Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Тихи Дон Руског грађанског рата: компликована прича о „црвеним“ и „белим“ коза-цима и њиховој судбини

СТРАНА 6

ИсторијаУдри Лењина да се Руси по-плаше: зашто је апсурд када украјински националисти сруше споменик Иљичу?

СТРАНА 3

ПогледиЕхо Опсаде Лењинграда: Русија обележава 70 година пробоја најсмртоносније опсаде у историји

СТРАНА 2

Политика и друштво

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Необични амбијент за зим-ске спортисте: снежне пла-нине над плажама и палмамаНАСТАВАК НА СТРАНИ 5

НИКОЛАЈ ДОЛГОПОЛОВ Припреме за Зимске олимпијске игре у Сочију почеле су 2007. Кренули смо од нуле. Градови канди дати за организацију ига-ра често покушавају да при-добију гласове чланова Ме ђу-народног олимпијског коми тета (МОК) тако што тврде да су сви спортски објекти 50–60% завр-шени, па чак и да су спрем ни 100%. Руски олимпијски коми-тет је приликом подношења кан дидатуре Сочија поступио

Питања и одговори: председник Русије Владимир Путин о финан-

сијама, безбедности и историј -ском смислу руске олимпијаде

Чета мала, али одабрана: осморо спортиста који ће

представљати Србију на Зимској олимпијади у Сочију

СТРАНА 8СТРАНА 5

Рађање снежног раја над топлим морем

Све је спремно за прву руску зимску олимпијаду. Органи за тори обећавају најбољи сне ж ни спортски спектакл који је до сада виђен, и мало ко сумња да ће тако и бити.

ИРИНА РЕШЕТОВА

Од 7. до 23. фебруара 2014. у Русији ће се одржати најваж нија зимска спортска мани фе стација на свету — XXII Зимске олим пијске игре (ЗОИ). Не што ка сније, у пе-риоду од 7. до 16. марта, уследиће XI Зимске па раолимпијске игре.

Зимске олимпијске игре ће се одржати у Сочију, у једин стве ној природној зони у којој се сусрећу суп-тропска и планинска клима. На овом месту топло Црно море лежи у не по средној близини снежних врхова Кав-каских планина, које достижу висину од 3000 метара и чије падине су одавно популарна дестинација за одмор љу-битеља зимских спортова. Сочи је познат и као „најизду же-нији“ град у Европи (протеже се 145 km дуж обале).

На ЗОИ ће учествовати преко 5500 такмичара-олимпијаца и чланова тимова из преко 90 зе маља. Они ће се надметати за 98 комплета медаља у 15 олим пијских дисциплина. Ове године је уведено шест нових так мичења: скијашки скокови за жене, мешовита штафета у биатлону, екипно уметничко кли -зање, штафета у санкању и халфпајп слободним стилом

Ватрене! Зимске! Твоје!

Број 17, 5. фебруар 2014.

Коментар Како је руска зимска олимпијада саграђена „од нуле“

НАСТАВАК НА СТРАНИ 4

Сочи 2014 У црноморском граду Сочију се од 7. до 23. фебруара 2014. одржавају XXII Зимске олимпијске игре, прве у историји Русије

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Створити најсавременији зи м ски центар на свету за са мо седам година многима је изгле дало као утопија.

другачије: отворено је саопштио да ће бити саграђена нова, нај-савременије опремљена спорт-ска борилишта, која ће још дуго бити међу најмодернијима у свету. Интересантно је напоме-нути да ће Зимска олимпијада по први пут у историји бити одр жана у граду са благом суп-троп ском климом.

Руски председник Владимир Путин је обећао да ће, чак и да Русија не добије олимпијаду, Сочи засијати новим сјајем и по стати највеће одмаралиште у земљи које ће моћи да се мери са најбољим светским морским

ИТА

Р-ТА

СС

ИТА

Р-ТА

СС

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

КО

НСТАН

ТИН

МАЛ

ЕР

© РИ

А „НО

ВОСТИ

“

Славенко Терзић, амбасадор Србије у Руској Федерацији НАСТАВАК НА СТРАНИ 8

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

Амбасадор Србије у Москви за „Руску реч“ говори о уло-зи српских компанија у из-град њи олимпијског Сочија и о томе ко заиста стоји иза случајева злоупотребе срп-ских радника.

„Српски грађевинари имају велики углед у Русији“

Г. Терзићу, како оцењујете до-принос српских фирми изград-њи олимпијског Сочија?Сматрам да је допринос српских компанија подизању олим пиј-

ских објеката у Сочију велики, али је можда могао бити и већи. Према обавештењима које смо добили од Федералне миграци-оне службе РФ (ФМС) учешће српских компанија и радника долази на другом месту, после турских. На трећем месту су Украјинци.

То је податак врло вредан пажње. Познато је да су срп-ске грађевинске компаније и у вре ме СССР-а имале веома

ПИТАЊА И ОДГОВОРИСЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ, АМБАСАДОР

02РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАПолитика и друштво

Ехо Опсаде Лењинграда

АЛЕКСАНДАР КОРОЉКОВ

27. јануара 1944. совјетска војска је после тешких бор-би успела да оконча пери од од 872 дана који ће у уџ бе ни-ке историје ући под на зи вомОпсада Лењинграда.

Велики отаџбински рат Обележено је 70 година од потпуног пробијања Опсаде Лењинграда, најсуровије опсаде града у историји

вили, а камиони још нису могли да возе преко леда.

Систем бонова за поделу хране само је регулисао глад, али није могао да је савлада. Почело је смањивање следо-вања. Најнижа тачка је достиг-нута 20. новембра 1941, када су војници у првим борбеним ре-довима добијали само 500 g хле-ба, радници 250 g, а службени-ци, деца и болесни 125 g.

Прва фаза евакуације завршиласе 27. августа 1941, када су је-ди нице Вермахта запоселе же-лезничку пругу која повезује град са областима на истоку. До тог дана град су на пустиле 488.703 особе. Друга фаза иш-ла је „Путем живота“, јединим пу тем којим је по сле тога биломогуће напустити град и који јеводио преко језера Ладога. Ова

У августу 1942. у Лењинграду под опсадом изведена је Седма симфонија у Це-дуру Дмитрија Шо стаковича, која је касније до-била назив „Лењинградска“. Тајдогађај открива једну важну цр -

Лењинград није био обичан вој -ни циљ за нацисте: Хитлеровазамисао је била да га заједно са свим његовим непроцењивим културним благом, архитекту-ром, споменицима и музејима који га чине јединственим на свету, уклони са лица земље. Иако је нането много штете, на-рочито у околини града (на при-мер, Немци су дивљачки ван да-лизовали и опљачкали Петер-хоф), Ле њинграђани су успели у борби да спасу свој лепи град. Само је у „Ермитажу“ у сандуке са највећом пажњом спаковано 1.118.000 експоната и возови-ма отпремљено на Урал, где су сачекали крај рата.

Те јануарске вечери сви који су могли да се крећу изашли су на улице да испрате почас-ну паљбу у част ослобођења, али ретко ко је поред себе имао своје комшије, пријатеље и по-родицу. Од готово три милио-на становника Лењинграда ос-та ла је само једна шестина. Од почетка рата милион и по људи је евакуисано, а преко 650 хи-љада је умрло, највише од гла-ди. Зашто је Лењинград био тако значајан за Хитлера? Овај град не само да је представљао претњу левом крилу нацисти-чке војске, већ је био значајан и са тачке гледишта логисти-ке. Освајањем Лењинграда Нем ци би завладали поморском луком и великим железничким чвором за снабдевање.

Град се јуначки бранио. Око пола милиона грађана Лењин-града било је ангажовано на изградњи одбрамбених појасева који су град претворили у ут-врђење. Немачке снаге непре-кидно су биле изложене паљби из бродске артиљерије Балтич-ке флоте и тешке артиљерије са утврђења Красна горка. Уче-сталост противваздушне паљбе током одбране била је 10 пута већа него приликом одбране Лон дона. Онемогућени да за-узму град, војници немачке гру-пе армија „Север“ опколили су Лењинград, који су Финци већ били оградили са севера.

Совјетска војска је од јесени 1941. више пута покушавала да пробије опсаду града, али без успеха.

