ИТ-1 ОСНОВА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА И ПРИМЕНА РАЧУНАРА

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ОСНОВНА СТРУКТУРА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА

Рачунарски систем састоји се од: • улазна јединица (тастатура, миш

или џојстик), • централна процесна јединица (CPU), • излазна јединица (монитор,

штампач) • меморија.

ОСНОВНА СТРУКТУРА PC РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА: 1 тастатура, 2 монитор, 3 миш, 4 – кућиште, 5 – матична (главна) плоча,

(6 – централна процесна јединица, CPU), 7 – хард диск (hard disc), 8 – дискета (flopy disk), 9 – CD RОМ, (10 – DVD ROM), 11 – микрофон, 12 – командна палица (joystick).

ИТ-2 ОСНОВА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА И ПРИМЕНА РАЧУНАРА ПРИМЕНА РАЧУНАРА

Oбласти примене рачунара стално се шире и врло је тешко направити прецизну поделу. Ипак може се извршити подела између:

• апликативног софтвера чије се функције извршавају на нивоу PC рачунарске конфигурације и

• апликативног софтвера чије се функције проширују на било који спољни уређај или систем за који је рачунар повезан.

У прву групу апликативног софтвера спадају софтверски пакети за: - уношење, обраду и штампање текста (текст процесори); - израду разноврсних графичких приказа, цртежа, слика и

разноврсних илустрација (графички софтвер); - израду покретних слика (анимација) за потребе разноврсних

реклама, илустрација и приказа, игрица и другог софтвера за забаву;

- израду база података које омогућавају једноставан увид и анализу стања било каквог већег скупа података; ови подаци се могу односити на људе, ствари, произведене или продате артикле, параметре било каквог система и др.;

- олакшано и убрзано манипулисање са функцијама и наредбама оперативног система као нпр. што су NORTON COMMANDER, NORTON UTILITY, PC TOOLS за MS DOS, WINDOWS COMANDER, разни МЕНИ ји и други;

- једноставно и лако информисање и учење у разноврсним областима (геологија, географија, електроника, зоологија и многе друге области); овакви пакети се, помоћу специјалних уређаја, меморишу на меморијске јединице CD и DVD дискове, који се на нивоу корисника могу само ишчитавати;

- каталошке податке из разних области који се смештају на CD и DVD дискове,

- учење страних језика укључујући и речнике и помоћ при изради текста на страном језику;

- репродукцију, компоновање и снимање различитих музичких нумера и звучних ефеката;

- спрегу и пренос информација између више PC, тј. умрежавање рачунара и повезивање PC рачунара са неким другим системом као на пример са ИНТЕРНЕТ ом;

- игрице и многе друге примене.

ИТ-3 ОСНОВА РАЧУНАРСКОГ СИСТЕМА И ПРИМЕНА РАЧУНАРА

Подела друге групе апликативног софтвера, чије се функције проширују на уређај или систем који је повезан са рачунаром, се такође може извршити према више критеријума. Најчешће поделе се врше према:

• области примене апликативног софтвера, затим • према врсти уређаја или система за које се софтвер користи и

најзад • према функцији коју софтвер извршава. Списак области у којима се користи апликативни софтвер би био

предугачак пошто данас практично не постоје области у којима рачунар са апликативним софтвером није нашао одређену примену.

Међутим, од интереса је уочити општу поделу апликативног

софтвера по критеријуму функција које извршава: - прикупљање мерних података из уређаја са којима је рачунар

повезан, преко одређених сензора; - обрада прикупљених података и њена презентација; - управљање функцијама уређаја или система за које је рачунар

повезан и контрола њиховог рада; - пренос података на релацији рачунар уређај и обрнуто.

У пракси су најчешће комбиноване наведене функције као нпр. прикупљање мерних података у сврху управљања и контроле рада неког уређаја или у сврху обраде и презентације података о карактеристикама одређеног система или процеса итд.

Вежба 1.1. ПРИМЕНА РАЧУНАРА Навести примере примене рачунара у различите сврхе и описати начин и значај коришћења.

ИТ-4 РАЧУНАРСКE МРЕЖЕ Повезивање рачунара са ближим или даљим окружењем, са екстерним уређајима или рачунарима, у оквиру једне просторије, града или држава врши се мрежама које могу бити: - локалне или - глобалне.

ВРСТЕ РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА (ТОПОЛОГИЈЕ: a) магистрала, б) прстен, в) звезда,

Мрежне картице служе за повезивање рачунара на остале мрежне уређаје и контролишу податке који се преносе и обично се налазе у кућишту рачунара. Користе се и мрежне картице које се повезују кабловима за рачунар тзв. етернет (ethernet), као и бежичне (wireless) мрежне картице. Њихова брзина рада зависи од стандарда коме припадају, а креће се најчешће од 10 и 100 Mbps (мегабита по s), па до врло брзих од 1 Gbps.

МРЕЖНИ УРЕЂАЈИ: 1 - мрежна картица, 2 – хаб, 3 – рутер.

Мрежни уређаји су модем, хаб, свич и рутер који омогућавају спајање рачунарске мреже на интернет и проток и упраављање подацима .

ИТ-5 РАЧУНАРСКE МРЕЖЕ МРЕЖНИ ПРОТОКОЛИ Рачунари се унутар мрежа могу повезати кабловима (преко мрежних картица) или бежично (преко мрежне картице за бежиочни пренос дигиталним комуникацијама). Рачунари у мрежи комуницирају по посебним протоколима, нпр. за глобалну мрежу најчешће се користе протоколи TCP и IT. Комуникација унутар мреже може бити двојака: партнерска (пеер то пеер) – једнаких права свих у мрежи; и клијент – сервер када је главни центар за проток и чување података и сервисирање код сервера, слика 1.4.

