Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје

Росијска газета (Москва),

која сноси сву одговорност

за његов садржајRUSSIA BEYOND THE HEADLINES www.ruskarec.ru

Број 10, 26. децембар 2012.

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Други Срби: Како живе немачки Лужи-чки Срби и какви су њихови односи са Србијом и Русијом?

Научници РАН ство-рили молекул који доставља лек у само језгро канцерогене ћелије

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/ 19057RUSKAREC.RU/ 18675

Медицина КултураСАМО НА RUSKAREC.RU

YALE

RO

SEN

ЈЕВ

ГЕН

ИЈ М

ИХА

ЈЛО

В

Русију погодиле абнормално ниске температуре

Ледена зимска бајка у великом граду

СТРАНА 2 СТРАНА 4

Клима Нова година„Закон Магнитског“ као резиме руско-америчких односа у 2012.

СТРАНА 2

Политика и друштво

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

Храм коралног звука

Јудејски молитвени дом у Ве-ликом Спасоглинишчевском со каку је верски и интелекту-ални центар једне од најстаријих и најбројнијих градских наци-оналних заједница. Прве јев-реј ске богомоље у Москви по-ја ви ле су се у близини касар ни у првој половини 19. века, аслужиле су за верске потребе

КУЛЬТУРА.РФ

Московска корална синаго-га, најстарија у граду, пред-ставља живу књигу историје руских Јевреја и многих слав них имена, укључујући Левитана и Толстоја.

Руски јудаизам Бурна историја синагоге московских Јевреја

Под кубетом је представа Едена — дрво живота и дрво по зна-ња. У центру са ле је алменор, посто ље на коме се чита Тора

Повратак Владимира Путина у Кремљ свакако је био главни политички догађај ове године

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦАНе морате да будете грађе-винац да бисте стварали пра-ва архитектонска ремек-дела. За то може бити довољно те-сто са ђумбиром, кондитор-ска глазура и новогодишња инспирација. Таквим гради-тељством се занимају девој ке из д.о.о. „Прјаничнаја мас -терскаја“ („Радионица меде-њака“) из Москве. Кућице од медењака ручне изра-де заштитни су знак њихове посластичарнице. Изгледа да многи Московљани же-ле да оваквим посластица-ма обрадују најдраже за Нову годину, пошто у „Радионици медењака“ кажу да имају то-лико поруџбина да ће до Но-ве године морати да раде дан и ноћ како би испунили све жеље својих муштерија.

РУСКА КУХИЊАСЛАТКА АРХИТЕКТУРА ЗА НОВОГОДИШЊИ СТО

ДМИТРИЈ КАНRBTH

У бурној и стратешки важној 2012. видели смо изборе, зна ке ради ка лизоване бор-бе са коруп ци јом као са на-ци оналним непријатељем и заокрет ка Истоку.

Унутрашња политика Догађаји, изазови и перспективе које је компликована 2012. година оставила Русији

У Русији је 2012. година као ни-једна друга била испуњена до-га ђајима од стратешког и гло-бал ног значаја. Уну трашња по литичка збивања су ове го-дине имала посебно велику те-жину за најближу будућност Ру сије.

Трећи Путинов председнички мандатПредседнички избори 2012. сва-како су били главни догађај у политичком животу Русије. И како су и предвидели аналити-чари и организатори предиз-борних истраживања, победу је однео Владимир Путин. Без обзира на то што је његова по-пуларност нешто опала у току минуле године, он је и даље да-леко популарнији од својих конкурената.

Минимум његове популарно-сти (37%) забележен је у авгу-сту, али се већ у јесен тај по ка-затељ вратио на 45–50%. „То је ефекат успешних кам па ња на локалним изборима који су било одржани у октобру широм зем ље“, објаш њава Валериј Фјо доров, гене рал ни директор Сверуског центра за проучавање јавног мње ња (ВЦИОМ), и до-да је да је врло велики утицај на поверење становништва имао председников прекор тро-јици министара и почетак ин-тензивне борбе против коруп-ци је. Друштву је још увек по -требан руководилац са „чвр-

Резиме важне 2012.Драги читаоци! Дола-

зи крај 2012, прве го-ди не пројекта „Russia Beyond the Headlines“

(RBTH) у Србији и прве годи-на штампаног издања и сајта „Ру ске речи“.

