, 17.02.2011PISA 2009 ( PISA, , : , , ), :

PISA (Programme for International Student Assesment) 2009.

Postignua naih uenika u programu meunarodnog testiranja

PISA osnovne informacije

OECD program: prva studija2000. godine, zatim svake 3. godine (2000, 2003, 2006, 2009...) Osnovni cilj: Pratiti kvalitet obrazovanja u razliitim zemljama (sve vie zemalja uesnica-2009. god., 74 zemalja) Ciljna grupa: Uenici starosti 15 godina (kraj opteg obrazovanja) ta se meri? - Funkcionalna pismenost (matematika, italaka, nauna pismenost), tj. koliko su mladi opremljeni za ivot u savremenom drutvu - Kvalitet i pravednost obrazovanja - Faktori koji su povezani sa obrazovnim postignuima

PISA 2009Program za meunarodno testiranje uenika PISA 2009 - najvee meunarodno testiranje u oblasti obrazovanja Srbija uestvuje od 2003.2009: oko 470 000 uenika (uzorak), populacija od oko 26 miliona petnaestogodinjaka iz 65 zemalja. (+ 9 pridruenih lanica = 74 zemalja)

2009. akcenat na italakoj pismenosti, ali je testirana i matematika pismenosti i pismenost iz oblasti prirodnih nauka

Zemlje uesnice PISA 2009. 65

Zato je PISA vana za Srbiju?

Generacije koje se sada koluju u Srbiji bie gradjani EU i zato je vano da pratimo u kojoj meri ih obrazovanje priprema za budunost PISA je zvanian instrument za merenje nekih EU indikatora kojim se prati realizacija Lisabonske agende. Npr. planirani rezultat (banchmark) za EU zemlje 2010. god: smanjiti % funkcionalno nepismenih na 17% Da se omogui meunarodna komparacija postignua uenika

Ciljevi PISA testiranjaPredstavlja referentni izvetaj o kvalitetu obrazovanja u nekoj zemlji:Da obrazovni sistem i kole koriste rezultate testiranja za identifikovanje oblasti koje treba poboljatiDa se ukae na to koliko su uenici u Srbiji pripremljeni za ivot nakon zavretka obaveznog kolovanja Da utvrdi vezu koja postoji izmeu obrazovanja i nacionalnih ekonomija: - uspostavljanje direktnije veze izmeu zahteva trita (privrede) i obrazovanja

MetodeTest (2 sata) uenici odgovaraju na pitanja iz itanja, matematike i prirodnih nauka

2. Upitnik za uenike (30 min)uenici odgovaraju na pitanja o sebi, svojoj porodici, koli, asovima i uenju

3. Upitnik za kole- demografske karakteristike, nastavnici, kolski resursi, nastava, ocjenjivanje

Rang-lista: ITALAKA PISMENOST

1. Kina angaj5562. Koreja 5393. Finska 5364. Hong Kong - Kina5335. Singapur5266. Kanada 5247. Novi Zeland 5218. Japan5209. Australija 51510. Holandija 508...15-17. Poljska, Island, SAD500...31. Slovenija48336. Hrvatska47645. Srbija44254. Crna Gora40860. Albanija385

Rang-lista: MATEMATIKA

1. Kina angaj6002. Singapur5623. Hong Kong - Kina5554. Koreja 5465. Kineski Taipei5436. Finska5417. Lihtentajn5368. vajcarska5349. Japan52910. Kanada52720. Slovenija50121- 25. Norveka, Francuska, Slovaka Republika, Austrija, Poljska498-49540. Hrvatska46044. Srbija44254. Crna Gora40359. Albanija377

Rang-lista: PRIRODNE NAUKE

1. Kina angaj5752. Finska5543. Hong Kong - Kina5494. Singapur5425. Japan5396. Koreja5387. Novi Zeland 5328. Kanada5299. Estonija52810. Australija 52717. Slovenija51222-25. Maarska, SAD, eka Republika, Norveka503-500...37. Hrvatska48645. Srbija44355 . Crna Gora40159. Albanija391

Koncept pismenosti(umesto termina znanje koristi izraz pismenost ili kompetencija)

"Biti pismen" da bi se ukazalo da je re o onim znanjima koja se smatraju osnovnim obrazovnim kapitalom koji je ueniku neophodan da bi:nastavio kolovanje,i da bi se uspeno snaao u linim i profesionalnim ulogama u kojima ese, kao odrasla osoba, nai;

A, "biti kompetentan u ovoj studiji ne znai samo da je neko stekaoodgovarajua znanja, ve i da zna kada i kako moeda ih primeni, na zahteve relevantne za svakodnevni ivot. Drugim reima, naglasak je na funkcionalnim znanjima, a svi zadaci koji se nalaze u testovima vezani su za realne situacije u kojima se uenici mogu nai.

