CMYK Strana:112

913(4/9) (031.053.2)

RODI], Tatjana, 1967S decom oko sveta. Deo 2 / Tatjana

Rodi} ; ilustrovao Du{an Pavli}. – 3. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof). – 111 str.: ilustr. ; 30 cm

Tira` 3.000 – Bibliografija: str. 109.

ISBN 978-86-7781-390-1

COBISS.SR-ID 167909388

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

S DECOM OKO SVETA 2tre}e izdawe

autor: Tatjana Rodi} n ilustracije i grafi~ki dizajn: Du{an Pavli}urednik: Slavica Markovi} n redaktor: Milena Trutin n lektor: Ivana Igwatovi}za izdava~a: Qiqana Marinkovi}

izdava~: KREATIVNI CENTAR n Gradi{tanska 8, Beograd, Srbija telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59www.kreativnicentar.rs n e-mail: info@kreativnicentar.rs

{tampa: Grafiprof, Beograd, Crnotravska b.b.Tira`: 3.000

Copyright©KREATIVNI CENTAR 2007

CMYK Strana:1

CMYK Strana:2

CMYK Strana:3

UboDKwiga S decom oko sveta 1, objavqena 1998. godine u izdawu Kreativnog centra, nastalaje kao rezultat programa Ruke oko sveta, pokrenutog u `eqi da se kod dece podstaknerazumevawe i prihvatawe razli~itosti. Taj program omogu}io je deci pred{kolskoguzrasta (od ~etiri do sedam godina) da se upoznaju s preko dvadeset zemaqa, s narodimakoji u wima `ive, wihovim obi~ajima i kulturama. Zainteresovanost i motivisanost dece, kao i jasno izra`ena potreba mladih zaistra`ivawem i saznawima o svetu koji ih okru`uje, wihova `eqa za druga~ijim i novim,vodile su ka razradi programa i wegovom detaqnijem razvijawu. Tako je, upravozahvaquju}i svesti o navedenim zahtevima i potrebama, pokrenut programMultikulturalna vrte{ka, koji se ve} godinama primewuje u Studiju za jezik i kulturuKente. Program se ostvaruje na tri na~ina, u zavisnosti od uzrasta dece (radionice zadecu od ~etiri do {est godina, od sedam do deset godina i od jedanaest do ~etrnaestgodina). Najmla|oj deci razli~ite zemqe predstavqaju se pri~om o wihovim osnovnimobele`jima i osobenostima (jezik, zastava, pesma, hrana, ples itd.), dok rad sa starijimapodrazumeva ukqu~ivawe mitova i legendi, kao i {irih podataka o geografskim odlikamazemaqa, flori i fauni, arhitekturi i umetnosti. Deca u uzrastu od jedanaest do ~etrnaestgodina (od V do VIII razreda) podsti~u se na to da samostalno ostvaruju multikulturalneprojekte na materwem ili stranom jeziku, uz kori{}ewe svih dostupnih izvorainformacija – kwiga, Interneta, televizije.Pored edukativne dimenzije, program Multikulturalna vrte{ka ima sociolo{kui psiholo{ku dimenziju. U~e}i o drugima, deca pro{iruju vidike i stvaraju sopstvenipogled na svet, otvoren prema novom i druga~ijem. Istovremeno ona boqe upoznaju sebei sti~u sna`no ose}awe samopo{tovawa; zahvaquju}i tome, prijatno im je kada se na|ume|u onima koji su druga~iji od wih. Kod dece se razvija sposobnost saose}awa s drugimai otklawaju se predrasude: suo~ena s wima, ona brane i sebe i druge, kao i kada se suo~es nepravednim pona{awem.Kwiga S decom oko sveta 2 predstavqa sintezu sadr`ine programa Multikulturalna

vrte{ka. Ona pru`a podsticaj i osnovu za razvijawe otvorenog i tolerantnog duha koddece – svi oni koji `ele da kod wih razviju multikulturalnost prona}i }e u ovoj kwizikoristan oslonac. Nadamo se da }e kwiga S decom oko sveta 2 motivisati decu da saznajune{to vi{e o svetu u kojem `ive i poslu`iti im kao putokaz za wegovo razumevawei prihvatawe bez podozrivosti i straha od druga~ijih obi~aja, navika i verovawa.