У 2012. писали смо о Русији, њеној политици, економији, култури, религијама, историји, науци, технологији, спорту, преносили мњења руских ана-литичара о најважнијим дога-ђа јима у руско-српским од-носима и светској политици и посветили посебну пажњу ве зама Руса и Срба, у прошло-сти и у садашњости.

Наравно, простор и људски ресурси су ограничени, али се надамо да смо успели да вам пренесемо информације које нису доступне у другим ме ди-јима на српском језику и у из-дањима великих светских ин-формативних кућа — и да смо тиме ис пу нили основну ми си-ју RBTH.

Коментари наших читала-ца и експерата из Србије нам говоре да смо на добром путу. Можемо сматрати да је „Руска реч“ заузела своје место у срп-ском медијском простору.

Настављамо да излазимо у 2013. Бићемо захвални на свим вашим коментарима и и предлозима.

Не заборавите да пратите наш сајт ruskarec.ru и да се при кљу чите нашој изузетно ак тивној групи на Фејсбуку: facebook.com/ruskarec.

Наш тим из Москве вам же -ли свако добро и срећне ново-го дишње и божићне празни-ке. С Новым го дом и Рожде-ством!

Редакција „Руске речи“

ОД УРЕДНИКА

До виђења у 2013. години

стом ру ком“, закључују експер-ти. А Путин је засада један од ма ло бројних политичара који испу њавају тај критеријум.

Пораз протестног покретаУлични протести су уједно били и изненађујући и не изне на ђу-јући. За свега неколико месеци су се на опозиционој политичкој сцени појавила нова лица (као што је Алексеј Наваљни) која су успела да изведу на улице десетине хиљада људи, што ра-није никоме није полазило за ру ком. Управо са том појавом ана литичари везују чињеницу да се власт одлучила на убла-жа вање изборног законодав-ства и поједностављење систе-ма регистровања политичких странака.

Сама опозиција ову годину не може сматрати успешном. У поређењу са митинзима са кра ја прошле године на Болот-ном тргу и Проспекту Сахаро-ва, када су на улице иза шле де-сетине хиљада људи, то ком 2012. опозиција је само губила сво је присталице. Кључни да-тум у историјату новог протест-ног покрета у Русији је 6. мај, ка да се такозвани Марш ми-лиона завршио сукобима са по-лицијом и хапшењем активи-ста. Тада је постало очи гледно да пут којим је кренула опо-зиција води у ћорсокак, и њени лидери и активни уче сници усме рили су пажњу на случај гру пе Pussy Riot и при преме за регионалне изборе у октобру, на којима су учествовале десе-тине нових странака.

После очекиваног деба кла на њима, почели су да протестују против нове иницијативе Думе

ИТАР-ТАСС

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

ПРЕС-Ф

ОТО

REU

TERS/VO

STOCK

-PHO

TO

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • GULF NEWS, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

Резиме важне 2012. годинеафера. Највећи одјек у јавности имала је смена министра одбра-не Сердјукова, кога су експер-ти увек третирали као једног од најоданијих Путинових са-радника. Па ипак, чак је и он ос тао без фотеље после афере са крађом приликом распродаје вој не имовине. По мишљењу ек сперата, Кремљ рачуна на то да борба против корупције мо же постати нова идеја која ће ујединити нацију.

Поред тога, смењен је и Јуриј Урличич, генерални конструк-тор сателитског навигационог си стема ГЛОНАСС. По речима шефа председничког кабинета Се ргеја Иванова, приликом реа-лизације овог пројекта украде-но је 6,5 милијарди рубаља (210 милиона долара). Бивша мини-старка пољопривреде Јелена Скри ник оптужена је да је, док је била шеф великог предузећа „Росагролизинг“, нанела штету држави од 39 мили јар ди рубаља (1,26 милијарди евра).

Није прошао без афере чак ни самит Организације азијско--тихоокеанске економске са-рад ње у Владивостоку (АТЕС), који је постао један од нај важ-нијих догађаја 2012. Правосуд-ни органи твр де да је приликом припрема украдено 93 милио-на рубаља (3 милиона долара) и да је у ту про неверу умешан

о забрани америчким породи-цама да усвајају руску децу.

Митинг 15. децембра на Лу-бјанском тргу вероватно је оз-начио крај масовног протест-ног покрета: лидери нису ус -пе ли да се договоре са власти-ма и међу собом. Резултат: на Лубјански трг је дошло око 700 људи, међу којима су 300 били новинари.

