Часопис СВЕТИГОРА - ЛУЧИНДАН 2010 - број 203

180 година од упокојењаСветог Петра

Устоличен ПатријархИринеј

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ЛУЧИНДАН НОВЕМБАР 2010. г. БРОЈ 203

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

СВЕТИ АПОСТОЛ ЛУКА

besjeda

Mит

рополит

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГМОЋ РИjЕЧИ СВЕТОГ

У име Оца и Сина и Светога Духа! „Ја сам пастир добри, пастир добри душу своју полаже за овце своје“, ријечи су Господа нашега и Спаситеља које се најприје односе на Њега самога, Пастира, Спаситеља и Просветитеља, Животодав-ца и Преобразитеља наших душа. Он је Онај Који је жртвовао живот свој за овце своје, за ближње своје, за народ свој. То-лико је Бог заволио овај свијет, каже се у Светом Јеванђељу, „да је и Сина Свога Јединороднога дао, да сваки који вјерује у Њега, не погине него да има живот вјечни.“ Долазак Христов у овај свијет је из-раз неизрециве Божанске љубави пре-ма њему. Одувијек је то тако било, да је мјера жртве, мјера жртвовања за Бога и за ближњега била мјера љубави. Што је дубља љубав то је већа спремност да се неко жртвује за ближњега свога, да се жртвује за светињу. Што је мања љубав то је мања спремност за жртву, то је већа саможивост, самољубље, себељубље, за-твореност у себе. Онај који само себе воли је слијепац који не открива онај најдубљи смисао свога живота. Христос је жртвовао себе на Крсту ради нас и на-шега спасења, и на Крсту и преко Крста показао и открио своју безграничну љубав. Љубав Божија долази у овај свијет преко Крста Христовога, преко распећа Његовога. Нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје. Он је живот свој положио за народ свој,

за човјечанство, за творевину своју и постао је и остао вјечна мјера приношења - жртвовања за друге. Нико не може превазићи Његову мјеру, нико не може принијети савршенију жртву за друге од Њега, Који се распео за нас, и Који је жртвовао живот свој за ближње своје. Зато се и назива добрим пастиром, чуваром душа. Шта ради пастир, шта ради чобанин? На првом мјесту чобанин, и сама ријеч каже, чува стадо своје. Чобанин не само што чува своје стадо, него га изводи на добру пашу, напаса своје стадо на ливадама и на мјестима гдје има у изобиљу траве и хране за његове овце. И изводећи их на изо-билну пашу, он им у исто вријеме омогућава да расту, да доносе плод и да дају благодатнога дара људима, да дају храну за људе. Тако и онај који је чувар народа Божијега, чувајући људе, чува их од свакога непријатеља, јер као што постоји вук који напада стадо пастирово, тако постоје и ду-ховни вукови који покушавају да украду и да поједу и прождеру оне које духовни пастир чува. И као што чобанин изводи своје стадо на пашу и напаса га, тако и истински прави пастир даје истинску и праву духов-ну храну онима које му је Бог повјерио. Такав је Христос, такви су сви његови ученици и Његови насљедници - Свети Апостоли.

Свети отац наш Петар – пастир добри имиомирна жртва Христу БогуТакав је био и Свети отац наш Петар Цетињски Чудотворац, коме је овај свети храм посвећен и кога ми данас прослављамо. Он је заис-

Нико у нашем роду од времена Св. Саве није имао тако снажну и моћну ријеч као што је имао Св. Пе-тар Цетињски. Његова ријеч је била чиста, зато је била и чудотворна и моћна. Он није говорио своје ријечи, него је говорио оно што му је Бог дао, што му је Бог открио. Па као што је Божија ријеч моћна, и чудотворна, и спасоносна, (Ријеч Божија кроз коју је све постало све што је постало, на којој почива свеукупна Божија тво-ревина, Ријеч Божија из које је све настало из ничега,) тако је и моћна ријеч светих Божијих људи, а такав је био и Свети Петар Цетињски.

