Србија представља у Москви пројекте вредне 6,5 мили јар-ди евра: читајте на стр. 4 и нашем сајту

10 најбољих сувени-ра који одражавају дух правог Сочија уочи XXII Зимских олимпијских игара

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/ 25873RUSKAREC.RU/ 25471

Путовања Русија и СрбијаСАМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај ruskarec.ru

Надзвучно, нуклеарно, апсолутно

СТРАНА 5

Војска„Енергетски (не)споразум“: слаби докази, страшна музика

СТРАНА 4

Економија

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Број 15, 30. октобар 2013. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

„Koзак“ значи „слободан“ Историја Од Дона до Аљаске: историја козаштва пре Октобарске револуције

Уставна криза Русија је у октобру обележила 20 година кулминације уставне кризе 1993. и гранатирања зграде парламента

ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ИГОР ГРЕКОВ

Козаци су освајали Сибир и чували границе Русије, слу-жили руским царевима и подизали устанке против њих. Ко су били ови „вите-зови Руске Империје“?

Не може се рећи кратко и јасно: „козаштво се појавило те и те године“, мада је уобичајено да се историја козака рачуна од 15. века, када тај назив почиње често да се помиње у исто риј-ским документима.

Бекство од феудалног угње-та вања, глад, суша, болести, про гони старообредника и друге невоље приморавале су актив-не и енергичне људе из целе Ру-сије да у потрази за бољим жи-вотом одлазе на територије које

НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Шесторо људи је погинуло и више десетина је рањено у те ро ри-стичком нападу бомбашице самоубице у Волгограду 21. окто-бра. Експлозив је у градском аутобусу активирала Наида Асија-лова, 30-годишња жена једног од лидера дагестанских банди.

ТУГА У ЛАЗОРЕВОЈ УЛИЦИСВЕЋЕ ЗА УБИЈЕНЕ СТАНОВНИКЕ ВОЛГОГРАДА

Време када се пуцало на Бели дом

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

АЛЕКСАНДАР КОЛЕСНИЧЕНКО

Последице уставне кризе 1993. и трагичних окто бар-ских догађаја још увек се осе ћају у Русији.

Уставна криза, која је доживе-ла свој врхунац у јесен 1993, би ла је условљена системом вла сти у земљи. Према уставу који је у то време био на снази у Руској Федерацији, врховни орган државне власти био је парламент — Конгрес народ-них депутата, изабран 1990. Пред седник Борис Јељцин, који је изабран 1991, није могао без сагласности парламента да име-ну је премијера. То је довело до тога да први постсовјетски пре-мијер Русије, Јегор Гајдар, под чи јим руководством је у 1992. била укинута државна регу ла-ција цена, није био постављен уз званично одобрење пар ла-мен та, него је током целог свог мандата функцију премијера обављао као „вршилац дужно-сти“.

У децембру 1992. парламент је одбио да потврди именовање Гајдара за председника владе, при моравајући га да поднесе оставку. Руси су већ били омр-зли Гај дара јер су га сматрали кривим за хиперинфлацију која је умањила зараде и девалви-рала штедњу грађана. На тај на чин је парламент придобијао симпатије становништва. Такосу већ у марту 1993. чланови

„Изузетност“ која наводи на прекомерну употребу силе

СТРАНА 3

Пoгледи

У борбама око Белог дома 3. и 4. октобра 1993. поги-нуло је око 150 људи, а рањено преко 400

Иља Рјепин: Запорошки козаци пишу писмо константинопољском султану (1880–1891)

ИТА

Р-ТА

СС

РУСКИ

ДРЖ

АВН

И М

УЗЕJ, САНК

Т ПЕТЕРБ

УРГ

ИТА

Р-ТА

СС

ИТАР-ТАСС

ИТАР-ТАСС

ИО

РШ

ДМ

ИТР

ИЈ С

ИЊ

ЕПО

СТО

ЛО

ВИ

Ч

AP

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

МАРИНА ОБРАЗКОВА

Дописница „Руске речи“ по-кушала је да сазна зашто је управо у московском рејону Бирјуљово народ изгубио стрпљење у вези са имигра-ционом политиком Русије.

Експлозија гнева у Бирјуљову

Међунационални односи Масовни протести и нереди у Москви могу натерати Русију да преиспита имиграциону политику

је у Бирјуљову, али сада, када има могућност, желео би да се одсели.

„Не оправдавам хулигане ко ји су почели све ове погро-ме, али у земљи је ситуација таква да власти неће обратити пажњу док народ нешто не предузме. У Бирјуљову је стање са имигрантима већ одавно на-пето“, рекао је он за sports.ru. „Заиста има много имиграна-та, тако да овде уопште нема мира. Ја и сам гледам да зао-би ђем поједина места када иза-

ђем са женом да се прошетам. Пре неких 5 година направљен је паркић да житељи насеља имају где да се прошетају, али чим падне мрак ту се углавном окупљају имигранти. Они не ма ре за наше законе и обичаје, и уопште не поштују нашу кул-туру. Али ја не бих рекао да је наше на се ље једно од бољих, јер ни староседеоци нису баш цвећке.“

Бирјуљово је, споља гледано, типично градско насеље са ви-шеспратницама, продавница-ма и многобројним приватним минибусевима у градском пре-возу (до станице метроа се не може доћи пешке). Овде се у по следње време појавило неко-лико националних кафића.

Москва је као некаква огром-на торта са много слојева кора и фила. Ти њени слојеви се го-тово никада не мешају, а ако се некада и помешају, то је не-сва кидашњи догађај, а не стан-дардна ситуација. Житељи Мо-скве су навикли да иду на посао и с посла једним истим путем, да се срећу са једним истим љу-ди ма које познају од детињства или из студентских дана, да свра ћају у кафиће где се сви по знају... Када Московљанин чу је шта се дешава у неком удаљеном делу града, понекад му се чини да су то новости са друге планете, а не из места у коме он живи.

Међутим, реч „Бирјуљово“ Мо сковљани слушају већ то-лико често, да је то фактички постао синоним за удаљени део града где живот није безбедан. То московско насеље практич-но је изоловано од осталих де-лова града двема железничким пругама и неодољиво подсећа на енклаву у којој се живи мало другачије него у околним стам-беним насељима.

„Овде је и пре 10 година било опасно. Локални хулигани су ми тако ‘средили’ лице да три недеље нисам могао да изађем из куће. Али тада и иначе нигде није било претерано безбедно. Касније је у другим деловима Москве постало безбедније, а овде је остало све као и пре“, при ча Јуриј, који је раније жи-вео у Бирјуљову.

Никаел Бикуа Мфансе је члан репрезентације Русије у спортском веслању. Одрастао

У ноћи између 9. и 10. октобрана југу Москве убијен је 25-го ди-шњи Јегор Шчербаков. Он је на улици покушао да заштити своју девојку, са којом је желео да сеупозна мушкарац кавкаске спо-љашњости. Избила је свађа у ко јој је дошљак нанео Шчерба-кову смртоносне убоде ножем. Становници рејона су се 12. ок-тобра спонтано окупили на ми-тинг испред локалне станице по лиције са захтевом да се уби-ца пронађе и да се затвори ло-

Вла сник једног од њих каже да има доста посетилаца јер нико увече не жели да иде у центар и овде сви могу да се виде са при јатељима. „Ја уопште не ра-зу мем такво понашање. Зашто неко у граду носи нож? Можда је то корисно у планини, али тре бало би да схвате да Москва није планина“, каже он.

Додуше, има унаоколо и так-вих места за која Московљани у шали кажу да „тамо не пу-шта ју никога са руским пасо-шем“. У једном таквом „уго-сти тељском објекту“ веселе се уз музику овдашњи житељи (тачније имигранти који станују у близини). Дописница „Руске речи“ је морала да нађе одго-вара јућег пратиоца како би уоп-ште доспела на овакво место. На улазу је гошћу пажљиво пре тресла крупна и намргођена жена, за коју су новинарки ка-с није рекли да је радила као над зорница у женском затво-ру. Међу гостима се срећу и осо-бе словенске спољашњости, али то су углавном девојке које пра-те своје каваљере чија физио-но мија говори да су са Кавка-за или из Средње Азије. Била је ноћ између недеље и поне-дељ ка, а ипак веома велика гуж ва. Из гледало је као да то уопште није Москва и као да није 2013. година, него оне нека-да шње „не срећне деведесете“, са онда ш њим уличним тезга-ма, обра чуни ма локалних банди и алкохолом сумњивог квали-тета.

Људи који су овде чести гости причају да су туче нормална појава и да је боље не привла-чити на себе пажњу. Читаве ве-чери сам имала утисак да сам сувишна и на неки не објашњив начин се подразумевало да је то због мог словенског изгледа, који ме одаје као туђина. Међу-тим, као дописник сам имала

„Народни скуп“ у Бирјуљову прерастао је у нереде великих размера и постао симбол незадо-вољства грађана имиграционом политиком државних власти

Предаја бранилаца Белог дома 4. октобра 1993.

ста тус госта, а гост је светиња за све људе који су везани за Кав каз, тако да ми нико није ре као ништа лоше.

И у другим деловима Москве има имиграната. На пример, житељи источног дела престо-нице редовно се жале на до-шља ке. Полиција се често су-очава са ситуацијом када се у центру града странци на при-временом раду усељавају у згра де предвиђене за рушење. Имигранти који живе по под-румима могу се срести и у југо-за падном, престижнијем делу престонице. Све то, наравно, ири тира Московљане.

