu najboljom tehnologijom i da je njihov proizvod napravljen po

najvišim ekološkim standardima Srbije i Evropske unije. Dozvolom su regulisani uslovi po kojima bi postrojenje trebalo da radi i propisuje maksimalne nivoe emisije štetnih

materija koje sme da dostigne u proizvodnom procesu, a da to ne ugrozi životnu sredinu. Osnovna načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine zaustavljaju ili smanjuju emisije na samom izvoru zagađivanja, korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i energije, stvaranje otpada i svode na minimum

rizik po zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Dobijanje dozvole po-drazumeva ulaganje u rekonstrukciju postojećih postrojenja, a Titan je za te namene

od 2002. izdvojio 15 miliona evra. U Srbiji ima ukupno 177 kompanija koje moraju da pribave integrisanu dozvolu.

Srbije. Nažalost, u blagodetima visoke plate uživaju samo oni koji su imali

sreće da se zaposle u Cementari. Nerazvijenost MSP sektora i drugih grana privrede ostavljaju

tri četvrtine radno sposobne popu-lacije bez alternative za zaposlenje.

Od lokalne samouprave se očekuje da pronađe nove načine da podstakne razvoj

lokalne ekonomije i pruži podršku aktivnostima kroz dobro osmišljeno

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

E 75

E 75

E 70

kosjeriĆ

750

hiljada tona cementa

godišnje snabdeva dobar

deo tržišta Srbije i

Crne Gore

Početak 2013. godine obeležio je izo-stanak rezultata reformi koje je Vlada Republike Srbije obećavala tokom

poslednja dva kvartala predhodne godine. Te reforme su trebale da pojednostave proce-dure, pojeftine poslovanje i povećaju pravnu sigurnost, pa ih privreda i građani sa nestrplje-njem očekuju. S obzirom da još nije otpočela implementacija nekih usvojenih zakona , a da su drugi još uvek u fazi nacrta , kao i da su za najbitnije reforme propisi u početnoj fazi izrade , nadamo se da će bar deo obećanja

Vlada RS realizovati u narednom kvartalu ove godine.Vlada je usporila aktivnosti na ukidanju parafiskalnih nameta, kao i rad na realizaciji inicijativa iz Sive knjige i preporuka SRP-a. „Deagencifikacija“ se zaustavila se na rasformi-ranju nekoliko opštepoznatih nosilaca javnih ovlašćenja, koji su uzgred i imali nekakav delokrug. Ova reforma je trebalo da bude sveobuhvatna i za početak je podrazumevala sastavljanje i predočavanje javnosti spiska svih pravnih lica čiji je neposredni ili posredni

osnivač Republika. Sigurni smo da bi na tom spisku i sama Vlada uočila veliki broj onih čije bi ukidanje imalo veliki efekat na budžet, a ne bi nosilo rizike od pravnih praznina. Ukratko, regulatorna aktivnost institucija u prvom kvartalu izgledala je ovako:Od 1. aprila počela je primena novog Zakona o javnim nabavkama. Taj zakon bi trebalo da poveća efikasnost sprovođenja procedure javne nabavke, kao i da obezbedi transparen-tnost javnih nabavki kroz efikasno korišćenje portala javnih nabavki.

Izostali rezultati obećanih reformI

Vlada je usporila aktivnosti na ukidanju parafiskalnih nameta, kao i rad na realizaciji inicijativa iz Sive knjige i preporuka SRP-a. „Deagencifikacija“ se zaustavila na rasformiranju nekoliko opštepoznatih nosilaca javnih ovlašćenja

zakoNodavNi okvir Izveštaj o statusu reformi

Siva knjigaŠto se tiče preporuka Sive knjige za smanjenje suvišne administra-cjie, od početka godine, najaktivnije je bilo Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine koje je donelo ili predložilo Vladi usvajanje većeg broja podzakonskih akata. Između ostalog su usvojeni pod-zakonski akti kojima se uređuju pitanja uslova i postupka sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, kao i uredbe kojima su regulisane mere podsticaja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visina posebne naknade za podsti-caj u 2013. godini. Ministarstvo finansija i privrede je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ukinulo obavezu dostavlja-nja godišnjeg finansijskog izveštaja na više mesta. To Ministarstvo je izmenama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, delimično rešilo i problem neujednačene prakse dostavljanja obrasca PDV prijave.Ministarstva i ostale nadležne instance nisu učinile ništa u vezi sa 56 inicijativa za izmenu propisa. Od resornih ministarstava čak nisu uzete ni u razmatranje dve vrlo bitne, sistemske inicijative iz Sive knjige V, da se ukinu radne knjižice i zdravstvene kartice – knjižice. Ministarstvo

zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sa komplikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice. Takođe, nije učinjeno ništa ni da se olakša procedura prijave i odjave RZZO-u preduzetnika u slučaju selidbe sedišta na drugu opštinu.Pohvalno je što je u ovom kvartalu usvojena kratka, ali bitna izmena Zakona o trgovini. Brisanjem člana 45. uklonjena je nepotrebna admi-nistrativna barijera za ulazak na naše tržište novih velikih trgovinskih lanaca i omogućeno je brže unapređenje konkurencije na tržištu.

28 Sinergija

Visina taksi mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge - u februaru 2013. godine donet je Pravilnik o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge, sa ciljem da se iznos taksi svede na realan trošak za pružene usluge. Puna primena pravilnika bi trebala da počne 30. aprila 2013. godine kada ćemo moći da ocenimo efekte ovih novih mera. I dalje se čeka na ispunjenje jednostavnih preporuka privrede:• Ministarstvo finansija nije ukinulo admini-strativne takse u procedurama pred RGZ, pa stranke u tim postupcima i dalje plaćaju dve naknade za istu proceduru (naknadu RGZ-u i republičku administrativnu taksu).• Ministarstvo zdravlja nije preduzelo korake u cilju rešavanja velikog problema sa kom-plikovanom procedurom overe zdravstvene knjižice, zbog koje 50% privrednika ne uspe iz prvog pokušaja da overi knjižicu svojim zaposlenima.• Poreska uprava nije reagovala na inicija-tivu da uskladi radno vreme sa potrebama stranaka;Nacrt zakona o naknadama za korišćenje jav-nih dobara izazvao je burne reakcije privredni-ka ali i lokalnih samouprava, pa bi Ministarsvo finansija moralo pažljivo da revidira osnovice, stope i raspodelu ovih naknada.I pored brojnih primedbi i inicijativa privrede