3

новем

бар / 2010 / svetigora

та био пастир добри који је душу своју полагао за ближње своје. Сав свој живот, од својих малих ногу - од своје дванаесте године, када је отишао у Цетињски манастир, он је принио Богу на дар, по-стао је миомирна жртва Христу Богу. Као свијећа од чистога воска, он је горио пред лицем Христо-вим у Цетињском манастиру. И претворио се у плам љубави према Богу, према Христу и према народу који му је Бог био повјерио. Чувар је био праве и истинске вјере. И онда као и данас било је оних који су покушавали да праву вјеру, како је назива владика Раде „кукавну сиро-ту“, згазе и оскрнаве, да је прогнају, да лише народ Божији те праве истинске духовне хране која јесте права Христова вјера, православна вјера. Све-ти Петар Цетињски је био чувар те свете Божије вјере. Чувао је душу свога народа, а најбоље је чу-вао управо тиме што је чувао праву истинску вјеру, православну вјеру, и православни живот по тој вјери у своме народу. Проводио је живот свој у по-сту и молитви, и учио свој народ страху Божијем и мудрости Божијој. Хранио га је науком Божијом и васпитањем за вјечно и непролазно достојанство. И све што је имао дао је своме народу, и оно што је добијао од Русије, и оно што је сам имао... И самога себе је жртвовао и приносио, ходећи од младости, па све до дубоке старости, кроз народ, обилазећи села и мјеста и сваки дом обилазећи и посјећујући, и своју љубав свакоме дарујући. Нема мјеста, нарочито у старој Црној Гори, па и шире од ње, гдје није остало предање како је ту до-шао Св. Петар Цетињски и оставио свој благослов. Ево, и до данас овдје, међу нама, стоји камење на

којем је сједио Св. Петар, које се памти и чува као светиња. Али од Светог Петра нијесу остали само благослови они-ма који су ходили путем Господњим. Често се од њега чула и опора и тешка ријеч, света ријеч којом је опомињао оне који би скретали са правога пута Божијега. Остало је мно-го проклетстава Св. Петра Цетињскога и та проклетства су запамћена у многим породицама.Уствари, због тежине и моћи његових ријечи, запамћено је много онога што је рекао Св. Петар Цетињски. Нико у нашем роду од времена Св. Саве није имао тако снажну и моћну ријеч као што је имао Св. Петар Цетињски. Његова ријеч је била чиста, зато је била и чудотворна и моћна. Он није гово-рио своје ријечи, него је говорио оно што му је Бог дао, што му је Бог открио. Па као што је Божија ријеч моћна и чудо-творна и спасоносна (Ријеч Божија кроз коју је постало све што је постало, на којој почива свеукупна Божија твореви-на, Ријеч Божија из које је све настало из ничега), тако је и моћна ријеч светих Божијих људи, а такав је био и Св. Петар Цетињски. Зато му је ријеч била као мач, оштра, и до данас одјекује кроз многе примјере у свијести овога народа.Ево, један примјер да наведемо: На Ивановим коритима сједи Св. Петар са својим ђаком, са својим ђаконом. Пита га ђак: „Зашто Свети плачеш?“ А он ћути, па ће рећи: „Пла-чем над Црном Гором у ХХ вијеку!“ Остало је у народу то предање. Сад знамо какав је био ХХ вијек у Црној Гори, как-во је било крвопролиће, ратови, а онда и братоубилаштво много теже и много опасније од онога братоубилаштва које се догађало у вријеме Св. Петра. Јер за вријеме Св. Петра су се свађале комшије, братственици, и било је крвне осве-те, а Св. Петар је мирио Божијим миром све оне који су се завађали, који су се свађали, који су се међусобно убијали. А ХХ вијек је још дубље продубио то братоубилаштво, оста-вивши иза себе дубоке ране које ко зна да ли ће се икада 4

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јеромонах

Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић,

Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

новембар 2010 / број 203

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705

e-mail: [email protected]Штампа: , Суботица

Десетогодишњица матуре уСветом Граду Јерусалиму

180 година од упокојењаСветог Петра

Устоличен ПатријархИринеј

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe


· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·


IZ SADRÀJA:

25.

11.

3.

30.

38.

•

•

•

•

•

Богословље 7Оглед 13Разговор 20Историја 32Књига Јестирина 36Мајке хришћанке 42

ВЕСНА Тодоровић

Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ

репортажа: РАЈО Војиновић

АЛЕКСАНДАР Вујовић

репортажа: СЛАВКО Живковић

ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГМОЋ РИjЕЧИ СВЕТОГ

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИustoliên patrijarhirinejГоворио jе из главе циjела народа

зацијелити у души овога народа. А хоће ако Бог да, али требаће много времена, требаће много вјере, требаће много мира Божијег, много покајања, и узајамног братског мирења да би се те дубоке ране замириле. Требаће нам људи какав је био Св. Петар који ће мирити, који ће братимити, који ће браћу враћати једне другима, и који ће их учити да нема ничега на земљи ни на небу драгоцјенијег од Бога и од брата, и ко Бога презре као Небеског Оца, тај презре и брата свога и сабрата човјека. Ко презре брата свога, Бога презре, јер је речено ко види брата свога, види Бога свога у лицу свакога човјека, без обзира коме народу припадао, којим језиком говорио, коме покољењу припадао. Сва-ки човјек је брат наш, јер је крв свих људи из крви једнога човјека. Јер под једним благословом по-чива свеукупни род људски, Божијим благосло-вом, једно сјеме је оно сјеме које је Бог посијао својом руком, из кога се рађају земаљски народи и земаљска племена. Према томе ко брата пре-зре, Бога презре Који је посијао то сјеме, презре Бога Који је обдарио човјека Својом сликом и приликом, обликовао га од праха земаљскога, за-дахнуо га дахом живота, Духом Својим једним и јединственим и обдарио га Својим ликом и Својом сликом. Тако да онај који пљује на човјека који је слика Божија, он пљује на Онога Који је насликао ту слику, живога Бога.