Што се тиче статистике кри-вичних дела, тешко је на осно-ву ње доносити за кључке. Пре-ма подацима Слу жбе уну тра- шњих послова Москве, највећи број преступа се врши у цен-тру града, и најчешће су у пи-та њу џепарења, ситније крађе, итд. Осим тога, статистика је таква да се приликом реги стра-ције починилаца кривичног де ла не води евиденција о томе да ли је неко од њих дошао из неке републике Северног Кав-каза, јер су и ти људи гра ђани Русије, а Московљани их ипак доживљавају као имигран те. Они се по изгледу разликују, али по документима су држав-љани РФ и самим тим немају ста тус имиграната.

Од убиства до масовних нереда

кално складиште поврћа, у коме је био запослен велики део ло-калних имиграната. Сутрадан је окупљање прерасло у масовне не реде. Приведено је око 400осо ба. За око 70 приведених са-стављен је полицијски извештај. Човек који је осумњичен за уби -ство Шчербакова, иначе држав-љанин Азербејџана, ухваћен је у Подмосковљу. Ситуација везана за имигранте изазвала је бурнедискусије у Русији. Складиште поврћа је затворено.

Читаве вечери сам имала утисак да сам сувишна због мог сло-венског изгледа, који ме одаје као туђина

Често се у центру гра -да стран ци на при вре-меном раду усељавају у згра де предвиђене за рушење

Време када се пуцало на Бели домразмештени полицијски кор-дони који су, не пуштајући ни-кога осим новинара унутра, при сиљавали чланове парла-мента да одустану од својих на-мера.

Стање напетости је трајало скоро две недеље све док 3. ок-тобра након митинга у после-подневним часовима пристали-це парламента нису пробиле кордон око Белог дома. Алек-сан дар Руцкој је позвао окуп-ље не да заузму московску град-ску скупштину и ТВ центар „Ос тан кино“. Међутим, оба по-ку шаја су спречена, а наредног јутра у Москву је ушла војска лојална Јељцину и гађала Бели дом из тенкова. Према разли-читим изворима, број погину-лих у тим трагичним догађајима достигао је између 123 и 157. Потпредседник Руцкој и руко-водиоци парламента су ухап-шени, али су у фебруару 1994. пуштени у складу са одлуком о амнестији која је донета ради

ка. Један од аутора Устава РФ из 1993. и потпредседник фонда „Индем“ Михаил Краснов ис-тиче да је тада то било оправ-дано: „Парламент није тре бало да спречава председника Јељ-ци на да спроводи реформе“. Данас је, међутим, тај устав „пре лазног периода“, пре ма ре-чима Краснова, неопходно из-менити: „Председник тре ба да задржи улогу стабилиза то ра, а влада мора да спроводи курс ко ји одређује парламент и да о свом раду парламенту подноси извештај.“

Има и другачијих мишљења. За Русију парламентарна ре-публика није природна, а оно што је природно јесте јака пред-седничка или монархијска власт, сматра директор Сверу-ског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) Валериј Фјодоров: „Руска политика је по својој природи неконкурент-на. Чим се јавља конкуренција, она има деструктиван карак-тер. Стога и елита и народ беже од такве конкуренције и траже јединственог лидера који је у стању да све обједини.“

пар ламента покушали да извр-ше тзв. импичмент (енг. im-peach ment /неповерење/ — опо-зив званичника због кршења устава и закона) Бориса Јељ-ци на, који је у то време већ био изгубио популарност. Међутим, неопходна двотрећинска већина није постигнута. Пропао је и ре-ферендум о поверењу председ-нику и парламенту који је ор-ганизован у априлу.

У јесен 1993. председник Јељ-цин прелази у напад тиме што 20. септембра потписује указ о распуштању парламента. На-редног дана су чланови парла-мента прогласили председни-чки указ неуставним и разре -шили дужности самог Јељцина, именујући за шефа државе пот-председника Александра Руц-ко ја. Након тога је московски Бели дом, седиште парламен-та, искључен са струјне и во-доводне мреже, а унаоколо су

на дума — бира се према стра-начким списковима и по окру-зима. Горњи дом — Савет Фе -дерације — чине представници региона. Поред Конгреса на-родних депутата и Врховног Совјета који је вршио функције парламента између заседања Конгреса, у октобру 1993. пре-стали су да постоје и други совјети свих нивоа, од регио-налних до сеоских.

На изборима за Државну ду му РФ у 1993. цензус од 5% пре-шле су Комунистичка пар тија РФ на челу са Генадијем Зју га-новом, која се позиционира као обновљена КПСС, и Либерал-но-демократска партија Влади-мира Жириновског, основана 1992. Оне су од тада непрекид-но у Државној думи, прем да ни-када нису имале ве ћину.

Догађаји у јесен 1993. учвр-стили су утицај извршне вла-сти над осталим огранцима и онемогућили да се у Русији из-гради парламентарна републи-

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

„измирења учесника политич-ких сукоба“.

У децембру 1993. на референ-думу је донет нови устав и одр-жани су избори за парламент. Нови устав је изузетно проши-рио овлаш ћења председника —

од тада више није могуће да се именује било ко од виших зва-ничника без његовог одобрења, а његови укази (уредбе) су до-били статус закона. Парламент је према новом уставу постао дводомни. Доњи дом — Држав-

AP

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

AP

03ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА УРЕДНИЦИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКАДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

Један сегмент ауторског члан ка руског председни-ка Владимира Путина у „Њујорк тајмсу“ изазвао

је праву буру у америчким ин-телектуалним круговима. Ради се о закључку писма где се он по себно осврнуо на амерички став о сопственој „изузетности“: „Веома је опасно подстицати љу де да себе доживљавају као изузетне, без обзира чиме је то мотивисано. Постоје велике и ма ле земље, богате и сиромаш-не, оне са дугом демократском тра дицијом и оне у којима је де мократија тек на зачетку. И њи хове политике такође су раз-ли чите. Сви се ми разликујемо, али када од Бога тражимо бла-гослов, не смемо заборавити да нас је све створио једнаким.“

Путин није отворено довео у пи тање право Америке да тврди да је изузетна, али је то запра-во суштина изреченог у писму. Уз мимо као пример питање неједнаких примања. У недавној па нел-дискусији о тој теми коју је организовао CNN Money, бив-ши амерички министар за рад Роберт Рајх изнео је шокантан по датак да 400 најбогатијих љу ди у САД поседује више бо-гат ства од 150 милиона Амери-канаца са дна социјалне лестви-це. Овде се не ради само о не -једнаким примањима: реч је и о неједнаком животном веку, не једнаком образовању. Када се у обзир узму расни односи у САД, проблем неједнакости по-стаје још више изражен.

Самозадовољно осећање Аме-риканаца да су изузетни није оправдано. Сваког дана у САД се у просеку изврши 87 убиста-ва. Америка је далеко испред дру гих земаља по броју ратова ко је је водила и по актима агре-сије које је починила. САД су је дина држава која је у историји употребила нуклеарно оружје. Све набројано заиста чини Аме-

Догађаји везани за акцију еколошке организације „Гринпис“ (Greenpeace) у Печорском мору на

арктичкој обали Русије прерас-ли су у крупан међународни конфликт.

Није проблем у реак цији владе неке конкретне др жа ве, нити у посебном значају Аркти-ка за геополитичку слику бли-ске будућности. Ледоломац под холандском заставом је „упло-вио“ у најзаоштренију ко лизију модерног света, тј. у уза јамни однос државе као (још увек) ос-новне институције међу на род-ног система и оних снага које се обично третирају као „гло-бал но грађанско друштво“ и ко ја доводе у питање улогу и пра ва државе као такве.

МелкулангараБадракумар

ДИПЛОМАТА

ФјодорЛукјанов

ПОЛИТИКОЛОГ

„ИЗУЗЕТНОСТ“ ОПАСНА ПО ЖИВОТ

„ГРИНПИС“ ПРОТИВ РУСИЈЕ: СУКОБ СХВАТАЊА ПРАВА

став, док су према израелским актима насиља попустљиви — а све су ово ентитети једног ис-тог региона.

Политика САД све више при-морава мале државе, посебно осетљиве по питању безбедно-сне рањивости, да развију од-брамбене стратегије за зашти-ту од америчке агресије, што се заузврат негативно одража-ва на систем безбедности у све-ту. У међувремену, осећај „изу-зетности“ наводи САД да по -сту пају мимо оквира међуна-родног права и Повеље УН и на тај начин се стварају опас-ни преседани и слаби светска организација, која упркос сво-јим недостацима остаје једини механизам за очување мира и подстицање развоја у свету.

Доктрина америчке „изузет-ности“ открила је своје лоше стране у Авганистану и Ираку, где уобичајен наступ САД није наишао на одобравање локал-ног становништва које држи до сопствене историје, традиције и културе. Иронија је у томе што се оцена успешности аме-ри чких интервенција у овим две ма земљама данас своди на то колико ефикасно САД могу да повуку трупе из ратних под-ручја, а да притом избегну хаос и конфузију. Тешко је верова-ти да ће поменуте земље икада постати примери де мо кратије по америчком стандарду.

Тврдње председника Обаме да амерички идеали и принци-пи ову земљу чине „различи-том“ и „изузетном“ пред став-

ља ју веома опасну доктрину. Она под сећа на идеју која се у Европи појавила пре око 80 го-дина и за собом остави ла стра-вичне последице. Ве ровање у сопствену „изузетност“ повећа-ва опасност да се посегне за пре-ко мерном употребом силе. Још су свежа сећања на ужа сне зло-чине које су САД починиле у Гван танаму и у Абу Граибу, то-ком војних ак ција предузетих под изговором изузетности.