КОМУНИКАЦИЈА УНУТАР МРЕЖЕ: 1 - партнерска, 2 – клијент-сервер.

ИТ- 6 ИНТЕРНЕТ

ИНТЕРНЕТ

ЛОКАЛНА РАЧУНАРСКА МРЕЖА

Под локалним рачунарским мрежама се подразумева скуп повезаних рачунара који између себе комуницирају, али до растојања од 1000 м. Уз такав рачунар обавезно мора постојати мрежна картица и модем, као и одговарајући комуникациони софтвер. Мрежна картица је програмабилни електронски уређај који обезбеђује логичну и функционалну спрегу са рачунарском мрежом а модем обезбеђује пренос бинарног записа преко телефонске мреже, брзином од 2400 до 57600 бита у секунди. Модем може бити интерни или екстерни. Интерни модем се уграђује у кућиште рачунара као посебна картица док се екстерни модем, као посебан уређај повезује са рачунаром. У обе варијанте модему се придодаје FAX уређај који омогућава пренос слика и графике телефонском линијом. Са појавом интернета, овај уређај омогућава и комуницирање говором.

ГЛОБАЛНИМ РАЧУНАРСКИМ МРЕЖАМА

Под глобалним рачунарским мрежама се подразумева скуп повезаних рачунара који комуницирају на већим растојањима. За већа растојања од 1000 м се поред модема користе и уређаји за регенерисање електричних сигнала т.з. репетитори. Једно од основних карактеристика ових мрежа је да се могу између себе повезивати. Друга важна особина ових мрежа је да увек постоје више алтернативних путева за одређену комуникацију, што повећава поузданост система. Комуникација се обавља увек на исти начин, према одређеном стандарду, т.з. мрежном протоколу. У оквиру мрежног протокола је дефинисан начин организације података тј. облика и величине пакета, који се као целине шаљу на линију, затим редослед функција које се у оквиру комуникације извршавају, начин успостављања комуникационог “контакта” између две софтверске јединице, начин препознавања података и др. Један од важних програма који се користе у мрежама су преусмеравачи, који врше анализу на кога се адреса односи и усмеравају програмски захтев према одговарајућем циљу.

ИТ-7 ИНТЕРНЕТ МРЕЖНИ ПРОТОКОЛИ ИНТЕРНЕТА

На интернету се користе три врсте мрежних протокола: 1. Протокол корисничких података (User Data Protokol), или протокол

UDP, је најбржи и користи се када су поруке врло кратке. 2. Протокол IP (Internet Protocol) се користи за пакет од највише 1500

карактера. 3. Протокол TCP (Transmиssиon Control Protocol) се користи за пренос

веома дугачких порука. Ове се поруке при преносу деле на мање нумерисане пакете до 500 карактера. На пријему се ови пакети поново претварају у послату поруку.

Оперативни систем WINDOWS има у себи интегрисан протокол TCP/IP.

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ КОРИСНИК ИНТЕРНЕТА?

Да би смо се укључили у систем Интернет, потребан нам је рачунар са модемом и софтвером, телефонски прикључак и добављач услуга Интернета или Провајдер (Provider).

Код добављача се добијају корисничко име (username), лозинка (password) и електронска адреса за пошту (E-mail). Помоћу корисничког имена се идентификујемо на мрежи, док лозинка обезбеђује да само власник може користити корисничко име.

Са добављачем се повезујемо преко телефонске линије, а добављач је непрекидно повезан на Интернет преко телефонске линије, оптичког кабла или директне сателитске везе. ГЛАВНЕ УСЛУГЕ ИНТЕРНЕТА

Главне услуге тј. сервисе које пружа Интернет су: 1. Светом разапета мрежа (WWW-World Wide Web); 2. Електронска пошта (E-mail); 3. Дискусионе групе (Usenet Newsgroups); 4. Протокол за пренос фајлова (FTP-File Transfer Protocol); 5. Даљинско управљање на други рачунар (Telenet); 6. Конверзација у реалном времену (IRC-Internet Relay Chat); 7. Претраживање фајлова (Gopher); 8. Истовремено претраживање десетина база података (WAIS-Wide Area Information Server). Најћешће се користе, а уједно су и најраспрострањеније: Светом

разапета мрежа (WWW-World Wide Web); Електронска пошта (E-mail).

ИТ- 8 ИНТЕРНЕТ World Wide Web (WWW)

У жаргону се овај сервис зове Web. Web се састоји од мноштва докумената који су потхрањени на серверима система Web. Ови сервери су постављени на безброј локација широм земљине кугле. Међутим, веома важна карактеристика је да су ова документа повезана између себе, без обзира што су локацијски често веома удаљена. Део сваког од докумената који омогућава да се дође до других докумената који заједно представљају целину, зове се hiperlink. Hиperlиnk се на екрану види као подвучени текст или слика.

Документа на Web у могу бити текстуалне или графичке презентације које постављају фирме, установе, разне организације или појединци. Ова документа се израђују у за то намењеном језику HTML (Hyper Text Markup Language).

За пренос текста и графике на Web у се користи посебан мрежни протокол http (Hyper Text Transfer Protocol).