ЕвакуацијаЕвакуација становника Лењин-града, као и многих других ве-ликих градова на западу земље, организована је убрзо после по-четка рата. Већ 29. јуна 1941. прве избеглице су возовима на-пустиле град у правцу истока. У то време борбе су биле дале-ко и многи становници су од-лучно одбијали да напусте своје домове.

Када су 27. августа снаге Вер-махта заузеле пругу која води из града, тим путем нису више могли да се евакуишу грађани. Настала је криза у снабдевању. Постало је немогуће нахрани-ти оне који су остали. Ситуација је почела да се ме ња тек када се језеро Ладо га заледило и ка - да је преко њега организован опасни „Пут живота“, ко јим су у веома ограниченом обиму циркулисали људи и храна.

ГладУ сваком великом граду, како некада, тако и данас, чувају се залихе хране за највише две недеље. Тако је било и у Лењин-граду. Пожари у магацинима које су бомбардовали немачки авиони убрзали су долазак не-избежног. Већ у октобру 1941. у граду су почели озбиљни про-блеми са снабдевањем намир-ницама, а у новембру је насту-пила глад.

Није било могуће да се снаб-девање града обезбеди ваздуш-ним путем. Најтеже време оп-саде био је период између пре кидања пловидбе по језеру Ладога и његовог замрзавања. Тада бродови више нису пло-

У току прве зиме од глади и хладноће свакодневно су уми-рале хиљаде људи. Масовно уми рање од глади наставило се до лета 1942, али и касније су следовања била сувише мала, тако да су чак и војници, који су добијали појачана следовања, често били изнурени глађу.

Живот у граду под опсадомБез обзира на глад и непрекид-

но бомбардовање град је наста-вио свој живот. Линија фронта се налазила 16 km од Зимског двор ца у центру града. Тенко-ви су се из фабри ке „Киров“, која се налазила под непрекид-ном непријатељ ском паљбом, упућивали директно на фронт, а из центра града до линије фронта их је возио трамвај.

Упркос свему, у граду се одр-жавао ред. Када је у новембру

1941. умирање од глади поста-ло масовна појава, организова-ни су специјални тимови који су свакодневно са улица одно-сили десетине и стотине леше-ва. У марту 1942. сво радно спо-собно становништво изашло је на улице да очисти град од сме-ћа, а у априлу је почело понов-но успостављање комуналних служби. Без обзира на то што водовод и канализација током

Председник РФ Владимир Путин, који је рођен у Лењинграду и чији старији брат као малидечак није преживео Опсаду, полаже венац на Пискарјовском меморијалном гробљу

Споменици су стављани у „оклопе“, закопавани или преношени, а златне куполе и кровови су премазивани посебном сме-сом како би били мање уочљиви за немачку авијацију. На слици: трг испред Исакијевског сабора 1942.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

Танка линија живота преко леда

„Овај човек је јачи од Хитлера!“Борба за културно благо

маршрута је била изложена паљ - би и врло непогодна у пери оду године када пловидба више ни-је била могућа, а језеро још није било залеђено. Од септем бра 1941. до априла 1942. су хра-бри возачи камиона, од којих су многи изгубили живот про павши под лед, „Путем жи вота“ еваку-исали око 659.000 љу ди и пре-везли 361.109 тона терета.

ту руске борбе у Другом свет-ском рату. То је отпор руске кул-туре, борба против агре си је на највишем духовном нивоу — ни-воу музике. Седма сим фо нија је одмах снажно одјекнула у све-

ЛЕКАРКА У ЛЕЊИНГРАДСКОЈ БОЛНИЦИ

" То нису људи, то су костури обавијени сувом кожом за -страшујуће боје. Њихова

свест је нејасна и свима влада не -достатак разума. Потпуно су ис-црпљени. Данас сам примила једног таквог пацијента, дошао је на својим ногама, а два сата касније је умро. И у граду многољуди умире од глади. Данас је мо-ја колегиница сахранила оца, који је умро од исцрпљености. Она ми је рекла да се на гробљу и око њега дешавају страшне ствари— непрекидно довозе мртваце.

ЦИТАТ

Клавдија Наумовна

ту и доживела потпуни три јумф. И музичко бојно поље ос тало је у руским рукама. Ге ни јално де-ло Шостаковича, зајед но са пе-смом „Свештени рат“, постало јесимбол борбе и Победе у рату.Симфо нију је извео Велики сим-фонијски ор ке стар Лењинград-ског радио ко ми тета под упра-вом Карла Ели аз берга. Неки чла нови оркестра су још раније били умрли од глади, па су за-ме њени музичарима који су за ту прилику били пову чени са фронта. Према сећању једне слу шатељке, „сав онај на род који је дошао да чује симфо нију устао је и стојећи апла удирао ком позитору, сину и браниоцу Ле њинграда. А ја сам га гледала онако малог, крхког, са великим наочарама, и разми шљала: овај човек је јачи од Хит лера!“

Опсаде нису функционисали, у граду није избила ниједна епи-демија захваљујући херојским залагањима лењинградских ин-фектолога. Становници Лењин-града нису дозволили ни да стане културни живот: чак је и током прве зиме под опсадом радило неколико позоришта и библиотека, а у лето 1942. по-челе су са радом неке школе и још нека позоришта.

хиљада тешких артиљеријских граната су нацисти испалили на Лењинград током Опсаде

људи дневно је умирало у најте-жим данима; мушкарци су уми-рали два пута више него жене

хиљада је умрло прве опсадне зиме, што је једнако губи ци ма В. Британије током целог рата

150

7000

360

У БРОЈКАМА

С. С

. БО

ЈМ: П

УТ Ж

ИВ

ОТА

, ЛАД

ОГА

. ТРЕ

ТЈАК

ОВ

СКА

ГАЛ

ЕРИ

ЈА, М

ОСК

ВА

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“ (

5)

03ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, АНА АЦОВИЋ,МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НААНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

Свирепост и мржња који су демонстрирани при-ликом рушења и уни-шта вања Лењиновог

спо меника у Кијеву симболич-но показује све апсурде позиције украјинских националиста, ко ји у Русији виде „кривца за совјетску прошлост Украјине“. Да би се ови апсурди разуме-ли, морамо се осврнути на то каква је заиста била та совјетска прошлост, како је формирана да нашња Украјина и зашто су про тив Русије најгласнији ста-новници запада земље, који у најтежа времена уопште није био у саставу СССР-а.

У сваком случају, када је укра јинска радикална опози-ци ја оборила Лењинов споме-ник, а затим га маљем разбијала на парчад и симболичне дело-ве тела вође пролетеријата де-лила присутнима — тај посту-пак је у Русији изазвао опште запрепашћење, и то не само код оних који имају симпатије пре-ма Лењину или идејама соци-ја лизма.

Русе је, као и умерене Укра-јин це, непријатно изненадио сам начин на који је то учињено. По свему судећи, иза ове акције стоје националисти из партије „Свобода“. У мржњи са којом су уништавали оборену статуу испољава се главна особина украјинских националиста. Они су по тој особини веома слич-ни пољским националистима, иначе познатим по „љубави“ према Русији. Реч је о томе да чак и далеке историјске догађаје они доживљавају као јуче ра-шњу увреду и повод за данашњу освету.

Глад која је 1933. изазвана по јединим потезима Стаљиновог руководства, такозвани „голо-домор“, за украјинске нацио-налисте као да је била јуче, иако је и Стаљиново руководство већ одавно на оном свету, а и глад није била захватила само Укра-јину, него и Русију и Казахстан. Догађаји из доба колек ти ви-зације помињу се и када треба и када не треба, а за све је увек крива савремена Русија, која је тобоже 1930-их извршила ге-ноцид над украјинским наро-дом (!). Градоначелник Лавова, „престонице“ западноукра јин-ских националиста, убрзо после самита у Вилњусу позвао је сво-је земљаке да иду у Кијев на про тестне акције, изјавивши да у случају одуговлачења или по-раза земљу очекује нови „го-лодомор“. Занимљиво је да се у истом духу изјаснила и пред-ставница Стејт департмента Викторија Нуланд. Она је изја-вила да Украјину чекају „глад и хаос“ уколико не буду при-хваћени захтеви опозиције (и САД, наравно).