Активна борба против корупције на највишем нивоу„Ни оружане снаге НАТО-а са својим ракетама, ни међу на-родни тероризам, ни сепарати-стичке тенденције за Русију не представљају тако велику опас-ност као корупција“, уверен је Константин Ремчуков, главни уредник листа „Не зависима га-зета“. Заиста, про блем коруп-ције, као и увек, заузима прво ме сто на списку не гативних по-јава за које обично оптужују ову власт.

Међутим, у 2012. години је власт реаговала на корупцију да леко оштрије него ранијих го дина. Први пут се у руској ис то рији догодило да неколи-ко високих функционера један за другим буду смењени са сво-јих положаја због корупционих

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

ВЕРОНИКА КРАШЕНИЊИКОВАЗА РОСИЈСКУ ГАЗЕТУ

У Вашингтону кажу да се „Законом Магнитског“ САД стављају на „страну руског народа и исправну страну руске историје“.

Удар САД на „превише независну“ Русију

Спољна политика „Закон Магнитског“ као резиме руско-америчких односа током 2012.

људских права. Прелиминар-ни списак постоји, али ће се име на објављивати селектив-но, у зависности од „интереса националне безбедности“, ре-чено је у Вашингтону.

Према раније објављеној вер-зији, тренутно су на том списку службеници Јавног тужилаш-тва, инспектори Истражног ко-митета и судије које су радиле на случају „Магнитски“. Апсо-лутно је очигледно да претња не издавања виза и замрзавања банковних рачуна у САД не угро жава никога са тог списка, и Американци то добро знају. Али, ако закон нема садржину, у чему је онда његов смисао?

За Вашингтон је „Закон Маг-нитског“ пре свега још један ин струмент политичког прити-ска и пропагандног рата про-тив Руси је. Сада тај рат постаје

Амерички сенатори су показа-ли редак пример једнодушности када су прошле недеље усвојили „Закон Магнитског“ и исто-времено укинули тзв. амандман Џексон-Веника. Закон је у Се-нату одобрен са 92 гласа „за“ и 4 „против“. Такав двопар тиј-ски консензус је уобичајен само када се ради о мерама против Русије или Сирије и Ирана.

„Закон Магнитског“ забра-њу је улазак у САД и замрзава америчке рачуне оних грађана Русије који су, по мишљењу Ва-шингтона, умешани у кршење

ин тен зивнији, јер Русија у по-следње време демонстрира пре-више независности: пооштра-ва услове рада проамеричких НВО, подр жава Сирију и Иран, а све те рад ње су каж њиве.

Друго, тај закон има и своје унутрашње задатке. Он треба да мобилише конгрес САД и америчко јавно мњење и усме-ри их против Русије. Пре него што се конфронтација подигне на виши степен неопходно је да се формирају поуздане „по-задинске“ снаге унутар земље. Амерички медији усрдно прика-зују како непријатељ изгледа: у Русији се „мучењем убијају прав ници који раскринкавају махинације власти“, а „младе естрадне уметнице које певају о слободи и демократији“ завр-шавају у затворима. Осим тога, Русија је једини савезник „крва-

Двопартијски консензус је у америчком Сенату и Представничком дому уобичајен само када се ради о мерама против Русије или Сирије и Ирана

Сезона протеста је готова: опозиција је изгубила и председничке и регионалне изборе

вог сиријског диктатора“ Баша-ра Асада.

Треће, то је знак подршке ру-с кој опозицији. Током по след-њих година лидери опо зи ције су се вртели по западним пар-ламентима, промовисали доку-ментарне филмове и наступа-ли на многобројним кон фе -рен цијама. Како је рекао сена-тор Мекејн, закон уопште ни је антируски, него је, напротив, проруски: „Усвајањем овог за-кона САД се стављају на стра-ну руског народа и на исправ-ну страну руске историје, која ће се, по свему судећи, ускоро наћи на раскршћу“. Напоме-нимо да је сенатор шеф Међу-на родног републиканског ин-ститута (Inter na tional Repu -blican Institute). Овај институт и лично Мекејн актив но су уче-ствовали у ор ганизовању „обо-јених“ рево лу ци ја и државних преврата од Хаитија и Хонду-раса до Кирги зије и Египта, укљу чујући и фи нансирање иза браних опозиционих лиде-ра и пар тија у Русији.