za njegovim izmenama, Zakon o radu je ostao nepromenjen još od 2005. godine, dakle punih osam godina. Zbog toga poslodavci izbegavaju da zapošljavaju radnike koji “nose teret otpre-mnine“ - starije nezaposlene radnike.Prestankom važenja Zakona o Fondu za zašti-tu životne sredine u septembru 2012. ostao je neregulisan način i nadležnost za dodelu pod-sticajnih sredstava za zaštitu životne sredine, pa je regulatorni previd pao na teret privrede. Da li će Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama imati pozitivne efekte na povećanje likvidnosti srp-ske privrede, videćemo u narednom periodu, s obzirom da je promena ovog propisa otpočela tek od aprila. Ne sumnjamo da Vlada RS sprovodi refor-me sa najboljom namerom da postojećim privrednim subjektima olakša poslovanje, kao i da privuče nove investicije. Ono što je Srbiji svakako potrebno je ubrzanje suštinskih reformi i sinhronizacija njihovog sprovođenja. Međutim, brzina tih reformi ne sme nega-tivno da utiče na njihov kvalitet. Reforme se moraju sprovoditi uz prethodnu primenu već prihvaćene metodologije AEP koja uključuje i sprovođenjе javne rasprave te uvažavanje opravdanih sugestija privrede kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja sprovedenih reformi. Dodatno, implementacija reformi je

od suštinskog značaja, obzirom da manji broj koraka u jednoj proceduri ne znači obavezno i njeno skraćenje. Izuzev kada implementaciju reforme vrši potpuno nov organ, reformisane procedure sprovode isti izvršioci, tako da oče-kivani efekti reforme najčešće izostaju upravo zbog loše implementacije.

Pomogli trudnicama, ne žele porodiljamaInicijativa NALED-a da se pojednostavi procedura ostvarenja prava na trudničku nadoknadu, rezultirala je pojednostavljem te procedure u praksi (smanjen je broj dokumenata za realizaciju prava za 2/3) pa se Ministarstvo zdravlja može pohvaliti da je postupilo po toj inicijativi. Međutim, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike nije ništa uradilo da toj istoj trudnici pojednostavi proceduru ostvarenja prava na naknadu za vreme porodiljskog odsustva.

ključne preporuke i dalje van fokusa vladeRešavanje nekih ključnih problema koji otežavaju poslovanje i dalje je van fokusa Vlade, verovatno zbog procene njihovih efekata na republički budžet (npr. smanjenje doprinosa za obavezno socijano osiguranje). Pojednostavljenje procedura pred republič-kim organima kao što su RZZO i RGZ još uvek nije doprinelo ubrzanju sprovođenja pojedinačnih postupaka...

29jun 2013 |

30 Sinergija

Da li je i u kojoj meri određeni zakon moguće primeniti u praksi često zavisi od toga da li

je doneta neophodna prateća regulativa (uredbe, odluke ili pravilnici). Kako bi podstakli nadležne institucije na delovanje i učinili njihov rad transparentnijim, NA-LED je kreirao Barometar propisa - prvi javni on-line sistem za praćenje dinamike donošenja podzakonskih akata od značaja za ekonomski razvojBarometar prati napredak Vlade Republike Srbije, ministarstava i nezavisnih regula-tornih tela na donošenju 362 podzakonska akta vezana za 27 sistemskih zakona koji regulišu poslovno okruženje u Srbiji i direktno utiču na konkurentnost domaće privrede. Za razliku od podataka o izvrše-nju Zakonodavnog programa Vlade, koji

su uglavnom tajni, Barometar je dostupan široj javnosti preko interneta na barometar.naled-serbia.org. Prema Barometru, prosečno vreme kašnje-nja sa donošenjem jednog podzakonskog akta u odnosu na rok koji je zadat u zakonu iznosi čak 615 dana. To znači da uredbe ili pravilnici u Srbiji u proseku kasne godinu i osam meseci.

diNamika doNoŠeNja podzakoNskih akata broj daNa Prosečno kašnjenje za neusvojene 615 Najveće kašnjenje 1.120Najbrže doneti 10 (po usvajanju zakona) Najsporije doneti 861 (posle roka)Prosečno zakašnjenje za usvojene 175

barometar.naled-serbia.org

zakoNodavNi okvir

Šta se to dešava kod jedne tako prozaič-ne aktivnosti kao što je naplata poreza na zarade, a da je vredno pune pažnje i

lokalne samouprave i privrede? Prema nedavno usvojenom Zakonu o porezu na dohodak građana, porez na zarade se pla-ća po stopi od 10%, s tim što je prvih 11.000 dinara neoporezovano. Gradovima i opšti-nama pripada 80% naplaćenih sredstava, ostalih 20% ide u republički budžet. Prihodi od poreza ne idu lokalnim samoupravama u kojima se nalazi preduzeće gde zaposleni radi, već onima gde zaposleni ima prebiva-lište. Obaveza raspodele poreza na zarade po uplatnim računima pojedinačnih opština na kojima zaposleni imaju prebivalište je teret poslodavca. Što je veće preduzeće, veće su šanse da zaposleni imaju prebivališta na većem broju opština. Da komplikovano bude komplikovanije, doprinosi za zdravstveno osiguranje se uplaćuju regionalnim zdrav-stvenim centrima, a doprinosi za Fond PIO prema sedištu privrednog subjekta. Uplata poreza i doprinosa na zarade je za privred-nike noćna mora koja se ponavlja iz meseca u mesec, čak i kada su sredstva za isplatu zarada obezbeđena. Prema analizi Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) korišće-njem modela standardnog troška (Standard Cost Model), dodatni trošak preduzeća zbog obaveze raspoređivanja poreza i doprinosa na zarade iznosi više od 440 miliona dinara godišnje. Istraživanje je takođe pokazalo da bi privreda uštedela više od 570 miliona

Barometar propisa: uredbe kasne

dana615

30 SSinergijainergija

nju Zakonodavnog programa Vlade, koji

U sledećem broju: saznajte ko su prvaci po efi kasnosti u donošenju podzakonskih propisa, a ko je na začelju među ministarstvima, kao i koji podzakonski akti drže rekord u kašnjenju i u čijoj je to nadležnosti.

zbog uredbi gubimo milione evraZakon o kinematografi ji, koji je usvojen u januaru 2012. godine, predviđa do-nošenje četiri podzakonska akta među kojima je i uredba o podsticajima za fi lmsku industriju. Kašnjenje sa usvaja-njem tih propisa početkom 2013. godi-ne iznosilo je preko 170 dana. Kakve su posledice toga pokazuje analiza Srpske fi lmske asocijacije – zbog kašnjenja sa usvajanjem uredbe o podsticanju proi-zvodnje stranih kinematografskih dela u Republici Srbiji naša zemlja u protekle tri godine ostala je bez 100 miliona evra direktnih investicija!