И све то само због суверене одлуке украјинске владе да од-ложи (а не да одбаци!) спора-зум са Европском унијом.

Украјински националисти, заслепљени мржњом, забо рав-љају да Лењин, чији су споме-ник оборили, није кривац за украјински „голодомор“, јер је умро готово десет година раније. Поготово се не може рећи да је Лењин управљао западном

ДмитријБабич

ПОЛИТИКОЛОГ

УДРИ ЛЕЊИНА ДА СЕ РУСИ ПОПЛАШЕ

ОУН-а и других украјинских на ционалистичких органи за-ци ја у својој борби против пољ-ских и совјетских трупа актив-но сарађивали са хитлеров цима, и да су 1944. на Волињу извр-шили прави геноцид над ста-нов ништвом пољске национал-ности, онда је позиција Пољске у овој ситуацији потпуно кон-традикторна.

Додуше, чињенице никада ни су сметале украјинским или

пољским русофобима да за све своје невоље оптужују искљу-чиво Русију.

Читава садашња протестна акција у великој мери је засно-вана на замени теза. Прво, тај непотписани споразум са Ев-ропском унијом, упр кос утиску који ствара ве ћина украјинских медија, не пред виђа крупну фи-нансијску помоћ Украјини од стране ЕУ, не даје украјинским радницима право безвизног од-

ласка и боравка у ЕУ, и у еко-номском смислу је повољан са мо за Европску унију (Украји-на укида царинске тарифе за ро бу из ЕУ, а у случају када би упркос томе остала на снази и зона слободне трговине између Украјине и РФ, та роба би на исти начин доспевала и на тр-жи шта Русије). Друго, одавно више не постоји „зона процва-та и демократије“ коју ЕУ обе-ћава Украјини. Савремена Ев-

ропска унија нема скоро ништа заједничко са „старом добром Европом“ у коју су хрлили укра јински ди си денти совјет-ског периода.

Схватање Русије као исто риј-ски „украјинофобске“ силе за-снива се на полуистинама и из-бегавању незгодних тема, а упра во такво схватање стоји иза ових протеста. Да су Укра-јинци у СССР-у били изложе-ни дискриминацији, тешко да би за време Брежњева они чи-нили половину Политбироа и би ли на водећим положајима у армији и полицији, па чак и у КГБ-у, који данас у Украјини толико про клињу. Да и не по-мињемо чи њеницу да су најзна-чај нији совјет ски генерални се-кретари били два Украјинца (Хруш чов и Бреж њев) и један полу-Украјинац, полу-Рус (Гор-ба чов). Те шко да би у том слу-чају Укра јина у послератном периоду мо гла постати само-стал на члани ца УН са свим атри бутима који из тог члан-ства произилазе, без обзира на чињеницу да је била у саставу СССР-а.

И тешко да би током целе исто рије Совјетског Савеза Укра јина до бијала солидне те-риторијалне додатке. Наиме, још 1920-их је добила много-бројне територије са руским ста новништвом у Новорусији (Источна Украјина) и козачке територије бивше Област Војске Донске (При азов је). За тим је 1940. добила Буковину и Бу џак, мултиетничка подручја ко ја су  одузета Ру мунији, 1945. је од Чехословачке добила За кар-патје, наста њено углавном Ру-синима и Мађарима, да би 1954. добила и руски Крим (спе ци-јалним указом Хрушчова). Не треба губити из вида да се укра-јинска на ција ујединила (први пут за хи љаду година!) тек 1939. после заиста циничног пакта Мо лотов-Рибентроп, када је Стаљи ново руководство одузе-ло Пољ ској неколико области да нашње западне Укра јине, између осталих и Лавовску об-ласт, а све под изговором „по-новног ује дињења великог укра јинског народа у једној др-жави“. Да је совјетска власт ди-скриминисала Украјинце, она не би улагала огромна ма те ри-јал на средства у развој укра-јин ске ин ду стрије и инфра-струк туре, као ни у очување и развој украјин ске националне културе и је зика.

Очигледно је да историјски митови и бајке о томе како у Европи тече мед и млеко, као и зверска мржња према совјет-ској прошлости, нису ништа друго до лицемерни и деструк-тивни, али врло згодни инстру-менти „револуције“ у рукама одређених олигархијских и по-литичких кругова који се уоп-ште не руководе националним идејама када изводе људе на нови „Евромајдан“ [„Европски трг“, како украјинска опозиција сада назива кијевски Трг неза-висности — прим. ур.]. Они се надају да ће свој политички или фи нан сијски капитал моћи да ре гиструју у Европи. Њихова нада је свакако саблажњива, али се може испоставити да је све то само неоствариви сан. Могли су да извуку извесну поуку из случаја са конфи ска-цијом круп них приватних де-позита у кипарским банкама (у држави која је чланица ЕУ), када је и укра јинским депонен-тима одузет новац. Мо гли су, али је по свему судећи ни су из-вукли.

Дмитриј Бабич је политички коментатор радија „Глас Русије“.

Укра јином, одакле потичу нај-ак тивнији учесници протеста у Кијеву. После распада Руске Империје и кратког совјетско--пољског рата 1921. територија западне Украјине припала је Пољској, Румунији и другим зем љама антисовјетског „сани-тарног кордона“ који су у ис-то чној Европи створиле САД и њихове савезнице након Руске револуције 1917. Житељи за-падне Украјине су у саставу тих држава били изложени етнич-кој и верској дискри минацији. Није наодмет присетити се да је и пре бољшевичке револуције тај део украјинског народа пам-тио руску државу можда само по причама о древној Кијевској Русији. Наиме, када је 1914. по-чео Први светски рат тери то-рија западне Украјине припа-дала је Аустроугарској хабз -бур шкој империји, а у средњем веку пољско-литванској држа-ви „Жеч Посполита“ и Ма ђар-ској.

Пољска данас подржава иде-олошке наследнике злогласне Организације украјинских на-ционалиста (ОУН) и симпатије према овој господи на чудесан начин комбинује са култом пред ратног пољског диктатора Јозефа Пилсудског, који је про-гонио њихове дедове. Ако се томе дода чињеница да су из-међу 1939. и 1942. оружници

Про тив Русије су нај-гла снији становници запада Украјине, који унајтежа времена ни је био у саставу СССР-а

Формирање територије данашње Украјине

НАТ

АЛИ

ЈА М

ИХА

ЈЛЕН

КО

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

04РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Маскоте XI Параолимпијских игара, Снежинка и Лучик („пахуљица“ и „зрак“), које симболизују карактеристичну климу Сочија, односно спој снега и сунца

Распоред такмичења на ЗОИ у СочијуТакмичења ће се одржавати у планинском и приобалном кластеру, који су међусобно удаљени 50 km, од носно 30 min возом. У оба кластера се налази олимпијско село. Централни објекат приобалног кла-стера је Олимпијски парк са 6 стадиона, који могу да приме 75.000 гледалаца. Први пут у историји ЗОИ све ледене арене се налазе једна поред друге. Планински кластер обухвата комплексе за биатлон и скијање, стазу за санкање и боб, планински ски-центар, скакаонице, сноуборд-парк и фристајл центар.

Сочи 2014

спортиста и чланова тимова из око 80 земаља долази у Сочи

хиљада волонтера биће ангажовано у организацији Олимпијаде

5500

25

У БРОЈКАМА

лебдења у простору дају огром-ни потпорни стубови. На њима се налазе гигантске надстеш-нице, које штите публику од вре менских непогода. Аре на је из грађена тако да може да под-несе земљотрес снаге до 9 сте-пени Рихтерове скале. Архи-текте које су пројектовале „Фишт“ пре тога су изградиле лондонски стадион на којем је одржано отварање Летње олим-пијаде 2012, док су аутори из Русије про јекту дали готово кос ми чке размере. Предвиђено је да се на „Фишту“ после Ига-ра одржавају фудбалске утак-мице, између осталог и у окви-ру Мундијала 2018, као и разне културне манифе стације.

За одр жавање Олимпијаде изгра ђена су укупно три олим-пијска села, медијски центар и 11 спортских арена. На из град-њу спортских објеката, према речима Владимира Путина, по-тро шено је 214 милијарди руба-ља (6,2 милијарде долара), од чега је 100 милијарди уплаћено из државног буџета.