Најопакије сјеме – сјеме лажне вјереТо је знао Св. Петар као добри пастир, и зато је васпитавао свој народ у љубави према Богу и у љубави према ближњима. Зато је био и остао ми-ротворац који је мирио, који је братимио, који је ходио међу народ и доносио му Божији благослов. То што је радио док је по земљи ходио, то ради и данас у овом нашем времену којем треба миро-твораца какав је био Св. Петар. Његов призив на мир, на братску слогу, на љубав, на праштање, је призив који никада не пролази, који никада не застаријева. Па и нама је то данас призив, нашем покољењу у којем многи свој живот постављају на темеље онога сјемена које није посијао Бог у људско срце, него на темеље онога сјемена коју демонска сила сије у људско срце, а то сјеме јесте сјеме невјерја, маловјерја, лажне вјере, пасје вјере, то је сјеме које демонска сила сије. А из тога сјемена се рађају злоба, завист, адско наследије, мржња - мржња према Богу, мржња према ближњима. Не види човјек у лицу другог човјека брата својега. Стварају се диобе међу људима, међу браћом и то је опако сјеме које је, нажалост, увијек ницало код нас. А ево га и данас, поново то опако сјеме диоба међу браћом. Често они који воде народ, они га заводе, и сами нијесу свјесни да стварајући диобе, обнављајући старе ране и стварајући нове диобе, ништа не раде него скрнаве људско заједништво, скрна-ве браћу и односе међу њима, уводећи ново зло, ново крвопролиће и нову несрећу. Нарочито то бива када се посије зло сјеме лажне вјере, зло

сјеме лажне цркве, оне цркве која није Божија Црква, него је нека секта као што се и код нас појавила таква секта која стоји на идеолошким основама које немају везе са Богом, са Црквом, са историјом Цркве и са њеним предањем. Сију отровно сјеме, а најопакије сјеме које раздваја људе јесте сјеме на основама вјере. Ту када се људи подијеле, онда све иде наопако, све иде у пропаст. То помрачује на најдубљи могући начин људску свијест и људску савјест. Нажалост и код нас је никло и то сјеме опако посијано. И дојучерашњи гонитељи Бога, безбожници, сада су они главни заговорници такве једне лажне цркве. Они који су до јуче убијали Бога у људским душама, намјесто да се вра-те Богу и да се покају, они сада иду још дубље и још даље, подмећу рог намјесто свијеће, подмећу лажнога влади-ку намјесто правог владике, лажнога свештеника намјесто правог свештеника, лажну посунавраћену намјесто праве тврде Божије вјере. И наравно, из тог и таквог сјемена шта се рађа? Рађа се мржња, рађају се диобе међу браћом, међу онима које је иста мајка родила, рађају се плодови који нијесу плодови по Богу и по светињи, који нијесу плодови какве је желио и какве је рађао Св. Петар Цетињски, рађа се оно што је опасно и што је отровно и што скрнави и светињу имена Божијега у нама и светињу Цркве Божије, и светињу братољубља, која је изнад сваке друге светиње.За живота сматран Светитељем, због високих етичких нор-ми које је поставио, јаког ауторитета и ријечи која се слуша-ла и памтила, Свети Петар Цетињски је скромно изјавио: „У мене осим пера и језика нема никакве друге силе да дове-дем непослушне на послушност.“ Без мирнога дана, цијелога живота је мирио људе, и све што је градио, градио је на темељима праве истинске вјере. Никада се он није одвојио од других Православних Цркава у свијету. И када је руко-полаган за епископа, он је рукоположен од Мојсија Путни-ка, митрополита карловачког 1784. године у Сремским Кар-ловцима. Јер онда када је била укинута Пећка Патријаршија и када су епископи Цркве Српске прешли већим дијелом у Војводину, он је тамо отишао као и његови претходници да прими благослов пећког патријараха и Пећке Патријаршије. Увијек је чувао јединство вјере и јединство Цркве Божије, апостолско прејемство које је светиња над светињама, и на тим темељима, на темељима те светиње саградио све што је саградио. Отуда су никли храмови у част његову и у сла-ву Божију. Отуда је саграђен и овај храм у његову част и у његову славу, да би се ми сабирали у њему и да би се ту учи-ли правој истинској вјери и животу по вјери. Нека би Бог и нама подарио оне мудрости коју је Св. Петар носио и коју је свједочио да оно свето сјеме, које је он сијао својом апостолском руком, донесе правога плода у нашим срцима, да се искорењује из наших срдаца оно демонско сјеме, сјеме лажне вјере, сјеме мржње према Богу, према ближњима. А сјеме љубави Божије која нам се открила у личности Христа Бога нашега да оно проклија, да оно до-несе стострукога плода, сјеме јединства Цркве Божије коју треба чувати као зеницу ока.Свети Петре, чудотворче Цетињски, молитвама твојим утврди у нама вјеру праву, утврди у нама богољубље и братољубље, врати мир нашим срцима, мир међу браћом, љубав братску и братску слогу у све дане нашега живота и у вјекове вјекова! Амин!

