Часопис СВЕТИГОРА - ЛУЧИНДАН 2011 - број 212

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XX ЛУЧИНДАН НОВЕМБАР 2011. г. БРОЈ 212

160 година од упокоје�аПетра II Петровића �егоша· Цр

на Го

ра 1

,20

€ · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

СВЕТА АНА СА БОГОРОДИЦОМрад сестара манастира Ждребаоник

Вјечно жива ријеч Његошеваbesjed

aM

итрополит

АМФ

ИЛ

ОХИ

ЈЕПоводом 160 година од упокојења Петра II Петровића Његоша

Поштована господо, браћо и сестре,

Веома ме радује да је Матица српска, једна од најстаријих и међу најзначајнијим

установама српкога народа, од скора при-сутна и у Црној Гори и на овај нови начин - преко друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Такође се радујем да је исто тако друштво Матице српске основано у Републици Српској. Тиме Матица наставља своје драгоцјено дјело на свим просторима нашег народа. Значајно је што се то догађа управо у ово наше вријеме када је наш на-род у стању одређене декомпозиције, не-стабилности духовне, угрожености иденти-тета, можда по први пут на овакав начин у XX вијеку. Тако да Матица српска наставља своје културно дјело, што показује и овим Зборником Његошевим - првим овакве врсте, управо изашлим из штампе у издању Његошевог одбора при Матици српској, ос-нованог 2007. г. По правилима тог одбора сваке треће године је предвиђен научни скуп посвећен Његошу и његовом дјелу. На-учни скуп који увијек треба да резултира у пракси и штампањем оваквог зборника.

Као што нам је свима познато о ријетко ком од наших књижевника, философа, тео-лога и значајних људи је то-лико писано колико о Петру II Петровићу Његошу у току ових више од 150 година од времена његовог упокојења, а још и за вријеме његовог земног живота. Његово дјело квантитативно гле-дано, његова писана ријеч, није толико велика ко-лико неких других наших новијих писаца, па и не-ких његових

савременика, нарочито на ширем словенском и европском про-стору. Међутим писана ријеч се никад не мјери количином, већ се увијек мјери каквоћом, квалитетом. То важи управо и за Његошеву ријеч и за Његошево дјело. Дубина и разуђеност његове пјесничке ријечи, његовог доживљаја егзистенцијалне, историјске, космич-ке и метафизичке стварности чине га стално изазовним, чине га вјечно савременим, па према томе, како рече Матија Бећковић у уводној ријечи овога Зборника, чине га нашим савремеником. Његош је једном ријечју савремен и свом времену, али спада у оне личности које су увијек савремене, управо зато што оно што је у њима условљено временом, тога има несумњиво и код Петра II Петровића Његоша, није оно што преовлађује у њима, односно у Петру II Петровићу Његошу. Он се дотакао у тим временским то-ковима, у историјским збивањима, социопсихолошким, научним, теолошким, дотакао се нечега што је увијек савремено и то је из-разио на један вјечно савремен начин и тиме је увијек изнова бли-зак, изазован за свако покољење. Он је заиста велики пјесник и мудрац. Изложен је кроз сво ово вријеме разним тумачењима, изазован је за бројне тумаче и још бројније интерпретације. Мог-ли бисмо слободно рећи да имамо толико Његоша колико има његових интерпретатора, јер сваки налази у Његошу оно што има у себи и што у себи носи. Наравно они који су га најдубље позна-ли они су и најбоље изразили - не себе кроз њега, него њега кроз себе. Међу те наравно да спадају и велики Свети владика Николај и Исидора Секулић и још понеки који су се њиме бавили, а има их доста. Међутим има и таквих интерпретатора који су управо њега сликајући и њега изражавајући и износећи, сликали га у ствари по

својој слици и прилици. Скрећем пажњу само на Душана Недељковића, познатог марксистичког филозофа који је оставио једну опширну анализу Луче микрокозме, у којој свега има само Његоша нема, а има Душана: он је ту сав присутан са својом материјалистичком концепцијом коју је приписао Његошу и његовом схватању метафизичком. Сваки од оних који су се бавили Његошем, који су трагали за Његошем, а многи су били који су трага-

ли за Његошем, у суштини су тра-гали веома често сами за собом и налазили себе у њему и опет - ства-рали су Његоша, као што рекох, по својој слици и при-лици. На крају га је ипак његова ду-бина, живо и жи-вотоворно језгро његовог ствара-лаштва, сачувало чак и од његових тумача. Kао такав он остаје увијек подстицајан

Прво издање Горског вијенца, Његошев прстен и биљежница, Огледало српско и Обилића медаља

3

новем

бар / 2011 / svetigora

за истраживаче управо зато што је неисцрпан, што је пророчки разапет на распећу оба свијета на један потпуно дубински, реалан начин, не машто-вит, не имагинаран, не идеолошки, него на начин егзистенцијалан. Он је присутан у жили куцави-ци времена и људске судбине, а у исто вријеме је тако присутан и у оном што је ванвремено, што је онога свијета нарочито у његовој Лучи микрокозми и не само у Лучи микрокозми. У потрази за изво-риштима његовим и увориштима он је разапет на распећу утканом у његову личну егзистенцијалну, али и космичко-метафизичку и историјско-народну драму.

Том се трагању за Његошем управо придружује и овај први Његошев зборник Матице српске кроз различите прилоге. Што је природно, њихови ауто-ри се дотичу како његове сложене личности тако и утицаја на њега и његово пјесничко дјело. По ко зна који пут освјетљава се питање његовог књижевног језика, утицај народне поезије и народног ето-са на њега. На примјер, Јован Стриковић трага за културолошким и архетипским у Његошевом дјелу. Овде присутни Светозар Кољевић, који ће бити главни уредник следећег Зборника Матице српске - ја му благодарим што је то прихватио - го-вори на себи својствен начин о Његошевом хумо-ру. Други аутори анализирају понеки од његових стихова, други се баве неким од његових пјесама. Нису мање значајани прилози о односу Његоша са другим личностима, његовим савременици-ма и књижевним потомцима. Рецимо Младен Шу-калов говори о односу Његоша и Андрића, Јован Делић говори о перцепцији Његоша код нашег знаменитог пјесника Миодрага Павловића, Горан Максимовић опет осветљава однос Његоша са његовим савремеником Матијом Баном. То је онај Матија Бан по коме је Његош поручио ондашњем књазу Александру I Карађорђевићу ону знамениту поруку: „Ти у Призрен, а ја у Пећку патријаршију“, то је била његова концепција односа Србије и Црне Горе. Миро Вуксановић по први пут, на занимљив начин, тумачи и записује своја размишљања о Крсту Обрадовом више Горе Црне, анализирајући онај крст који се од Острога до Скадра открио и показао, а наш професор Богољуб Шијаковић, ми-нистар вјера у Влади Србије, даље открива право мјесто Христа у Његошевом дјелу. Можда је ово и први пут да се неко директно, у контексту других дјелова Његошеве мисли, дотиче личности Хри-стове у Његошевом дјелу, нарочито кроз анализу Луче микрокозме, оних завршних стихова о пре-благом тихом Учитељу и о Христовом васкрсењу, као што такође се дотиче Његошевог тестамента.

Све заједно узето овај Матичин Зборник представља значајан допринос проучавању Његоша и његовог дјела и потврђује оправданост оснивања Његошевог одбора при Матици српској. Оно што се и кроз овај Зборник пројављује, а што се нарочито види и осјећа у личности самога Његоша и у његовом свеукупном дјелу, то је пророчки етос, пророч-ка нота присутна у Његошу. Дакле, не само што се бави два-ма свијетовима, и овим и оним, него се бави овим свијетом дотичући се оних дубљих ткања људског бића и људске суд-бине на начин на који су се бавили велики пророци, као што су били пророк Исаија и пророк Јеремија, тако и Његош носи у себи ту пророчку нит. Треба се само сјетити онога што је Његош записао о Косову. Ја ових дана обилазим Косово ско-ро свакодневно, уздуж и попријеко, и гледам шта се на њему догодило и шта се на њему догађа, па се питам откуд му та-кав дамар, таква мудрост: па све оно што се данас догађа он је видио ево прије 150 година: „Косово грдно судилиште, на сред тебе Содом запушио“. Довољна је та једна његова ре-ченица да нам открије ту његову пророчку црту, то његово виђење онога што ће се догодити после толико времена на Косову, као да се то догодило у његово вријеме. Догађало се и онда, али ни приближно на начин на који се данас догађа, а он кроз оно што се догодило и прије њега и у његово вријеме дубински осјећа и види, предвиђа оно што се данас догађа. Дакле овај Зборник Матице српске Његошу посвећен је из тог разлога заиста значајан. У толико је и значајнији из разлога што се Његошева Црна Гора по много чему данас отуђује од Његоша онаквог какав је он био и онаквог какав он јесте. Отуђује се од изворног Његоша у свим областима живота, бјежећи од њега, с једне стране свјесна да јој без Његоша нема живота, а с друге стране Његошева ријеч и његова личност и његово дјело стоје као суд Црној Гори и времену и свему ономе што се у Црној Гори данас догађа. Па бјежећи од њега, хтјела би данашња Црна Гора да се спасе од њега, а још је теже што га веома често ставља у прокру-стовску постељу свог такозваног новогд читања Његоша. А

какво је то ново читање свима нам је јасно: ново читање у коме је Његош потпуно неко други и нешто друго и његово дјело од онога што јесте, што је било, другим језиком гово-ри, другим умом мјери свијет и Црну Гору и збивања у њој, али то је већ тема за себе. У сваком случају да тиме и завр-шимо, веома је добро што се овај зборник Његошев појавио и веома је добро што се Матица српска, које је Његош био члан и који је своју Оду Лукијану Мушицком објавио већ дав-не, ваљда 1847. године, и тиме и себе, а и нас, везао за Мати-цу српску, још конкретније и још присније појављује овде у Његошевој ужој постојбини.

Бесједа изговорена 13. 10. 2010.на промоцији Његошевог зборника Матице српске у Подгорици.

Његошева ријеч и његова личност и његово дјело стоје као суд Црној Гори и времену и свему ономе што се у Црној Гори данас догађа.

Његош остаје увијек подстицајан за истражи-ваче управо зато што је неисцрпан, што је про-рочки разапет на распећу оба свијета на један потпуно дубински, реалан начин, не маштовит, не имагинаран, не идеолошки, него на начин егзистенцијалан.

4

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: Eпископ нишки др Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-

ставрофор др Радован Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), академик Матија Бећковић, Милутин Мићовић,

Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел мр Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: др Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: Епископ липљански мр Јован (Ћулибрк), протојереј-ставрофор Гојко Перовић, протојереј мр

Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јереј мр Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах мр Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић),

Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић, Јован Маркуш

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Марија

Живковић, др Ксенија Кончаревић, Милана Бабић, Милутин Вековић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Сања

Радовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић, Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

INTERMIDIARY INSTITUTION:COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд,

тел: 011/369-0757,369-0705e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe


160 година од упокојењаПетра II Петровића Његоша· Цр

на Го

ра 1

,20

€ · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

новембар 2011 / број 212

e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

Оглед 6Предавање 17Поезија 36Путопис 43Медицина 47Хронике 52ДРАГАН Радоман

митрополит АМФИЛОХИЈЕ

СЛАВКО Живковић

Превод: митрополит АМФИЛОХИЈЕ

ОЛИВЕРА Балабан

Портрет владике Петра II Петровића Његоша

3

9

13

31

39

из садржаја:

Пуноћа крште а у евхаристији

Вјечно жива ријеч егошева

Одбранити Косово и Метохију

К ига пророка Варуха

Зорка Бећковић

jubi

lej

МАТ

ИЈА

Бећ

кови

ћ

Поводом 160 година од упокојења Петра II Петровића ЊегошаПоводом 160 година од упокојења Петра II Петровића Његоша

ЊЕГОШНАШ САВРЕМЕНИК

А ја што ћу, али са киме ћу?Мало руках, малена и снага,Једна сламка међу вихорове,Сирак тужни без нигђе никога!Моје племе сном мртвијем спава,Суза моја нема родитеља,Нада мном је небо затворено,Не прима ми плача ни молитве;у ад ми се свијет претворио,А сви људи паклени духови.Црни дане, а црна судбино!О кукавно Српство угашено,Зла надживјех твоја сваколика,А с најгорим хоћу да се борим!Да, кад главу раздробиш тијелу,у мучењу издишу членови!Куго људска, да те Бог убије!Али ти је мало по свијетаТе си својом злоћом отровала?Но си отров адске своје душеИ на овај камен избљувала!Мала ли је жертва сва СрбијаОд Дунава до мора сињега?На трон сједиш неправо узети,Поносиш се скиптром крвавијем...

Када бисмо ове стихове вечерас чули у ТВ Дневнику највећи број гледалаца не

би се двоумио кад су настали: одавно или недавно.

А кад би спикер поентирао: Да је игђе брата у свијетуДа зажали, ко да би помога -

тешко би ико разуверио и једну поштену душу да нису написани овог часа и да су баш зато доспели међу најновије вести.

И када би се разјаснило кад су ти стихови написани, лако би се сагласили да је тако сада, а тешко прихватили и поверовали да је тако било и онда.

А то је само доказ више да од Његоша можда нема присутнијег духовног савременика ни актуелнијег и сатиричнијег спева од Горског вијенца, који никад није био и никад не може бити по вољи ни једној сатрапији. За ту трагичну актуелност није крив Његош, мада га сваки час неко оптужује. Деликатности мотива Горског вијенца он је морао бити свеснији од свих његових ововремених опадача. Мотив је временом бивао све деликатнији и с њим је на крај могао изићи само Његош и само тада - ономе што се догађа данас није узрок Горски вијенац. Али Његош остаје дежурни кривац јер је дирнуо у живац нашег људског и националног посртања. Они савременици којима се чини да је

Његош на њих мислио зато су сами криви. Како бисмо могли друкчије разумети кривотворење, чишћење и цензурисање Његоша него покушај да се преведе на супротну страну и докаже да је он мислио онда оно што његови цензори мисле сада. Узалудно је интервенисати уназад ма колико актуелне појаве биле давно именоване онако како их нико више не би смео ни могао именовати. Оптуживати Његоша за антиисламизам, исто је као кад би сада неко Шекспира или Гетеа оптуживао за антисемитизам.

Драматизација Горског вијенца коју сам приредио заједно са Бориславом Михајловићем Михизом изведена је у Народном позоришту у Београду 1980. године у режији Виде Огњеновић. То је била тек друга поставка и драмска обрада после прве послератне сценске адаптације и режије Раше Плаовића. И како сада тако и онда представа је изведена у деликатним друштвено-политичким околностима, јер друкчијих околности код нас никад није ни било. Зато је и ово извођење било много мање позоришни, а далеко више значајан друштвено политички догађај. Публика је нагрнула у позориште радозналија да чује текст него да гледа и ужива у сценским решењима и глумачким остварењима. Више бринући о оригиналном тексту него о оригиналним сценским решењима. Више мотрећи шта је штриховано, него како је казано. На сваки стих у коме су поменути Срби, Српство, Србија проламали су се френетични аплаузи. То је била и реакција на околности и тадашње примере сакаћења оригинала који су узимали маха и чињени увек „из естетских а никад ванкњижевних разлога“. Тада смо веровали да ће се Горски вијенац вратити на редовни репертоар националног театра. А кад се утврди и одбрани изворник доћи ће на ред нове адаптације и режије, виђења и тумачења, а са сваким новим глумачким нараштајем добићемо и новог владику Данила. На почетку нашег рада Михиз је већ тада препричавао почетак Горског вијенца шатровачким сленгом, као

„спољнополитички реферат владике Данила“. Мислили смо да нећемо дуго чекати да се Његош игра као наш савременик.

Од свега што је писано о Његошу једино што мислим да није написао нико други јесте мој закључак и домишљање да су преговори између Црногораца и потурчењака, којима почиње Горски вијенац, вођени у црквици на врху Ловћена. Није било достојнијег места за такав разговор. То би могао бити и скривени разлог што је Његош пожелео да се на том врху сахрани. Од тада то више није била само црквица, ни само врх Ловћена, ни граничник међу световима, већ кључно место националне судбине. Помишљам да је Његош зато пожелео да векује не само на врху најмилије планине, него и на месту највеће дубине сопственог песмотвора.

И данас, када по многим мишљењима живимо у време највећих слобода у историји, слобода малих народа можда је угроженија више него икад. Тешко да су икад чешће спомињани мали језици, сиромашне културе, споредне историје. Изолација, раскорењивање, потирање идентитета, борба за опстанак, свемоћни владари света и однос немоћних према њима, питања су која не силазе с дневног реда. Једни вас уништавају, други то равнодушно посматрају. Стреле не стижу увек са исте стране, али је циљ према коме се одапињу остао исти. Времена су се променила, али се не мења тескоба у којој је настао Горски вијенац. Старе пошасти јављају се преображене под 6

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

новим именима и знамењима. Потурице се сваки дан зову друкчије, а Турци се овог часа крију под скраћеницом јединог војног савеза. Најбитнија разлика што је тада постојао Његош и његова лозинка: „Нека буде што бити не може!“ исписана на барјаку бескомпромисне борбе за одбрану свог културног идиома. Одбранити се могло само Горским вијенцем, иза кога није стао него у њему стоји цео језик. Опстао је и своје постојање оправдао једино онај ко има себе у свом језику. Ако нас буде, о овој теми ће се расправљати и за сто година и у овом слову је свакако нећемо расправити. Бог је поделио људе по језицима дајући им их и као казну и као награду. Није чудо да се Његош све ређе спомиње и цитира. Спомињу се Тесла, Пупин, Миланковић... Његоша нема, мада би они били почашћени његовим друштвом, свесни да без њега не би било ни њих.

„Е, сироти Славјани, шта би Европа без робова, да јој није њих“ писао је владика Раде као Европљанин и једна од наших највећих европских вредности. Али Европа нема ни једну алтернативу, а Његош их има колико хоћете. И већ се чини да би се многи у дилеми Његош или Европа лако определили. И сада нуде купу меда и гору од шећера, а неће бити ништа ново ако се још једном испостави да нема ни нас ни меда ни шећера. Ако се одрекнемо Његоша због шенген визе, није искључено да визу добије неко ко није ништа.

Његош нам је оставио аманет који се не може лако испунити. Зато би свима било лакше да га није било и лагодније да га нема.

Готово да зажалимо што онај аустријски монумент није подигнут на врху Ловћена. Он би нам сада био најбољи путоказ и препорука. Маузолеј се показао као неубедљива замена. Није случајно један песник већ поодавно предлагао да се једно сто година одморимо од Његоша, а тај предлог као да се прећутно све више и усваја.

Замислимо за ову прилику неког нашег данашњег јунака који би пред неког од наших владика изашао са преломљеним џефердаром и плачући говорио: „Жа ми га је ка брата роднога!“, а да га владика теши речима: „Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш

другу пушку“, а у твојим рукама свака пушка ће бити убојита.

Да се ми не бисмо замарали и ишли у Млетке - Млеци су дошли код нас. Оно питање које се некад односило на Бошњаке и Арбанасе „Кад ухвате, каже, Црногорца / било жива ал’ мртва у руке / хоће ли га изјест / што ли раде?“ - сада се односи на Србе и поставља овако: „Кад ухвате каквог Арбанаса / или сколе каквога Бошњака / било мртва ал’ жива у руке / хоће ли га изјест / што ли раде?“ Такво питање у наше време чује се по мало већим Млецима и

Споменик на Студентском тргу у Београду

7

новем


istorija

поставља на најугледнијим ка-тедрама, најчитанијим гласилима и најгледанијим телевизијама света.

Сада у самој Црној Гори, као у Млецима некад, понеки

„од богатства бјеху полуђели / ђетињаху исто као бебе“. О гуслама ту више нема збора. Нема теже увреде него нешто назвати гусларским или за некога рећи да је гуслар или да гусла. А лако је замислити шта би се десило кад би се неко усудио да изјави „Ох, да ми је очима виђети / Црна Гора изгуб да намири / тад би ми се управо чинило / да ми свјетли круна Лазарева / е слетио Милош међу Србе!“

Како би тек реаговала Друштва за заштиту животиња на стихове „Хоћах убит једну кукавицу / но жа ми је фишек оштетити!“ Борци за равноправност полова би с правом каменовали песника који би написао „Ћуд је женска смијешна работа / стотину ће промијенит вјерах / да учини што јој срце жуди“. Ко би одолео да не доведе у везу данашње еколошке проблеме, глобално отопљавање и загревање са речима „Ћескота их несретња дављаше / смрад велики и тешка запара“.

Али и онда и сада једнако звуче стихови „Што је ово ево неко доба / те су наше горе умучале / не разлежу ратнијем клицима / бјеху мушка прса охладњела / а у њима умрла свобода!“

И да ову скромну реч о Његошу данас закључимо стиховима за које се не чудимо што су тако актуелни данас него како је могуће да никад и није било друкчије:

О Косово, страшно судилиште,Насред тебе Содом запутио! (...)Куд та срећа да грдне главареСве потрова и траг им утрије,Сам да оста Милош на сриједиСа његова оба побратимаТе би Србин данас Србом био!

Преузето из Његошевог зборника, Матица српска,

Нови Сад, 2010.

Peдакција „Политике“ примила је од сликара Петра Лубарде копију телеграма који је он упутио Скупштини општине Цетиње и Одбору за

подизање Његошевог маузолеја на Ловћену, с молбом да је објави. „Политика“ доноси Лубардин телеграм и текст који је уз њега као објашњење дописао, исто онако као што је, у свим ранијим случајевима, верно преносила све ставове Скупштине општине Цетиње, мишљења грађана и друштвених организација Црне Горе и Одбора за подизање Његошевог маузолеја.

Ево Лубардиног текста:На поновљени позив цетињског Одбора за подизање Његошевог

маузолеја на Ловћену, послао сам телеграм следеће садржине:Скyпштини општине града ЦетињаОдбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену ЦeтињеДраги другови,не могу да се примим чланства у југословенском Одбору за подизање

Његошевог маузолеја на Ловћену. Сматрам да ми моја савест уметника не дозвољава да вас не замолим да опозовете одлуку коју сте донели. Ловћен је вековни симбол поноса и слободе, старе и новије наше историје, кога је сама природа створила као најлeпше уметничко дело.

Његош, велики песник, осетио је то и желео да му Ловћен буде споменик. И зато сматрам да не треба кршити његову вољу.

Поштујем веома много уметника Мештровића и предлажем да се споменик подигне изнад Лeтњe позорнице, на месту где је Његош и писао своју поезију. И да се установе Његошеви дани поезије, када би наши и страни уметници својим учешћем настављали традицију ширења људске мисли у славу великог песника и тако подизали најлепши живи споменик Његошу. Молим да се ово прочита на скупштини Одбора.

Уз другaрски поздравПетар Лубарда

П. С. - Да би било јасније хтео бих да додам још нешто. Сам врх Ловћена, такозвана ловћенска капа, има један облик пирамиде, изванредно лепо и деликатно моделиране, која сама по себи представља природни cпоменик маузолеј, онакав какве су стари Египћани подизали уз велике жртве, па мислим да је без смисла градити споменик на cпоменику.

Савременици Његошеви имали су велико поштовање и љубав према њему и сигурно је да би му и у оно доба подигли велелепни споменик. Али поштyјући његову жељу, однели су га у планину да почива у нетакнутој природи. И мислим да би за све садашње и будуће генерације ова жеља великог песника требало да буде изнад свих туристичких и материјалних разлога. Говорим ово као умeник без икаквих републичких, политичких и других мотива.

Петар Лубарда

Објављено у Политици од 5. VII 1969.

Peдакција „Политике“ примила је од сликара Петра Лубарде копију

Петар Лубарда оЛовћену и егошу

8

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

bogo

slovq

eД

РАГАН Радом

ан

ПУНО�А КРШТЕ�А У ЕВХАРИСТИ�ИСавремени човјек, говорећи о крштењу као уласку у

Цркву и литургијску заједницу, сматра да је то један морални чин који му даје могућност да буде бољи човјек, или га доживљава као традицију коју треба испоштовати. Заборавља се, дакле, најважније, да је крштење као улазак у литургијску заједницу ново рођење и превазилажење смрти, а то је једино могуће у заједници са Богом кроз Евхаристију.

Створена природа је смртна, а сви смо ми створени (смртни), једино је нестворени Бог бесмртан. Да би створена природа постојала, треба да има нераскидиву везу са Богом. Свако прекидање везе са Богом значи смрт, што и видимо код палог Адама, не зато што нас Он кажњава, већ зато што створено не може да постоји само од себе, нема ништа у себи вјечно да га таквим одржава. Оно је по својој природи такво да ако је створено оно је и смртно, јер није вјечно и има свој почетак и крај. Једини начин да поново природа крене ка животу, односно да превазиђе смртност, да превазиђе пропадљивост, јесте њено сједињење са Богом. То сједињење се остварује једино у Христу, по чијем се образу и подобију ми крштавамо и сједињујемо причешћујући се Његовим светим Тијелом.

Само у Евхаристији човјек одржава нераскидиву везу и јединство са Богом који даје живот вјечни. Сходно мишљењу митрополита пергамског: „Човјек у Евхаристији поново налази своју цјеловитост, свој интегритет и своју заједницу са Богом“1. Крштење јесте поновно рођење, али оно своју савршеност управо остварује у Евхаристији, јер дијете које се роди не може живјети ако се не храни. Управо се ми хранимо светим причешћем – Тијелом и Крвљу Господњим, како би имали живот вјечни. Ту нам се „даје и сама Ипостас Дародавца, када се Христос усељава Телом Својим у наше тело. То је најприснији и најузвишенији начин сједињења са оваплоћеним Логосом“2. Овдје можемо казати да крштење добија своју пуноћу у светој Евхаристији. Како истиче блаженопочивши епископ Данило Крстић: „Врхунац и завршетак свију Тајни је у томе да се, ослободивши се од заблуде и греховне нечистоте, и начинивши се чистим и запечаћеним Христу у Светом Духу, причестимо телом и крвљу Самога Христа и да се тесно сјединимо са Њим“3.

Још од апостолских времена света тајна крштења је била уско повезана са Евхаристијом, што и видимо у Светом Писму (Дап. 9, 18-19; 16, 33-34), које нам свједочи да су се новокрштени у апостолско вријеме одмах након крштења причешћивали, а та пракса је настављена и у следећим вјековима.

Човјек који се родио у Христу светим крштењем и запечатио се даром Утјешитељевим у светом миропомазању, позива се да сједне за Трпезу Христову. Блиску везу ових светих тајни наглашава и јеванђелист Јован у својој Првој посланици. Исус Христос је „тај што дође водом и крвљу, не само водом, него водом и крвљу; и Дух је онај који свједочи, јер Дух је истина. Јер је троје што свједочи на небу: Отац, Логос (Ријеч) и Свети Дух; и ова тројица су једно. И троје је што свједочи на земљи; дух и вода и крв; и ово троје су једно“ (1. Јн. 5, 6-8). Љубљени ученик Господњи наглашава везу између крштења и божанске Евхаристије, он спаја два догађаја из последњих дана Христовога земног живота са ове двије тајне.

Један догађај је пробадање Христовога ребра док је био прикован на Крсту, када су потекли вода и крв. Крв и вода, као и на мјесту код Јеванђелисте које смо управо навели, значе крштење и божанствену Евхаристију. Свети Јован Златоусти јасно каже: „Символ Крштења и Тајни су она крв и вода“4. Други догађај који нам казује јеванђелиста Јован се десио у ноћи Тајне вечере, када Господ Исус Христос својим ученицима пере ноге, прије него што им је предао своје свето тијело и крв. И тај је чин, према Светом Јовану Дамаскину био символ светога крштења: „У горњој одаји светога и славног Сиона... (Христос) пере ученицима ноге, као символ светог Крштења“5. И Григорије Богослов нас позива да примимо светим крштењем Христа да нам опере ноге, како „не би хитале на путеве зла, него да буду спремне да објаве Јеванђеље и да ступају према награди призива свише“6. На Тајној вечери Христове ријечи упућене апостолу Петру: „ако те не оперем немаш удио са мном“ (Јн. 13, 8), значе да је свето крштење претпоставка учествовања у Тајној вечери. Следствено томе Свети Максим Исповедник запажа: „јер не могу да уђу у небеске насеобине нечисти, него они који са својом љубављу према Христу имају чисту савест и освештали су се светим Крштењем у Светом Духу“7. А пошто смо сасвим заблистали благодаћу Божјом коју смо примили у светом крштењу, и миропомазали се на напредовање према духовном савршенству, „као да имамо руке чисте и пречисте, приносимо Богу приносе Дарова, оне духовне“8. Слично запажање присутно је у Тертулијановом спису „О Крштењу“ гдје он говори да је Пасха најсвечанији дан за крштење и спомиње горе наведену припрему Пасхе и каже, да Христос указује на место прославе Пасхе по знаку воде. То видимо у Марковом и у Лукином Јеванђељу, када су ученици упитали Христа гдје да спреме Пасху, а Он им одговара: „кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде, идите за њим у кућу у коју он уђе и он ће вам показати мјесто и тамо спремите пасхалну вечеру“(Мк. 14, 13-16; Лк. 22,

8-13). Код Светог Кирила Александријског крчаг са водом представља символ светог крштења: „Јер онде ако уђе вода (која означава свето крштење), тамо ће починути Христос. Јер она свакога од нас ослобађа прљавштине, тако да постајемо и светим храмом Божјим и причасницима Његове божанске природе учествовањем Светога Духа“9. Свети Максим Исповједник пише да је крчаг са водом символ благодати која се даје на светом крштењу. Са том благодаћу човјек улази у горњу одају Тајне вечере, гдје „пребива Логос и Себе Самога предаје“10.

Први опис крштења које се савршава заједно са божанственом Евхаристијом даје 9

новем


1. Јован Зизјулас, Евхаристијски поглед на свет, Теолошки по-гледи 1, 1973, стр. 45.

2. Данило Крстић, Мистагошки значај свете Тајне Евхаристије, у: У почетку беше Смисао, Београд – Ваљево – Србиње, 1996, стр. 29.

3. Симеон Солунски, О томе да је причешће венац тајнама крштења и миропомазања, у: Крштење - света тајна ула-ска у Цркву, Београд, 2008, стр. 73-74.

4. Јован Златоусти, према, Г. Светогорац, у: Крштење - света тајна уласка у Цркву, Београд, 2008, стр. 149.

5. Јован Дамаскин, према Г.Светограц, нав. дело, стр. 149.6. Григорије Богослов, исто, стр. 149.7. Максим Исповедник, исто, стр.150.8. Кирило Александријски, према Г. Светогорац, нав. дело, стр.

150.9. Кирило Александријски, према Г. Светогорац, нав. дело, стр.

149-150.10. Максим Исповедник, нав. дјело, стр. 150.11. Јустин Мученик, исто, стр.151.12. Сравни, исто, стр.151.13. Јован Златоусти, Наставак беседе онима који хоће да се крсте

и јасно објашњење символичких и обредних свештњнорадњи које се врше на божанском крштењу, у Катихезе, Београд, 2008, стр. 36.

14. Теофан Никејски, Посланице, III, према М. Томасовић, нав. дело, стр. 281.

15. Ненад С. Милошевић, О начину савршавања светих тајни, у Богословље, LXVII, 1, Београд, 2008, стр.32. У својој докторској дисертацији, „ Η θεια Ευχαριστια ως κεντρον της θειας λατρειας“, θεσσαλονικη, 2000, професор Милошевић показује да су свете тајне настале у оквиру Литургије и да су за њу биле нераскидиво везане дуги низ векова.

16. Никола Кавасила, О животу у Христу, Беседа, Нови Сад, 2002., стр. 137.

17. Григорије Палама, Беседе, 62, према М. Томасовић, нав. дело, стр. 280.

18. Методије Олимпијски, према М. Т, нав. дело, стр. 283.19. Види, Јустин Мученик, Апологија, А, према нав. М. Т, исто, стр.

284.20. Атанасије Јевтић, О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње,

2007, стр. 43.21. Сравни, Grgur iz Nise, Velika kateheza, prev. M. Mandac,

Makarska, 1982. str. 67.22. А. Шмеман, Водом и Духом, манастир Хиландар, 2008, стр. 92.23. Атанасије Јевтић, О Цркви и Литургији, Врњци-Требиње,

2007, стр. 221.

Јустин Философ (165. г. после Христа). Од часа када се у крстионици савршава крштење, браћа су у Божијем дому. Послије крштења, новопросвећенога свештенослужитељ води у главни храм: „(Новопросвећенога) водимо братији, како бисмо се благогласно заједно помолили и за себе и за просвећенога и за све друге посвуда... Пошто окончамо молитве, целивамо једни друге целивом. Затим предстојећи брат приноси хлеб и чашу воде и вина... Пошто предстојећи заблагодари и благослови сав народ, ђакони дају сваком од присутних од благословеног хлеба и вина и воде, а одсутнима се односи“11. Наставља Свети Јустин:

„ту храну, ми вјерни зовемо Евхаристијом и у њој не може да учествује нико до онај који вјерује као у истинито у учење Цркве, а крштен је и живи сагласно ономе што нам је рекао Христос.“12

Да у најстаријој литургијској пракси није било одвајања светих тајни од Евхаристије, нарочито крштења које је било нераскидиво повезано са Евхаристијом, образујући тако један литургијски чин са строгим поретком, то јасно видимо код Светог Јована Златоустог, када говори онима који требају да се крсте: „Јер чим изађу из оне свете купељи, одмах их сви присутни грле, цјеливају и љубе, радују се с њима и честитају им, јер су негдашњи робови и сужњи постали слободни људи и синови и узваници царске трпезе. Јер

након изласка из бање одмах се воде за страшну трпезу која је преиспуњена безбројним добрима. Причешћују се владичанским телом и крвљу и постају боравиште Светога Духа, па као да су се оденули у самога Христа“13. Овдје видимо да се крштење завршава Евхаристијом, а то наглашава и Теофан Никејски који каже да Христос крштењем људе чини својом браћом, а Евхаристијом их чини својим удовима: „Шта после тога следи? Није благоизволео само да их учини истог облика са Собом или Својом браћом. Јер се ту не зауставља у доброчинству. Него их чини Својим телом и удовима, те се назива нашом главом, као оних који смо Му удови и тело; не само браћом, везом с Њим која је изнад ума и речи. Зато, оне које намерава да сједини са Собом, као Своје удове, прво их учини истог обличја са главом у Крштењу, затим преко општења и причешћивања Његовим телом и крвљу, прилепљује их за Себе као исте богодоличне удове. Ради тога Крштење претходи Светом Причешћу.“14 А писац Ареопагитских списа категорички истиче да готово ни један јерархијски обред не може бити савршен (довршен) без најбожанственије Евхаристије.15

Поновно духовно рођење задобијамо у крштењу, оно је дар Духа Светога, којим се открива приступ ка Цркви, ка Христовој трпези у Његовом Царству гдје постајемо живи удови Тијела Христовог. Данас постоји веома искривљено схватање светих тајни као одвојених обреда који омогућавају неко лично спасење вјерујућег човјека. У раној Цркви Евхаристија је представљала „Тајинство над тајинствима“, односно испуњење и завршетак сваке друге свете тајне. Једино на овај начин Црква увек постаје оно што јесте, односно испуњава себе као Тијело Христово и као Храм Духа Светог, и предокуша у икони остварење Царства Божијег у овом свијету овдје и сада. Света тајна Евхаристије није само један од седам извора благодати, већ сам живот Цркве и испуњење сваке тајне. Она је „једна од Тајни од које све остале свете Тајне добијају савршенство... јер без ње оне не могу да буду делотворне.“16

Евхаристија јавља и саопштава у Цркви новокрштенима да су постали учесници и сапричасници, умријевши са Христом и саучествујући у Његовом васкрслом животу, чинећи их свједоцима будућег вијека. Григорије Палама каже да од крштења и Евхаристије „зависи сво наше спасење, јер је васцели богочовечански домострој спасења рекапитулиран у овим двема Тајнама.“17 О истој теми Методије Олимпијски каже да хршћани „постају христоси по заједништву Духа Светога“18. Јустин Мученик нам даје прво писмено свједочанство о нераздвојивости свете тајне крштења и Ехаристије.19 Крштење се у раној Цркви „обављало у склопу Литургије. Тако је одувек било и тако треба да је и данас, то показује и црквени календар, постови пред Божић и Ускрс завршавају се Бадњиданском и Великосуботњом Литургијом на којој се крштавају оглашени и затим новокрштени уводе у Литургију и причешћују“.20

Удаљавање крштења од Ехаристије представља драстично одступање од ране богослужбене традиције. Оно заиста искривљује обије тајне, претварајући их у одвојене обреде. Са друге стране, одвајање Евхаристије од других тајни највише је одговорно за њено свођење на статус једне од многих служби у Цркви, што је и довело до престанка доживљавања Ехаристије као тајне јединства, тајне нове творевине која је Тајинство над тајинствима Цркве. Али и данашње крштењско богослужење посједује у себи дио литургијске традиције из ране Цркве, које свједочи 10

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

да је крштење било нераздвојиво и органски повезано са Евхаристијом. То видимо код Трисвете пјесме, која се данас пјева пред мали вход. Он је означавао улазак у цркву, када су послије миропомазања новокрштени у бијелим хаљинама улазили у храм, предвођени епископом и презвитерима и код светог олтара слушали Божанствену Литургију и причешћивали се. А Трисвета пјесма бјеше химна која је изражавала смисао уласка у Цркву. Тако ротација Трисвете пјесме са крштењским појањем: „Који се у Христа крстисте у Христа се обукосте“ (Гал. 3, 27), која се савршава на сам дан Пасхе, јасно указује да је у пракси ране Цркве крштење било нераскидиво повезано са евхаристијским сабрањем, и да је представљало улазак у Цркву и учешће у Евхаристији. Вход око крштењске воде је представљао почетак празновања

Христовог Васкрсења у цркви. Литургијску традицију ране Цркве видимо

и у читањима Светог Писма (Посланице и Јеванђеља) која

се обављају после входа. Све ово видимо и у данашњем вршењу крштењског обреда, као и на самој Евхаристији

- вход око крстионице непосредно претходи читању из Апостола и Јеванђеља, што обично сачињава први дио евхаристијског богослужења, и то су пасхална читања (она која се слушају у вријеме пасхалног богослужења Велике суботе).