3

CMYK Strana:4

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

4

JU|NA AMERIKA

SEVERNAAMERIKA

AUSTRIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

:E{KA REPUBLIKA . . . . . . . . .11

POQSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

MA}ARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

BUGaRSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

{VAJCARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . .31

BELGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

DANSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

PORTUGALIJA . . . . . . . . . . . . . . .46

EGIPAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

KENIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

JU|N0AFRI:KA REPUBLIKA . . . .

51

57

62

SADR|aj

CMYK Strana:5

5

EVROPA

AFRIKA

AUSTRALIJA

AZIJA

13

14

15

16

17

TURSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

IRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

VIJETNAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

INDONEZIJA . . . . . . . . . . . . . . . .83

KOREJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

18

19

20

GVATEMALA . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

PERU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

NOVI ZELAND . . . . . . . . . . . . . .103

CMYK Strana:6

6

Austrija se nalazi u sredi{wemdelu Evrope. Planinski masiv

Alpa zauzima gotovo celu povr{inuzemqe, a najvi{i planinski vrhje Grosglokner, visok 3.797 m.U dolinama su brojna jezera. Najve}ai najpoznatija su Bodensko jezero, nazapadu, i Ne`idersko jezero, naistoku zemqe. Kroz Austriju te~enajve}a evropska reka – Dunav.

U Austriji se govori nema~kimjezikom. U razli~itim krajevimagovori se razli~itim dijalektima(lokalnim govorima) nema~kogjezika.

Na nema~komjeziku re~Austrija zna~iisto~no

kraqevstvo.Taj naziv zemqa jedobila po tome {toje wena teritorija nekada ~inilaisto~ni deo carstva Karla Velikog.

AUSTRIJA

Na zastavi Austrije nalaze setri pruge (crvena, bela i cr v e -na). Ta zastava koristi se odvremena Tre}eg krsta {kog rata(1191). Prema legendi, belaode}a au stri jskog vojvo de Leo -po lda V bila je posle jednebitke to liko natopqena krvquda mu je samo uski pojas okostruka ostao beo. Na sre diniza stave je grb u obliku crnogorla. Orao dr`i srp i ~eki},simbole seqaka i rad nika.Raskinut lanac na or lo vimno gama predstavqa slo bo du ste -~enu posle Drugog svet skograta.

BE^

CMYK Strana:7

BE^, glavni grad Austrije, nalazi se na reciDunavu, u severoisto~nom delu zemqe.

7

HOFBURG je velika palata u Be~u, koja se sastoji odmnogo starih gra|evina. To je palata Habzburgovaca,jedne od najve}ih evropskih dinastija, koja je stupilana presto u XIII veku i od tada, pa sve doXX veka, vladala je u ve}ini evropskih zemaqa.U palati se nalaze Soba s blagom, u kojoj se ~uvakruna mo}nog Rimskog carstva, i Srebrna soba,s predmetima od srebra i porcelana. Posebno jeva`na kolekcija starih muzi~kih instrumenata,sme{tena u palati.U Kraqevskoj kapeli nedeqom peva Hor be~kih de~aka.

Be~ je poznat po PRATERU, velikom parku s travwacima, {irokimstazama i divnim zabavnim parkom. Panoramski to~ak je glavnaatrakcija parka. Pre~nik to~ka iznosi 54 metra, a da bi seokrenuo ceo krug, potrebno je 20 minuta. S vrha to~ka vidi se ~itavBe~, mostovi na Dunavu i katedrala Svetog Stefana sa zvonikom.

U palati [ENBRUN u Be~u`i vela je kraqica Marija Te -re zija. Tokom wene ~etr deseto -godi{we vlada vine Ha b zbur -{ko carstvo posta lo je mo -derna dr`ava.

TIHA NO], SVETA NO]– Bo`i}nu pesmu poznatuu ce lom svetu komponovaoje u~iteq Franc Gruber u gra -di}u Oberndorfu, neda lekood Salcburga. Prvi put jeizvedena na Badwe ve~e 1818.godine. Od tada se ta jedno -sta vna pesma svuda peva u vre -me Bo`i}a.

CMYK Strana:8

8

MOCART-KUGLEsu jedna vrsta ~okoladnihbomb ona. Prve Mocart-kugle

napra vio je poslasti~ar PaulFirst 1890. godine. One se sa -stoje od mar cipa na, tam negorko slatke ~oko la de i nu gat--kre ma. Pro bajte ih – veoma suukusne.