31jun 2013 |

dinara godišnje ukoliko bi postojala moguć-nost dostavljanja zbirne prijave za porez i doprinose na zarade putem Interneta. Kako god da okrenemo, stotine miliona dinara svake godine, bila ona krizna ili dobra, odlazi u vetar. Gde ima, tu se i preliva...To su gubici koje trpi privreda, ali kako su opštine, i to baš one siromašnije, oštećene ovakvim sistemom naplate poreza na zarade?Sistem naplate poreza na zarade u Srbiji je regresivan prema lokalnim samoupravama. Regresivnost je izraz koji poreski stručnjaci koriste kada žele da kažu (ili da prikriju) da siromašniji obveznici poreza na prihod, na primer, izdvajaju veći procenat svojih prihoda nego bogati obveznici. Moderni poreski sistemi teže proporcionalnosti, kada obveznici generalno plaćaju podjednako (u

procentima izraženo) ili progresivnosti, kada oni, koji imaju više, plaćaju više ne samo u apsolutnim iznosima, već i procentualno. Re-gresivne sisteme sasvim neformalno nazivaju i Super Hik modelima, u kojima važi princip „otmi siromašnima i daj bogatima“. Zbog zahtevnosti obaveze razdvajanja uplat-nih računa koja je nametnuta privrednim su-bjektima, mnogi od njih biraju prečice i sve poreze uplaćuju na račun opštine na kojoj je sedište preduzeća. Time oni ne izbegavaju plaćanje poreza, sebe rasterećuju, a verovat-no misle da nikome ne štete. Nažalost, nije tako. Budući da ogroman broj zaposlenih po celoj Srbiji radi u preduzećima koja imaju sedišta u Beogradu i drugim velikim gradovima, novac koji po zakonu pripada malim i nerazvijenim opštinama završava u budžetima velikih gradova. Ono što se nedovoljno zna je da su efekti tog pogrešnog usmeravanja prihoda od poreza na zarade daleko ozbiljniji od statističke greške.Ilustrativan primer predstavlja istraživanje Nikole Altiparmakova objavljeno u Kvar-talnom monitoru br. 23. Prosečan gubitak malih i nerazvijenih opština u korist velikih gradova je čak 5,2% ukupnih prihoda po osnovu poreza na zarade. Kao što se može videti iz tabele, gubici koje trpi Leskovac su 21 milion dinara, a Majdanpek, grad koji odumire, gubi čak 5,8% prihoda od poreza na zarade, odnosno gotovo četiri miliona di-nara. Ono što se ne vidi iz tabele je da ti gubi-ci iznose gotovo ceo jedan procenat ukupnih prihoda Majdanpeka dok Trgovište gubi čak 2,7% ukupnih prihoda. Da li je država uradila išta da zaštiti budžete najsiromašnijih opština i njihove građane? Nažalost, nije.

Pitajte KADA

Uplata poreza i doprinosa na zarade: kako jednim udarcem ubiti dve muve

čekanje u reduPrivredni subjekti svakog meseca izgube u proseku nešto više od 90 minuta na podnošenje poreskih prijava za porez i doprinose na zarade. I to ako sve ide kao po loju.A često ne ide. Radnici Poreske uprave prilikom knjiženja dostavljenih obračuna, prave i greške. Njihovo ispravljanje, treba li reći, pada na teret privrednih subjekata. Oni tada moraju da podnesu zahtev za izlistavanje poreskih kartica, plate nado-knadu za to izlistavanje, zatim preuzmu kartice, uporede stanja iz kartica sa svojom evidencijom, pa ukoliko uoče neslaganja moraju da podnesu zahtev za usaglašava-nje sa odgovarajućom dokumentacijom.

znamo šta, pitamo kada?Jedan od ključnih mehanizama koji NALED koristi u zagovaranju promena kod na-dležnih institucija je Siva knjiga propisa – godišnja publikacija koja sadrži predloge privrede za otklanjanje birokratskih prepre-ka za poslovanje u Srbiji. Peto izdanje Sive knjige opisuje ukupno 76 administrativnih problema i nudi isto toliko konkretnih re-šenja. Jedno od njih se odnosi na problem komplikovane procedure za uplatu poreza i doprinosa na zarade (preporuka 1.23 Sive knjige) koja je u nadležnosti Mini-starstva fi nansija i privrede. Svi znamo šta je potrebno da se uradi i ko to treba da uradi. Ostaje samo pitanje KADA?

Stotine miliona dinara gubitaka za privredu i stotine miliona dinara koje se iz siromašnih opština prelivaju u velike gradove su cena prebacivanja obaveze razvrstavanja poreza i doprinosa na različite uplatne račune sa drža-ve, čija bi to trebalo da bude odgovornost, na privredne subjekte. Suština misije NALED je da učini sve što može kako bi se rešili upravo ovakvi problemi koji zajednički pogađaju i privredu i lokalnu samoupravu. Podizanje svesti o postojanju problema i pozivanje nad-ležnih institucija na odgovornost je početak rešenja. NALED-ovu Sivu knjigu propisa i ostale predloge privrede za smanjenje birokratije možete preuzeti na web stranici htt p://www.naled-serbia.org/lavirintUkoliko i vi u vašem poslovanju nailazite na nepotrebne administrativne barijere – javite se i postavite vaše KA DA pitanje na stranici htt p://www.naled-serbia.org/pitajtekada.

32 Sinergija

Meštani koji ime svog grada izgo-varaju sa akcentom na drugom slogu, u prolazu će vas gosto-

ljubivo osloviti sa “Gde si Mari ” jer vlaško nasleđe živi kroz sačuvane običaje i jezik, predanje o rusalkama i golubačkoj mušici koju je, kažu, odneo Dunav. Ovde možete da idete u lov na vuka, šetate po srednjovekov-noj tvrđavi ili se takmičite u jedrenju, a onda se okrepite odličnim kotlićem sa vrhunskom rečnom ribom koje ovde ima u izobilju.Opština Golubac smeštena je na severoisto-ku Srbije, na desnoj obali Dunava, 130 km od Beograda. Teritorija opštine se prostire

Nedovoljno iskorišćen turistički biser

na 36.800 ha, a ukupan broj stanovnika je 12.513, od čega je trećina stanovnika u rase-janju, na privremenom radu u inostranstvu. Zbog svoje izuzetno nezagađene sredine, jer polovinu ukupne teritorije zauzima Nacio-nalni park Đerdap, Golubac je i nezvanična vazdušna banja, a zbog svojih rudarsko-geoloških i ekoloških potencijala, izuzetno atraktivna sredina za investiranje. Golubac je sazidan na visokoj steni na desnoj obali Dunava, na samom početku Đerdapske klisure, početkom 14. veka.