Новокрштени су слушали ријеч Божију док су били још катихумени. У Евхаристији је пак први пут не слушају више са стране, као призив и обећање, као слово о Богу, него

око крштењске воде је представљао почетак празновања

се обављају после входа. Све ово видимо и у данашњем

око крштењске воде је представљао почетак празновања Христовог Васкрсења у цркви. Литургијску

традицију ране Цркве видимо

и у читањима Светог Писма (Посланице и Јеванђеља) која

управо изнутра21, јер су како каже апостол Павле: „суграђани светих и домаћи Божији“ (Еф. 2, 19). Ово је начин на који могу, према Шмеману, „живети са Словом и узрастати у Његовом схватању. Евхаристија, дакле, пројављује Цркву као тајинство Слова“22. Она пројављује Цркву и као тајинство предложења, самим предложењем хлеба и вина (Тијела и Крви) које је схваћено као жртвено стремљење према Богу, и које нас уједињује са Христом као савршеном Жртвом и савршеним животом. Евхаристија Цркву пројављује и као јединство вјере и љубави, самим цјеливом мира и исповједањем вјере чиме се показује прихватање божанске љубави по ријечима апостола Павла:

„која се излила у срца наша Духом Светим који је дат нама.“ (Рим. 5, 5) Али, оно што

нас уводи у вјечност и омогућава нам да станемо пред Бога у Христу кроз Духа Светога јесте Анафора, приношење Христа као све творевине у знак благодарности Богу.

Само јединство крштења и Евхаристије чини јединство Пасхалне тајне у којој се види и јединство Свете Тројице и јединственост домостроја спасења.

„Крштење као и Евхаристија савршава се у име Његове смрти и васкрсења и отуда црпи сву своју спасоносну силу и благодат“23. Крштење једино у свијетлу Евхаристије има свој смисао и пуноћу. 11

новем


povo

dom

pra

znik

aпр

отој

ереј

СТИ

ВЕН

Роџ

ерс

Започињући у септембру путовање кроз литургијску годину, Црква нам представља полазну тачку нашег спасења - Крст Господа нашег

и Спаса Исуса Христа.Четрнаестог септембра славимо велики

празник саборног Воздвижења (Подизања) Часног и Животворног Крста. Током богослужења, свештеник врши ход кроз храм подижући крст украшен цвећем. У наставку службе, свештенство и сав верни народ се клањају и целивају часно оруђе нашег спасења.

Историјски, овај празник слави спомен на обретење Истинитог Крста од стране Свете Јелене, мајке Светог Константина. Реч о овом обретењу се разгласила по читавом Светом Граду. Како се огромно мноштво народа сабрало да целива Крст Господњи, Свети Макарије, патријарх јерусалимски, га је изнео на узвишицу и подигао га пред свим народом,

који је почео да кличе: „Господе, помилуј!“ Овај празник

слави и друго „подизање Крста“ 629. године. Након што су Персијанци поробили Јерусалим и запленили Крст, цар Ираклије га је вратио, доневши Крст у Константинопољ где је био подигнут у величанствној цркви Свете Софије.

У ова оба историјска догађаја, Крст је био „поново откривен“ и потом подигнут да би га сви верни целивали.

Славећи овај велики празник, Црква нас позива да „поново откријемо“ Крст. Као што је Крст Христов лежао под земљом док га Света

Јелена није открила, тако Крст често лежи под наслагама нашег немара, грехâ и световних брига. Попут Свете Јелене, и ми морамо открити Крст.

Попут Светог Макарија, и ми га морамо подићи и уздићи на узвишеном месту свога срца. Попут Ираклија, и ми морамо „вратити“ Крст од духовних непријатеља који су нас лишили радости Крста и однели га у туђу земљу далеко од наших срцâ.

У Јеванђељу по Луки, Исус каже Својим ученицима: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе

и узме крст свој и за мном иде. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.“ Христова жртва на Крсту нам је отворила животни пут. Тиме што је положио Свој живот за нас, добили смо обећање

вечног живота. Узимајући свој крст, не само да имамо обећање вечног живота, већ и живота у овом свету који је испуњен богатством и милосрђем Царства Божијег. Какав је то крст који узимамо на себе? То

је да живимо као што је Христос живео, чинећи свој живот живом жртвом за Њега и Његово Царство. То је вечни живот.

Тражећи живот, постављамо многе ствари на олтар свога срца: људске односе, богатство, статус и моћ... Али, овде, на почетку нашег путовања кроз литургијску годину, Црква нас подсећа да истински живот може доћи само ако је Крст Христов у средишту свега што чинимо. Целивајући Крст на празничном богослужењу, певамо: „Крсту Твојему поклањамо се, Владико, и Свето Васкрсење Твоје хвалимо и славимо.“ Нека свако од нас одлучи, полазећи на ово путовање кроз црквену годину, да учини Крст средиштем свога живота, подижући га на олтар свога срца. Чинећи то, наћи ћемо истинску радост, истинску срећу и вечни живот.

О. Стивен је свештеник цркве Св. Игњатија у Франклину, држава Тенеси, САД.

Изворник: часопис „Реч“, Антиохијске Православне Архиепископије Северне Америке, септембар 1998.

године, стр. 21.С енглеског: Милена Тејлор

Воздвижење (Подизање)

Крста

12

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

СЛАВКО Ж

ивковићaktueln

o

ОДБРАНИТИКОСОВО И МЕТОХИЈУПатријарх српски Иринеј апеловао је 15.

септембра у Косовској Митровици на јединство српског народа у одбрани Косова

и Метохије.Он је, након служења молебна за спас српског

народа, уз саслужење архијереја, у храму Светог Димитрија у Косовској Митровици, истакао да се српски народ на Косову и Метохији нашао у великом искушењу и страдању.

„Никада овако нисмо пострадали, нисмо били препуштени злу као последњих неколико десетина година“, нагласио је он у обраћању вјерницима у препуном храму. Патријарх је подсјетио да су многи оставили своје домове и животе на Косову и Метохији, и да су им чак живима одузимани органи.

ОТВОРЕНО ПИСМОПоводом злокобних најава из Приштине,

упућено је писмо са ванредне заједничке сједнице Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора, предсједницима Руске Федерације, Кине, Грчке, Кипра, Шпаније, Словачке и Румуније, као и генералном секретару Организације уједињених нација и генералном секретару Организације уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО). Писмо преносимо у цјелини:

„Године 1999. српски народ на Косову и Метохији је прихватио присуство међународне заједнице као начин да се оконча сукоб трагичан за Србе, Албанце и све који су живели у тој покрајини. Следствено томе, највећу одговорност за стање у тој покрајини од тада па до данас сноси управо међународна заједница.

То своје поверење у међународну заједницу и њену вољу и способност да уведе и одржи ред и правду, српски народ у овој покрајини је од 1999. године до данас платио ценом од неколико стотина хиљада изгнаника, хиљадама убијених и киднапованих и преко стотину и педесет срушених и тешко оштећених цркава и манастира.

У овом тренутку међународне снаге и институције на Косову и Метохији, противно свом мандату, међународном праву и свакој Божјој и људској правди, прете да – напуштајући статусну неутралност и de facto делајући за рачун екстремних претензија самопрокламоване власти у Приштини – укину и последње остатке слободе српском народу у овој покрајни у којој он живи близу два миленијума и која представља извор српског народног бића. 13

новем


Апелујемо на Вас лично и молимо да спречите нову ескалацију насиља и неправду које се спремају, и да помогнете да се криза решава већ започетим преговорима и мирним путем, у чему смо Српска Православна Црква и ми лично спремни да на сваки начин помогнемо, и да се предупреди трагедија чије би последице могле далеко да превазиђу оквире нашег региона.“

Са исте сједнице упућена су писма и поглаварима Православних помјесних Цркава и осталим црквама и вјерским заједницама и организацијама, као и предсједнику Србије Борису Тадићу, гдје се духовним поглаварима поручује да се „у ове наше дане надвила нова непосредна опасност за мир и безбедност на Косову и Метохији. Наиме, у циљу заокружења од Албанаца једнострано проглашене независности Косова, супротно важећој резолуцији Уједињених нација број 1244, спрема се ново насиље над Србима, нарочито у северном делу Косова, прекидом његове везаности за матичну Србију.

Ако би се, не дај Боже, то догодило, и то уз помоћ КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, задужених од Уједињених нација и од Европске заједнице за мир и за безбедност свих на Косову и Метохији, то би несумњиво проузроковало коначно етничко чишћење православних Срба и других неалбанских заједница са овог простора, који је представљао и представља срце државе Србије, наше Цркве и нашег православног српског народа.“

Предсједнику Тадићу упућено је увјерење „да у српском народу има снаге и воље да се и сад, у последњи час, храбро, мудро, одговорно и на достојанствен начин супротстави насиљу које му прети. И себе и Вас и сав народ подсећамо на мудре речи блажене успомене патријарха Гаврила изречене уочи много тежих збивања марта 1941. године: ‚Понизимо се пред Богом и усправимо се пред људима‘. Овакав став ће разумети и наш народ, и његови пријатељи и непријатељи“, каже се у писму.

На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора , са сједнице од 26/13. маја 2011. године о избору високодостојног протосинђела Јована (Ћулибрка), докторанта Универзитета у Јерусалиму, за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског, са

титулом: Епископ липљански, свечану литургију у манастиру Пећка патријаршија служио је у недјељу, 4. септембра патријарх српски Иринеј уз саслужење 15 епископа и бројног свештенства Српске Пра-вославне Цркве.

Хиротонији новог епископа присуствовало је преко пет стоти-на вјерника из разних крајева Србије, Црне Горе и Републике Српске. Патријарх српски је Иринеј је у бесједи рекао да „српски народ мора очувати своје светиње на Косову и Метохији мирним путем“. Он је на-гласио да српске светиње на Косову морају остати у оквиру Српске Православне Цркве.

Свечаном догађају у Патријаршији присуствовали су министри у Влади Србије, Горан Богдановић и Ивица Дачић. Нешто прије почетка службе у манастир је дошао и одлазећи командант КФОР-а Ерхард Би-лер, а међу окупљенима били су и представници ЕУЛЕКС-а и УНМИК-а.

Oвај свечани догађај су обезбеђивале јаке снаге КФОР-а и косов-ске полиције. Упркос обезбеђењу, каменован је аутобус који је у Пећку патријаршију, уз пратњу полиције, довезао госте из Краљева.

СЛАВ

КО Ж

ивко

вић

aktu

eln

o

14

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ПРИСТУПНА БЕСЈЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ЛИПЉАНСКОГ ЈОВАНА O ЈАСЕНОВЦУ, ПАДУ У ВРТЛОГ ЗАБОРАВА И ВАСПОСТАВЉЕЊУ

„Достојно јесте и праведно Тебе пјевати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на сваком мјесту владавине Твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, који увијек јеси, и на исти начин јеси, Ти и Једнородни Син Твој и Дух Твој Свети. Ти си нас из небића при-вео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси оду-стао да све чиниш док нас ниси узвео на небо, и даровао нам Царство Твоје будуће.“

Ево ову вјеру у васпостављење и обновљење предла-жем пред Вас ваша Светости и од данас браћо архијереји, чије су „красне ноге благовјесника мира и добара“, како је гово-рио Григорије Богослов поздрављајући архијереје окупљене у цркви Анастасији, цркви обновљења с којом се отоич опраш-тао, донијеле вас данас на Метохију, у мајку свих српских црка-ва, свештену Пећку патријаршију, да хиротонијом запечатите то што ме изабрасте међу себе, на предлог мога архијереја, оца и учитеља, митрополита Амфилохија.

А избор је наш био у дан и дане опет новог страдања, те се као никад испунише на нама ријечи пјесника наше народне теодицеје да „јошт нико чашу меда не попи да је чашом жучи не загрчи“, на поуку нама призванима на архипастирско делање да смо ту да народу служимо, његово бреме носимо и њему ра-чун подносимо, као што је то био предодређен да чини сваки архијереј који је приклонио своју главу под овим сводовима ис-под којих стојимо.

Како се и Свети Григорије, напуштајући Цариград, осјетио позван, како сам он вели, „да вам и сами јавно поднесемо од-говор за ово чиме смо управљали“, тако се и ја - иако тек се прихватајући дјела - осјећам дужан да посвједочим и повијест кажем одакле то долазимо и куда смо се намјерили.

А та кажа је голема; и започиње – нечудним чудом – баш у данашњи дан прије двадесет и седам година, када су ноге

српских архијереја, међу којима и неких од вас, дошав-ши да освештају обновљени храм Светог Јована Пре-тече, ступиле у Јасеновац и његову равницу, која како вели пјесник, „није Кнешпоље него поље невоље“.

Покољење једно, исповиједам, покољење сино-ва и кћери матера отетих с ножева и очева испуза-лих из јама, покољење којем су блажену ноћ иско-пали са сретнијем видом из очињих јама, родило се из јасеновачке Градине, и наш први плач стапао се с јасеновачким јауком и јасеновачким муком. И умјесто

„искони бје логос“ и „слово“ и „ријеч“, говорили смо „искони бје јаук“ и „искони бје мук“, и за пјесником из небића понављали: „Ми долазимо из Црних шума и њихова студен остаће у нама заувијек“, јер наш мук бјеше сахрањен испод сивих стијена без смисла и без значења подигнутих на пољу нашег рађања, и бјесмо покољење за заборав и очај створено, покољење у коме је образ Божији био затомљен и заћутао, и лажју био прекривен.

Али „ако и матер заборави пород свој, ја те забора-вити нећу“ вели Господ, Он који „жижак тињајући неће утрнути“. И дотаче се Вишњи оног покрета душе о коме говори Свети Максим Исповједник, покрета који се сачувао испод омамљујуће бајке о прогресу као ис-конски људски двиг, праобраз оне жудње ка напретку у којој „Бог прегаоцу даје махове“, двиг који захтијева подвиг и жртву и који је у коријену Јовове ријечи „није ли човјек на војсци на земљи?“ И у данашњи дан пре скоро три деценије, кад походише јасеновачку Нову Голготу и Ново Косово ноге архијерејске и кад се ис-пуни вријеме, „као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина“, и обновисмо се!

И огледнуше се мочваре јасеновачке у свеопштој крстионици, у Кинерету, језеру Галилејском, и Јордану; и Охриду, нашој словенској бањи крштења и

ХИРОТОНИ А ЕПИСКОПА ОВАНА ЛИП�АНСКОГ

15

новем


ословесења, на којем смо сви први пут Богу рекли „Ти!“. И забли-ста у њима као у горским очима Онај „који нас гледа кроза све звезде на небу и све ствари на земљи“ и познасмо јасеновачку жртву као Жртву Голготску и своје дједове и баке сараспете на Крсту Христовоме и саваскрсле Њиме и с Њиме у Дан невечерњи.

И као што тек у свјетлости Христовој препознајемо свјетлост, тек када смо били лишени бремена лажи с наших плећа, мог-ли смо се запитати где смо били, сагледати себе како куцасмо на врата најтамнијих одаја пакла и видјети себе као никада пре, слике траума и изопачења.

И сазнали смо да „Онај од кога смо и Онај што нас возљуби неће да нас остави“ и могли смо иступити из себе и познате нам долине суза, из бола за који је Владика Николај рекао да су „гро-мови слаби да га објаве“, и за Авра’амом коме Господ нареди

„лех леха“ – да изађе из дома свог - и на „акеда“, на Авра’амовом везивању Исаака, подиже храм, поћи да тражимо вољу Божју, непредвидиву и заумну.

Јер, како чух од блаженог спомена патријарха Павла, Господ рече Саулу да изврши жестоки гњев Његов на Амалику – и то би воља Његова; и Господ рече „Не убиј“ Мојсију – и то би воља Његова. И тражити вољу Божију, за себе и народ мој, биће мој главни задатак као епископа, и ту се Ваша Свeтости и браћо архијереји нећу умарати тражећи ваш савјет и мисао, јер ако чему учи Света Земља и свештена историја то је да пропаст до-лази где нема савјета и да је премудрост у савјету многих.

И зато, исповедајући благодат, проповедајући милост, не тајећи доброчинства, са Исаијом, који „чу глас Господњи гдје рече: кога ћу послати? И ко ће нам ићи?“ одговарам вашем свеш-теном позиву и говорим: „Пошаљи мене!“

А онима који нам данас говоре са Језекиљем -„не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу“ и са Јеремијом -„Гдје је жито и вино?“ – мислећи да смо оборени и расути, говоримо: гле овог народа окупљеног овдје, који се као пшеница мљео зуби-ма зверова, и сабрао се овдје као што је овај хљеб који смо пре-ломили и раздијелили био расијан по горама, и сабран постаде један. Гле народа, умивеног, преображеног и освештаног, који Бога свога, који га је обновио и васпоставио, а и ја с њима и пред њима, и с Никоном Јерусалимцем, благодарим и пјесмопјевам, прослављам и поштујем као Бога мојега, Тројицу Једносуштну и Нераздељиву, Једнослaвну и Једнопрестолну, у вијекове. Амин.

ПРВА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈАСјутрадан по рукоположењу у епископски чин, Његово Пре-

освештенство Епископ липљански Г. Јован, на празник Светог Иринеја Лионског служио је прву Свету Архијерејску Литургију у саборној цркви Светих Апостола у Пећкој патријаршији уз саслужење четрнаест свештеника и свештеномонаха и двојице ђакона.

У Светој Литургији молитвено су учествовали Његово Пре-освештенство Епископ бачки Г. Иринеј и новоизабрани Епи-скоп ремезијански Г. Андреј који је својим појањем придодао духовној атмосфери и благољепију богослужења.

Готово сви саслужитељи епископу Јовану на овој Светој Литургији били су његови ученици у Цетињској богословији, којима је био и разредни старјешина, а који су му у знак захвал-ности за подучавање у богољубљу и братољубљу, ријечима и дјелом, даровали одежду у којој је и служио са њима. Владика је у рукама држао жезал, украшен седефом и слоновом кости, дар и благослов Јерусалимске Патријаршије, који му је предао лични изасланик патријарха Теофила, архимандрит Макарије Мавројанакис.

Ваша преосвештенства, драги оци, браћо и сестре, као што сте већ чули и као што знате тема овог кратког саопштења гла-

си Богочовјечанско Предање Цркве – мјера и провјера њене историје.

На самом почетку удубљивања у ову тако значајну тему поставља нам се питање: Шта подразумијевамо под стварношћу, под појмом Богочовјечанско Предање Цркве? Тек кад то разумијемо схватићемо како оно може бити мјера и провјера историје Цркве, а кроз њу и преко ње мјера и провјера свеукупне историје човјека и свијета. Сажети одговор на ово питање даје нам савршено јасно Свети Јован Богослов ријечима које гласе: „Логос поста-де тијело, и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединородног од Оца, пун благодати и истине“ (Јн.1, 14).

Суштина дакле богочовјечанског предања је Он сам, Господ Христос, схваћен у свој својој пуноћи као Први и Последњи, као Алфа и Омега свега постојећег. То је Он који је у Себи сјадинио Бога и човјека, Бога и свијет, вјечност и вријеме, безграничност и простор.

Христос Богочовјек је по Оцима IV Васељенског сабора (451. г. – ове године обиљежавамо 1550 година тог изузетно важ-ног Сабора, зато је добро да је овај наш Пети конгрес Теолошких школа на неки начин ве-зан за ту прославу), једносуштан Оцу по бо-жанству и једносуштан нама по човјечанству. По Оцима овог Сабора у Њему су Божанска

мјера и провјера ене историјемјера и провјерамјера и провјерамјера и провјера

БогочовјечанскоПреда е Цркве

Предавање изговорено на V међународном конгресу високих православних богослов-ских школа који је одржан у Београду у сеп-тембру 2001. на Богословском факултету СПЦ, а на тему Јединство, мисија и богословље Цркве у трећем миленијуму.

Данас је уобичајено да се говори како живимо у постхришћанска времена. Тај апокалиптички појам претпоставља да се Хришћанство већ остварило у историји. Да су дошле силе које га истискују из историје и да је оно завршило своју улогу у историји. Историјски песимизам такве врсте скрива у себи несхватање саме суштине Цркве, па и суштине саме историје, сагледаване у свјетлости распетог и васкрслог Христа и Његовог есхатона.

16

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

pred

avawe

Mит

рополит АМ

ФИ

ЛОХИ

ЈЕ

Господ Исус Христос,рад сестринства манастира Бешка

и човјечанска природа сједињене: „несливено, непромјенљиво, нераздјељиво, неразлучно“. От-

крива нам Господ Богочовјек Христос и дарује Собом тајну Оца и Светога Духа, то јест Пре-

свете Тројице. По Његовим ријечима: „Ко је видио Мене видио је Оца“ (Јн. 14, 9). Истовре-

мено Собом открива и конституише тајну свијета и човјека као тајну Цркве. Ако је по богомудрој ријечи Св. Григорија Нисијског, стварање свијета, стварање Цркве; ако је по Оцима Цркве човјек створен као потенцијални Богочовјек, онда није никакво чудо што је оваплоћени Логос „пуноћа закона и пророка“, пуноћа времена, и што је све постојеће призвано да узрасте у мјеру раста пуноће Његове (ср. Еф. 4, 13), у мјеру раста Његовог узраста, то јест у безмјерну мјеру Његовог божан-ског савршенства. Управо та Његове безмјерна богочовјечанска мјера је мјера свијета и човјека, мјера свеу-купне историје, свега што је настајало и што настаје, што се догађало, догађа и што ће се догађати до краја свијета и вијека. Свијет, човјек, вријеме, историја човјека и свијета само мјерени мјером Његове личности и Његовог есха-тона задобијају прави смисао и пра-во вјечно значење сагледавано у свјетлости Христовог преображења и васкрсења, у свјетлости Његовог бо-гочовечанског лика. Историја свијета и човјека отуда, историја Цркве, као да је тек почела. У том погледу Хри-стово упоређивање Царства небеског са квасцем, са зрном горушичиним, са сјеменом које сије сијач (ср. Мт. 13, 3, 23, 31-

33) има дубоко значење. Оптерећени свијетом који у злу лежи, носећи пре-ко гријеха клицу смрти у себи као да смо често у опасности да изгубимо осјећање за све дубине и ширине и ви-сине тајне Христове, тајне Онога који „све чини новим“ (Отк. 21, 5), то јест тајне Онога који је једино ново под Сунцем, предвјечног Бога, Дјетета младога. Да-нас је уобичајено да се говори како жи-вимо у постхришћанска времена. Тај апокалиптички појам претпоставља да се Хришћанство већ остварило у историји. Да су дошле силе које га истискују из историје и да је оно завр-шило своју улогу у историји. Историјски песимизам такве врсте скрива у себи несхватање саме суштине Цркве, па и суштине саме историје сагледаване у свјетлости распетог и васкрслог Хри-ста и Његовог есхатона. Тај песими-зам се такође заснива на свјесном или несвјесном увјерењу да је Црква у свом 17

новем


двијехиљадугодишњем ходу постиг-ла и остварила пуноћу свога прису-ства у историји и да су хаљине које је у овом времену облачила, форма у којој се оваплоћавала, нешто што је одређује и дефинише једном за свагда. Довођење под знак питања „форме и хаљина“, такозваним „но-вим временима“ и „новим поретци-ма“ за песимисте такве врсте изгле-да као криза самог идентитета Цркве, ако не као и њен крај у историји. Но обоготворење и апсолутизирање овог или прошлог времена не скрива ли у себи оно себично начело фран-цуског краља, „после мене потоп“.

„Хармонија праестабилита“ прошлих времена као идеал и пуноћа за-снива се на превиђању једне битне чињенице ван које је несхватљива како Христова личност и Његова Црква тако и сама људска и космич-ка историја. Тај факат је непосредно везан за личност Христа Богочовјека и за Цркву као живо Тијело Његово, за тајну њеног присуства у историји и у времену, времену схваћеном као

„пуноћа временâ“ (Гал. 4, 4).Наиме, историјски Оваплоћени и

Оваплоћавани Христос сада и овдје и свагдје, није само васкрсли Хри-стос, него Христос Распети, Христос на Голготи. „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?,“(Мк. 15, 34) нису само ријечи које су се чуле једном за сваг-да у Гетсиманској башти. „Час таме“ (Лк. 22, 53) пред Христово распеће и у вријеме Његовог распећа, упра-во зато што је то Његов голготски час, не смије никада бити схваћен као само један тренутак у историји. Његово распеће представља пер-манентно распеће и распињање свијета и човјека. Његов „час таме“ представља час таме свеукупног живљења у времену и простору, то је свеукупни „час“ (καιρος = вријеме) људске и космичке историје. Тај „час“ је ис-товремено „суд овоме свијету“ (Јн. 12,

31), по Његовим истинитим ријечима: суд је сталан јер је присуство Христо-во у историји стално. Тако схваће-на двијехиљадугодишња историја Цркве, а у свјетлости Христовог суда, историја свијета и човјека - представљају просто „два часа таме“ Христове космичке и свечовјечанске драме, то јест Његове Голготе, два часа Његовог распећа, освјетљена и осмишљена квасцем и вјечном свјетлошћу Његовог васкрсења и

Његовог свеприсуства. Шта то значи? Значи једноставно да је историја Цркве тек почела, да је такозвано постхришћанско, а и хришћанско вријеме у ства-ри вријеме Христа распетог и васкрслог. Само Он Једини човјекољубац зна-де колико су за Њега и за Његово богочовејчанско распето Тијело, Цркву, била тегобна али и жетвено-свјетлоносна ова „два часа таме“, које ми нази-вамо двије хиљаде година историје Хришћанства. И колико је била дубока богоостављеност Њега и оних који су били у то вријеме Његови пријатељи. А за оне који Га нису познали у том времену у свим земаљским народима, а који су такође Његови по својој природи, а и по призиву христолики и хри-стоподобни, и да не говоримо. У том смислу ово такозвано постхришћанско вријеме, вријеме трећег тисућљећа, подједнако је, ако не и више Христово и хришћанско вријеме колико и она прошла такозвана „златна времена“. Овај трећи миленијум шта је друго него трећи час таме за Христа и за човјека, али и трећа нова чудесна шанса за мисију Цркве, за човјечанство и за свијет. Сва времена и свако вријеме (καιρος) једноставно „позлаћена“ су једном за свагда Његовим распећем и васкрсењем, присуством и неиспражњивим „испражњењем“ (κενωσιν) Онога који је „јуче и данас и у вјекове исти“ (Јевр. 13, 9). У том „свом времену“ Господ и Отац Његов досада дјела (ср. Јн. 5, 17, 19; 8, 28) и „човјек излази на дјело своје до вечера“ (Пс. 103, 23), то јест до онога трена када „времена више бити неће“ (Отк. 10, 6) у незалазном дану Царства Божијега, великом „Дану Господњем“ (Дап. 2, 17) у који ће се улити историја и сва створења Његова.

Навешћемо само неколико самоочевидних доказа да је и ово наше, као и прошла и будућа времена, Христово вријеме. Италијански књижевник Курцио Малапарте описује у једном свом спису човјека који је у очима свог умирућег пса видео распетог Христа. Заиста сва творевина и сва створења Божија узди-шу, да се јаве синови Божији (ср. Рим. 1, 22). Очекују Сина Божијег да их помилује

18

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

и спасе својом састрадалном љубављу. Ако га је Малапар-те видео у сјају очију умирућег пса, зар га је онда тешко видјети и доживјети у нацистичким гасним коморама, у на-шем Јасеновцу и Јадовну, у страшним совјетским гулазима... Не само апостол Павле, него цио свијет и данас као и јуче, као и сјутра, носи на себи ране Христове, али и у себи – Његову цјелебну спасоносну моћ и „ка бољем напредовање“. На-равно, на голготи људске историје, Христове драме, тројица су распети, али је само Христова рана цјелебна рана. Само она освјетљава и представља суд свим људским дјелима

и недјелима и људским страдањима. Тако само слијеп ду-ховно човјек није у стању да види и опипа Христове ране у распетим храмовима Кападокије и Понта, у распетој Светој Софији и мајки Цркви Цариградској, али и Његову стваралач-ку, преображајну силу у свечовјечанским историјским токо-вима и збивањима. Исто тако само духовно обневидео човјек не може видјети истог тог Христа и осјетити Његов „час таме“ у милионима убијељених мученичком крвљу (ср. Отк. 4, 4) у прошлом 20. вијеку од Јадрана до Сјеверног леденог мора, у безбројним оскрнављеним иконама и порушеним храмови-ма сликаним и подизаним у славу Христову и Његових светих свједока.

Када смо сахрањивали 1999. године уочи Видовдана, иза олтара Пећке патријаршије, мајке цркве српских цркава, ре-тардирану, силовану, па заклану Марицу Мирић из Белог Поља код Пећи, док је рука чедне монахиње умивала њен страдални лик имао сам осјећај да јој ту рану њену пере и милује Христова рука, обдарујући је бјелином и миром му-ченице. Та иста рука и голготска рана Христова није ли се пројавила у стотинама у наше дане разорених косовских хра-мова и манастира, у смртној рани монаха косовског Харитона, јеромонаха Стефана, и других невино покланих на Косову и Метохији, у Србији и у Мурину, у Црној Гори и свугдје у свијету.

Шта је друго бомбардовање НАТО пакта 1999. године него клинови у ране Христове. Зар је баш случајно да је то бомбардовање вршено 1999. године на Велики Петак и на Васкрс, као што је то на овом нашем простору у исти дан учињено и 1941. године када је бомбардован Београд и 1999. године када је такође бомбардован Београд и други градови у нашој земљи.

На крају да наведемо и 11. септембар, црни амерички септембар у који је, како се с правом каже, моћна Америка рањена у срце. Нема сумње да је огањ у коме су сагорела два њујоршка облакодера, торња, претворивши се у прах и пепео

предукус оног предапокалиптичког огња кроз који про-лази свијет и кроз који ће неминовно проћи Другим Хри-стовим доласком. Већ је апостол Павле казао да ће сва људска дјела проћи као „кроз огањ“ (1. Кор. 3, 13) којим ће се испробати да ли су злато или сребро, дрво или слама.

Научени од Светих Отаца, историји људској па и историји Цркве не приступамо ни оптимистички ни песи-мистички већ трезвеноумно. Схватићемо да је историја у својој свеукупности усвајање и све дубље оприсутњење и доживљавање Христове Голготе и распећа, али и преображајне силе Његовог васкрсења. Све већа тензија је у свијету између добра и зла, између Бога и сатане, све опипљивије божанско и демонско у историји свијета и човјека. Ако је Црква продужени Христос кроз вјекове, схваћена не само временски него и есхатолошки, то онда значи да је она све дубље доживљавање и оприсутњење у историји Христовог „часа таме“, због остављености Његове и богоотуђености свијета и човјека, али истов-ремено и све дубље доживљавање реалности и чежње за стварношћу „новога неба и нове земље“ (Отк. 21, 1) васкрслога Христа. У свјетлости тог и таквог Предања Цркве, историја Цркве не само што није завршена него није још у правом смислу ни почела. Њена пак мисија и њена одговорност за свако створење је у нашем време-ну већа него икада у историји, као и њене могућности. Само сагледавана у свјетлости безмјерне мјере тог Богочовјечанског предања присутног у времену и вре-менима до краја свијета и вијека као Хљеб живота, за којега се молимо да се њега још присније и све присније причешћујемо у невечерњем Царству Христовом, које је дошло и које долази, историја Цркве ће нам открити своје право лице и мјеру свог оваплоћења у токове људскога живота. Једино они које опитно обасја та вјечна божан-ска свјетлост у стању су и биће у стању да разликују шта је у Цркви Предање као живи живот, као вода живота која отиче у живот вјечни, а шта су „предања“ као њене привремене хаљине, условљене временом и структу-рама свијета и појединих епоха, њено оваплоћивање и бивање свима све, по ријечима апостола Павла, не би ли кога придобила за Христа (ср. 1. Кор. 9, 22). Обоготваравање и апсолутизирање тих форми значило би лишавање Цркве њених крила, ограничавање њеног спасоносног дјела на слово које убија, ограничавање безграничног, њено лишавање Духа који оживотворава и који уисти-ну све чини новим. Да ли су православни хришћани на-шег времена, па онда и Црква и њена мисија у 21. веку оптерећени неким од тих таквих „предања старих“, као што је некада у Христово вријеме био оптерећен стари Израиљ? Несумњиво да јесу. Нови Израиљ је исто тако подложан као и стари том вјечно присутном искушењу. С обзиром на то, међутим, што нам је вријеме ограни-чено овдје само указујемо на ту чињеницу. Подробнију анализу тих „предања старих“, онога што је архиепи-скоп тирански блажењејши Анастасије овдје назвао затворени језик, који нас омета да говоримо живим и живоносним језиком једне Свете Саборне Католичан-ске Цркве, а тиме и савременог планетарног села ка-кав је постао овај наш свијет, оставићемо за неку другу прилику: овдје смо се укратко дотакли само неких од

„предања“ којим је Црква живјела кроз вјекове, увијек из-нова их обнављајући и преображавајући оним што је у њој вјечно ново и богочовјечно.

Ово такозвано постхришћанско вријеме, вријеме трећег тисућљећа, подједнако је, ако не и више, Христово и хришћанско вријеме коли-ко и она прошла, такозвана „златна времена“. Овај трећи миленијум шта је друго него трећи час таме за Христа и за човјека, али и трећа нова чудесна шанса за мисију Цркве, за човјечанство и за свијет. Сва времена и свако вријеме (καιρος) једноставно „позлаћена“ су једном за свагда Његовим распећем и васкрсењем, присуством и неиспражњивим „испражњењем“ (κενωσιν) Оно-га који је „јуче и данас и у вјекове исти“ (Јевр. 13, 9).

19

новем


СЛАВ

КО Ж

ивко

вић

СИМПОСИОН О ЖЕНСКОМ МОНАШТВУ

У Ж И Ч И

rep

ort

a`a

У манастиру Жичи, задужбини Светога Саве и Светога Симона (краља Стефана Првовjенчаног), кроз про-

славу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог мјеста, 1. сеп-тембра 2011. године, свечано је отпочео са радом Први међународни научно-духовни симпосион о женском монаштву.