Слово изговорено 30. октобра 2005. године у храмуСветог Петра Цетињског у Спужу.

6

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

МАТЕЈАрсенијевић

bogoslovqe

БОГ И ЗАВЕТИЊЕГОВИХ НАРОДАБог толико воли разлике међу људима

да је печате разлика утиснуо у и на сва-коме човеку: црте лика, распоред ша-рица на мрежњачи, боја и јачина гласа,

отисак сваког прста појединачно на рукама и ногама, распоред зуба у вилици, мирис зноја, густина косе, запремина плућа, те-лесни притисак и учесталост откуцаја срца, спољашња и унутрашња телесна грађа, не-поновива структура ДНК у гену, физичке и интелектуалне могућности, животни даро-ви... а о „лику”, „отиску” и „боји” и „мирису” душе и ума, о унутарњем лику личности да и не говоримо – све је непоновиво у и на сваком човеку, све је достојно Оваплоћења Божијег и смрти Богочовекове на Крсту. Зато за Бога нема „малих”, ни „последњих”, ни „ружних”, ни „безвредних”. Будући да је једини Човекољубац, Он је и једини Народољубац (сетимо се да је последња заповест Његовог земаљског жи-вота – о крштењу тј. спасењу „свих народа у име Оца и Сина и Духа Светога”, о томе да је спас свих народа у Именима Свете Тројице!).Господ је рекао: „Идите и крстите све на-роде” (као заједнице конкретних личности, по Божјем Промислу, повезаних органском историјском заједницом) а не апстрактне

„људе” (метафизичке ванисторијске и не-геополитичке индивидуе), јер „људи” не постоје осим као припадници конкрет-них историјских заједница (племенских, народних, политичких...), нити је рекао – крстите апстрактно „човечанство” (мета-физички колектив индивидуа), јер „чове-чанство” у историји не постоји осим као сабор народа, који се у Библији назива „род људски”. Заповест Господња даље зна-чи: идите и Јеванђељем обасјајте све на-роде и њихова Отачаства, и све их укоре-ните у Царству Божијем живим корењем Сабора Светих тих народа и њихових От-ачастава, јер Свети представљају небески основ, „небески народ” земаљске историје једнога народа. То су христолошке и со-тириолошке димензије црквено-заветног народољубља и отачаствољубља после Христа, а нарочито после „царско-икумен-ске (ромејске) фазе” црквене историје, у – како вели о. Александар Шмеман – трећој

„автокефално-националној фази” светоду-ховског развоја историје Цркве, која траје и до данас и у којој нам Бог Живи непрестано

открива колико је превисока и предубо-ка тајна народа и Отачаства у историји, и како се око те тајне плете крсно-васкрсна историјска судба поколења земаљских на све четири стране света. Бог воли различите Црквене Завете: воли да се крштени народи кроз своје помесне Цркве и историје своје светости потруде да препознају, именују и богословски иска-жу своје завете (Срби као Српски Црквени Завет тј. завет Христових Срба кроз Српску Цркву са Христом, Руси као Руски Црквени Завет...). Сваки народ уноси у Цркву све дарове и свецело наслеђе своје историје, венац својих духовно-историјских врлина, али и мана (јер, како вели Св. Владика Николај, на Косову

„не расту само божури, већ и трње”), и преображава га, благодаћу Божијом и својим трудом, у средство и израз свог богослужења и приопштења Богу. Зато сваки православни народ има различи-

Силазак Светог Духа на Апостолехрам Христовог Васкрсења (Спаса на Крви) у Петрограду