Jedan je od najbolje očuvanih srednjove-kovnih gradova na tlu Srbije. Bio je pod upravom kneza Lazara, despota Stefana i despota Đurđa. Krajem 15. veka osvajaju ga Turci, krajem 17. i početkom 18. veka pripada Austrijancima, a sve do 1867. godine bio je pod vlašću Turaka. Strateški izuzetno značajan, ima nepravilnu osnovu i bedeme koji prate konfiguraciju terena. Zbog efikasnije odbrane, grad je unutar bedema pregrađen i podeljen na nekoliko

celina, a devet masivnih kula međusobno su povezane bedemom i raspoređene tako da brane grad kako sa kopna, tako i sa vode. U donjem delu grada, na obali Dunava, nalazila se palata, a uzvodno od nje Turci su sagradili nisku osmostranu kulu da bi zaštitili grad sa zapadne strane i obezbedili pristanište. Danas, revitalizacija Golubačke tvrđave predstavlja prekretnicu u razvoju turizma opštine – za projekat je uz podršku GIZ/KWD programa, obezbeđeno 6,5

lokalNa samouprava

most na dunavu najveći podsticaj razvojuNa projekat rekonstrukcije Golubačke tvrđave nadovezuje se projekat izgradnje mosta koji bi povezao obale Dunava u Srbiji i Rumuniji. U Braničevskom upravnom okrugu kažu da je ideja o gradnji mosta dobra jer na Dunavu ne postoji nijedan prelaz od Smedereva do Kladova, iako je Braničevski kraj direktno vezan za Rumu-niju. Time bi se povećao broj turista i to bi skratilo muke putnika kojima je jedina veza skela u Ramu. Industrija, trgovina, turizam, poljoprivreda, zapošljavanje, mala privreda samo su neke od oblasti koje će imati koristi od izgradnje mosta na Dunavu, kažu privrednici i čelnici opština iz ovog kraja, ali i susedne zemlje. Most će doprineti poboljšanju infrastrukture i bržem protoku robe i putnika sa obe strane Dunava. Iz-gradnja mosta dogovorena je u okviru prekogranične saradnje, a trebalo bi da košta oko 100 miliona evra. Dodatni razvojni potencijal u perspektivi obuhvata otvaranje luke sa slobodnom zonom i robno-saobraćajnim terminalom u selu Usije na Dunavu.

Mesto koje zovu “Grad na moru”, što zbog tvrđave, što zbog širine reke, kojoj se ne vidi druga obala, gde je Dunav istovremeno najuži i najširi

33jun 2013 |

miliona evra iz fondova EU. Malo je poznato da je Golubac nedavnom odlukom Vlade proglašen za turistički pro-stor. Najveće prirodno bogatstvo predstavlja reka Dunav, čijih 52 km desne obale pripada opštini. Kao deo međunarodnog plovnog puta, Koridor 7 je deo rečnog koridora Rajna-Majna-Dunav, najprometnije rečne saobraćajnice u Evropi, a s obzirom na to da otvara ogromne mogućnosti za razvoj turizma na vodi i u priobalju, najveća je i komparativna vrednost opštine. Na ovom području je Dunav, jedino preostalo more u Srbiji, kako ga često zovu, najširi i najuži u svom toku - u samom Golupcu širok je čak 6,5 km (Đerdapsko jezero), da bi se od Golu-bačke tvrđave suzio na nekoliko stotina me-tara. Naspram Dunava, na rumunskoj strani su ogranci Karpata sa prelepim pejzažima i mnoštvom pećinskih otvora. Sa naše strane, iznad Dunava protežu se ogranci Homoljskih planina (visine do 700 m) koje sakrivaju još uvek neistraženu lepotu i tajnu vlaških rituala

i običaja. Pored Dunava, opština Golubac raspolaže i mnogim drugim prirodnim resur-sima za razvoj turizma, kao što su:- Đerdapska klisura, tzv. Gvozdena vrata, najveća rečna klisura probojnica Evrope;- Nacionalni park Đerdap, čiji položaj na tokovima od Severnog do Crnog mora, opredeljuje celu đerdapsku zonu kao primar-nu zonu turizma u Srbiji. Ovde se na-laze biljne vrste koje su endemiti čitavog Balkanskog poluostrva (mečija leska, Pančićev maklen, zelenika, koprivić i dr.), kao i tri nove životinjske vrste (dugouhi slepi miš, sivi puh i golubačka mušica), što otvara mogućnosti i za istraživačke radove i monitoring;- Kanjon Brnjičke reke, u kojoj se klisure i stene izdižu i do 300m iznad vodopada i virova, zbog netaknute prirode i lepote, proglašen je za Rezervat prirode.Nisko učešće hotela i restorana u strukturi lokalnih prihoda pokazuje da je turistička

Upoznajte opštinu Golubac - grad tvrđava na Dunavu

privreda u Golupcu nedovoljno razvijena i da izuzetan turistički potencijal u većini nije iskorišćen, o čemu svedoči i stari hotel “Go-lubački grad” u centru opštine sa odličnom lokacijom na jezeru, koji traži investitora da povrati nekadašnji sjaj. Glavni problemi u daljem razvoju turizma su nedovoljno razvijena komunalna i putna infrastruktura i

nedovoljna ulaganja. Turisti ovde dola-ze kako kopnenim, tako i vodenim

putevima, pa je pored ulaganja u putnu infrastrukturu, neophod-no ulagati i u razvoj marina i drugih pratećih objekata, kao i

u obnovu i proširenje ugostitelj-skih kapaciteta. Opština ima jedan

aktivan kamenolom u vlasništvu i AD PIM Beograd, gde se eksploatišu šljunak i pesak, pa je industrija građevinskog materijala razvijena, a u toku je izgradnja fabrike za preradu lekovitog bilja Planta spontanea, u selu Dobra, čiji je investitor iz Luksemburga. Pozitivan signal u razvoju lokalne ekonomije daje i firma “Taške” iz Braničeva koja je, uz podsticaje za zapo-šljavanje, u maju pokrenula revitalizaciju bivšeg pogona “Bambija” gde će zaposliti 166 novih radnika.Nekom vrstom proizvodnje bavi se 45% stanovništva Golupca i to bi kao potencijal trebalo usmeriti u svrhu razvoja turiz-ma. Od ratarskih kultura najviše se gaje kukuruz, lucerka i pšenica, od voća šljiva i jabuka, a od stoke - ovce, svinje i goveda. Poljoprivredni potencijal Golupca leži u mogućnostima razvoja organske proi-zvodnje, posebno u oblasti lekovitog bilja, pčelarstva i kozarstva. Slabo interesno udruživanje i nedostatak organizovane proizvodnje i prodaje uspo-ravaju razvoj Golupca. Upravo zbog svega ovoga, u budućnosti je potrebno posebnu pažnju usmeriti ka privlačenju investitora i sunarodnika u dijaspori koji bi ulagali baš u ove oblasti jer se o opštini kao što je Golubac po mnogo čemu može govoriti u superla-tivu – najstarija geološka istorija, najduža kompozitna dolina sa tri klisure, dva kanjona i tri kotline, najveći prirodnjački i arheološki muzej i park sa najvećim brojem istorijskih spomenika iz vremena limesa u Evropi.