Настављајући и у нашем времену духовним путем Светога Саве, сестринство манастира Жиче окупило је најважније теологе и духовнике православља данас.

Бројне госте из Русије, Грчке, са Кипра, из Израе-ла, Француске, Пољске, Румуније, Сирије, Грузије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске и Србије најприје је поздравио предсједник организационог одбора Симпосиона, Његово Преосвештентсво викарни Епи-скоп јегарски Г. Порфирије, а потом и Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј. Затим су се окупљенима обратили и домаћин овог скупа игуманија жичка мати Јелена, градоначелник Краљева г. Љубиша Симовић, предсједник Српске академије наука и умјетности г. Никола Хајдин, предсједник Матице српске г. Чедо-мир Попов и државни секретар Министарства вјера и дијаспоре г. Предраг Тојић. Затварајући церемонијални дио, госте је поздравио и надлежни Епископ жички Његово Преосвештенство Г. Хризостом.

Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије провео је присутне кроз историју српког монаштва од његових почетака до данашњих дана. Као значајну осо-беност данашњег монаштва Митрополит је истакао прожимање и преношење искустава између наше и других помјесних Цркава, што раније није био случај. У том контексту је указао и на значај Симпосиона у Жичи.

Обраћајући се окупљеном монаштву и осталим бројним гостима у жичкој трпезарији Епископ далма-тински Г. Фотије је истакао да монаштво тежи нечем ви-шем, есхатолошком и да отуда не треба да нас чуди што монаштво постоји у свим религијама, па и у античкој Грчкој и подсјетио да су стари Грци знали и за једну врсту философског монаштва.

Епископ бачки Г. Иринеј говорио је на грчком језику како би испоштовао бројне госте из Грчке Цркве. Он је нагласио да монаштво није надахнуто неким наро-читим учењем, мистагогијом, теолошким учењем, већ живим личностима, онима који су Богу угодили, а узор par excellеnce је Богочовечанска ипостас Господа Исуса Христа.

Професор Манзаридис рекао је да избором сли-ке сјемена, коју користи Свети Григорије Палама да би указао на дар Свете Тајне, он испочетка наглаша-ва динамички карактер светотајинског живота. „Реч Божија упућена човеку даје се, по познатој еванђелској причи, као семе за рађање плода. Као што, дакле, земљорадници припремају земљу, орући је ралом, како 20

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ogled проф. др КСЕНИЈА Кончаревић

ЖЕНСКО МОНАШТВО ОД IIIIV ВЕКА ДО ИКОНОБОРСТВА:ИСТОРИЈСКА, КАНОНСКА И ФЕНОМЕНОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА

I дио

У раду се расветљава формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV века до периода иконобор-ства (прва половина VIII столећа), при чему се посебно указује на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика женских мо-нашких обитељи.

би примила семе и донела род, тако су и људи дужни да се припремају за примање духовног семена.“

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије је говорио о духовном утицају Светог Николаја Жичког и Охридског и Преподобног Јустина Ћелијског на монаштво наше Цркве и истакао да је владика Николај живоходеће оличење монаштва, живоходећи манастир и да је то и на дјелу показао.

Ксенија Кончаревић, професор Теолошког факулте-та у Београду је у свом раду освијетлила формирање и историјски пут женског монаштва од III-IV вијека до пе-риода иконоборства (прва половина VIII стољећа), при чему је посебно указала на његове феноменолошке црте и пројаве у личности и дјелу светих жена подвижница, као и на специфичне карактеристике типика женских монаш-ких обитељи.

Др Евгенија Жукова је говорила о практичном опредјељењу жена IV и V вијека за монашки живот и о об-лицима женског монаштва, са посебним освртом на живо-те преподобне Макрине и Меланије.

Мати Теоксенија, игуманија манастира Хрисопаги на Криту је нагласила да је игуманија, као духовна мати, при-звана да учи и надахњује монахиње и да су њени узвише-ни циљеви материнска љубав и трпљење слабости сеста-ра.

Указујући на јаке везе манастира Ватопеда и манасти-ра Хиландара, као и Србије уопште, архимандрит Јефрем је изнио увјерење да Свети Сава и Свети Симеон могу да буду истакнути и данас, у времену негирања свега, презирања институција, рушења етоса, духовног пада чо-вековог, као примери истинског живота у Христу.

Старац Мојсије Светогорац је својим систематичним и фактографски исцрпним текстом провео присутне кроз историју светогорских стараца као утемељивача женског

монаштва. Посебну вриједност његовом излагању дао је духовни и пастирски осврт на учење и поуке светогор-ских стараца монахињама.

Марина Маријантеос-Куфопуло, архитекта из Атине, стручњак за сакралну архитектуру међународног угледа, говорила је о специфичностима манастирске архитектуре, а њено излагање пратила је и богата видео презентација.

Др Сара Пено, научни сарадник Музиколошког инсти-тута САНУ, осврнула се на српско црквено појање у кон-тексту појачке традиције на Балкану.

Говорећи о историји сиријског монаштва некад и сад, митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија) је истакао да је постојећа обнова претпоставка даљег ширења мо-наштва и да је савремено сиријско монаштво природан наставак богатог антиохијског монашког наслеђа.

Митрополит Андреј (Грузијска Црква) је присутне упознао са историјом Грузијске Цркве и посебно истакао чињеницу да је грузијско монаштво увијек било у чврстој вези са својим богољубивим народом.

Митрополит Николај (Грчка Црква) је изразио увјерење да главни допринос ових сусрета није у ономе што ће го-ворници изложити – што такође има своју вриједност – него у заједници у Духу Светоме која се јавља кроз раз-говоре, познанства, освједочења заједничке вјере, осјећај братства.

Maти Методија, игуманија манастира Часног Крста са Пелопонеза је говорила о корјенима девственичког подвизавања на просторима Грчке од најранијих време-на, спомињући изворе из прва четири вијека па до данас. Игуманија се посебно зауставила на оном дијелу историје који је испуњен страдањем монаха, посебно монахиња, у вријеме Турака и западних окупатора и нагласила да су освајачи знали да треба најприје ранити монаштво да би се побиједио један народ.

Монаштво, та похвала и украс Цркве Хри-стове (св. Исак Сирин), представља једну од

најимпресивнијих и можда најсветлијих појава у хришћанском животу и хришћанском духов-ном искуству. У историји Православне Цркве монаштво је извршило снажан утицај на мно-ге аспекте хришћанског учења и начина живота, доприносећи развоју хришћанске етике, право-славног богословља, аскетике, канонског права, литургике, иконографије, пастирства и духов-ништва... Монашке обитељи – манастири – одувек су били расадници духовности, просвете и кул-туре, средишта добротворне делатности, места савршеног богољубља и топлог братољубља.

Осећајући да би хришћанство без монаштва било исто што и неплодна смоковница крај пута, Света Црква је од најранијих времена налазила у себи довољно дубине, молитвеног плама, ревности и богочежњивости да најбоље синове и кћери своје упућује на стазу којом се достижу врхови хришћанског савр-шенства. А двехиљадугодишња историја новозаветне Цркве показала је да је управо број и квалитет монаштва један од најпоузданијих показатеља духовне снаге и светости једног на-рода.

Преподобни Јован Лествичник, говорећи о подвигу одрицања од света и ступања на пут монаховања, вели: „Сви који су спремно одбацили оно што припада овоме животу, сва-како су то учинили или ради будућег царства, или због обиља грехова, или пак из љубави према Богу“ (Лествичник 1993, 20). Рекли 21

новем


алу живљења у Христу, одрицање од „света што у злу лежи“, рађа у душама оних који су се свецело приволели Господу „скром-но понашање, скривену мудрост, памет која не труби о себи, са-кривен живот, невидљиви циљ, немо размишљање, скромност у прохтевима, жудњу за мучењем, подлогу богочежњивости, обиље љубави, порицање таштине, дубину ћутања“ (Лествичник 1993, 27). Мо-нашке врлине – послушност, сиромаштвољубље, девственост, - јесу штап отачки на који се богољубиви иноци и инокиње ослањају докле не достигну у духовни рај, пењући се лествицом духовних дарова од трезвеноумља, преко расуђивања, затим умиљења, тиховања, чистоте, бестрасности, све до савршене љубави, у којој је испуњење и сладост свих блаженстава. По речима архимандри-та Георгија Капсаниса, игумана манастира Григоријата на Атосу, монаси се „удостојавају, као и свети Апостоли, да буду „очевици Његова величанства“ (2. Петр. 1, 16) и да стекну лично искуство бла-годати Светога Духа, тако да такође апостолски могу да кажу <...>:

„што смо чули, што смо видели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу живота: и Живот се јави, и видели смо, и сведочимо, и објављујемо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама“ (1. Јован. 1, 1-2). Ово гледање славе Божије и сладчајша посета Христова монаху оправдава све његове апостолске борбе и чини монашки живот „истинским животом“ и „блаженим живо-том“, који смирени монах ничим не жели да замени. Ту благодат мо-нах тајанствено зрачи и према браћи и сестрама у свету, тако да би

бисмо да је за већину калуђера водећи био овај трећи мотив – незадрживи порив душе ка Бесмртном Женику, али су, зацело, многи међу њима били руковођени и тежњом за потпуним испуњењем заповести Господње:

„Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за Мном“ (Мт. 19, 20-

21), и несумњивом вером у обећање Спасо-во: „Сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена Мога ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни“ (Мт. 19, 29). А двери милосрђа Божијег, како нам сведоче безбројни примери спасења богољубивих и христочежњивих душа, увек су отворене за оне који га траже.

О живљењу монашкоме свети Исак Си-рин казује: „Посветити се Богу и живети добродетељно јесте један од великих да-рова Христових“ (Сирин 1998, 121). И заиста: полагање монашких завета рађа у срци-ма преизобилну благодат. Неповратно напуштање свега што се супротставља иде-

22

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

сви видели, да би се сви покајали, да би сви поверовали, да се уте-ше, да се обрадују у Господу и да прославе Милостивога Бога

„који је дао такву моћ људима“ (Мт.

9, 8)“ (Капсанис 1998, 337). Одрицање од света у монашком подвигу ни-када, међутим, не води у отуђе-ност, себељубље, самозатворе-ност, него прераста у најдубље, самораспињуће, саможртвено, агапично (=љубвено) служење свету. О овоме епископ диоклијски Калист Вер пише: „У једном од најстаријих монашких текстова говори се о неком младом монаху који, обузет горким очајањем, прилази своме духов-ном оцу са речима: „Оче, шта да радим? Помисли моје муче ме, говорећи ми: Ти ни у чему не показујеш никаквог напретка, нити ико има икакве користи од тебе; иди одавде!“ На то му старац одговара: „Реци својим помислима: Ради љубави Христове ја чу-вам зидове!“ - Ја чувам зидове!... Монаси су као неки стражари на бедемима који штите остале чланове Цркве. - Ја чувам зидове!... Од кога? Први монаси су имали прецизан одговор: од демона као јединих непријатеља човечанства. Повлачећи се у пустињу, монах у ствари улази у подручје запоседнуто од демона како би ту, усред непријатељске силе, предузео борбу против зла и против Злога. Том борбом – уколико се пустиња схвати као по-сед исконског узурпатора, ђавола – он чини највећу могућу ус-лугу целоме свету“. И даље: „Монах не служи свету спољашњим делима милосрђа или знања, нити првенствено гостоприм-ством или духовним саветом, већ својим унутрашњим делањем – молитвом. Његова молитва је у ствари његова љубав“ (Вер

1998, 409). А као својеврстан закључак претходних расуђивања подсетићемо на то да се у црквеном Предању монашки подвиг поима као „осма“ тајна Цркве, тајна која, како вели проропрез-витер Михаил Кардамакис, „вечни живот показује присутним и дејствујућим у овоме свету“, тајна која „овде и сада показује последњу стварност живота“ (Кардамакис 1996, 174). Није случајно руски мислилац Павле Евдокимов монаштво, каогод и брак, на-звао – светом тајном љубави (Вер 1998, 406).

Монаштво је лепотом, узвишеношћу и чистотом свога иде-ала од најстаријих времена привлачило како мушкарце, тако и жене. Жене решене да се заветују Богу постриг су примале, и да-нас примају, под истим условима и по идентичном обреду као и мушкарци и даље се у њему управљале, као што се и у наше доба управљају, по веома сличним правилима спољашњег благоустројења и истоветним нормама унутрашњег живљења.

Монашка духовност није ванисторијска и ванвремена. Она никада није представљала неко метафизичко прибежиште, без-личну пасивност и бежање од живота, него аутентичну „борбу и подвиг за људско достојанство унутар историјске и космич-ке стварности“ (Кардамакис 1996, 20). Ову историјско-есхатолошку димензију монашког живота доживљавамо у историјско-есхатолошком Телу Христовом – Цркви. У даљем излагању настојаћемо да расветлимо формирање и историјски пут жен-ског монаштва од III-IV века до периода иконоборства (прва половина VIII столећа), посебно указујући на његове феноме-нолошке црте и пројаве у личности и делу светих жена подвиж-ница.

Подвижнички живот привлачио је хришћанке још од са-мог настанка Цркве Божије. Прве познате девственице у новозаветној Цркви, после Пресвете Богородице, биле су чети-ри кћери Филипове и две кћери ђакона Николе. Свети Игњатије

Богоносац сведочи да је у првом веку по градовима Мале Азије постојао велики број дев-ственица, које он поздравља упућујући им посланице. О њима сведоче, између оста-лих, св. Јустин Философ, Ори-ген, Тертулијан, св. Кипријан, св. Методије и други Оци Цркве и хришћански аутори. У IV веку,

по сведочанству св. Јована Златоуста, било је женских колико и мушких обитељи. Блажени Теодорит, приповедајући о животу преподобне Домне (V век), додаје: „Има много других под-вижница које живот проводе усамљено, делом живе у заједници проводећи време у молитва-ма и ручном раду, користећи се заједничким столом и и спавајући на голој рогозини. Постоји безбројно мноштво училишта ове философије (манастира) не само по нашим пределима него и по целом Истоку“ (Радовић – Драгојевић 2009, 16).

Обично се почетак анахоретског монаштва везује за преподобног Антонија Великог († 335), а киновијског (општежитељног) за преподобног Пахомија Великог († 348), чији је устав ушао у ос-нову свих потоњих монашких устава (најпотпунији

преглед монашких устава и историјата монаштва на Истоку

и Западу на српском језику в. у: Радошевић 1994). Као ос-новни узроци настанка монаштва обично се на-воде опадање моралног нивоа живота чланова Цркве у доба после издавања Едикта о верској толеранцији 313. године заслугом императо-ра Константина Великог и Ликинија, обележе-но знатним приливом номиналних хришћана, затим зближавање света (државе, друштва) са Црквом и улажење у њен унутрашњи жи-вот, инфилтрирање у хришћанску средину се-куларних вредности далеких од изворних јеванђељских начела и искустава ране Цркве, супротствављање олаком „сакраментализ-му“, које је било све израженије почев од V века (Шмеман 1994, 141-148; о историјату раног монаштва

детаљније в. Милаш 1902, 5-12; Поповић 1992, 497-490, 685-

687, 731-733; Мајендорф 1997, 74-81; Бек 1998, 293-274; Радић

2006, 40-44; Каплан 2008, 210-218; Сидоров 2008, 37-209). Пре краја III столећа, како наводи Јевсевије

Поповић, није био познат ниједан случај жен-ског пустињаштва, односно анахоретског начи-на подвизавања (Поповић 1992, 486), док је касније таквих примера било знатно више. Најчувенији је свакако пример преподобне Марије Египћанке († 522), која се 48 година подвизава-ла у пустињи с оне стране Јордана.

Сигурно је да је женско киновијско монашт-во постојало после средине IV столећа, да су се прве женске обитељи налазиле у близини гра-дова и села, и да су имале исто уређење као и мушки манастири (Поповић 1992, 486). За жене су од тога доба подизани нарочити манастири, monasteria gynaikeia, мада је било и заједничких манастира, monasteria dipla, у којима су под

„Монах не служи свету спољашњим делима милосрђа или знања, нити првенстве-но гостопримством или ду-ховним саветом, већ својим унутрашњим делањем – мо-литвом. Његова молитва је у ствари његова љубав.“

23

новем


управом једнога старешине живели и монаси и монахиње, али такви су мана-стири били укинути већ у VIII веку одлуком Седмог васељенског сабора (Милаш

1902, 6, 28).Подвижнице које су живеле у женским манастирима називале су се копт-

ски ноне, nonnae, тј. девојке, грчки монахиње, monahai, monaststiai, усамљенице, касније и калуђерице, kalograiai, добре, побожне старице, латински sanctimoniales, moniales. Настојатељица се у Египту називала amma(s), тј, мати,

на Западу abbatissa, опатица, а код Грка игуманија, igoumenissa, тј. водитељица (Поповић 1992, 486).

Ипак, број калуђерица на Истоку, макар у Византији, био је неупоредиво мањи од броја калуђера. Једно

истраживање, спроведено на ограниченом узор-ку и само за два последња столећа византијске историје, казује да међу онима који су одабрали

подвиг монашког живљења пребивало свега 4% жена. Однос мушких и женских манасти-

ра у Константинопољу током целокуп-не историје Ромејског царства изно-

сио је 270 према 77, што значи да је удео оних које су настањивале

монахиње био 22%. У унутрашњости, додуше

на ограниченом гео-графском узорку, тај

однос је био 225 према 17, другим речима, само 7% манастира

настањивале су жене (Радић 2006, 44-45).Источно монашт-

во нашло је присталице и на подручјима латинског језика. Свети Јероним (†420)

и заједница учених и побожних жена којом је он управљао у Риму и Витлејему популарисали су мо-нашке идеале међу женама, а еми-нентни западни епископи попут светог Амвросија Медиоланског, светог Августина Ипонског и Па-улина из Ноле лично су подржа-вали ове идеале и групе жена које су почеле да их спонтано упражњавају.

Од IV дo IX века женска општежића шире се по Италији, Шпанији, Галији, Саксонији,

Енглеској и другим земљама се-верне и западне Европе.

Као што су за монахе пра-вила прописали Пахомије Ве-лики и Василије Велики, тако су за монахиње уредбе под-вижничког живота утемељиле најпре Пахомијева сестра, а за-тим и света Макрина, сестра Кападокијских Отаца Василија Великог и Григорија Нисијског. Пахомијева сестра увела је за своје калуђерице правила која је он написао за своју сабраћу: његов устав садржи 194 так-ва правила (142 у ужем смис-лу, и 52 додатка и разјашњења), која се тичу молитве, трпезе, занимања и заједничког живота уопште. Као што су Пахомијева правила касније била замењена за монахе Василијевим (50 оп-ширних и 313 краћих), тако је та иста правила на монахиње своје обитељи применила пре-подобна Макрина, да би за-тим она постала основ свих женских манастирских уста-ва. Сличан процес догодио се и на хришћанском Западу: као што су за све западне калуђере била усвојена правила св. Вене-дикта Нурсијског, тако је та иста правила усвојила преподоб-на Схоластика и за калуђерице на Западу (Милаш 1902, 6-12). Ти-пицима мушких и женских обитељи идентично је, уз мање модификације, регулисано устројство степена акетског жи-вота, ступање у монаштво, чин монашког пострига и последи-це његовог примања, смисао и начин пројављивања монаш-ких завета, као и устројство са-мих манастира (Милаш 1902, 13-40).

- Наставиће се -

Монаштво је лепотом, узвишеношћу и чисто-том свога идеала од најстаријих времена при-влачило како мушкарце, тако и жене. Жене решене да се заветују Богу постриг су прима-ле, и данас примају, под истим условима и по идентичном обреду као и мушкарци и даље се у њему управљале, као што се и у наше доба управљају, по веома сличним правили-ма спољашњег благоустројења и истоветним нормама унутрашњег живљења.24

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

stare^n

ik

stare^n

ik

СТАРАЦ САМПСОН„Моја духовна деца често су моли-

ла да им причам о свом животу“.

Старац је рођен 1898. у Санкт Петер-бургу од оца грофа Еспера Алексан-

дра Сиверса и мајке Ане, која је била Енглескиња. Имао је сестру Олгу и брата Александра. Сви су крштени у Англиканској цркви. Добио је име Едвард.

Од седме године читао је јутарње и вечерње молитве заједно са мајком, клечећи испред велике иконе „Бла-говести“, рада његовог деде Александра Сиверса, професора на Уметничкој академији.

„Када сам се уверио да је Православље једина ис-тина на земљи, једина бла-годатна заједница сачувана Господом и светим апосто-лима - ништа осим тога није ми било потребно. Томе сам све подредио. То је постао смисао мог живота.

Мој истински живот по-чео је када сам по Божијем промислу постао искушеник у руском манастиру.“

Упокојио се 24. августа 1979. годи-не. Баћушку су опевала његова духов-на чеда, свештеници. Диригент хора била је његова духовна кћи. Опевала су га његова духовна чеда и богослови из Лавре. Након опела понели су га око цркве уз звоњење са појањем Свети Боже... Из храма су сви пошли на гробље. Улице су биле посуте цвећем...

СТАРЧЕВЕ ПОУКЕО молитвиОвај процес стајања на молитви

одвија се кроз две, да тако кажемо, фазе. Он почиње на земљи - човек се загре-ва и почиње да прониче умом у све што чита. А потом постаје сасвим сабран и препушта се плачу. Но, плач је теш-ко имати увек, јер схимник је ипак чо-век: некога је осудио, некога је исме-вао, са неким се шалио, за некога нема разумевања, некога његово срце не љуби, или га не љуби довољно. А то сме-та. Он се дуго бори да задобије то стање плача. Тада свакако одбацује све да би изашао из себе. И потпуно је одсутан.

То описује преподобни Серафим Саровски: као да се налази изван тела -

плаче и рида, а потом слави, ликује и благодари. Ово обавезно иде једно за другим. Славље и ликовање је тако силно, да он постаје глув и нем. А када изостане, он пада у крајњу тугу јер га је нешто омело

- неки грех, неко осуђивање или страст. Наравно, не телесна страст, него душевна.

Дакле то је оно наслађе на земљи, то је оно хришћанско стање које можда и јесте узрок једине радости на земљи, и једини смислени начин постојања на земљи. Јасно нам је шта је за угоднике Божије светска сујета и зашто мрзе своје страсти и своју привезаност за њих - за то семе пропадања које им загор-чава живот. Зато се и труде да се одвоје од тела. Њихова је жеља да се раздвоје од тела и да буду са Христом - због чистоте.

Зар се никада нисте запита-ли: зашто сам се данас пробудио и не могу да се молим? Глава ми је одморна, кости су ми одморне, ништа ме не боли. Па зашто онда не могу да се молим, зашто ми је тешко: да ли то мајчица - лењост и после седам и више сати сна још увијек сједи у мени? Разлог

свакако треба потражити на другој страни. То је сигурно упозорење савјести због нечистог срца, од кога долазе сва зла. Дакле, треба што прије сјести за сто, узети папир и оловку и присјетити се шта се све догодило: шта сам лоше рекао јуче, преко дана или увече, и шта сам лоше помислио? Или зашто желим нешто лоше? Шта ме лишава спо-собности и права да се молим? Нећете заборавити? Способности и права да се молим, зар не?

Изасланици БожијиЈа њу, Пелагију, сматрам за своју учитељицу. Она ме је научила да

се молим. Тачније, Бог преко ње. То је било у Спаском. Тада је први пут дошла код мене. Поразила ме је једноставност њеног обраћања Богу. Она је са мене одрала сву кожу, за коју се испоставило да је једна врло танка опна. Бацио сам је у пећ и готово. Једном за увек. Чак ми је и искуство са ислеђивањем било недовољно да откријем тајну плача, а она ми ју је открила. Зато се према њој односим са ве-ликим уважавањем. Она то свакако не зна. Дивим се њеној молитви и њеном стајању пред Богом.

Молити се, значи - стајати пред Богом, зар не? Односно - беседи-ти са Богом. Она је тако једноставна, једноставна душа, која је свес-на своје грешности, своје бескорисности, своје немоћи, своје мрске прошлости, и има жељу да буде нова, проклињући све старо.

Такав однос према молитвеном стајању пред Богом одразио се на овој старици на врло једноставан начин. Када се између нас повео разговор о молитви Исусовој, она је то прихватила по своме, али за-иста прихватила. „Помилуј ме“ - исто као атонски монах Силуан. Си-луаново схватање се потпуно подударило са мојим, испоставило се да је потпуно истоветно. А Пелагија је то потврдила. Е, мени је управо та њена потврда била неопходна. Ето, та малена Пелагија, постала је учитељица. То нису прости људи, то су изасланици Божији.

Сећам се: видим ја преподобног Се-рафима Саровског. Прилази ми у ду-гачком огртачу, сагиње се нада мном, а ја седим или лежим, не сећам се, и чита ми полако молитву „Свеми-лостива“. Ја осећам на челу његове сузе. Ујутру сам скочио и записао ту молитву:

„Свемилостива Владичице моја, Пре-света Госпођо, Свепречиста Дјево,Богородице Маријо, Мајко Божија, Несумњива и једина моја Надо, не гнушај се мене, не одбаци мене, не остави мене, заступи, умоли,услиши: призри Госпођо Пречиста, помози, опрости, опрости, Пречи-ста!“

25

новем


О разлици између плача и покајањаКаква је разлика између покајања и пла-

ча? Ви сте нашли код мене бјелешку гдје сам прецртао ријеч „(дај ми) покајање“, и испра-вио на „дај ми плач“. Е на то питање морам да одговорим.

Покајање - то је увиђање гријеха, оплакивање и тврда намјера да се гријех више не понавља. Мољење: „Помози!“ То је цјелокупност покајања, тј. увиђање гријеха, жаљење због њега, исповиједање свеш-тенику, је ли тако? То је тврда намјера да се гријех више не понавља и молитвено тражење: „Помози“ и „Опрости“.

А плачем се назива - оплакивање срцем, кроз свијест, учињено и без ријечи. И тражење: „Помози!“ То је стање које траје да-нима, недељама, мјесецима, чак и годинама.

Ето, у манастиру Светог Јована Ле-ствичника постојала је обитељ плача, а не покајања. Веома је велика разлика између плача и покајања.

Коришћени текстови из књига: „Блажени чисти срцем“ - издање библиотеке „Образ Светачки“ и „По-

уке духовним чедима“ - издање манастира Тресије. Приредило сестринство манастира Рустово

Старчева молитва после причешћаТвојим Пречистим Телом,Твојом Пречистом Крвљу,Исусе, Спаситељу мој,целог ме обнови:обнови срце моје, обнови душу моју,обнови тело моје, обнови ум мој,обнови вољу моју, обнови живот мој.Узми од мене тешко бреме грехова мојих.Исцели срце моје. Умртви страсти моје.Научи ме да се молим, научи ме да се кајем.Научи ме да плачем, научи ме да вапим Теби.Смири срце моје, смири ум мој,излечи гордост моју.Подари ми да сада поставим добар почетак.Прими моје покајање, не остави ме,не одступи од мене.Даруј ми да плачем због грехова мојих,даруј ми да исповедам своје грехе,не остави ме, не одступи од менезбог грехова и преступа мојих.Помилуј ме по великој милости Својој.Поштеди ме.Не одгурни ме.Даруј ми незлобивост, даруј ми кротост,даруј ми целомудреност, даруј ми трпљење,даруј ми послушност, даруј ми ћутање,даруј ми непрестано самоосуђивање истражење над собом.Подари ми пламену, огњену,као камен чврсту веру.Даруј ми да омрзнем грех, даруј ми да оставим грех.Прикуј ме страху Твом, обавиј ме страхом Твојим,

даруј ми да те волим свим срцем својим,свом мишљу, свим умом својим, и свимжилама својим да се приљубим уз Тебеи да живим за Тебе, не за себе, не за грех.Учини са мном по милости Твојој.Да у свему, у свему буде воља Твоја.Амин.Даруј ми слух да Те слушам, даруј ми устада Те окусим, даруј ми ноге да Ти приђем,даруј ми срце да Те се бојим, даруј ми срцеда Те волим.Узми све моје од мене и дај ми датворим вољу Твоју. Одузми све старои даруј ми ново, уништи моје камено срцеи подари ми срце пламено, што Тебе љуби,Тебе моли, Теби плаче, Теби се каје,Теби уздише, Тебе се боји,Теби живи, не себи, не греху.Даруј ми срце кротко, смирено,целомудрено, чисто, трпељиво,које се греха боји, који грех мрзи.Буди мојој души храна и пиће.Буди источник жедној души мојој.Буди светлост ума мог, срца мог,грехом помрачних.Буди утеха у тегоби мојој.Буди радост у тузи мојој.Буди избављење од страсти мојих.Буди премудрост безумља мог.Буди смирење гордости моје.Буди освећење нечистоте моје.Буди окрепљење слабости моје.Буди сила немоћи моје.Верујем, помози мом неверују. Амин.

26

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ЈОВАН

Маркуш

jubi

lej

Коначни резултати у погледу вишевјековне борбе за неза-висност остварени су за вријеме владавине посљедњег

владара из светородне лозе Петровић-Његош, књаза Нико-ле I. Они су произашли из рата који су након Херцеговачког устанака (1876-1878), водили црногорски, србијански и руски војници против Турског царства. Примирје у Једрену, одно-сно завршетак ратних операција, значило је окончање ору-жане фазе Велике источне кризе. Војничку надмоћност коју је у току рата испољила Русија одразили су услови мира из-диктирани Турском царству у Сан-Стефану 19. фебруара 1878. године. Међутим, тиме није била окончана криза у цјелини. Напротив, услови мира наметнути Турском царству и њихово неприхватање од стране западних држава отвориће њен други дипломатски дио. У склопу ревизије основних одреда-ба наметнутог мира, на конференцији великих сила у Берлину 13. јула 1878. године ријешена је и судбина Црне Горе и Србије, које су постале међународно признате. Иако због тренутно лошијих позиција у односу на друге велике силе није успјела да одржи рјешење из Сан-Стефана, руска заштита црногорских и србијанских интереса била је значајна, посебно за коначно уобличавање државних граница Црне Горе, укључујући и пра-во излаза на море. Никола I Петровић Његош је тако постао први црногорски владар који је као суверен међународно признате државе могао са пуним легалитетом и легитими-тетом заступати интересе Црне Горе. На спољнополитичком плану у периоду након стицања независности, а и прије тога, посебно од своје прве посјете Петрограду 1868. године, књаз Никола се снажно ослањао на Русију. Стицај међународних околности и аустрофилство владајуће династије Обреновића у Србији условили су да је до краја 19. вијека Црна Гора била један од најзначајнијих ослонаца руске спољне политике на Балкану. Релативно честе посјете црногорског књаза руском двору говориле су о пријатељским и веома срдачним одно-сима између двије земље. На недвосмислен начин висок сте-пен међусобног разумијевања и уважавања потврдиле су и ријечи руског цара Александра III изречене у здравици при-ликом књажевог боравка у Пе-трограду 1889. године: „Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије“.

Удајом својих кће-ри за чланове ру-ске императорске династије Романов књаз Никола се знат-но окористио. Поли-тички је добио још јачи углед и стекао и друга до-бра за себе и за своју земљу. Вјешт, окретан и обдарен као политичар, он је успијевао да још повољније поведе „корми-ло свог државног брода“. Добра

политичка сарадња остварена у посљедњим годи-нама 19. вијека имала је и своју вјерску, просвјетно-културну и финансијску страну. Митрополији црногорској одржавање веза са Руском Црквом било је у првом плану, било преко митрополита или преко књаза Николе. Друштвени развој Црне Горе Русија је помагала стварањем услова за рад просвјетно-културних установа, међу којима су се посебно истицале Богословско-учитељска школа и Дјевојачки институт (1869).

Као примјер вриједан посебне пажње треба по-менути одлуку о слању у Црну Гору професора Оде-ског универзитета Валтазара Богишића, Србина из Цавтата, и финансирање његовог рада на изрди Општег имовинског законика за Црну Гору. Русија је тиме показала тежњу да убрза развој грађанских односа у земљи, односно да се Црна Гора реформи-ше на начелима модерног европског права. Све на-ведене активности пратила је и стална финансијска помоћ која је посебно значајна била у првим годи-нама након стицања независности. Већ у септем-бру 1879. Црној Гори је одобрен зајам намјењен за наоружање црногорске војске. Од осталих финансијских трансакција уз годишњу помоћ вла-ди и сталних субвенција књазу, треба истаћи и то да је 1889. за отплату неповољних аустријских зајмова и других дуговања иностраним повјериоцима од стране Русије одобрен зајам од милион рубаља. Због сталне финансијске оскудице у којој се Црна Гора налазила, Русија је и 10 година касније (1900) приступила сређивању финансијских прилика у земљи. Помоћ је овог пута била изражена не само у преузимању отплате неких доспјелих ануитета, већ и у установљењу савременог буџетског систе-ма у Црној Гори, што је учињено уз помоћ руских

финансијских стручњака. На тај начин је отворена могућност да Црна Гора финансира свој друштвени развој од прихода добијених из властитих извора.

На почетку 20. вијека је, због измијењених

спољних околности, дошло до знатних промјена у одно-сима између двије земље у односу на

посљедњу деценију 19. вијека. Погоршан

међународни положај Русије, експанзионистич-

ка политика Аустро-Угарске према Балкану, продор стра-ног капитала (италијанског и аустријског) у Црну Гору, али и

Црногорци су се увијек окреталипрема Русији као према сунцу!ПОВОДОМ 300 ГОДИНА ОД УСПОСТАВЉАЊА ЗВАНИЧНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РУСИЈЕ

jubi

lej

према Русији као према сунцу!према Русији као према сунцу!ПОВОДОМ 300 ГОДИНА ОД УСПОСТАВЉАЊА ЗВАНИЧНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РУСИЈЕ

II дио

Амблем Русије и Црне Горе

27

новем


проаустријска политика у дијелу црногорске вла-сти, нарочито изражена након промјена на српском престолу 1903. године и израстања Србије у глав-ног спољнополитичког партнера Русије, су дове-ли до тога да односи између двије земље западну у кризу. Новостворена ситуација изазивала је и ди-леме код руских званичника у погледу сврсисход-ности пружања даље помоћи Црној Гори, посебно у ранијем обиму. У таквој атмосфери десила се и посљедња књажева посјета Петрограду 1908. го-дине. Тада је одржано и врло важно савјетовање, на највишем нивоу, посвећено црногорском питању. Уз детаљно претресање свих аспеката међусобних односа одлучено је да се продужи са давањем војне субвенције као начина путем кога би могао бити сачуван руски утицај у Црној Гори. Уз бројне друге детаље, овакву одлуку је пратио и закључак о по-треби појачане контроле утрошака средстава која су упућивана у Црну Гору.

Мада је изгледало да су разјашњена спор-на питања из међусобних односа и повраћено раније повјерење, брзо се показало да степен синхронизованости политичког дјеловања који је раније постојао између два двора више није било могуће остварити. То су спријечавале бит-не разлике у погледу смјера спољнополитичког дјеловања једне и друге државе на Балкану. Док је Русија била за одржавање status quo, у Црној Гори је све више сазријевала идеја о рату балканских држава против Турске као погодном средству за разјашњење не само балканске кризе, већ и као на-чин изласка из нагомиланих унутрашњих пробле-ма. Одлучан покушај да се таква политика црно-горског двора заустави, а истовремено настави са давањем војне помоћи, било је закључивање војне конвенције између двије земље 1910. године, којим се краљевска влада обавезала: „да не предузима са својом војском никаква офанзивна дејства без претходног договора са императорском владом, нити да закључује војне споразуме без сагласно-сти Његовог Императорског Величанства“. Црно-горске оружане формације тиме су биле стављене под команду руског суверена, што је са становишт-ва војног командовања било неуобичајно за праксу суверених држава. Наклоност руског цара, Алексан-дра III, коју је уживао краљ Никола резултирала је и признањем које је добио приликом проглашења Црне Горе за краљевину 1910. године. Највишим указом, од 15. августа 1910. године, Николај II наи-меновао је црногорског владара за генерал-фел-дмаршала , највеће звање које се добијало у руској армији.