Америчке војне интервенције у сувереним државама веома често су се завршавале тако што се већ сложена ситуација до датно погоршавала — при-мери за то су Хаити, Либерија, Сомалија, Авганистан и Ирак. То је оно што чини да сиријски проблем постане питање од из-

око Сирије. Наиме, ако влада неке др жаве не осигурава без-бедност и благостање грађана, онда спољ не силе и међународна за јед ница имају право да се уме шају како би приморале до-тичну државу да испуњава своје обавезе, па чак имају право да

смене и оне људе који ту држа-ву представљају. „Гринпис“ је далеко пре покретања дискусије о „одговорности за заштиту“ фактички проширио ту одго-ворност у УН на заштиту при-роде као наслеђа које припада свим људима.

Свим потенцијалним борци-ма за еколошка добра Русија одлучно демонстрира да цена такве делатности може бити максимално велика и непри-јат на, и да то није дечја игра него најозбиљнија по литика, тј. сама њена срж.

Представа о „Гринпису“ као несе бичном заштитнику гра-ђан ских интереса, независно од тога у којој мери је тачна, до-води власти сваке државе у по-ложај похлепних егоиста. Ру-сија се не боји таквог положаја, пре свега зато што унутар зем-ље засада не постоји озби љан еколошки покрет, а и иначе сви покушаји да се грађанима таква свест усади споља нису ништа боље прихваћени у руском дру-штву од осталих напора које спољне силе улажу не би ли подстакле Русе да крену путем „друштвено-политичког про-греса“.

Што се тиче негативне слике о Русији на међународној сцени, судбина ледоломца „Гринпи-са“, наравно, неће поправити њен имиџ на Западу. Међутим, „имиџ на Западу“ и „имиџ у све ту“ руске власти све чешће доживљавају као две појаве које се уопште не по дударају. Ве ћи-на становника Земље живи у зем љама које и са ме сматрају да је „обавеза заштите“ запра-во инструмент за мешање у њи-хове унутрашње ствари и за вр-

узетног значаја. Потпуно је ја-сно да је амерички став о изу-зет ности раз буктао трагични грађански ра т у Сирији. Захва-љу јући пра вовременој руској дипло матској иницијативи за-у став љена је још једна војна ин тер венција која је требало да буде спроведена у име помену-те доктрине. Сада треба пронаћи на чин да Сирија поново изгра-ди оно што је већ имала: посе-бан идентитет секуларног плу-ралистичког друштва у коме припадници различитих вера и етничких група живе једни по ред других у миру.

М. К. Бадракумар је индијски дипломата, спољ нополи ти-чки анали ти чар и специја ли-ста за Русију, Централну Ази ју, Пакистан, Иран и Бли-ски Исток.

шење притиска на њих како би се приморале на одговарајуће политичке кораке.

На ту већину Русија и апе-лује, бранећи старе добре прин-ципе. Не брани она вредности о којима САД и Европа говоре као о најважнијим критери ју-ми ма оцене понашања и одлу-чивања, него управо принципе — усаглашене принципе функ-ционисања међународног си-стема, најбоље које у овом тре-нутку свет има.

Одговор Москве на спектаку-ларну, али прилично уобичајену акцију „Гринписа“ био је крај-ње оштар. Русија је јасно ста-вила до знања да ће бранити прин цип чију неповредивост сматра гарантом међународне стабилности: не сме се дирати у суверенитет државе, јер у про-тивном уместо норми и прави-ла почиње да влада хаос, и чи-тав светски систем опасно губи кон тролу.

Еколози, напротив, полазе од супротне тезе да постоје зајед-ничка добра и заједничка од-говорност, да ни једно ни друго није омеђено пограничним ли-ни јама и националним јурис-дик цијама, и да бирократија сваке земље то мора схватити. „Гринпис“ се руководи присту-пом који је у политичкој сфери добио назив „одговорност за за-штиту“, и на коме је, између оста лог, заснована и колизија

Еколози полазе од те -зе да постоје зајед ни-чка добра која нису оме ђена међудржав-ним границама

Ве ровање у сопствену „изузетност“ повећа-ва опасност да се по -сегне за пре ко мер-ном употребом силе

рику „изузетном“, али у најне-га тивнијем могућем контексту.

Довољно је погледати после-дице њене политике вођене у скла ду са идејом да је она „изу-зетна“ земља. Велики део света сматра да је лицемерно да САД тако нешто прокламују и зато је њихов углед све нижи. Ва-шин гтон о примени „вредно-сти“ говори упадљиво селек-тивно. Једно мерило важи за Иран, а друго за Саудијску Ара-бију; на један начин се односи према Бахреину, а потпуно су-протно према Сирији; за Газу је резервисан прилично крут

АЛЕК

СЕЈ И

ОРШ

СЕРГ

ЕЈ ЈО

ЛК

ИН

04 ЕкономијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

МИХАИЛ ВАШЧЕНКО

Аутори документарног фил-ма Б92 „Енергетски (не)спо-разум“ тврде да је учеш ће Србије у пројекту „Јужни ток“ штетно за ње не интере-се. Да ли презенто вани мате-ријал доказује ту тврдњу?

Слаби докази, страшна музика

Енергетика Да ли је ТВ Б92 доказала штетност руско-српских енергетских споразума?

Крајем септембра и почетком новембра ове године на београд-ској телевизији Б92 у оквиру популарног програ ма „Инсај-дер“ при казан је документар-ни филм „Енергетски (не)спо-разум“ у четири наставка, где се оштро кри ти ку је укључивање Србије у про је кат „Јужни ток“ и даје крајње негативна оцена руско-српске сарад ње на пољу енергетике.

Новинари који су обавили истраживање у оквиру овог про јекта дошли су, између оста-лог, до следећих закљу чака:(1) за Србију је пот пи сивање спо разума о „Јужном току“ еко номски неисплативо; (2) де-ловање ком панија које се баве орга ни зацијом изградње срп-ског огран ка гасовода и ис по-руке гаса у Србију („South Stre-am Serbia AG“ и „Југо ро сгас“ — српско-руска компанија за изградњу гасовода, транспорт и продају природног гаса осно-вана још 1996) доводи до по-скуп љења гаса у Србији; (3) се-диште „South Stream Ser bia AG“ налази се у Швајцарској, што аутоматски значи да је по-среди прање новца; (4) спора-зум о изградњи српске деони-це „Јужног тока“ је само један у низу споразума са Русијом ко ји наносе штету интересима Ср бије (у такве послове они убра јају продају НИС-а Русији „без тендера“, по цени која за Србију није повољна).

Пројекат гасовода „Јужни ток“ припремљен је са циљем да се увећа дугорочна стабил-ност испоруке гаса из Русије у Европу и да се смањи зави сност продаваца и купаца од транзит-них земаља, на пример од Укра-јине. Још у децембру 2006, тј. по ла године пре званичне најаве да ће се градити „Јужни ток“, „Гаспром“ и „Србијагас“ су пот писали прелиминарни спо-разум о спровођењу експерти-зе могућности изградње српске деонице гасовода. Русија и Ср-бија су 2008. потписале спора-зум о енергетској сарадњи и про даји НИС-а Русији, а 2009.

ставе новинари Б92, заснивајући своје тврдње само на прет по-став кама.

Пристрасно тумачење питања везаних за изградњу „Јужног тока“ у Србији у „Инсајдеру“ огледа се и кроз избор интер-вју и саних учесника филма. Главни консултант овог истра-жи вања је Зорана Михајловић, актуелна министарка енерге-тике Србије, која се у „Инсај-де ру“ оштро противила „Јуж-ном току“. Није наодмет рећи да је Михајловићева члан про-америчких невладиних орга-ни зација „Ист-вест бриџ“ и „Исак фонд“, које се, пре ма ре-чима њихових представника, баве подршком Ср бији на путу ка европским вредностима и чланству у ЕУ и евро атлантским структурама.

У „Енергетском (не)споразу-му“ се користе најпримитивнији ме тоди деловања на гледаоце са циљем да им се сугерише одре ђено гледиште. Кадрови ТВ хро нике која приказује како срп ски и руски политичари пот-писују гасни споразум праћени су драматичном егзалтираном музиком која изазива тегобан утисак, а гледаоцу се показују не какви „јединствени“ доку-менти до којих је екипа Б92 до-шла на неки невероватан начин. Документи се не приказују у це лини, него само поједини њи-хови фрагменти који одговарају ауторима серије, што доводи у сумњу и саму веродостојност тих „докумената“. Методи које су користили творци „Енергет-ског (не)споразума“ подсећају аутора ових редова на слична „документарна истраживања“ која су у Русији била популар-на крајем 1990-их (тзв. „рато-ви компромитовањем“) и која су се приказивала са циљем јав-ног унижавања појединих лич-ности на ТВ каналима чији су власници били олигарси, изме-ђу осталих и сада већ покојни Борис Березовски.

Што се тиче „неисплативо-сти“ продаје НИС-а, из град ње „Јужног тока“, и уопште сарад-ње са Русијом у енергетској сфе ри, сасвим супротно говоре следеће чињенице. НИС је за-иста продат „Гаспромњефту“ без тендера, али, пре свега, то само по себи није противзако-нито, а друго, Русија је у заме-ну за продају компаније без от-вореног конкурса преузела на

себе одређене обавезе, што је и наглашено у српско-руском споразуму 2008. Руска страна је платила релативно ниску цену — 400 милиона евра, али је зато неупоредиво више уло-жила у НИС. Не само да је вра-тила дугове компаније која је у том тренутку била велики гу-биташ (ти дугови су по речима њеног садашњег директора Ки-рила Кравченка премашивали милијарду долара), него се оба-везала да у НИС инвестира 547 милиона евра. За последњих неколико година средства уло-жена у НИС износе милијарду и по евра. Ту бројку је у мају ове године навео Владимир Пу-тин у сусрету са Томиславом Николићем, обећавши да ће у на редних неколико година у НИС бити уложено још ми ли-јарду и по евра. Два месеца ра-није Москва и Београд су скло-пили дугорочни уговор на 10 го дина, који за Србију предвиђа снижење цена испоруке руског гаса са 399 на 370 долара за 1000 кубних метара.

