Јотафон, руски одго-вор на изазове па-ме тних телефона: смартфон и читач књига са два екрана

Жестока борба: виски против вотке. Да ли ће гост из Шкотске победити векове традиције?

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/19641RUSKAREC.RU/ 19713

Економија ТехнологијаСАМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Издање пројекта RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Павел Астахов: Зар није сра-мота да нам одводе децу?

Нуклеарни кнез и његова верна дружина

СТРАНА 2 СТРАНЕ 4–5

Политика и друштво Војска

Број 11, 27. фебруар 2013. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Каква су та наша браћаСрби?

СТРАНА 3

Погледи

НАСТАВАК НА С ТРАНИ 8

НАСТАВАК НА СТРАНИ 7

Чудо земље ћилибара

Куршска превлака (може се сре сти и облик „Курска пре-влака“) је национални парк у коме се на изузетно малом про-стору налази неколико сасвим различитих светова. Овде је при рода толико разноврсна, по-

КУЛЬТУРА.РФ

У близини Калињинграда на-лази се чудно место, прекри-вено др ве ћем у облику пе-тљи, ле ген дама о племену које је гризло вра тове вра-нама и нај већим покретним пеш ча ним динама Европе.

Путовања Куршска превлака, музеј природних зона

чев од брезових шума до пеш-чаних дина, да су јој научници дали назив „музеј природних зона“. И све се то налази на ус-ком појасу земље који у свом најширем делу достиже 3,8 km, а у најужем свега 400 m. Али зато је дужина појаса 98 km, а нешто мање од половине нала-зи се на територији Русије. Иза тога је гранични прелаз и лит-ванска граница. Немогуће је да човек прође овим путем а да га не омами специфична магија.Калињинградска област има

90% светских залиха доступ-ног ћилибара

Стаљинградска битка је била један од најстрашнијих и најкрвавијих окршаја у историји човечанства и преломна тачка Другог светског рата и целе савремене светске историје

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

15. фебруара су на Урал пали остаци огромног метеора који је изгорео у атмосфери. Пре-ма проценама руских научни-ка, експлозија је ослободила енергију једнаку екс плозији100–200 килото на ТНТ-а, штоје око 10 пута јаче од нуклеар- не бом бе бачене на Хироши-му. Ударни талас је оштетиооко 4000 зграда у Чељабин-ској области. Повређено је преко 1000 људи.

ГОСТ ИЗ КОСМОСАЧЕБАРКУЉСКИ МЕТЕОР

ГЕНЕРАЛ МАХМУТ ГАР ЕЈЕВ

У западној литератури се могу видети покушаји фал-сификације према којимасе одлучујући преокрет у рату није десио на Волги, него у — северној Африци.

Велики отаџбински рат Русија је 2. фебруара обележила 70 година од победе Црвене армије у бици код Стаљинграда

Било је у Другом светском рату и других победа совјетског ору-жја, и оне су по стратешким ре зултатима и нивоу војне веш-тине биле веома успешне. За-што се онда међу њима посеб-

Заокрет у светској историји

но издваја победа код Ста -љин града? Поводом 70-годи-шњице ове битке није наодмет мало размислити о томе.

У интересу науке и развоја ме ђународних односа требало би да се ратна исто рија ослобо-ди од духа конфрон тације, и да се научна истраживања подре-де интересима дубоког, правич-ног и објективног тумачења Дру гог светског рата, поготово Стаљинградске битке. Ово стога што би поједини желели да

фал сификују историју и да пре-праве ток Другог светског рата рата на папиру.

По завршетку рата у западној литератури су се појавиле твр-д ње да најзначајнија прекрет-ница у Другом светском рату није била Стаљинградска битка, него победа савезничких трупа код Ел Аламејна.

Савезници су код Ел Аламејна заиста однели велику победу која је битно допринела конач-ном слому заједничког не при-

јатеља. Међутим, у војно стра-те шком смислу треба има ти у виду да је Стаљинградска битка вођена на огромној тери торији од 100 хиљада квадратних ки-лометара, а опера ција код Ел Аламејна у релатив но уском појасу афричког приморја.

Код Стаљинграда је у поје-ди ним фазама битке са обе стра не учествовало преко 2,1 ми лион људи са преко 26 хиља-да топова и минобацача, 2,1 хиљада тенкова и преко 2,5 хи-

љада борбених авиона. Немач-ка команда је на Стаљинград послала 1 милион и 11 хиљада војника, 11290 топова, 675 тен-кова и 1216 авиона. Код Ел Аламејна је Ромелов афрички корпус имао свега 80 хиљада војника, 540 тенкова, 1200 то-пова и 350 авиона.

Битка код Стаљинграда тра-јала је 200 дана (од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943), а борба код Ел Аламејна 11 дана (од 23. октобра до 4. новембра 1942).

Интензитет и жестина ових две-ју битака уопште се не могу по-редити. Код Ел Аламејна је на-цистички блок изгубио 55 хиљада људи, 320 тенкова и око хиљаду топова, док су код Ста-љинграда губици Немачке и њених савезника (Италије, Румуније, Мађарске и Хрват-ске) били 10–15 пута већи, а заробљено је око 144 хиљада људи. И губици совјетске армије

74%губитака немачка војска пре-тр пела је у борби са СССР-ом, три пута више него у борби са свих других 25 земаља заједно

У БРОЈКАМА

МИ

ХАИЛ

МО

РДАСО

В/FO

CUS PICTURES

GEO

PHO

TO

GEO

PHO

TO

PRESS PH

OTO

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

УКРАТКО

На самиту БРИКС-а, који ће се одржати 26–27. марта у Дур-бану, лидери Русије, ЈАР, Ки-не, Индије и Бразила размо-триће могућност оснивања је динствене банке, сталног по-словног савета и „виртуелног секретаријата“ организације, то јест Интернет-портала у чијем ће затвореном делу ми-нистри пет земаља моћи да воде поверљиву преписку.

Директор Федералне службе безбедности РФ Александар Бортников изјавио је да је „прошле године дошло до ин-тензивирања геополити чког притиска на Русију од стране САД и њених савезника, који и даље посматрају нашу држа-ву као једног од противника на међународној сцени“.

ИнтеграцијаБРИКС-а

ФСБ: Пораст геополитичког притиска у 2012.

Новим антидуванским зако-ном, најстрожијим у историји земље, предвиђена је потпуна забрана пушења у образовним и здравственим установама, у установама културе, у спорт-ским и продајним објектима и у државним институцијама. Закон ступа на снагу 1. јуна 2013. Осим тога, 2014. ће по-чети да важе и нова огра ни-чења продаје дуванских прои-з вода, као и потпуна забра на њиховог рекламирања.

Путин потписао нови закон против пушења

Током посете Србији члан ко-митета Државне Думе за ме-ђународне послове Алексан-дар Карељин изјавио је да Ру сија намерава да издвоји средства за рестаурацију пра-вославних споменика на Ко-сову и да планира да у тај по-духват укључи рестаураторе из Русије. Русија је већ из-двојила 2 милиона долара за обнову објеката православне баштине на Косову преко УНЕ СКО-а. Та средства су до-сад већ у потпуности иско-риш ћена.

Обнављање косовских цркава

За Русију без сирочади

ПИТАЊА И ОДГОВОРИПАВЕЛ АСТАХОВ

„ЗАКОН ДИМЕ ЈАКОВЉЕВА“: СВОЈЕ ПРОБЛЕМЕ ЋЕМО РЕШИТИ САМИ

АНА НЕМЦОВА

Павел Астахов говори о сво-јој мисији да се прекине са усвајањем руске деце у иностранству и корацима предузетим да Русија више не буде „донатор сирочади“.

Павел Астахов је човек који има контроверзну мисију — да јед-ном за свагда заустави усва јање руске деце од стране Америка-наца. Штавише, он жели да се у потпуности спрече сва усва-јања у иностранству зато што сматра да су таква усвајања „срамота“ за Русију. Почетком фебруара Астахов је именован за саветника председника РФ.

У време када је руска власт одлучила да забрани усвајање деце у САД, крајем 2012, око 1.000 америчких породица већ је било започело процедуру за усвајање. Нови закон је добио име по Дими Јаковљеву, мали-шану који је умро од срчаног уда ра у Вирџинији, пошто га је његов усвојитељ оставио више сати у паркираном аутомобилу на великој врућини. После тога, брижни „тата“ је платио ску-пог адвоката и суд га је ослобо-дио сваке кривице.

„Закон Диме Јаковљева“, до-нет због великог броја случајева суровог опхођења са руском де-цом у САД и невероватно бла-гих казни додељених од стране локалног правосуђа, изазвао је на Западу буру негодовања и „бриге“ за руску децу. Закон је протумачен као мера којом ру-ска власт каж њава децу због по ли тичких ци ље ва. У ексклу-зивном интервјуу за RBTH Павел Астахов обја шња ва по-зицију Русије по овом контро-верзном питању.