Црна Гора ипак није испоштовала одредбе Војне конвенције, већ је закључивањем уговора са Србијом и Бугарском и уласком у I Балкански рат урадила управо супротно од договореног. Овак-во понашање Црне Горе прије почетка балкан-ских ратова и касније у вези са скадарском кризом настављено је у току Првог свјетског рата покушајем освајања Боке, заузимањем Скадра, сепаратним преговорима о миру. Самосталним војним акцијама,

укључујући и одлуку о изласку њене војске из рата, Црна Гора је у значајној мјери дошла у сукоб са основним принципи-ма савезничке политике, па тиме и са политиком руског дво-ра. Тим поступцима Црна Гора је испољила претјерану по-литичку самосталност, неуобичајену за мале државе, којом се у великом степену конфронтирала са политиком великих сила. То је на крају угрозило егзистенцијалну позицију Црне Горе, у чијем очувању је, бар када је ријеч о финансијској помоћи и подршци, од свих великих сила ипак најиздашнија била Русија. Свакако да је и то био један од разлога који су у коначном опредијелили и њену судбину у Првом свјетском рату. Октобарска револуција у Русији 1917. године и расплет догађаја на југословенским просторима у последњој фази рата, односно стварање југословенске државе 1918. учиниће да се односи између двије земље, након капитулације Црно-горске војске (1916) и одласка краља Николе из земље, сведе-ни на врло низак ниво, сами од себе угасе.

Посљедице Првог свјетског рата су биле велике геополи-тичке промјене које су измијениле из темеља мапу Европе, а добрим дијелом и свијета. Тада су нестала четири велика цар-ства: Руско, Отоманско (Турско), Њемачко и Аустроугарско. Са геополитичке мапе су као суверене државе престале да постоје краљевина Србија и краљевина Црна Гора. Октобар-ском револуцијом у Русији 1917. године и трагичном судби-ном Светих царских мученика Романових, читаве породице цара Николаја II, која је без суђења звјерски побијена од без-божних бољшевика, је промијењен друштвени систем и за-почета ера комунизма, а руско царство преименовано у СССР.

У корист стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. г. Краљевина Југославија) жртвоване су Краљевина Црна Гора и Краљевина Србија, као самосталне државе. Краљевина Југославија је била административно подијељена на девет бановина. Територија некадашње Краљевине Србије је била подијељена на четири бановине: Дунавску, Дринску, Моравску и Вардарску и Управу града Београда. Територија некадашње Краљевине Црне Горе је ушла у састав Зетске бановине, којој су припојене: Бока которска са Будвом и Пе-тровцем; Јужна Далмација (Корчула, Мљет, Пељешац) са Ду-бровником; Источна Херцеговина (Требиње, Столац, Љубиње, Билећа, Гацко, Невесиње, Фоча и Калиновик) са Чапљином; Рашка област (Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Рашка, Студеница и Ивањица) и Митровица са Ко-сова. Дипломатски односи између нових држава, краљевине Југославије и СССР, су успостављени тек неколико година на-кон убиства краља Југославије Александра Карађорђевића (1934), тако да се у том периоду не може говорити чак ни о ин-директним односима Црне Горе и Русије.

Међутим, ако се не може говорити о дипломатским од-носима међу државама, онда се са поштовањем и поносом може говорити о односу Краљевине Срба, Хрвата и Слове-наца (Краљевине Југославије) према великој сеоби дијела руског народа који је у вихору грађанског рата морао отићи из отаџбине. Тада је у Русији дошло до велике подјеле на два табора, ,,бијеле“ и ,,црвене“. Покрет Бијелих су представљале политичке странке, организације и војне јединице, које су се супротстављале Црвенима (бољшевицима) за вријеме грађанског рата у Русији - бијела боја је по традицији симбо-лизовала легитимну владавину права. Већ од љета 1920. го-дине, било је извјесно да је Бијела армија изгубила грађански рат и командант оружаних снага југа Русије, генерал Врангел, издаје наређење да се у случају неуспјеха припреми план 28

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

евакуације са Крима. Почетком јесени број људи који је требало превести до-стигао је цифру око 100.000, и то само војника. Осим војника из Русије је тада отишао и велики број цивила, претеж-но интелегенције. Како је о овом егзоду-су писао И. Шмељев, од свих земаља Ев-ропе које су примиле руске избјеглице издвојила се „једна земља, која није спа-дала у велике државе, једна хришћанска земља, мала Србија“, која је примила ру-ске изгнанике као православну браћу, Словене и ,,дала велики примјер ча-сти, братства, савјести, великодушно-сти, историјског памћења и долазећег провиђења…“. У новембру 1920. године влада Краљевине СХС је одобрила оп-шти план пријема и насељења ,,кримских“ избјеглица и донијела одлуку о примању 20.000 људи. Организованим морским транспортом пристигло је за мјесец дана више од двадесет хиљада руских грађана (21. 343), од тога више од половине (12. 473) на црногорску обалу, у Боку Которску, на челу са 33 виша официра из штаба глав-ног команданта руске армије генерала-лајтнанта барона Петра Николајевича Врангела, вође антибољшевичког покре-та у Руском грађанском рату после Окто-барске револуције 1917. године (упокојио се 25. априла 1928. године у Бриселу, а у складу са својим последњим жељама 6. октобра 1929. је пренијет у Србију и по-ново сахрањен у Београду, у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, поред цркве Светог Марка).

Побједа комуниста-лењиниста у Русији 1917. године и велика идеолош-ка обмана, нашла је и на територији некадашње краљевине Црне Горе у краљевини Југославији погодно тле,

Народ у Црној Гори је вјековима био везан за Русију, али не само као за словенски и православни народ. Русија је била његова заштитница а Црногорци су то са љубављу узвраћали, многи због ње страдали и умирали са њеним именом на уснама. Можда о том односу најрјечитије го-вори анегдота настала приликом завршетка изградње руског посланства на Цетињу 1903. године. Пролазећи поред мајстора, који је размишљао како да обликује завршетке врхова ограде, старији цетињанин предложи:

„Немој се много мучити, направи врхове у облику сунцо-крета“, мајстор упита: „Зашто баш у облику сунцокрета?“ На ово је старац одговорио: „Зато што су се Црногорци увијек окретали према Русији као према сунцу!“ И данас послије 108 година од изградње, стоје украси у облику сунцокрета на огради око руског посланства на Цетињу као подсјећање на нашу љубав према мајци Русији.

29

новем


не због идеолошке изграђености при-сталица комунизма, него због идеали-зоване љубави према Русији, коју су поистовјећивали са СССР. Да су комуни-сти у Црној Гори били идеолошки обра-зовани, вјероватно би знали да су Маркс и Енгелс у свом раном периоду заго-варали тезу по којој би најплеменитија историјска улога Њемаца била – када би варварске балканске Словене затрли као народе. Да су им биле познате ове зва-нично публиковане идеје твораца „на-учног социјализма“, вјероватно не би слиједили оно што је било уперено у ко-рист сопствене штете. Нажалост, нашим необразованим и неинформисаним ко-мунистима-марксистима постали су узор они који су били против нашег државног и народног опстанка. Борба за слободу, социјалну правду и уопште еманципацију човјека, што су били идеали човјечанства вјековима, од почетка хришћанства до данас, тумачени су као изуми марксизма-лењинизма. По правилу зло долази од злоупотреба.

Поред великог страдања током II свјетског рата, једно од највећих страдања Црногораца десило се послије рата 1948/49. године, послије разлаза комунистичке Југославије и СССР. Црногорци су мање због идеологије, а више због вјековне љубави према Русији преваспита-вани на Титовим „Голим отоцима братске љубави“. Голи отоци нијесу измишљени за ратне непријатеље него за ратне другове. По признању тадашњег министра унутрашњих послова Југославије, преко 50% је било потпуно невиних мушкараца и жена. Претежно су то били борци – побједници Другог свјетског рата, а процентуално највише из Црне Горе и Србије. Тобожњи идеолошки раз-лаз информбировци су отпочели на Голим отоцима бесмисленим туцањем камења да би то прерасло у мучења која су била равна средњовјековним – инк-визиторским. Без суђења депортова-ни у лабораторије за гажење људског достојанства и убијања човјека у човјеку, многи непреваспитани оставили су кости на овим голим острвима гдје је и гробни-ца представљала привилегију. Покајање се плаћало обезличењем себе и убијањем душе, што је била најстрашнија казна са којом се морало живјети. Вјероватно ће историја показати да је и крвави распад СФР Југославије припремљен у време вође југословенских комуниста Јосипа Броза Тита.

Поводом 300 година од успостављања политичких односа (1711-2011) могли бисмо казати да, без обзира на све успоне и падове кроз које су пролазили политички односи Црне Горе и Русије у свом спољно-политичком дјеловању, несумњиво су најбољи резултати постиза-ни онда када су се интереси Црне Горе и њене династије поклапали са интересима Русије и руског двора. Двовјековно трајање тих односа је представљало судбоносну компоненту историјског бића Црне Горе, њеног државног конституисања и историјског трајања . При томе Русија је, а тиме и њена династија, највише утицала на судбину Црне Горе и династије Петровић у другој половини 19. и почетком 20. вијека.

Могло би се закључити да, за разлику од политичких, вјерски одно-си Митрополије црногорске и Руске Цркве током протеклих 300 годи-на могу служити за примјер. Управо је ослонац у православљу створио духовно јединство ова два словенска народа, и оно је темељ на коме се створило и стољећима чувало словенско братство. Ако се поједини по-литичари у разним временима и околностима нијесу понашали у складу са завјештањем Светог Петра Цетињског, црквена лица су до данас тај завјет испунила. Свједоци смо да су и у наше вријеме ти односи веома до-бри, а могло би се рећи и изузетни. По први пут у историји, Митрополију црногорско-приморску посјетио је блаженопочив-чи руски патријарх Алексеј II заједно са садашњим

патријархом руским Кирилом, као и бројни митрополити и епископи Ру-ске Цркве. Од Руске Цркве митропо-литу црногорско-приморском Амфилохију указана је посебна част из-бором за почасног доктора наука на Московској духовној академији у Москви, као и почасти приликом хиротоније руског патријарха Кирила. Цијенећи допринос митрополита Амфилохија братству православних народа и Руска федерација га је одликовала орденом Светог Алексан-дра Невског првог степена, који је до сада од митрополита црногорских добио само Свети Петар Цетињски од руског цара Павла I, 1798. године.

- крај -

Орден Светог Александра Невског

30

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ГЛАВА ПРВА1. Ово су ријечи књиге коју

написа Варух син Ниријин, сина Масејева, сина Седекијина, сина Асадијева, сина Хелкијина у Вавилону,

2. године пете, седми дан мјесеца, у вријеме, у које заузеше Халдејци Јерусалим и сажегоше га огњем.

3. И прочита Варух ријечи књиге ове у уши Јехоније сина Јоакимова цара Јудејског и у уши свега народа долазећег ка Књизи, (4. Цар. 25, 9)

4. и у уши велможа и синова царских, и у уши старешина, и у уши свога народа, од малог до великог, свих који живе у Вавилону на ријеци Суд.

5. И плакаху и пошћаху и мољаху се пред Господом,

6. и сабираше сребро, колико је год могла рука сваког,

7. и послаше у Јерусалим Јоакиму сину Хелкијину, сину Саломову, првосвештенику, и свештеницима и свему народу који се нашао са њим у Јерусалиму,

8. кад он узе сасуде дома Господњег, изнијете из Храма, да се врате у земљу Јудину десетог Сивана (мјесеца), сасуде сребрне, које начини Седекија син Јосијин цар Јудин,

9. пошто је преселио Навуходоносор цар Вавилонски Јехонију и кнезове, и затворенике и велможе и народ земље из Јерусалима и одвео их у Вавилон.

10. И рекоше: Ево посласмо вам сребро, да купите за сребро свеспаљеницу за гријехе, и тамјан, и припремите принос и принесете на жртвеник Господа Бога нашега, (1. Јездр. 3, 3)

11. и помолите се за живот Навуходоносора цара Вавилонског и за живот Валтазара сина његова, да буду дани њихови као дани неба на земљи.

12. И даће нам Господ крјепост и просветиће очи наше, и живјећемо у сјени Навуходоносора цара Вавилонског и у сјени Валтазара сина његовог и служићемо њима много дана и наћићемо милост пред њима. (Јерем. 29, 7)

13. И молите за нас Господа Бога нашега, јер сагријешисмо Господу Богу нашем, и не одврати се јарост Господња и гњев Његов од нас до дана данашњег.

14. И прочитајте књигу ову, коју вам посласмо да се обнародује у дому Господњем у дан празника и у дане пригодне,

15. и да речете: Господу Богу нашем правда, а нама – стид на лицима, као данас, човјеку Јудину и онима који живе у Јерусалиму,

16. и царевима нашим и кнезовима нашим и свештеницима нашим и пророцима нашим и оцима нашим,

17. стога што сагријешисмо пред Господом, и што му се не покорисмо

18. и не послушасмо глас Господа Бога нашег да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.

19. Од дана у који изведе Господ оце наше из земље Египатске, и до дана данашњег, непокорни смо Господу Богу нашем и отказивасмо се да послушамо глас његов.

20. И снађоше нас зла и клетве, коју наложи Господ Мојсију слуги своме у дан, у који изведе оце наше из земље Египатске, да нам даде земљу којом тече мед и млијеко као и дан данас.

21. И не послушасмо глас Господа Бога нашег по ријечима пророкâ, које нам је послао,

22. и ходисмо сваки од нас по разуму срца свога злога, служећи боговима туђим, творећи зла пред очима Господа Бога нашег. (Јерем. 3, 17)

biblijske kwige

Превод: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)КЊИГА ПРОРОКА ВАРУХА

31

новем


1. И испуни Господ ријеч своју коју је говорио против нас и против судија наших, који су судили Израиљу, и против царева наших и кнезова наших и против људи Израиља и Јудеје.

2. Није учињено под свим небом оно што Он учини у Јерусалиму по написаном у Закону Мојсијеву, (Пон. зак. 28,

53)

3. да једемо тијело човјечије сина свога и тијело човјечије кћери своје.

4. И предаде их да буду поданици свих царстава око нас, на поругу и издвојеност међу свим околним народима, ондје гдје их расија Господ.

5. И нађосмо се доље а не горе, зато што сагријешисмо Господу Богу нашем тиме што не послушасмо глас Његов.

6. Господу Богу нашем правда, а нама и оцима нашим срамота на лицима као у дан овај.

7. Што је говорио Господ против нас, сва ова зла дођоше на нас.

8. Нисмо се молили пред лицем Господњим, да се окрене сваки од помисли злих срцâ својих.

9. И стражи Господ над злима, и наведе их Господ на нас, пошто је праведан Господ над свим дјелима својим, које нам заповиједи.

10. И не послушасмо гласа Његовог да ходимо по заповијестима Господњим, које је дао пред лицем нашим.

11. И сада, Господе Боже Израиљев, који изведе народ свој из земље Египатске руком моћном, знацима и чудесима и силом многом и мишицом високом, и прослави своје име, као и у дан овај,

12. сагријешисмо, поступасмо нечасно и неправдовасмо, Господе Боже наш, према свим наредбама Твојим. (Дан.

9, 5)

13. Нека се одврати јарост Твоја од нас, јер нас остаде мало међу народима, у које си нас расијао.

14. Услиши, Господе, молитву нашу и молбу нашу, и избави нас Тебе ради, и дај нам благодат пред лицем преселивших нас,

15. да позна сва земља да си Ти Господ Бог наш, да се име Твоје призва на Израиља и на род његов.

16. Господе, погледај из дома Твога светога и спомени се нас; приклони, Господе, ухо Твоје и услиши нас;

17. отвори, Господе, очи Твоје и погледај: јер неће умрли, који су у аду, којима се узе дух њихов из нутрине њихове, дати славу и оправдање Господу,

18. него душа тугујућа због величине (невоља), која ходи погружена и болна, и очи потамњеле и душа гладујућа, даће Ти славу и правду, Господе.

19. Јер не због оправдања отаца наших и царева наших приносимо мољење пред лице Твоје, Господе Боже наш, (Дан. 9, 18)

20. јер си послао јарост Твоју и гњев Твој на нас, као што си казивао руком слугу својих пророка говорећи:

21. Овако рече Господ: Сагните рамена ваша и служите цару Вавилонском и сједите на земљу, коју дадох оцима вашим; (Јерем. 27, 12)

22. и ако не послушате глас Господњи да служите цару Вавилонском,

23. учинићу да ишчезне из градова Јудиних и изван Јерусалима глас весеља и глас радости, глас младожењâ и глас невјестâ и постаће сва земља неприступна за житеље.

24. И не послушасмо глас Твој да служимо цару Вавилонском, и Ти испуни ријечи своје, које си казао руком слугу Твојих пророкâ, да се изнесу кости царева наших и кости отаца наших са мјеста њиховог.

25. И гле, изложене су врућини дневној и студени ноћној, и помријеше у боловима злим, глађу и мачем и прогонством.

26. И оставио си дом, у коме се призивало име Твоје, до дана данашњега, због злобе дома Израиљева и дома Јудина.

27. И учинио си с нама, Господе Боже наш, по свему снисхођењу Твоме и по свему милосрђу Твоме великом,

28. као што си говорио руком слуге свога Мојсија у дан кад си му заповиједио да запише Закон Твој пред синовима Израиљевим, говорећи: (Левит. 26, 39)

29. Ако не послушате гласа мога, мноштво ово велико и много (народа), претвориће се у мањину међу народима,

у које ћу их расејати;30. јер разумјех да ме неће послушати,

будући да је народ тврдоврат и обратиће се срцу свом, у земљи

пресељења свога,31. и познаће да сам ја Господ

Бог њихов, и даћу им срце и уши које чују,32. и хвалиће ме у земљи пресељења свога, и сјетиће се имена мога.33. И обратиће се од надмености своје и од злих дјела својих; јер ће се сјетити пута отаца својих сагријешивших пред

Господом.34. И вратићу их у земљу,

за коју сам се заклео оцима њиховим Авраму и Исаку и Јакову

и загосподариће њоме; и умножићу их и неће се умањити. (Јерем. 1, 10; Пост. 12,

7; 13, 15)

35. И поставићу им завјет вјечни да им ја будем Бог и они ће бити народ мој; и нећу покренути више народ

мој Израиља са земље, коју сам им дао. (Јерем. 32, 38)

ГЛАВА ДРУГА

- наставиће се -32

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

pri

kazП

атријарх српски И

РИН

ЕЈ

НОВО ДОПУЊЕНО И ПОТПУНО ИЗДАЊЕСВЕТОГ ПИСМА СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЈЕТА,

Београд 2011.СТАРИ ЗАВЈЕТ представља савез између Бога и првог Изабраног Божијег народа. Свeедочење о том Савезу и о свим догађањима из историје спасења и Божјег промишљања о том народу и пре-ко њега о свему човечанству и све-ту, садржано је и записано у 49 старозаветних књига. Већина тих књига написана је прво-битно на јеврејском језику, неке млађе међу њима писане су и на јелинском. Право-славна Црква Исто-ка од апостолских времена до данас употребљавала је јелински пре-вод Старог Завјета назван Септуа-гинта, по седам-десеторици прево-дилаца са јеврејског на јелински, извршен око три века пре Хри-ста у Александрији. Го-спод Христос, као и његови ученици и еванђелисти кори-стили су углавном овај превод у Јеванђељима и Посланицама Новог Завјета.

Ове богонадахнуте књиге Старог Завјета обухватају период историје Израиља од око 2000. г. до доласка Господа Исуса Христа. С обзиром на њихов садржај и основну поруку уобичајено је да се оне деле на законске, историјске, књиге мудрости (поучне), и пророчке књиге.

У Законске књиге, зване Пентатевх (=Петокњижје) спадају пет Мојсијевих књига: Књига Постања (почиње са постањем, стварањем света), Књига Из-ласка (говори о изласку Израиљаца из египатског ропства), Левитска (гово-ри о свештенству из Левијевог племена и богослужењу), Бројева (почиње са бројањем Израиља, по изласку из Египта и четрдесетогодишњем путовању по пустињи) и пета књига Мојсијева – Поновљених закона, која садржи поновљене и додате Законе дате Мојсију од Бога - Јахвеа.

У овим Мојсијевим књигама описује се стварање света и човека (Адама и Еве), човеков пад, и историја народа Божијег од времена праоца Авраама, од око 2000. г. пре Христа, до данâ Мојсија пророка, око 1250. г. пре Христа.

Историјске књиге почињу са Књигом Исуса Навина, вође народа Божијег после смрти Пророка Мојсија, који га је увео у Земљу обећану. Књига судија записује предања о племенима Израиљевим и Богом изабраним судијама који су га руководили; Књига о Рути, побожној Моавки, која иако туђинка, уграђује себе у претке царске породице Давидове и тиме у претке Ису-са Христа, очекиваног Месије, Спаситеља и Избавитеља изабраног народа Божијег. Прва и Друга књига Царева (зову се и Прва и Друга књига Самуи-лова, по пророку Самуилу, који је крунисао првог израиљског цара Саула и цара Давида, његовог наследника), говоре о првим царевима и историји Израиља у њихово време. Трећа и Четврта књига царева (Прва и Друга књига царева) почињу са Соломоновим царством и завршавају са пропашћу царства, укључујући разарање града Јерусалима и изгнанство и пад наро-да Божјег у вавилонско ропство. Прва и Друга књига дневника (Прва и Дру-

га паралипоменон = онога што је изостављено у Књигама о царевима), својим садржајем допуњују прет-

ходне историјске књиге, наро-чито Књиге о царевима. Прва

и Друга књига Јездрина (Друга књига Јездрина

се сада први пут пре-води на српски, у

преводу митропо-лита Амфилохија, а раније је није било у преводу Ђура Даничића) и Књига Неемијина, садрже хрони-ку историјских

збивања у народу Божјем времена ва-

вилонског ропства и његовог повратка

из ропства у Јерусалим, који се обнавља.

Остале истори јске књиге Старог Завета говоре

о збивањима и значајним лично-стима Израиљског народа у вријеме његовог туђинског ропства и изгнан-ства: Књига Товита (Асирско роп-ство), Књига Јудите (животопис ове храбре, лепе и витешке удовице која је спасила Израиљ од Асирског покоља), Књига Јестире, јеврејске персијске царице, која је спасила на-род Божји од погрома и истребљења у време вавилонског ропства; Чети-ри књиге Макавеја у којима се гово-ри о првосвештенику Зоровавељу и о Богу верној и витешкој породици Макавеја, која се жртвује за Закон Божији и води борбу против оновре-мених поробљивача Свете Земље и угњетача Израиљског народа.

Ове историјске књиге, које спадају у тзв. шири канон Старог Завјета (зване девтероканонске књиге), тј. које нису биле укључене у ужи Масоретски јеврејски ка-нон (па их отуда није до сада било у преводу Ђура Даничића, заснова-ном на јеврејском канону Лутеро-ве њемачке Библије), уносе се, на основу јелинског превода Седам-десеторице и словенске Библије, у ово издање Старог Завјета, у новом 33

новем


српском преводу митрополита Амфилохија и епи-скопа Атанасија (Макавејске књиге).

Књиге Мудрости (зване и Поучне књиге) спадају по садржају у трећу врсту старозаветних књига, међу којима прво место заузимају Псалми Давидови и Књига о Јову: прва садржи чудесне песме и молитве, препуне богонадахнуте мудрости древног Израиља и његовог цара Давида, а друга преко личности мно-гострадалног и праведног Јова открива смисао чо-вековог страдања и путева Божјег избављења и чо-вековог спасења. Књига Приче Соломонове садржи моралне и духовне поуке, нарочито за младе (по по-вратку из Вавилонског ропства); Књига Проповедни-кова (Еклесиаста), говори о смислу људског постојања, о добру и злу, плодовима добра и зла у човековом животу, док књига Песма над песмама, говорећи о љубави између човека и жене, указује тајанствено и пророчки на љубав између Бога и Његове „неве-сте“ – људске душе, Христа и Цркве Божје, Његове Невесте. Премудрости Соломонове и Премудрости Исуса Сина Сирахова, које такође спадају у Књиге мудрости и припадају ширем старозаветном кано-ну („девтероканонским“ књигама), прослављају Пре-мудрост Божију и оне који њоме живе и њоме се просвећују, говоре о бесмртности оних који се њоме хране и њоме васпитавају, следујући пут праведно-сти и Божје науке. И ове две књиге се први пут уносе у пуно издање Старог Завјета на српском, у преводу митрополита Амфилохија.

Књиге пророчке представљају четврти и зав-ршни део старозаветних богонадахнутих списа. У њих спадају књиге четири велика пророка: Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила и дванаест тзв. малих пророка: Осије, Јоила, Амоса, Авдије, Јоне, Михеја, Наума, Авакума, Софоније, Агеја, Захарије и Малахије.

Пророк Исаија у својој књизи (коју научни-ци деле по времену постанка на Протоисаију и Девтероисаију) подстиче народ Божји на поверење у Господа и на верност Његовом Закону. Он нам записује пророштво о рођењу Месије од Богороди-це, о страдајућем Слузи Господњем – Месији („Евед Јахве“), вођеном као „јагње на заклање“. Књига проро-ка Јеремија, писана пред и у време вавилонског роп-ства, изобличава народ израиљски због одрицања од Истинитог Бога и враћања идолопоклонству, због чега народ сналази страдање и ропство. О томе гово-ри из времена ропства Плач Јеремијин, као и Књига пророка Варуха и Посланица Јеремијина (две књиге такође ширег старозаветног канона, које се доно-се на српском у овом издању у преводу митрополи-та Амфилохија). Пророк Језекиљ, пророк прогнаног народа, говори у својој књизи о старању Божјем за свој народ и у робовању, позивајући га на покајање. Међу списе великих Пророка спада на крају и књига Пророка Данила, која својим пророштвима казује о, пророку савременим, као и будућим, до есхато-на, тајанственим збивањима, са знацима и символи-ма, само пророку Данилу својственим. Ова књига се штампа по јелинском преводу Седамдесеторице, у потпуно новом преводу на српски, заједно са први пут преведеним на српски девтероканонским дода-цима: Молитва Азаријина, Песма три младића у пећи

Вавилонској (гл. 3, ст. 26-45 и 52-90), Повест о Сусани (гл. 13), Вил и дракон (гл. 14) (превод митрополита Амфилохија).

Књиге 12 малих пророка и њихови богонадахнути пис-ци, називају се малим, не по садржају и значају, већ просто по величини њихових списа. Њихово сведочанство о судби-ни изабраног Божјег народа, о Божјем старању о Израиљу и начину тог старања, исто је толико важно, као и књиге ве-ликих пророка, и све остале старозаветне књиге, почевши са Мојсијевом књигом Постања. Оно што је суштинско за све ове свештене Списе јесте да је у њима записано Божије откривење, Божија дјела и Божије јављање Божијим изабра-ницима, а преко њих народу Божијем и свему роду људском; описана су у њима такође дела тих изабраника Божијих, као и историја изабраног Божијег народа, до појаве Христа Бо-гочовека. Поред Закона Божијег откривеног Мојсију и дру-гим пророцима, записаног у овим Списима, кроз њих се про-влачи као златна нит и идеја и пророштва о доласку Месије

– Искупитеља и Избавитеља рода људског, Који ће се својим Рођењем открити и јавити „као Пуноћа закона и пророка“, као Онај који ће својом појавом запечатити „Нови Завјет“ – скло-пити Нови Савез између Бога и човека. Стари Завјет потврђује да је Бог заиста Творац и Промислитељ света; да је он „Бог Ав-раама, Исака и Јакова“, „Бог живих, а не Бог мртвих“.

НОВИ ЗАВЈЕТКад је „дошла пуноћа времена“, Бог Отац је послао

Сина свог Јединородног, да се сваки који у Њега верује спа-се и задобије познање истине, преко Њега који је „Пут, Истина и Живот“. Списи Новог Завјета представљају управо сведочанство о Њему као истинитом Богу и истинитом Чове-ку, Сину Божјем и Сину Човечијем, Спаситељу и Избавитељу рода људског, о Новом вечном Савезу између Бога и људи. Његови ученици су записали и посведочили оно „што бјеше од почетка, што су чули, што су видјели очима својима, што су сагледали и рукама својим опипали, о Речи Живота: И живот се јави, и видјели смо и свједочимо, и објављујмо Вам живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама...“ (Прва саборна посла-ница апостола Јована 1, 1-2).

Суштина, дакле, Новог Завјета јесте личност Богочовека Христа, од пророка најављеног, од Дјеве Богородице и Духа Светог рођеног, у Јордану крштеног, на Гори Таворској пре-ображеног, распетог и погребеног, у трећи дан васкрслог из мртвих и на небо вазнесеног, и који ће доћи да суди живима и мртвима и чијем Царству неће бити краја... У новозаветним списима је записана Његова наука и описано Његово бого-човечанско дело, забележено Његово учење и откривење о Пресветој Тројици: Оцу и Сину и Светом Духу, Богу Љубави; о Његовом оснивању Цркве Божје, њеном ширењу у првом веку. У њима је поред свједочења о Христу записана и апо-столска проповед, апостолско тумачење Његове науке и њихова мисија у Јерусалиму, Малој Азији, по Истоку, Јелади, до Шпаније и Рима.

Новозаветни списи садрже на првом месту четири Јеванђеља: по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Њима следе Дјела Апостолска апостола Луке, 14 посланица апостола Павла: Римљанима, Прва и Друга Коринћанима, Галатима, Ефесци-ма, Филипљанима, Колошанима, Прва и Друга Солуњанима, Прва и Друга Тимотеју, Титу, Филимону и Јеврејима; Посла-ница апостола Јакова, брата Господњег и првог епископа Јерусалимског, Прва и Друга посланица апостола Петра, три посланице апостола Јована Богослова, Посланица апостола Јуде, брата Господњег, и на крају Откривење Јованово, у коме 34

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

pismopismoсе говори о савременим збивањима и жи-воту Цркве апостолског времена, као и о ономе што ће се догађати у будућности, до Другог Христовог доласка и Страшног суда.

Сви ови списи су настали после силаска Духа Светог на Апостоле на Тројичиндан, па до краја првог века по Христовом Рођењу. Писали су их очевици Бога и Слова или њихови непосредни ученици: апостол Мар-ко, апостол Лука, апостол Тимотеј, апостол Тит, апостол народа Павле, прво гонитељ Христа и Цркве, а после сусрета са Христом и просвећења на путу за Дамаск, Његов не-надмашни благовесник. Управо зато што су списе писали, уз то надахнути Духом Светим, очевици и савременици Христови, њихово сведочанство је аутентично и ис-тинито и као такво се преноси и чува кроз векове, како на изворном јелинском језику, на коме су писани, тако и у њиховим пре-водима на скоро све земаљске језике и дијалекте.

Овај превод Новог Завјета је плод дугогодишњег труда Комисије Светог архијерејског синода, којој је у своје време председавао и блаженог спомена патријарх Павле. Што се тиче превода Светог писма Старог Завјета, већина књига је овде, у овом издању, дата у преводу Ђуре Даничића, док су књиге Старог Завета ширег канона (тзв. девтероканонске књиге) дате у пре-воду митрополита црногорско-примор-ског Амфилохија и епископа Атанасија, умировљеног захумско-херцеговачког.

Наша помесна Црква, нажалост, још нема свој званични превод на српски језик старозаветних књига. Надамо се да ће библијска Комисија за превод Светог писма, као што је дала званични превод списа Но-вог Завјета, то учинити у што скорије време и са списима Старог Завјета.

О значају читања Свештених списа – Светог писма за свакодневни живот чове-ка и његово спасење у Царству Божијем, упућују и ријечи блаженоупокојеног патријарха Павла:

„Сваки онај који жели да позна свет и чо-века, да схвати дубљи смисао историјских збивања, да појми тајну неба и земље, вре-мена и вечности, треба да се увек изнова враћа Књизи истине и живота, да се њоме умудрује, освећује и просветљује светлошћу разума и богопознања. Истина Божијих речи нас просвећује и ослобађа од мрака незнања и сенке смрти. Зато се њоме тре-ба непрестано освећивати и просвећивати, хранити ум и срце као Хлебом Живота.“

Молимо се Господу Христу, који је „Пут, Истина и Живот“, да речи ове Књиге, онима који је читају и живе по њима, буду путоказ у Цартсво Божије.

Амин, Боже дај!

Цетиње, 18. октобра 1850.

Драги прото,Црногорска је пјесна:Ко ћ' уфатит маглу у висине,Ко ли Црну Гору покорити!

Нека се Турци фале и говоре што им драго, ми за њихове пријетње не маримо. Имали смо се кад од Ко-сова познати једни с другијема. Остали народи нека мудрују како им је и од трага, нека дипломатизирају с Турцима, нека се гладе и лажу колико им је драго, нека у својим отечествима и на својим огњиштима христјаци вежу пријатељство с јазичницима; доиста ми и Турци, доклем год једном траг из Европе не погине, оном ћемо здравицом напијати којом смо и досле. Највјештија клуп-ка дипломатическа да оснују своју пређу између Турске и Црне Горе, мучно би нас и Турке сложила, а пољубила никада. Истина је, Турци су спрама нас силни, спрама нас богати, али је страшније гордости крушеније када слабији силноме ужене дим у нос. Ја мислим да млади султан преобразоватељ са својом благошћу неће бити поклапан, јербо се не слажу благост и поклапност.

Да је лијепа Црна Гора не би се црна гора звала него млијечна и медена. А како ће и бити лијепа кад је једнако сироту дивљи таласи турски нападају и потресају? Та, свештени Едем да га је оваква судбина постигла, би се већ зла препунио и злом отровао. Црну Гору је свакојако зло пратило, у њој мало попријед није смио ни Европејац свободно ући, него су се кријући увуковали, као што се крадом увукују по конопима у бродове трговачке европејски пацови те се пресељавају из Европе у Аме-рику. Ово се исто догодило с покојним Милутиновићем и с истим Милаковићем, али је данас, слава Богу, друкче. Црна Гора је само зло како је зли нарок гони, и ја који сам њен син не могу јој име произрећи што се нећу згро-зити. Али је опет с тим знаменита што је коматић од раз-валинах нашега царства, као једна ластовица (ћошак) од развалинах једнога великога града. Стога је знаменита Црна Гора што је доиста показала шта може слабији са силнијем, што може човјек, кад хоће, радити. Црна Гора је гњијездо војинствене гордости, ђе се браћа, јединци синови – све радо на жртву дава, само да остане непо-рочна чест прађедовска. Црна Гора је урна у коју је сил-но име Душаново прибјегло, у којој се свештено храни витешко име Обилића и Скендербега.

Збогом, драги прото, будите ми здрави и весели!

То вам од срца жели Ваш почитатељвладика црногорскиП. П. ЊЕГОШ

Писмo митрополитаПетра II Петровића егошаГЕОРГИ У НИКОЛА ЕВИЋУ

35

новем


po

ezi

ja

ВЕЋИ ГРОБ ЗА НОВУ СМРТ

Његоша подмићујунуде му нову смрт и већи гробмаме га у своју раку, у казамат,да га ставе под свој камен и своје стражеда једино они буду надлежни за његов случајда нам једино они могу препричавати његове праве мислида није мислио оно што је мислиои да није написао оно што је написаои да је одувек мислио оно што они мисле.

ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ

После свих пораза: смрт Рада ТомоваНајвећи је српски пораз од Косова!А сирак тужни, утреник, владикаГроб нам остави за свог наследника!И наше племе да изгуб ублажиНа гробу-јединцу ослонац потражи!И до данданас, све од тога добаНаш Род се држи на врху тог гроба!Ал кад дирне пијук и у основ светиКако ли ћемо тај дан преживети?