На дан усвајања закона у Се-нату државна секретарка САД Хилари Клинтон отворила је заседање ОЕБС-а у Даблину оптуживањем Русије за коор-диниране напоре у правцу уки-дања америчке и међународне помоћи „организацијама за за-штиту људских права“. „Ми по-кушавамо да се супротставимо томе, али то је веома тешко. Мо-рамо да смислимо нове начине да вас подржимо“, рекла је Клин тонова присутним пред-ставницима опозиције из Русије, Бе ло русије и Туркменистана.

Уз оптужбе за „гушење де-мо кратије и слободе“ државна секретарка је оптужила Русију и наше савезнике за „ресовје-

тизацију региона“, што је још озбиљнији грех. „То ће се звати другачије. Зваће се Царинска уни ја, Евроазијска унија и томе слично“, оценила је Клинтоно-ва. „Али ми се не заваравамо. Ми знамо шта је ту циљ и тра-жимо ефикасан начин да успо-римо или спречимо тај процес.“ Амерички високи функционе-ри не дају често тако отворене изјаве. По свему судећи, госпођа Клинтон сматра да на крају ман дата државне секретарке не ма шта да изгуби у односи-ма са Русијом.

Руско Министарство спољних послова је најавило да плани-ра усвајање симетричних мера: састављање сличног списка аме ричких чиновника који учес твују у кршењу људских права. На њему се могу наћи сви они који су у Белој кући и Пентагону припремали ин-струк ције за мучења, сви који су умешани у злочине по за-творима CIA, у ликвидацију људи у току напада беспилот-

ним летелицама, у процесе про-тив Бута и Јарошенка, у кр ше-ње права усвојене руске деце... Списак заиста може бити веома дугачак.

Очигледно је да се у спро во-ђењу своје спољне политике САД показују као највећи пре-кр шилац људских права у свету. И истовремено САД ко-ристе људска права као инстру-мент политичког притиска и деста билизације унутрашње ситу ације у државама које по-ку шавају да заузму политички курс независно од Вашингто-на. Међутим, истинска људска права су универзална вредност и она су нам свима потребна.

Одузимањем Вашингтону ар-битарског монопола који је он сам себи дао у овој сфери, људ-ским правима ће бити вра ћен њихов истински, универзални смисао.

УКРАТКО

Након трећег завршног чи та-ња нацрта закона, Државна Дума РФ је усвојила „Закон Ди ме Јаковљева“, који пред-ставља одговор на амерички „Закон Магнитског“. Ново-усво јени закон забрањује др-жав љанима САД да усвајају децу из Русије. Овај закон се не односи само на Американ-це, него и на држављане било које земље која крши права руских грађана.

Русија и САД: рат законима

Русију су погодиле абнормал-но ниске температуре, какве нису забележене од 1938. го-дине. У зони екстремних мра-зева нашло се 50 области у Русији, како у централном, тако и у јужним деловима зем-ље. Температура се креће између -20 у Москви до -51 у Си биру и деловима руског Да-леког Истока. Министарство за ванредне ситуације РФ у пе риоду од 20. децембра до 8. јануара прелази на режим по-вишене приправности.

Русија је у 2012. достигла ре-корд ни ниво у извозу војне про дукције. То је изјавио Вла-димир Путин у свом говору на заседању Комисије за војно--техничку сарадњу. Укупна вредност испорука премаши-ла је 14 милијарди долара. Пред седник је позвао све уче-снике да раде на конкурент-ности и активном пласирању руских производа на светском тржишту.

Секретаријат за културу града Београда и Туристичка орга-низација Београда расписали су конкурс за најбољи слоган дочека нове 2013. године у срп-ској престоници. На конкур-су је победила учесница из Русије Марина Тетерина, која је предложила слоган „Буди очаран, буди јединствен, буди у Београду“. Најбољи слоган изабран је јавним гласањем путем Интернета. Варијанта коју је Тетерина предложила сада је званични слоган доче-ка Нове године у Београду.

Тетерина је изјавила да обо-жава све што има везе са Ср-бијом и Београдом. Учеш ћем у конкурсу желела је да из-рази своју љубав. Тетерина је као награду добила ново го-дишње путовање за двоје у Бе-оград — најлепши могући по-клон у прави час.

Абнормални мразеви у Русији

Постављен рекорд уизвозу оружја

Дочек 2013. уБеограду уз слоган из Русије

бивши заменик министра ре-гионалног развоја Роман Панов.