RBTH: Један од главних аргу-мената аутора закона којим се

забрањује усвајање деце у САД била је немогућност праћења руске сирочади кад једном доспеју на тло САД. Власница ранча из Монтане, Џојс Стер-кел, изјавила је за дневни лист „Комерсант“ да би Вас прими -ла када бисте је љубазно замо-лили. Знате да је њу дубоко уз-немирило то што сте њен ранч описали као „логор за децу“?Искрено говорећи, ја тај интер-вју нисам прочитао, али могу да замислим шта је све рекла ка ко би одбранила своју репу-тацију. Један руски конзул по-сетио је њен ранч 2010. и видео је да тамо живи 30 деце, укљу-чујући и 10 сирочади из Русије. Колико ми је познато, родитељи плаћају власници ранча око 4.000 долара за свако дете. Она води веома уносан посао —добија и државне субвенције за свако дете, што јој доноси и до 120.000 долара месечно.

Имамо копије докумената из периода од пре осам година па све до данас о деци која су на њен ранч долазила из усво ји-тељских породица које нису же-леле да их даље одгајају. Нека деца су се вратила усвојитељима, нека су завршила у затвору за малолетнике, а нека су сме-штена у психијатријске уста-нове.

Руским посланицима у Др жав-ној Думи описали сте неке од нај драматичнијих случајева усвајања у САД. Ипак, амери чке породице су током протеклих 20 го дина усвојиле више од 60.000 деце из Русије и многа деца су на тај начин доби-ла шансу за бољи живот. Ис-товремено, у западним ме-дијима се сиротишта у Руси ји представљају као „гулази“.Лично сам посетио 1022 сиро-тишта, јаслица и интерната, и

сви се међусобно разликују, што у највећој мери зависи од об-ласти у којој се налазе. На при-мер, стање у сиротиштима у Нижегородској и Владимирској области горе је него у Калушкој области. То стање веома зави-си од става локалног губерна-тора, као и од његове савести. Председник Законодавне скуп-штине Калушке области Вик-тор Бабурин чини све да про-на ђе породицу за свако сироче. Због тога су се многа њихова си ротишта већ затворила.

Какву алтернативу имају сиро-чад у Русији?Једина прихватљива алтерна-тива је да се за свако дете про-нађе породица, било усво ји-тељска, било она из које су по текли. Мој циљ, идеја коју заступам, зове се „Русија без сирочади“. Прошле године смо успели да нађемо породице за стотине деце и да затворимо

скоро 100 сиротишта. Многа од тих места имају изузетно лоше услове за смештај младих. Деца живе попут затвореника у ло-горима, при чему 99% њих има рођаке, тетке, баке и деде који не могу да их издржавају због ниских прихода. Наша истра-жи вања показују да 75% ро ди-теља који напуштају децу то чине зато што живе у према-лим становима без икаквих при хода. С друге стране, 84% напуштене деце има живе ро-дитеље којима су одузета ро-дитељска права. Дошло је време да се систем гради од темеља, а не од крова — односно да се за такве родитеље пронађе по-сао и да им се обезбеди меди-цинска нега ако су болесни.

Постоје ли неки државни про јекти који нуде значајну финансијску помоћ за руске усвојитељске породице?Министарство образовања и на-уке, које је надлежно за поступ-ке усвајања у Русији, повећало је финансијску помоћ за поро-дице које усвајају децу са по-себним потребама са 13.000 на 100.000 рубаља (3300 долара). То јесте једнократна помоћ, али је износ знатно увећан.

Инострани медији и владе су оштро критиковали забрану усвајања...А ко ће нам судити? Волео бих да је забрана усвајања за Аме-риканце донета још 2010, када је једна „мајка“ из САД свог усвојеног сина, Артјома Саве-љева, послала самог авионом на зад у Русију. Добијам вели-

ки број писама критике. Али постоји једна руска изрека: „Тенкови се не боје блата“. Мој посао је да се по свим региони-ма борим против оних који иг-норишу проблеме које имамо са сиротиштима, против коруп-ције и људи који зарађују кра-дући од сиротишта.

Да ли сматрате да и Европ ља-нима треба забранити усваја-ње де це из Русије?Нико не одводи сирочад из Фран цуске, Норвешке или Швај царске. Ниједна држава у Европи не дозвољава да се њена деца одводе у Америку. Европ-љани нису одобравали улазак Румуније у Европску унију због става те земље у вези са усва-ја њем деце у иностранству. За-што би Русија била донатор си-рочади? Ми смо велика земља, поштујемо себе и не зависимо ни од кога. За време кризе 1990--их дозволили смо да се наша деца усвајају у иностранству. Али време је да се с том прак-сом заврши. Ја сам лично про-тив тога да странци усвајају нашу сирочад. „Закон Диме Ја-ковљева“ не би ни био потпи-сан да ја нисам пријавио вла-ди како у нашим сиротиштима има све мање деце.

Како данас стоје ствари? Коли-ко има сирочади у Русији? Раз-личити извори пружају разли-чите податке. Да ли је истина да породице у Русији нерадо усвајају озбиљно оболелу децу и да су сада, због новог закона, многа деца са посебним потре-бама осуђена да остану у сиро-тиштима?У Русији имамо око 653.000 си-рочади: од тог броја њих 522.000 живи у породицама, око 20.000 сирочади узраста 16–17 година живи у посебним домовима, док 105.000 живи у сиротиштима. Новинари често користе по-грешне статистичке податке. Или пронађу неки појединачни пример који користе како би нас критиковали — на пример, у ту сврху искористе неки слу-чај детета са посебним потре-бама. Могу да вам наведем слу-чајеве у којима су руске по-ро дице усвојиле децу са Дау-новим синдромом. Нас нападају зато што не дајемо странцима да усвајају нашу децу са посеб-ним потребама. Али зар није срамота да дозволимо да нам одво де болесну децу! Своје про-блеме можемо да решимо и код куће уз помоћ државних про-грама. Такође, проналазимо др-жавне фондове за одлазак деце на лечење у иностранство у слу-чају да у Русији нису доступне одго варајуће процедуре.

Павел Астахов, опуномо ће-ник председника РФ за пра-ва деце

До сада је руску сирочад усвојило преко 60.000 америчких парова. Велико интересовање Американаца за руску децу и бес који је изазвала забрана даљег усвајања објашњавају се „великим избором и лаком доступношћу деце европске расе“

Случај Диме Јаковљева

Случај Максима Кузмина

Двогодишњи Дима Јаковљев, сироче из Псковске области, умро је 8. јула 2008. када га је његов амерички усвојитељ, Мајлс Харисон, оставио 9 сати у закључаном аутомобилу. Пре-ма проценама стручњака, тем-пература у унутрашњости ау-томобила остављеног на сунцу могла је достићи и целих 54 сте-пена. Дечак је умро од гушења и прегревања организма.

Убрзо по ступању „Закона Ди-ме Јаковљева“ на снагу, у САД је умрло још једно усвојено дете из Русије: у јануару 2013. у Тексасу је погинуо трогодишњи Максим Кузмин. Према прелиминарној верзији, усвојитељка Лора Ша-то је на дан смрти сурово преби-ла дечака, а пре тога му је дуго давала јаке антипсихотике, ле-кове који се користе у лечењу

Харисону је претило 10 годиназатвора за убиство без преду-мишљаја. Али, 17. децембра 2008, скупи адвокат и амерички суд ослободили су брижног „та-ту“ било какве кривице. „Закон Диме Јаковљева“, који од1. јануара 2013. америчким гра-ђанима у потпуности за бра њује усва јање деце из Русије, добио је име у знак сећања на овог дечака.

шизофреније. Надлежне служ-бе САД о овоме нису обавести-ле руске колеге и у Русији се за трагедију сазнало тек у фе-бруару, из умрлице коју је неко случајно нашао у америчким но-винама. У истој породици се на-лази и Максимов млађи брат, Кирил. Власти државе Тексас су одбиле захтев Русије за повра-так Кирила Кузмина у Русију.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

СЕРГ

ЕЈ П

ОН

ОМ

АРЈО

В

PHOTOXPRESS

AP

PRESS PH

OTO

PRES

S PH

OTO

ИТА

Р ТА

СС

03ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИУРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

вања са „те рористичком прет-њом“. На основу појединих Оба-миних изја ва могло се чак за кључити да ће притисак на сиријски ре жим бити искључиво дипломат ског карактера и да мешање у гра ђански рат у Ли-бији подр жавањем побуњеника

се она деси преко океана, услов-љена истим разлозима због којих се десила и у СССР-у — империјалним преоптерећењем, захтевима да се смање војни расходи како би се решили ак-туелни економски и социјални проблеми. Дошли смо до тре-нутка када ни Америка „нема више где“ па је време да се мало „повуче“ да не би заглавила у бесконачном рату за привидни бескрајни мир, чија илузија све више нестаје.

То не значи да САД очекује те риторијални распад и потпу-ни економски колапс. Ради се са мо о привременом повлачењу на унапред припремљену по-зи цију, а не о паничном бек-ству, у шта смо ми претворили наш „период друштвеног пре-уређења“ током 1990-их.