Адресирање, крстарење и претраживање на Web - у

Да би се применио http протокол, утврђен је стандардан облик адресе на Web у тзв. URL (Unиform Resource Locator) адреса. нпр.

http://www.ossvetиsava.edu.rs

Ознака http је скрећеница за коришћени мрежни протокол, а иза скрећенице www за Web се налази име домена. Домен је део хијерархије именовања у мрежи. У горњем примеру је то школа “Свети Сава”. Иза тога се налази домен припадности по области. У наведеном примеру edu открива да се ради о образовној организацији. Најзад rs открива државни домен, односно Србију. Домени су строго дефинисани стандардима и не могу се користити називи ван тих стандарда. Документ на Web у израђен у HTML језику назива се Web страна (Web Page). Полазна страна документа назива се матична страна (Home Page). Сајт (site) је локација на Интернету на којој се налази један или више сервера. Програми који омогућавају кретање по Web у и изчитавање његових докумената се зову читачи. Најпознатији читач је Internet Explover који је део WINDOWS-a.

ИТ- 9 ИНТЕРНЕТ

Систем интернет је обезбедио и претраживање докумената Web - а, тако да се преко кључних речи може доћи до свих докумената у којима се налазе наведене кључне речи. Рачунар или његов Web сајт преко кога се извршава претраживање и зове се машина за претраживање (search engine). На располагању је више Web сајтоава за претраживање као што су Googl, Yahoo (www.yahoo.com). Најзад у организацији рада Интернета важну улогу играју именици или каталози (direktories) у којима се везе према Web страницама Googl разврставају према темама. Именици нуде поделу тема по хијерархији. На највишем нивоу су опште теме као што су уметност, наука, спорт, забава итд.

ОСНОВНИ ПРОЗОР INTERNET EXPLORER a

ИТ-10 ИНТЕРНЕТ

Електронска пошта (E-mail) Електронска пошта је најстарија услуга Интернета и уједно, заједно са

Web ом, најчешће коришћена. Да би се могле користити услуге електронске поште, потребно је код добављача добити електронску адресу, или се могу користити сервиси за електронску пошту као што су Моzila Firefox, Google, MSN i dr. Адреса се добија аутоматски са отварањем налога за електронску адресу код добављача.

Најчешће коришћена форма адресе електронске поште има следећи изглед:

korisnиk@adresa servera.drzava

Нa пример у адреси neso@EUnet.rs, neso представља корисничко име (Username), EUnet је адреса сервера на који стиже пошта, а rs означава Србију.

У поступку слања поште, најпре се писмо са нашег рачунара са адресом примаоца шаље на сервер добављача. На основу адресе примаоца, сервер добављача шаље писмо до адресираног сервера, на коме прималац има своју Е-mail адресу. Када се послато писмо пренесе на адресу примаоца, то исто писмо се брише са сервера добављача. Писмо се чува на серверу примаоца све док прималац преко своје електронске адресе не преузме писмо са свог сервера. Меморијски капацитет „сандучета” за смештај електронских садржаја најчешће износи 2 MB, чиме је одређена величина писма које можемо слати и примати. Наравно у одређеним протоколима слања поште то може бити много више.

Да би користили електронску пошту, неопходан је програм који омогућава слање, примање, снимање и сортирање порука. До сада је доста коришћен Outlook express фирме Mиcrosoft мада има и других програма.

Следи кратак опис само основних функција програма Internet explorer за претраживање по Web у и програма Qutlook express за електронску пошту.

ИТ-11 ИНТЕРНЕТ INTERNET EXPLORER (IE)

INTERNET EXPLORER је саставни део WINDOWS – а и активира се на следећи начин (кад се користи Dial-Up Conection):

1. Кликом на икону Internet Explorera на Task Bar-u Windows а, 2. Start / Programs / Internet Explorer

ОСНОВНИ ПРОЗОР INTERNET EXPLORER a Oпције на линији за алате Команде претраживача (browser):

Back приказује на екрану претходну Web страну, Forward приказује на екрану следећу Web страну, Stop прекида учитавање Web стране, Refresh - поново учитава Web страну, Home учитава полазну (матичну) страну.

Следећа група алата су: Search претражује Web, Favorиtes група посебно издвојених (омиљених) Web страница, History хронолошки списак посећених страница на Web-у.

ИТ-12 ИНТЕРНЕТ Активирањем било које од ових тастера радна површина екрана се дели на два прозора. У левом прозору се налази глобални списак садржаја, којима се може брзо приступити, док се у десном делу детаљно приказује одабрани садржај.

Трећој групи алата припадају:

Mail - служи за рад са електронском поштом (Е-mail); kликом на тастер Mail појављује се падајући мени,

Read Mail - се користи за очитавање сопствене поште, а Read News - за очитавање одређених сервера са Web новитетима, New Message - се користи за генерисање и слање нове поруке, а Send Link и Send Page - за генерисање и слање целе Web странице као Е-mail опције; Print - служи за штампање тренутно отворене Web странице, Edit - служи за едитовање тренутно отворене странице, Discuss - служи за повезивање са сервером за групну комуникацију.

PROZOR DIAL-AP CONECTION

ИТ-13 ИНТЕРНЕТ КРСТАРЕЊЕ WЕБ - ом ПОМОЋУ ИNTERNET EXPLORER а

Када приступамо Интернету потребно је да унесемо адресу Web стране у адресно поље и притиснемо ENTER. Затим следи поступак повезивања са сервером добављача, преко прозора Dial-up Conection, као и прослеђивање адресе Web стране до одговарајућег сервера и учитавање Web стране на екран монитора. Појава речи Done на левој страни статусне линије, означава да је учитавање Web стране завршено.