VOLFGANG AMADEUS MOCARTje veliki austrijski kompozitor.Smatrali su ga ~udom od deteta jerje ve} sa ~etiri godine po~eo dasvira klavir. Nau~io je da pi{e notepre nego {to je nau~io slova. Kada

je imao samo pet godina, napisao jeprvi menuet, a ve} sa osam jekomponovao celu simfoniju. Uskorose o wemu i wegovoj muzici govorilopo celoj zemqi, pa je tako vest oneobi~nom de~aku stigla i do cariceMarije Terezije, koja ga je pozvala nadvor. Svojom muzikom i talentomodu{evio je caricu. Putovao je poceloj Evropi s porodicom i odr`avaokoncerte na dvorovima i u crkvama.Najpoznatije opere koje je napisao su^arobna frula, Figarova `enidba i Don

\ovani, a najpoznatija kompozicijaje Mala no}na muzika.

HOR BE^KIH DE^AKA osnovan je jo{ 1498. godine. To je horsastavqen od de~aka koji imaju izvanredne glasove. Nekada jenastupao na dvoru austrijskog cara, a danas peva na nedeqnimmisama u kapeli dvorca Hofburg. Poznati kompozitori Hajdni [ubert tako|e su kao de~aci pevali u ovom horu.

BIDERMAJER je nazivumetnosti koja se razvilau Nema~koj i Austrijiu XIX veku – ona je veli~alaporodi~ni `ivot, udobnosti ose}ajnost. Cve}e je biloveoma ~est motiv u umetnostiovog perioda, a pojavqivalose, osim na slikama, i naode}i i name{taju.

KU]A UMETNOSTI u Be~u delo je austrijskogumetnika HUNDERTVASERA. Nastala je

renovirawem gra|evine stare preko 100godina, u kojoj se nekada nalazilafabrika name{taja. Danas je ta zgrada,ispuwena bojama i zelenilom, pravibiser u prili~no sumornom kraju grada.U prizemqu su kafe i prodavnica, a nagorwim spratovima je izlo`beni prostor.Umetnik ~ije je ona delo postavqao je na

krovove zgrada travu i razne biqke,smatraju}i da ~ovek mora da po{tuje

prirodu. Travnati krovovi su prijatni i zaone koji u ku}i `ive i za one koji je posmatraju.

CMYK Strana:9

ZIMSKI FESTIVAL – U Austriji su veoma popularni raznitradicionalni festivali koji se odr`avaju oko Nove godine. Tadasvi nose sme{ne i {arene kostime, a neki od kostima prave se takoda oni koji ih nose budu {to stra{niji posmatra~ima.

U poznatom CENTRAL KAFEUu Be~u pije se kafa, jedu sekola~i, razgovara se i ~itajuse dnevne novine.

BE^KA [NICLA je jelo poznatou celom svetu. To je teletina koja sepre pr`ewa uvaqa u jaja i mrvicehleba.

[TRUDLA OD JABUKA jeomiqeni austrijski kola~.Poslasti~ari veoma spretnorazvijaju kore za tu poslasticu,pa su one toliko tanke da sekroz wih mogu ~itati novine.

Deca u Austriji obla~e se isto kao i decakod nas. Ali u posebnim prilikama, kadase praznuje, deca obla~e NARODNU NO[WUi veoma se raduju tome. No{wa je sli~nanarodnoj no{wi dece u Nema~koj. @enskaode}a sastoji se od sukwe, ga}a do kolena,dokolenica, podsukwe, bluze sa {irokimrukavima, crnih cipela, korseta, keceqe i marame.Mu{karci obla~e ko{uqu, pantalone s tregerima, prsluk, jaknui dokolenice, stavqaju {e{ir i kravatu i obuvaju crne cipele.

VALCER je igra koja je na-stala od narodnog plesa jo{u XVIII veku.Posebno je poznat valcer Na

lepom pla vom Dunavu. Kompo-novao ga je Johan [traus,in spiri san lepo tom Dunavako ji proti~e kroz Be~. Val -cer se ple {e i danas, a po -stoje engle ski va lcer i be ~kivalcer.