Окретање ИстокуОд председничких избора нај-актуелније и најчешће питање у експертским круговима био је проблем геополитичког из-бора Русије: Азија или Европа. У протеклих пола године струч-њаци су анализирали председ-ничке посете, правили прогно-зе, наводили економске про -рачуне обима трговине са ЕУ

и земљама Азијско-тихоокеан-ског региона. Председник је ис-такао да се преоријентација на источне партнере већ одиграва и да се „не мора подстицати веш тачким путем“. Путин је не-двосмислено дао до знања да између стабилне Кине и Евро-зоне која је сада у кризи он бира азијског партнера. У плану за наредни период на првом месту је повећање обима робне раз-мене између Москве и Пекин-га на 100 милијарди долара го-

дишње и прелазак на обрачун у националним валутама.

Осим тога, један од кључних ци љева Русије је да се у што ве ћој мери реализује потенцијал земље која представља мост из-ме ђу Далеког Истока и Евро-пе. „Огроман и засада недовољ-но искоришћен потен цијал на ше земље, која заузима гото-во тре ћину Евроазијског конти-нента, крије се у њеним тран-зитним могућностима“, сма тра премијер Дмитриј Медведев.

„Закон Магнитског“ је пре свега још једанин струмент пропа-ган дног рата против Руси је

AP

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

ИТАР-ТАСС

03РелигијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Храм коралног звукавој ника јеврејске национално-сти. С обзиром да је 1860-их јев-рејско становништво већ по-стало многобројно и прилично раслојено, тесне просторије за молитву у стамбеним зградама нису биле довољне. Јеврејска за јед ница на челу са банкаром Ла заром По ља ковом отвара 1870. прву Московску коралну си нагогу у згра ди на углу Ве-ликог Спасоглинишчевског со-кака и Со љан ске улице. Згра-да и данас постоји, али се није са чувао њен првобитни изглед. На место рабина је 1869. по-став љен Зелик Минор, који је пре тога био рабин у Минску.

Приликом полагања камена темељца будуће синагоге у Со-љан ској улици, Зелик Минор је рекао: „Пао је, напокон, зид ко ји је нас, децу Израиљеву, одвајао од срца наше отаџбине, од срца Русије, и од сада ћемо ми лошћу нашег монарха без стра ха и бојазни, отворено и све чано узносити овде наше скромне, али топле молитве“. Управо у ову синагогу одлазио је Исак Левитан да помиње сво-је родитеље. Он је живео у бли-зини, у Великом Трисве ти тељ-ском сокаку. И Лав Толстој је понекад долазио да се види са рабином Минором, док је 1880--их изучавао старојеврејски језик.

Камен темељац нове зграде синагоге, грађене по пројекту архитеката С. С. Ајбушица и С. К. Родионова, положен је у ма ју 1887, а изградња је завр-шена 1891. По својој форми овај храм је базилика са куполом. Захваљујући парадној колона-ди и великом порталу она је јед-на од најлепших неокласици-стичких грађевина у Москви. Кроз полукружне прозоре у главну молитвену салу допире довољно дневне светлости. На спрату су саграђене одвојене гале рије за жене, а у центру са ле је бима (алменор), тј. посто-ље на коме се чита Тора.

Међутим, на место генерал--губернатора 1891. долази Сер-геј Алексан дро вич, брат Алек-сандра III, и тада по чиње ма-совно исељавање јеврејског ста новништва из Москве. Те го-дине је исељено скоро 80% Јев-реја, остали су само велетргов-ци и високообразовани људи.

На дан празника Рош Хаша-на (Нова Година), молитвена сала је била готово празна. Уме-сто уобичајене беседе рабин Ми-нор је рекао: „Шта да вам ка-жем, о чему да вам говорим... По молимо се усрдно да власт зла што пре нестане са земље. Ни шта нам друго не преостаје.“ На рабиново писмо цару Алек-сандру III и молбу да се дозво-ле молитвени скупови у новој синагоги, власти су одговориле непоколебљивом одлуком о за-тварању јеврејске богомоље и протеривању Зелика Минора изван такозване Црте сталног пребивалишта Јевреја (тј. изван територије на којој је Јеврејима био допуштен боравак и рад). Током наредних 15 го дина мо-сковске власти су непрестано тражиле од јеврејске заједнице да се синагога преуреди и да се у њој сме сти нека друштвена установа. У тој без излазној си-туацији јеврејска за једница је најпре покушавала да претво-ри стару богомољу у јеврејску школу, а затим у сиротиште са јефтином кухињом за сирома-шне Јевреје.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1Храмовируских религија