Хиперлинк је део подвученог текста или слике на Web страни, преко које можемо да се повежемо на друге Web стране. Препознавање хиперлинкова се лако детектује помоћу стрелице миша. Стрелица миша на хиперлинку се претвара у руку са испруженим кажипрстом. Кликом на хиперлинк отвара се нова Web страна. На новој страни Web - а се налазе нови хиперлинкови за крстарење по Web-у, итд. Код сваког извора новог хиперлинка, уписује се одговарајућа адреса у адресно поље. Тастери Back и Forward омогућавају брзо крстарење преко већ унетих страница Web-а у рачунар. Помоћу тастера Stop се прекида учитавање Web стране, а са тастером Home се враћамо на матичну страну Web сајта, на коме се тренутно налазимо.

ПРЕТРАЖИВАЊЕ WЕБ - а ПОМОЋУ ИNTERNET EXPLORER а

Када желимо да приступимо Web страницама одређеног садржаја, чије адресе не знамо, вршимо претраживање Web - а и то помоћу тастера Search. Тастер Search се може користити искључиво ако смо већ повезани на Интернет. Притиском на тастер Search, радна површика екрана се дели на два прозора. У левом се нуди опција Choose a Seavch Engine (изабери машину за претраживање). Кликом на тастер добија се листа машина за претраживање као што су Googl, Yahoo, MSN Search и други. Избором нпр. машине Googl, отвара се прозор у кога можете уписати неку кључну реч везану за одређени садржај. Нпр. ако се упише енглеска реч Sport, уједно се из падајућег менија, у оквиру истог прозора, мора одабрати опција English. Најзад треба кликнути на тастер Search у прозору претраживача Googl. Након тога ће претраживач излистати бројне адресе Web страна, које су посвећене спорту.

ПРЕКИДАЊЕ РАДА НА ИНТЕРНЕТУ

Постављањем стрелице миша у крајње доњи део екрана појавиће се task Bar Windows-а. У десном делу се налази икона са два монитора који представљају мониторе рачунара корисника и сервера са којим се тренутно комуницира. Десним кликом на ову икону, добијају се опције Status и Disconnect. Кликом на Disconect прекида се веза са Интернетом.

ИТ-14 ИНТЕРНЕТ

OUTLOOK EXPRESS

Програм Autlook Express (OE) служи за генерисање и слање електронских порука као и примање и чување истих на рачунару. Outlook expres је саставни део Windows-а. Активира се на следећи начин:

1. Кликом на икону Autlook Ekspress на Таск бар-у Wиndows-а, 2. Start/Programs/Autlook Ekspress Прозор ОЕ, са слика 1.7, је у принципу стандардан прозор за Wиndows

окружењa. На врху прозора је име програма ОЕ. Затим следи линија са падајућим менијима, линија за алате, линија за име одабраног директоријума Autlook Ekspress - а, радна површина и статусна линија. Изглед радне површине се подешава у View/Layout. Најчешће се радна површина подеси тако да има три дела. У левом делу се налази списак директоријума ОЕ:

Inbox - чува све поруке добијене од сервера добављача, Outbox - чува све поруке које треба послати. Sent Items - чува копије послатих порука, Deleted Items - чува све избрисане поруке, Drafts - чува поруке које се не шаљу одмах, већ их треба у било ком тренутку допунити, или послати. У горњем десном пољу се налази списак порука за одабрани

директоријум а у доњем десном пољу је омогућен преглед изабране поруке.

ПРОЗОР OUTLOOK EKSPRESS-a

ИТ-15 ИНТЕРНЕТ Слање и преузимање порука

Кликом на икону Send/Recv (Send and Receive) ОЕ ће успоставити везу са сервером преко програма Dial-up Connection, који је описан у Internet Explorer-у. ОЕ ће такође преузети нове поруке, сместити их у директоријум Inbox, и послати поруке које чекају у директоријуму Outbox. Нове поруке у Inbox у се разликују од већ прочитаних по томе што им је заглавље исписано задебљаним (болд) словима. Уколико се поред имена поруке у листи налази и сличица спајалице, то значи да порука има неки додатак (attachment).

Поруке које се налазе у Inbox у могу се погледати на екрану у оквиру посебног прозора, који се активира двоструким кликом на жељену поруку.

ПРОЗОР NEW MESSAGE

Поруке у Inbox -у садрже податак од кога је послата (From), шта је садржај поруке (Subjekt) и када је примљена (Received).

На линији за алате се налази неколико опција са следећим функцијама: Print - штампање поруке, Delete - брисање поруке, Reply - одговор на поруку, Reply All - одговор свима којима је иста порука послата, Forward - прослеђивање добијене поруке другим корисницима, New Mail - израда нове поруке.

ИТ-16 ИНТЕРНЕТ ГЕНЕРИСАЊЕ НОВЕ ПОРУКЕ

Кликом на икону New Mail отвара се прозор за писање нове поруке 8. Прозор је подељен на два дела. Горњи део садржи: To: - у ово поље се уноси адреса примаоца поруке, Cc: - у ово поље се уносе адресе свих којима шаљемо поруке; адресе се раздвајају запетама, Subject - у ово поље се уноси тема поруке.