Koncept pismenostiNe moe se oekivati da su petnaestogodinjaci nauilisve to e im trebati kao odraslim osobama, ali bitrebalo da imaju: da su razvili efikasne strategije uenja i kritikog promiljanja razliitih sadraja.

osnovna znanja iz kljunih oblasti (osnovne pojmove) koja e im omoguiti dalje razvijanje i usvajanje kompetencija.

da razumeju fundamentalne procese i principe, kao i da ih fleksibilno koriste u raznovrsnim situacijama.

italaka pismenost Kakvi su itaoci petnaestogodinji uenici? Da li mogu da pronau u tekstu ono to im je potrebno?

Da li znaju da interpretiraju informacije, da ih upotrebljavaju u novim situacijama, da ih kritiki razmatraju u odnosu na sopstveno iskustvo?

Da li mogu li da se snau sa razliitim tipovima tekstova?

Da razumeju razliite kontekste, da itaju s razliitim razlozima?

Nain na koji se ispituje itanje u PISA studiji omoguava da dobijemo odgovore na ova pitanja.

italaka pismenost U nastavnim programima u Srbiji itanje se pominje kao eksplicitan nastavni cilj na poetku osnovnog kolovanja zakljuno sa treim razredom osnovne kole. Tj., u programe je ugraena pretpostavka da se uenje itanja zavrava na ovako ranom uzrastu.

Naa kola se ne bavi podravanjem i kultivisanjem sloenijih vetina koje itanje ukljuuje.

italaka pismenost

Koncept italake pismenosti na kome je zasnovanprogram PISA oslanja se na teorijska shvatanja itanjakoja istiu interaktivnu prirodu procesa itanjai konstruktivistiku, stvaralaku prirodu procesarazumevanja proitanog teksta.

Prediktivna mo postignua na testovima italke pismenosti za budui ivot vea je nego prediktivna mo kolskih ocenaLongitudinalna istraivanja u Kanadi i Australiji su pokazala da je nivo italake pismenosti bolji prediktorekonomske i socijalne dobrobiti nego to je to obrazovni nivo izraen godinama kolovanja, bolji je prediktor ak i od opteg obrazovnog postignua. Kanadska studija prati uesnike u PISA testiranju 2000. godine.Nalazi su pokazali da sa nivoom italake pismenosti raste verovatnoa da e uenik, na uzrastu od 21 godine, i dalje biti: u procesu obrazovanja, a ne neaktivan ili zaposlen. Za one koji su se zaposlili, studija je pokazala da je nivo italake pismenosti znaajan prediktor: - zarada i ekonomske stabilnosti.

italaka pismenostDef OECD-a: itanje ima centralnu ulogu u procesu uenja koji se odvija u koli. Sposobnost itanja i razumevanja naloga i teksta je bazini preduslov za postizanje uspeha u bilo kom kolskom predmetu. Meutim, sposobnost itanja ne prestaje da bude znaajna i posle zavretka formalnog kolovanja. Ona je od kljunog znaaja u svim oblastima usavravanja, olakava aktivno uestvovanje u irem kontekstu doivotnog obrazovanja i doprinosi socijalnoj integraciji i linom razvoju.

Rezultati za SrbijuUenici iz Srbije u proseku su postigli 442 poena na skali italake pismenosti, 442 poena na skali matematike pismenosti i 443 poena na skali naune pismenosti.

Podaci o postignuu se saoptavaju na standardizovanoj skali iji je prosek 500. Postignua u sve tri oblasti su za oko 60 poena nia u odnosu na OECD zemlje, to je jednako efektu od neto vie od jedne godine kolovanja u zemljama OECD-a.

Rezultati za Srbiju(italaka pismenost)2006-2009U oblasti italake pismenosti - u odnosu na 2006. godinu, znaajno bolje rezultate napredak iznosi oko 40poena (spada meu najvea poboljanja koje je neka zemlja zabeleila izmeu dva PISA testiranja do sada).

Veoma je smanjen i procenat uenika koji nisu dostigli nivo funkcionalne pismenosti, sa 52% koliko je bilo 2006. na 33% u2009. godini. (sniavanje procenta funkcionalno nepismenih, za skoro 20 procentnih poena, takoe je jedno od najviih koje je neka zemlja ikada ostvarila u PISA istraivanju.

Rezultati za Srbiju (matematika i nauna pismenost)2009U domenu matematike pismenosti oko 40% uenika iz Srbije nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti to je za 2-3 procentna poena nie u odnosu na 2006. godinu.U oblasti prirodnih nauka, oko 34% uenika u Srbiji 2009. godine nije uspelo da dostigne nivo funkcionalne pismenosti, to znai da je procenat uenika koji nisu funkcionalno dovoljno opismenjeni snien za oko 4 procentna poena u odnosu na 2006. godinu.

Kraj