„Можемо самоуверено да по-тврдимо да ће Русија реализо-вати све обавезе које је преузе-ла од Међународног олимпијског ко митета и да ће свету дарова-ти незабораван празник на ко-јем ће тријумфовати олимпијске вред ности: пријатељство, уза-јам но поштовање и тежња ка са вршенству“, изјавио је у ин-тервјуу за ИТАР-ТАСС заме-ник председника Владе РФ Дми триј Козак.

исто рије Русије, као што су ос ни ва-

ње Руске морнарице за вре ме Петра Вели-

ког, Златни век Ру сије итд. Историјска ретро-

спектива завршиће се при-казима дога ђаја из времена

СССР-а и са вре мене Русије. Грандиозно финале церемоније отварања биће дочек Олим пиј-ске бакље.

Међутим, како истичу орга-низатори Олимпијских игара, до почетка манифестације сце-нарио још може бити измењен. Осим тога, разматрају се и нека ал тернативна решења. Церемо-нија отварања Олимпијаде одр-жаће се на стадиону „Фишт“, ко ји је добио име по најзапад-ни јем врху Какваза (висине 2857 метара). Арена може да прими 40.000 гледалаца. О гран диозности шоу-програма може се судити и према димен-зијама ове грађевине. Осе ћај

Ватрене! Зимске! Твоје!

из историје наше земље. На са-мом почетку на једној од сце на ће се са три стране поја вити коњски тропрези (чувене „руске тројке“), на другој сцени биће представљени олимпијски кру-гови, а на трећој ледена аре на. Затим ће коње сменити приказ руске заставе, а ледену аре ну при кази симбола региона Ру-сије: Урала, Бајкала, Елбруса, Чукотке и Камчатке. Након ви-зуелног спектакла одржаће се свечана поворка олимпијаца. Централни део програма почеће пошто представници олим пиј-ских екипа заузму своја места у арени. Према сценарију, у дру гом делу церемоније отва-рања, који се назива „Легенде под ле дом“, на сцени ће се по-јавити ју наци руских народних бајки и биљина (епских народ-них песама). Део програма који следи биће посвећен историји Ру ске Империје и подсетиће гледаоце на важне странице из

(за жене и мушкарце). Спорти-сти из Србије ће се так мичити за медаље у алпском скијању, би атлону, бобу, сноуборду и нор дијском трчању.

Према устаљеној традицији, један од незаборавних тренута-ка Олимпијаде биће цере мо нија отварања, која почиње 7. фе-бруара у 20:14 по московском времену. Време почетка озна-чава годину одржавања првих зим ских игара у историји Ру-сије, које се одржавају под мо-том „Ватрене! Зимске! Твоје!“.

Иако се сценарио церемоније отварања чува у тај ности, по-знато је да ће се програм одржа-вати истовремено на три разли-чите сцене, а откри вено је и не колико детаља. Це ремонија ће имати девет етапа, од којих ће свака бити посвећена раз-личитим развојним периодима

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Маскоте Зимске

олимпијаде у Сочију су три

животиње карактеристичне

за Русију и њену хладну климу: бели зец, поларни

(бели) медвед и снежни леопард

У Москви су 1980.

одржане XXII Летње, а у Сочију ће бити одржане

XXII Зимске олимпијске

игре

ГАЈА

РУС

О

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ДМ

ИТРИ

Ј БО

НД

АРЕНК

О

05РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Сочи 2014

Спремност за Олимпијаду и без-бедност њеног одржавања биле су главне теме сусрета председ-ника РФ са новинарима у Со-чију 19. јануара. Судећи по ан-кетама, догађаји у Сочију за-н и мају већину грађана Русије, а у западној штампи је покре-нута читава кампања око теме Сочија — дискутује се и о ути-ца ју појачаних безбедносних мера на атмосферу игара, и о начину на који је потрошен новац, и о томе који политича-ри ће доћи на отварање.

Ед Хула, Around the Rings (САД): Много новца је уложено у ру-ску Олимпијаду. Ипак, до сада нисмо видели тачну суму. Коли-ко кошта Олимпијада? И да ли је вредело?Владимир Путин: Укупна сума уложена у припрему Олим пи-јаде је позната и износи 214 ми-ли јарди рубаља. Ми смо 2006–2007. усвојили план раз воја Ве ликог Сочија као одмарали-шта. Ако погледате карту Русије, видећете да је то данас углав-ном земља северних тери то рија. На југу имамо мали по јас то-плог Црног мора. На целој тој огромној територији практично нисмо имали ниједно савреме-

све што од нас зависи како би те мере биле ефикасне.

На обезбеђивању Олимпијаде биће ангажовано око 40.000 при-падника полиције и специ јал-них служби. Ми ћемо, наравно, применити и искористити сва искуства организатора оваквих манифестација у другим зем-љама.

Ендру Мар, Би-би-си: Многи по литичари у Британији изра-жавају забринутост због одно -са према људима хомосексуал-не оријентације у Русији. Шта мислите, постоји ли фундамен-тална разлика између Запа-да и Русије у односу према тим људима?Желим да скренем Вашу пажњу на чињеницу да у Русији, за раз-лику од више од трећине зема-ља света, нема кривичног гоње-ња због нетрадиционалне ори јен тације. У 70 земаља света прописана је кривична одговор-ност за хомосексуализам, а у 7 земаља смртна казна. Да ли то значи да би требало потпуно укинути сва велика међународна спортска такмичења у тим зем-љама? Наравно да не. Код нас су сви људи апсолутно јед наки, независно од религије, пола, ет-ничке припадности или сексу-алне оријентације. Ми смо не-

давно усвојили закон којим се забрањује пропаганда хомосек-суализма међу децом.

Али то нема никакве везе са гоњењем самих људи због њи-хове сексуалне оријентације. Због тога нема разлога за за-бринутост људи нетрадиционал-не оријентације који се спремају да дођу у својству го стију или учесника Олимпијаде.

Ђун Ишуj, CCTV (Кина): Назва -ли сте Олимпијаду у Сочију сво-јим дететом, својим чедом. По -стоји ли веза између Олимпи-јаде у Сочију и Вашег сна о јакој руској држави?Русија је покушавала да добије Олимпијаду 1994. и 2000. Али тада је одржавање Олимпијаде

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Велика спортска приредба снажне нације

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ВЛАДИМИР ПУТИН

ПРЕДСЕДНИК РФ О ФИНАНСИЈАМА, БЕЗБЕДНОСТИ И ИСТОРИЈСКОМ СМИСЛУ РУСКЕ ЗИМСКЕ ОЛИМПИЈАДЕ

МИРОСЛАВА СЕРГЕЈЕВАно одмаралиште које би могли да користе грађани Ру сије. Зато је пред нама био те жак задатак развоја инфра струк туре тог ре-гиона. Ми слим да смо у томе били успешни.

Други циљ који смо себи за-дали је обнова база за припре-му врхунских руских спорти-ста. И коначно, трећи циљ нам је био изградња новог планин-ског туристичког кластера како би тај регион РФ целе године функционисао као одмарали-ште. И зими и лети. Мислим да нам је и то пошло за руком.

Ирада Зејналова, Први канал: За време Олимпијских игара у Лондону на кровове стамбе-них зграда били су постављени системи „Патриот“. То је изаз-вало шок. Као и војни бродови код Гринича. Хоћемо ли видети нешто слично у Сочију?Ја се надам да ништа нећете ви-дети, али све ће бити ту. Што се тиче Лондона, сви се сећамо да је тамо извршена цела серија терористичких напада за време састанка „осморке“. Потруди-ћемо се да реализација безбед-носних мера не буде наметљива, да не упада у очи, како не би опте ре ћивала учеснике такми-чења, госте Олимпијаде и нови-наре. Истовремено, учини ћемо

у Русији било компликовано из чисто економских разлога.