ЗАПИСИ О ГРОБУ НА ЛОВЋЕНУ

Ископаше ти очи лепа слико...Милан Ракић

Владико, у мог сећања стојиДан, тако чудесан, ко да не постоји:У киши, под ниским небом смо се пелиНа Ловћен, твом гробу, ко на облак бели...Још на врху (ко у магли моје главе) Стоји твој облачни камен усред јаве.Ал веле да ће га ускоро, Владико,Нестати с ловћенског кама где је свико.Збиља, зар долази тај дан, кад ће драгаСлика да ишчили из ока, без трага?И у суру јаву ловћенскога рамаСтати нека друга, непозната нама?Владико, у нашој глави, испод кости,Тиња мала урна твог духа, опрости.А има у нама места где би сталоИ све што ће пасти да би из нас сјало.Кад с врха, твог гроба први камен сруше,Он ће у дубину сићи наше душе.

Матија Бећковић

Стеван Раичковић

Душан Радовић

36

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

zap

is

Манастир Григоријат је основан 1360. године. Ктитор је био преподобни Григорије Нови Синаит, поријеклом

Србин, ученик преподобног Григорија Синаита.Старац Георгије Капсанис, игуман манастира Григоријата

је рођен 1934. г. у Атини од побожних родитеља, угледних Атињана. Завршио је Теолошки факултет у Атини, гдје је и магистрирао и докторирао и био асистент на предмету Ка-нонско право. Докторат са насловом „Пастирска служба по светим оцима“ је одбранио код професора Муратидиса. По-стао је игуман манастирa Светог Георгија у Атини одакле је позван да прими мјесто игумана Григоријата 1974. године.

Један је од познатијих теолога у Грчкој. Човјек је врлин-скога живота, кротке нарави, пун благодатне љубави, цркве-но саборне савјести, живе ријечи и светоотачког духа. Кроз своје списе улива повјерење и надахњује православ-не вјернике на прави смисао живота, на благословени светотајински живот у Христу и задобијање Духа Светога. Велики је поштоватељ светог владике Николаја и препо-добног оца Јустина. Својим трудом допринио је обнављању монаштва на Светој Гори и светоотачке теологије у Грчкој Цркви.

Духовник је више женских манастира у Грчкој са преко 300 монахиња, духовно води и преко 100 монаха манасти-ра Григоријат, као и мноштво православих вјерника у Грчкој. Манастир Григоријат има своју мисију и у Африци (Конго). У његовом манастиру се подвизавају монаси разних нацио-налности: Грци, Руси, Срби, Грузијци...

Опште је признат у цијелој Православној Цркви као до-бар пастир и теолог, а дјела су му превођена на више језика, међу којима и на српски. Његова љубав према српском на-роду нам је свима добро позната. Лични је пријатељ и са на-шим митрополитом Амфилохијем.

ПОУКА СТАРЦА ГЕОРГИЈА МОНАХУКоји хоће да иде за мном нека се одрекне себе, узме крст

свој и крене за мном, ријечи су светог Јеванђеља, као и ријечи: Рече Господ - нека се свијетли свјетлост ваша пред људима...

Љубљено чедо, треба да захвалимо Господу што те је удостојио да зажелиш небески анђелски живот. Да оставиш твоју породицу, твоју отаџбину и да дођеш овдје на Свету гору и да се посветиш Христу. Заједно да захвалимо Госпо-ду, зато што се све догађа са помоћу Божјом, јер нашом си-лом се не може ништа постићи. Није лако младом човјеку да остави све оно што је волио до сада и да постане монах. Он се уподобљава Аврааму који је чуо глас Божији да пође за њим у страну земљу. Друго, молимо се Господу и жели-мо ти да те облагодати Господ Бог. Као што му и захваљујемо што ти је помогао да дођеш у Свету гору и постанеш мо-нах, уз то Га и молимо да те облагодати обилно и да ти да силу с висине, да би у тешким часовима монашког живота био учвршћен и утемељен на камену вјере. Сви ми морамо у овом животу прећи бескрајни океан подвига, и на том путу

сви можемо да понекад осјетимо слабост. Можемо да осјетимо оно што је доживио свети Силуан кад је чуо глас Божији - Држи свој ум у аду и не очајавај. Не треба да губимо наду, зато што је Господ наш помоћник који је у сваком тренутку са нама. Он је наш сапутник кроз живот и Он нам помаже у на-шем труду. Хтио сам да те подсјетим на учење Но-вог Завјета које говори да је хришћанин – који је повјеровао у Господа, у Исуса Христа, а утолико више монах (а монах шта је друго него савршено испуњење хришћанског живота), дужан да поста-не свети храм Божији. И сваки хришћанин и сваки монах треба да има за циљ да постане свети храм Бога живога, да би се Дух Свети уселио у њега. Да се Дух Свети не ожалости и да га не напусти и оста-ви празног, без његовог присуства. Када кажемо да човјек постаје свети храм Божији не мислимо само на душу или само на тијело, него на обоје, и душа и тијело треба да буду у хармонији. Да буду достојни да се настани у њих Дух Свети. За то да у себи са-градиш свети храм биће ти потребан цијели живот. Сваки ћеш дан по мало своје биће изграђивати у храм Бога живога, да би полако постајао достојан да учествујеш у свјетлости Духа Светога. И да гле-даш Бога, по ономе што је Господ рекао: Блажени чисти срцем јер ће Бога видјети.

Ево ти се даје прилика да кроз свакодневни подвиг у животу саградиш дом своје душе она-ко како Бог хоће. Прво треба да поставиш добре темеље. А ријеч Божија нам говори што је добар темељ – то је вјера у Господа Исуса Христа. Нема другога темеља осим Господа Исуса Христа. Он је крајеугаони камен. Што год да чине људи, уколико не ставе за темељ Господа Исуса Христа, доживјеће неуспјех. Неуспјех наше савремене цивилизације и свих људских подухвата, колико год да имају до-бар циљ и да су добри, лежи у томе што немају за темељ крајеугаони камен, Исуса Христа. Ти си ста-вио Христа за темељ, али није довољно да ставиш само добар темељ. Да би били учвршћени на том темељу морамо непрестано имати у себи Исусову молитву. Та молитвица - Господе Исусе Христе, Сине

ИЗГРАДИТИ У СЕБИ ХРАМ БОГУ ЖИВОМЕУ току јула 2011. г. члан редакције часописа Светигора је боравио на Светој Гори. Овај запис је настао приликом његовог боравка у манастиру Григоријату, чији је игуман архимандрит Георгије Капсанис.

Служба монашког пострига нам помаже да преиспитамо себе и оно што смо завјетовали Господу и да видимо који су нам недостаци. Потом следи труд на исправљању тих недо-статака и прије свега да на томе да останемо вјерни до смрти у ономе што смо обећали Господу, у монашком постригу свете ангелске схиме. То што говорим говорим и себи, а не само другима, зато што и ја треба да довршим храм своје душе.

37

новем


Божији, помилуј ме грешног!- то успијева. Она нас држи учвршћене на камену вјере. Тако ћеш полако учврстити себе на љубави Христовој и послушности Христу. Кроз послушност Његовој светој вољи и Његовим светим заповијестима, своме духовнику и својој братији. Јер послушност духовнику и братији води ка послушности Христу. Христа можда не видимо, али на његовом су мјесту братија и духовник. И кад се потрудиш у добром подвигу послушности, које је темељ за зидање храма Божјег који треба да саградиш, саградићеш полако и преостали дио храма. Саградићеш врата и прозоре и све преостало што је потребно, а то су врлине: смирење, ревност, молитва, уздржање, и све свете врлине, које ће бити чврсти зид твоје душе. И кад саградиш храм преостаће да се постави и кров, јер ако крова нема онда

је храм недовршен, биће у опасности да се разруши. А кров је она - тиховатељско умно-срдачна молитва, коју знам да волиш и коју желиш. Без такве молитве здање остаје недовршено, али и без темеља чврстог и без зи-дова врлина не може да се одржи ни непрестана умно-срдачна молитва. Треба да постоје потребни услови да би се учврстио монах или хришћанин у непрестаној мо-литви. Драго чедо, стави добре темеље, подигни чврсте зидове, на којима ћеш да учврстиш кров – непрестану молитву, да би могао да се усели у тебе Дух Свети и да постанеш храм Бога живога, да би Господ Исус Христос дошао у тебе и ти да будеш у Господу Исусу Христу. То је моја смирена молитвена жеља теби, ове ријечи чувај у свом срцу цијелог свог живота, до последњег даха, да би могао себе да предаш као живу жртву Богу.

Бесједа изговорена на монашкомпостригу монаха поријеклом из Грузије.

• Оче Георгије у разговору сте рекли, ако смо пра-вилно схватили, да се на монаштво може гле-дати као на свету тајну. Да ли је то различито мишљење од устаљеног мишљења о 7 светих тајни?Знамо да свети оци нијесу сагласни око броја светих

тајни, неки сматрају да их има 3, неки 5, неки 7. Могло би се то посматрати и овако: Црква је света тајна, па се и сво њено дјеловање у времену и простору може сматрати светом тајном. Тим прије се може сматрати светом тајном кад један човјек свецијело посвети себе животу у Христу.• Оче Георгије, услови за монашки живот у Светој

гори су веома повољни, док у неким нашим већим манастирима постоји велики притисак од

стране вјерника и посјетилаца, који понекад сме-та монашком животу. Како све то ускладити са монашким призвањем?Ако људи надахнути Богом долазе у манастире, ми

смо дужни да их по својој моћи примамо, угостимо и да им говоримо ријечи спасења и утјехе. И у Светој гори имамо велики број посјетилаца којима указујемо госто-примство и хришћанску љубав.• Да ли ће се та брига о гостима и посјетиоцима ма-

настира монасима урачунати у монашки подвиг?Наравно. С тим што монах не би требало да у себи

прижељкује долазак посјетилаца и гостију, али ако их Бог пошаље – тада - слава Богу! Њима треба покло-нити брижну пажњу и постарати се да им, по својим могућностима, кажемо ријечи поуке о животу у Христу.• Код нас у Црној Гори се догађају чудни про-

цеси, наиме политичке партије које су на вла-сти покушавају да Цркву потчине и ограниче њиховим уским националним или државним оквирима. У програм политичких странака уно-се циљеве који су усмјерени против канонске Цркве у Црној Гори. Политичари уносе подјеле међу браћом инсистирајући на разликама у језику и поријеклу, које уствари реално не постоје. У склопу притисака на Цркву и митропо-лит Амфилохије је позван на суд, због наводног вербалног прекршаја („говора мржње“). Дајте нам савјет - како изаћи из тих проблема?Добро је да је митрополит Амфилохије у Црној Гори,

он је пастир великих квалитета и широке љубави за све православне народе. Он зна како треба управљати Црквом и водити људе ка спасењу.

Ако се српски народ буде држао слоге и међусобне љубави биће добро, иначе ће имати озбиљних пробле-ма. Треба радити и на слози, једномислију и љубави свих православих народа. Што се тиче напада на Цркву, суђења митрополиту Амфилохију и измишљању непостојећих нових језика, то је ништа друго до једно ве-лико искушење за Црну Гору и дај Боже да се то што прије превазиђе.38

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

majke h

ri[

]an

keО

ЛИ

ВЕРА Балабан

�орка Бе�кови�Пред читаоцима Светигоре је разговор у којем је, за емисију Радио Светигоре „Мајке хришћанке“, наш познати пјесник Матија Бећковић говорио о својој мајци Зорки и драгоцјеним успоменама ве-заним за одрастање под њеним окриљем.

• Ваша мајка је рођена 1913. године. Њен отац, Миладин Таушан, пореклом Пивљанин, био је борац на Солунском фрон-ту. У Кањижу, где су добровољци добили земљу, се породица Таушан доселила по-сле Првог светског рата. Ту је мајка Зорка и упознала свог будућег мужа који је службо-вао у Сенти. Да ли Вам је некада причала о свом детињству, родитељима, удаји?Како да није! Мој деда Миладин Таушан оти-

шао је из Безуја у Пиви у Америку, у печалбу. Кад се заратило, као добровољац стигао је на Солун-ски фронт. После рата је добио земљу у Војводини. Моја мајка се родила у Безују и као дете је стигла у Кањижу. Имала је две сестре и два брата. У Сенти је мој отац службовао као официр… А пошто су и у Сенти и у Кањижи, Срби и тада, а и сада мањина, они су се готово сви познавали. Девојке које су тамо стасавале нису се удавале за тамошње Србе који су им постали готово најближа родбина, него најчешће за неког ко би дошао са стране. Тако је и мог оца неко довео у Кањижу где је срео своју будућу жену 1939. године. Те године сам се ја ро-дио у Сенти. Она је с њим провела у браку од 1939. до 1945. године. Значи, била је шест година удата, а педесет година удовица.• Ви сте најстарије дете у кући Зорке и

Вука Бећковића. Име сте добили по једном мајчином сну...Мајка је имала брата који се звао Милан и који

је извршио самоубиство у својој двадесетој годи-ни. То се догодило баш у време њене трудноће која је после породичне трагедије протицала у кошмарима и траумама. Сваку ноћ је сањала. Једном је уснила, како неки Мађар (како је, исти-не ради, говорила) хоће да је удари ножем у сто-мак. У том тренутку се испред њега испречује, тад већ покојни брат, мој ујак, и ставља руку на њен стомак, говорећи: „Немој, ту је Матија!“ А онда се обратио сестри речима: „Родићеш сина и даћеш му име Матија.“ Тако сам име добио пре рођења. И да би мистерија око мог имена била већа, родио сам се 29. новембра, на дан Св. апостола Матеја. Кум, Јован Вуковић је дошао из Београда с идејом да ми да име Радосав, како се звао један од мојих пређа од кога није остало порода. Али моја мајка није хтела да чује - Матија, или мењамо кума. Име Матија није постојало у родослову Бећковића у Црној Гори, као што знате постоји Матије или Мато, а Матија је најређе. У Далмацији и још понег-де Матија је женско име. То име је и мене обележи-ло. Сента, моје родно место, постала је она звезда у бескрајном плавом кругу. Чим се заратило, чет-

рдесет и прве године, мој отац је отишао у Ровца, у село Веље Дубоко, у своје родно место, код своје браће. Као официр, пошто је војска капитулирала, мислио је да треба да остане код куће и да сачека крај рата. Тако смо у Веље Дубоко доспели и ја и моја мајка. Био сам једино дете које није рођено у Вељем Дубоком. Једини од све деце био сам пелцован, и као доказ имао писани-це на мишицама, којима сам се поносио као еполетама. У Веље Дубоко је дотерала је прва дечја колица. Имао сам и ципеле и со-мотско одело и кошуљу са белом крагном. И написмено, крште-ницу у којој је писало да сам се родио у Сенти, а то значи и да сам једини од вршњака видео град. Нисам признавао да Сенту ни-сам запамтио, да се града нисам сећао, него сам потанко описи-вао шта све има у граду и како Сента изгледа. Нисам имао много маште, него сам све што је постојало у селу увећавао, тврдећи да је све то у градовима три пут веће. На коње се пење уза стубе, а куће су чардаци ни на небу ни на земљи. Ту би можда могао бити заметак некаквога мога уметничког стварања.

Моја мајка је похађала неку школу коју некад зову раднич-ка, а некад грађанска. У тој школи девојке су се подучавале домаћинству и кућним пословима. И у Ровцима она је бринула о кућним пословима, док су друге стрине радиле у пољу. Реци-мо, мајка никад није чувала стоку, није никад научила да музе, не

39

новем


сећам се да је носила бурило. Непрестано је прала и рибала кућу. Баба Јеја се бунила тврдећи да ће од рибања иструлити лучеве даске. За пеглу је говорила да ће све изгорети, а мајка је тврдила да неће: „При-тисни је мало на стомак да видимо хоће ли или неће.“

Онај ко има мајку - има и оца. Онај ко нема мајку нема ни оца. Мајке рађају не само децу него стварају и њихове очеве. За то стваралаштво било је погодно што оца није било. Ја сам га памтио тек из неколико невезаних призора. Он тој слици није могао да смета, ни да је наруши. Виђајући његове другове, што школ-ске, што ратне, онако изгубљене и понижене, мислио сам, да ли је могуће да би он тако изгледао, да би и он такве послове радио и био исто тако деградиран као што су били сви остали. Пошто га није било, израстао је у фигуру која је више припадала небу него земљи. У рату су се родили мој брат и сестра као посмрче. Они га нису запамтили нимало, али мајка им га је облико-вала и улила и њима бескрајну љубав према оцу.• Да ли памтите тренутке тог повлачења,

тада сте имали око четири године, отац вас је повео са собом? Да ли се сећате повратка са мајком преко тих брда и пустара?Да, да, да! Мајка је волела да се фотографише.

Ако је била у прилици није заборављала да за сва-ки важнији догађај позове фотографа. Отуда имамо доста фотографија, чак и из ратног периода. Живо се сећам коморе и повлачења. Ишли смо заједно с оцем све до планине Цера, између Мојковца и Бијелог Поља. И ту се моја мајка опраштала са мојим оцем. Тад му је рекла: „Е сад би било најбоље да нас овде својом руком побијеш, па онда ти види шта ћеш!“ Отац је ре-као: „Зар да убијем Матију?“ Често смо ту сцену пре-причавали, пребацујући му да из оног што је рекао испада да му не би био проблем да убије своју жену и сина, него једино не би могао да убије мене. Мој свес-ни и прави живот почео је можда том реченицом! После су се чуда на чуда надодавала и до данашњег дана та прича није испричана.

Мајка се вратила у село, међу удовице мојих стри-чева. Њих је у рату погинуло пет. Кућа је била пуна сирочади, а о свима је на неки начин бринула моја мајка. Она се до те мере била уклопила у фамилију свог мужа да је деверима била више брат него сна-ха. Најважније на свету је било да се, по сваку цену, школујемо. Школа је била једини спас. Знање и вера у знање, убеђење да ти - ако си најбољи ђак - не може нико ништа, било је њено вјерују. Могу да те гоне, могу да те мрзе, могу да ти не дају ово и оно, али знању не могу ништа и оно на крају триумфује. Знала је ко су најбољи ђаци, чији су и које удовице. Мени је претила да ће се обесити ако добијем четворку! Пошто је рано оседела, пре тридесете године, пре-тила ми је ће, будем ли учинио какав преступ, офар-бати косу. Негде под старост питао сам је да ли би то стварно учинила, а она је узвратила: „Пре бих је за-палила.“ Она је живела под оним звањем којег више нема, а које је после Другог светског рата било тако често и уочљиво. То су биле удовице. Носила је црни-ну и негде је много касно скинула црну мараму. После се кајала и себи пребацивала што је то учинила. „Знам што сам ја скинула моју. Нисам имала другу, а она је

толико на сунцу избледела да више није била црна.“ Удовице су црногорске монахиње. Мислим да женскога монаштва у Црној Гори све до наших дана није ни било. Вероватно зато што су се сестре и удовице сматрале монахињама, и тешко су подноси-ле да би неко други могао бити већа, жешћа, љућа монахиња него што су оне саме. О томе сам причао и са Митрополитом. Он се присећао легенде о некој монахињи која се појавила међу нашим црним сестрама и мајкама. И да су је готово лин-човали и нагнали да скочи низ неку греду. И ево данас скоро да је ишчезла и та реч. Кад неко умре, ни у читуљи се нико тако не потписује и не именује. А удовице су биле један нарочити монашки ред. Удовице су у најгорим временима сачувале част својих мужева, наших очева.• Када је дошла у Веље Дубоко, дочекала је велика по-

родична заједница, другачија средина, губитак мужа, невоље око школовања деце... Колико је вера у Бога, Његову милост и помоћ, држала у свему томе?Говорила је да онај ко воли мужа, воли све његово. Тако је

и волела његову браћу, његове сестре, његову мајку, сав род. И до те мере се са њима сродила и поистоветила да је задобила нечувену слободу. Деверску децу би често изударала без икак-вих снебивања. Под старост је негирала да је то чинила, а кад би је неко подсетио на то она се љутила: „А што си ти баш то за-памтио? Зар је то једино што сам за тебе учинила.“

Када је у Колашин, у тадашњи хотел Бјеласицу, стигла кува-рица Мађарица нико није с њом могао да се споразуме. Рас-питивали су се да ли неко зна мађарски у Колашину, па се она јавила: „Ја знам.“ „Никад ниси рекла да знаш мађарски.“ „Нико ме то није ни питао!“ Живећи са Мађарима у Кањижи, није на-учила само мађарски, већ и толико других ствари везаних за кућу и домаћинство. Од њих је научила све о кувању, о плетењу, о везу, о белом вешу, о свему о чему у Ровцима нису имали појма. Прва је кувала слатко, пекла палчинке, месила кнедле и гурабије, правила презлу… Ничег слатког у Ровцима и нема, сем понека воћка, али се она чува за болеснике и децу. Сви су били жељни нечег слатког и нису се могли наситити посласти-ца попут пекмеза или кнедли са шљивама.

Уз шпорет је била неуморна. Шпорет је био њена продуже-на рука, део тела. Ништа јој није било лакше него да спреми и неког позове на ручак и све сервира по најстрожим прописима. Пред велике празнике, за крсну славу, Васкрс, Божић, износи-ла је посуђе које је донела из Војводине: сервис за ручавање, есцајг, кухињске ћилиме, столњаке, салвете, везове и флаше са украсним чеповима које је крила од конфискација и закопава-ла по траповима. Застирала је подове, стављала завесе, пали-ла кандило. Била је верник, одлазила сама под Острог и води-ла друге. Њена узречица је била: „Бог ће помоћи.“ Увек нас је опомињала да се пред спавање помолимо и прекрстимо. Ако би заспали, будила нас је да пита: „ Јеси ли се помолио?“ Слу-жила се и лукавствима. Кад би негде набавила ребро чокола-де рекла би ми да кад се будем молио замолим Бога и да ми пошаље мало чоколаде. И ујутру подсећала: „Провери је ли ти испунио жељу.“ И ја бих, сав срећан, под јастуком нашао чоко-ладу. Кад сам је једном касније питао могу ли опет затражим мало чоколаде није одобрила. „Е, не може сваки пут. Ниси му ти једина брига.“

Није волела да чује да је неко у лошим односима са својом мајком. Кад бих је питао је ли истина да је неко вређао мајку (што су сви знали да је истина) она је то љутито негирала: „Не, то је лаж, то је немогуће, свет би се распао кад би то била исти-на. Рука би се осушила сваком ко би је подигао на своју мајку!“

Кад је одмах по рату у Веље Дубоко стигла лекарска 40

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

комисија која је прегледала ђаке, нашла је за сходно да ми шап-не, како јој је доктор рекао да сам ја најздравији од свих. Као да постоји ранг листа здрав, здравији, најздравији. Али ја нисам сумњао да је то лекар рекао и да је то истина. И било је веома важно што сам то чуо.

Кад је ваљало продужити школовање стигли смо смо у Ко-лашин. Тада смо први пут ишли у биопскоп. Приказивао се слав-ни мексички филм „ Један дан живота“. То је филм о официрима које суде и који се јуначки држе. Док се орила песма посвећена мами Хуанити, она се нагнула према мени и показујући на глав-ног јунака, најхрабријег и најлепшег, прошапутала: „Онакав је био твој отац.“

• Она је једну школску библиотеку у Безујама, у Пиви, на-пунила књигама...Чувајући успомену на брата Милана, чијим се гробом кле-

ла и кога није престала да спомиње, почела да шаље књиге за библиотеку шко-ле у Безују. Слала их је

учитељу Бајовићу, кога сам и ја упознао прошле године. Набављала је све што је излазило и уредно слала. После су те књиге у неком пожару изгореле.

Сама је била и писмена и усмена. Волела је да пише пис-ма, најчешће сестрама, и брату. Поверавала се хартији и писа-ла брзином којом је мислила. И свако њено писмо било је по-капано сузама. Научила је и да тужи. Њене тужбалице су биле нека врста литургије. У кући, у Вељем Дубоком, сваке недеље, док меси хлеб почињала је да тужи. Сви би се умирили и слу-шали. Кренула би од брата Милана, па наставила да ређа имена из наше дуге и велике читуље. Сви се исплачу, подсете својих најмилијих, а кад то узме маха и запрети да се претвори у ве-лики колеж и кукњаву, баба Јеја која је била велики јунак и озбиљна, прибрана личност, све прекине и заустави „Сад је до-ста! Идемо на посао.“ То је била мала Божија служба, кад се кућа претварала у цркву, а тужбалица у литургију.

• Други разред ниже гимназије завршавате у Славонском Броду код своје тетке Јеле, мајчине сестре. После тога

одлазите у Ваљево, па у Београд. Постајете песник, муж, отац... Да ли је и на који начин жи-вот ваше мајке инспирисао ваш живот, ваше песме, приче. Колико је она била инспирација у свим тим вашим делима?Она је посејана кроз све моје књиге. Лако би се

могло препознати шта је њено. У дванаестој години одвојила ме је од себе и послала сестри у Славонски Брод... Мислим да је није ни питала да ли може да ме пошаље. То је сама пресуђивала и о томе није могло бити говора. Путовао сам уском пругом од Никшића, око Поповог поља, преко Сарајева, Врпоља, Винкова-ца за Славонски Брод. Рекла ми је да кажем да су ми родитељи у другом вагону, ако ме у возу ко пита ко сам и где сам кренуо. И када на то мислим, често се

питам откуд јој толика снага и спремност да пла-ти сваку цену само да се избави-

мо и спасимо оног недо-

зова. Не само зато да не бих чувао овце: „Овце су одличне, кад би

имао своје, него ћеш, ако не будеш учио, чувати туђе!“ И брата и сестру је тако васпитала и међу нама разви-ла бескрајну љубав, без пегице рђе, без икаквог нано-са. Брат, кад већ причам то све што причам, кад нешто прича са мном, куне се: „Живота ми Матијева.“

• Када сте отишли у тај свет далеко од Роваца, од мајке и кућног огњишта, сигурно сте са со-бом понели неки мајчин савет, неку њену реч, од чега можда никад нисте одступили, и кад вам је у неким тренуцима било тешко да то не урадите, то вам је некако одзвањало у ушима, тај неки њен став, савет, нешто што је усади-ла у вас...Не знам шта бих пре могао да вам испричам. У оној

ендемској немаштини, у туђем свету, пипао сам шаво-ве на капутићу и кад наиђем на какву громуљицу ра-шивао шавове и налазио ушивено парче тисовине или

Мајка Зорка са својом децом, Љубом, Љубицом и Матијом

41

новем


чене белог лука. То ми је ушивала мати да ме сачува од светских зала, ала и врана. Али сам и ја чувао њу, од свих проблема који сам имао. Од мене је слушала да је све добро и да не може бити боље, да сам ђак каквога нема и да никог безбрижнијег од мене нема. Када у садашње време слушам колико су родитељи упућени у живот и проблеме своје деце, помишљам да је баш то један од највећих проблема. Да је моја мајка знала шта сам претурао преко главе, какве сам паклене путеве пролазио, то не би преживела. По-штедео сам је од таквих увида. До ње су допирале само цензурисане вести, јер праве би је надживе-ле.

• „1. јула 1985. године, у својој 72-ој годи-ни живота, умрла је Зорка Бећковић. Са руком под гла-вом, испод иконе Св. еванђелисте Луке.“ Тако се наводи у 440-ом броју листа Православље. На њеној сахрани бесе-дио је митрополит Амфилохије рекав-ши: „Опростите ми моја браћо и сестре што на овај дан туге не могу туго-вати и што ми се у њему туговање пре-твара у радовање. Овакав доживљај сам имао још само три пута у животу. Први пут када сам сахрањивао једну просту сељанку по имену Харитину, близу Атине. Њен лик на самртном одру зра-чио је неким чудним неземаљским сјајем, до-такнут зраком вечне свјетлости. Други пут, када сам у царској лаври Хиландара, на Светој гори сахрањивао једног хиландарског мона-ха. Ту сам осетио победу живота над смрћу. Умирање смрти. И трећи пут, кад смо пре неколико година сахрањивали у манастиру Ћелијама код Ваљева мудрог ћелијског стар-ца Јустина. Што је време одмицало од његове смрти, његов лик је бивао све сјајнији и милији. Заблистао је топлином вечности и сјајем не-уништиве лепоте. Ето тај и такав неуниш-тиви сјај је просијао са лика и из очију наше покојнице. Она као да је још за живота живела у царству духова. Зато благо њеној деци што су имали и што имају овакву мајку.“ Наравно, тежак и дирљив тренутак, али, ето, шта би-сте ви рекли?Да подсетим на стихове: „Ко је мајку у ледно чело

пољубио, тај је највећу студен осетио.“ Она се при-

премала за тај дан. Рано је почела да са собом носи одећу за укопа. Кад је оперисала срце у Женолијеу у Шварцајској, носи-ла је у малом коферу шта да јој обучем, ако се све заврши на најгори начин. Кад год бих јој купио нову кошуљу, заменила би ону ранију намењену за тај дан. Кад је сестра питала што се о томе толико брине и дотерује, рекла јој је: „Хоћу да будем лепа кад се сретнем са Вуком!“

Увек је детаљно поспремала кућу пред спавање да не остане какав неред, ако би у току ноћи преминула. Последње вече на овом свету, окупала се, пресвукла постељину, обукла чисту пиџаму, наместила папуче поред кревета, упалила кан-

дило, помолила се Богу, заспа-ла и у сну преминула. Тада је наш митрополит био банатски владика. Он је и као монах код ње долазио. Кад би избио ка-кав тежи проблем, говорила је:

„Долазило ми је да му пишем, да склопи оне његове руке и и то реши.“ На њену сахрану дошао је из Баната. И то је била прва сахрана у Колашину са свеш-теником. И не само са свеште-ником, него и са владиком, а тај владика није био не знам ко, него онај којег је она толи-ко волела и са чијим је оцем гајила дугогодишње искрено и дубоко пријатељство. Митро-полит није дошао сам, него су са њим, са свих страна, стигли наши најугледнији свештени-ци - од Мома Кривокапића из Котора, до Фемића из Берана и Перовића из Улциња, и још где се који нашао. Сахрањена је у Колашину, на месту које је за живота изабрала. Кроз град је прошла последњи пут, а звона на цркви су звонила први пут после четрдесет го-

дина. Из Београда су допутовали пријатељи и некако је све било као у оној песми: „Ништа собом не понесе, сем скрштене беле руке...“ Мислила је да ћемо у Колашин долазити чешће него што бисмо да се сахранила у Ровцима, где је наша по-родична гробница. Али, такве су прилике да ретко одлазимо и у Колашин. Није могла предвидети шта ће се све догодити. Помишљао сам да је пренесем у Београд, да је не остављам тамо. А опет, моја сестра каже да би јој то било као да поно-во умире. Једини још живи стриц поручује да ни ово неће трајати вечно. Проживели смо и већа чуда па ћемо и ово.• Потрудили смо се, колико је то било могуће, да про-

живимо заиста трновит и саткан од жртве живот–ни пут Зорке Бећковић, мајке Матије, Љуба и Љубице. Вама неизмерно хвала што сте ваше дивне успомене о својој мајци поделили са нама. Надам се да ће многим мајкама ова прича бити на корист.Хвала вама што сте ме звали, а ја верујем да је она ово све

слушала и ко зна шта ми је све приговорила: „Рекао си ово, а ниси оно и крају изоставио најважније! Јесам ли те зато шко-ловала?..“ Имала је смисла за јавне чинове и мислила о вечно-сти и посмртној слави.

Матија Бећковић са Стеваном Раичковићем на врху Ловћена

42

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ПАРАСКЕВА Станишић

Видиш ли онај цвијет на гори? Сам је. Сам се бори да оп-стане. Такво је наше Косово и наша Метохија. Као што хиљаде других цвјетова бодри њега једног да опстане,

да издржи, тако и читав наш народ одзвања пјесмом под-ршке за Косово и Метохију.

Сестринство манастира Ћелија пиперска дошло је на идеју да организује четвородневни пут кроз Црну Гору и централну Србију до Косова и Метохије. Кренули смо 27. јуна, рано ујутру.

Ово путовање је било велико искуство и велики доживљај за све. На њему су склопљена многа пријатељства, не само између нас дјеце, него и између одраслих. Обишле

смо дванаест манастира: Морачу, Ђурђеве Ступове у Бера-нама, Високе Дечане, Пећку патријаршију, Грачаницу, Сту-деницу, Лелић, Ћелију Ваљевску, Жичу, Петрову цркву у Расу, Ћурђеве ступове у Новом Пазару и Сопоћане.

Сваки манастир је дјелић непроцјењивог блага које ми као народ и земља имамо. У сваком смо наилазили на увијек расположене монахе и монахиње који су нам прича-ли о светињама, ктиторима, о цркви. Првог дана смо стигле у Високе Дечане, гдје смо биле послужене ручком. Ова ве-личанствена немањићка задужбина придобила је највећи дио групе. Гостољубиви монаси овог манастира примили су нашу групу с великом љубављу.

манастир Морача

манастир Ђурђеви ступови

putopis

Хиљаде молитава пиперске дјеце

Са владиком Јоаникијем испред Ђурђевих ступова

43

новем


манастир Дечани

манастир Грачаница

Монах Данило, кога су многи запамтили, насмијао нас је причајући нам догађаје из мана-стира и њиховог монашког живота. Као што је о. Лазар рекао: „Више сам се насмијао у манастиру за један дан него за читаво вријеме у свијету.“

Но, пошто нас је чекала пратња, нијесмо се дуго задржали код Св. Стефана Дечанског, који је морао за кратко вријеме да саслуша хиљаде жеља нас „пиперске дјеце“.

Потом смо присуствовали вечерњој служби у предивној Пећкој патријаршији, највећем ду-ховном центру Српске Цркве. Као и у сваком ма-настиру дочекали су нас срдачно. Игуманија нас је примила на конак, ноћ уочи Видовдана.

44

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Газиместан

манастир Ћелије Ваљевске

У Црну Гору смо се вратиле пуног срца, са вели-ком благодарношћу према браћи монасима и сестрама монахињама, који су показали своје истинско гостољубље.

Многе од нас изразиле су жељу да опет посјете Висо-ке Дечане, Грачаницу, Жичу, Пећку патријаршију ... јер сви смо ми наследници драгоцјене заоставштине наших за-дужбинара који су градили Богу и народу.

„Данас нама кажу, деци овог века,Да смо недостојни историје наше,Да нас је захватила западњачка рекаИ да нам се душе опасности плаше.

Добра Земљо моја, лажу! Ко те волиДанас, тај те воли јер зна да си мати,Јер пре тебе ни поља ни кршеви голиНе могоше нама свесну љубав дати.

И данас кад дође до последњег бојаОзарен старог ореола сјајемЈа ћу дати живот Отаџбино мојаЗнајући шта дајем и зашто га дајем.“

Дио пјесме На ГазиместануМилана Ракића

28. јуна, на Видовдан, били смо на Светој Литургији у Гра-чаници, а касније смо учествовали у програму који је био приређен тамошњој дјеци. Чинило се да су сви препознали искреност и љубав са којима је спреман програм. Неколике косовске пјесме подстакле су људе на сузе, подсјетивши их на слободу за коју се боре и за којом чезну.

Последњи дан нашег поклоничког путовања започели смо у манастиру Жичи. Пјевале смо на Литургији заједно са сестринством манастира.

45

новем


Мајком зовемо ону која нас је родила. Поред мајке која тјелесно рађа постоји и она која рађа духовно. Једна мајка роди једно, а друга више дјеце. Студеница, посвећена Бо-городици Добротворки, Мајци Христа Бога, јесте „много-родна нероткиња“ о којој говори Пророк, родила је више дјеце од најмногодјетније мајке. Изњедрила нам је, прво, оне који су је прије више од осам стотина година сазидали: Симеона и Саву, свету двојицу, уткану у наше историјско и вјечно будуће биће, тај двоједан темељ, свети путоказ и призив на узрастање у мјеру раста висине Христове (ср. Еф. 4, 13) једног читавог народа у свим његовим временима.

Дуги живот Студенице, дужи од осам вјекова, пун је духовних плодова као пчелиње саће меда. То је и више од осам вјекова нашег зрења и сазријевања у Христу, на-ших стравичних распећа али и васкрсења, наших студе-ничких саборовања и сабрања и студеничке просвјете и просвјећења, израслих из свјетлосног и благог симеонов-ско-савинског коријена.