Данас лидер наше државе има сјајну могућност да преуз-ме улогу руског Регана. Да не одбацује испружену руку ослаб-љеног партнера који не оклева да призна своје слабости и про-блеме.

И ако бисмо пустили машти на вољу, могли бисмо да аме-ричког председника обаспемо огромним таласом свеопште љубави из Русије, ако ни због чега другог барем због тога како би постао... више наклоњен на-шој земљи и предусретљивији њеним интересима. Колико би за Русију била корисна „обама-ма нија“ може се најлакше за-кљу чити на основу тога какву су корист имале Америка и Ев-ропа од „горбиманије“ која их је својевремено обузела. Нарав-но, Русија није у стању да воли из интереса, тако да лицемерја не може бити. Потребна су ис-крена осећања, али колико би нам она данас била од користи?

Борис Межујев је филозоф, по-литиколог и коуредник пор-тала „Terra America“.

У уторак је 44. председник САД Барак Обама гово-рио о стању у земљи у свом годишњем обра-

ћању пред Америчким конгре-сом. Овај говор се обично држи у јануару на заједничкој сед-ници оба дома Конгреса. Међу-тим, у години инаугурације го-вор председника се пребацује у фебруар.

У говору шефа државе није било ничег толико сензацио-налног. Била су додуше два ин-тригантна наговештаја. Уочи самог наступа кроз медије су процуриле информације да ће Обама посветити велики део свог говора нуклеарном разо-ружању. Међутим, ништа слич-ног у говору председника није било. Друга важна ствар која се очекивала ипак се догодила. Обама по први пут није насту-пио као ујединитељ, нити као зачетник бескрајних компро-миса, него као доследни либе-рал и жестоки противник кон-зервативне републиканске ве ћи не . Он је захтевао повећање пореза, инсистирајући на очу-вању важних социјалних про-грама, затражио је ограничење слободног приступа оружју, наводећи имена неких од жрта-ва Другог амандмана, и најзад — као вероватно најважније — обећао је да ће 2014. повући тру-пе из Авганистана и тиме је за-право подвукао црту након два наестогодишњег „рата про-тив глобалног тероризма“.

Не само што је Обама рекао да Ал Каида или било која дру-га организација са сличним циљевима више не прети САД, председник је јасно истакао и да Сједињеним Државама није потребна некаква нова војна ин тер венција ради раз ра чу на-

не пред ставља преседан за сли-чно ре шавање сиријске си ту-ације.

Другим речима, Обама је оти-шао сувише далеко. Стога не чуди то што је изазвао мржњу неоконзервативаца и импери-ја листа у земљи, као и оних који су се ван Америке уздали у ње ну помоћ. Да ли су разлог за то „на кредит“ додељена Нобе-лова награда за мир или лична уверења шефа Беле куће, у сва-ком случају изгледа да Обама заиста заслужује титулу „аме-ричког Горбачова“, коју су из неког разлога престали да ис-тичу управо онда када су се по-јавили прави разлози за такво поређење.

Аналогије су заиста неверо-ватне. Горбачов је повукао вој-

ску из Авганистана у петој го-дини свог мандата, Обама на -мерава да учини исто — такође пет година после своје прве ина-угурације. Горбачов је предло-жио смањење нуклеарног ка-пацитета чинећи низ једно- стра них уступака Сједињеним Државама. Обама не прави баш такве уступке — а и ко би му то дозволио? — али он наставља и чак иницира за њега нимало једноставан дијалог са Москвом о смањењу наоружања.

Обами очигледно Путин не одговара превише, као што ни Горбачову Реган није био по-годан. Реган се увек трудио да види у Горбачову дубоко рели-гиозног човека, а не секулар-ног марксисту. Није искључено да је и за Путина Обама прете-

рано либералан, у смислу да је превише секуларан. Исто тако мислим да он има много раз-лога да буде опрезан са Оба-мом и да сумња да је то његово „ресетовање“, које све више личи на нашу „перестројку“, само фина фасада.

Реганово републиканско ок-ру жење је у почетку на исти начин прихватало Горбачова. Као што у својој изванредној студији „Побуна Роналда Ре-гана“ пише амерички политич-ки новинар Џејмс Ман, сви гу-руи тзв. реализма — и Кисинџер, и Никсон, и генерал Скоукрофт — сви они који су лако нала-зили заједнички језик са кон-зервативним Брежњевом, сви су упозоравали Регана да се чу ва младог и популарног Гор-бачова и да не улази са њим у далекосежне преговоре. А по-себно да не подлегне злослут-ном шарму либералног гене-ралног секретара. Реган је од-ба цио све те савете, извршио је револуцију у свом личном окружењу и ушао у зближавање са Горбачовљевим СССР-ом, да би на крају победио у Хладном рату и бацио непријатељску ве-лесилу на колена.

Данас Путину такође са свих страна саветују да се чува на-водно страшних провокација од Обаме који се „повлачи“, под стичу га да у његовом „по-влачењу“ препозна лукав и вешт маневар који ће, уколико му попусти, одмах довести до про пасти Русије и успона на власт „прљаве“ опозиције. Ин-тересантно је то што су неки од тих који се данас толико „пла-ше“ Обаме још јуче предлага-ли „попустљивост“ према Бушу Млађем као „мањем злу“ у од-носу на демократски савез Со-роша, Фукујаме и Бжежинског.

Толико смо се плашили неке нове „перестројке“ код нас, да нисмо веровали у могућност да

КАКВА СУ ТА НАША БРАЋА СРБИ?

Дакле, каква су та наша бра-ћа Срби?

Сваки Рус који дође у Србију најпре се зачуди српском го-стопримству. Сваком госту ће, чак и при званичним сусрети-ма, одмах понудити да попије воду, кафу или сок. Не вреди одбијати, чак ни из учтивости: домаћинима је задовољство да послуже госте па их одбијањем не треба увредити.

Срби ће вам увек стиснути ру ку при сусрету. Не рукују се само мушкарци, већ и жене, што у Русији није уобичајено. Руске жене се најчешће само усмено поздрављају. У Србији увек треба пружити руку и особи женског пола. По нашем мишљењу, овај гест као да бри-ше границе и сваки даљи кон-такт чини лакшим и срдачнијим.

Већина Срба више воли кафу него чај. Пију много кафе! Ме-ђутим, у Србији се на то брзо навикнете: и после пете шољице у току дана ретко кад боли гла-ва. Ако сте дошли у госте на ру чак, немојте се зачудити када вам и пре и после ручка пону-де да попијете кафу.

Са тврдњом да су „Руси и Срби браћа заувек“ („Рус ские и сербы — бра тья навек“) сложиће

се скоро сваки Србин. Исто се може рећи и за већину Руса. Србија је једна од малобројних земаља на свету у којој се увек обрадују гостима из Русије. Али каква су та наша браћа Срби?

Руси воле Србе, између оста-лог, зато што су православци, и зато што су управо Руси Срби-ма помогли да се ослободе тур-ског јарма крајем 19. века, али и због спортских успеха бројних фудбалера, кошаркаша, одбој-ка ша и тенисера са Балкана, који су у Русији праве звезде.

Многи у Русији све људе из бивше Југославије по навици на зивају „Југословенима“. То је остатак из совјетске прошло-сти, када су Југословени дола-зили у СССР да студирају или раде, и када нико није правио посебну разлику између Хрва-та, Срба и Сло венаца.

Срби једу калоричну храну која брзо засити. У њиховој ку-хињи је много јела од меса и пу но разних пецива. Млади Ср би после ноћног изласка у дискотеку највише воле да нешто на брзину „прегризу“ у некој од пекара које раде нон--стоп, а има их скоро на сва-ком ћошку. Па ипак, на ули-цама нећете видети много го-јазних људи. Такав је тај ча -робни балкански генотип. Можда је ствар и у томе што су Срби права спортска нација. Један од најбољих доказа за то је Београдски маратон на коме се окупи најмање пола града!

Често се чини да Срби негују неку врсту култа хране. Ако у гостима не поједете све, домаћин ће се увредити. Зато се наору-жајте стрпљењем и немојте одмах навалити на разноврсно предјело, јер вас очекује неко-лико главних јела. Затим, на-равно, следи десерт, а то је често домаћа торта.

Срби много воле да причају о политици. Има много анегдо-та о томе да су таксисти најбољи локални политиколози. Треба

рећи и то да приче о политици иду, што би Срби рекли, „од Ку-лина бана“. На крају се, по пра-вилу, све своди на исто: сада је све веома лоше, али „биће бо-ље“. Многи обични људи су по-литички ангажовани. На зидо-вима се могу видети графити попут „Косово je Србиja“. На многим местима су излепљени плакати који нешто подржавају или критикују.

У слободно време Срби радо посећују кафиће или дискоте-ке. Економска ситуација у зем-љи није баш најбоља, али се но-вац за провод увек нађе.

Срби се поносе тиме што су Срби. Поносе се својом исто ри-јом и својим прецима, почев од светог Саве, оснивача аутоке-фалне српске цркве, и цара Сте-фана Душана, за време чије вла давине је Србија достигла врхунац своје средњовековне моћи. Поносе се и својим сав-ременицима, рецимо, великим проналазачем Николом Теслом или познатим тенисером Нова-ком Ђоковићем.