7

новем


те обичаје везане за црквени живот и празнике. И Бог се диви различитостима народа, диви се раз-личитим језицима народа, различитим народним ношњама, обичајима, предањима која се у Цркви преображавају у језик, начин и стил Литургије њихове историје спасења у Светој Тројици. Бог воли да Му народи приносе различите дарове као што су Му три мудраца принели различите дарове, пре-добразивши тиме Педесетницу и тројичну пуноту Цркве. Бог је једини истинити Дивитељ разликама. Бог се диви тој свакодневној Педесетници која се у векове тајанствено збива и разбуктава по читавој васељени у Црквама и око цркава где се служи Бо-гочовечанска Литургија. Христос је „Један и Исти у векове”, Христос се не раздељује, али се Христос сваком човеку и наро-ду открива (литургијски „ломи а не раздељује, увек једе а не нестаје”) на исти начин сагласан Његовој свељубвеној вољи, Промислу и науму о том наро-читом човеку и том нарочитом народу. На један начин се Христос откривао синаитима, на други оптинским старцима, на један начин Св. Теофану Критском, на други Св. Андреју Рубљову. Зато Бог воли да Му различити људи и народи долазе путем своје аутентичности и непоновивости, опитујући Га као „свог Бога”: да Му, као „српском Христу”, тј. Христу онаквом какав се Он по Својој премудрој вољи открива Својим Србима, Срби – подвиж-ници и борци за Царство Небеско, на свеноћним бдењима, тепају словенски-нежно тепањем небес-не нежности: „А-на-не” (како би словенска мајка тепала своме детету „ну-на, не-на”), а Грци – под-вижници одрешито-ратничким, готово маршев-ским „те-ри-рем”, тим, како га Оци називају, „свето-горским тепањем Христу” (које, на прво слушање, будући словенском уху звуковно-значењски не-блиско, ни у ком случају не би личило на тепање). Но, уздигнути осаборњујућом Божијом благодаћу над све световне ограничености, ми Христом опитујемо реску и потресну красоту грчког „те-ри-рем” управо као израз древности и духовне чврсти-не истинске грчке побожности, којом ми треба да се укрепљујемо у часовима словенске духовно-историјске раслабљености и слабовољности, прихватајући га као грчки обогаћујући при-нос пред икону саборно-васеленског Христа Сведржитеља, Који је исти, свагда и занавек, Који је

„Богат” – а то на језику Библије значи: различит по даровима – свима који Га призивају (Римљ. 10, 12). Или узмимо, за наук, обрнут случај: како појмити, осим у благодати Божијој, непојамног и нетрулеж-ног Светог Петра Цетињског, владику и ратника са сабљом у десници, с почетка 19. века, у поређењу са исихастом Преп. Силуаном Светогорцем који је, по-четком 20. века, многу сузу пролио над мувом коју је случајно убио, видећи у њеној просутој утроби и њеном копрцању сав јад и уздисање пале тва-ри. Оба Свеца. Чак, оба Словена. У свему неслична осим у светости, а оба радост Богу. Јер Бог се радује, на различит начин, кроз сву историју, грузијским и сиријским и египатским и галским и британским и

словенским и америчким подвижницима, исповедницима и богожедницима, као што Му се и они радују на различите на-чине својих непоновивих љубави. Бог воли да Му расе и на-роди и племена певају на различитим језицима једну песму благодарења, и да Му, чак, сами народи истога језика поју на различитим наречјима. Једнако су драги Богу и „хлеб” и

„хљеб”. Бог воли и Витлејем (Дом хлеба) и Крушевац (Град круха, хлеба). Боја туге је за једне православне Хришћане и народе црна (православни Европљани), за друге – бела (православни Јапанци). Срби, за разлику од осталих право-славаца, освештавају колач крсне славе и ложе бадњак на Бадње вече уочи Божића сваки пут на тај начин сведочећи о огњено-благодатном преображењу свог идентитета и своје историје у Христу. Руси за парастос и помен, за разлику од Срба и Грка, припремају заупокојне палачинке, а за Васкрс васкршњи колач – кулич... Бог воли псалмопојца Давида за израилском харфом и Св. Николаја Жичког са српском фрулом. Воли и григоријански корал православне Европе првог миленијума Хришћанства, и византијско једногласно појање, и руско манастирско вишегласје, и арапско право-славно појање... Бог воли да свештеници и монаси раз-личитих помесних Цркава и народа носе дивно-различи-те мантије и расе. Бог не воли да се „ношње” (парадигме)

једног црквеног завета намећу другима као једине могуће и обавезујуће (јер то је увек повођење за унификујућим духом овога света, увек тоталитарни анти-педесетнички универза-лизам, увек својствено анти-историјско насиље), јер свака