Hotel “Golubački grad”

u centru opštine sa

odličnom lokacijom na

jezeru traži investitora

da povrati nekadašnji sjaj

34 Sinergija

Smeštena na uskom pojasu uz Sredoze-mno more, ova naizgled mala bliskoi-stočna zemlja uspela je da bez mnogo

prirodnih resursa i uz dosta političkih tenzija u regionu postane jedna od najrelevantnijih ekonomskih i tehnoloških sila u svetu. Pre samo 65 godina kada je osnovana, država Izrael je brojala svega 650.000 stanovnika, a privreda praktično nije postojala. Danas je ta privreda ubedljivo najjača na Bliskom istoku, a 26. u svetu sa društvenim bruto proizvo-dom od $ 31.000 po glavi stanovnika, dok je populacija i više nego udesetostručena dostigavši skoro 8 miliona ljudi. Dva su ključna faktora koja su doprinela ve-likom uspehu izraelske ekonomije. Jedan je fi nansijska pomoć spolja, gde je uz nemačku ratnu vojnu odštetu i pomoć SAD-a ključnu ulogu odigrala snažna dijaspora. Drugi, i možda značajniji faktor su ljudi. Izrael ima najobrazovaniju radnu snagu na svetu, odnosno najveći broj inženjera, naučnika i doktora nauka po glavi stanovnika, 65%

više nego SAD. Škola je obavezna za od 6 do 16 godine a besplatna do 18, pa je procenat pismenosti preko 97%. Izrael je broj jedan i kad su u pitanju ulaganja u istraživanje i razvoj, relativno prema GDP-u. Otuda i ne čudi što je uspeo da privuče strane investi-tore u visoke tehnologije kao što su Intel, Microsoft , IBM, Cisco Systems, Motorola (koja je ovde razvila prvi mobilni telefon!) i postane druga Silikonska dolina po koncen-traciji „high-tech“ kompanija. Sa najvećim brojem start-up preduzeća posle SAD-a, snažnim i rastućim sektorom visokih tehno-logija i usluga, stranim direktnim investicija-ma od preko $5 milijardi godišnje i izvozom

lider u agrotehnologijiIzrael je lider u savremenoj agrotehnologiji i ruralnom razvoju, i spreman je da svoja znanja podeli sa Srbijom. NALED u saradnji sa Ambasadom Izraela i drugim ambasadama u Srbiji, redovno objavljuje u okviru svoje on-line baze fondova najnovije konkurse za plaćeno stručno usavršavanje u inostranstvu. Trenutno je aktuelan poziv za učešće na međunarod-nom treningu o politici i strategiji revitalizacije ruralnih područja koji će se održati od 2. do 26. jula 2012. u Izraelu. Dokumentacija je dostupna na NALED-ovoj on-line bazi treninga /www.naled-serbia.org/training

vrednim $ 86 milijardi, izraelska ekonomija se pokazala kao jedna od najotpornijih na svetsku ekonomsku krizu. Glavni izvozni proizvodi su brušeni dijaman-ti, elektronika, soft ver, medicinska oprema, komunikaciona tehnologija, farmaceutski proizvodi, voće, hemikalije, vojna tehnolo-gija. Najviše se izvozi u Severnu Ameriku (38,6%), EU (27,8%) i Aziju (18,4%). Sa relativno skromnim prirodnim resursima, Izrael se oslanja na uvoz hrane (samo žitarice i govedina), neobrađenih dijamanata, naft e i uglja, iako zavisnost zemlje od uvoza ener-genata može biti promenjena sa otkrićem velikih rezervi prirodnog gasa na njenim obalama, a mnogo se ulaže i u poljoprivredu i agrotehnologiju pa je Izrael gotovo samo-dovoljan kad je hrana u pitanju. Najviše se uvozi iz EU (41 %) a potom Azije i SAD. U protekloj deceniji, ekonomska saradnja Srbije i Izraela je gotovo konstantno jačala. Izraelski investitori uložili su preko 2 mili-

partNeri za uspeh

zemlja najobrazovanijih radnikaIzrael

Izrael je broj jedan i kad su u pitanju ulaganja u istraživanje i razvoj u odnosu na BDP. Otuda i ne čudi što je uspeo da privuče strane investitore u visoke tehnologije kao što su Intel, Microsoft, IBM, Cisco Systems, Motorola i postane druga Silikonska dolina po koncentraciji „high-tech“ kompanija

35jun 2013 |

Izrael i SrbijaDRŽAVA IZRAEL SRBIJA Teritorija 22.145 km² 88.361 km²Broj stanovnika 7.859.300 7.1860.862 GDP (2012.) $247,9 mlrd $79.65 mlrdGDP per capita $ 32.200 $10.500 Stopa rasta GDP 2,9 % -0,5 %Stopa nezaposlenosti 6,3% 25,9%

jarde evra u Srbiju, ponajviše u sektoru ne-kretnina, ali i u drugim oblastima. Jedna od poznatijih investicija je poslovni kompleks Airport City na Novom Beogradu, a skoro je otvoren veliki šoping centar Plaza u Kra-gujevcu. Ostale investicije uključuju Strauss Elite koji je akvizirao Doncafe (danas poznat kao Strauss Adriatic), transportno preduzeće Kavim koje je izvršilo uspešnu privatizaciju četiri autoprevoznika u Srbiji, Livnica preci-znih odlivaka u Adi koja je u 100% vlasni-stvu izraelskog Bet Shemesh engines i koja planira proširenje svojih kapaciteta. U planu su novi projekti, uključujući šoping centre i molove u Novom Sadu i Subotici, a čekaju se dozvole za realizaciju velikog stambenog projekta na mestu nekadašnjeg IKL-a u cen-tru Beograda. Dobar znak je što se pojavljuju i prve investicije u sektoru visokih tehno-logija, pa je tako nedavno izraelski Veriest Ventures otvorio kancelarije u Beogradu kako bi zaposlio 100 domaćih inženjera. Iako Srbija i Izrael imaju nekoliko važnih

Predstavljamo zemlju

zemlja najobrazovanijih radnikaPovezuje kontinenteIzrael povezuje tri kontinenta – Evropu, Aziju i Afriku i dva mora – Sredozemno i Crveno more. Graniči se sa Libanom, Sirijom, Jordanom i Egiptom. Finan-sijski centar Izraela je Tel Aviv, dok je Jerusalim najveći i glavni grad.