Многи Срби одлазе да живе и раде у иностранству, али че-

Обами Путин не одго -вара као што Горба-чову није одговарао Реган. Лидер наше државе има сјајну мо-гућност да преузме улогу руског Регана, да не одбацује руку ослаб љеног партнера

Владислав и ЈулијаПетровичПУТОПИСЦИ

БорисМежујев

ПОЛИТИКОЛОГ

зну за отаџбином. Носталги чни су, па је зато за њих све што је српско увек најбоље. Без обзи-ра где тренутно живе: у Русији, у Аустралији или у Канади, чувају своју националну и вер-ску традицију.

Србима је још својствена изу-зетна љубав према деци, и ту не мислимо само на жене, него пре свега на мушкарце. Сасвим је уобичајено видети крупне,

снажне људине како се нежно играју са својим малишанима. То је заиста диван призор.

Таква су наша браћа Срби: отворени, импулсивни, борбе-ни и искрени. Можда ћете ви о њима стећи другачији утисак. Наша представа о Србима је управо оваква, а били смо на Балкану и у Србији неколико десетина пута. Надамо се да вас ни Срби ни Србија неће разоча-рати, јер је то једна од мало-број них земаља на свету у којој се увек искрено обрадују гости-ма из Русије.

Владислав и Јулија Петрович су руски новинари-путописци и дописници РИА „Новости“.

РУСКИ РЕГАН И АМЕРИЧКИ ГОРБАЧОВ

Србија је једна од малобројних земаља на свету у којима се увек обрадују гостима из Русије

НИ

ЈАЗ КАРИ

М

04 ВојскаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Ловац пете генерације Т-50-4 узлеће са аеродрома у Комсомол-ску на Амуру на руском Далеком Истоку. Нови авион је обавио свој први дугачки лет, од Комсомолска на Амуру до Московске области.

АВИОНИТ-50, ЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ПРЕЛЕТЕО ЦЕЛУ РУСИЈУ

Русија од Нове године поседује ракете које за навођење користе домаћи сателитски систем ГЛОНАСС. Ракета Х-38 је пред виђена пре свега за нове авионе пете генерације.

ЈВО ускоро добија преко десет борбених хеликоптера Ка-52 „Али-гатор“. Прва партија ће бити достављена још овог месеца. Макси-мална висина лета Ка-52 је 5500 m, а стопа успона 10 m/s.

ГЛОНАСС РАКЕТЕX-38, РАКЕТА КОЈУ ВОДЕ РУСКИ САТЕЛИТИ

ХЕЛИКОПТЕРИНОВИ „АЛИГАТОРИ“ У ЈУЖНОМ ВОЈНОМ ОКРУГУ

КАЛЕИДОСКОП

НУКЛЕАРНИ КНЕЗ И ЊЕГОВА ВЕРНА ДРУЖИНА

БУДУЋНОСТ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ РФ

КОМАНДАНТ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, АДМИРАЛ ВИКТОР ЧИРКОВ, ГОВОРИ О БУДУЋНОСТИ РУСКЕ ФЛОТЕ И СПРЕМНОСТИ РУСИЈЕ ЗА САВРЕМЕНЕ ИЗАЗОВЕ СТРАТЕШКОГ НУКЛЕАРНОГ ОДВРАЋАЊА

ВИКТОР ЛИТОВКИН

У борбени састав Ратне мор-нарице ушла је прва стра те-шка ракетна подморница пројекта 955 класе „Бореј“, названа по оснивачу Москве,кнезу Јурију Долгоруком.

јекта, која ће носити име „Све-титељ Николај“ и бити нешто дужа од својих претходница.

Повећање дужине подморни-це је врло важан детаљ, за хва-љујући коме ће подморница

„Светитељ Николај“, као и под-морнице које ће се градити после ње, уместо садашњих 16

носити 20 ракета „Булава-30“ са вишеструким бојевим гла-вама које имају независно ус-мерене пројектиле. И шифра пројекта је измењена, тако да није више 955, него 955А. Све остало ће бити слично као и на већ изграђеним подморницама. Ако се има у виду да је „Алек-сандар Невски“ (друга по реду подморница пројекта 955 класе „Бореј“) укотвљена у кругу „Се-верне фабрике машина“ и чека пријем у борбени састав Ратне морнарице, а да је „Владимир Мономах“ већ извезен из брод-ског хангара на тестирања на пристаништу и у пловидби, то значи да ће у наредне три-че-тири године поморске страте-шке нуклеарне снаге Русије до-бити четири подморнице са укупно 68 ракета.

До 2020. у „дружини кнеза Долгоруког“ треба да буде осам таквих подморница са укупно 148 ракета „Булава“. Оне ће се придружити стратешким под-морницама пројекта 667 БДР „Калмар“ (Delta III) и 667 БДРМ „Делфин“ (Delta IV) које су већ у борбеном саставу Ратне морнарице Руске Федерације.

По речима команданта Ратне морнарице Русије, адмирала Виктора Чиркова, основу ру-ских снага такозваног стратеш-ког одвра ћања чине поменуте подморнице, као и нуклеарне подморнице пројекта 885М класе „Јасен“ (прва таква под-морница је „Северодвинск“ и она 2013. треба да ступи на бор-бено дежурство), модернизова-не нуклеарне подморнице про-јекта 949М класе „Гранит“ (том типу је припадао „Курск“, који је потонуо у Баренцовом мору), као и тешке нуклеарне ракет-не крстарице пројекта 11442 „Ор лан“ (којима припада ко-мандни брод Северне флоте — крстарица „Петар Велики“).

„Поред десантног носача хе-ликоптера стране производње [француски ‘Мистрал’] основи-ца таквих сна га у будућности треба да постане носач авиона нове генерације“, рекао је ад-мирал. Он је објаснио да за раз-лику од претходних генерација тешких крстарица које су ис-товремено и носачи авиона — као што је брод „Адмирал Кузње цов“ — то треба да бу де потпуно нов универзални ратни

брод великог депласмана. Његово главно ору жје ће бити пилотирана и бес пилотна (ро-ботизована) борбена средства, која делују у ваздуху, на повр-шини мора, под водом, а веро-ватно и у космосу. Ефикасност примене ових бродова одре-ђиваће се присуством авиона за радиолокационо осматрање и навођење, као и извиђачких и јуришних беспилотних лете-лица.

Командант Ратне морнари-це је подвукао да стварање так-вих бродова не подразумева само конструисање и изградњу носача авиона. „Предвиђено је стварање свеобухватног помор-ског комплекса носача авиона, у који ће поред самих бродова ући и базе са неопходном ин-фраструктуром (укључујући и социјалну компоненту), а та-кође летелице, центар за при-прему бродских посада и група морнаричке авијације, као и дру ги елементи. Основа за фор-мирање поморског комплекса носача авиона требало би да

б у д е ство-рена

Два важна догађаја обележила су дан уочи Нове 2013. године. Оба су се одиграла у граду Се-веродвинску у Архан гел ској об-ласти, у „Северној фабрици ма-шина“ („Севмаш“).

У борбени састав Ратне мор-нарице РФ ушла је прва страте-шка ракетна подморница про-јекта 955 класе „Бореј“ (10.

Потреба за моћном и ефикасном ратном морнарицом схва ћена је на најоз биљнији мо гући начин

ја нуара 2013. је уведена у опе-ративну употребу) са 16 стра-тешких ракета „Булава-30“ (SS-NM-30 по западној кла си-фикацији), од којих свака носи 6–10 вишеструких нуклеарних бојевих глава са независно усме реним пројектилима. Под-морница је добила име по осни-вачу Москве, кнезу Јурију Дол-горуком.

Истог дана је извезена из фа-бричке хале и поринута под-морница „Владимир Мономах“, трећа по реду подморница овог типа. Ускоро ће отпочети из-градња нове, четврте страте шке ракетне подморнице истог про-

Нуклеарна подморница класе „Бореј“©

РИА „Н

ОВО

СТИ“

PRESS PH

OTO

ИТАР ТАСС

ИТАР ТАСС/НИКОЛАЈ КОРОЉОВ

05РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Војска

На полигону у Ахтубинску се у јулу–августу 2013. очекује пробнолансирање нове руске хиперсоничне ракете. Пројекат је под озна-ком тајности и њене карактеристике су углавном непознате.

ХИПЕРСОНИЧНЕ РАКЕТЕТЕСТИРАЊЕ РАКЕТЕ КОЈА ЛЕТИ ПЕТ ПУТА БРЖЕ ОД ЗВУКА

Експонат совјетског железничког ракетног комплекса 15П961 „Мо-лодец“ са интерконтиненталном балистичком ракетом 15Ж61 (РТ--23 УТТХ). Експерти сматрају да Русија може обновити ову технику.

Т-90 (на слици) тренутно је најмодернији тенк руске производње. Према лиценцном уговору са руском војском, Индија ће за потребе својих оружаних снага произвести 1000 борбених тенкова Т-90С.