Што се ти че саме изградње „Јужног тока“ кроз територију Србије, треба рећи да је, на при-мер, главни извршни директор пројекта „Јужни ток“ Марсел Крамер изјавио да ће то омо-гућити да се у Србији отвори око 2,5 хиљаде нових радних ме ста и привуче 1,5 милијарди евра директних инвестиција. О важности „Јужног тока“ гово-ре и многи западноевропски по-литичари као што је Марио Мон ти, бивши премијер Ита-лије. Он је изјавио да „пројекат ‘Јужни ток’ ми доживљавамо као нову важну полугу која је неопходна за развој Европске уније и Италије“. Члан савета извршних директора немачког хемијског концерна „BASF CE“ Хералд Швагер такође је пру-жио подршку „Јужном току“, поменувши успешну сарадњу Русије и Немачке у оквиру из-градње гасовода „Северни ток“: „Већ смо на примеру трансбал-тичке гасне магистрале ‘Север-ни ток’ показали како можемо појачати стабилност у снаб де-вању гасом“. Према томе, ника-ко се не може рећи да пројекат „Јужни ток“ није уносан за Ср-бију.

Наведене чињенице сведоче управо обрнуто, да Србија има више него очигледну корист од про даје НИС-а Русији и изград-ње дела „Јужног тока“ на својој територији.

На крају треба додати и важ-ну чињеницу да се за уче шће Србије у изградњи „Ју жног тока“, пре ма подацима из јула 2013, изја снило 73% ста нов ни-ка Србије. С друге стране, по-стоје и они којима овај гасовод и учвршћивање позиције Русије у Европи које он доноси ника-ко не иду у прилог. Већина тих противника је везана за алтер-нативне пројекте као што је изградња гасовода „Набуко“, ко ји представља највећу кон-ку ренцију „Јужном току“. Реч је о нафтним и гасним ком па-нијама суседних земаља, попут мађарске компаније MOL или аустријске OMV. Оне не желе кон куренцију „Гаспрома“ и Ру-сије.

Тако смо, захваљујући нови-нарима „Инсајдера“, имали прилику да се сетимо и оних ко јима „Јужни ток“ у геополи-тичком сми слу не иде у прилог, као и да размислимо о заинте-ресованости тих субјеката за пројекте као што је филм „Енер гетски (не)споразум“.

Путинов лик у београдским крајностима: од слепог обожавања до медијске демонизације

је основано заједничко преду-зеће за организацију изградње српског огранка „Јужног тока“, „South Stream Serbia AG“. По-четак изградње српске деони-це гасовода планиран је за ја-нуар 2014.

Пре свега треба рећи да нема ничег необичног у томе што се седиште заједничке компаније за управљање изградњом „Јуж-ног тока“ налази у Швајцарској. „Гаспром“ је то практиковао и у сарадњи са Италијом, а она је главни партнер Русије у про-јекту „Јужни ток“. Наиме, за-јед ничко руско-италијанско пре дузеће „South Stream“ реги-стровано је у Швајцарској још почетком 2008. Швајцарска је једна од земаља у којој су по

тра дицији смештена седишта раз личитих међународних ор-га низација. Као што смо рекли, Србија није једина земља са ко-јом је Русија основала зајед-ничко предузеће за испоруку гаса. Русија има таква предузећа практично са свим земљама у које или кроз које се транс пор-тује руски гас. Те компаније се баве стварањем, развојем и одр-жавањем гасоводне инфра-струк туре.

Наравно, цена услуга веза-них за транспорт гаса увек је укључена у коначну цену гаса, али по законима тр жишта ти трошкови су неизбежни. Не тре ба заборавити да цене гаса зависе пре свега од цена нафте на светском тржишту, и да ком-паније посредници немају ни-какве везе са тим, а „Југоросгас“ и „South Stream Serbia AG“ су управо фирме посредници чији је задатак да оптимализују екс-плоатацију и транспорт гаса у Србију и кроз Србију. То нису некакве криминалне структу-ре, како покушавају да их пред-

За уче шће Београда у из градњи „Јужног то ка“ ове године се изја снило 73% ста-нов ни ка Србије

„Енергетски (не)спо -разум“ неодољиво под сећа на „докумен-тарна истраживања“ из Русије 1990-их

РИНА БИКОВА

Привреда Србије представи-ће руским инвестито ри ма 30. октобра на великој Ин ве-стиционој конференцији у Мо скви 75 пројекта вредних 6,5 мили јар ди евра.

Поход српских привредника на Москву

Русија и Србија Српски сајам у Москви

ве стиције процењена је на 1,7 милијарди евра.

Поред свега тога, председни-ци Русије и Србије, Владимир Путин и Томислав Николић, пот писали су 24. маја 2013. у Со чију Декларацију о стратеш-ком партнерству двеју држава, која би требало да да нови им-пулс привредној сарадњи и ин-ве стицијама.

У последње време руско-срп-ска трговинско-економска са-рад ња постаје све више про јек-тно оријентисана, и у први план избијају интереси конкретних прив редних субјеката и регио-на, кажу у Трговинском пред- став ништву Русије у Ср бији.

У вези са тим ово руско пред-ставништво у Београду посма-тра конференцију у Мо скви као

изузетну прилику да се руске ком паније и региони детаљно упознају са инвестиционом кли-мом у Србији, да про цене које су гране српске прив реде нај-перспективније за ула гање, као и да оцене економ ску привлач-ност и исплативост конкретних про јеката.

„За велики број руских ком-панија учешће на таквој кон-фе ренцији може постати први корак за излазак на српско тр-жиште, уз перспективу будућег освајања тржишта целог Бал-кана“, уверен је трговински пред ставник Русије у Србији, Ан дреј Хрипунов.

„Инвестициони потенцијали Србије“, конференција у Мо-скви коју уз подршку влада две-ју земаља организују прив редне коморе Русије и Србије, би ће добра прилика да се кроз ди-ректне разговоре привредника размотре могућности за послов-не аранжмане и инве сти ра ње. Први пут ће на једном ме сту, у Трговинско-индустриј ској ко-мори Руске Федерације, бити представљени пројекти из најперспективнијих сектора за инвестирање у Србији — енерге-тике, пољопривреде, грађеви-нар ства, туризма и индустрије.

Учесници конференције на-ро чито истичу да најинтересан-тнији пројекти за улагање су про изводња и трговина воћем, поврћем и лековитим биљем, као и органска производња и про изводња монтажно-демон-тажних нискоенергетских згра-да велике сеизмичке сигурно-сти. Пројекти из енергетике спадају у групу приоритетних пројеката од чије реализације зависи испуњење стратешких циљева развоја енергетике де-финисаних Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015, као и нацртом Страте-гије развоја за период до 2025. са пројекцијама до 2030.

Будући да Србија има вели-ки али неискоришћен потен ци-јал и за улагање у секторе реха-би литационог и рекреативног туризма, у Москви ће бити пред стављени пројекти изград-ње нових туристичких цента-ра, што укључује изградњу и ре кон струкцију хотела, нових аква-паркова, велнес центра, спорт ско-рекреативних и голф терена и садржаја за рекреацију старих лица, као и изградњу апарт манских насеља уз реке и у планинским пределима.

Организатори конференциje нарочито истичу да je руски ка-питал увек добродошао у Ср-би ји: руске инвестиције су у про теклих десет година дости-гле 2,5 милијарди долара. Они желе да подсете руске пре-дузетнике да су на српском бан-карском тржи шту, упоредо са великим европским банкама, присутне и руске ВТБ банка и Збербанка, што је јасан сигнал инвеститорима да је Србија до-бра дестинација за улагање. Оче кује се и почетак градње га-совода „Јужни ток“ кроз Срби-ју (у дужини од 470 километа-ра); укупна вредност ове ин -

Српски привредници ће руске ин веститоре подсетити и на пред ности које Србија има у од-но су на друге земље као место за улагање новца: повољан гео-графски положај, природни ре-суси, квалификована радна сна га, стимулативна фискална политика и финансијска под-ршка инвеститорима. Србија има повољнији порески режим него остале државе региона — пореска стопа на зараде је 10%, стопа пореза на добит предузећа је 5%, а ПДВ 8–20%. Беспов-ратна финансијска средства ин-веститорима крећу се између 4.000 и 10.000 евра по новоот-вореном радном месту, а стра-ни инвеститори су изједначени са домаћим.

Органска храна је један од великих извозних адута Србије

Раз ме на Србије и Русије те ме љи се пре свега на међу собној бесцарин ској тргови-ни за ско ро 99% роба

Зашто улагати у Србију?

FOTO

IMED

IA

AP

05ВојскаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Москва је 2012. продала оружје вредно више од 12 ми лијарди долара. Међутим, они који желе да стабили зују производњу сопствене про-дукције заинтересовани су за саме руске технологије.