9

CMYK Strana:10

Pri~a iz AustrijeU davnim, davnim vremenimana mestu na kojem je danasgrad Klagenfurtnalazila se velikamo~vara.Naseqeni su bilisamo ob li ̀ wibre`uqci. Ako bi slu~ajno neka`ivotiwa ili ~ovek za lu tali u tu mo~varu, nikada se vi{e ne bi vratili.U mo~vari je `ive o opasan zmaj koji bi pojeo sve {to bi do{lo u wegovublizinu. Svi su ga se bojali. Onda je gospodar te zemqe odlu~io dasagradi kulu na samom rubu mo~vare i pozvao je sve hrabre seqakeda se s kule obra ~unaju s ne ma ni – lukavstvom ili silom. Seqaci suvezali debelu kravu lancem na koji je bila pri~vr {}e na kuka, sakrilise u kulu i s malih prozora posmatrali ceo kraj. Uskoro su za~ulitutwavu velikog zmaja i videli su da je napao kravu. Kuka mu se zarilau ~equsti – što se više trudio da se oslobodi, ona se zarivala svedubqe. Seqaci su prisko~ili, buzdovanima ubili zmaja i ceo kraj jeodahnuo. Na mestu na kojem se nalazila kula gospodar je sagradiodvorac, a mo~vara je isu{ena i qudi su malo-pomalo naselili niziju.Danas je u centru grada Lindvurm, spomenik koji predstavqa zmaja.

U kwizi Bajke na ro da

sve ta nalazi se bajka izAu strije Crveni vilewak.Vi le, vilewa ci, tro lo vi i pa -tuqci, po verovawima, na sta -weni su du bo ko u {umama i vi -soko u pla ni nama. Pro~itajte ba jku i ilu strujte je.

KASPERL je najpoznatiji pozo ri{ni lutak.Stvorio ga je be ~ki komi~ar Johan Jozef laRoha 1770. godine. Kasperl je bio veseqakkoji je zabavqao publiku i razumeopro ble me naroda. Od po~etka XX vekapozo ri{te Kasperl izvodi programs pou~nim sadr ̀ a jem u {kolamai vrti}ima.

10

U Salcburgu se nalazi ~uvenopo zo ri {te marioneta.MARI O NETE su lutke s po -kretnim ru kama, nogama igla vom. Pokre}u se po mo }ukon ca ili `ice. U Salcbu r -{kom pozori {tu te lutke iz -vode ~ak i ope re. Pre d sta vese naj~e{}e od r`a vaju u vre -me praznika i sma traju sepra vim sve~ano stima.

[PANSKA [KOLA JAHAWA U BE^U– naziv je {kole u kojoj se u~i dresurnojahawe. Za tu vrstu jahawa potrebnisu veliko znawe i ve{tina. [kolaradi jo{ od XVI veka i pripremadvorske kowe lipicanere zaparadno jahawe. Lipicanerisu nastali ukr{tawem nekolikorasa kowa. Mladi lipicanerisu sivi, a s godinama postaju beli.

Saznajte {ta zna~i re~ dresura.

FELIKS SALTEN (1869–1945) je autor veoma poznatede~je pri~e Bambi. To je pri~a o malom lanetu koje se borisa `ivotnim te{ko}ama, ali i u`iva u lepotama `ivota.

CMYK Strana:11

11

U ^eškoj se govori ~eškim jezikom.Nau~ite nekoliko re~i na ~eškom:ahoj! (ahoj) – zdravo; dobrý den (dobri den) – dobar dan; prosím (prosim)– molim; na shledanou (na shledanou) – dovi|ewa; jak se máš? (jak se

ma{?) – kako si?; dobre (dob`e) – dobro; panenka (panenka) – lutka.Brojevi: jeden (jeden), dva (dva), tri (t`i), ~tiri (~tir`i), pet (pjet), šest({est), sedm (sedm), osm (osm), devet (devjet), deset (deset).

^e{ka Republika se grani~i saAustrijom, Nema~kom, Poqskom

i Slova~kom. Zapadni deo zemqeje ^eška (ili Bohemija), a isto~niMoravska. Ve}e reke koje proti~ukroz ovu zemqu su: Vltava, Labai Morava. Na severu zemqe jeplanina Krkonoše, s najvišim vrhomod 1.603 m. Na jugoistoku je deovelikog planinskog lanca Karpata.^eška ima lep i raznovrstan pejza`,s mnogo planina, blagim gorjem,nizijama, pe}inama, kawonima,širokim poqima i jezerima.

:E{KAREPUBLIKA

Boje ~eške zastave su cr ve -na, bela i plava.Crve no poqe je postavqenovodoravno, kao i belo, a pla-vo je trougaono.

PRAG

^

^

^

^ ^