„ношња” (парадигма) органски израста из непоновивог лика богослужења и пута спасења једног народа или заједнице у историји. Што једноме стоји, другоме не пристоји. Што је једноме на корист и спасење, другоме може, чак, да буде и на штету, и није за опонашање. Свако насилно униформисање парадигми спасења долази од човекове памети, а не од воље Божије о црквеној историји као саборној, непрестаној педесетници благодатних дарова, различитости и непоно-вивости (што, наравно, не укида слободу човекову да лично изабере парадигму спасења неког другог православног на-рода као своју, као свој аутентични пут спасења). Црква об-ухвата све и надилази сва ограничења пале историје, тако што све уткивљује у свој богочовечански живот, све преоб-ражава енергијама тог живота, освештавајући га за светост и Царство Божије. Или, погледајмо Свету Гору – тај есхатолошко-екстериторијални врт Пресвете Богородице, ту атонску ва-селену у малом: чак ни ту Бог насилно не укида духовно-историјске разлике, већ на различите начине бескрајно воли тамноцрвени грчки Филотеј, бугарски Зограф боје песка и опеке, српски Хиландар боје зреле пшенице и зеленкасти руски Пантелејмон (чак су им и преовлађујуће „боје” разли-чите, о каменим „ношњама” архитектуре, о стилу иконопи-са... да и не говоримо!) чији су монаси, на различите начине,

Сваки народ уноси у Цркву све дарове и свеце-ло наслеђе своје историје, венац својих духовно-историјских врлина, али и мана (јер, како вели Св. Владика Николај, на Косову „не расту само божури, већ и трње”), и преображава га, благодаћу Божијом и својим трудом, у средство и израз свог богослужења и приопштења Богу.

8

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

а опет у складу са својим духовно-историјским особеностима и наслеђем, своју надсветовну монашку љубав према Богу артикулисали кроз различи-те типике и манастирске обичаје, и који су, чак, и околине својих манастира уредили тако да подсећају на њихове завичаје и Отачаства, чијег спасења ради се подвизавају и моле. (Тако српски монаси у Испосници Св. Саве у Кареји, по типику-завету Св. Саве, свакога дана прочитају читав Псалтир за

„спас рода својега”!). Бог воли да Грку у невољи пошаље ангела-чувара у грчкој народној ношњи као што је учинио блаженом старцу Филотеју Зервакосу када је овај 1902. године, као младић, бос и без ичега, кренуо из родитељског дома да поста-не монах и када се, окрвављених ногу и обневидео од умора и глади, изгу-био ноћу у планинском беспућу око Спарте. Св. Вукашин из Клепаца се на икону попео у српској народној ношњи. Свети Мученици Шангајски светле са икона у кинеским ношњама. Бог воли да Му Срби приносе витку Грачаницу и Високе Дечане, милешев-ског Белог Ангела и душе праведника у манасијској Десници Божијој; и Сло-во љубве Св. Деспота Стефана Високог; и острошко-васеленску целебност Св. Василија Острошког, и свештени кад мученичког збега живог спаљеног од Турака 1810. у пећини Кађеници под Овчаром; и пречисте нетрулежне детиње руке Св. Новомученика Станка Чобанина кога Турци за веру Хри-стову посекоше 1712. код Никшића; и мистичку песму „Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов, радује се смрти!”, коју Св. ђакон Авакум Бео-градски пева 1814. пред мучеништво у Београду; и голготско-исихастички мир Св. Вукашина Јасеновачког 1942. године („Само ти ради, дијете, свој по-сао!”) и дивну главу Св. новомученика Харитона Косовског одсечену Хри-ста и Царства Небеског ради руком безимених УЧК-убица 1999. у Призрену под КФОР-овском окупацијом. Бог воли да Му Грци приносе величанствену Свету Премудрост Константинопољску, и блештаве Химне божанске љубави Св. Симеона Новог Богослова, и божанске Триаде Св. Григорија Паламе Боговидца, и најмириснију жртву храбре Деспо Боцарис – узвишеније по својој храбро-сти и од нашег чегарског орла Синђелића! – која се опкољена на Димуловој кули 1803. године у селу Риниасу епирском заједно са својим ћеркама, сна-хама и унукама дигла у ваздух и вазнела у светлост Небеске Грчке да не би жива пала у руке Арнаутима Али-паше, и тужно-радосне иконе Стамати-са Склириса и мартирску крв честитога двадесетчетворогодишњег Тасо-са Исака који 1996. би уморен у Дернији на Кипру за крст часни и слобо-