БДП земље је сада практич-но двоструко већи. Приходи ста-новништва су порасли два пута. Златно-девизне резерве су треће у свету по обиму — преко 500 милијарди долара. Вратили смо све наше спољне дугове. Наш тр говински суфицит износи от-прилике 196 ми ли јарди. Наша економија је пета у свету по па-ритету куповне моћи. Све то нам омогућава решавање социјалних питања, из међу осталог и демо-графских. А све то заједно пред-ставља ба зу за развој спорта. То кре тање у добром правцу јача духовно стање нације, јача соци-јалну сферу, здравље и ствара услове за будући развој.

жају могућност унапређења ту-ризма, што је од опште на ци-оналног значаја.

Идеја која се неким конзерва-тивним круговима чинила као пот пуна утопија на срећу се до-пала члановима МОК-а због но вог приступа будућности Олим пијаде. Тако је све поче-ло. Гран диозни пројекат из-град ње Со чија постао је проје-кат од општег интереса за целу Русију. Понекад ауторима про-јекта за мерају да је приликом

одмаралиштима. Пре уређења за зимску олимпијаду Сочи није одговарао потребама савреме-ног туризма. Руска планинска од маралишта погодна за ски-јање и друге зимске спортове нису била довољно опремљена, а топлих приморских бања и од маралишта нема много. Сочи је једино одмаралиште у Русији у коме сезона траје целе годи-не. Дакле, Олимпијске игре пру-

његове реализације потрошено више средстава него што је пла-нирано, али такве замерке пра-те све велике и значајне поду-хвате. Треба посебно напо ме-нути да је за реализацију тако комплексних пројеката обич-но потребно 15–20 година, а у Сочију су сви радови заврше-ни за свега 7 година.

Када је Сочи званично добио организацију олимпијаде тре-бало је изградити 14 спортских објеката и нову пратећу инфра-

структуру. Све то је успешно изведено. Током припрема за ЗОИ отворено је 640 хиљада но-вих радних места. У месецима нај интензивније изградње у Со-чију је радило 96.000 људи. Ан-гажовани су руски радници и домаћа индустрија. Највећи део грађевинског материјала и ско-ро сви метални елементи и кон-струкције произведени су у Ру-сији. Током 2009, која је била тешка за металуршку инду-стри ју, управо је изградња Со-

Перо Жар-птице опточено ледом

Пораст интересаза спорт

чија омогућила да многи мета-луршки комбинати поново раде пуним капацитетом.

У планинском комплексу олим пијских објеката радови су се од самог почетка одвијали добро. Изграђена су четири пла-нинска одмаралишта и ски-јашка центра за 42.000 тури-ста. Укупна ду жина скијашких стаза је 150 km. Више поте шко-ћа било је у изградњи олимпиј-ских објеката смештених у при-обалном, густо насељеном делу града. Па ипак, још 2010. могао се наслутити будући изглед олим пијског парка.

До сада сам био на 12 олим-пијада и понекад сам се питао хоће ли све бити спремно за по-четак игара. Недељу дана пре почетка Олим пијских игара у Атини 2004. чинило ми се да се радовима не назире крај. Прва олимпијада којој сам прису-ствовао 1976. одр жавала се у Монтреалу у Канади. Упр кос уве ра вањима градоначелника да ће све бити спремно до почет-ка игара, главни стадион је ос-тао незавршен.

Прве наговештаје који су ме уверили да ће у Сочију све бити завршено на време пронашао сам ван главних олимпијских градилишта. Ево малог приме-ра. Често сам разми шљао шта ће бити са старим и скоро забо-рав љеним гробљем у Олим пиј-

Помало необично за Русију, али Игре у Сочију ће бити прва зимска олимпијада одржана у граду са суптропском климом

ском парку. На срећу, пејзажне архитекте су успеле да старе гро бове и крстове савршено укло пе у нови олимпијски пеј-заж. Дакле, старо гробље је оста ло нетакнуто. Брижљив однос према том детаљу ме је уверио да ће се и свему оста-лом приступати са исто толико пажње.

Сочи је један од олимпијских градова у коме је одржано нај-више предолимпијских кон-трол них такмичења: 21 међу-народни турнир, не рачунајући домаћа такмичења. Међу уче-сницима је било такмичара из чак 60 земаља.

Више од ових бројки срећним ме чини то што се сада о Олим-пијади говори с љубављу и то-плином и што је Сочи из дана у дан све уређенији. Донедавно су авиони из Москве слетали на аеродром који је био толи-ко мали да су се кофери често морали издавати на улици. Про пусна моћ новог савреме-ног аеродрома у Сочију сада је 3800 путника на сат. 

Сочи ће за многе од нас бити право уточиште где ћемо моћи да се одморимо и усидримо, али је још рано мислити о томе. Нај-пре треба одржати XXII Зим-ску олимпијаду. Сочи је потпу-но спреман. Од МОК-а је добио само зелено светло. Жуто и цр-вено за нас не постојe.

Рађање снежног раја над топлим морем

МИ

ХАИЛ

МО

РДАСО

В

ИТАР-ТАСС Н

АТАЛ

ИЈА

МИ

ХАЈЛ

ЕНК

О©

РИ

А „Н

ОВО

СТИ

“

06РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАИсторија

ИГОР ГРЕКОВ

Објективна слика суд бине козака у Руском гра ђан ском рату посебно је страдала од поједностављивања и прете-ривања. А истина је, као и увек, веома компликована...

„Козак“ значи „слободан“: 2. део

Козаштво Тихи Дон Руског грађанског рата: компликована прича о „црвеним“ и „белим“ козацима и њиховој судбини

снажно успротивиле бољ ше-вицима и оштро одреаговале на догађаје у Петрограду. Они су доживели бољше вичку иде о-логију као опасност по сопстве-ни опстанак, јер су схватили да ће бити сврстани међу „уг ње -таче“.

Каљедин и Донска Совјетска РепубликаБољшевицима је крајем 1917. пружила отпор главна козач-ка аутономија на Дону, а на чело отпора стао је херој Првог светског рата, генерал Алексеј Каљедин. Он је покушао да спречи надирање „црвених“ уз помоћ „беле“ Добровољачке армије чије формирање је било у току, али је доживео потпуни неуспех. Козаци су крајње не-гативно одреаговали на могућ-ност да у борби против бољше-ви ка ступе у савез са „белима“ на чијем челу је био бивши ко-мандант руске армије генерал Михаил Алексејев, а многи уоп-ште нису желели да се боре и прелазили су на страну „црве-них“. 29. јануара 1918. на сед-ници донске „беле“ владе Каље-дин констатовао да за одбрану од „црвених“ он има само 147 бајонета (!), одрекао се звања атамана и истог дана погинуо (најчешће се помиње верзија самоубиства). Бела армија је на пустила Донску област, тако да су контролу на тој територији

преузели „црвени“ козаци Ни-ко лаја Голубова и одреди цр-вено гардејаца. Тада је прогла-шена Донска Совјетска Репу -блика (ДСР) као део Совјетске Русије.

Та република, међутим, није дуго постојала. Већ током првих недеља совјетске власти по ја-вило се двовлашће. Са једне стра не су били „црвени“ коза-ци који су заузели Новочеркаск и на чијем челу је био Голубов, а са друге руководство ДСР и пред седник Савета комесара, козак-бољшевик Фјодор Под-тјол ков у Ростову на Дону. Го-лубовљеви „црвени“ козаци ни су подржавали ДСР по пи-та њу репресија против козака који су сарађивали са Каље-диновом влашћу, као ни про-тив „градске интелигенције“. Црвеногардејци су организова-

Руски грађански рат, који се во дио од 1918. до 1922/23, један је од најсложенијих и нај про-тив речнијих периода у ис торији Русије, и утолико пре у историји козаштва. Козаци су се нашли у вртлогу трагичних догађаја ко ји су уследили после Окто-барске ре волуције 1917. Они су се у том су кобу борили са обе стра не и често су прелазили на страну дојучерашњег неприја-те ља, трпели су репресије тре-нутног победника и сами су под-вргавали репресијама побеђене. Уз све то треба додати да је било доста супротности и сукоба у самим редовима „белих“ и „цр-вених“, да су се козаци често су кобљавали са становниш твом које није било козачко и да су учеснице Првог светског рата, тј. Немачка и земље Антанте, у војној интервенцији на те ри-торији Русије користиле коза-ке за своје циљеве.