Made in Russia, коришћено у иностранству

Извоз оружја Интересовање за куповину руских технологија расте и у најразвијенијим земљама, а не само у земљама у развоју

сована Француска. Фран цузи су међу првима од руског КБ „Факел“ наручили систем вер-тикалног лансирања за свој по-морски ПВО ракетни комплекс Crotale Naval. Руски „ноу-хау“ се састоји у томе што се раке-те комплекса С-300/400, на чи-јој основи је произведен и фран-цуски систем, лансирају вер -тикално увис из контејнера и већ у ваздуху се наводе преко радио-канала у правцу циља. То драстично смањује време реаговања, и то скоро 6 пута у

поређењу са западним анало-зима који морају да развијају лан сирне системе у правцу ци-ља. Осим тога, на тај начин се у потпуности искључују такоз-ване „мртве области“ у одбра-ни кроз које могу да се пробију ракете противника.

Сличним квалитетом се данас не одликује ни амерички ПВО ракетни комплекс PAC-3 „Pat-riot“, ни перспективни систем тактичке ПРО „THАAD“. Данас САД у кооперацији са Италијом и Немачком праве ракету сред-њег домета из класе „земља-

стаје пуно од америчког и ев-роп ског. Постоје области у ко јима је Москва спремна да позајми технологије од других (например у оптици и електро-ни ци), али постоје и оне у ко-ји ма је она спремна да са коле-гама из иностранства подели своје ресурсе и искуство.

Руски мотори РД-180 за косми-чке ракете средње класе поста-ли су повод за крупну истрагу антимонополске службе САД. Две америчке компаније, United Launch Alliance (ULA) и Orbital Sciences посвађале су се због то га што једна не дозвољава дру гој да у Русији набавља мо-торе потребне за ракете „Анта-рес“ које обављају летове у ок-виру програма НАСА. Осни-ва чи United Launch Alliance су под сумњом да конкуренте не-законито лишавају доступа крајње важним деловима од RD Amross — заједничке фирме ру-ског НПО „Енергомаш“ и аме-ричке компаније Pratt & Whit-ney Rocketdyne. Прва израђује моторе РД-180, а друга их испо-ручује у ULA за своје ракете--носаче „Атлас“.

У светлу прекора упућених Ру сији да производи које она испоручује тобоже нису наро-чито „савремени“ и „технологи-чни“, спор највећих аеро-ко-сми чких фирми из САД око до ступа руским космичким техноло ги јама сведочи о томе да све оно што је у вези са тим питањем није баш тако недвос-мислено. Упркос изјавама кон-курената, очигледно је да се интересовање за руске техно-лошке пројекте не уочава само у земљама у раз воју.

На пример, за руске ра кет не тех нологије била је заинтере-

-ваз дух“, налик на ру ску раке-ту високе технологије, под на-зи вом MEADS (Medium Exten-ded Air Defense Missile Sys tems). Зато се Јужна Кореја директно обратила за помоћ Ру сији и већ је направила сопствени ПВО ра кетни систем Cheon gung M-SAM са вертикалним лан-си рањем ракета.

Постоје примери позајмљи-ва ња руских технологија у авио-индустрији. Москва и Ки-јев већ 15 година не могу да раз-реше судбину заједничког про-јекта војно-транспортног ави -она Ан-70. Његова оригинал-ност се састоји у турбовенти-латорским моторима Д-27 са коаксијалним елисама. Захва-љу јући њима, ова машина може да полеће и слеће на краће уз-летно-слетне писте. Нереали-зоване руско-украјинске техно-логије крајем 1980-их ушле су у основу европског програма перспективног транспортног ави она FLA, који се касније претворио у војно-транспортни авион А-400М, апсолутно исти као Ан-70.

Слично је и са новим итали-јан ским школско-борбеним ави оном М-346 Master, који је изра дила компанија Alenia Aero macchi. Документацију за ње га Италијани су добили по-четком 1990-их у оквиру изми-ри вања дуга Конструкторског бироа „Јаковљева“. Сада по-сто је два међусобно аналогна авиона у свету: руски школско-борбени авион Јак-130 и његов потпуни европски клон М-346 Master.

„Данас руска наука и инду-стрија живе у јединственом гло-балном систему, заједничком

Теретни џин Ан-70 на авио-космичкој изложби МАКС-2013 у подмосковском граду Жуковском

С-300 на заједничкој вежби армија Русије, Белорусије и Казахстана на полигону „Ашулук“

Ракетни комплекс „Јарс“ са интерконтиненталном балистич-ком ракетом РС-24 излази из хангара у Ивановској области

за цео свет“, каже Вадим Козју-лин, професор Академије вој-них наука. „Због тога је глупо изми шљати бицикл када га је једноставније купити, копира-ти и на бази тога направити нешто своје и ново. Имамо при-мер Кине која је од нас купила технологије производње лова-

ца-пресретача Су-27 и унапре-дила своју авио-индустрију за 25 наредних година. Захваљу-ју ћи таквим корацима Пекинг да нас већ има ловачки авион пе те генерације“.

Било како било, ове епизоде показују да војно-технички по-тенцијал руских фирми не зао-

До краја ове године Москва ће обавити тестирања најно-вије балистичке ракете РС-26 „Рубеж“ („Граница“) са над-звучним маневришућим нуклеарним блоковима.

Надзвучно, нуклеарно, апсолутноНуклеарно оружје Пошто САД ак тив но развијају суперсоничне летелице, Русија оживљава идеје совјетског „апсолутног оружја“

дернизовати само бојеве главе балистичких ракета.“

Још 1997. тадашњи начелник Генералштаба Јуриј Балујевски није скривао радост због тога што је у Русији направљена над звучна летелица ГЛА. Она ле ти по „некласичној шеми“, односно не иде по „класичној“ па ра боли, као све савремене ну-клеарне бојеве главе, већ про-извољно мења путању лета. Ле-телица ГЛА је час излазила у ко с мос, час је поново улазила у Земљину атмосферу. Када кон венционална нуклеарна бо-јева глава улази у густе слојеве атмосфере, њена брзина изно-си 5 хиљада метара у секунди. Код ГЛА је била два пута већа. То је већ било довољно да је те же уоче радио-локациона средства система ПРО. Осим то га, за разлику од конвенци-оналних нуклеарних глава, ГЛА може бити преусмерена током читавог лета.

Почетком исте те 1997. кон-структори из КБ „Радуга“ (из подмосковске Дубне) на аеро--митингу МАКС у подмосков-ском Жуковском показали су систем нове класе — суперсо-ничну експерименталну лете-лицу Х-90. На Западу су је на-звали AS-19 Koala. Ову ракету су радили да би заменили стра-тешку крстарећу ракету Х-55

су персоничну варијанту ове про тивбродске ракете. По ње-го вим речима, за њу је већ на-прав љен суперсонични мотор ко ји је прошао тестирања. Једи-но „али“ које одлаже појав љи-вање готовог производа односи се на недостатак материјала ко ји су способни да систем управ љања машине заштите од прегревања, а тиме и од квара.

Уосталом, како се може за-кљу чити по раду руске стране, Москва је тај проблем већ ре-шила. Бивши руководилац Фе-дералне космичке агенције Вла-димир Поповкин недавно је са оп штио да се у Русији приво-де крају тестирања ракетног си-стема „Циркон“. У његов са-став улази нова суперсонична ракета која је направљена на бази суперсоничне крстареће ракете „Оникс“ (руски аналог ин дијској ракети „БраМос“). Су персонична машина постоји у наоружању најновијих руских вишенаменских нуклеарних подморница из пројекта 855 типа „Јасен“, у саставу обал-ског мобилног ракетног ком-плекса „Бастион“. Она ће би ти и у саставу наоружања ловаца из фамилије Су-30МК, као и најновијег фронтовског бом-бар дера Су-34.

Начелник Главне оперативне управе Генералштаба Оружа-них снага, генерал-пуковник Владимир Зарудницки, саоп-штио је Владимиру Путину да ће овај комплекс суштински по већати могућности руских стратешких нуклеарних снага за савладавање система про-тивракетне одбране. Техничке карактеристике нове ракете оста ју у тајности. Ипак једна чињеница која је јавно изрече-на чини је апсолутним оружјем, а то је податак да на њој постоје „маневришући суперсонични нуклеарни блокови“.

„Балистичке ракете имају одре ђену путању лета и однос сна ге према маси, тако да је те-шко прећи преко граница ових параметара када се пројектују нови обрасци такве технике“, објашњава Владимир Дворкин, бивши начелник 4. ЦНИИ (Цен-трални научно-истраживачки институт) Министарства одбра-не, структуре која се бави проу-ча вањем последица примене нуклеарног оружја. „Стога се да нас по свој прилици могу мо-

ли стичку ракету уместо нукле-арне бојеве главе постави неко-лико суперсоничних или хи -пер соничних крстарећих раке-та. Конструктори су сматрали да би се СССР захваљујући томе могао директно из Сибира бо-рити са америчким гру па цијама носача авиона у било којој тачки на свету. Балистичка ра-кета изводила би ракетну бојеву главу у подручје претпо став-љеног места циља, а тамо би га саме крстареће ракете от кри -вале и нападале. Од идеје се оду стало јер је била изузетно скупа, тако да је Koala остала једино материјално сведочан-ство о суперсоничним истра -живањима. Остали про јек ти држани су у строгој тај но сти.

Али, након што су САД ак-тив но почеле да раде у области стварања суперсоничних лете-лица, Москва је почела да из-влачи своје суперсоничне аду-те. А „маневришући нуклеарни блок“ балистичке ракете РС-26 „Рубеж“ главни је међу њима.