Московска корална синагога

Четири религије се у Русији сма трају традиционалним јер их већински исповедају наро-ди или региони који чине Руску Федерацију. То су православље, ислам, будизам и јудаизам. Та чињеница чини Русију веро ват-но једином земљом на све ту где чак четири светске ре ли гије има ју вишевековну ис торију и искуство узајамне ко егзи стен-ције, поштовања и прожимања, без обзира на привремене кон-фликте. „Ру ска реч“ је желела да срп ским читаоцима предста-ви нај зна ме ни ти је храмове који-ма се руски грађани поменутих вероисповести поносе. Писалисмо о Новодевичјем манастируу Москви, хурулу Буде Шакјаму-ни ја у Елисти и џамији Кул-Ша -риф у Казању. Циклус заврша-ва мо Московском коралномси нагогом. Сматрамо да ови хра мови заједно предста вљају најбоље све дочанство о спе-цифичности и ши рини мултина-ционалне и мул тирелигијске ру-ске ци ви ли за ције.

Парадна колонада и велики портал чине коралну синагогу јед ном од најлепших неокласицистичких грађевина у Москви

Галерија фотографија наruskarec.ru/18015

Тек после манифеста објав-ље ног 17. октобра 1905. појавила се могућност обнављања вер-ског живота у коралној сина-гоги. Реновирана зграда је от-ворила своја врата верницима у јуну 1906, а нови рабин је био Ја ков Мазе. Ентеријер у старо-источњачком стилу обнов љен је по пројекту архитекте Рома-на Клејна. Од 1906. до данас ово здање је било затворено још

само током 1929. Због близине синагоге рејон око Великог Спа-соглинишчевског сокака по ста-је део града који су Јевреји нај-гушће насељавали, а такође и центар њиховог интелектуал-ног живота.

У главној сали и на улици ис-пред синагоге 1945. извршен је молитвени обред за све поги-нуле у рату. Окупило се око 20 хиљада људи. Голда Меир, први

амба садор Израела, 1948. је по-сетила синагогу и заједно са мо-сковским Јеврејима учествова-ла у прослави Рош Хашане.

У дворишту синагоге 1999. је направљена мала богомоља за бухарске Јевреје, а на спрату гла вне зграде једна молитвена просторија је одвојена за гор-ске Јевреје. У Москви живи и најбројнија дијаспора грузиј-ских Јевреја, па су и они 2000.

добили своју про сторију. Сада су у синагоги смештени: Рабин-ски суд Заједнице независних држава (ЗНД) и балтичких земаља, програм вер ског обра-зо вања „Лимуд“, „ко лел“ (на-учноистраживачки институт за ожењене мушкарце), центар јеврејског религијског обра-зовања „Тора ми-Цион“, ресто-ран јеврејске кухиње „Ри мон“ („нар“ на хебрејском), школ-

ски клуб и клуб за старије вер-нике „Зај гезунд“ („буди здрав“ на јидишу). Улаз у синагогу је сло бодан.

За време верских празника простор око синагоге је препун верника, а на Сукот се наспрам зграде постављају столови и тен де са храном за све намер-нике. Обично се највише људи окупи за празник Јом Кипур (Дан очишћења).

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК „РУСКЕ РЕЧИ“ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИОЦИАН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКАДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ-СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

Најстарија московска синагога зове секорална зато што понекад у молитвамапоред кантора учествује и камерни хор,који се зове корал. Данас се у саставусинагоге налази и Рабински суд Заједни -це незави сних држава (ЗНД) и балтичкихземаља.

Синагога има четири молитвене сале и велику библиотеку. Галерија молитвене сале намењенаје женама.

Синагога није храм у традиционалном значењу те речи; то је молитвени дом у коме се чита Тора и врше разни верски обреди.

На кубету синагоге је Давидова звезда.

Сребрно кубе са Давидовом звездом постоји тек од 2001, иако је било предвиђено још првобитним пројектом синагоге. Под сводовима кубета представљена су два дрвета из Едена — дрво живота и дрво познања.

Ентеријер је осликан геометријским и флоралним орнаментима.

Споменик у знак сећања на холо-кауст представља руку која пушта голуба, уоквирену луком који сим-болизује Мојсијеве таблице.