Две револуцијеПолитичка ситуација у Руској Империји је 1917. из дана у дан постајала све лошија. Војска је на западним фронтовима трпе-ла поразе и губила контролу над људством, а борбена гото-вост је све више слабила. После Фебруарске ре во лу ције импе-ратор Николај II је абдицирао и Русија је проглашена за бур-жоаску парламентарну репу-блику, али то није било до вољ-но да се ситуација стабили зује. Привремена влада на челу са Александром Керенским, који је прогласио „рат против Не-ма чке до коначне победе“, у јесен 1917. потпуно је изгубила подршку армије. Тако су бољ-ше вици 7. новембра (25. окто-бра по старом календару) прак-тично без бор бе извршили нову, социјалистичку, Октобарску ре-волуцију.

Треба рећи да је однос већине козака према новој, „црвеној“ власти крајем 1917. био благо-наклон или бар неутралан. Пр - ви бољшевички декрети су оста вили на козаке добар ути-сак, јер су им најзад, после ду-готрајног рата, омогућили да се врате у своја села („станице“). Имања обичних козака су пре-ма Лењиновом Декрету о земљи остала у њиховом власништву. Обећано је потпуно немешање у питања козаштва уколико не буде противљења совјетској вла сти. Бољшевици ни сами ни су желели да улазе у кон-фликт са добро наоружаним и обученим козачким јединицама. Са друге стране, радници и се-љаци (тј. сталежи у чије име је изведена Револуција) били су негативно настројени према ко-зацима, као и интернационал-на интелигенција која је била на власти, пре свега због при-вилегованог положаја козака и њиховог верног служења им-пе ратору (наиме, исти ти коза-ци су гушили нереде и побуне радника, растеривали демон-стра ције и спроводили осуђе-ни ке на робију). Зато су се коза-ч ке старешине у целој Ру сији

ли стрељања и прерасподелу земље, а исто то су у њихово име често чиниле и оби чне бан-де. Због тога су од марта 1918. свуда на козачкој тери то рији један за другим почели да се подижу устанци. Побуњени ко-заци су у мају 1918. ликвиди-рали ДСР и обесили Подтјол-кова. Команда Црвене армије хитно је евакуисана у Царицин (данашњи Волгоград).

Краснов и „бели“ терорЗнатан део бивше ДСР у јулу 1918. био је у рукама немачких трупа које су окупирале и су-седну Украјину, а у августу је доспео под контролу генерала Краснова и његових јединица које су бројале од 17 до 60 хи-љада војника. Он је прогласио независну козачку државу под називом Свевелика Војска Дон-ска, укинуо је све декрете При-времене владе и совјетских вла-сти, објавио тоталну мо били- зацију и успоставио савезнич-ке односе са Немачком. У нову донску армију су поред козака примани и бивши царски офи-цири, као и сељаци којима је обећано да ће добити земљу и зва ње козака. Немачка је до-став љала Краснову наоружање и муницију, а обећала је и да ће признати самосталност бу-дућег „слободног“ Кубања, Ас-тра хања и Северног Кавказа.

Међутим, против пристали-ца Краснова и Добровољачке армије на страни Црвене армије и даље се бори 14 козачких пу-кова под руководством козака Филипа Миронова и Фјодора Бли нова и Украјинца Бориса Ду менка.

Краснов је на територији нове државе организовао прави те-рор против „црвених“ козака и симпатизера „црвених“ међу козацима, радницима, сеља ци-ма и интелектуалцима. Судећи по резултатима савремених фун даменталних истраживања козачког питања чији су ауто-ри Павел Голуб и Леонид Фу-тор јански, „красновци“ су стре-љали 25–40 хиљада козака, док је око 30 хиљада сродника и по магача „црвених козака“ ли-шено козачког статуса и про-терано са територије Војске Донске. Јединице Красновљеве војске прочуле су се и по бру-талним нападима на села Са-ратовске и Вороњешке Губер-није, која су се налазила на „цр веној“ територији.

Дејства генерала Краснова одлучно је осудио и генерал Ан-тон Деникин, командант „беле“ Добровољачке армије. Он је оп-

тужио Краснова за „издају“ и „шуровање са непријатељем“ (Немачком), као и за „сепара-тизам“ и неприхватање зајед-ничке борбе против бољшевика.

Капитулација Немачке у но-вембру 1918. довела је Красно-ва и његову армију у веома те-шку ситуацију. Црвена ар мија је крајем децембра 1918. от-почела офанзиву и деморали-зована Донска армија је поче-ла да се осипа и распада. У фе бруару 1919. под Деникино-вим притиском Краснов под-носи оставку и одлази у Есто-нију, а остаци његове армије се стапају са Добро во љачком ар-мијом.

Касније је током 1919. тери-торија Дона више пута прела-зила из руке у руку противни-ка. Поред „црвених“ и „белих“ у грађанском рату су учество-вале и нерегуларне козачке и сељачке војне формације „зе-лених“. То су били одреди са-моодбране, анархисти, есери (припадници некада утицајне немарксистичке социјалистичке партије) и банде обичних кри-миналаца. У првој половини 1920. коначно је разбијена Де-никинова Добро вољачка ар мија (и поред свесрд не помоћи коју је добијала од Антанте), а њени остаци су положили ору жје и склопили договор о ка питу ла-цији са „црвенима“, или су ева-куисани у иностранство. Тако је Свевелика Војска Донска пре стала да постоји.

„Раскозачивање“Бољшевици су постепено зау-зимали козачке територије и почетком 1919. су почели та-козвану политику „раскоза чи-вања“, тј. ликвидације козаш-тва као сталежа, као што су то

Ђузепе Рава: Козаци се боре против беле армије у Руском грађанском рату 1919. године

„Бели“ атаман Свевелике Војске Донске, генералПетар Краснов

Козак-бољшевик Фјодор Подтјолков, прототип једног од јунака „Тихог Дона“

учинили и са другим „реакци-онарним“ сталежима: плем-ством и свештенством. Ту по-литику су одобрили многи бољ шевички ауторитети, из-међу осталих и Лав Троцки, Ја-ков Свердлов и Јосиф Стаљин, који је сматрао да су козаци „ба за контрареволуције“ и пред лагао „потпуно истребљење козачких старешина и свих ко-зака који су били посредно или непосредно умешани у борбу против совјетске власти“. Са друге стране, „црвеном“ ко-заштву је обећана „свестрана подршка“. „Раскозачивање“ је

подразумевало стрељање, кон-фискацију имовине и намир-ница, интернирање, узимање талаца, спаљивање побуњених козачких села и пресељавање сиромашних сељака из цен-тралних губернија на козачка имања како не би било тери то-рија са компактним козачким становништвом. На терену се таква политика често сводила на масовну непотребну брутал-ност и убијање невиних људи. „Посебна истражна ко мисија за испитивање злочина бољше-ви ка“ генерала Деникина твр-ди ла да је у бољшевичким каз-не ним експедицијама 1918–19. стре љано је 5598 људи, од тога 3442 на Дону и 2142 на Кубању и у Ставропољу, као и да су ре-пресијама и стрељању биле из-ложене десетине хиљада коза-ка и у другим регионима. На -

равно, ове бројке комисије „бе-лог“ генерала многи истори ча-ри не сма трају об јек тив ним, али веродостојни подаци данас не по сто је. Ипак, чак и оне го воре про тив са времених митова о „ми лиони ма“ стре ља них „бе -л их“ козака.

Међу онима који се нису сла-гали са концепцијом „раско за-чивања“ били су „црвени ко-заци“, а такође и сам Владимир Лењин: „уплитање у свакоднев-ни живот козака“ и „терор“ на козачкој земљи он је окарак-терисао као нешто „недопусти-во“. Касније је Ле њин при знао да је „било грешака“.

После Грађанског ратаПосле победе бољшевика у Ру-ском грађанском рату ситуација на козачким територијама се донекле стабилизовала. Интен-зитет антикозачке политике је јењавао, поготово због признања које је „црвено козаштво“ до-било за значајан допринос по-беди у Грађанском рату. Па ипак, козаштво престаје да по-стоји као сталеж, а његове тери-торије су 1922. после оснивања СССР-а припале Руској СФСР без права на аутономију (уну-тар РСФСР су између осталог припојене и кавкаским аутоно-мијама), а такође Украјинској и Казашкој ССР. Додуше, у неким бившим козачким реги-онима формирани су козачки сеоски совјети на нивоу локал-не самоуправе, и то напо редо са другим етничким (!) сеоским совје тима. Козаци су се заједно са се љацима од краја 1920-их по ново нашли на удару у вези са колекти визацијом, али о томе ће бити речи у наредном делу серије „Руске речи“ посвећене козацима.