Постоје и друге ракете. На при мер, за време одржавања последњег авио-космичког са-лона МАКС-2013, представник руско-индијског предузећа „Бра Мос“ признао је да ће Ин-дија у догледно време добити

Постоје области у ко ји-ма је Москва спремнада позајми техноло ги -је од других, нпр. у оп-тици и електро ни ци

Нема смисла изми-шља ти бицикл када га је једноставније ку пи -ти, копирати и напра-вити нешто своје

која је била у наоружању стра-тешких бомбардера Ту-160. Да-љина њеног лета била је 3000 km. Ракета је могла да носи две бојеве главе са индивидуалним навођењем, способне да униш-те циљеве на удаљености 100 km од тачке раздвајања. Носач за Х-90 требало је да буде мо-

дер низована варијанта стра-тешког бомбардера Ту-160М. Међутим, према званичним по-дацима, рад на ракети био је прекинут 1992.

Било је још егзотичнијих про-јеката. Например, један од ра-кетних конструкторских бироа предлагао је да се на тешку ба- Текстове приредио: Дмитриј Литовкин

ИТА

Р-ТА

ССИ

ТАР-

ТАСС

ИТА

Р-ТА

СС

06 ИсторијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

„Козак“ значи „слободан“Алек се ја Михајловича, затим Кон дратиј Булавин против Пе-тра Великог, а затим Јемељан Пу гачов против Катарине Ве-лике. Запорошка Сеча је у 18. веку распуштена управо зато што је била јогунаста. Козаци лојални царици тада су се пре-селили у Кубањ (Северни Кав-каз), а део Запорожаца је оти-шао на територију Османлијског царства и тамо формирао За-дунавску Сечу, лојалну турском султану. Поједини Козаци су доспели чак и до Војводине, где су служили Хабзбурзима на аустријско-турској граници.

Ветар са истокаПа ипак, у време мира царска власт их је и поред тако сло-жених односа користила за ши-ре ње територије земље. Непро-це њива је била улога козака у покоравању и култивисању Ура ла, Сибира и Далеког Ис-тока, а самим тим и Руске Им-пе рије. Козаци су основали мно ге данашње градове у овим подручјима, а међу њима су и престонице руских области и аутономија: Иркутск, Хаба-ровск, Омск, Томск, Јакутск, Бла говешченск, Петропавловск Камчатски, Оренбург, Красно-јарск, Краснодар, па чак и Гро-зни.

И то није цео списак. Коза-ци су дошли до Тихог океана, али ни он их није зауставио. Ко зак Дежњов је 1648. открио Аме рику са азијске стране и омогућио ширење Русије на Аља ску.

Заузимање огромних тери то-рија Евроазије које су данас нео двојиви део Русије и око-сница њене економије (у њима

су концентрисана главна нала-зишта нафте, гаса, злата и дру-гих руда) одвијало се са једне стране уз подршку и стратеш-ко осмишљавање и према ди-ректном указу руског двора, а са друге је било у складу са тежњом за независним и сло-бодним животом подаље од цара и власти, а управо такав приступ је култивисан међу ко-зацима. Не треба заобићи ни чи ње ни цу да су козаци због сво-

фактички нису биле ничије, тј. на немирне степске границе Ис-точне Европе, у доње токове Дњепра, Дона, Терека, Волге и Ура ла.

Тамо, на обалама великих ре-ка, формирале су се заједнице од по неколико хиљада козака које су имале самоуправу и стал но ратовале са суседним државама и племенима. Коза-ци су ратовали против свих сво-јих суседа (против Московске царевине, Кримског каната, Тур ске и пољско-литванске Ре чи Посполите), а у случају по требе привремено су склапа-ли савезе са дојучерашњим не-пријатељима. Контролисали су мно ге трговачке путеве и узи-мали данак од каравана за про-лазак преко своје територије, а понекад су их једноставно пља ч кали.

Шта се може рећи о пореклу ко зака? Савремени истражива-чи сматрају да су у њиховој ет-но генези поред очигледне руске и источнословенске компонен-те могли учествовати и монгол-ско-турански и кавкаски наро-ди. И заиста, и у наше време че сто се срећу црномањасти по-томци козака. Увек су говори-ли на дијалектима руског језика разумљивим за све житеље Ру-сије, ако се изузму поједине ре-чи. Козаци никада нису имали неки посебан национални иден-титет, али је зато сталешки и верски (православни) иденти-тет код њих увек био веомаизражен. Православни иденти-тет је на крају крајева и довео ко заке под окриље све моћније Московске, а затим Руске ца-ревине, где су у почетку имали статус вазала. Козаци су на сво-јим територијама имали своје сопствене законе, тј. својеврсну козачку демократију. Сами су себи и између себе бирали ко-мандире, и то само за време вој-ног похода, док су у остало вре-ме сви били једнаки.

Царска власт је у 17. и 18. ве ку непрекидно вршила при-тисак на козаке, покушавајући на све начине да ограничи њи-хову слободу, и сасвим је разум-љиво што је то наилазило на жесток отпор. Козачки атама-ни су у више наврата подиза-ли устанке против Москве, под-стичући на бунт и хиљаде се ља ка. Најпре је 1670–71. слав-ни Степан Разин стао на чело ве ликог устанка против цара

● Реч „козак“ у монголско-ту-ран ским језицима значи „сло-бодан човек, авантуриста, лута-лица“. Од истог корена потиче и назив данашњих Казаха, наро-да који живи у Казахстану (каз. �аза�стан).

● Данас је лик козака нераски-диво везан за коња, али нисусви Козаци у почетку били ко-ња ници. Одреди козачке пеша-дије сачувани су скоро до нашег доба.

● Козаци, за разлику од европ-ске коњице, нису користили ма-музе и терали су коње малим бичевима, тзв. „нагајкама".

● Ниједан аутохтони народ Урала, Сибира или Далеког Ис-тока није истребљен током ру-ске (првобитно управо козачке) колонизације.

● На Дњепру је у 16–17. векупостојала козачка „држава“ За-порошка Сеча, а европски пу-тописци тог доба називају је „хришћанском републиком“ и налазе у њој многе сличности са витешким орденима.

● Козаци су заједно са руским трговцима, индустријалцима и војницима дали велики до-принос култивисању подручја савре меног Казахстана — ос-новали су велики град Уралск на западу Казахстана, као и историјску престоницу републи-ке Алма-Ату, која се до Октобар-ске револуције називала Верни.

● Данас се козаци изјашња ва-ју да су Руси, али посебни Руси.Струч њаци у таквим случаје ви-ма говоре о „субетносу“.

● У Чељабинској области на Уралу постоји село које се зо-ве Париз. Име је добило у знак сећања на уралске козаке који су учествовали у нападу на Па-риз 1814.

● Персијски шах је имао своју личну козачку бригаду, форми-рану по угледу на руске бригаде, а њоме је командовао официр из Русије.

тукли Наполеона и заузели Па-риз, подаривши Европи и свету нови лик неустрашивог, непо-бедивог и непоштедног коњани-ка и руску реч „бистро“ (на ру-ском „быстро“ значи „брзо“). Ко заци су били ти који су за вре ме Николаја I угушили устан ке на територији Русије (у Пољској) и још су 1848. спа-савали суседну Хабзбуршку ца-ревину од побуњених Мађара. Ту су се нашли на истој страни са Србима — аустријским по-даницима лојалним Бечу. Ко-заци су 1878. заједно са руском армијом разбили Турке Осман-лије и донели коначну победу народима Балкана: Бугарима, Србима и Румунима.

Козаци су учествовали и у гушењу народних устанака, али су и храбро ратовали на фрон-товима Руско-јапанског и Првог светског рата, а од 1918. на њи-хо вој територији се разбукта-ва страшан, драматичан и кр-вав грађански рат. Међутим, ко за штво у 20. веку је посебна прича, која ће бити настављена у следећем броју „Руске речи“.

Кубански козаци крајем 19. века. Западни путописци су код козака налазили многе сличности са витешким орденима

Козаци кроз историју

Занимљиве чињенице

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

је при родне суровости (одма-лена су васпитавани као рат-ници) често били груби, па чак брутални према локалном ста-новништву. Са друге стране, ко-заци су поставили и темеље мирне коегзистенције руског народа и аутохтоних становни-ка на колонизованим подруч-јима. Они никада нису истреб-љивали аутохтона племена, као што су то масовно чинили за-падноевропски завојевачи при-ликом осва ја ња других делова света (Северна и Јужна Амери-ка, Аустралија).

Елитни сталежКада је протутњао устанак Је-мељана Пугачова, Империја је одлучила да више не долази у конфликт са козацима, тако да они коначно постају моћан вој-ни сталеж и од тада се козак по стаје само рођењем. Њихова главна обавеза била је да чувају границе Империје и да учествују у војним походима. За своју служ бу су од цара добијали при вилегије: огромне парцеле, ослобођење од пореза, као и

уну трашњу самоуправу, а дон-ски козаци поред свега и тери-то ријалну аутономију, Област Донске војске. Власти су одлу-чиле да не ступају у конфликт са козацима, а заузврат су од њих добиле безрезервну подр-шку. Од тада су Козаци лојални цару и у том погледу су били

један од најлојалнијих стале-жа Руске Империје, а уз то су били одлично (само)организо-вани. Сви су били наоружани, добро обучени у руковању ору-ж јем и увек спремни да про ли-вају и своју и туђу крв „за цара и веру православну“.

Свој највећи успон коза штво је достигло у 19. веку. Донски ко за ци атамана Матвеја Пла-това заједно са победоносном ру ском армијом до ногу су по-

Козаке није зауставио ни Тихи океан: атаман Деж њов је 1648. за-по чео ширење Ру си је на Аља ску

Козаци никада ни су имали национални идентитет, него ста-лешки и верски (православни)

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

07ПутовањаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Русија на 50 степени Целзијуса

ИВАН НИКОЛАЈЕВ

Откуд у Русији цвет лотоса и дивље камиле, одакле је лан сирана прва совјетска ра кета, где је била престо-ница Златне Хорде и зашто је у Русији плакао Буда?