Отварање синагоге. Указ о отварању потписао је министар унутрашњих послова Руске Империје Петар Столипин

Полагање камена те мељ -ца будуће Московске ко-ралне синагоге

Постављање кубета

Симболични Зид плача, чије су димен-зије 3,5х11 m, озидан је блоковима од кле саног камена. Подигнут је у спо мен разореног јеруса-лимског храма.

Синагога у центру Москве подигнута је захва-љу јући либералном односу Александра II пре -ма Јеврејима. Он им је дозволио да живе и ван такозване Црте сталног пребивалишта Јевреја (тј. изван територије на којој је Јевре-јима био допуштен боравак и рад). Најпре су то били велетрговци првог ранга, а касније и високообразовани људи и занатлије.

1906Зид Плача Улога Александра II

„Птица среће“

Кубе

1887 2001

Корална синагога

Маросејка

ул. Забелина

ул. Лубјанка

Велики

Спасоглинишчевски

сокак

GEO

PHO

TO

04РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПразници

До сусрета у 2013!

Редакција „Руске речи“ Вам жели срећне новогодишње

и божићне празнике! facebook.com/

ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! http://serbian.ruvr.ru

радио Глас Русије на српском језику

препоручује

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ru

ПИШИТЕ НАМ

Први становници Русије којима стиже Нова година живе на Чукот-ки, на граници са Аљаском. До Санкт Петербурга (на слици) праз-ник путује кроз читавих 8 часовних зона. Тамо га на Дворском тргу дочекују Деда Мраз са градским грбом и — руски допринос овом обичају — његова унука Сњегурочка (Снегуљица). Биће потре-бан још један сат да Нова година обиђе целу територију највеће земље на свету и стигне у њен најзападнији град — Калињинград.

Руска православна црква, као и српска, обележава Божић 7. јануара. Морнари великог противподморничког брода Тихоокеан-ске флоте „Маршал Шапошњиков“ дочекују празник у капели све-тог Андреја Првозваног у Владивостоку.

Као и Срби, и Руси са задовољством дочекују Нову годину два пу-та: између 13. и 14. јануара почиње Нова година по Јулијанском календару. На тај дан се традиционално завршава јануарска праз-нична сезона. Весели чланови клуба „Морж“ из Владивостока испраћају 2012. крепког духа и тела, припремајући се челичењем у леденој води за сва изненађења која може донети Нова 2013.

НОВА ГОДИНАДЕДА МРАЗ И ЊЕГОВА УНУКА, СЊЕГУРОЧКА

БОЖИЋДРЖАВНИ И ПРАВОСЛАВНИ ПРАЗНИК

ЈУЛИЈАНСКА НОВА ГОДИНАЧЕЛИЧЕЊЕ ЗА КРАЈ СЕЗОНЕ ПРАЗНИКА

КАЛЕИДОСКОП

патријарха, чувају га козачки стражари у чизмама и са крзне-ним шубарама на главама.

Ко тражи сасвим другачију зим ску причу, може да крене на сеоски посед Деда Мраза у парку Кузмињки. Ова групица китњастих кућица добија по-себан шарм ноћу када пада снег.

Не морате да одете изван Мо-скве како бисте уживали у при-роди — савршено место за то је пространа шумовита речна обала која се пружа од парка Гор ког све до долине реке Се-туњ. Можете је разгледати кроз

Чувене руске зиме обично пла-ше посетиоце, али страху нема места. Добро се обуците, иско-ристите кафиће, позоришта и музеје да се угрејете после шет-њи и упознаћете праву Москву.

Златне куполе православних цркава, зимзелено дрвеће, мо-нументалне скулптуре и дрве-не кућице део су бајковите сли-ке руског зимског пејзажа. Ка да снег прекрије паркове у Крем љу, на обали реке Москве, његова чаролија делује и на зво-ник Ивана Великог и оближње ку поле Вазнесењског, Успењ-ског и Архангелског храма. Ове древне грађевине у срцу града симбол су Русије баш као и ње на чувена зима, и заједно са њом чине веома складну ком-би нацију. Зимско клизалиште и окићене божићне јелке ис-пред бајковито осветљене згра-де ГУМ-а на Црвеном тргу до-дају још чаробног праха на овај призор.