За разлику од Стаљи -на, Троцког и Сверд-лова, Ле њин је био против политике„рас ко за чи ва ња“

Козачке тери торије су1922. после оснивањаСССР-а припале РускојСФСР без права на аутономију

Први део серије на ruskarec.ru/22711

AFP/

EAST

NEW

S

© Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“ (2)

07КултураРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ИВАН ДЕМЕНТИЈЕВСКИ

Дагестанско оружје је не од-војиви део националне но-шње, користи се у традицио-налном кавкаском плесу, а кавкаски горштаци се од њега никада не одвајају.

У старо време Дагестан су на-зи вали „ковачницом оружја“ Кавказа. И заиста, дагестански оружари су од давнина били чу вени по својим производима намењеним ратовању. Како и не би, када су у ову земљу до-лазиле и кроз њу пролазиле многе војске. Био је чак изгра-ђен, а и до данас постоји, си-стем кула између којих се у низу брзо преносила вест: „До-шли су нам гости!“. И док се не пријатељ приближавао некој великој насеобини, жене и деца су могли да се склоне у плани-не, а нападаче би дочекивала наоружана народна војска и ратничка дружина. Оружје је овде увек било цењено и то не само као средство за самоод-брану, заштиту или напад, него и као знак мушкости.

Оружје је неодвојиви део на-ционалне ношње Дагестана. Кавкаски горштаци се од њега нису одвајали, изузетно су га поштовали и нису штедели средства на његово украшавање.

Због посебне улоге коју је оружје играло у животу гор-штака, умеће његове израде и украшавања у Дагестану је било на посебној цени.

Нажалост, модели старог ору жја до данас се нису сачу-вали у већем броју, како због лоших услова чувања, тако и због тога што је исто оружје ко-ришћено кроз више генера ција, па је у условима недостатка ма-теријала од старог оружја често прављено ново. Највећи део оружја које је дошло до нас (пушке и пиштољи, сабље и кинџали) потиче из периода од друге половине 18. века до 20. века.

Сматра се да је најраспро-стра њеније хладно оружје на Кавказу кинџал. Он се кори-стио и као оружје, и као пред-мет за свакодневну употребу, за различите послове у дома-ћинству, као што су сечење су-вог грања, клање стоке или пољ ски радови. Кинџал је био оба везан реквизит и приликом прослава и свадби, а користи се и у традиционалном кавка-ском плесу. У Дагестану муш-карци су, почев од адолесцент-ног доба, кинџал стално носили уза се. Зато се у другој полови-

ни 19. века производило много више кинџала него других вр-ста хладног оружја.

Због свега овога је Дагестан и заслужио статус кавкаске „ко вач нице оружја“: многе на-сеобине су се бавиле искључиво овим послом. Неке занатлије су се спе цијализовале за израду хлад ног оружја, а друге за из-раду ватреног. У неким аули-ма [аул — сеоско насеље на Кав казу и у Централној Азији] производило се и хладно и ва-трено оружје, све у зависности од самих мајстора. Неки аули су били толико познати по про-изводњи квалитетног оружја да се њихова слава ширила дале-ко изван граница Дагестана. Најбољи мајстори су одлазили да раде у другим градовима ши-ром Кавказа.

Та времена су одавно прошла, али у Дагестану вешти мајстори се и дан-данас баве производњом оружја. И с обзиром да оно да-нас има више декоративни ка-рактер него некада, мајстори ви ше пажње поклањају техни-

кама украшавања. Не може се рећи да у Дагестану постоји је-дан центар, неко место на ко-јем се оружје највише произ-води. Пре би се могло рећи да се овим занатом баве поједини

мајстори широм републике, у својим кућама и радионицама. Обично мајстори имају шегрте или синове, који усвајају тајне заната или, пак, што је много ређе, овим занатом почиње да се бави и неки придошлица.

У Дагестану се вешти мајстори и дан-данас баве производњом оружја. Нажалост, модели старог оружја се нису сачували у већем броју

Ако се данашње стање упо-реди са прошлим вековима, мо-жемо свакако рећи да се много тога изменило. Сабље се више не користе у борби, а и култур-не одлике народа су се знатно промениле. Оружје ове врсте данас је уникатна роба, која се обично наручује и израђује у једном примерку и, мада му је сечиво оштро као и некада, оно има пре свега декоративну на-мену. Поред тога, неки мајстори су се прочули не само у Даге-стану, него и широм Русије. Они учествују на различитим из-ложбама и људи њих и њихове производе могу упознати на некој манифестацији у Москви или Санкт Петербургу, а тек затим, по унапред склопљеном договору, допутовати код њих у госте. Становници Дагестана су изузетно гостољубиви и нема сумње да ћете се, када их по-сетите, задржати дуже него што сте планирали, како бисте испи-јајући чај уживали у заним љи-вим причама из света блиста-вих челичних оштрица.

Дагестански орнаментиВисок квалитет израде и разно-врсност и сложеност дагестан-ских орнамената свако оружје претварају у право уметничко дело. Издваја се неколико вр ста орнамената. Једна од нај по зна-тијих композиција је „тута“ (гра-на, дрво). То је симетрична ша-ра која се сматра најсложенијим типом орнамента. Друга врста ком позиције је „мархариј“ (че-стар). Овај орнамент није симе-тричан, нема почетак и крај, и може да се развија у сваком прав цу. „Мархариј“ зато може да испуни површину било ког

об лика. Са овим композиција-ма често се ком би нује „тамга“. Она представља велики ме да-љон за тво рених контура, чија је унутрашњост испу њена сит-ним завијуцима, цвастима, ли-стићима и елементима „туте“ и „мар ха рија“. Зна чај но место заузимају и орнамен ти „жи во-тињ ског стила“, који води по-рекло из средњовековне умет-ности Дагестана. Најчешће се приказују фигуре птица, ко ња,змија и паса. Псећом или коњ-ском главом често се завршава и балчак дагестанских сабљи.

Као и у средњем веку, врх дагестанских саб-љи се и данас често завршава псећом или коњ ском главом

Оружје да нас има ви -ше декоративни ка-рак тер, па мајстори пажњу покла њају тех-никама украшавања

Земља блиставих челичних оштрица

Стари занати Примерци хладног и ватреног оружја дагестанских мајстора су права уметничка ремек-дела

ИВ

АН Д

ЕМЕН

ТИЈЕ

ВСК

И (4

)

ALAMY/LEG

ION

MED

IA

08РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРАСочи 2014

Осморо спортиста из Србије ће се у Сочију так мичити у алпском скијању, би атлону, бобу, сноуборду и нор дијском трчању. Државну заставу ће носити Миланко Петровић.

Тим Србије се такмичи у пет спортова

Србија у Сочију Чета мала, али одабрана

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1990.

СПОРТ: АЛПСКО СКИЈАЊЕ

ДИСЦИПЛИНЕ: СЛАЛОМ, ВЕЛЕСЛАЛОМ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1988.

СПОРТ: БИАТЛОН, НОРДИЈСКО ТРЧАЊЕ

ДИСЦИПЛИНЕ: СПРИНТ 10 KM,

ИНДИВИДУАЛ 20 KM, 15 KM КЛАСИКА

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1994.

СПОРТ: НОРДИЈСКО ТРЧАЊЕ

ДИСЦИПЛИНА: КРОС КАНТРИ

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1983.

СПОРТ: БОБ

ДИСЦИПЛИНА: ДВОСЕД

Невена Игњатовић

Миланко Петровић

Ивана Ковачевић

Вук Рађеновић

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1992.

СПОРТ: АЛПСКО СКИЈАЊЕ

ДИСЦИПЛИНЕ: СЛАЛОМ, ВЕЛЕСЛАЛОМ,

СУПЕРВЕЛЕСЛАЛОМ

Марко Вукићевић

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1991.