НУКЛЕАРНИ ВОЗОВИПОВРАТАК СТРАШНИХ ОКЛОПНИКА НА ШИНАМА?

ТЕНКОВИРУСКИ ТЕНКОВИ ОСТАЈУЛИДЕРИ СВЕТСКОГ ТРЖИШТА

до 2020“, рекао је Чирков. По ре чима команданта, основицу површинских снага Ратне мор-нарице у даљој и ближој по-морској зони поред великих бро дова чиниће још и фрегате и корвете пројеката 22350, 20380 и њихове модификације. Један део тих бродова управо се гради на бродоградилишти-ма у Санкт Петербургу и Кали-њинграду. „Њима ће на смену доћи бродови са модуларном конструкцијом, опремљени ши-роким спектром роботизоване опреме“, рекао је адмирал. По

његовим речима, основни брод океанске зоне треба да поста-не разарач новог пројекта који поседује велики ударни и од-брамбени потенцијал, укљу чу-јући и значајан антиракетни потенцијал.

Командант је такође саоп-штио да ће први брод на коме се реализује овакав приступ бити перспективна корвета за заштиту водног подручја. „Већ се ради на пројекту тог брода. Планирано је да се брод оспо-соби за максимално свеобух-ватан комплекс задатака који

се у приобалним зонама извр-шавају помоћу бродова и дру-гих снага и средстава: против-подморничких, противминских, противбродских и минопола-гачких дејстава, као и пружања артиљеријске подршке десан-та и копнених групација на приморским правцима“, саоп-штио је командант ратне мор-нарице РФ.

Чирков је појаснио да се кор-вета третира као „огледни“ брод са гледишта преласка на модуларну конструкцију бро-дова већег депласмана. Пла-

ни рано је да се са корвете за за штиту водног под ру чја тај приступ модуларности и комплексној роботизацији бор-бених система морнарице касније прошири на друге бро-дове и да се тако формира ка-рактер будуће флоте.

Адмирал је направио врло занимљив приказ развоја ратне мор нарице. Рекао је да ће „по-сле 2020. моћи да се прогнози-ра прелазак на веома разгра-нату производњу нуклеарних аутономних подводних апара-та без посаде, као и морских

роботизованих система, а та-кође на разраду специјалне ду-бинске опреме која се спушта пре свега са подводних носача различите врсте и намене“. У другој етапи развоја (од 2021. до 2030), по његовим речима, „предвиђен је завршетак ства-рања и увођење у оперативну употребу оружја које функци-онише на новим физичким принципима, као и стварање перспективних образаца нао-ружања поморских снага опште намене наредне генерације“. Истовремено, поморска авија-

ција треба да се наоружа мор-наричким авионима за радио-локационо осматрање, беспи -лотним летелицама базираним на бродовима, а такође перспек-тивним комплексом бродске ави јације.

По речима команданта Ратне морнарице, „у том периоду ће бити остварен прелазак на оп-ционо пилотиране ваздухопло-ве, између осталог на авијацију ство рену на бази савремених пилотираних авијацијских ком-плекса, и биће спроведена за-мена ваздухоплова старог авио-парка перспективним мулти -функционалним обрасцима авијацијске технике и ударних средстава, укључујући и беспи-лотне летелице“.

Наравно, прилично је тешко говорити о ономе што ће бити после 2020. године. У међу-времену, јасно је да је у Русији потреба за моћном и ефикасном ратном морнарицом схва ћена на најозбиљнији мо гући начин.

Свечано поринуће нуклеар-не подморнице „Јуриј Дол-горуки“ у бродоградилишту у Северодвинску

23000000000рубаља (око 770 милиона долара)кошта једна подморница класе „Бореј“. Ове подморнице се праве у „Северној фабрици машина“

148интерконтиненталних балисти чких ракета „Булава-30“ треба да се нађе у „дружини кнеза Долгору-ког“ до 2020.

20ракета „Булава-30“ са независно усмереним пројектилима носиће „Светитељ Николај“ и све будуће подморнице пројекта 995А

У БРОЈКАМА

© РИА „НОВОСТИ“

ИТАР ТАСС

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA AP

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

06 ЕкономијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Прошлог лета је светску ко-лекцију необичних природних скулп тура од злата обогатио проналазак из Сибира. Златни грумен масе 1,1 kg у облику ср ца пронађен је у Лено-Витим-ској златоносној провинцији, која представља златни Елдо-радо Иркутске области — огром ног сибирског региона, иначе петог по производњи овог племенитог метала у Русији (који се у руском назива још и „сунчев метал“ због своје боје, а и сам руски, тј. словенски на-зив „золото“ потиче од индо-европског „sol“ — Сунце). Нај-већи произвођач злата у Русији је сибирски Краснојарски крај. У првих пет такође спадају и Амурска област, Чукотски ау-тономни округ и Република Саха (Јакутија) — региони ру-ског Далеког Истока.

Да нема тако посебан облик, овај златни грумен вероватно не би постао толико познат — по што то ни изблиза није нај-круп нији проналазак, а његова маса се просто утапа у мору зла та које се годишње произ-веде у Русији (по проценама негде око 231 тону на основу резултата из 2012). Ипак, овак-ви проналасци свакако радују руске власти, које у доста сло-женој ситуацији на светским финансијским тржиштима и у условима валутне нестабилно-сти константно увећавају ко-личину злата у међународним резервама Русије. Почетком 2007. те резерве су биле само 402 тоне, док је укупна коли-чина до 1. октобра 2012. нарас-ла на 933 тоне.

Може се са великом сигур-ношћу претпоставити да ће се са увећањем залиха злата у ру-ским трезорским резервама (ЗВР) наставити и у овој годи-ни. Уосталом, ова година ће по свој прилици бити тринаеста по реду у којој ће се продужити тренд непрекидног годишњег раста светских цена злата, који

ВИКТОР КУЗМИН

Русија је у 2012. повећала производњу злата и заузела четврто место у свету после Кине, Аустралије и САД. Уз такву динамику у 2013. Ру-сија може претећи и САД.

Увећање производње сунчевог метала

Племенити метали Русија спада у ретке земље које увећавају своје златне резерве

Русија спада у срећне земље које испуњавају планове увећања обима производње злата

За имућније накит је начин сигурног улагања новца у периоду нестабилности долара и евра

се јавио одмах са уласком у но ви миленијум. Банкарска гру пација „Goldman Sachs“, на пример, предвиђа раст једне унце злата у другом кварталу 2013. на 1825 долара са садаш-њих 1690.

Прошле године су цене злата порасле за 7%. Основа за по-новни раст цена у 2013. је, ме-ђутим, прилично нестабилна. Један од главних фактора раста је прелазак на исплату златом приликом испоруке енергена-та из Ирана у Турску, као и повећана тражња Индије за

овим племенитим металом. Ин-дијски произвођачи накита се боре да увезу злато пре пове-ћања пореза на увоз које се пла-нира ове године, саопштава швај царска банка „UBS“. Оста-ли разлози раста су шпекула-тивне природе. Скоро све раз-вијене земље прошле године су смањиле потрошњу овог пле-менитог метала, истакла је Ва-лентина Богомолова, виши ана-литичар за метале и руде фи -нан сијске компаније „УРАЛ-СИБ Кепитал“.

Једна од ретких земаља где по трошња злата није смањена, већ је насупрот томе порасла, јесте Русија. Коначних подата-ка за целу прошлу годину још увек нема, али за првих 9 ме-сеци пораст је био у распону 6–7%, процењује Богомолова. Парадокс овакве ситуације у Русији је у томе што чисто злато није постало средство акуму-лације капитала — за физичка лица улагање новца у купови-ну златних полуга није погод-но. Порези су превисоки, а ма -ли раст цена не може да на -

до мести обавезне фискалне на-кнаде држави. Међутим, купо-вина накита представља нешто сасвим друго. За оне имућније накит је пре свега добар начин сигурног улагања новца у пе-риоду нестабилности долара и евра.

Што се тиче производње, на основу својих годишњих резул-тата Русија сигурно спада у оне срећне земље које испуњавају планове увећања обима иско-павања и производње злата. За 11 месеци 2012. руске компаније

су успеле да повећају општи ре-зултат за 4,9%, односно на 203,28 тона, каже се у извештају Савеза златарских индустри-ја лаца РФ. Званична статисти-ка „Росстата“ наводи још вишу вредност — 8,3%. Може се за-кључити да је Русија достигла четврто место у свету, прести-гавши Јужноафричку Републи-ку и сасвим се приближила ни-воу производње злата који је у 2011. био остварен у САД (према руским проценама — око 233 тоне).

Огроман део руске про из-водње злата представља екс-пло а тација рудних резерви — 182,72 тоне (увећање од 6,3%), затим злато у својству според-ног производа — 14,5 тона (раст од 11,6%). Скоро за трећину (31%) смањена је секундарна производња злата — од лом-ље ног злата и отпада (на 6 тона), што потврђује чињеницу да се у Русији капитал често чува у ви ду предмета од злата.