У доњи део прозора се уноси порука. Изнад простора за унос текста се налази линија са алатима за обраду текста. Када се заврши унос поруке, кликне се на тастер Send, чиме се порука смешта у Outbox. Затварањем прозора за израду поруке и избором директоријума Outbox, могу се видети сви подаци генерисане поруке. Двоструким кликом на тему (наслов) поруке, може се поново отворити прозор са садржајем поруке и евентуално кориговати порука. Након израде, порука се може послати на жељену адресу. Кликом на икону Send/Recv, активира се програм Dial-up Conection и изврши се предаја поруке и пријем нових порука, уколико постоје на серверу добављача, што је у претходно описано.

Ако се кликне стрелица поред иконе Send/Recv добија се могућност да се активира:

Send and Receive All - слање и пријем свих докумената, Receive All - само пријем свих докумената,

Send All - само слање свих докумената. Autlook Ekspress омогућава слање једног или више фајлова који су

креирани изван Autlook Ekspress-а. Када се отвори прозор за израду нове поруке, кликом на New Mail, појављује се икона спајалице Attach. Кликом на Attach, отвара се прозор Insert Attachment, који нуди приступ свим фајловима, према већ описаним функцијама у Wиndows-у. Избором фајла и кликом на тастер Attach отвореног прозора, извршено је придодавање изабраног фајла уз нову поруку, што ће на прозору New Message бити исписано на новој линији Attach. На тај начин је обезбеђено да се уз нову поруку пошаље и изабрани фајл. Наравно, ако треба послати само фајл, садржај поруке не мора постојати.

Вежба 1.2. ТОКОВИ ПОДАТАКА У РАЧУНАРУ, МОДЕМ, РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ. Вежба 1.3. ИНТЕРНЕТ, ПРИСТУП СВЕТСКОЈ РАЧУНАРСКОЈ МРЕЖИ (WWW), ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА

ИТ-17 ОСНОВИ ПРОГРАМИРАЊА ОСНОВИ ПРОГРАМИРАЊА

При решавању неког проблема помоћу рачунара, предстоји прилагођа-вање приступа решавању тог проблема принципима рада рачунара, а затим следи израда одговарајућег програма. Целокупан софтвер у рачунару је записан у меморији у виду нула и јединица јер микропроцесор разуме само такве поруке. Пошто би за човека био веома тежак и дуг пут да програме пише са порукама састављеним од нула и јединица, реализовани су програмски језици помоћу којих човек једноставно и брзо, користећи наредбе програмског језика, описује и дефинише посао који би желео да му рачунар уради. Сваки програмски језик има свог преводиоца. Тако, на пример, наре-дба LOAD (напуни) неког програмског језика, преведена у низ нула и јединица добија бинарну форму 10010011. Дакле, пошто разуме само поруке са нулама и јединицама, рачунар мора претварати у бинарну форму не само бројне податке већ и наредбе и све друге податке са којима ради. То се остварује употребом програмских језика. Постоји мноштво програмских језика и они се могу класификовати по разним критеријумима. Најнижи програмски језик је језик чије се наредбе могу написати једино у бинарном запису и зове се МАШИНСКИ ЈЕЗИК. Нешто виши програмски језик је АСАМБЛЕР, чије наредбе одговарају функцијама појединих дигиталних логичких кола. После асамблера се јавља читав спектар виших и високих програмских језика, погодних за специјалне примене у одре-ђеним областима. Сваки програмски језик је погодан за решавање одређених проблема. Неки су погодни за математичке проблеме, као BASIC, PASCAL, C, C++, CHARP, JAVA итд.

ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИК BASIC

Повод за развој овог програмског језика јесте потреба да корисник неп-осредно комуницира са рачунаром у процесу израде програма, односно ре-шавања задатка. Друго BASIC је програмски језик лако прихватљив за кори-снике разних професија. Зато се BASIC данас појављује у више варијанти, јер се користи за решавање математичких проблема, пословних задатака и за решавање разних техничких проблема у оквиру којих се микрорачунар пове-зује са другим електронским уређајима помоћу програма у BASIC у.

За овај курс је одабран QUICK BASIC (брзи BASIC) или скраћено QBASIC. Ова варијанта BASIC а је одабрана зато што је QBASIC саставни део нових ве-рзија MS DOS - а. Програмски језик QBASIC омогућава и израду програма за комуницирање са спољним уређајима као и управљање са радом електрон-ских склопова (видети у ТИО7).

ИТ-18 УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ PC РАЧУНАРА-ИНТЕРФЕЈС

УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ PC РАЧУНАРА-ИНТЕРФЕЈС

Рачунар може користити за управљање машинама и у ту сврху развијен је школски интерфејс ИНТ1. Управљање рачунаром може се извести на два начина: - без повратне спереге и - са повратном спрегом.

УПРАВЉАЊЕ РАЧУНАРОМ: а) без повратне спреге, б) са повратном спрегом

Наставним сустемом интерфејс ИНТ1 могу се релизовати разни програми управљања по отвореној спрези, као што су:

- -риказ декадних бројева у бинарном бројномсистему, - програмирано рекламно светло, - програмско управљање радом семафора, - програмибилна зујалица, - промена брзине електромотора, - програмибилни систем од 8 релеја и - управљање моделом аутомобила.

НАСТАВНИ СУСТЕМ ИНТЕРФЕЈС ИНТ1

ИТ-19 УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ PC РАЧУНАРА-ИНТЕРФЕЈС

Свакако да је најзначајнији део Интерфејса то што су на свих 8 бинарних

кодних места пројектовани релеји чијим прекидањем се може управљати са осам сигнала у реалном времену. Ова прекидачка техника омогућује пројектовање било каквог система који се налази ван Интерфејса и где је потребно мање од осам управљачких сигнала, што значи могуће је решити управљање и код једноставнијних робота без повратне спреге.