СПОРТ: СНОУБОРД

ДИСЦИПЛИНЕ: ПАРАЛЕЛ СЛАЛОМ,

ПАРАЛЕЛ ВЕЛЕСЛАЛОМ

Нина Мицић

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1991.

СПОРТ: НОРДИЈСКО ТРЧАЊЕ

ДИСЦИПЛИНА: 15 KM КЛАСИКА

Рејхан Шмрковић

ГОДИНА РОЂЕЊА: 1989.

СПОРТ: БОБ

ДИСЦИПЛИНА: ДВОСЕД

Александар Бундало

Подаци и фотографије љубазношћу Олимпијског комитета Србије

„Српски грађевинари имају велики углед у Русији“

сталној координацији са Бео-градом конзул Милан Живко-вић је од мах отпутовао у Сочи, а убрзо сам и ја отпутовао. Јед-ном броју радника судски орга-ни су већ би ли изрекли админи-стративне мере и сместили их у депор та циони центар. У до-број сарад њи са замеником ру-ководиоца ФМС-а Анатолијем Кузњецовом, који се налазио у Сочију, и руководиоцем ФМС-а за Краснодарски Крај Игором Се мењакином, сакупили смо све раднике из Србије (њих 105) и из Републике Српске, одно-сно БиХ (њих 18). Влада Србије је донела одлуку да по ша ље спе цијални авион, и сви ови рад ници су тако отпутовали из Со чија у Србију.

Свакако да треба одбацити све манипулације у медијима на рачун руске државе и одно-са Русије према Србији и Срби-ма. Познато је да су наши укуп-ни односи врло пријатељски, да је сарадања у успону, и да тре-нутно радимо на томе да се из-међу Републике Србије и Ру ске Федерације потпише Спора зум о запошљавању, слично оном ко ји Руска Федерација има на пример са Француском, узи ма-ју ћи у обзир и одређене специ-фи чн ости у узајамном анга жо-вању радне снаге.

Да ли планирате да посети-те Сочи током олимпијскихдана?Свакако! Србија ће бити пред-стављена на највишем нивоу. На шу делегацију на отварању Олимпијских игара предводиће председник Томислав Николић. У Сочи долазе и министар спор-та Вања Удовичић и председ-ник националног Олимијског ко митета Владе Дивац.

Све оно што сам имао прили-ке до сада да видим у Сочију го вори о томе да ће овај догађај бити на највишем могућем свет-ском нивоу. Све је учињено да дух Олимпије са Пелопонеза про жима Сочи. Српски спорт-ски тим није бројан, али се на-дам да су се наши такмичари до бро припремили и да ћемо имати добре резултате.

У српским медијима активносе пласирају приче о томе ка-ко у Русији користе српске рад-нике као бесплатну радну сна-гу, да им не исплаћују зараде, и да Амбасада „спасава те рад-нике из руку полиције“. Да ли је заиста било таквих случајева?Желим да објасним случај рад-ника из Сочија, или боље ре-чено, случај градилишта Весјо-лоје код Сочија. Министарство спољних послова Републике Ср бије и Амбасада у Москви изра зили су захвалност руским државним органима, пре свега Министарству спољних посло-ва Руске Федерације и Федерал-ној миграционој служби, за вр ло добру сарадњу у решавању тог проблема.

Наиме, о чему се ради? Ради се о томе да, мимо легално ан-гажованих српских компанија и радника који раде са дозво-

лама и папирима које траже руски закони, постоји и неко-лицина српских предузимача који су ангажовали известан број радника из Србије без не-опходних дозвола. Они су ко-ристили туристичке визе обећа-вајући радницима да ће им „сре дити“ боравак у Ру ској Фе-де рацији и обезбедити им при-стојне услове живота, добре ус-лове рада и пристојне плате. Реч је о приватним пословним до говорима. Ни српска ни руска држава ни на који начин у то нису биле умешане, али ово не-сумњиво указује на потребу знат но ригорозније кон троле над овом врстом послова.

Министарство спољних по-слова Србије и Амбасада у Мо-скви били су врло ангажовани у решавању насталог пробле-ма. Настојали смо да отклони-мо последице кршења закона, како би оне биле најмање непо-вољне по српске раднике. У

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

добар углед у изградњи вели-ких објеката. Та традиција се и даље наставља и ми смо веома задо вољ ни због тога што су срп-ски радници и српске компаније да ли свој допринос једној тако великој светској спортској ма-ни фестацији.

Уосталом, олимпијски покрет у Србији има дугу традицију. Као што се зна, обновљена Олим пијада одржана је у Атини 1896, а у Србији је фебруара 1910. године основан Српски олимпијски клуб. Клуб је осно-ван у хотелу „Москва“ у Бео-граду и то је била прва олим-пиј ска организација Јужних Сло вена. Већ 1912. српски спор-тисти учествују на Олимпијским играма у Стокхолму, када Ср-бија постаје чланица Међуна-род ног олимпијског комитета (МОК).

У медијима може да се прочи-та и да је нека југословенска ком панија градила недавно отворени аеродром у Сочију. Да ли је то била српска ком па-нија?Наше компаније изводиле су глав не радове на реконструкци-ји аеродрома крајем 1980-их. Знам да су две српске компаније сада учествовале у изградњи, али и да је известан број срп-ских инжењера и радника ра-дио за стране компаније. Током маја прошле године био сам у Сочију са делегацијом Србије коју је предводио председник Николић, када је заједно са пред седником Путином потпи-сао Декларацију о стратешком партнерству. Тада сам први пут видео Сочи и аеродром у Сочију. Недавно сам поново био тамо и заиста сам био пријатно изне-нађен како је тај аеродром знат-но проширен и врло лепо уре-ђен. Он сада има сва својства јед ног врло доброг, модерног ме ђународног аеродрома. Треба честитати свим градитељима.

Каква је репутација Срба као градитеља у Русији?Срби, српске компаније, српска

АМБАСАДОР СРБИЈЕ У РФ О УЛОЗИ СРПСКИХ ГРАЂЕВИНАРА У СОЧИЈУ

грађевинска предузећа уопште, имају изузетно добру репутацију у Русији. Радовало ме је када сам у разговорима са руским ком панијама и са људима из др жавног апарата чуо колико су наши грађевинари стекли добар углед ранијих деценија. Нажалост, та наша грађевинска оператива је донекле страдала током санкција 1990-их, али она се опоравља. На пример, један велики објекат у Сургуту у Тјумењској Области у Сиби-ру, дворац културе, гради по-зната српска компанија. Срби су као грађе винари присутни ши ром Руске Федерације, и ми мислимо да би тако добар углед који имају требало искористи-ти за још веће ангажовање, на-рочито за изградњу објеката пред стојећег Светског првен-ства у фудбалу, које ће се одр-жати у Русији 2018.

Недавно сам имао прилику да разговарам са министром Вла де Москве задуженим за спољне економске односе и ме-ђународну сарадњу, Сергејем Чер јомином. И он је врло лепо оценио српске грађевинске ком-паније, и том приликом је изнео могућност да у изградњи Нове Москве [региони недавно обу-хва ћени административним про ширењем Москве — прим. ур.] могу наћи место и срп ске компаније. Ми смо вр ло за до-вољни због тога и оче ку јемо да ће наше компаније у пред сто-јећим годинама бити још ви ше ангажоване него до сада.

Знам да је на руском тржи-шту велика конкуренција, али мислим да је познато да српске компаније раде добро, да раде квалитетно, да су објекти које оне праве поуздани. Оно што смо до сада постигли, подигли и урадили најбоља је препору-ка за будуће ангажовање.

Неколико српских пре дузимача је анга-жо вало известан број радника из Србије без неопходних дозвола

Срп ске компаније још од вре мена СССР-а има ју веома добар углед у изградњи великих објеката

facebook.com/ruskarecПратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Више тема на Интернет страници „Руске речи“САМО НА RUSKAREC.RU

twitter.com/ruskarec

Читајте нас поново у

„Политици“

26. МАРТА

ИТАР-ТАСС

Главно здање Руског међу на-родног олимпијског универ-зи тета у Сочију изградиле су српске компаније

ПИТАЊА И ОДГОВОРИСЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