Расту производње овог пле-менитог метала су допринели скоро сви највећи „златни“ ре-гиони Русије — Краснојарски крај, затим Иркутска, Чеља-бинска и Магаданска област. Увећање производње злата у Русији ће се највероватније на-ставити и у 2013, у том случају се може десити да Русија пре-стигне САД. „Део пројеката је већ реализован, а други део је још увек у фази развоја. У 2012. је производња злата у Русији порасла за 8,3%, али је тај раст био претежно условљен пове-ћањем производних капаците-та постојећих налазишта“, ис-такао је аналитичар финан- сијске агенције „Инвесткафе“ Андреј Шенк.

У 2014. би највеће икад от-кри вено лежиште злата у Руси-ји „Наталка“ (далекоисточна Магаданска област) требало да уђе у процес експлоатације. Ово налазиште је откривено у време Другог светског рата, али се због његове удаљености од ин-фраструктуре дуго није ради-ло на његовом развоју. Сепа-рациони комбинат „На тал -кин ски“ (ГОК) ће годишње пре-рађивати 10 милиона тона руде и производити 15–20 тона злата. Заједно са њим се гради и ру-дарско по стро јење на суседном златном налазишту „Павлик“ које има сличну геолошку струк туру. Очекује се да ће оно давати још 6–7 тона злата го-дишње.

Међутим, нестабилна ситу а-ција на финансијским тржиш-тима, као и велика промен-љивост самог тржишта злата спречила је да се оствари низ планираних великих пројеката у Русији. Није дошло до спајања групација „Пољус“ и „Полиме-тал“, и није спроведена ниједна иницијална јавна понуда (IPO) акција рударских и металурш-ких предузећа. Влада још увек није објавила лицитацију за Сухој Лог — једно од највећих лежишта злата у Русији, а ми-ли јардер Михаил Прохоров није продао свој удео (од 37,8%) у Групацији „Пољус“.

Руски и словенски на-зив „золото“ потиче од индоевропског корена „sol“, који означава — Сунце

Укупна количина зла-та у међународ ним ре зер вама Русије 1. октобра 2012. је износила 933 тоне

МАРИЈА СИМОНОВАРБК МАГАЗИН

Годину дана после бан крота два лоуко сте ра у Русији се поново при пре ма обнавља-ње нискота рифног авион-ског превоза. Овог пута лоу-костер оснива „Аерофлот“.

Лоукостери на крилима „Аерофлота“

Авио-превоз Лоукостом до Русије?

вала идеју улагања додатних инвестиција и ширења авион-ске флоте.

Сада се „Аеро флот“, највећа руска авио-компанија, спрема да започне нову еру руских лоу-костера. То је крајем октобра изја вио генерални директор „Ае рофлота“ Виталиј Савељев. Компанија разматра неколико варијанти пројекта ниско бу џет-ног авио-превозника. Један од њих би био основан на бази ком паније-ћерке „Донавиа“, а други би био створен од нуле. „Донавиа“ би у нову компанију унела и целокупно своје наслеђе у виду старих летелица, тако да ће бити тешко остварити мак симално ниске трошкове. У другој варијанти би нова ком-панија била базирана у Под мо-сковљу, имала би 11 нових ави-она Airbus A320 и линије које би повезивале милионске гра-дове.

„Само крупан пројекат може да буде довољно ефикасан. Ми рачунамо на 15% удела на тр-жи шту цивилне авијације“, ка же наш сабеседник у „Аеро-флоту“. По његовим речима, це на карата у појединим прав-цима може да се спусти отпри-лике за 30% ако влада изађе у сусрет и предузме низ неопход-них мера, тј. ако дозволи, изме-

ђу осталог, наплату за пртљаг и ангажовање страних пилота.

У „Аерофлоту“ се о ово ме го-вори са оптимизмом. „Ми се са да налазимо у јединственој ситуацији. Имамо могућност да себи прилагодимо тржиште, јер ми формирамо тај сегмент. Циљ на група нашег лоукоста су људи који живе у једном гра-ду, а раде у другом, затим на-вијачи, чести посетиоци разних догађања и манифестација, као активнија омладина“, обја-шњава извор листа РБК.

Има смисла да се у Русији оснивају лоукостери, сматра Дми триј Савицки, партнер компа није McKinsey & Compa-ny. „Један од најважнијих за-датака је створити привлачан производ и убедити путника да оду стане од лета преко компа-није на коју је навикао и да пре-седне на авион нове компаније, у коме су често седишта пома-ло тесна и у коме нема топлог обро ка за време лета. То се мо же постићи или веома ни-ским ценама, или пажљивим ода биром мреже авионских ли-нија, или суперуспешним мар-кетингом“, објашњава експерт.

Није прошло много времена от-како су банкротирале компаније „SkyExpress“ и „Авианова“. Крах лоукостера у Русији могао се предвидети од самог почет-ка, када је 2006. одбегли оли-гарх Борис Березовски основао SkyExpress, а затим и 2008, када су инвестициона компанија „А1“ и амерички фонд „Indigo Part ners“ најавили почетак ле-това компаније „Авианова“.

Крах је био неминован из не-колико разлога. Прво, у нашој земљи нема јефтиних аеродро-ма. Према подацима компаније за консалтинг „Leigh Fisher“, „Шереметјево“ заузима 12.ме-сто у свету по висини аеродром-ских такси. Овај аеродром је го тово четири пута скупљи од аеродрома у Хонгконгу. Због тога отприлике 17% цене ави-онске карте чине трошкови ае-родромских услуга.

Друго, није јефтино ни посе-до вање флоте и њено одржа-вање. На то се троши 22% њене укупне вредности. Најпопулар-нији авион лоукостера је Airbus A320 у варијанти са 180 седиш-та, јер троши мало горива. Ме-ђутим, у Русији је за такву мо-ди фикацију уведена заштитна царина која заједно са ПДВ-ом износи 42%. Због тога је сваки авион, према подацима које из-носи бивши руководилац „Ави-анове“ Ендрју Пејн, скупљи за 10 милиона долара.

Треће, закон обавезује авио-ком паније да путницима обез-беде бесплатни комплет услу-га, на пример храну у току лета. Према оценама експерата, уво-ђење наплате за пртљаг довело би до уштеде од 5–7%, а продаја карата које није могуће врати-ти омогућила би снижење цене авиокарата за целих 10%.

Све руске авиокомпаније су 2011. на унутрашњим линијама имале губитак од преко 25 ми-ли јарди рубаља, а лоукостери су пропали. Бивши генерални директор компаније „Sky Ex-press“ Марина Букалова недав-но је испричала новинарима да компанија није могла да обез-беди потребан приход. По ње-ним речима, акционари су из-губили око 80 милиона долара. „Авианова“ је затворена са ду-гом од 38 милиона долара. Пејн са своје стране децидирано твр-ди да је банкрот био непосред-на последица конфликта између акционара и да ништа друго није било у питању: једноставно, компанија „А1“ није подржа-

Крах „SkyExpress-а“ и „Авианове“ могао се лако предвидети

Московски аеродром „Шереме тјево“ је го тово че ти ри пута скуп љи од аеродрома у Хонг конгу

ИТАР ТАСС

КО

МЕР

САН

Т

SHU

TTER

STO

CK/L

EGIO

N-M

EDIA

07ИсторијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Јанкович де Миријево и његова реформа

За време владавине царице Ка-тарине Велике у Русији је за-почело доба такозваног про-свећеног апсолутизма. Ката- ринине просветитељске идеје биле су усредсређене на васпи-тавање „нове врсте људи“, која би постала социјална база за

европски тип развоја земље. За постизање тог циља царица је морала пре свега да створи си-стем ширег народног обра зо-вања.

Ради формирања новог об-разовног система у Русију је био позван један српски педагог. То је био Фјодор Иванович Јан ко-вич де Миријево (1740/41, Срем-ска Каменица, тадашња Ау-стро-Угарска – 1814, Руска

Фјодор Иванович Јанкович де Миријево. Непознати сликар према оригиналу Д. Г. Левицког из 1790-их. © Институт руске литературе Руске академије наука (Пушкински дом)

Им перија). Он је преко дваде-сет година радио на унапређи-вању руског народног образо-вања и бриљантно спровео ду боку, изузетно обимну и све-страну реформу.

Још пре свог доласка у Русију Јанкович де Миријево је успео да се афирмише као врхунски реформатор образовања. По за вршетку правног факултета на Бечком универзитету сту-пио је у службу као секретар код Темишварског православ-ног епископа Вићентија Јова-новића Видака, да би 1773. у истом том Темишварском Ба-нату Јанкович де Миријево био постављен за првог учитеља и директора народних школа. Радећи као директор народних школа које су похађали многи Срби он је успео да усклади нови аустријски систем школо-вања са традицијом словенског становништва.

Управо то његово искуство је било пресудно за Катарину Ве лику када је одлучила да ре-формише руски образовни си-стем по угледу на аустријски. Руску царицу је са новим си-стемом упознао цар Јосиф II. Он јој је и препоручио Јанко-ви ча као човека који добро зна руски језик и који се већ бавио реформом школа, укључујући и школе које су похађали Сло-вени.