36 Sinergija

Izraelske kompanije su sa više od jedne milijarde evra investicija do sada naj-veći strani investitor u sektoru nekret-

nina u Srbiji. Ovde nisam računao otva-ranje maloprodajnog parka Aviv Arlon u Pančevu, konstrukciju Plaza šoping centra u Kragujevcu i maloprodajni park Big Cee u Novom Sadu. Izraelci su uložili u tran-sport, sa Kavim-om kao drugim autobu-skim operaterom u Srbiji, F&B industriju koja je kupila Doncafe, proizvodni objekat LPO u Adi koje je privatizovan od strane Bet Shemesh engines, poljoprivredu sa Green Only u Svilajncu i Makhteshim Agan u Subotici, a prisutni su i u drugim granama privrede kroz predstavništva ili zvanične distributere medicinske opreme, telekomunikacija, kozmetike, tekstila, far-maceutske industrije – kaže Yossef Levy, ambasador Izraela u Srbiji.Prema vašim saznanjima šta izraelske kompanije misle o uslovima poslovanja u Srbiji?Strane kompanije se obično žale da su najveće prepreke sa kojima se susre-ću prilikom stupanja na srpsko tržište birokratske. Procedure su ponekad veoma komplikovane, oduzimaju mnogo vremena i obeshrabruju investitora koji je odlučio da ulaže i pored drugih država koje se takmiče za investicije.Tokom godina krize, izraelske kompanije nisu napustile svoje aktivnosti u Srbiji,

partNeri za uspeh

sporazuma o podsticanju ekonomske saradnje, spoljnotrgovinska razmena nije na zavidnom nivou, a Srbija konstantno beleži negativan trgovinski bilans. Prema podacima Privredne komore Srbije, defi cit Srbije u raz-meni sa Izraelom dostigao je svoju najveću vrednost u 2009. godini, kada je iznosio 42 miliona dolara. U 2012. godini ostvarena je razmena u vrednosti od 44,1 milion USD od čega je izvoz bio 15,6 miliona USD, a uvoz 28,5 miliona USD. Na listi najznačajnijih proizvoda u izvozu u ovom periodu našli su se delovi turbomla-znih ili turbopropelernih motora, digitalne kamere, obrađeno bukovo drvo, barut, hrana za pse i mačke, mešalice za beton ili malter i dr. Najveći izvoznici u proteklih par godina bili su LPO, Valjaonica bakra Sevojno, RTB Bor – Fabrika bakarnih cevi Majdanpek, Target, Sloboda Čačak, Jasen, Trajal, Simpo, Institut M. Pupin, Milan Blagojević Lučani, Jugohemija, Farmina Pet Foods, Jugodrvo, Merkantex, Sojaprotein, i dr. Iz Izraela Srbija najviše uvozi herbicide, komutacione aparate za telefoniju i telegra-fi ju, bromide, fungicide, lekove, stabilizatore za gumu i plastične mase, so za posipanje

puteva, insekticide, štamparske boje, uređaje za navodnjavanje i dr. Uvoznici su bili: NIS, Zdravlje Leskovac, Galenika, Hemofarm, Austroterm, Zorka Šabac, Magan agroche-micals, Targo Telekom i dr.U oblasti usluga najveći promet je ostvaren kroz realizaciju investicionih radova. Predu-zeće ‘’Ratko Mitrović’’ i ‘’Dom’’ iz Beograda učestvovala su u izgradnji stanova i malih privrednih objekata u Izraelu.

iako je u pojedinim oblastima, posebno u oblasti nekretnina, došlo do stagnacije. Ove kompanije ne samo da povećavaju svoje investicije i obim svojih aktivnosti, već postoji i određeni rast interesa novih kompanija da ulože u Srbiju u raznim sek-torima: visoka tehnologija, infrastruktura, maloprodaja, energija i životna sredina.Šta obično odgovorite kada vas neke kompanije pitaju kako je to raditi u Srbiji?Kao ambasador, osećam se dužnim da im pružim kompletnu, realnu sliku, zasnova-nu na činjenicama i brojkama. Srbija kao poslovna lokacija ima mnogo prednosti, to su budući ekonomski lider Zapadnog Balkana, dobro obrazovana i isplativa radna snaga, šema podsticaja za određen obim i tip investicija, ugovor o slobod-noj trgovini sa Rusijom, kao i povoljno obradivo zemljište, prirodni izvori vode i dobra prehrambena industrija.Sa druge strane, kao što sam već pomenuo, postoji mnogo prepreka koje se odnose na dugu i komplikovanu birokratiju, nejasne zakone i propise koji se mogu tumačiti na različite načine, što sve doprinosi neizvesnosti i povećava rizik investiranja. Još jedna veli-ka prepreka je činjenica da zbog odsustva zakona o restituciji/denacionalizaciji čitavo pitanje vlasništva nad zemljištem u najboljem slučaju nije jasno. Zbog toga čestitam srpskim vlastima na novoj zako-

nodavnoj inicijativi da se reguliše pitanje vlasništva. Takođe očekujem da vidim nastavak reformi zakonodavstva i dalji pomak u pojednostavljivanju procedura sa kojima se susreću strani investitori. Po Vašem mišljenju, na koji način bi se mogla poboljšati ekonomska saradnja između dve zemlje?Nivo trgovine koji je u 2012. iznosio 44 miliona dolara je nedovoljan, a tu je i veliki jaz koji bi trebalo ispuniti imajući u vidu potencijal koji je trenutno neiskori-šćen. Ovo predstavlja izazov za obe zemlje. Izrael je veoma snažan u oblasti zemljo-radničkih tehnologija, dok je Srbija bogata plodnim zemljištem gde bi se prinosi mo-gli znatno povećati primenom najnovijih poljoprivrednih rešenja koja Izrael ima u ponudi. Srbija ima veoma dobru prehram-benu industriju koja proizvodi džemove, prirodne sokove, rakiju, mineralnu vodu, specijalitete poput ajvara, odlične mlečne proizvode ili kiseli kupus koji bi defi nitiv-no mogao naći svoje mesto na policama izraelskih maloprodajnih lanaca.Druga oblast saradnje koja tek sledi je