а) б)

СЛОЖЕНА ШТАМПАРСКА ЛИНИЈА КОЈОМ СЕ ЦЕО ПРОЦЕС ВОДИ РАЧУНАРОМ Упрошћен модел програмског управљања помоћу PC рачунара на

даљину, на примеру управљања моделом аутомобила. То може бити било која машина са управљаним моторима преко прекидача. Суштина управљања састоји се у томе да се управљајуће команде, које се изводе ручно померањем две управљајуће палице укључењем одређених прекидача који напајају покретне моторе на моделу, замене управљањем PC рачунаром преко релеа.

ШЕМА УПРАВЉАЊА НА ДАЉИНУ: пример

управљања моделом аутомобила коришћењем ИНТ1 и радио предајника и

пријемника

МОГУЋИ ПРАВЦИ - СМЕРОВИ КРЕТАЊА МОДЕЛА АУТОМОБИЛА И

ОДГОВАРАЈУЋЕ УПРАВЉАЧКЕ КОМАНДЕ

ИТ- 20 УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ PC РАЧУНАРА-ИНТЕРФЕЈС

Оформи се логистика кретања аитомобила преко укључења прекидача, а онда се прекидачи замене релејима на кодним местима. Сваки реле има одређен бој бајта, па се збрајањем вредноссти бајта по кодним местима (релејима) добија декадни број, који треба послати на излазни порт рачунара, како је то показано у табели. Тада ће се реализовати одређено кретање у задатом времену, што се све мора задати у програму. Табела 1.1.

Активни релеји - кодни број

Кретање

Р1 Р2 Р3 Р4

Укупно бајта (дец. број)

Бајта по релеју 1 2 4 8

Напред , Н 1 0 0 0 1

Напред Десно, НД

1 1 0 0 3

Напред Лево, НЛ 1 0 1 0 5

Рикверц, Р 1 0 0 2

Рикверц Десно, РД

0 1 0 1 10

Рикверц Лево, РЛ 0 1 1 0 6

МОГУЋИ ПРАВЦИ - СМЕРОВИ КРЕТАЊА МОДЕЛА АУТОМОБИЛА И

ОДГОВАРАЈУЋЕ УПРАВЉАЧКЕ КОМАНДЕ

УПРАВЉАЊЕ МОДЕЛОМ АУТОМОБИЛА КОРИШЋЕЊЕМ ИНТЕРФЕЈСА

ВЕЖБА 1.4. ИНТЕРФЕЈС ТЕХНОЛОГИЈЕ. Према наведеном примеру реализације „осмице“ са моделом аутомобила и Примеру 5.12 у уџбенику дефинисати и започети рад на моделу који ће се вежбати и завршити у Модулима.

ИТ- 21 УПРАВЉАЊЕ ПОМОЋУ PC РАЧУНАРА-ИНТЕРФЕЈС

УПРАВЉАЊЕ АУТОМОБИЛОМ - ОСМИЦА: а) алгоритам кретања, б) путања

Следећа фаза, је повезивање аутомобила (његове јединице радио контроле) са ИНТ1 интерфејсом према шемама које произилазе из Табеле 1.1. Да би аутомобил кретао по одређеном захтеву потребно је сачинити програм.

Наведен је један пример кретања модела аутомобила са демонстрацијом свих могућих кретања, када се аутомобил креће на начин показан на слици, са алгоритмом и путањом кретања по замишљеној „осмици“. Ево програма за једно такво тест кретање аутомобила по једној доста сложеној путањи. Табела 1.2

Програм Коментар

REM AUTO OSMICA Програм за управљање аутом тест у ознаци AUTO ОСМИЦА

10 CLS Брисање екрана

20 OUT &H3F8, (1) Кретање напред право 1 s (НП)

21 SLIPE 1 Застој у промени 1 s

30 FOR I = 1 TO 5 Петља која извршава пет циклуса

40 OUT &H3F8, (3) Кретање напред десно 3 s (НД)

41 SLIPE 3 Застој у промени 3 s

50 OUT &H3F8, (5) Кретање напред лево 3 s (НЛ)

51 SLIPE 3 Застој у промени 3 s

60 NEXT I Враћа на почетак петље

7012 OUT &H3F8, (1) Кретање напред право 1 s (НП)

71 SLIPE 1 Застој у промени 1 s

80 OUT &H3F8, (0) Заустављање кретања

90 END Крај програма

ИТ- 22 ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ

Да би се могли бавити моделовањем електричних кола, апарата и уређаја

неопходно је, укратко, још упознати основна правила цртања у електротехници, састављање струјних кола, начин постављања кућних електричних инсталација и прикључивање апарата. Посебно је важно, за безбедан рад, познавати мере заштите од удара електричне струје.

При пројектовању електротехничких апарата и уређаја, као и елек-тротехничких постројења и објеката користи се техничка документација. У зависности од врсте и намене апарата, уређаја, односно објекта као и од намене цртежа, користе се у електротехници следеће врсте техничке доку-ментације:

− архитектонско грађевинска која описује урбанистички простор и грађевинске објекте,

− машинска која дефинише машински део објеката и машина, − технолошка у којој су дефинисани технолошки, хемијски и други

радни процеси и операције, − документација унутрашњих и спољних инсталација (водоводних,

пнеуматских, хидрауличних, и сл.), − електротехничка која посебно регулише електричне инсталације

објекта, постројења и друго. Овде ће се детаљније обрадити електротехничка документација, док су

остале врсте документације већ обрађене у Техничком и информатичком образовању за 5, 6. и 7. разред.