Јанкович де Миријево 1782. долази у Русију, а 7. септембра исте године постављен је за са-радника-експерта у новофор-мирану Комисију народних шко ла. У суштини, то звање није у потпуности одражавало његову реалну улогу, јер је на њега пао практично сав терет предстојећег рада. Он је имао задатак да састави општи план новог школског система, да организује учитељску школу, да преведе и преуреди прируч-нике за учи теље. Све ове за-датке Јанкович де Миријево је успешно обавио.

У организовању школског живота Јанкович де Миријево је велики значај придавао бла-гонаклоним односима између учитеља и ученика. Он је био присталица живог предавања насупрот схоластичким и ме-ханичким методама које су у то време биле раширене. Ка-сни је је његова методика поред народних школа проширена и на духовне и војне школе.

Са циљем да се ученицима што успешније усађује љубав према бављењу науком, у шко-лама је на инсистирање Јанко-вича де Миријево забрањено телесно кажњавање. Поред тога, управо он је у руске школе увео коришћење табле и креде, захваљујући којима је настав-ни процес постао прегледнији.

Јанкович де Миријево је 1785. саставио упутство за руковод-ства приватних пансионата и

школа. Једна од тачака упут-ства садржала је у то време вр ло слободоумну дозволу да се заједно васпитавају деца муш ког и женског пола. И по-ред тога што су власници оба-везивани да за дечаке и девој-чице обезбеде засебне просто -рије, ипак је реформаторов предлог изгледао сувише либе-ралан и ускоро је био уклоњен из упутства.

Услед реформаторске делат-ности српског педагога у Русији је отворено преко 200 нових школ ских установа. Под њего-вим надзором и уз његово не-посредно учешће издато је преко 10 школских уџбеника, међу којима су били „Буквар“, „Обрасци и упутство за лепо писање“ и „Светска историја“. Те књиге су постале основа за нови фонд уџбеничке литера-туре, који је припремљен спе-цијално за руске школске уста-нове.

Делатност Јанковича де Ми-ри јево у Русији није се своди-ла само на спровођење просвет-не реформе. Одмах по доласку изабран је у прву плејаду чла-нова Руске Академије, где је учествовао у састављању првог једнојезичког речника руског је зика. Поред тога, по налогу царице Катарине, Јанкович је приредио обновљено и прили-чно допуњено издање „Упоред-ног речника свих језика и дија-ле ката“, чији је аутор био ен-ци клопедиста Симон Палас. У

речнику се упоређује 279 језика: 171 азијски, 55 европских, 80 аф ричких и 23 америчка. И по-ред свих обавеза, Јанкович де Миријево је за само две године успео да заврши тај посао.

Претерани напори су потпу-но исцрпели умне и физичке

Грб рода Јанкович де Миријево био је увр-штен у Пети део Оп-штег грбовника пле-мићких родова Руске Империје, стр. 136. Према Грбовнику, по-родица се, спасава-јући се од османлиј-ске најезде, 1459. пре селила у Мађар-ску, где је постала чувена по храбрости у ратовима против Турака и у више на-врата за то добијала награде двора

Прве странице руског „Буквара“ који је саставио Јанкович де Миријево

4 ЧИЊЕНИЦЕ О ЈАНКОВИЧУДЕ МИРИЈЕВО

1 Српски облик имена овог педагога је Теодор Јанковић. У руским из-

ворима се искључиво среће об-лик Фјодор Иванович Јанкович де Миријево (Фёдор Иванович Янкович де Мириево). Он сам се најчешће потписивао просто као „Јанкович“. Такође, у литерату-ри ван Русије среће се и облик Јанковић-Миријевски.

2 За заслуге у реализаци-ји реформе образовања царица Марија Терезија

је Јанковичу 1774. уз презиме додала „де Миријево“: Миријево је тада било село поред Београ-да које је по наследству припа-дало породици Јанковић.

Јанкович де Миријево је још 1785. предло-жио заједничко ва-с питавање деце му-шког и женског пола

Стаљинград и заокрет у светској историјигубици у топовима су били рав-ни четворомесечној, а у мино-бацачима и ватреном оружју — двомесечној производњи. Да би надокнадила тако велике гу-битке, немачка војна индустрија је морала да ради на граници мо гућности. Нагло се осетио и велики недостатак људства.

Катастрофа на Волги при-метно је утицала и на морално стање Вермахта. У немачкој армији се повећао број дезер-тера и војника који су откази-вали послушност командири-ма, а учестали су и ратни зло чини. После Стаљинграда је немачки војни суд својим војницима изрицао знатно више смрт них казни. Хитлерови вој-ници нису више били тако ис-трајни у борбеним дејствима, по чели су да се боје напада са крила и опкољавања. У једном делу политичког и војног врха испољило се опозиционо распо-ложење према Хитлеру. Побе-да Црвене армије код Стаљин-града потресла је војни врх Немачке, изазвала потиште-ност њених савезника, посејала

су били велики и ненадокнади-ви: погинуо је 478.741 војник. Па ипак, наше жртве нису биле узалудне.

Неупоредив је и војно по ли-тички значај поменутих догађа-ја. Стаљинградска битка је во-ђе на на главном ратном по-при шту Европе, где се одлучи-вао исход рата. Операција код Ел Аламејна одвијала се у Се-вер ној Африци, тј. на според-ном ратишту, тако да је она мо-гла имати само посредан утицај на ток рата. У то време је цео свет помно пратио управо дога-ђаје у Стаљинграду, а не у Ел Аламејну.

Велики порази и огромни гу-бици Вермахта код Ста љин-града нагло су погоршали вој-но по литички и економски по ложај Немачке и изазвали су у њој велику кризу. Приме-ра ради, код Стаљинграда су губици Немачке у тенковима и аутомобилима били равни њи-хо вој шестомесечној произ-водњи у немачким фабрикама,

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

У Стаљинградској бици живот је изгубило преко милион совјетских војника и цивила

панику и проузроковала нере-шиве противречности у њи хо-вом табору. У жељи да се спасу од предстојеће катастрофе, вла-сти Италије, Румуније, Мађар-ске и Финске почеле су да тра-же повод за иступање из рата

и игнорисали су Хитлерова наређења о упућивању трупа на совјетско-немачки фронт. Од 1943. се Црвеној армији не предају само поједини војници и официри, него читави одре-ди и јединице румунске, мађар-

ске и италијанске војске. Зао-штра вају се односи између Вер махта и савезничких трупа. Потпуни слом нацистичке ар-маде код Стаљинграда допри-нео је отрежњењу владајућих кругова Јапана и Турске, и

њиховом одустајању од уласка у рат против СССР-а.

Успеси Црвене армије код Стаљинграда и касније у зим-ским операцијама 1942–1943. утицали су на све већу међу на-родну изолацију Немачке. Сов-јетске власти су 1942–1943. успо ставиле дипломатске од-носе са Аустријом, Канадом, Холандијом, Кубом, Египтом, Колумбијом и Етиопијом, а по-ново су успоставиле и раније прекинуте дипломатске везе са Луксембургом, Мексиком и Уругвајем.

Све то говори да је управо битка код Стаљинграда сломи-ла кичму Вермахту и означи-ла почетак потпуног преокре-та у Другом светском рату у ко рист антихитлеровске коали-ције. Боље речено, Стаљинград је омогућио да дође до тог пре-окрета.

Генерал Махмут Ахметович Гарејев је председник Војне ака демије, доктор војних и историјских наука и учесник Другог светског рата.

ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА

Српски педагог Фјодор Ива-нович Јанкович де Миријево је крајем 18. века бриљантно спровео дубоку реформу на-родног образовања и увео у руске школе таблу и креду, систем „живог предавања“ и забрану физичких казни.

Срби у руској историји Српски реформатор руског образовања у време Катарине II

3 Током спровођења своје образовне ре-форме, Јанкович де

Миријево је сам бирао и обу-чавао прве учитеље за народ-не школе. Лично је тестирао младе људе који су желели да се посве те учитељском звању, упознавао их са школским ме-тодима и постављао их на одго-варајуће радно место у зависно-сти од њихових индивидуалних способности.

4 Царица Катарина Ве-лика је 1791. покло-нила Јанковичу село

у Могиљовској губернији и ис-те године га је уврстила у ру-ско племство. За време цара Павла I, Катарининог наследни-ка, Јанкович је добио пензију у висини од тада огромних 2000 рубаља, а додељена су му и имања у закуп у Гродњенској губернији.

силе овог реформатора, и 1804. године Јанкович де Миријево је одлучио да напусти службу. Умро је десет година касније, 22. маја 1814. Сахрањен је на Лазаревском гробљу Алексан-дро-Невске лавре у Санкт Пе-тербургу.