Imate mnogo prednosti, ali i komplikovanu birokratijuUprkos krizi, izraelske kompanije nisu napustile aktivnosti u Srbiji, a postoji i određeni rast interesa novih kompanija da ulože u visoke tehnologije, infrastrukturu, maloprodaju, energiju i životnu sredinu

čista tehnologija i tehnlogija vode, tretman otpada i otpadnih voda kao i alternativnih izvora energije, naročito solarne u kojoj je Izrael lider u tehnološkim rešenjima. Izraelske kompanije mogu da ponude svo-je ogromno iskustvo i veštine u primeni svojih rešenja u Srbiji. Odnosi između vlada i ministarstava su veoma dobri, ali bi trebalo da se više po-trudimo da povežemo privrede i stvorimo platformu za prave privredne parove koji bi se pretvorili u konkretne, merljive rezul-tate, na obostranu korist.

Yossef Levy, ambasador Izraela u Srbiji

Podrška inicijativi naled-aŽelim da pozdravim NALED-ovu inicijativu „Ambasadorski timovi“, koju podržava naša ambasada udruživanjem snaga sa gradom Suboticom i kompanijom Tigar iz Pirota u zajedničkom naporu da promovišu grad i privuku izraelske investitore u Srbiju.

Srbija kao poslovna lokacija ima mnogo prednosti: obrazovana i isplativa radna snaga, podsticaj za investicije, ugovori o slobodnoj trgovini...

Srbija kao poslovna

37jun 2013 |

38 Sinergija

NALED je krajem 2012. uz podršku USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja dizajnirao prvi

objektivni pokazatelj kvaliteta regulatornog okruženja za poslovanje u našoj zemlji – Regulatorni indeks Srbije (RIS). RIS je kvantitativni, sumarni pokazatelj transpa-rentnosti zakonodavnog procesa, kvaliteta i troškova primene zakona, ažurnosti države u sprovođenju zakona i efikasnosti u uklanja-nju administrativnih prepreka za poslovanje.Indeks čini šest komponenti formiranih na osnovu 15 indikatora. Svaka komponenta opisuje po jedan segment regulatornog procesa: rešavanje regulatornih problema, ažurnost sprovođenja zakona, kvalitet i te-meljnost pripreme propisa, javnost pripreme propisa, regulatorno opterećenje privrede i dostupnost informacija. Vrednost Regula-tornog indeksa za 2012. godinu iznosi 31,7 od maksimalnih 100 poena .Ovako niska vrednost RIS-a govori u prilog činjenici da je, bez obzira na visoku zakonodavnu aktivnost u poslednjih nekoliko godina, kvalitet propisa i način njihovog donošenja odnosno primene i dalje kamen spoticanja za privrednike u Srbiji. Privredi je, kao što se to često ponavlja, potrebna stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administra-

cija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Poređenjem različitih indikatora RIS-a zaključuje se da je sprovođenje zakona najproblematičnija tačka zakonodavnog procesa u Srbiji. Jedini aspekt regulatornog okruženja koji je bio zadovoljavajuć u 2012. godini odnosi se na dostupnost informacija, i to pre svega zahvaljujući kvalitetu elektronskih informa-cija (internet strane), ali je čak i u okviru ove komponente jedan od indikatora poražava-juće nizak: ni jedno ministarstvo, a tek jedno od 10 regulatornih tela odgovorilo je na upit koji im je poslao običan građanin.

Slab kvalitet propisa velika prepreka za privreduPoređenjem različitih indikatora RIS-a zaključuje se da je sprovođenje zakona najproblematičnija tačka zakonodavnog procesa u Srbiji

USaID-ov projekat za bolje uslove poslovanjaUSAID Projekat za bolje uslove poslo-vanja (BEP) je petogodišnja inicijativa koja ima za cilj da poveća konkurentnost domaće ekonomije i privatnog sektora u saradnji sa Vladom Republike Srbije. Projekat obezbeđuje stručnu i i finansij-sku pomoć za unapređenje poslovnog okruženja, održavanje makroekonomske stabilnosti i dalji razvoj finansijskog trži-šta u Srbiji. Uz RIS, USAID BEP je podr-žao nekoliko ključnih inicijativa NALED-a kao što su kampanja Pitajte KADA, Siva knjiga, studija o parafiskalnim nametima.

partNeri za uspeh Predstavljamo projekat - Regulatorni indeks Srbije (RIS)

Iz analize se takođe moglo videti i da su ad-ministrativni troškovi poslovanja i dalje izu-zetno visoki, da nedostaju kvalitetne analize zakona pre nego što se predloži njihovo usva-janje, kao i da zakonodavci često pribegavaju hitnom postupku pri donošenju zakona. Iako je za trećinu zakona bila organizovana javna rasprava, efekti ovih javnih rasprava nisu vidljivi, pa se privrednici retko opredeljuju da učestvuju na javnim raspravama.