Из Москве се до Астрахања или Волгограда може доћи возом, авионом (најнижа цена 5000 рубаља — 114 евра), аутомоби-лом (1400, односно 970 km) или туристичким бродом. Степом није лако путовати пешке, па ће вам бити потребан коњ, као и хиљадама година раније, са-мо што ће то у овом случају би-ти „гвоз дени“ теренски коњ. У већим градовима постоје рента-кар агенције, а организују се и одго варајуће екскурзије.

Комплексне туристичке марш-руте по југу Русије (попут ове) углавном не подразумевају од-лазак у астрахањске степе. Сто-га је боље наручити специјалну екскурзију по астрахањским степама (на пример, агенција

Садашња територија Астрахањ-ске области била је део Хазар-ског каната, чију је престоницу Атил (рус. Итиль) у делти Вол-ге 965. разорио кијевски кнез Свјатослав. Касније су на ту те риторију дошли Кумани, да

хоризонту, само понегде се могу сре сти пешчани брежуљци. Нај већи међу њима је висок 20 метара и зове се Велики Брат. Лети овде температура дости-же 50 степени Целзијуса.

Сточарство је одувек било глав но занимање номада. У Астра хањској области се оно очувало до данашњег дана, али начин живота више није номад-ски. У изолованим пастирским насеобинама без воде и струје гаје се овце, краве, племенски ко њи и камиле. Овдашњи жи-те љи се с правом поносе својим „степским лађама“, јер оне спа-дају међу најкрупније двогрбе камиле на свету. Оне се и данас, као и хиљадама година раније, користе за превоз терета. У сте-пама живе потомци номада: Кал мици, Казаси, Ногајци и Турк мени. Поред њих на астра-хањској територији живе Руси и козаци, који су у овом реги-ону већинско становништво.

У астрахањској степи се могу срести чобани који јашу на ве-ликим кабардинским коњима и од једног до другог пашњака прате стада од по неколико хи-љада оваца. Путник у степи мо же наићи и на дивље ками-

...и престоница Златне ХордеСедам столећа пре појаве тен-кова је Бату-кан, Џингис-канов унук, покорио пола Европе, а 1242. се вратио са западног по-хода и остао на Волги, основав-ши на њеној обали град Сарај, престоницу Златне Хорде (80 km северно од савременог Ас-тра хања). Град је разорен 1395. за време најезде великог сред-њо азијског војсковође Тамер-лана, а његове рушевине су ос-та ле под земљом до 18. века, када су научници почели да проучавају овај јединствени споменик, који свакако треба обићи приликом посете астра-хањској степи.

За снимање руског филма „Хо рда“ (2012) изграђене су деко рације које дочаравају ат-мосферу древне престонице. На молбу становника овог краја декорације нису уклоњене по завр шетку снимања, тако да „ку лисе“ града Сараја данас пред стављају туристичку ат-рак цију.

Степе на карти Евроазије зау-зи мају огромну територију. Трав нате равнице простиру се од кинеске Манџурије све до дел те Дунава. У древно време се читаво то подручје назива-ло Велика степа. Туда је нека-да пролазио Велики пут свиле. Степе су настањивали Скити, Ху ни, Монголи и многи други номадски народи. Они су чове-чанству подарили имена осни-вача монголске империје Џин-гис-кана и великог освајача Та мерлана. Новинар „Руске речи“ отиснуо се на путовање по Астрахањској области, тј. по једном делићу Велике степе у коме још увек живе потомци древних завојевача.

Степе се протежу читавом територијом Астрахањске об-ласти дуж леве обале Волге, све до њеног ушћа у Каспијско језе-ро. Лети су те равнице спаљене сунцем и не види им се крај на

ле, на крда коња и Сајга анти-лопа, али и на и чопоре степ-ских вукова. Вукови наносе при лично велику штету сточар-ству, тако да је њихов одстрел дозвољен током целе године. То не представља опасност за пут-нике, јер су вучји чопори углав-ном далеко од људи.

„Света гора“Астрахањска степа има и своју „велику тајну“. То је свештено брдо Богдо („Свето“), једино узвишење у Астрахањској об-ласти. Брдо има карактеристич-ну црвену боју, прошарано је многобројним пећинама, пуко-тинама и гребенима. По древној легенди, два будистичка ходо-часника испустила су на овом месту камен који су на леђима носила из планине Тјан-Шан, и тај камен је заувек остао по-клоничко место за будисте из целог света.

Научно објашњење гласи да је со одговорна за настанак овог брда усред непрегледних рав-ница. То је заправо монолит ка-мене соли. Со је лакша од стена које је покривају и зато се по-степено подиже увис, подижући на површину земље врло старе

слојеве, формиране пре око 250 милиона година.

Богдо је прави музеј под от-вореним небом. Још 1845. су ов де пронађени први окамењени остаци древних водоземаца и ај кула. То је сада зове Бог дин-ско-Баскунчачки резерват.

...и „Мртво море“Друга реч у називу резервата се односи на слано језеро Ба-скунчак у подножју брда. Со у овом језеру је изузетно чиста (99,8% NaCl) и данас се одавде вади 1,5 милиона тона соли годишње, што је 80% од укуп-не експлоатације соли у Русији.Со је одавде вађена још у време Великог пута свиле. У прошлом столећу су за превоз соли ко-риш ћене камиле, а данас је спе-цијално у ту сврху изграђена Баскунчачка пруга.

Овдашњи житељи верују да је Буда једном дошао на брдо Богдо да би оплакао ходоча сни-ке који су испустили свештени камен, и да се од његових суза у подножју брда направило је-зеро.

Баскунчачка со је лековита. На обали језера се налази лечи-лиште. Људи долазе овамо да

се купају у језеру и удишу ваз-дух богат бромом и фитонци-дима. Слој соли на дну језера де бео је 6 km, а језеро се зове и „друго Мртво море“ због ле-ковитих својстава и могућности да држи на површини чак и до-бро ухрањене туристе.

...и ракетни полигонПрва балистичка ракета је у Совјетском Савезу тестирана у астрахањској степи, на полиго-ну Капустин Јар. Била је то чу-вена Фау-2, коју су Руси запле-нили од Немаца.

Ова пустиња је нешто касније видела лан си рања сателита и осетила екс плозије нуклеарних бомби, бом бардовања и ракетирања из мно гих авиона и хеликоптера, као и тешке гу-сенице стотина оклопних воз-ила. Недалеко од Ка пу стиног Јара налази се затворени град Знаменск (раније Капустин Јар-1). Љубитељима екстремног ту-ризма локалне агенције нуде екс кур зију на бив ши совјетски полигон.

Савремена реконструкција Сараја, престонице Златне Хор-де, урађена за филм „Хорда“ (2012)

Како доћи и шта купити

Од Хазара до Ивана Грозног

Важно!

SagaTours је већ организова-ла сличне екскурзије за стран-це, а најнижа цена посете сте-пама са свим горенаведеним дестинацијама, укључујући и становање у номадској јурти, из-носи свега 300 евра).

Обале Волге су омиљено под-ручје риболоваца из целе зем-ље. Овде се могу уловити тро-фејни примерци сома, шарана, буцова и гргеча. Ако не будетеу прилици да ловите рибу наВолги, обавезно купите овда-шњу сушену и свежу рибу. Астра хањски крај је чувен и по лубеницама, чија цена у сезони (август–септембар) падне и на 4 рубље за килограм. У истом пе-риоду се на делти Волге може посматрати како цветају лотоси.

Имајте у виду следеће: да бисте посетили брдо Богдо и језеро Баскунчак потребна вам је до-звола за улазак у пограничну зону (овуда пролази државна граница између Русије и Ка-захстана). Крајње је компли-ковано да странац самостал-

но извади ту дозволу, па вам препоручујемо да то учините преко туристичке агенције, с тим што ће и у том случају чита-ва процедура трајати око 2 ме-сеца, тако да посету степама заправо треба планирати месе-цима унапред.

би је у првој половини 13. ве-ка населила татарско-монгол-ска племена. Њих је у 16. веку поти снула војска Ивана Гроз-ног, која је Астрахањски канат и његову обалу Каспијског језера припојила Русији.

Југ Русије Астрахањска степа, руски део највеће степске равнице на планети

Баскунчак, слано језеро од Будиних суза

99,8%

18 km

16 km

115 km2

3 m

21,6 m

Неисцрпне резерве

Мртва вода Железница

Једно од најсланијих језера на свету. Налази се у оквиру Богдинско-Баскунчанског природног ком-плекса, који обухвата и планину Богдо.

1,5–5 милиона 80%NaCl у језеру Баскун чак

дужина

ширина

површина језера

највећа дубина

површина језера је испод нивоа мора

Језеро Баскунчак је јединствено по томе што се у њему природне ре-зерве соли обнављају. Река Гор ка и бројни извори свакодневно до носе у језеро 24 милиона литара воде која садржи до 2,5 хиљада тона соли.

У језеру нема никаквог живота. Алге и рибе једноставно не могу да опстану у води тако високог салинитета. Једини становници језера су бактерије.

Познато је да је со вађена из језера још у 8. веку, и да је превожена чу ве -ним трговачким „путем свиле“. Ба с -кунчанска железница дуга 75,3km,која спаја језеро Баскунчак и Вла -димирску луку на Волги, сагра ђена је 1884. управо ради превоза соли.

Језеро Баскунчак први пут се званично помиње 1627. у „Великом нацрту“ (првом географском опису Русије) као место „одакле се вади со, чиста као лед“.