Мултимедијални материјал о Стаљинградској бициruskarec.ru/staljingradska_bitka

800.000војника изгубила је Немачкаса мо код Стаљинграда, 7 пута више него на целом Афри чком фронту током целог рата

У БРОЈКАМА

© И

НСТ

ИТУ

Т РУ

СКЕ

ЛИ

ТЕРА

ТУРЕ

РУС

КЕ

АКАД

ЕМИ

ЈЕ Н

АУК

А (П

УШК

ИН

СКИ

ДО

М) (

3)

© Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“

08РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПутовања

facebook.com/ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! http://serbian.ruvr.ru

радио Глас Русије на српском језику

препоручује

Шаљите своје коментареи постављајте питања нашим ауторима!

editor@ruskarec.ru

ПИШИТЕ НАМ

су про дужили борбу за овај дра-гуљ биосфере.

И данас локални енту зијасти, музејски радници, научници и волонтери из целе Ру сије раде на томе свакодневно, поку ша-вајући да сачувају овај крхки

екосистем који одваја Курш-ску лагуну од Балтичког мора, његову необичну шу му, пеш-чане дине и птичја гнезда.

Од 2000. године Куршска пре-в лака се налази на листи свет-ске баштине УНЕСКО-а.

Чудо земље ћилибара

Сов јетском Савезу. Кенигсберг је постао Калињинград, а об-ласт — Кали њин градска. После распада СССР-а остала је у са-ставу Ру сије као ексклава која нема коп нену везу са остатком зем ље. Совјетски дендролози

Овде се буквално на сваком ки-лометру указује потпуно нов призор: белогоричне и црного-ричне шуме, бескрајне колоније птица и пешчане дине.

У 9. веку је овде живело па-ганско племе Курона по коме је превлака и добила име. Тада је она била прекривена шумом, а како легенда каже, Курони су се клањали стогодишњем др-већу хватајући се у коло и игра-јући око њега. Шума је за њих била светиња. Један од првих хри ш ћанских мисионара, пра-шки епископ Војцех Адалберт, платио је главом што је крочио у свету шуму.

Затим су у 12. веку на прев-лаку дошли Викинзи којима је шума служила само као мате-ријал за прављење лаганих и брзих викиншких бродова. Али и даље је ова света шума оста-ла очувана.

Опасност се над њом надви-ла тек у 16. веку, када су на ову територију дошли Пруси. Ис-почетка су овде долазили у лов пруски краљеви и властела, а затим је почела брутална сеча стабала дуж читаве превлаке. Последице су биле катастро-фалне: на измаку 18. века песак је затрпавао села и путеве, пре-тварајући превлаку у пустињу. Људи су постепено напуштали ова места.

Пруска влада је затим доне-ла одлуку о пошумљавању ове територије, а убрзо су дошли и научници, геодети и дендроло-зи. Тако је почела битка за Курш ску превлаку која траје све до данас. Имена многих љу ди који су у њој учествова-ли очувана су у разним нази-вима као што су дина Ефа и Милерова узвишица. Њихов не-себични труд се након 150 го-дина коначно исплатио: песак је заустављен, а шуме спасене.

Куршска превлака, заједно са делом Источне Прусије и гра-дом Кенигсбергом, после Дру-гог светског рата је припала

„Шума која плеше“ се сматра највећим чудом Куршске косе

На Куршској превлаци се налазе највеће покретне пешчане дине у Европи: неке су високе и по 60 метара

Где одсестиНе рачунајући оближ-њи Калињин град, на самој Куршској пре-влаци постоји много

пансиона, туристичких база и хотела свих категорија. Сви се они налазе у селима на превлаци (погледајте графи-кон). Цена за ноћ се креће од 10 до 200 евра у зависности од комфора и доба године. Ипак, Куршску превлаку ћете најбоље доживети као будете камповали у природи.

Како доћиИз Москве до Кали-њин града најлакше је доћи авионом (поврат-

на карта купљена на време може коштати само 150 ев-ра) или во зом (повратна кар-та кошта 60 евра или више). Воз до Калињинграда про-лази територију Белорусије и Литваније.

Из Калињинграда се до Курш-ске превлаке може доћи ауто-бусом 593 (Калињинград–се-ло Морско) са преседањом у Зеленоградску. Линија прола-зи дуж целе превлаке, а пут траје око 4 сата. Цена кар те је 6 евра по особи.

Легенда о витезу Хенрику

Кант, ћилибар и ратна морнарица

Легенда каже да је на Куршској превлаци средином 14. века жи вео Хенрик фон Кунцен, ви-тез и шумски разбојник. Он је био паганин и маштао је да ожи-ви ре ли гију старих Пруса. Сва-ког хриш ћанина који би доспео на његов посед он је убијао и приносио на жртву својим бо-говима. Живео је од пљачке, као и многи витезови у то вре-ме. Али једног дана, док се враћао из разбојничког похода, Хенрик наиђе на необи чно ле-пог младића који је јахао коња црног као угаљ. Младић му обе-ћа да ће му открити златне и дијамантске ризнице, само ако пође за њим. Одмах кренуше, али младић је јахао све брже и Хенрик га је једва сустизао. „За име Бога, стани!“ Кад чу ове речи, младић се окрете. Ли-це му је било изобличено. Он са негодовањем процеди кроз зу-бе: „Ипак си се спасао! Знај да сам ја ђаво и дошао сам да се обрачунам с тобом. Али имао си среће.“ Хенрик паде на земљу као мртав, а кад предвече дође к себи, није више могао да се смири. Ускоро се обратио у хриш ћанство.

Калињинград (некадашњи Ке-нигсберг) и његова околина уш-ли су у састав СССР-а и Русије 1945. Пре тога је то био део не-мачке покрајине Источна Пру-сија, чији је главни град постао чувен као место у коме је живео и радио један од највећих фило-

Куршска превлака

зофа у историји, Имануел Кант.Калињинградска област је да -нас најзападнија тачка Русијеи један од њених економски нај успеш нијих региона. Област поседује 90% светских залиха ћилибара и у њој је смештена команда Балтичке флоте РФ.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Куршска превлака се од 2000. године налазина листи светске баштине УНЕСКО-а као међу-народно (руско-литванско) културно и природно добро. У Европи не постоји географска област која би се могла поредити са Крушском превла-ком по димензијама, дужини и висини дина, ле-поти пејзажа и богатству флоре и фауне.

Клима

„Пруски голубови“ Црвена књига

Састав дрвне флоре у шумама Куршске превлаке

У просеку данагодишње:

Прелазна, од при-морске до умере-но-континенталне

Курони (племе које је насељавало ову област) су по тлу ши -рили рибарску мрежу са мамцима. У току дана у њу би ухватили и до стотинак птица. Тада су посебно умешни љу ди, „гризачи“, вранама прегризали вратне пршљенове. На тај начин оне би остајале живе и по неколико дана, али парали-сане. Део улова Курони су износили на пијацу. Пошто би вра не очерупали и одрезели им ноге и главу, продавали суих као „голубове“. Тако је настао израз „пруски голубови“.

У 16. веку превлака је постала краљевско ловиште. Латински назив за зебу,

најраспрострањенију птицу на Куршскојпревлаци.

Основана почетком 20. века. Налази се на путањи сеобе птица. Бави се прстеновањем птица и проучавањем њихових миграторних путева.

Најмистериозније и најтајанственије место на Куршској превлаци. Велики број стабала у овој шуми је искривљен

или изувијан у облику

петљи.

Језеро типа лагуне, одвојено од Куршског за-лива ниским пешчаним спрудом и формирано од једне увале залива.

Једна од највиших дина (62 m) доби-ла је назив „Ефо-ва“ у част шумар-ског стручњака Франца Ефа, који је свој рад посве-тио проучавању и стабилизовању покретног песка.

Највиша тачка Мочварне дине. Осматрачница се налази на 44,4 метра надморске висине.

У близини овог насеља ши-ри на превлаке је само 400 метара. Ту се налазе хотели и продавнице. Насеље је од плаже на балтичкој обали удаљено 10 минута хода.

Национални парк је основан по указу краља Фридриха Вилхелма I.

кишовито

ниво мора

бели бор

црна јова

бреза планински бор

смрча кримски бор

банксов бор

усукани бор

остале врсте

посебно заштићене зоне

зона националног парка

максимална ширина 400 м

с. Морско

с. Рибарско

с. Лесно

плажа

Велики низ пешчаних дина

еолска зараван обала Куршског залива вештачка заштитна дина

сунчано облачно

Клајпеда

Калињинград

површина

националног

парка

6627 m2

дужина руског

дела Куршске

превлаке

48.000 m

снег 180-185 60-70 60-70 55

Рељеф превлаке

„Краљевски борик“Fringilla

Орнитолошка станица „Фрингила“

„Шума која плеше“

Језеро Лабуд

Ефова дина

селоРибарско

село Морско

Врх Милера

Село Лесно

село Лесно400 m најужи део

рибе – 2

сисари – 1

птице – 20

орао белорепан поточна пастрмка

сива фока

Калињинград

Санкт Петербург

Москва

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

LOR

I/LEGIO

N M

EDIA

Арктичка хроникаО чудесним местима руског Крајњег Севера у нашој рубрици ПУТОВАЊА http://ruskarec.ru/20067