СИМБОЛИ И ШЕМЕ КАО СРЕДСТВО КОМУНИЦИРАЊА У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ

Да би се електричне и друге шеме могле брзо пројектовати постоје специјални шаблони за електротехничке симболе. У најновије време систем електротехничких симбола јеизрађен као електро пакет програма на рачунару, што значајно убрзава пројектовање електричних шема уз коришћење рачунара ( Pиntar, Electronиcs Workbench и други). У овим програмима се може истраживати струјно коло симулациојом, дато у одређеним примерима у поглављу 5.

ВЕЖБА 1.5. ОСНОВНИ СИМБОЛИ У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ. Проучити значење основних симбола из елкетротехнике датих у табели 1.3

.

ИТ- 23 ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У ЕЛЕКТРОТЕХНИЦИ

Tabela 1.3.

ИТ- 24 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА

Изглед радног окружења симулационог софтвера Electronics Workbench

На радној површини запажамо следеће групе алата: Menu Bar – линија са називима менија наредби, то су ткз. падајући менији који се отварају када се једном кликне на њих. Померањем поинтера по менију бира се наредба из менија.

Tools Bar – линија са најчешће коришћеним алатима. Овде се налазе пречице за отварање новог документа (New), снимање цртежа на хард диск (Save), штампање документа (Prиnt), увећање цртежа (Zoom In), умањење цртежа (Zoom Out) и др.

У линији Libraries налазе се библиотеке са компонентама електронских уређаја, индикаторима, инструментима, контролним блоковима итд.

У горњем десном углу налази се главни прекидач .

ИТ- 25 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА Libraries – библиотека Electronиcs Workbench садржи библиотеке: Basic (основне компоненте) у којој се налазе отпорници, калемови, кондензатори, прекидачи и др. Transistors (транзистори) са NPN, PNP, MOSFET, JFET транзисторима. Diodes (диоде) са Лед, Зенер и др. диодама. Indicators (показивачи) у којој се налазе уређаји помоћу којих се мери струја и напони у појединим гранама односно тачкама. Sources (извори) садржај ове компоненте су извори једносмерног и наизменичног напона и струје.

СЕЛЕКТОВАЊЕ КОМПОНЕНТЕ

Са палете Libraries кликом на другу иконицу отварамо прозор као на слици и бирамо компоненте дуплим кликом на одговарајућу иконицу.

ИТ- 26 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА

ИЗВОРИ НАПАЈАЊА

ПОДЕШАВАЊЕ НАПОНА ИЗВОРА

ИТ- 27 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА

Библиотека Indиcators (показивачи) садржи велики број мерних индикатора: волтметар, амперметар, осцилоскоп и др.

БИБЛИОТЕКА Indicators

ИТ-28 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА

Повезивање елемената шеме се врши тако што се доведе курсор миша на

крајеве неког елемента и када се појави црвена тачка кликом на крајеве објекта почиње да се простире линија када дођемо до другог објекта и поновне појаве тачке кликом мишем спајају се објекти. Ово понављамо док све објекте не повежемо.

Када је цео посао готов потребно је активирати главни прекидач, и симулација може започети.

Цртеж се памти када из Meni bar групе селектујемо File а потом и Save As и дамо име цртежу. Коначна шема везе са измереном вредности струје.

Вежба 1.6. КОРИШЋЕЊЕ СОФТВЕРА ЗА ФОРМИРАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ КОЛА. Коришћењем софтвера Elektronics Wordbench - MultiSIM 9 симулирати струјно коло према примерима датим у поглављу 5 уџбеника, испитивати струјно коло, а затим реализовати вежбу са датим материјалом.

ЕЛЕМЕНТИ И СПАЈАЊЕ ЕЛЕМЕНАТА ПРОВОДНИЦИМА

ИТ-29 РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА – ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Рачунари се данас примењују у свим областима људске делатности у облику: прва група - апликативног софтвера чије се функције извршавају на нивоу PC рачунарске конфигурације и другу групу – апликативног софтвера чије се функције проширују за било који спољни уређај, или систем за који је рачунар повезан.

Група апликативних софтвера чије се функције проширују за било који спољни уређај је врло значајан за управљање машинама, уређајима, системима. За њега је увек потребно решити везу – интерфејс па се често називају интерфејс технологије.

Роботика је најбољи пример развијених интерфејс технологија. Рачунари се повезују у рачунарске мреже да би информације у целом свету

биле доступне људима. Зависно од удаљености повезивање рачунара се врши у локалне (растојања до

1.000 м) и глобалне рачунарске мреже. За повезивање рачунара у мрежу користимо додатну опрему (мрежне

картице, уређаје), а може остварити кабловима или бежично. Рачунари међусобно комуницирају по протоколима и раликују се два типа

мрежа: партнерска (равноправни учесници) и клијент – сервер где је улога сервера главна.

Интернет је највећа глобална мрежа која ради на принципу понуде и потражње информација и услуга од стране сервера.

Најчешће услуге Интернета су WWW и E-mail. Основна улога Интернета је да служи за пословање, образовање и забаву уз

повећан квалитет услуга и брзини комуникација и смањењу трошкова и уштеде у времену.

WWW сервис служи за претраживање Интернета и његових Web страница. Свака Web страница састоји се из три дела: www.ime_web_stranice.domen

E-mail је сервис Интернета који служи за слање и примање дигиталних порука. Електронска адреса се састоји из три дела и то: korisnicko_ime@intenet_oznaka_provajdera

При раду на Интернету пожељно је придржавати се општих правила лепог понашања.