Из предговора Митрополита Амфилохија

Мајком зовемо ону која нас је родила. Поред мајке која

СТУДЕНИЦА МА КА ЦРКВА СВИХ СРПСКИХ ЦРКАВАНова књига Светигорине едиције „Српска културна и духовна баштина“ из кола „Немањићки манасти-ри“, у оквиру којег су већ изашле књиге о Дечанима, Бањској Морачи, Светим Арханђелима, Грачаници и Сопоћанима.

Биљке нам служе, веселе и уљепшавају нас. Пре-ко њих постижемо приснији однос са приро-

дом. Многе љековите биљке које су се вјековима успјешно користиле у традиционалној терапији, а развојем нових аналитичких метода утврдио њихов садржај и стандардизовале активне компоненте, све више налазе мјесто у савременој медицини.

Да би што мање оболијевали неопходно је да во-димо рачуна о превентиви, како се у народу каже -

„боље спријечити него лијечити“. Бог нам је природу обогатио изузетним љековитим биљкама. На нама је да их познајемо, чувамо, разликујемо од оних које нијесу љековите и на крају да их употријебимо у ко-рисне сврхе.

Salvia offi cinalis L. LamiaceaeЈедна од најзаступљенијих биљака наше фло-

ре је Salvia offi cinalis L. Lamiaceae, односно пелим, жалфија или кадуља.

Пелим расте као самоникла љековита биљка дуж цијеле јадранске обале по камењарима, сувим и кречњачким теренима, у топлој медитернаској клими. Ријетко расте на надморским висинама већим од 800 метара. Веома је отпоран - издржава високе љетње температуре и има велики значај у спречавању ерозије земљишта.

То је разгранатa грмолика биљка, висока од 30 до 40 цм. Зелена стабљика након друге године постаје дрвенаста. Листови су наспрамни,уздужно јајасти, густо покривени сиво-сребреним длачица-ма у чијим се жлијездама налази етарско уље од кога потиче ароматичан мирис, нагорког укуса који се сушењем не губи. Цвјетови су свијетлољубичасте боје смјештени на врховима стабљике.

Од биљке се користи лист који се бере од маја до септембра, али садржај етарског уља по коме се процјењује квалитет пелима оптималан је у листу на самом почетку цвјетања биљке, а то је најчешће крајем маја.

Приликом бербе пажљиво се маказама сијече надземни дио пазећи да се не чупа биљка са коријеном, на тај начин ћемо заштитити биљку од уништавања. Код убирања пелима треба обрат-ти пажњу на фалсификате, а то су најчешжће друге самоникле врсте пелима као што су: Salvia sclarea, Salvia pratensis, Salvia silvestris... које су сасвим другачијег мириса и квалитета етарског уља.

Суши се у танком слоју у хладу на промаји. На-кон сушења пажљиво се скидају листови са гранчи-ца. Гранчице се одбаце или користе за даљу прераду.

Лист садржи: етарско уље, танине, росмаринску киселину, горке материје дитерпенског типа (кар-незол, пикросалвин), флавоноиде (лутеолин, апиге-нин), тритерпене и друге материје.

Квалитет пелима се процјењујe према количи-ни и хемијском саставу етарског уља. Захтијеви у званичној фармакопеји су да у листу има најмање

ПелимНОВО

46

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

ДРАГИ

ЦА Бојовић, м

р. фарм

. спец. љековит

ог биља

med

icin

a

Љековите биљке ибиљни препарати у манастиримаНа Првом конгресу фармацеута Црне Горе са

међународним учешћем који је одржан од 12. до 15. маја 2011. у Бечићима представљен је рад Драгице Бојовић (Га-леника Црна Гора), Вање Тадић (Институт Јосип Панчић) и Милена Ђуричковић (Институт за јавно здравље Црне Горе) на тему „Љековите биљке и биљни препарати у ма-настирима“

Циљ овог испитивања је била провјера исправности поступака, квалитета сировинам и хигијенске исправно-сти при изради традиционалних биљних лијекова по ста-рим манастирским рецептурама.

Испитивани узорци су узети из три женска мана-стира (манастир Ћелија Пиперска, Св.Стефан, Дуљево и Св.Никола, Ријека Црнојевића).

За процјену квалитета урађена су физичко-хемијска и микробиолошка испитивања по важећи прописима за: 8 ароматичних биљака, 5 узорака маслиновог уља (3 узорка са црногорског приморја, 2 узорка са Свете Горе), 2 узор-ка кантарионовог уља, 3 узорка меда, 2 узорка пчелињег воска, 3 узорка љековитих сапуна, 2 узорка мелема.

На основу добијених резултата произилази закључак да љековите биљке, природне сировине и од њих израђени готови производи који се производе у ова три женска манастира задовољавају захјеве важећих прописа у пoгледу квaлитетa.

1,5% етарског уља и најмање 40% кетона тујона. Експери-ментално смо утврдили да лист пелима са неколико локали-тета из Црне Горе у просјеку садржи 2,4-2,6% етарског уља. Етарско уље се добија дестилацијом помоћу водене паре. Блиједо жуте до зеленкасто-жућкасте је боје, јако ароматич-ног мириса и нагорког укуса. Садржи: кетон тујон, 1,8 цинео-ла, борнеол, борнилацетат и друге материје.

Сматра се да је најквалитетнији далматински пелим јер има најфинију арому која потиче од етарског уља које сад-ржи и до 60% тујона, око 15% цинеола. Показало се да му не могу конкурисати ни шпанска Salvia lavandulifolia, која не садржи тујон, ни грчка Salvia triloba, која има мало тујона, али јако много цинеола чији мирис подсјећа на етарско уље еука-липтуса. Некадашња Југославија је била главни произвођач и извозник пелима: и до 2 милиона тона годишње и до 30 000 литара етарског уља. На Западу, гдје се највише извоз-

ио наш пелим, је коришћен као конзерванс за меса и сухомеснате производе, у прехрамбеној индустрији за ароматизацију пића, у кулинарству као зачин, у козметичкој индустрији за израду љековитих куп-ки, ароматизацију сапуна, пасти за зубе, освјеживаче простора.

Пелиму се приписују изванредна љековита својства. Отуда му и латински назив потиче од ријечи salvare- спасити, излијечити и offi cinalis- што значи љековит. Користи се од давнина у лијечењу и превентиви. Имао је статус свете биљке која лијечи скоро све болести.У античко вријеме користио се као антибиотик код разних упалних процеса, код проблема жучи, јетре, претјераног знојења, код крварења десни, против кашља. Познато је да је Кар-ло Велики толико цијенио кадуљу да је чак донио за-кон по коме су је сви самостани морали узгајати у својим вртовима.

Данас се за жалфију истраживачи вео-ма интересују. Велики је број објављених радо-ва са аспекта хемијског садржаја разних Salvia варијетета и њиховог фармаколошког дјеловања. Можемо је слободно назвати најважнијом биљком у свијету љековитих биљака којој припада значајно мјесто у народној и званичној медицини због антибактеријског, антифлогистичког, антифунгицид-ног и антивиралног дјелованја.

Употребљава се у облику чаја, екстраката, тин-ктура и других фармацеутских облика као што су та-блете, ориблете, раствори...

ДјеловањеЖалфија се примјењује код:

• лијечења парoдентозе, гингивитиса, крварења десни,

• код запаљења слузокоже цријева, • код тегоба варења, надимања, • прекомјерног знојења, јер регулише

терморегулацију,• код туберкулозе и других инфекција респира-

торнох органа,• снижавања концентрације шећера у крви, • смањивања лучења млијека,• јачања организма, због садржаја горких

материја и полифенолних једињења: најновија истраживања показала су да активне компоненте потпомажу циркулацију што је нашло примјену у лијечењу проширених вена са оштећеним зидо-вима крвних судова,

• лијечења обољења јетре и жучи, повишених масноћа у крви

• реуматизма, артритиса,• кожних екцема, себороичних промјена коријена

длаке,• херпесних промјена• проблема менопаузе, неуредног циклуса и код

лијечења неплодностиНама је најприступачнија примјена пелима у

облику чаја који се припрема на неколико начина. Фармакопеје генерално прописују израду чаја или инфуза, али за припренање чаја од пелима најчешће 47

новем


САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

САОПШТЕЊЕ СА ШЕСТЕ СЈЕДНИЦЕ ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

препоручујемо индивидуално припремање за различите најмене водећи рачуна да се у припремљеном чају екстрахује оптималан садржај љековитих материја.

За спољашњу употребу препорука је да се 3 равне супене кашике уситњеног чаја прелију са један литар прокључале воде, суд поклопи, остави да стоји пола сата, проциједи и може се користи-ти за:• Испирање уста и грла,• Испирање лица, очију, облоге за уморне капке,

чишћење очију од последица дугог гледања у ТВ-екран и компјутер,

• Прање косе и других косматих дјелова тијела нарочито код себороичних промјена

• Испирање гениталних органа и хемороида• Купање цијелог тијела чиме се ослобађају ток-

сини из организмаЗа унутрашњу употребу препорука је да се

један прстохват (колико се узме са три прста, то је око 1-1,5 грама) уситњеног чаја прелије са 250 мл прокључале воде, суд поклопи, остави да стоји највише 10 минута, проциједи и пије дневно, може гутљај по гутља ујутро мјесто кафе, или се количи-на подијели у 3 дозе и пије између оброка. Овакав напитак веома ће користити за боље расположење, за јачање имунитета јер чај потпомаже избацивање токсина и чисти крв, код слабог рада желуца, сла-бог апетита. И како је казао Rudolf Breus „онај ко пије чај од кадуље тешко да ће се икада разбољети“.

Овако припремљен напитак можете свакод-невно пити у периоду од 2 до 3 мјесеца. Затим је неопходно правити паузу из предострожности, јер дуготрајна употреба жалфије има нежељена дејства. Наиме код дневних доза већих од 15 грама уситњене биљке јављају се симптоми као: сувоћа уста, вртоглавица, аритмија, несвјестица. Токсич-не дозе етарског уља су 2 грама. Значи чај од пе-лима, жалфије, кадуље није добро конзумирати у већим количинама дужи временски период зато што се тујон, који је иначе главна љековита суп-станца кумулира у организму због спорог време-на елиминације и постаје отрован изазивајући нежељена дејства.

Често пацијенти питају за примјену чаја од пе-лима према Бројсовој препоруци. По њему чај тре-ба припремати тако што је неопходно да кључа 3 минута. Кључањем испарава термолабилно етар-ско уље које је и носилац активних састојака, а у чају остају хетерозиди, танини и друга полифенол-на једињења која се могу користити дужи времен-ски период.

Закључак је да чај од пелима треба у разумним количинама пити превентивно и увијек се консул-товати са стручном особом о примјени. Улази у састав чајних мјешавина за лијечење различитих обољења. Безбједну чајну мјешавину у чијем саста-ву је лист пелима може израдити искључиво струч-на особа која позанаје хемију и фармакологију биљака.

Ако имате питања у вези са овом темом можете сеобратите на мејл адресу [email protected]

Поводом бројних спекулација у јавности о правном положају Српске Православне Цркве у Црној Гори, одно-

сно њених: Митрополије црногорско-приморске и Епархија будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и милешев-ске још једном, и опет изнова, подсјећамо свеукупну јавност да у модерним државама у којима су ратификоване Европ-ска конвенција о људским правима и други међународни до-кументи, ниједној државној власти или политичкој гарниту-ри не припада право да се посредно и непосредно мијеша у уређивање унутрашњег црквеног устројства било које цркве или вјерске заједнице и на такав начин угрожава слободу вјероисповијести. Парадоксалност таквих изјава се најбоље огледа кроз чињеницу да се од Цркве упорно тражи да, иако за то није надлежна, престане да буде Црква и постане уред за признавање већ признате државе, нације и језика, а поједини представници власти упорно пледирају да се, без обзира на уставну одвојеност Цркве и државе, отворено мијешају у унутрашња црквена питања и то све уз позивање „на прав-ну државу и владавину права“. Такви, на начелу идеолошког обоготворења државе и своје нације, радикално негирајући уставни грађански карактер Црне Горе, хтјели би да свенацио-налну, по природи универзалну Цркву – затворе у кавез своје етатистичко-нацистичке идеје.

Православни вјерници се свуда у свијету, па и у Црној Гори, обједињују и уједињују именом Богочовјека у Цркви Христовој,

У складу са одлуком Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве из маја 2006. године о оснивању Епи-

скопског савјета Православне Цркве у Црној Гори, који се по потреби састаје ради разматрања живота Православ-не Цркве на територији државе Црне Горе, данас је у мана-стиру Ждребаонику код Даниловграда, благодаћу Божјом, одржано шесто засједање православних епископа Црне Горе, којем су присуствовали сви епископи који чине овај Савјет и то: Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, као предсједник и Преосвећени Архијереји: милешевски Филарет, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије и ум. захумско-херцеговачки Атанасије.

Епископи су најприје заблагодарили Богу на благосло-веном животу Цркве Божије у Црној Гори и непрекидном унапријеђивању њеног свакодневног дјеловања, које је осјетно међу вјерним народом и уопште у друштвеном живо-ту Црне Горе. Поздравили су и коначан престанак неправедне забране слободе кретања на територији Црне Горе епископу милешевском Филарету, које му је омогућило да присуствује данашњој сједници, с надом да се оваква врста неприличног односа према високим јерарсима било које Цркве или вјерске заједнице неће поновити у Црној Гори.

Манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.

48

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

а не кроз нације, државе, партије и идеологије. Државна територија не зависи од унутрашњег црквеног устројства било које Цркве или вјерске заједнице и то је једини здра-воразумски и правно утемељени приступ овом питању. У Цркву Христову Православну у Црној Гори су сви добро дошли без обзира на њихове расне, националне и језичке разлике. То што она у Црној Гори има и административни назив „Српске“ плод је историјских прилика и већинског на-рода у коме служи, а никако њеног канонског устројства и саме њене природе, још мање националног поистовјећења Цркве са српском или било којом другом нацијом. Да је то тако јасно свједочи и назив у новије вријеме основне пра-вославне епархије у Црној Гори „Митрополија црногорска“, која је скоро 400 година словила као „Зетска“, па ником данас не пада на памет да је поистовјећује са Зећанима.

Отуда правни положај црква и вјерских заједница у Црној Гори се, као и у свуда у демократском свијету, једино може рјешавати уз обострано уважавање државе и Цркве, а раз-говори о тим темама не могу бити коришћени као простор за нарушавање унутрашње аутономије било које цркве или вјерске заједнице. Чињеница је да је источно-православна вјера у Црној Гори краља Николе била уставом потврђена државна вјера, али је, такође, чињеница да она то данас, на жалост, није. Такође, чињеница је да важећи Устав Црне Горе и законе по којима су цркве и вјерске заједнице одвојене од државе није припремала и доносила Православна Црква већ Скупштина Црне Горе. Судећи по неким изјавама изгле-да да би појединим државним функционерима, попут ак-туелног предсједника Скупштине, једино био прихватљив

модел да Црква, и то само Православна, буде одвојена од државе, али да, при том, држава не буде одвојена од Цркве како би се Црква претварала у послушницу и полугу режима и његове ефемерне идеологије.

Још једном позивамо државне званичнике да пре-стану да се поигравају са Црквом и вјерским осјећањима грађана и црквеном историјом у политичке сврхе зарад разарања јединства Цркве, продубљивања подјела у наро-ду и прикупљања политичких поена. Од Владе Црне Горе очекујемо да се, по истом принципу када је Српска Право-славна Црква у питању у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, приступи потписивању уговора у истом оби-му и садржају права као и са Римокатоличком црквом како би се што прије уклониле постојеће вјештачки и антиустав-но стваране разлике у правном положају Цркава и вјерских заједница и престало са понижавањем ове најстарије уста-нове у Црној Гори, која је била и остала, континуирано и без прекида осам вјекова, њена кичмена мождина. Митрополија црногорско-приморска и Епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска са своје стране имају добру вољу и намјеру које су утемељене на канонском пра-ву и црквеном уставу са једне, међународних стандарда са друге и важећег законодавства Црне Горе са треће стране. Са своје стране, схватамо и разумијемо да тај процес, као и у случају припремања Темељног уговора Црне Горе и Свете Столице, не треба и не може бити брз, јер је, по оној народној, кусо све што је брзо.

14. септембар 2011. г.Из Митрополије црногорско-приморске

Aktu

elno

Имајући у виду потребу правног уређења односа Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, нарочи-то због бројних злонамјерних тумачења појединаца из државне и локалне управе, Епископи изражавају своју заједничку вољу да се ови односи уреде на начин обо-страног уважавања и поштовања, сагласно уставном на-челу одвојености Цркве и државе и немијешања државе у вјековно канонско устројство Цркве и њена аутономна права. У том погледу, и овога пута скрећу пажњу да је Пра-вославна Црква у Црној Гори оличена у епархијама Српске Патријаршије (Митрополији црногорско-приморској и Епархијама, будимљанско-никшићкој, милешевској и захумско-херцеговачкој) и да она има неспорно историјско и канонско право да самостално уређује свој организа-циони живот. Ову чињеницу, по једногласном мишљењу свих присутних архијереја, све државне адресе морају не-изоставно имати као полазну тачку будућег Уговора између Цркве и државе. Архијереји исказују своју забринутост у по-гледу непримјерених изјава појединих високих политич-ких адреса, који, иако потпуно ненадлежни за таква питања, показују зачуђујуће амбиције за унутрашње преуређење Цркве. Овакав притисак на највећу Цркву у једној модерној, секуларној држави је без преседана у Европи, којој се, макар номинално, тежи. Нарочито су бесмислене, злонамјерне и правно неутемељене изјаве о томе да би договори државе Црне Горе и Српске Православне Цркве били незаконити и невалидни. С њима се могу мјерити и већ учестали позиви на развлашћивање Православне Цркве и неразумно и про-тивправно подржављење њене имовине, који нису и заси-гурно да неће ни у будућности допринијети смиривању на-петости између Цркве и државе, нити допринијети укупној

друштвеној стабилности, преко потребној у овим кризним временима.

Православни архијереји, у име свога свештенства, вјерника и пуноће Цркве, изражавају спремност и вољу да сарађују са свим надлежним институцијама државе Црне Горе на превазилажењу отворених питања, подсјећајући на то да је држава Црна Гора већ потписала Темељни уговор са Светом Столицом, те да у једном и јединственом правном систему не може бити повлашћених.

Српска Православна Црква се старала и наставиће да се стара о свим православним вјерницима у Црној Гори, без об-зира на њихове националне, идеолошке, политичке и дру-ге разлике, остајући такође отворена за сарадњу са свим добронамјерним људима на унапријеђењу општег добра и напретка свих без разлике.

Народ Божији позивамо да не поклекне пред духом времена, пред бесплодним дјелима, распрама и подјелама, које, без икакве сумње, не доносе никакво добро Црној Гори, већ да остане стамен у својој вјери у Распетога и Васкрсло-га Господа нашега Исуса Христа , који је једини наш камен темељац, наш Пут, Истина и Живот.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски АмфилохијеЕпископ милешевски ФиларетЕпископ будимљанско-никшићки ЈоаникијеЕпископ захумско-херцеговачки и приморски ГригоријеЕпископ умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије 49

новем


У суботу 8. октобра на градском гробљу Чепурци у Подгорици сахрањен је Богдан Радевић из Пећи кога су шиптарски терористи 24. јуна 1999. годи-не отели, а потом и мучки убили.

Опело пострадалом Богдану служио је митрополит црногорско-примор-ски Амфилохије уз саслужење подгоричких свештеника.

У потресној бесједи митрополит Амфилохије је поручио да служећи опе-ло Богдану, ми служимо опело свима који су пострадали од НАТО – агарјанске безбожне руке:

„Рахиља плаче за дјецом својом и неће се утјешити, јер их нема. Мајка Југовића до Милене Радевић плаче за дјецом својом и неће се утјешити. Да-нас испраћамо нашег Богдана Радошева Радевића са молитвом да га Господ упокоји у њедрима Авраама, Исака и Јакова, у њедрима Симеона Мироточи-вог и Светога Стефана, краља Дечанскога. Пронађене су његове кости после дванаест година и проналаском његових костију пронађене су расијане кости многе дјеце мајке Југовића и Рахиљине кости. Данас, ево, помињемо и сина Богдановог Ивана и са њиме пострадалу дјецу у �Панди� у Пећи, чијом смрћу је и започело крваво коло на Косову и Метохији. Данас вршимо опијело свима онима којима није извршено опијело од 1999. до данас, чије су кости расијане широм земље Косова и Метохије.“

„Ево га Богдан, дошао овдје међу нас, у престони град Црне Горе, да га цјеливамо и да се у његово име застидимо пред црногорском влашћу, не пред Црном Гором, која се одрекла његових костију и која је пљунула на кости свих оних који су од времена краља и господара Црне Горе Николе I Петровића уградили своје кости у слободу Косова и Метохије. Није их мало и у вријеме краља и господара Николе I и у времена послије њега и у времена нацифаши-стичке окупације 1941. до 1945. године, и у овим новијим временима нарочито од 1999. године, па до данас. Није добро одрицати се костију својих предака, нарочито оних који су живот свој положили за вјеру и отачаство. Никада се прије у историји Црне Горе није догодило да се нађе таква власт која се одриче своје земље, костију својих синова и својих светиња, као што је то учинила ова данашња власт у Црној Гори, а не Црна Гора. Вршимо данас опијело свима они-ма који су од натоарнаутских злотвора побијени: нашој браћи, нашим мајкама, нашим очевима, нашој дјеци, и у временима нацифашистичке окупације и у временима ове натоарнаутске савремене окупације Косова и Метохије. Једно је сигурно: земља коју нам је Бог дао, у коју су уграђене кости оваквих вите-зова какав је Богдан Радевић и његов син Иван, земља која је посијана ко-

стима витезова, земља која је украшена светињама, земља коју чува краљ српски Стефан Дечански, земља патријараха српских, коју чувају преподоб-ни Јоаникије Девички и Петар Коришки – та земља никада не може и не смије бити изгубљена. Свједок тога је и Богдан Радо-шев Радевић. Његов долазак овдје међу нас представља опомену, на првом мјесту они-ма који су пљунули на његове кости, на кости наше дјеце и на оне који су освештали својом жртвом свету земљу Косова и Метохије. Они су свједоци ве-лике и свете истине да је ипак у имену Божијем суд и правда и да ће Божија правда на крају да тријумфује, да побиједи без обзира на људску помраче-ност, на људску злобу, без об-зира на братомржњу, и мржњу - била она домаћа мржња или европска или било која дру-га - која је проузроковала овај злочин који је започео и који се наставља на Косову и Метохији. Злочин моћника савременог свијета који би хтјели да одсјеку живо тијело, жив организам на-рода светосавскога. Који би хтејли да поново на муратовски начин, Мурата тиранина, поно-во посјеку главу великомучени-ка косовског Лазара. Косово је глава Лазарева. Његово тијело свето је у Раваници, његовој за-дужбини, његово тијело је сва-ко мјесто тамо гдје данас гори кандило његовог народа и гдје је огњиште његових потомака. И тијело Богданово је свједок тога да ово мјесто и овај град престављају органски дио те свете земље и представљају сјеме за будућа покољена. Сјеме из којега ће нићи правда Божија, истина Божија и сло-бода распетога народа и сло-бода гробова настрадалих од злочинаца и слобода светиња Божијих посејаних по Косову и Метохији. Бог нека подари покоја нашем Богдану и нека његове свештене кости буду сјеме будуће правде Божје и слободе за ону земљу и оне светиње за које је жртвовао жи-вот свој. Бог да му душу прости!“

p o m e n РАЈО Војиновић

У Подгорици сахра енБогдан Радевић из Пећи

50

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Тихо, скромно и једва чујно, како је углавном и жи-вио, у згради пуној сиви-

ла и смога, како је и писао да ће скончати овоземаљски жи-вот, дан послије Преображења, упокојио се у 76. години књижевник, музичар, музички педагог, композитор и један од утемељивача класичне гита-ре у Црној Гори, Миодраг-Мијо Ћупић. Сахрањен је у обасјању цркве Светог Симеона у Доњем Загарачу уз црквени обред.

Рођен је 1936. године у Доњем Загарачу-Катунска нахија. Загарач је за њега био уточиште и оаза мира, извориш-те и увориште љепоте. У њему је провео босоного и убого дјетинство гдје је досањао не-изрециви сан о правди, доброти и љубави који ће бити сапутници на његовом земаљском путу. Од ране младости је стекао двије љубави: књижевност и музи-ку. Још као младић латио се пера и оку-шао се у књижевности која му није донијела побједнички вијенац, али му је на извјестан начин осмишљавала живот. Године 1954, објављујући своје прве приче у ондашњим гла-силима „Омладински покрет“ и у „Сусрети-ма“ стекао је себи мно-ге идеолошке против-нике.

Од тада па до свог упокојења, ходао је по мукама, својим ве-ликим даром крчећи себи пут у свијет лијепе ријечи и ча-робног звука. Био је хапшен, саслушаван и осуђиван на дуге ус-ловне затворске казне, које су у то доба значиле не само гу-битак грађанских права већ и етикету писца опасног по самоуправљање и социјализам. Остао је непоколебљив, досле-

дан својим идеалима, богатећи српски језик и ћирилицу којима је посветио свој живот. Роман „Јади Горчина Петровића“ му је 1975. године спаљен судском од-луком, а нешто касније су спаљене и књиге „Ђавољи троугао“ (у рукопису) и „Ут-варе“. Међутим, од свог страдања и прогона није правио маркетинг и није себи подизао цијену. Његов богат књижевни опус чине преко 30 књига и неколико уџбеника умјетничке музике. Ушао је у бројне антологије, едиције, лексиконе и зборнике. Добитник је Вукове награде, награде Марко Миљанов и Макаријево слово за животно дјело. Био је почасни члан Интернационалног биографског центра Кембриџ и заступљен је у едицији 100 стваралаца свијета. Иако је био тих, скроман, био је и неустрашив. На једној сахрани у Доњем Загарачу, испро-воциран од једног од челника тадашње УДБЕ, витешки га је - у Пушкиновом сти-лу - позвао на двобој, што је овај избјегао.

Читав живот је посветио обичном, малом човјеку и за правду је увијек био спреман да страда. Његови јунаци су углавном свакодневни, „мали“ људи, заклоњени од осталог свијета подрумима, мансардама и поткровљима. Ти људи су, крећући се „међу јавом и мед сном“, тражили и најчешће нису налазили срећу у овом свијету у коме, хвала Богу само привремено, тријумфују зло и смрт. Са по-носом и тугом ми је причао о Косову и Метохији гдје је примио свето крштење у Високим Дечанима, а бољело га је то што су му шиптарски терористи у Пећи раз-рушили гроб оца Васа. Ту неће бити крај распећу породице Ћупић, јер ће Брозо-ви џелати 1956. године, мучки, са леђа убити 28-мо годишњег брата му Милорада,

који ће бити сахрањен уз специјалну дозво-лу скоро 20 година касније.

У браку са својом животном сапутницом и великом љубављу Бранком-Бебом неће имати дјеце, али ће јој диван споме-ник љубави у прози подићи књигом „Тамо гдје умиру звијезде падалице“ и књигом поезије „Небеска три-бина“. Име Миодрага и Бранке Ћупић носиће фондација која ће постхумно, из средста-ва од продатог стана, награђивати најбоље младе пјеснике. Као и већина људи у Црној Гори, имао је неку ин-дивидуалну вјеру у Бога и водио је како је сам говорио „разговор са Богом“. Говорио је да 40 година није легао у постељу да се није помолио Богу, Светом

Василију Острошком, који му је у младости исцијелио брата Милорада, и Светој Петки, крсној слави Ћупића. Светог Василија Острошког ће поменути у својој књизи „Омча“ седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека.

Свом народу је оставио обимно дјело и драги лик човјека јагњећих очију и душе. Овим скромним редовима желио сам запалити свијећу воштаницу за покој његове племените душе.

p o m e nјереј ПРЕДРАГ Шћепановић

ОДЛАЗАК ЗВИ ЕЗДАМА ПАДАЛИЦАМАПоводом упокојења великог књижевника и музичког педагога Миодрага Ћупића

51

новем


АРХИМАНДРИТУ ЗАКХЕЈУ ВУДУ ЗАБРАЊЕНО СЛУЖЕЊЕ

Поглавара московског храма Све-те великомученице Екатарине, пред-ставника Америчке Православне Цркве при Московској Патријаршији, архимандрита Закхеја (Вуда) укло-нио је са дужности и позвао у Аме-рику Блажењејши Митрополит Јона, који је забранио архимандриту Закхеју да обавља богослужења и остале свештене радње, саопштава званични сајт Америчке Православ-не Цркве, не наводећи узроке нало-жене забране.

О храму Свете Екатарине бринуће се клирик храма свештеник Јован Кечкин. Обавезе представни-ка Америчке Православне Цркве у Америци обављаће протојереј Ле-онид (Кишковски), поглавар Одјела спољних црквених веза Америчке Православне Цркве.

ЦРКВЕНИ МУЗЕЈ

5. августа на острву Аморгос от-ворен је црквени музеј, који је на-зван у част покојног поглавара Атин-ске Архиепископије архиепископа Христодула (1998-2008).

Музеј који се налази у главном

граду острва – Хори освештао је александријски патријарх Теодор, који се тада налазио у посјети ос-

трву.На првом спрату су постављени

експонати из ранијег хришћанског и византијског периода, као и цркве-не утвари, а на другом иконе, ста-ре штампане књиге, одежде (међу којима је и одежда почившег архие-пископа Христодула).

ЗАТВОРЕНИЦИМА ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВЉА

На Свето-Тихоновском уни-верзитету предаваће се основе православља затвореницима из појединих поправних домова.

Предавања ће три пута недјељно држати свештеници који редовно посјећују затворе. Након заврше-ног курса затвореници који буду успјешно положили испит добиће дипломе. Послије истека казне они ће с тим документом моћи да ступе у духовне школске установе.

МЕДВЕДЕВ ЧЕСТИТАО ПРАЗНИК СВЕТОГ ПАНТЕЛЕЈМОНА

Предсједник Русије Дмитриј Медведев честитао је архимандри-ту Јеремији (Аљехину) и братији манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори славу манастира, све-тог Пантелејмона, саопштава Интер-факс.

„Свети Пантелејмон је један од најпоштованијих светитеља у хришћанству и већ много вјекова чува нашу древну обитељ – један од најважнијих духовних центара Свете Горе“, каже се у честитки, коју цитира прес-служба предсједника државе.

ПРЕМИЈА МИРА ПАТРИЈАРХУ КОПТСКЕ ЦРКВЕ

Аугсбуршку међународну на-граду за мир ове године је добио патријарх Коптске цркве Шенуда Трећи, пише Kipa/Apic. Премија од 12 500 евра предата је патријарху Ше-нуди Трећем за заслуге миротворца у области међуконфесионалних и међувјерских односа, објавио је гра-доначелник Курт Грибл.

Традиција уручења ове награде за мир везана је за Фестивал мира у Аугсбургу, који се празнује од 1650. године. Фестивал је јединствен на свијету и празнује се као државни празник.

ЖИТЕЉИ ГАНЕ ПРИМАЈУ ПРАВОСЛАВЉЕ

9. августа митрополит Акре, Георгије (Александријска Патријаршија) био је у пастирској посјети по парохијама источне Гане. Посјетио је цркве: Светог апостола Марка, Прeподобне Макрине, Светог апостола Андреја Првозваног, Све-тог мученика Трифуна, Благовијeсти Пресвете Богородице и Светог апо-стола Петра.

У храму Рождества Христова у селу Дваха митрополит Георгије је обавио саборно крштење. Послије тога се срео са вођом племена и расправљао о проблемима који се тичу изградње школе и болнице на земљишту које је подарено храму, саопштава Amen.gr.

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ ПОЧАСНИ ЧЛАН ФУДБАЛСКОГ КЛУБА

Константинопољски патријарх Вартоломеј је постао почасни члан грчког фудбалског комитета „Ат-литики еноси Константинуполеос“ (Спортски клуб Константинопоља), саопштава грчки сајт Ромфеа.

Патријарх је примио пред-ставнике Спортског клуба Константинопоља, који су основали Грци, које су турске власти депорто-вале из Истанбула у Грчку 1920. годи-не.

Он је добио на поклон од Клу-ба фудбалску лопту са потписима свих играча и златни диск на којем су угравиране ријечи Вартоломеја Првог, које је изговорио за вријеме отварања новог стадиона клуба 2004. године.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ СЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ

На Кубану је одржан Међународни фестивал словенске културе – прави народни празник - који је окупио учеснике из разних региона Русије, Словачке, Србије, Пољске, Грчке и Босне и Херцегови-не.

Фестивал су отворили домаћини – чувени Кубански козачки хор, а било је присутно више хиљада људи. Стигли су и глумци из Кипра и Турске, који наизглед са словен-ском културом немају додира. У ок-виру фестивала је такође отворен и сајам, на коме су своје производе 52

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

представили мајстори декоративно-примијењене умјетности.

МАРАТОН УЗ МОЛИТВУОлег Софјаник, маратонски пли-

вач из Севастопоља, препливао је од Анталије у Турској до обале Кипра за 36 сати и 17 минута, без одмора.

Како је саопштио сам пливач, главне потешкоће представљали су му супротни јужни вјетар и висока температура ваздуха, а помогле су му, као и обично, молитве које је из-говарао током пливања.

После неколико дана одмора Софјаник намјерава да по први пут преплива од турског града Синоп до града Балаклава у Украјини, који су међусобно удаљени 230 км.

ПОМИЛОВАЊЕ

Предсједник Грузије Михаил Са-кашвили издао је, поводом празника Успења Пресвете Богородице, указ којим је помиловао 201 затвореника.

Како је саопштено из предсједниковог кабинета, 171 за-твореник ће одмах бити пуштен на слободу, а тридесеторици ће казна бити скаћена на пола.

Међу помилованима је де-сет жена, троје малољетника и два странца.

МОРНАР, НАСТОЈАТЕЉ ХРАМАУ бригади ракетних бродова Бал-

тичке флоте отворен је православ-ни храм, посвећен Фјодору Ушако-ву, чији настојатељ је постао регрут морнар.

Двадесет петогодишњи отац

Александар Ерошин донио је одлу-ку да изврши грађански дуг пред отаџбином – одслужи војни рок. Кад је слободан од гардијске служ-бе морнар Ерошин свлачи војничку униформу и облачи мантију и већ као отац Александар служи црквену службу у храму војне јединице.

ПОМОЋ МАЛОЉЕТНИМ МАЈКАМАМладе мајке које су се нашле у

тешкој ситуацији, и које су умјесто абортуса изабрале да роде, сада ће добијати помоћ у специјалној служ-би, која је отворена на бази Кризног центра за помоћ женама, саопштава портал Новгород. ру. Сада се у том Центру појавила специјална соба за малољетне мајке, у којој може да се смјести шест мама са бебама, а пла-нирано је проширење мјеста, каже директор Центра за помоћ.

Од 7 200 беба које су рођене у Новогородској области 2010. годи-не, 112 беба су родиле малољетнице, додаје портал.

СВЕШТЕНИК ИЗВРШИО ОПЕРАЦИЈУ НА СРЦУ

Операцију, која је постала прва у свијету, извела је на Националном медицинско-хируршком центру Пи-рогова, екипа хирурга, којом је ру-ководио академик Руске академије медицинских наука, директор Хи-руршког центра Пирогова, јереј Георгије Шевченко: тумор десне срчане преткоморе уклонили су на отвореном куцајућем срцу без вјештачке циркулације, саопштава прес-служба Министарства здравља.

Свештеник и академик Георгије Шевченко налази се на челу Нацио-нално медицинско-хируршког цен-тра Пирогова од 2002. године.

ПАЛЕСТИНА

Православни Палестинци, који живе у источном Јерусалиму, на западној обали ријеке Јордан и у

сектору Газа, подржавају стварање на тим територијама палестинске државе са сједиштем у Јерусалиму, изјавио је у интервјуу за EuroNews Архиепископ севастијски Теодосије (Аталла Ханна), који је рекао да „на-род Палестине заслужује соп-ствену државу коју ће да признају Уједињене Нације“.