ду златну, бесомучним батинањем од стране турске руље пред очима УН-„миротвораца”.Бог воли да Му Руси приносе два-десет и два кубета Преображењске цркве у Кижију, саграђене почетком 18. века без иједног јединог ексера, као икону нежног преображења тва-ри у Цркву; и снежнобелу вазнесен-ску лепоту тридесет и три суздаљске цркве; и онострано-светлосну неж-ност Рубљовљове Пресвете Тројице; и потресну јуродивост Св. Ксеније Пе-тербуршке, која се обукла у униформу свога мужа официра, умрлог напрас-но током једне пијанке, и одазивала се на његово име, и босонога трпела студен, глад и поругу не би ли му душу спасла; и светлосне кринове Св. муче-ница-девственица великих књегиња Олге, Марије, Татјане и Анастасије Романовне, измасакрираних у дому Ипатијевих 1918. у Јекатеринсбургу руком бољшевичких христомрзаца; и белу васкршњу мантију Св. Серафима Саровског и о. Александра Шмемана, која све светове поздравља са: „Хри-стос васкрсе, радости моја!”... Бог воли да Му Шиптари приносе свог Св. новомученика Јована Шип-тара (23. септембар) који, иако поре-клом од родитеља муслимана (отац му беше дервишки шеик), због тога што пређе у веру православну, после жестоког мучења би посечен од Тура-ка у Етолији 1814. (исте године када и српски Св. ђакон Авакум). Да Му Италија приноси примрач-ну красоту катакомби, порфи-ру безбројних и, по богољубивој јаркости, неупоредивих сазвежђа Му-ченика римских (поменимо само див-ног Св. Иполита Римског, 30. јануар) и светлосне низове мозаичких живих-кринова Светаца у ранохришћанској цркви Св. Аполинарија у Равени. Да Му Француска приноси Св. мученика Виктора Марсељског (23. август) који је, пре смрти, стражаре у тамници својом брилијантском вером обратио у веру Христову и, потом, био разапет, попут Господа свога, у 3. веку; аскет-ску лепоту древнохришћанске цркве Сен Лорана у Греноблу, старију гото-во пола миленијума од Студенице; као и богожедност православног свеш-теника Патрика Рансона (1957-1992), који је у Француској открио ћелијско-таворску светлост Преп. Јустина Ћелијског. Египат – Св. Марију Египћанку (1.

фреска из манастира Жупа

9

новем


април), негдашњу алекса-ндријску блудницу из 6. века, која се, за четрдесет и осам го-дина непојмивог пустињскога покајања, тако Богом очисти-ла да је за сва поколења Цркве постала узор наднебеске чи-стоте и целомудрености. Етиопија – Св. мученика Мојсеја Мурина (Црнца) (28. август), најдивнији покајнички цвет Христове Африке. Индија

– Светих седамнаест Мученика индијских (27. новембар) који најстрашнијим мукама беху уморени за Христа Распетога. Персија – Св. мученика Јакова Персијанца (27. новембар), који је, док су му мучитељи секли прст по прст на обема рука-ма, певао о сваком од њих као жртвеном приносу своје не-угасиве вере у Свету Тројицу. Чешка – Преп. Прокопија Чеха (1. април), пустињака из 11. века који се у Христу уподобио у планинама око реке Сазаве. Сирија – светодуховску рас-певаност и сазрцатељску бо-гомисленост подвижничких Отаца Св. Јефрема и Исака Сиријског (28. јануар). Амери-ка – Св. новомученика Петра Алеутског, пострадалог за крст часни и слободу златну у Сан-Франциску од руке језуита 1815. и калифорнијско ново-исихастичко подвижништво јеромонаха Серафима Роуза... Грузија, Ирска, Јапан, Шпанија, Кина... И тако у свештене бескраје... Бог, даље, у оквиру истога црквенога завета једне помесне Цркве и њеног наро-да воли различите Свеце: уче-не, неписмене, простосрдачне, једноставне, строге, благе, оне који се никада нису насмејали, оне који су се свему радо-вали, снажне телесне грађе, болешљиве, песнике, чобане, научнике, возаче... Погледајмо

само имена Светих и видећемо како Бог на чудесне начине воли различите Све-це: многи у своме светачком презимену носе, чак, и телесну или неку другу ману преображену у име њихове непоновиве светости (Козма Шкопац, Дидим Слепац, Пимен Многоболезни, Јулијан Подагрик, Ардалион Глумац, а можда најпотреснији

– Св. мученик Xелат, кога Црква празнује 30. октобра, а о коме се на земљи не зна ништа до да је био xелат, да је поверовао у Христа, да је због тога бачен у тамницу где је мученички и скончао!). Бог, по речима Преп. Амвросија Оптинског, од „сиро-вог човека чини сировог свеца, а од суптилног човека – суптилног свеца”. Један завет склапа са човеком сиромашним, други са богатим. Један са талентованим и способним човеком, други са човеком несналажљивим и ограниченим. Један са угледником, други са ништим, али све изабране и позване види као могуће Свете, као „светлости света” (Мт. 5, 14), као „причаснике божанске природе” (2. Петр. 1, 4). Сваког Милутина Бог види као потенцијалног Светог Милутина, сваку Милостију као Свету Милостију, сваког Радоша као Светог Радоша... Сваког, свугде и свагда. О томе непоновиво сведочи литургијски возглас: „Светиње Светима!”, које зна-чи: „Христос – Хришћанима!”, а који нам упућује Црква односно Бог Живи Који нас грешне тако види, већ сада, као Свете у могућности. Али, то је важно истаћи, Бог воли различитости у једној Љубави и Истини Својој, истинску саборност Цркве, а