У јужном делу града, у бли-зини станице метроа „Туљска“, налази се древни Даниловски манастир, чији зидови и ружи-часта црква-капија окружују разнолику скупину храмова ко-јима снежни прекривач стоји као саливен. Мала капела са златном куполом подигнута је недалеко одатле 1988. у част прославе 1000 година право-славља у Русији. Пошто је овај манастир званична резиденција

стаклене зидове метро станице „Воробјове горе“ или панорам-ски, са 22. спрата ексклузивног кафеа „Sky Lounge“ на Лењин-ском проспекту. Сноубордере и ски јаше до врха падине пре-вози успињача на Воробјовим горама.

Зими, у дане викенда, брда и језера шумовитог парка По-кров ско-Стрешњево, недалеко од метро станице „Војковска“, преплаве љубитељи санкања, скијања, ратних игара и рибо-лова испод леда. Руски рибо-ловци обично седе на залеђеном језеру, а у борби против хладно-

ће савезник им је најчешће само флаша вотке. Неки од њих чак не носе ни рукавице, јер тако мо гу боље да осете када риба по чне да гризе.

Прављење великих отвора у леду и пливање у леденој води још је један екстремни спорт популаран у Русији. „Моржи“ („моржеви“ — популаран назив за људе који уживају у зимском купању) тврде да је ово из много разлога добро за здравље. Сере-брјани бор, до кога се аутобу-сом или таксијем стиже са ста-нице метроа „Полежајевска“, још једно је место где у ово доба године можете видети купаче у леденој води. Наравно, може-те им се и придружити!

Острво Серебрјани бор једно је од најбољих места за зимски провод у Москви. Име је доби-ло по шуми сребрних борова. Љубитељи нордијског скијања овде могу да нађу све што им је потребно — од бројних лока-ла за изнајмљивање опреме, ду-гих стаза кроз шуму, до дрве-них кућица у загрљају борова. Када се река заледи, претвара се у стазу за скијање или шетњу. У удаљеном крају острва на-лазе се кафић са свиленим ја-стучи ћима и отворено клиза-лиште и санкалиште на обали реке.

Сваке зиме се у Москви у ок-виру Фестивала ледених скулп-тура „Вјуговеј“ на неколико места организују изложбе на отвореном. Овогодишњи фести-вал трајаће од децембра 2012. до марта 2013, између осталог и у простору величанственог Сверуског изложбеног центра (метро „ВДНХ“), чије златне статуе и совјетски споменици посвећени истраживању ко смо-са делују пре лепо у снежном амби јенту. Професионални скулп тори у леду сваке године обрађују неку нову тему — пу-то вања у космос, светске знаме-нитости или бајке. У простра-ном Парку Победе такође се подижу ледена здања и скулп-туре, а уметници сваке године укра шавају и Трг Рево луције ле деним споменицима. Иначе, сама идеја о изради скул п тура у леду, која је данас постала уметничка форма при хваћена ши ром света, зачета је у 18. веку у Русији под влашћу импера-торке Ане.

Хотел „Редисон Ројал“ (нека-дашња „Украјина“) поседује флоту јахти-ледоломаца, тако да се крстарења по реци одви-јају током целе године. Посе-тиоци могу да посматрају чу-вене знаменитости Москве кроз стаклене зидове брода.

За љубитеље спорта у при-роди постоји лепша забава од пловидбе по реци. То је „сноу-кајтинг“ или једрење на снегу. Подсећа на скијање на води, али се одвија на леду, брзином од око 100 километара на час. Велико проширење реке Мо-скве код метро станице „Стро-гино“ чини да тај део речног то ка подсећа на језеро, што је пра во место за окупљање за-љу бљеника у овај спорт.

Уопште, чим довољно захлад-ни, по Москви почињу да ничу клизалишта једно за другим. Од Патријаршијских риб њака, познатих по липама и бронза-ним скулптурама, до замрзну-тих поплављених стаза парка Горког, Москва се претвара у пра ви клизачки рај.

Ледена зимска бајка у великом граду

Зими је могуће провозати се реком Москвом на јахтама--ле до ломцима и уживати у погледу из топлог ресторана

Златне куполе многоброј-них московских цркава и светлуцави снег као да су створени једно за друго

ФИБИ ТЕПЛИНRBTH

Суштина Москве као да по-стаје најприсутнија када преко града падне снег. Стра ху од зиме нема места: добро се обуците и упозна-ћете прави дух престонице!

Нова година Градско скијање, једрење на снегу и друге веселе слике залеђене Москве

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

© РИА „НОВОСТИ“

© РИА „НОВОСТИ“

ИТАР-ТАСС