„Ми смо дио народа Палести-не и раме уз раме, заједно са оста-лим представницима палестинског народа – са муслиманима и дру-гим хришћанима радимо на томе да добијемо слободу и независ-ност и да створимо независну пале-стинску државу, са престоницом у Јерусалиму.“

Данас у Палестини живи 57 хиљада хришћана.

И ЖЕНЕ НА ИЗБОРИМА

Револуционарно рјешење за ми-лионе жена Саудијске Арабије до-нио је краљ Абдала ибн Абдел Азиз Ал Сауд. Монарх најконзервативније исламске државе изјавио је да жене добијају право учествовања у Кон-султативном савјету ( Меџлис аш-Шура) и на следећим општинским изборима, саопштава ИТАР-ТАСС.

„Иступајући против изолације жена и њиховог искључења из жи-вотне сфере коју потчињава за-кон шеријата, размотривши дато питање о религиозним ауторитети-ма, донијели смо одлуку да се жене укључе у Консултативни савјет у својству пуноправних чланова, по-чев од следећег мандата“, изјавио је краљ у свом обраћању чланови-ма Консултативног савјета. „Жене такође могу истицати своје канди-датуре на општинским изборима и имати право гласања“. 53

новем


Приредио: Славко ЖивковићIZ pomjesnih crkava

ПАТРИЈАРХ ТЕОДОР НА КРИТУПочетком августа на Крит је сти-

гао Патријарх александријски Тео-дор.

За вријеме сусрета у архиепископској резиденцији са критским Архиепископом Иринејем патријарх је разговарао о актуел-ним проблемима који се тичу жи-вота Александријске Патријаршије и Критске аутономне Цркве (која је у саставу Константинопољске Патријаршије).

Посебну захвалност Патријарх Теодор је изразио Критској Архиепископији за економску под-ршку мисионарске дјелатности Александријске Патријаршије у земљама Африке.

КАНОНИЗАЦИЈА У БЕЛОРУСИЈИ

Црквене свечаности посвећене канонизацији свештеномученика Кипријана Климуца, одржане су 4. августа у Свето-Михаиловском са-борном храму белоруског града Лида, саопштава Патријархија.ру.

На Божанственој Литургији с чи-ном канонизације, којом је начал-ствовао Митрополит мински и слуц-ки Филарет, патријарашки егзарх цијеле Белорусије, присуствовао је цио епископат Белорусије.

„Пут до данашњих свечаности по-чео је још прије 20 година када су савременици оца Кипријана, који су преживјели атеистичке године, по-чели да пишу писма црквеном руко-водству у којима су говорили о под-вижништву настојатеља цркве у селу Јатра. Већ тада су се према њему односили као према светитељу“, ка-зао је за сајт САБОР.БУ свештеник Ро-стислав Лемачко.

ЦРКВА НА ПРВОМ МЈЕСТУСоциолошко испитивање које

је спроведено у Бугарској показа-ло је раст повјерења грађана према Бугарској Цркви, саопштава сајт Две-ри.Бг.

Бугарској Цркви у јулу 2011. годи-не повјерење је дало 44, 1 % Бугара. У марту исте године тај број је изно-сио 39, 3%.

Одмах за Црквом иде бугарска полиција (којој даје повјерење 37, 2% грађана), војска (35, 6%), влада (30, 8), предсједник (30, 6%), судски систем (15, 8%), парламент (14, 5%).

ПРАЗНИК СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

На празник Обретења моштију преподобног Серафима Саровског на саборном тргу Свето-Тројицког Серафимо-Дивјејевског женског ма-настира служена је Божанствена Литургија.

Литургијом је началствовао Ми-трополит крутицки и коломенски Г. Јувеналије уз саслужење мноштва епископа.

Ова година је за Серафимо-Дивјејевски манастир значајна због три јубилеја: 150 година од њеног оснивања, 20 година препоро-да обитељи и 20 година од другог обретења светих моштију преподоб-ног Серафима. Тим поводом праз-нично богослужење је окупило не-колико хиљада вјерника.

ШИРЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА У АФРИЦИ

Захваљујући Грцима православље се шири међу мјештанима Африке. Финансијска криза је довела до тога да Грци из своје отаџбине, Грчке и Кипра од-лазе у Африку ради бољег жи-

вота. Њихово пресељење прати ширење православне вјере међу мјесним житељима. У вези са тим Александријска Црква је уложила све напоре да унаприједи пастир-ско служење у Африци, на начин организовања првих грчких општи-на, изградње храмова и грчких шко-ла.

Недавно је у оквиру тог ми-сионарског програма неколико новоизграђених храмова у Зимбаб-веу посјетио Епсикоп зимбабвејски Г. Серафим. Он је богослужио и ор-ганизовао добротворне акције, дијелећи храну сиромашним поро-дицама.

ПОВОДОМ ЂАКОНСКЕ ХИРОТОНИЈЕ ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА

12. августа острво Имброс, које припада Турској, посјетио је мини-стар спољних послова Грчке, Ставрос Ламбринидис поводом одржавања свечаности – 50 година ђаконске хиротоније константинопољског патријарха Вартоломеја, који је и рођен на том острву и у саборном храму на острву 13. августа 1961. го-дине замонашен и добио чин ђакона, саопштава „Ромфеа“.

Посјета С. Ламбринидиса је прва посјета грчког министра спољних послова Имбросу, којег је већина становништва до 60-их година била грчка.

Сада на Имбросу има свега 500 Грка, од којих су већина старци.

ИЗ ЕТИОПСКЕ ЦРКВЕ

У сриједу 14. септем-бра, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, Митрополит воло-коламски Иларион, се сусрео са Патријархом етиопским Абуном Пав-54

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

лом, поглаваром дохалкидонске Ети-опске Цркве. У топлој и пријатељској атмосфери они су разговарали о ак-туелним питањима међухришћанске сарадње и високо оцијенили досадашње везе двају Цркава.

Предстојатељ Етиопске Цркве је упознао свог високог госта са положајем своје Цркве у друштву и савременим задацима и изазовима.

Митрополит Иларион је у име свештеноначалија Руске Цркве по-звао студенте Етиопске Цркве да се школују у духовним школама Мо-сковске Патријаршије.

РУМУНСКИ ПАТРИЈАРХ НА ТЕМЕЉИМА ХРАМА

Румунски патријарх Дани-ло посјетио је 25. августа темеље будућег Саборног храма народног спаса у Букурешту. Током посјете Његово Блаженство је упознат са то-ком радова и фазом у којима се на-лази градња.

Саборни храм румунског наро-да биће типична латино-византијска базилика румунског стила. Чувајући елементе источне традиције, храм ће бити обогаћен са неколико за-падних архитектонских елемената, који ће „подсјећати на заједничку традицију, и истицати улогу румун-ског Православља као моста између православног Истока и претежно католичког Запада“, саопштено је из Румунске Цркве.

Храм ће моћи да прими око 5000 вјерника, биће 120 метара дугачак, 70 метара широк и 120 метара висок.

450 ГОДИНА ПРВЕ УКРАЈИНСКЕ КЊИГЕ

2011. године у Украјини се обиљежава 450 година Пересопниц-ког јеванђеља. 29. августа у свечано-стима у селу Пересопница (Ровенска област) учествовао је и предсједник Украјине, Виктор Јанукович, саоп-штава званични сајт предсједника државе.

Јанукович је казао да се свеча-ности одржавају на земљи на којој је Иван Фјодоров створио Острош-ку Библију и Буквар, а Мелетије Смо-трицки Граматику.

Према ријечима предсједника Синодалног одјела Украјинске Цркве „Црква и култура“ игуманије Серафиме (Шевчик) празновање 450 година прве украјинске књиге

знаменовано је интересантним догађајима у културно-вјерском жи-воту украјинског региона.

САБОР ПОГЛАВАРА ПЕТ ДРЕВНИХ ПОМЈЕСНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА

Од 1. до 3. септембра у згради Константинопољске патријаршије у истанбулском квар-ту Фанар засједао је сабор по-главара пет древних православ-них Цркава – Константинопољске, Александријске, Антиохијске, Јерусалимске Патријаршије и Кипар-ске Архиепископије.

Састанку није присуствовао антиохијски патријарх Игњатије. Њега је представљао епископ апамејски Исак.

У центру пажње сабраних је био положај хришћана на Блиском исто-ку у вези са последњим политичким догађајима и припрема за сазив Све-православног сабора.

МЕДАЉА МИТРОПОЛИТУ ЈОНИ8. септембра 2011. године на

дан празника Рођења Пресвете Богородице, по новом календару, Блажењејши Митрополит све Аме-рике и Канаде Јона служио је Божан-ствену Литургију у храму Свето-Вла-димирске богословије (Православна Америчка Црква).

Након Литургије предсједник добротворне организације „Народ-ни наградни комитет“ (Русија) В. С. Балакирјев, који се налази у САД, уручио је митрополиту Јони медаљу

„Побједа православља“ за јачање братских веза између народа Русије и САД. У захвалној ријечи погла-вар је казао да је нарочито дирнут пажњом народа Божјег, који му је уручио тако високу награду.

УПОКОЈИО СЕ НАЈСТАРИЈИ ЈЕРАРХ

15. септембра у 91-ој години жи-вота у архијерејској резиденцији, на територији Свето-Покровског муш-ког манастира у Харкову упокојио се најстарији јерарх Руске Цркве, Ми-трополит харковски и богоудухов-ски Г. Никодим.

Изразе саучешћа Митрополиту кијевском и све Украјине Владимиру упутио је предсједник Украјине, Вик-тор Јанукович.

КИПАРП о г л а -

вар Кипарске Цркве, Архие-пископ Хризо-стом, који је био у званичној посјети Грузији, позвао је Католикоса-патријарха Илију да подржи Ки-пране на било који могући начин, користећи се својим утицајем на међународној сцени, саопштава Famagusta Gazette.

Према ријечима Архиепископа, данас се више од 500 православних храмова и манастира на територији коју су окупирали Турци налази у жалосном стању. „Неке од тих хра-мова и манастира су срушили, дру-ге су претворили у џамије, треће у ноћне клубове, војне логоре, и чак у коњушнице. Он је подсјетио на то да је Турска илегално извршила инвазију на Кипар 1974. године, за-узевши 37% кипарске територије. Турска реализује тактику „етничког чишћења“, истјерујући православце са својих огњишта и доводећи мус-лимане-имигранте из Анадолије, те тако мијења демографску карту чи-тавог Кипра.

ХИЉАДУ ГОДИНА СОФИЈЕ КИЈЕВСКЕ

21. септембра, на Малу Госпојину, почеле су свечаности посвећене хиљадугодишњем јубилеју Софије Кијевске – саборног храма кијевских митрополита.

Архиепископ перејаслав-хмељницки и вишњевски Алексан-дар служио је у Софијском сабо-ру благодарствени молебан, након чега је сарадницима музеја Софија Кијевска честитао празник и предао одликовања и честитке поглавара Украјинске Цркве. 55

новем


СЈЕЋАЊЕ НА НОВОМУЧЕНИКЕ

У недјељу, 7.августа, на празник Успења Св. Ане, мајке

Пресвете Богородице, у манасти-ру Преображења Господњег у Мил-тону служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Георгије.

Након заамвоне молитве одржан је парастос за све новомученике из рода нашега пострадалим у Хер-цеговини и Крајини и у протеклим ратовима на подручију Српских Крајина, Барање, Лике, Кордуна, Баније, Крбаве... до оних пострада-лих на Косову и Метохији, на коме је прочитано више хиљада имена пострадалих. На крају Св. Литургије владика Георгије је изговорио ве-ома дирљиву бесједу о страдању и страдањима нашег народа

СВЕЧАНОСТИ У ЧИКАГУУ оквиру Двадесетог годишњег

српског фестивала при саборном храму Светог Васкрсења у Чикагу, Епископ средњезападно-амерички и новограчанички Лонгин начал-ствовао је Светом Архијерејском Литургијом у недјељу, 7. августа 2011. године, уз саслужење Еписко-па кливлендског Петра (Руска загра-нична Црква).

Овогодишњи Српски фестивал, традиционални фестивал српске културе, музике и националне кухиње који је установљен 1991. го-дине и који се одвија у организацији парохијана-волонтера ове највеће српске црквене заједнице у Амери-ци, посјетило је више од 50.000 људи из Чикага и околине.

СПОМЕН КРСТ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

У организацији Веритасa у Јањилима надомак Петровца, тик поред Петровачке цесте у недјељу, 7. августа 2011. године, освећен је нови спомен-крст на мјесту ратног зло-чина ваздухопловства Републике Хрватске над српским избјеглицама из Републике Српске Крајине 7. авгу-ста 1995. године.

Нови спомен-крст у Јањилима, по пројекту архитекте Мар-ка Билбије, осветио је Влади-ка бихаћко-петровачки Г. Хризо-стом. У бесједи након освећења

владика је рекао: „Прође 16 годи-на од њиховог трагичног страдања ево овдје на Петровачкој цести.

Окуписмо се да се молитвено сјетимо на оно што се те 1995. годи-не дешавало, а дешавао се прогон српског народа из Даламције, Лике, Кордуна и Баније! Дешавао се пред очима цијелога свијета геноцид над српским народом! Истребљење српског народа!“

НОВИ ГРАФИТИ ОТВАРАЈУ СТАРЕ РАНЕ

Поводом седамдесето-годишњице мученичке погибије мјештана села Трибањ-Шибуљине дана 6. августа 2011. г, у цркви Све-тог пророка Илије у Задру надлеж-ни свештеник протојереј-ставрофор Петар Јовановић одржао је парастос убијенима, којему су присуствовали и вјерници из села Шибуљина.

Прије седамдесет година на дан Светог пророка Илије од усташке руке су побијена 103 мјештана села Шибуљине од тридесет и пет домо-ва српске националности колико је тада било у Шибуљинама.

Два дана раније, у четвртак (4. 8. 2011.) поново су осванули пријетећи

усташки графити на храму Светог Илије у Задру. Великим словима ис-писана су усташка знамења „U“ и други вулгарни садржаји.

САБОР У МРАКОВЦУУ недjељу по Светом Илији (7. ав-

густа) и ове године одржан је тради-ционални сабор православних Срба у Марковцу. Епископ далматински Г. Фотије је тим поводом служио Свету Архијерејску Литургију у цркви Све-тог Илије уз саслужење монаштва и свештенства Епархије далматинске. После Свете Литургије пререзан је славски колач и одржана литија.

У својој бесjеди епископ Фотије је захвалио свима који пома-жу обнове цркава и манастира у Епархији далматинској истакав-ши да сада предстоји обнова крова цркве у манастиру Лазарици, као и живописање цркве Светог Илије у Марковцу.

У МИЛЕШЕВИ ЗВОНО СА УРАЛАНа звоник манастира Милешеве

је подигнуто звоно тешко девет тона, највеће у Србији. У СПЦ само је звоно храма Христовог Васкрсења у Подго-рици теже за тону. Звоно је, поводом осам вјекова постојања Милешеве, даровао Андреј Козицин, генерални директор „Угмк холдинг“, фабрике бакра на Уралу у Русији. Израђено је у фабрици ЗАО „Пјатков и К“, у граду Каменски.

На звону су ликови три светитеља – Николе Чудотворца, апостола Андреја Првозваног и кне-за Александра Невског, као и икона Богородице Тихвинске, испод које је натпис „Пресвета Богородице, спаси нас“.

СЛАВА У МИЛТОНУПреображење Господње, сла-

ва манастирског храма у Милтону, сједишту Канадске епархије, и ове године свечано је прослављена.

Служена је Архијерејска Литругија у присуству великог броја вјерника, којом је началсто-вао грчки епископ Г. Христифорос уз саслужење домаћина Епископа Г. Георгија и више свештеника Ка-надске епархије. Након читања Св. Јеванђеља Епископ Христифорос је надахнуто бесједио о значају праз-ника Преображења Господњег.

56

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

iz ota~astvene crkve

КРСНА СЛАВА ЖАБЉАКА

Епископ будимљанско-никши-ћки Г. Јоаникије је у петак, 19. августа, на празник Преображења Господњег, служио Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на Жабљаку.

„Овај празник је празник свјетлости, празник нестворене, вјечне Божије свјетлости која је пре-ко Христа Господа засијала овоме свијету, јер када се Он, са својим Све-тим ученицима и апостолима, молио на Гори таворској из Његовога лица и Његових хаљина засијала је Божан-ска свјетлост тако да је људске очи нијесу могле гледати, а апостоли су, обасјани том свјетлошћу попадали на земљу, осјетивши велику радост у свом срцу, па су говорили 'Господе добро нам је овдје бити, да остане-мо овдје стално'“, рекао је владика Јоаникије.

ЕПАРХИЈСКИ ДАНИ У ЗАПАДНОАМЕРИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ

У петак 3. септембра, Епархијски дани 2011. у Западноамеричкој епархији Српске Православне Цркве отпочели су сабором свеш-тенства. Епископ Максим, домаћин овог годишњег догађаја, Архие-пископ санфранцискански Кирил (Руска Загранична Црква), Епи-скоп Лос Анђелеса и Запада Јосиф (Антиохијска Патријаршија) и Епи-скоп новограчанички Лонгин, заједно са свештенством из цијеле јужне Калифорније и Западноа-меричке епархије сабрали су се у српској цркви Светог Стефана у Ал-хамбри да чују ријеч специјалног го-ста, архимандрита Василија Гондика-киса са Свете Горе.

Након вечерње службе, око 200 вјерних окупило се да чује предавање архимандрита Василија на тему Света Гора.

КОВЧЕЖИЋ УСПОМЕНАУ свечаној сали Српске

књижевне задруге 8. септембра је представљена књига – моза-ик збитија из живота Епископа ка-

надског Георгија под насловом Ковчежић успомена – мој пут ка Богу. У невеликој по обиму, али вео-ма драгоцјеној по садржају, збирци кратких описа догађаја који су ис-пунили његову досадашњу животну путању, владика Георгије подијелио је са читаоцима, садашњим и потоњим, драгоцјено свједочанство о времену свога духовног узрастања и службе Богу и народу Божијем на просторима српских земаља и дале-ке Канаде.

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН ПРИМИО ДЕЛЕГАЦИЈУ СПЦ

Председник Одељења спољних црквених веза Москов-ске Патријаршије, Митрополит во-локоламски Г. Иларион, примио је 8. септембра 2011. године српску делегацију, која је дошла у Москву ради консултација по питањима реализације пројекта израде моза-ика у Храму Светог Саве у Београду. Делегацију из Србије сачињавали су Митрополит црногорско-примор-ски Г. Амфилохије, савјетник мини-стра спољних послова Републике Србије г. Дамјан Крњевић и прото-неимар Храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић.

Митрополит Иларион и митро-полит Амфилохије посебно су раз-мотрили питања учвршћења веза између Руске и Српске Цркве, као и теме међуправославних односа.

ЈОШ ЈЕДАН ЕПИСКОП СПЦЊегово Преосвештенство

Епископ ремезијански Г. Андреј (Ћилерџић) хиротонисан је за епи-скопа древне Ремезијане на Светој Архијерејској Литургији, коју је у Саборној цркви у Београду, 18 сеп-тембра, служио Свјатjејши Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење петна-ест епископа Српске и Грчке Цркве.

Из програма будућег епископског служења владике Андреја издвајамо ријечи да „Црква није била и неће ни убудуће бити беспомоћна када су у питању жртва, љубав и њено ак-тивно учешће у свему што је за до-бро њеног народа. Јер љубав према Богу не може никако бити одвојена од љубави према ближњему, и об-ратно. Истинско служење у Господу јесте даровано заједништво Бога и људи као дар у Духом Светом. Нека данашња потрага у свету за смис-

лом, за оријентацијом, за духовним животом, за трајним вредностима и стабилношћу не пролази поред истинског смисла живота, већ да у крилу Цркве Христове сви заједно креативно пратимо нове изазове у којима овај наш измучен свет дела и живи.“

На ремезијанској катедри је до 420. године столовао велики учитељ, проповедник, мисионар и јерарх Цркве Свети Никита Ремезијански, један од отаца чувеног Антиохијског сабора из 378. године којим је пред-седавао Свети Атанасије Велики.

Седиште Епископије ремезијанске било је смештено на простору данашње Беле Паланке, која данас административно припа-да Епархији нишкој којом сте Ви, Ваша Светости, управљали скоро 40 годи-на. Епископија ремезијанска била је од првих векова хришћанства спона између јединственог, једнодушног и истоверног православног Запада и православног Истока. У данашњем чину моје епископске хиротоније видим дивни Промисао и наме-ру Божју, да и ја, својим снагама и помоћу Божјом, продужим ову лепу традицију мостоградње Запада и Ис-тока.“

У ПРИЗРЕН ВРАЋЕНА БОГОСЛОВИЈА СВЕТОГ КИРИЛА И МЕТОДИЈА

19. септембра је званично враћена и, после дванаест годи-на избеглиштва, почела са ра-дом Богословија Светог Кирила и Методија. Уписом прве генерације будућих богослова, коме су при-суствовали Епископ призренски Теодосије, професори Богословије, ђаци и њихови родитељи свечано је обновљен рад једне од најпознатијих просветних установа СПЦ. Иако при- 57

новем


iz ota~astvene crkve

времено измештена Призренска богословија у Нишу наставља са ра-дом, у току наредних година радиће се на потпуном повратку ове школе у Призрен.

Владика Теодосије, који је од Светог Архијерејског Синода СПЦ постављен за вршиоца дужности Ректора богословије, истакао је да је повратак Богословије један од најважнијих догађаја у последње време и да ће у том смислу почетак рада школе утицати на већи повра-так расељених: „Обнова Богословије и почетак рада је велико охрабрење за српски народ који тренутно живи у Призрену, на Косову и Метохији и за све оне који су избегли, а желе да се врате. Призренска богословија је у својој историји била једна од темеља нашег постојања и она ће имати ту улогу и убудуће. Било је времена када је школа прекидала своја рад али ово је најдужи период и нешто што смо чекали 12 година... Почетак рада ове Богосовије је велики успех за нашу Цркву и народ, а рекао бих и за град Призрен, јер ће добити једну од својих одлика и сви грађани Призре-на, без обзира које су нације и вере, треба да буду срећни јер је ова школа увек имала своје место у овом граду.“

У обновљеном и реконстру-исаном старом делу комплекса Богословије који је задужбина Симе Андрејевића Игуманова биће смеш-тени ђаци и професори и за њих су у потпуности обезбеђени сви услови за рад и смештај. Прву годину уписа-ло је укупно 9 ученика (већином из Епархије Рашко-призренске). С посте-пеном обновом осталих оштећених зграда Богословије, повећаваће се број ученика и наставног кадра ове установе.

Богословија Светог Кирила и Методија престала је са радом у јуну 1999, одмах након досласка снага КФОР-а на Косово и Метохију. Тада су у њене просторије ушли при-зренски Срби истерани из својих до-мова. У мартовском погрому 2004. комлекс зграда је запаљен и униш-тен. Богословија у Призрену осно-вана је 1871, а завршиле су је, или су били њени професори, готово све најважније личности српског цркве-ног живота и новије историје, а међу њима и патријарси Варнава, Гаврило, Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

САБОР ПРАВОСЛАВНЕ ОМЛАДИНЕ НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ26. 7. 2011. г. Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио митропо-

лит Амфилохије са свештенством, прослављена је летња слава манастира Светих Архангела на Превлаци. Митрополит је одржао празничну бесједу, и пресекао славски колач, након чега је услиједио пригодан програм, на коме је јереј Мијајло Бацковић говорио о Братству православне омладине, а певали су: хор „Арс Вива“ из Москве, хор „Св. Сава“ из Подгорице, етно-група „Захумље“ из Требиња, Асим Сарван и гуслар Голуб Биговић са Пре-влаке.

Митрополит је рукоположио монаха Григорија Миленковића, дугогодишњег старешину манастира Старчева горица на Скадарском језеру у чин јеромонаха. О. Григорије је свој монашки живот започео у Епархији банатској, гдЈе је био искушеник на двору епископа Амфилохија од лета 1985. год, а затим старешина манастира Хајдучица у селу Хајдучица. Замонашен је у капели Владичанског двора у Вршцу. Неочекивано, као бла-гослов Епархије банатске, на његовом рукоположењу присуствовао је и свештеник Милан Пауновић из Вршца.

На самој Светој Литургији, и касније, у току трпезе, пјевао је хор „Свете мати Ангелине“ из Никшића.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОГУЊегово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митро-

полит црногорско-приморски Г. Амфилохије је 4. авуста, на празник Све-те Марије Магдалине – Благе Марије, са свештенством и вјерним народом служио Свету архијерејску Литургију у Доњем манастиру Острогу.

Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су новоизабрани Епи-скоп нишки (а досадашњи викарни епископ диоклијски и игуман острошки) др Јован Пурић, игуман Цетињског манастира јеромонах Методије Остојић, и свештенство Митрополије црногорско-приморске.

Митрополит Амфилохије је у надахнутом литургијском слову говорио о логици људској и Божанској тумачећи јеванђељске ријечи о пролазности 58

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Hronika mitropolijeHronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

земног нашег битисања, истичући зашто нам је потреб-но да „изгубимо смисао“ земног живота Христа ради, да би тако Њиме задобили живот вјечни, наводећи и жи-вот Свете равноапостолне Марије Магдалине и Светог Василија Острошког, као примјере како треба тежити вјечном животу.

Надахнутом ријечју присутнима обратио се новоиз-абрани епископ нишки др Јован Пурић, који се на овај начин и опростио од игуманског послушања Острошкој светињи.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У БАРАМА РАДОВИЋА

Поводом храмовне славе цркве Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског, митрополит Амфилохије је 9. августа, са свештенством и вјерним народом у Бара-ма Радовића у Доњој Морачи служио Свету архијерејску Литургију.

Митрополит Амфилохије је у бесједи подсјетио на то колико је „диван Бог у свему, а нарочито у Свети-ма својим“, а говорио је и о знаменитој хришћанској историји овог краја: „Гдје нема људи који греде храмови-ма, ту више нема будућности, ту ишчезава народ. То је ис-куство од памтивијека. Зато и ми подигосмо овај храм да се око њега сабирамо, на првом мјести тридесет братста-ва Богићеваца, а онда и сви други који живе овдје у овој морачкој и ровачкој долини, и сви други који су жељни Божје љубави, доброте и мудрости и истине. Зато нас радује што данас овдје са нама имамо и нашу браћу из других крајева, других племена и братстава. Имамо их који су дошли и из Москве и нека је хвала Господу и нека то тако буде и убудуће“.

Митрополит Амфилохије је у току Свете служ-бе крстиo Мину Радовића и освештао новосаграђени

парохијски дом, а након Литургије храм је опходила литија. Благосиљан је и пререзан и славски колач, након чега је приређена празнична трпеза љубави са пригод-ним културно-умјетничким програмом.

СЛАВА ЦРКВЕ У ГОРЊЕМ ЛИПОВУМитрополит Амфилохије је 13. августа, поводом

празника Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, храмовске славе цркве у Горњем Липову, служио Свету службу Божију у овој цркви, бла-гословио и пререзао славски колач, а храм је опходила и празнична литија.

„Вјечна, Божја свјетлост је она која чува људско биће да се не поквари, да не сатруне, да не буде подложно смрти и ништавилу, и пролазности“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјерном народу сабраном на богослужењу, „Том вјечном свјетлошћу и ми се причешћујемо када се крштавамо, крстећи се у име Оца и Сина и Духа Светога.“

Домаћин славе и ове године био је проф. др Милован Бојић.

СЛАВА ТОЛОШКЕ ЦРКВЕ СВЕТИХ МАКАВЕЈАЦрква Светих Макавеја у подгоричком насељу Толо-

ши, званично једини храм у Српској Православној Цркви који је посвећен Светим Макавејима, прославила је 14. августа своју храмовну славу.

Свету архијерејску Литургију са свештенством и вјерним народом у њој је служио Митрополит Амфилохије.

Тумачећи ријечи Христове: „Не мислите да сам до-шао на земљу да донесем мир, него мач“, митрополит Амфилохије је рекао да је Господ дошао да Својим ма-чем духовним раздијели свјетлост од таме, истину од лажи, Бога од сатане: „Његов мач расијеца те стварности

– стварност добра и стварност зла. Добро је уткано у све-укупну творевину Божју, свеукупно биће, у људску при-роду. Оно је и призив сваком створењу, а првенствено словесном бићу – човјеку. Али, демонска сила посија лаж, онај који је лаж и отац лажи, посија обману, посија заблу-де, посија мржњу – богомржњу и човјекомржњу. Демон-ска сила посија сјеме којим се трују људска покољења и отуда је био неопходан Христов мач у коме се огле-да вјечно и непролазно добро Божанско, Божанско лице којим Бог улази у овај свијет и раздјељује између свјетлости и таме.“

Након Свете Литургије, Владика је пререзао славски колач.

ХЕРЦЕГ НОВИ ПРОСЛАВИО ГРАДСКУ СЛАВУМитрополит Амфилохије је 15. августа слу-

жио Свету архијерејску Литургију у мана-стиру Савина, поводом празника Пре-носа моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, градске славе града Херцег Новог.

У толу Литургије Влади-

59

новем


Hronika mitropolijeHronika mitropolije Приредио: Рајо Војиновић

ка је крстио малог Луку Јовићевића, сина конзула Репу-блике Србије у Херцег Новом госпође Марине Јовићевић.

Литургији је присуствовао и градоначелник Херцег Новог Дејан Мандић са сарадницима.

„Овај свијет је руком Божјом створен, дат нама на упо-требу, не на злоупотребу, не на отимање од Бога и једних од других“, рекао је Владика у литургијској бесједи након читања Светог Јеванђеља.

На крају Свете службе митрополит Амфилохије је благословио и пререзао славски колач.

Обраћајући се градоначелнику Мандићу, Владика је њему, његовим сарадницима и свим Новљанима поже-лио благословену славу: „Херцег Нови је темељ свих гра-дова Црне Горе, и по своме знамењу, и по својој историји, и по својој љепоти. Нека би Господ овом граду, у домови-ма свих који овдје живе, који овдје долазе, умножио сва-ко изобиље, и духовно и тјелесно. Да Бог подари хљеба и свих дарова за храну и напредак и умножење сва-кога добра, прво у душама грађана овога града, а онда и у њиховим домовима, да овај град остане оно што је увијек био – углед и примјер по честитости, по вредноћи, по стваралаштву, по напретку свима другим градовима у Црној Гори и шире“, рекао је владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је претходне вечери у Херцег Новом присуствовао и свечаној Академији организованој поводом славе града.

ЗАСЈЕДАО ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори који чине епископи епархија Српске Православне Цркве: Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-при-

морски Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, Епископ милешевски Филарет, Епископ захум-ско-херцеговачки Григорије и Епископ умировљени за-хумско-херцеговачки Атанасије засједао је, уз оправдано одсуство Епископа Филарета, дана 16. августа 2011. годи-не у манастиру Острогу, под окриљем Светога и Христо-носнога Василија Острошког Чудотворца.

Пастирски одговорно и братски срдачно архијереји су разматрали однос Цркве и државе у Црној Гори и оста-ла текућа питања црквеног живота, у чему су удјела узе-ли и чланови Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Архијереји и други учесници су послије састанка при-ступили ћивоту Св. Василија с благодарношћу и молит-вом Господу Христу за утврђење Цркве Божије, слогу међу свим људима и спасење свих и свега.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

ЦЕТИЊЕ, 19. августа - Честитајући празник Христовог Преображења свим православним вјерницима у Црној Гори, Православна митрополија црногорско-примор-ска изражава бригу и жаљење што је и ове године пред Преображењским храмом на Ловћену држава Црна Гора показала насиље и неправду према Православној Цркви.

Свештеницима Митрополије и вјерном народу је од стране црногорске полиције забрањен улаз у храм Хри-стовог Преображења на Ивановим Коритима, и вршење службе које је у овој цркви деценијама прије тога вршена, и која је и ове године припремана и најављена јавности.

Колико је овај поступак полиције противпра-ван и мимо сваке логике, говоре чињенице: да се по-менути храм, у складу са свим државним прописима, води као власништво Митрополије; да је свештенство Митрополије у овоме храму служило и у времену када су ријетки појединци и фамилије у Црној Гори знали да постоји празник Преображења и када се он слави; да су сви свештеници којима је јутрос забрањен улаз у храм – слободни грађани Црне Горе који су се јутрос упутили на своје радно мјесто, које је и мјесто вјековног исповиједања православне вјере – загарантованог и заштићеног грађанским Уставом ове земље.

На овај поступак полиције, за који њени припадни-ци нијесу имали никакво писмено образложење изузев нејасних усмених тумачења црквеног живота и порет-ка – за Цркву потпуно неприхватљивих, Правни савјет Митрополије црногорско-приморске ће у наредним да-нима одговорити правном мјером заштите своје имови-не, слободе кретања и вјероисповиједања.

Из Митрополије црногорско-приморске

ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊА НА БЈЕЛАСИЦИМитрополит Амфилохије је 19. августа са свеш-

тенством, поводом храмовне славе,служио Свету архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег на Кључком Тавору, на Бјеласици.

У служби су учествовали монаси и монахиње из два манастира у Речинама – женског, Светих Кирила и Методија и мушког, Пресвете Богородице Јерусалимске, као и бројни вјерници из Колашина и околине, али и дру-гих мјеста.60

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Храм је опходила и литија, а митрополит Амфилохије је и пререзао славски колач и традиционално освештао преображењско грожђе.

„Нека је благословен Господ, и Црква Божја, што су нас удостојили на данашњи дан да благосиљамо и грожђе, да благосиљамо вино које Божјом заповијешћу узимамо и које се призивом Духа Светога, заједно са хљебом пше-ничним претвара се у Тијело и Крв Христову“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи.

Након богослужења, на оближњем гумну је од-ржана традиционална манифестација „Пјесничко преображење“, уз учешће пјесника и народних гуслара.

Преображењско саборовање на Кључком Тавору настављено је уз пјесму и весеље, уз послужење за све присутне.

МИРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЋЕЛИЈИ ПИПЕРСКОЈ, МОНАШЕЊЕ У ОСТРОГУ

Митрополит Амфилохије је 20. августа са свештен-ством служио Свету архијерејску Литургију у манастиру Ћелија Пиперска.

Током Службе Владика је крстио мале Стефана Савовића и Јулију Срдановић из Подгорице. Након тога, у поподневним часовима, присуствовао је бденију у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острогу, а потом за-монашио чином мале схиме послушника Горана, давши му име Зосим.

Монах Зосим је већ седам година искушеник у мана-стиру Острогу, а монашко име је добио по преподобном Зосиму Туманском, једном од многих подвижника из мо-нашког покрета Синаита, који су током 14. и 15. вијека на подручју данашње Србије и Црне Горе препорађали мо-нашки живот.

„Старац Зосим припада јату дивних подвижника који су својим трудом освештали српске земље и стигли и до данашње Румуније“ рекао је митрополит Амфилохије у архипастирском слову у току монашења, „И као што је то чинио Зосим Преподобни, тако нека Бог да снаге на-шем новом Зосиму, пострижнику ове свете обитељи да, угледајући се на њега, греди, без узмака, путем Христо-вим.“

МИТРОПОЛИТ АМФЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОГУМитрополит Амфилохије је 21. августа са свеш-

тенством служио Свету архијерејску Литургију у цркви Св. Тројице у манастиру Острогу.

На Литургији, којој је присуствовало мноштво вјерника, појао је хор „Свети цар Ла-

зар“ из Крушевца. Владика је благосиљао и славски ко-лач поводом првог имендана новопостриженог монаха Зосима, који је замонашен претходне вечери.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПАРОХИЈЕ РОГАМСКЕОбавјештавамо јавност да су Мираш Дедеић, Драган

Павловић и Јован Томовић, 25. августа, као саизвршио-ци обили и оскрнавили цркву Светог Архангела Миха-ила у Рогамима, која се налази у својини Митрополије црногорско-приморске и припада рогамској парохији. Обијање је извршено свјесно, са циљем да се атакује на имовину Митрополије црногорско-приморске, али и да се подстакну подјеле на вјерској основи међу житељима Рогама. И ова црква је, као и друге раније, обијена уз помоћ електричне бушилице и других механичких сред-става.