ЛечењеВода језера Баскунчак ви соког је салинитета (37%) и благотворно делује на болести коже, болести крвотока, пробавног и ендокриног система. Сулфидни муљ поседује антиинфламаторно, анал-гетско и антиспазматично дејство.

Богдинско-Баскунчански природни резерват простире се на површини од 53700 ha и чине га две посебне целине:

тона соли годишње добија се из језера

Језеро Баскунчак се налази у специфичној удолини и почива на

наслагама соли које сежу на десетине километара у дубину земље.

У језеру још увек стоје дрвени стубовииз 19. века, када је со на овом месту ва- ђена ручно. На њих су некада поста вља-на велика сита, у која су радници лопа та -ма убацивали со. Слана вода се враћа - ла у језеро, а со задржавала на мрежи.

целокупне производње соли у Русији

1. Планина Богдо и околина језера (16 483 ha)

300 g/l

садржај соли у језеру

10–18 m

дебљина површинских наслага соли

6 km

дебљина талога соли на дну

2. Зелени врт (1 995 ha)

1

2

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA (2)

КУЛЬТУРА.РФ

08 КултураРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Опало лишће Санкт Петербурга и кишне капи на предњем стаклуаутомобила са једним од главних симбола града, саборном црк-вом св. Исака (Исакијевским сабором) у позадини. Јесен је у се-верној престоници изузетно хладна; ускоро ће Петров град утонути у дуге зимске ноћи са мало или готово нимало дневног светла.

Бакља XXII Зимских олимпијских игара, које ће се у фебруару 2014. одржати у Сочију, замишљена је тако да представља перо жар-птице, бића из руске митологије. Како би обишла целу Русију, доспела у космос и на Северни пол, бакља ће прећи 65000 кило-метара, почевши свој пут у јесењој Москви (на слици).

Руско далекоисточно полуострво Камчатка има највећу концен-тра цију активних вулкана на свету. Ове јесени утроба Земље је показала своју величанствену и смртоносну силу кроз ерупције вулкана Шивелуч (на слици), Кључевски, Каримски, Жупановски, Безимени, Плоски Толбачик, Кизимен и Горели.

ОКТОБАРСКИ ПЕТЕРБУРГИСАКИЈЕВСКИ САБОР КРОЗ ПРИЗМУ ЈЕСЕНИ

ОКТОБАРСКА ЖАР-ПТИЦАПОЧЕТАК ПУТОВАЊА ОД65000 КИЛОМЕТАРА

ОКТОБАРСКА ШЕТЊАВАТРЕНА ЈЕСЕН КАМЧАТСКИХ ЏИНОВА

КАЛЕИДОСКОП

АЂАЈ КАМАЛАКАРАН

Читање јесењих мисли рус-ких писаца, често скривених међу осталим деловима њи-хо вих романа, представља још један начин да се прони-кне у дубину руске душе.

Лепота и туга: велики писцио руској јесени

Књижевност Код великана руске писане речи јесен је изазивала опречна осећања

Обележје руске јесени су жута и златна боја лишћа, баш као на ремек-делу „Златна јесен“ Исака Левитана. Уметнике су по себно инспирисале боје овог годишњег доба, али поред див-ног колорита јесен карактери-шу и бербе, непредвидљиве вре-менске прилике и тради цио-нално сакупљање печурака и бо ровница. Све то је код најве-ћих писаца Русије изазивало опречна осећања.

За неке од њих јесен је била су морно доба, често симбол про лазности живота. Ово годи-шње доба је код Фјодора Досто-јевског призивало носталгију и сећања на детињство, али и одређену дозу туробности про-истекле из чињенице пролаз-ности. У већини дела писац је ова осећања исказао кроз речи својих књижевних ликова.

У „Бедним људима“, првом роману Достојевског, написа-ном у форми преписке, Варва-ра Доброселова пише: „Боже, како сам волела јесен у селу! Била сам још дете, али сам и та да много осећала. Јесење вече сам још више волела него јутро. Сећам се, одмах до наше куће, под брдом, било је језеро. То је-зеро — као да га сада гледам

— то језеро је тако широко, све-т ло, чисто, чисто као кристал.“ У писму Макару Девушкину она наставља да живо описује ово годишње доба на селу и „зла тно доба“ свог детињства.

Доброселова наставља: „Ево, ра сплакала сам се као дете за-но сећи се својим успоменама. Та ко живо, тако живо сам се свега сетила, тако ми је јасно изашла пред очи сва прошлост

као током меланхоличног дана с краја јесени, када је ваздух про зрачан и у њему се јасно оцртавају обриси голог дрвећа, уских кућа, сивкастих људи“, писао је Горки. Нема сумње да Горки, који је критиковао Че-хова, није волео јесен. „Све је тако чудно — самотно, непоми-чно, немоћно. Хоризонт, плав и напуштен, стапа се са бледу-ња вим небом, и његов дах је за-страшујуће хладан над земљом прекривеном залеђеним бла-том. Ум писца, попут јесењег сунца, јасно осветљава моно-тоне путеве, кривудаве улице, мале прљаве куће, које ситни и несрећни људи, притиснути досадом и лењошћу, испуњавају бесмисленим, поспаним коме-ша њем.“

Ако је неко од дивова руске књи жевности страсно волео је-сен, то је био Александар Пуш-кин, чији су стихови блиски срцу писца ових редова:

Дане позне јесени обично сви куде,ал’ је она мени мила, читаоче драги,благе је лепоте, а светлости скромне.К’о дете за кога не маре његовипривлачи ме она. Отворено кажем,од годишњих доба она ми најдража,има много лепог; без таштине је волим,у њој нађох нешто у ћудљивом сну.

Јесен је посебно снажно ин-спи рисала ове великане руске књижевности. Читање наведе-них литерарних бисера, често скривеним међу осталим дело-вима великих романа, пред-став ља још један начин да се проникне у дубину руске душе. Без обзира на то каква је осе-ћања ово годишње доба буди-ло у умовима поменутих књи-жев ника, боје, мириси, при зори и звуци јесени очигледно су побу ди ли најбоље кре ативне и де скрип тивне способности у њи ма.

„РАТ И МИР“

" Било је оно необично јесе-ње време, коме се увек љу ди диве, оно време

ка да ниско сунце греје јаче не-го у пролеће, кад све блиста у ретком, чистом ваздуху тако да очи засењује, кад се груди сна-же и опорављају, [...] кад у тим там ним, топлим ноћима падају с неба златне звезде, плашећи и веселећи непрестано човека.

" Избледеће твој фантастич-ни свет и нестаће, увенуће твоји снови и расути се по-

пут жутог лишћа са дрвећа.

ЦИТАТИ

ЛавТолстој

ФјодорДостојевски„БЕЛЕ НОЋИ“

— а садашњост је тако мутна, тако тамна!... Како ће се све то свршити, како?... Знате ли да сам некако убеђена, некако уве-рена да ћу умрети ове јесени. Ја сам врло, врло болесна.“ У својим наредним делима Досто-јев ски и даље користи метафо-ре јесени: „Избледеће твој фан-тастични свет и нестаће, увенуће твоји снови и расути се попут жутог лишћа са дрвећа“, напи-сао је у „Белим ноћима“.

„Као што је сликару неопход-на светлост да на слици пову-че последње потезе кичицом, тако је и мени потребна уну-тра шња светлост, а осећам да је немам довољно у јесењим да-нима“ — овај цитат потиче од Лава Толстоја и многи су њиме објашњавали пишчев недоста-так инспирације током овог го-дишњег доба. Ипак, велики ро-манописац је достигао врхунац поетског стваралаштва својим описом јесени у „Рату и миру“. Његов приказ временских при-лика између Бородинске битке и уласка Француза у Москву у потпуности очарава читаоце: „... Преко целе те узбуђене, те незаборавне недеље, било је оно необично јесење време, коме се увек људи диве, оно време када ниско сунце греје јаче него у про леће, кад све блиста у рет-ком, чистом ваздуху тако да очи засењује, кад се груди снаже и опорављају, удишући јесењи ми рисав ваздух, кад ноћи чак бивају топле и кад у тим там-ним, топлим ноћима падају с неба златне звезде, плашећи и веселећи непрестано човека.“

У својим „Успоменама“ Мак-сим Горки је Чеховљеве приче упо редио са позном јесени. „Што се тиче прича Антона Пав ловича, читалац се осећа

НА САЈТУ „РУСКЕ РЕЧИ“

Златна јесен руских уметникаЈесен је пуна неухватљиве, крат -котрајне раскоши природе, ко -ја ће се ускоро претвори ти у пеј за же покривене снегом. У европ ском делу Русије пра ва златна јесен тра је свега неко-ли ко недеља и представља иде ално време за обилазак летњиковаца руских песника и писаца.

Прочитајте више на ruskarec.ru/24701

За неке писце, као на пример Достојевског, јесен је била су морно доба, често симбол про лаз ности живота

Исак Левитан: Златна јесен (1895). Јесен је најлепше годишње доба у Русији, када су небо и ваздух прозрачни и када ветар са дрвећа односи мноштво разнобојних листова

ДРЖ

АВН

А ГАЛЕРИ

ЈА „ПАВ

ЕЛ ТРЕТJAК

ОВ

“, МО

СКВ

А

REUTERS

© РИА „НОВОСТИ“

ИГОР ШПИЉЕНОК/FOCUSPICTURES.RU

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

facebook.com/ruskarecПратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Више тема на Интернет страници „Руске речи“САМО НА RUSKAREC.RU

twitter.com/ruskarec

Читајте нас поново у

„Политици“

27. новембра