Članovi NALED-a

KoMpaNijeAD Rudnik www.contango.rsAdvokatska kancelarija Kosić www.kosiclaw.co.rsAerodrom Beograd www.beg.aeroAsseco SEE www.asseco-see.comBall Packaging www.ball-europe.comBambi Banat www.bambi.rsBanca Intesa www.bancaintesabeograd.comBeohemija Inhem www.beohemija.comCIM Group www.cimgrupa.euComtrade www.comtradegroup.comConsulTeam www.consulteam.rsCoca Cola Hellenic www.coca-colahellenic.rsContinental Wind Serbia www.continentalwind.rsDeloitte www.deloitte.comDelta Agrar www.deltaagrar.rsDelta Generali osiguranje www.deltagenerali.rsDelta Real Estate www.deltarealestate.rsDHL www.dhl.rsEC Group www.hd-ecg.comEcovis Confidas www.ecovis.comEnergoprojekt www.energoprojekt.rsErste banka ad Novi Sad www.erstebank.rsEurobank EFG www.eurobank.rsGomex www.gomex.rsGrant Thornton www.gt.co.rsGrupa Zastava vozila www.zastavakvalitet.comHalifax Consulting www.halifaxconsulting.comHolcim www.holcim.rsHemofarm www.hemofarm.rsHotel Hyatt www.belgrade.regency.hyatt.comHypo Alpe-Adria-Bank www.hypo-alpe-adria.rsImlek www.imlek.rsIndustrijske nekretnine www.industrijskenekretnine.rsITM www.itm.rsIvančić i sinovi www.ivancic.comJTI www.jti.comJubmes Banka www.jubmes.rsJugo/impex www.ereciklaza.comKaranović & Nikolić www.karanovic-nikolic.comKnjaz Miloš www.knjaz.co.rsKomercijalna Banka www.kombank.comKonsing group www.konsing.comLuka Beograd www.lukabeograd.comMedija Centar www.mc.rsMSD www.merck.comMesser Tehnogas www.messergroup.comMicrosoft www.microsoft.com/sr-latn/rs/Nimax www.nimax.rsNovosadski Sajam www.sajam.netOMV www.omv.co.rsPejak Handel www.pejak-handel.netPetite Geneve Petrović www.petitegeneve.comPFB www.pfb.rsPhilip Morris Operations www.pmi.comPhoenix Pharma www.phoenixpharma.rsPorr Werner Weber www.porr.rsPricewaterhouseCoopers www.pwc.rsPrivredna Banka Beograd www.pbb-banka.comProCredit Bank www.procreditbank.rsPTT Srbija www.ptt.rsRepresent Communications www.represent.rsSAGA www.saga.rsSava Osiguranje www.sava-osiguranje.rsSchneider Electric www.schneider-electric.rs

SGS www.sgs.comSiemens www.siemens.rsSoja protein www.sojaprotein.rsStefkom www.stefkom.rsTelekom www.telekom.rsTelenor www.telenor.rsTigar www.tigar.comTitan Cementara Kosjerić www.titan.rsTPA Horwath www.tpa-horwath.coomUrbis Design www.urbisinc.comVeletržnica Beograd www.veletrznica.co.rsValjaonica bakra Sevojno www.coppersev.comVIP mobile www.vipmobile.rsZdravlje Actavis www.actavis.rs

GRaDoVi i opŠTiNeGrad Beograd www.beograd.rsGrad Čačak www.cacak.org.rsGrad Kragujevac www.kragujevac.rsGrad Kraljevo www.kraljevo.orgGrad Kruševac www.krusevac.rsGrad Leskovac www.gradleskovac.orgGrad Loznica www.loznica.rsGrad Niš www.ni.rsGrad Novi Sad www.novisad.rsGrad Pančevo www.pancevo.rsGrad Požarevac www.pozarevac.rsGrad Sombor www.sombor.rsGrad S. Mitrovica www.sremskamitrovica.org.rsGrad Subotica www.subotica.rsGrad Šabac www.sabac.orgGrad Užice www.graduzice.orgGrad Valjevo www.valjevo.org.rsGrad Vranje www.vranje.org.rsGrad Zaječar www.zajecar.infoGrad Zrenjanin www.zrenjanin.org.rsOpština Aleksinac www.aleksinac.orgOpština Alibunar www.alibunar.rsOpština Apatin www.soapatin.orgOpština Aranđelovac www.so-arandjelovac.comOpština Arilje www.arilje.org.rsOpština Bač www.bac.rsOpština Bačka Topola www.novibeograd.rsOpština Bačka Palanka www.backapalanka.rsOpština Bečej www.becej.co.rsOpština Bela Palanka www.belapalanka.org.rsOpština Boljevac www.boljevac.org.rsOpština Bor www.opstinabor.rsOpština Bujanovac www.bujanovacinfo.orgOpština Ćuprija www.cuprija.rsOpština Dimitrovgrad www.dimitrovgrad.rsOpština Golubac www.golubac.org.rsOpština G. Milanovac www.gornjimilanovac.rsOpština Inđija www.indjija.netOpština Ivanjica www.ivanjica.rsOpština Kanjiža www.kanjiza.rsOpština Kikinda www.kikinda.rsOpština Kladovo www.kladovo.org.rsOpština Knjaževac www.knjazevac.rsOpština Kosjerić www.kosjeric.rsOpština Kovačica www.kovacica.orgOpština Kovin www.kovin.org.rsOpština Kula www.kula.rsOpština Lajkovac www.lajkovac.org.rsOpština Lapovo www.lapovo.org

Opština Lazarevac www.so-lazarevac.org.rsOpština Mladenovac www.mladenovac.rsOpština Negotin www.negotin.rsOpština Nova Varoš www.novavaros.rsOpština Novi Beograd www.novibeograd.rsOpština Novi Bečej www.novibecej.rsOpština Obrenovac www.obrenovac.rsOpština Odžaci www.odzaci.infoOpština Osečina www.osecina.comOpština Palilula www.palilula.org.rsOpština Pećinci www.pecinci.orgOpština Pirot www.pirot.rsOpština Plandište www.plandiste-opstina.rsOpština Požega www.pozega.org .rsOpština Prokuplje www.prokuplje.org.rsOpština Rakovica www.rakovica.rsOpština Ražanj www.razanj.orgOpština Rača www.raca.rsOpština Ruma www.ruma.rsOpština Senta www.zenta-senta.co.rsOpština Stara Pazova www.starapazova.euOpština Svilajnac www.svilajnac.rsOpština Šid www.opstinasid.orgOpština Trstenik www.trstenik.rsOpština Tutin www.tutin.rsOpština Ub www.opstinaub.org.rsOpština Veliko Gradište www.velikogradiste.org.rsOpština Vračar www.vracar.org.rsOpština Vrbas www.vrbas.netOpština V. Banja www.opstinavrnjackabanja.comOpština Vršac www.vrsac.comOpština Zvezdara www.zvezdara.com

NVoTeleskop -BCIF www.bcif.orgBIRN www.birn.eu.comDostignuća Mladih u Srbiji www.ja-serbia.orgEcoist www.ecoist.rsEtnomreža www.ethnonetwork.comFondacija Ana i Vlade Divac www.fondacijadivac.orgPexim Fondacija www.peximfoundation.orgGrađanske inicijative www.gradjanske.orgGrupa 484 www.grupa484.org.rsInicijative www.theinitiatives.orgSmart Kolektiv www.smartkolektiv.orgUdruženje URAN www.uran.rsUdruženje reciklera Srbije www.reciklerisrbije.comUdruženje ACES www.aces.rs

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je najveća privatno-javna asocijacija u Srbiji koja okuplja preko 170 kompanija, opština i nevladnih organizacija sa ciljem stvaranja boljih uslova za život i rad u našoj zemlji

NaLED

podržavamo ekoNomski razvoj srbije

Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija » t: 011 33 73 063 » e: naled@naled-serbia.org, www.naled-serbia.org