Након увида у стање цркве јасно је да су Дедеић, Павловић и Томовић извршили кривична дјела из чл. 169. и 253. Кривичног законика. Из тог разлога, против почи-нилаца кривичних дјела и скрнавитеља Божије светиње поднијели смо кривичну пријаву.

Од Тужилаштва очекујемо да у најкраћем року по-крене поступак против пријављених, те да против истих предузме све законске мјере, како не би даље настави-ли нападе на туђу имовину, јер истимa ово није први пут.

Црква Светог Архангела Михаила у Рогамима са својим вјерним народом остаје у саставу канонске Митрополије црногорско-приморске.

У Подгорици, 27. 08. 2011.Парох парохије рогамске, јереј Јован Радовић

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ПРЕКОБРЂУМитрополит Амфилохије је 27. августа обавио

благосиљање црквице-капеле на Јабуци у Прекобрђу, скита женског манастира Светих Архангела у Прекобрђу у Доњој Морачи, а потом служио и Свету Литургију, уз саслужење свештенства, монаштва и вјерног народа из овог села.

Митрополит је капелу посветио Светој Ксенији Петербуршкој.

У току Свете Литургије Господин Митрополит је чи-ном мале схиме замонашио дугогодишњу послушницу манастира Прекобрђе Полину, давши јој име Пелагија, по преподобномученици Пелагији, пострадалој у вријеме римског цара Диоклецијана, великог гонитеља хришћана.

„Наша досадашња послушница – искушеница Полина, која је дошла за зовом Божјим из далеке, благо-словене, наше мајке Русије, стигла је овдје да служи Господу, и данас је Господ удостојио да прими ангелски лик. Да прими по-стриг монашки, да да завјете цело-мудрености, послушности и сиромаштва, да саму себе преда Христу Го-

61

новем


споду на дар, као што је то и преподобна Ксенија уради-ла, којој је овај свети храм посвећен. То је велики благо-слов за нашу новопострижену монахињу Пелагију, која је добила своју заштитницу небеску, и покровитељку, Пелагију Тарсијску, која се празнује 4. маја, која је не само била вјерна Христу, била невјеста Христова у она древ-на и прадревна времена, и служила Њему свим срцем и свом душом, него је своју вјерност Христу потврдила му-ченичком крвљу. Нека је Господ благослови и нека бла-гослови ово свето мјесто и све који од данас па убудуће буду овдје долазили, овдје се Богу молили и овдје Го-споду приносили себе на дар“, рекао је митрополит Амфилохије.

Манастир Прекобрђе је задужбина Милана Д. Вујисића из Подгорице, родом из Прекобрђа. Сестре монахиње (иначе све Рускиње) се већ неколико годи-на подвизавају у овој новој монашкој обитељи. Због че-сте неприступачности манастира у зимским мјесецима, сестре су, уз помоћ приложника из Русије и других, не-што ниже, на Јабуци, купили имање Меденица на којем је изграђена црквица, али и манастирски конаци и помоћне зграде.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У БЈЕЛИЦАМАМитрополит Амфилохије је, уз саслужење свештен-

ства Митрополије, освештао 28. августа, на храмовну славу, обновљену цркву Успења Пресвете Богородице на Ресни у Бјелицама, крај Цетиња, познатију у народу као

„црква Милића“.Ова древна православна светиња и велики споменик

црногорске борбе за слободу, недав-но је обновљена трудом припадни-

ка братства Милића из катунског племена Бјелице.

Светој служби је присуство-вао велики

број братственика Милића, који су дошли са Цетиња, из Подгорице и Никшића, као и са црногорског приморја, међу њима и Милићи из црмничког села Лимљани, као и сродници Милића – припадници братства Горановића са Голије.

Служби су присуствовали и амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Андреј Нестеренко, његов замјеник Сергеј Форопонов, предсједник Црквене оп-штине цетињске Рајко Радусиновић, као и бројни дру-ги угледни гости, међу којима је био и Срђан Милић, предсједник Социјалистичке народне партије Црне Горе, поријеклом управо из овог села.

Митрополит је током Свете Литургије изговорио празничну бесједу о значају празника Успења Пресвете Богородице, заблагодаривши свима заслужнима на об-нови ове светиње и подсјетивши присутне на жртву де-вет брата Милића, овдашњих војвода, сажежених у самој цркви приликом њене одбране у вријеме напада осман-ског везира Ћуприлића на Црну Гору 1714. године.

У име домаћина братства Милића, присутне је по-здравио Чедо Милић, а пригодне здравице су одржали митрополит Амфилохије, амбасадор Нестеренко, над-лежни парох протојереј-ставрофор Гојко Перовић и представници братстава Горановића и Кривокапића.

Скуп су звуцима гусала увеселили народни гуслари Жељко Бугарин и Славко Горановић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У ПОДМАИНАМА

Митрополит Амфилохије је 29. августа са свештен-ством служио Свету службу Божију у манастирској цркви Успења Пресвете Богодице у манастиру Подмаине код Будве.

„Црква је Црква Светих, тј. оних који су примили пе-чат дара Духа Светога на себе и њиме се запечатили. Сва историја Цркве је усмјерена у томе да тај Дух Све-ти испуни оне који се крштавају и да их упути великој и неизрецивој истини и тајни која се открива у Христу Го-

споду. И овај дан данашњи потврђује како је Бог диван у Светима Својим, у свима које је

Црква забиљежила у свом памћењу, да би они били нама путовођи пута који води у живот вјечни“, рекао је владика Амфилохије.

Игуман подмаинске манастирске обитељи отац Рафаило (Бољевић) је 62

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

Hronika mitropolije

прославио свој имендан, па је тим поводом благосиљан и славски колач.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ОСТРОГУМитрополит Амфилохије служио је 10. септембра,

у навечерје помена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, акатист Светом Василију Острошком Чудот-ворцу, поред светитељевих моштију у манастиру Остро-гу.

„Нека нас Господ нашим покајањем, нашом вјером у силу и чудотворну моћ Светог Василија, исцијели од сваке душевне и тјелесне немоћи и просвијетли свјетлошћу ис-тинског богопознања“, рекао је митрополит Амфилохије у бесједи након читања акатиста.

Митрополит Амфилохије је 11. септембра, поводом празника Усековања главе Светог Јована Крститеља, са свештенством служио Свету службу Божију у храму Све-те Тројице у Доњем манастиру Острогу.

„Ирод, који је поштовао Јована Крститеља, имао је страх од њега. И пошто је на наговор своје несрећне жене Иродијаде дао да се посијече његова глава, када се Господ појавио да проповиједа Своје Јеванђеље, је ре-као: 'То мора да је васкрсао Јован Крститељ'. Толико је био потресен и дирнут његовом личношћу, а очевидно ни савјест његова није била мирна због злочина који је дозволио да се изврши над Јованом. То је најстрашнији злочин послије Христовог распећа овдје на земљи. Зато се овај дан Усековања назива и другим Великим петком“, између осталог је казао митрополит Амфилохије.

ПРЕКИНУТ СУДСКИ ПРОЦЕС ПРОТИВ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

У Подгоричком суду за прекршаје 12. септембра је на неодређено вријеме прекинут главни претрес у поступ-ку који се води против Митрополита црногорско-при-морског Г. Амфилохија.

На захтјев адвоката митрополита Амфилохија у суд-ском поступку против њега за наводни говор мржње, судија Лариса Беговић је прекинула главни претрес на неодређено вријеме. Адвокати Војислав Ђуришић и Вла-димир Божовић тражили су изузеће предсједника вијећа за прекршаје Зорана Живковића, предједника прво-степеног прекршајног органа Срђана Ђуровића, судије Ларисе Беговић и заступника захтјева за покретање прекршајног поступка, замјеника вишег државног тужи-оца Вељка Рутовића.

Након претреса, новинарима се обратио адвокат Вла-димир Божовић, који је рекао да су он и адвокат Ђуришић одбили да сједе у неадекватним условима, на столицама за окривљене. „То је понижење за адвокате и одбрану. Није нам обезбијеђено мјесто као што је државном тужи-оцу, који сједи на мјесту предвиђеном за адвокате“.

„Судија је одбила мој захтјев да ми се омогући увид у списе и копирање предмета, јер сам ангажован тек крајем мјесеца. Судија је такође одбила наш предлог да нам се доставе цјелокупни видео и аудио записи изгово-рених проповиједи Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, како би се на један цјеловит начин видјело шта је Митрополит црногорски заиста рекао, а не како је то тужилац само фрагментарно и у инсертима доставио вадећи, наравно, одређене ријечи из контекста“, рекао је

Божовић.Божовић је рекао да су на крају затражили изузећа

због тога што сматрају да не постоје ни минимални за-конски услови за рад адвоката. „Ово је кршење црногор-ских закона и европске конвенције о људским правима и слободама, јер је право на одбрану једно од основних људских права које нам овдје није омогућено. Такође смо захтијевали и успјели у томе да се данашњи пре-трес одложи. Суд је сходно закону одлучио да се списи прослиједе Државном тужиоцу Црне Горе који ће одлу-чити о нашем захтјеву за изузећем тужиоца Рутовића и ми смо, ако можемо тако рећи, задовољни том одлуком суда да се претрес одложи на неодређено вријеме, да се одлучи о нашим захтјевима и да нам се напокон омогући право на поштено суђење и одбрану коју ћемо моћи да дамо у адекватним условима“, рекао је он.

Божовић је нагласио да као православни вјерник зна да у Митрополитовим ријечима, због којих је покре-нут поступак, нема ниједног елемента за било које дјело које је кажњиво, јер „шта ће рећи Митрополит и шта ћу ја рећи као православни вјерник него: 'Ко срушио цркву, Бог га срушио'“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У БАРУПоводом празника Светог благовјерног књаза Алек-

сандра Невског, митрополит Амфилохије је 12. септем-бра у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и вјерног народа.

На Светој Литургији појао је камерни хор Salutaris из Минска, Бјелорусија.

У литургијској бесједи, митрополит Амфилохије је го-ворио о празнику Светог Александра Невског. „Његов лик је, заиста, не само лице православне Русије, него је лице Цркве Божије Православне у свим земаљским на-родима“, рекао је митрополит Амфилохије.

После Свете службе уприличен је културно умјетнички програм који су приредила дјеца из КУД-а Свети Јован Владимир.

ПРОСЛАВА МАЛЕ ГОСПОЈИНЕ НА ЦЕТИЊУЦетињски манастир и Влашка црква на Цетињу про-

славили су 21. септембра, на празник Рођења Пресвете Богородице своју храмовску славу.

Овај празник слава је града Цетиња и све четири цркве у граду.

Свету Литургију у Цетињском манастиру служи-ли су игуман манастира протосинђел Методије, игуман манастира Орахово јеромонах Козма, јеромонах Исак, јерођакон Јаков, уз саслужење свештенства из Русије.

Светој служби присуствовао је велики број вјерника са Цетиња и гостију из Русије.

У Влашкој цркви Свету службу служили су протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протојереј Обрен Јовановић, секретар Митрополије, јереј Анђелко Боричић и ђакон Игор Балабан.

Пререзан је славски колач, а потом служен помен за све ктиторе, приложнике, краља Николу и краљицу Ми-лену, који су вјенчани у овом храму, митрополита Илари-она Рогановића и све сахрањене на црквеном гробљу.

63

новем


Hronika mitropolijeHronika mitropolije

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЋЕЛИЈИ ПИПЕРСКОЈ

Поводом празника Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине, митрополит Амфилохије је 21. септем-бра служио Свету службу, уз саслужење свештенства и вјерног народа, у манастиру Ћелија Пиперска.

„Пресвета Дјева родила се силом Божјом, која се усе-лила у утробу Анину“, рекао је митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима. „Из ње, те утро-бе, је процвјетао овај најљепши цвијет на земљи – Пре-света Дјева, која се онда удостојила, својом чистотом, цјеломудреношћу, својим смирењем, да привуче и Само-га Духа Светога да сиђе на њу и да се из ње роди Хри-стос Господ, Јединородни Син Божји, поставши човјек, примивши људску природу, освештану, очишћену и оздрављену. Христос на тај начин није само људској при-роди вратио првобитну љепоту, него јој је подарио и много више од онога што је имао први човјек овдје на земљи. Пост и молитва су нам даривали Пресвету Дјеву, пост и молитва су нам даривали и Самога Господа. Пост и молитва су постали правило сваког правог човјека који греди за Господом, који твори вољу Божју и који жели у себи да васпостави Божји лик на начин на који су то ура-дили Јоаким и Ана и на начин на који је то урадила Пре-света Дјева“, рекао је владика Амфилохије.

На крају бесједе Владика је новопостриженој монахињи Сари, коју је замонашио претходне вече-ри, пожелио Божји благослов на њеном монашком путу.

„Нека Господ посебно благослови нашу новопостриже-ну монахињу Сару која је себе принијела на миомир-ну жтрву Христу Богу, подаривши себе и сав свој живот Христу Богу, припремивши се да постане једна од оних мудрих дјева која улази са Господом у царство Његово, у вјечну ложницу Његову. Бог нека благослову ову свету обитељ и све вас који сте се данас сабрали овдје“, рекао је митрополит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ КРСТИО УНУКУ АМБАСАДОРА НЕСТЕРЕНКА

Митрополит Амфилохије крстио је 23. септембра у Цетињском манастиру малу Марију Владиславовну Шпиљеву, унуку амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г. Андреја Нестеренка. Митрополит Амфилохије је био и кум новокрштеној Марији.

МОНАШЕЊЕ У РУСТОВУМитрополит Амфилохије је 23. септембра у манасти-

ру Рустово служио вечерњу службу у току које је замона-

шио четири искушенице, које су добиле монашка имена Теофанија, Антонија, Касијана и Бенедикта.

Тим поводом цетињски Архијереј је рекао: „Ко чува живот свој изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. Чувати живот, бринути о ономе што је земаљско и што је пролазно, поистовјетити свој жи-вот са својим тијелом и са својим тјелесним постојањем овдје на земљи, неминовно рађа губитак живота на небу, хтјели ми то или не хтјели. Такво чување живота је увијек унапријед осуђено на губитак, јер човјек рођен на земљи створен је од праха земаљскога, задахнут је дахом живо-та и по Божјем промислу, прах се враћа праху, а дах Божји се враћа ономе који нас је задахнуо и надахнуо. Тако да чување овога живота земаљскога и уздање у оно што је земаљско и пролазно сигурно ће, прије или касније, бити потпуни губитак. Али, каже ријеч Господња, ко из-губи живот свој Мене ради, не овога свијета ради и онога што је пролазно, него Мене ради који сам вјечан, који сам творац неба и земље, који сам пут истина и живот, који сам свјетлост непролазна и вјечна која обасјава свакога човјека који долази на овај свијет, свјетлост у којој обита-ва Бог, он ће га наћи. Такав налази себе не у пролазности, него у вјечности. Дакле, и кад губи овај пролазни живот, он га задобија стоструко више.“

„Ево наше четири дјеве Христове, новопостриже-не Бенедикта, Антонија, Теофанија и Касијана чуле су ту ријеч Господњу и не само да су је чуле него су је прими-ле у своје срце и одрекле су се онога што је пролазно, одрекле су се улагања у оно што је ништавно, ради оно-га што је вјечно и што је непролазно, попут оних препо-добних отаца и матера чија су имена примиле ове све-те ноћи и који су од данас па у будуће њихови небески путеводитељи и покровитељи.“

КРСТОВДАН У ОСТРОГУМитрополит Амфилохије је 27. септембра, на празник

Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, служио Свету службу Божију у цркви Часног Крста у Горњем манасти-ру Острогу, поводом храмовне славе цркве. Саслужива-ли су му свештеници и свештеномонаси из Црне Горе, са Косова и Метохије, из Београда и Босне и Херцеговине.

На Литургији су појали ђаци Богословије Светог Пе-тра Цетињског.

Након причешћа којем су приступили многи при-сутни вјерници, на платоу испред црквице Часног Крста Митрополит је благословио славски колач и одржао 64

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

празничну бесједу: „Гледајући Часни Крст и његово Воздвиженије на овом светом мјесту и клањајући се подножју ногу Господњих, ми Крсни Часни прослављамо и призвани смо да га узносимо“, рекао је Владика.

Митрополит Амфилохије је потом у цркви Ваведења Пресвете Богородице, у којој почивају мошти Светог Василија Острошког уручио поклоне за цркву Светог Василија Острошког у Лепосавићу – покровац који је неколико година био на моштима Светог Василија, а за цркву посвећену истом светитељу на Бежанији у Бео-граду наруквице које су такође неко вријеме биле дио Светитељеве одежде. Додјелио им је и по икону Светог Василија Острошког Чудотворца.

Са благословом надлежних архијереја Патријарха српског Иринеја и Епископа рашко-призренског Теодосија, на овај дан су у Острогу, са својим вјерним народом, боравиле делегације ова два храма. Из бежанијског храма Светог Василија дошло је сво свеш-теничко братство: старјешина протојереј-ставрофор Ду-шан Јовановић и јереји Предраг Тимотијевић, Мирослав Чолаковић и Вукашин Милићевић.

У име лепосавићког храма и народа тог краја данас су били присутни архијерејски намјесник митровички протојереј-ставрофор Милија Арсовић, старјешина хра-ма Светог Василија у Лепосавићу, протојереј Миломир Влашковић и ђакон при истом храму Иван Јеремић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЗЕТИМитрополит Амфилохије је 1. октобра са свештен-

ством служио Свету службу Божију у цркви Свете Петке у зетском селу Махала, а потом и годишњи помен покојној Љиљани Кликовац.

Након богослужења у Махали Митрополит Амфилохије посјетио је манастир Космач на Скадарском језеру. Затим је у селу Грбавцима у Љешанској нахији од-ржао састанак са члановима сеоског црквеног одбора који се већ годинама труди на обнови цркве Свете Пара-скеве подигнут још далеке 1900. године. У наше вријеме овај храм добија нови сјај, па је митрополит Амфилохије благословио његове обновитеље.

Владика је посјетио и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, заједно са члановима одбора за спољашње уређење храма. Рок за завршетак радова на храму умногоме ће зависити од прилога вјерног народа. Акција за прикупљање средстава за ту намјену је у току.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Митрополит Амфилохије је 2. октобра, у недјељу по Крстовдану, са свештенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

„Човјек заиста има слободу да ради шта хоће са оним што је добио од Бога, али – све нам је слободно, али није све на корист“, подсјетио је Владика на ријечи Светог апостола Павла у литургијској проповиједи вјерницима,

„Имамо право да станемо и над провалију и из-вршимо самоубиство, али да ли је то оно што води остварењу човјековог смисла и човјековог живота? Човјек има право да природне силе које је Бог уградио у њега употребљава на прави, истински начин, да би онда те при-

родне силе уродиле правим и истинским плодом. Али човјек може те природне силе и да злоупотребљава. И то је његово право. Али злоупотребом онога што му је Бог дао и што је у нас уградио, и погрешним начином упо-требе тих сила човјек губи своју душу. На тај начин човјек губи смисао тих дарова које је од Бога примио. Ево, види-те, ових дана су у Београду припремали тзв. параду по-носа. Али наш Патријарх свети је с пуним правом ту пара-ду назвао парадом срама. Зашто срама? Управо зато што у таквој употреби природних сила обесмишљава човјек оне Божје дарове које су у њега уграђени.“

„Ријеч је Божја – а она је истина – човјеку на земљи: Рађајте се и множите се и напуните земљу. Тај благослов Божји важи не само за човјека него за свако створење, за сваку биљку. Зашто човјек сади воћку? Она се сади да би донијела плода. А воћка која не доноси плода се сијече и огањ се баца. Тако и човјек, свако људско биће. И ако злоупотријеби оно што је Бог дао човјеку и људској при-роди, а има право да то уради, човјек самим тим скрнави своју душу, обесмишљује своју душу. Тако се онда и тзв. парада поноса заиста претвара у параду срама и бестид-ности“, поручио је митрополит Амфилохије.

ОСКРНАВЉЕНА ЦРКВА У СТУБИЦИГрупа следбеника Мираша Дедеића је 6. октобра

ујутро оскрнавила цркву Св. Јована Крститеља у Стуби-ци надомак Никшића. С обзиром на то да је црква била закључана, они су браву на вратима храма напунили силиконом како би спријечили вјернике да у њу ула-зе. Правни савјет Митополије црногорско-приморске размотриће правне радње и покренути одговорност против оних који су покушали да провале у храм и за-лили браву.

У саопштењу за јавност Парохије подострошко-сту-бичке Митрополије црногорско-приморске се између осталог каже: „У најподлијем и најподмуклијем маниру група атеиста поријеклом из Стубице, потпомогнута ате-истима из цијеле Црне Горе, а зачињена распопом и не-попима, заустављена је самим Св. Јованом и светиња је остала чиста. Не могавши ући у светињу, јер нијесу имали кључ, одлучили су да браву напуне силиконом и да тако спријече вјернике да улазе у њу. Оне које су одлучили да остану до краја атеисти, а цијенимо да на то имају право, умољавамо да буду доследни и не мијешају се у цркве-на питања. Лажне вјернике позивамо да се покају, не ми, него Св. Јован ријечима: Покајте се јер се приближило Царство небеско! За све људе добре воље као и до сада врата ове светиње су широм отворена. Црква је увијек позивала, па то и овом прилком чини, на мир, љубав и заједништво.“

65

новем


Hronika mitropolijeHronika mitropolije

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЈОВАН ДОЛУМитрополит Амфилохије је 6. октобра, на празник Зачећа

Светог Јована Крститеља, служио Свету службу Божију у острошком скиту Јован до код Никшића.

У литургијској проповиједи Владика је бесједио о два на-чина рађања: природном, својственом свим људима и о оном чудесном, натприродном које је дјело Духа Светога, Божан-скога промисла, какво је било рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег.

„Јован Крститељ је највећи рођени од жене, како је за-писано у Светим књигама. Он је онај који је био и остао глас вапијућег у пустињи, који је припремао долазак Христов у овај свијет. Његово зачеће данас славимо славећи Бога који је Творац неба и земље и који на различите начине обликује људе и земаљске народе. Међу њима су најважнији носиоци људског звања и призвања рођени кроз побјеђивање при-роде и њенога поретка благодатном силом Божјом“, рекао је митрополит Амфилохије.

У току Свете Литургије Владика је крстио малу Христину Кнежевић, кћерку јереја Миладина Кнежевића, пароха под-горичког.

На крају службе обављено је благосиљање славских ко-лача и одслужен помен на гробовима архимандрита Лазара, схимонаха Давида, монаха Захарија и ктитора и приложника скита Јован до, породице Никчевић која је приложила имање манастиру Острогу на коме је саграђен скит.

МУП-У СМЕТАЈУ СВЕШТЕНИЦИПодгорица, 11. октобра – Протојереј Велибор

Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, оптужио је јуче Министарство унутрашњих послова, које му није одобрило привремени боравак у Црној Гори, да спроводи насиље:

„На мом примјеру је, као и на примјерима других свештеника и монаха канонске Цркве, јасно да МУП не само што крши законе и уставна начела, него спроводи насиље. Оглувјесмо слушајући приче о правној држави и владавини права, а срећемо се са најгорим безакоњем. Када су ми у марту ове године, евидентно по налогу Ранка Кривокапића, фуриозно одузели личну карту и поништили пребивалиште, добро сам проучио важеће законе из те области и дао им могућност за частан излаз кроз одобрење привременог боравка. Касније сам сазнао да је одузимање личне карте служило како би ме онемогућили да добијем стално настањење, али, још више, да би ме испровоцирали да учиним нeки корак који би им послужио да ме депортују из Црне Горе и казне временском забраном уласка. На тај начин би ме уклонили из црквеног живота Цркве и земље којој сам дао своју младост, али и из јавног живота и медијских наступа, јер одавно не могу да пронађу адекватног дукљанског саговорника који би ми парирао.“

Отац Велибор, кога је раније директор Управе полиције Вељовић оптуживао да је учествовао у наводној припреми „паљења Скупштине“, иако се у то вријеме налазило у Грчкој са групом вјерника, након чега је услиједило одузимање личне карте, а сада одбијање чак и привременог боравка, каже да се стално сјећао јеванђелских ријечи ученицима Христовим да ће у овом свијету бити гоњени:

„Потрошили су ми огромно и драгоцјено вријеме, али ме нијесу поколебали. Не постоји ниједан њихов разлог или нељудски чин због кога би ме натјерали да напустим Црну Гору и Цркву у којој служим. Све је ово ситница у односу на мученичко страдање свештеника Митрополије кроз вјекове. Уосталом, они ми пружају шансу да се на њиховом незнању, злој вољи и безакоњу потврдим као човјек, свештеник и као правник.“

Чињеницу да га је МУП образложењем овакве одлуке прогласио „опасним по националну безбједност“, он коментарише ријечима да је евидентно да МУП-у нијесу проблем вехабије, али јесу православни свештеници и само они: „Нијесу им проблематични ни кампови по Гусињу. Нисам чуо да су одбили неког римокатоличког свештеника из Босне, а има их сијасет и нека их има, који служе у Которској бискупији. Нисам ја никакав 'опасник' по било чију, а посебно не по националну безбједност Црне Горе. У својој породици у питомој Шумадији сам, као и људи у Црној Гори, научио ону народну: 'У добру се не понеси, а у злу се не понизи'. Припремио сам жалбу и уложићу је благовремено. О њој ће, колико знам, рјешавати Осман Субашић. Има прилику да се не обрука“, поручио је отац Велибор Џомић.66

svetigora

/ 2

011

/ но

вем

бар

pri

kaz

Летопис стрaдaњa Поводом дела „Љетопис новог косовског распећа“ митрополита Амфилохија

Док је Косова биће и распећа. И нас на њему. Као живо знамење да смо живи. Јер не зборимо ми о Светој земљи, земље ради, већ себе ради, исконски вођени промишљу да чувајући њу спасавамо себе. Ова небеска дијалектика жива је нит записа косовског, о којем у светлу стравичних дешавања на Косову и Метохији 1999-2003. године митро-полит Амфилохије у сабраним дневничким белешкама и запажањима сведочи у ,,Љетопису новог косовског рас-пећа“. [...]

Духовним миром, достојанством дара и осећањем Његоша, митрополит Амфилохије у летопису исписује временски најновији замах, бол, патњу и сузу Христовог распећа. Он само чини оно што ни Његош не би пропу-стио. А коју другу дужност би и имао митрополит Скенде-рије, Црне Горе и Приморја и егзарха пећког за оба света?

МАЛИ ЉУДИ - ВЕЛИКА ВРЕМЕНА[...] Велико време донело је велико страдање. Опера-

ција комадања српске државе почиње у навечерје 2000-е годишњице рођења Исуса Христа. Бомбардерска кам-пања САД-а и хришћанске Европе на српски народ запо-чета је 24. марта 1999. године. „У умовима америчког Пен-тагона“, записује митрополит, „ова операције носи назив: ‘Милосрдни анђео‘, са резервном варијантом: ‘Племенити наковањ‘. Уместо о разарачкој операцији ‘милосрдног или племенитог анђела‘ чија се права ‘природа по плодовима‘ уништења познаје, деца у европским школама зацело ће учити о хуманом евроатлантском наковњу...“

И док Бил Клинтон славодобитно одбројава почетак акције на Србију речима: „Србија је срце европског мра-ка“, патријарх цариградски „преклоњених кољена позива сав свијет да сместа и трајно обустави ватру“, московски са платоа Светог Саве подсећа српски народ на „ријечи Господње: сила се Моја у немоћи показује“, чешки фило-зоф Карел Косик пророчки изговара: „Амерички рат про-тив Срба очигледан је и јавно обзнањен наговештај онога како ће изгледати свакодневица и нормалност 21. века“.

ПРОГОН, КРВ И МОЛИТВА „Помишљам“, бележи митрополит, „да је било морала

код најмоћнијих и најцивилизованијих не бисмо, ни ми, ни свијет, до овога доспијели, не бомбе ‘хуманитарних‘ интервенциониста, пуне радиоактивног отпада затрова-ле за следећих хиљаду година ову земљу, не и усмртиле Бојану Тошовић (11 месеци) у очевом наручју, на кућном прагу у Мердарима, ни Милицу (3) на ноши у купатилу у Батајници, ни малог Бранимира Станијановића (6) из Прћиловице, у возу, на мосту у Грделичкој клисури, ни малу Дејану (5) и Стефана (7) Павловића у њиховим кре-вецима у Рачи код Београда, ни сироту дјецу избеглице из Хрватске Марка Ивановића (3) и Ивана Иванчића(7) у Мајином Haceљу код Ђаковице, ни малу Драгану Димић (4) у сеоској кућици у Старом Гацком, ни ...“

Крај бомбардовања означиће и почетак погрома над Србима у јужној покрајини. О томе митрополит у књизи сведочи: „Поново на сјевер крећу очајне поворке српских бездомника... Стижем у Пећку патријаршију. Над градом Пећи и околином, у подножју Проклетија надвија се страх. У граду хаос и пустош. Шиптари тек пристижу...“

,,Љетопис новог косовског распећа“ прераста у стра-ницу косовске Свете књиге - исписану страдањима, про-гонима, кpвљу и молитвом. На њој по датумима митропо-лит исписује имена убијених, киднапованих и несталих Срба у данима када су Пећ и околина горели, када се Ме-тохија претварала у згариште, а првославни манастири у једино прибежиште испод шиптарског ножа измаклих Срба. [...]

Дневничке белешке очевица постају зборник, памт-ник имена најсвирепије настрадалих. На очи међународ-них снага... „У Ђаковици отети: Радован (10), Ђорђе (15), Александар (17). Александар је био ђак генерације у Еко-номској школи, Ђорђе је имао све петице, само четворку из математике, отац Неђељко, радник у ‘Металику‘, мајка Даринка... У Пећи уграбљени Радојица Шћепановић (38) од оца Радоја. У Приштини Ружица Шиљић (63) и дјечак Ненад Живић (15) у Урошевцу отет, можда и линчован...“ Списак је непрегледан. Нема белешке без имена по којег сељака умореног на путу, несталог детета, отете жене ... [...] „Јечи земља и ори се небо од бијесног хајкања са Про-клетија и јаука и мука уловљених, од праскања мина и рафала... И овог 1999. лета Господњег нестајемо са свим што на земљи јесмо, у пожарима и димовима, опет, као толико пута до сада грцамо на свом голготском путу, др-жећи свој косовски крст и под њим клецајући...“ Митропо-лит је сведок, очевидац, сапатник. Са патријархом Павлом и епископима Артемијем и Атанасијем обилази српска села, спашава опкољене српске породице, моли помоћ од КФОР-а за отете, заказује састанак са пећанским гво-жђарем Агимом Чекуом ... [...]

Више нема колона. Нестају читави градови људи. Уро-шевац напушта 20.000 Срба, тужни збегови у страху од шиптарских хорди заклањају главе под српске светиње. Али ни манастири, ни цркве нису поштеђени: „Горе оскр-нављени и експлозијама размрскани манастири и цркве, падају крстаче, руше се мрамори... уз демонски кикот скрнавитеља ... витлају се увис и расипају унаоколо мртве српске кости. И звјери бјеже од ових ломача и ломљаве дуге ‘вартоломејске‘ ноћи која пада на Косово усред дана и траје непрестано и трајаће ко зна до када...“

Но монаси не напуштају светиње. Док је светиња биће и Срба. „Старице монахиње догоријевају у Пећкој патријаршији, у служењу Господу, шта послије њих?“, пита се митрополит. „Чува Господ све који га љубе, а безбожнике ће истријебити, наставља сестра монахиња са псалми-ма. Не уздајте се у кнезове и сина човечијег у којега нема помоћи... Велики је Господ, велика је крепост Његова.“ „Ни-када нисам“, записује митрополит, „тако дубоко доживио истину ових ријечи и њихову утјеху... као једину наду.“[...]

Ова књига је заустављена слика једног страдања, без-времљa, за свако време и за све љyдe - да подсети, као у оба Завета, шта се догађа када су хришћанска Европа и хришћанска Америка окренуле леђа Христу и Истоку. По-треба ове књиге мери се небески и земаљски. Она је у мо-литвама пред Господом и Светим Савом, а пред нама у жи-вом подсећању наше језиве склоности да заборављамо.

Дијелови текста преузети из недељника „Печат“,бр. 187, аутора Наташе Јовановић


ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА

Митрополит Амфилохије (Радовић)

SVETIGORASVETIGORASVETIGORA

��

У продаји одсуботе

15. октобра 2011.

У продаји од 22. октобра 2011.

У продаји од 29. октобра 2011.

У продаји од 05. новембра 2011.

ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ

РАСПЕЋА / 1РАСПЕЋА / 1РАСПЕЋА / 1РАСПЕЋА / 1РАСПЕЋА / 1РАСПЕЋА / 1

ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ ЉЕТОПИС НОВОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ КОСОВСКОГ

РАСПЕЋА / 2РАСПЕЋА / 2РАСПЕЋА / 2РАСПЕЋА / 2РАСПЕЋА / 2РАСПЕЋА / 2

ЧАСНИ КРСТ ЧАСНИ КРСТ ЧАСНИ КРСТ ЧАСНИ КРСТ ЧАСНИ КРСТ ЧАСНИ КРСТ ХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВХРИСТОВ

И КОСОВСКИ И КОСОВСКИ И КОСОВСКИ И КОСОВСКИ И КОСОВСКИ И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТЗАВЈЕТЗАВЈЕТЗАВЈЕТЗАВЈЕТЗАВЈЕТ

КОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕГЛАВА ЛАЗАРЕВАГЛАВА ЛАЗАРЕВАГЛАВА ЛАЗАРЕВАГЛАВА ЛАЗАРЕВАГЛАВА ЛАЗАРЕВАГЛАВА ЛАЗАРЕВА

КОМПЛЕТ ОД 4 КЊИГЕ НА СВИМ КИОСЦИМА У СРБИЈИ

НОВО !!!

399 дин. ПО КЊИЗИ

КОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕКОСОВО ЈЕ

399 дин. ПО КЊИЗИ

. ПО КЊИЗИ

НОВО !!!

дин. ПО КЊИЗИ

“ПОМЕНИК НОВОГ КОСОВСКОГ СТРАДАЊА” - дневнички и други записи митрополита Црногорско-

приморског Амфилохија, у издању Светигоре, из времена

почетка НАТО-окупације Старе Србије - Косова и Метохије 1999.

и 2000. године са многим, досад непознатим детаљима о страдању

појединаца и читавих породица , и текстовима о Косовском завету,

у четири књиге (укупно 1400 страна, формата А5,

тврди повез, шивено).

У продаји на свим

киосцима у Србији,

од 15. октобра до

15. новембра 2011. г.

999 Данашња етничка и свака друга неравноправност на просторима Старе Србије - Косова и Метохије, као једном од судбинских простора Европе, није посљедица природних процеса и здравог историјског развоја и није независна од духовних кретања, него је ишчадије непрекинутог ланца насиља, изгона, отимачине и уништавања српског православног народа и његових светиња и добара кроз вјекове.

999Овај Поменик новог косовског страдања и нововремски споменик светосавско-косовске завјетности српског народа на размеђи двају хиљадугодишта хришћанске историје, у четири књиге настајао је у јеку шиптарских погрома и измицања свих ослонаца које је дотада српска држава као стожер и бранич пружала своме народу.

999Основно правило Божије и људске правде гласи: злочин никада не застаријева. У свјетлости те историјске истине и трагичне стварности, НАТО-бомбардовање Србије, посебно њеног Косова и Метохије као самога срца српских земаља, 1999. љета Господњег, не представљају ништа друго него озакоњење и продужетак старих и нових злочина и насиља.

999Циљ свједочанстава ових спомен-књига јесте да буду не само поменик и опоменик нама самима, него и будилник, обијешћу и насилништвом, помрачених савјести моћника овога свијета, не би ли коначно почели да суде и пресуђују о Косову и Метохији „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога!”

Телефон издавача за поруџбине поузећем: 011 / 369 07 49; 064 / 24 56 300 · Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

120

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

Documents

Часопис СВЕТИГОРА - ЛУЧИНДАН 2011 - број 212