Пројектовање и цртање шема у електротехници и електроници је доста усавршено коришћењем готових специјализованих софтвера.

Коришћењем специјализованих софтвера из електротехнике омогућено је пројектовање и симулација електронских кола. Упознали сте софтвере Pintar VirtuaLab Elektronics и Electronics Workbench – MultiSIM 9.

КЉУЧНЕ РЕЧИ – ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Интернет, LAN мрежа, WAN мрежа, UTP кабал, TCP/IP протоколи, провајдер, интернет

сервис, Е-mail, Web сервис, Web сајт, Web страница, хиперлинк, домен, машина за претраживање, софтвер, интерфејс, управљање рачунаром, рачунарско

пројектовање електронских кола, симулација електронских кола. (у Речнику на крају Уџбеника нађите објашњење речи и појмова)

ИТ- 30 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Шта преставља основну хардверску структуру рачунара? 2. Наведите примере примене рачунара у свим сегментима људске делатности. 3. Шта је системски, а шта апликативни софтвер? 4. Која је улога рачунарских мрежа? 5. Које се рачунарске мреже користе? 6. Који су то мрежни уређаји? 7. Који се мрежни протоколи најчешће користе? 8. Шта су локалне а шта глобалне рачунарске мреже? Какву мрежу представља

ИНТЕРНЕТ? 9. Наведите неколико сервиса које пружа систем ИНТЕРНЕТ. 10. Зашта се користи Интернет Еxплорер? Како функционише Web? 11. Како се врши крстарење Web-ом, а како претраживање Web-а? 12. Користећи Internet Explorer и одређену адресу, изчитати Web страну, повезати се

преко хиперлинка на друге стране и искључити се из ИНТЕРНЕТ-а. 13. Зашта се користи Autlook Ekspress? 14. Шта све садржи основни прозор Autlook Ekspress-а? 15. Како се врши слање и преузимање порука? 16. Користећи Autlook Ekspress, генериши поруку и пошаљи је на одређену Е-маил

адресу. 17. Зашто се појавила потреба за коришћењем програмских језика? 18. Која је функција програмских преводилаца? 19. Наведите тенденције развоја и поделе апликативног софтвера. 20. Наведите разлоге захваљујући којима се данас управљање помоћу PC рачунара

може масовно користити. 21. Опишите облик сигнала који се јавља на серијском порту PC рачунара. 22. Како се врши комуникација PC рачунара са спољним дигиталним, а како са

спољним аналогним уређајима? 23. Како се може повећати прецизност уношења аналогног сигнала у PC рачунар? 24. За коју се сврху користи систем ИНТЕРФЕЈС и шта све садржи? 25. Зашто се у електротехници користе графички симболи? 26. Шта је електротехничка шема? 27. Објасни шта садрже функционална, структурна и монтажна шема. 28. Које графичке електротехничке симболе знаш напамет? 29. Које су предности у пројектовању електричних система коришћењем

рачунарских програмских пакета? 30. Које програмске пакете из електгротехнике и електронике познајеш? 31. У софтверу MultiSIM 9 – у нацртај неку од електричних шема које познајеш.

ИТ- 31 РАЧУНАРСКА СИМУЛАЦИЈА ЕЛЕКТРИЧНИХ И ЕЛЕКТРОНСКИХ КОЛА

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Кључни датуми

1904. – Амброз Флеминг је направио један од најранијих електроничких уређаја, диоду.

1906. – Ли де Форест открива триоду, која може да ради као појачавач. 1923. – Владимир Зворикин открива најранију верзију телевизијске камере и екрана. 1946. – Тим предвођен Вилиамом Шоклијем производи транзистор, који може да

појачава електрични сигнал. 1950. – Први колор телевизор. 1953. – Срце-плућа машине у медицини. 1955. – Развој оптичког влакна. 1958. – Џек Килби прави прво интегрално коло. 1958. – Ултразвук у употреби за праћење развоја беба. 1959. – Први комерцијални фотокопир апарат. 1960. – Развијен први ласер. 1961. – Телевизија уживо преко сателита. 1962. – Први “микрочип” или интегрално коло у масовној производњи. 1963. – Представљена аудио касета. 1965. – Значајан напредак у развоју холограма. 1969. – Прво слетање на Месец. 1970. – Флопи диск за компјутере. 1971. – Први CPU – централна процесна јединица микрочип бива произведена. 1972. – Прва компјутерска игрица. 1975. – Први комерцијални равни екран од течног кристала (LCD – Liquid Crystal

Display). 1977. – Масовна производња џепних телевизора. 1979. – Први вокмен. 1981. – Представљена је прва верзија персоналног рачунара (PC – personal computer). 1982. – Аудио CD, компакт диск, појављује се у продаји 1984. – Направљен камкордер. 1987. – DAT (Digital Audio Tape) – дигитална аудио трака. 1988. – Ласерске фотокопир машине у колору; прве верзије мобилних телефона. 1989. – “Gameboy” – рана ручна конзола за видео игрице. 1992. – Супер лаки бицикли од композитних материјала. 1994. – Интернет користи преко 30 милиона људи. 1995. – Стандардни формат DVD је усвојен. 1996. – „Sony Playstation 1“ игрице 1998. – Компанија “Apple” представља iMac компјутере 1999. – Комплетна космичка интернационална станица са посадом 2000. – DVD почиње да се продаје у комерцијалним количинама 2006. – Blue Ray – Плави ласер