не лажну саборност света и његових лаж-цркава, истинску васеленскост Цркве а не екуменизме (=лаж-васеленскости): религијске, културне или политичке. Црква

– Тело Христово, тј. Христос Логос јесте живо и лично Средиште свих непоновивих црквених завета који се црквеним животом уткивљују у један јединствени Нови Завет свештене историје спасења. Бог воли свет као Педесетницу и Педесетницу као икону истинског света. Бог мрзи „уједињење света” мимо Цркве, он руши Ва-вилонске куле (Откр. 2, 6).

Бог воли да Му расе и наро-ди и племена певају на раз-личитим језицима једну песму благодарења, и да Му, чак, сами народи исто-га језика поју на различи-тим наречјима.10

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

jubilej

ВЕСНА Тодоровић

наш истински духовни и национални учитељвјесни велике традиције и дубоких раскида, лутамо сопственим расулом. На прагу новог почетка, клањајући се времену које долази и ријечима које су изгубиле тежину и изопа-

чиле се, губимо из вида и из слуха мудре ријечи умних људи, наших предака и учитеља, кроз чије је душе пролазила велика и тешка драма српско-га народа. Није човјеков живот као лет птице иза које не остаје никакав траг њеног пута. Човјек има језик, има ријеч која га покреће и коју он ствара, кује и покреће, дајући јој значење. И та је ријеч тачка пресјека његовог живота, његова визија свијета, једина истина за коју је кадар. Она је и на-чин да испољи своју боголикост кроз вјеру у Бога, у вјечити смисао, у своје људско назначење.Има људи код којих је ријеч произашла из њихове свете личности и потпуног потчињавања сво-ме народу, свеобухватне енергије, моћна и исти-нита толико да обиљежи епоху, продуби корито живота, утре пут у будућност. Она постане кључ за вријеме у сваком моменту његовог прекида, у сваком моменту расипања човјека као цјелине, и свијета као његовог уточишта. То је ријеч древног памћења, ријеч дубоке вјере и непрекидног иску-ства. Носилац такве ријечи, својом потпуном ари-стократском присутношћу, увијек стоји усамљен наспрам народа који га је изњедрио. Тако је и Свети Петар Цетињски (1747- 1830) „несретњи митрополит црногорски“, како се сам потписивао у својим писмима послије гу-битка Боке, својом личношћу обиљежио гото-во читав један вијек, а уједно је најзначајнија и најинтересантнија личност црногорске историје. Како је врло рано, као дјечак од 12 година, при-мио монашки чин, његово свјетовно име је заборављено. И као да је, по Божијем промис-лу, рођен као монах, овај човјек светога живота, мушке одлучности и храбрости, изванредне фи-зичке љепоте и племићког опхођења, он бијаше врстан бесједник, вјешт ратник, реалан полити-чар, борац за национално уједињење и „словен-ску узајамност“ и најбољи духовни пастир својим горштацима, којима је био више слуга него госпо-дар.Бивајући пола вијека на челу Црне Горе „у ужас-но оно вријеме које није друго доносило него смерт пред очима и погибељ општу“, и на чијој територији су се укрштали интереси великих сила: Венеције, Турске, Русије, Аустрије и Фран-цуске, он је послије велике побједе црногорске војске против Турака на Мартинићима и Круси-ма 1796, пошто су му његови ратници као рат-ни трофеј предали сабљу и пиштоље убијеног заповједника противничке војске, силног Мах-мут паше Бушатлије, те пиштоље послао на дар императору руском Павлу I и његовом сину и

престолонасљеднику Александру I. Исто тако када је под вођством Карађорђа Петровића плануо 1804. године у Србији устанак против Турака, митрополит црногорски није скривао своје одушевљење бивајући стално у контакту са њим, а чувши за страшну смрт вождову са сузама је писао о стиду који паде на цијелу нацију „за таково страшно

СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИПоводом стоосамдесетогодишњице од упокојења Светог Петра Цетињског

Свети Петар Цетињски - иконостас Цетињског манастира11

новем


Црква посвећена Светом Петру Цетињском у Спужу

злодјејаније“. Инспирисан његовом пјесмом о Карађорђу „витезу од сло-венске крви и језика“ „усред српске земље порођеном“ велики пјесник и његов потомак владика Петар Други Петровић Његош ће у свом „Гор-ском вијенцу“ написати чувену „Посвету праху оца Србије“. Желећи да се православни народи ослободе од османлијског ропства и утицаја, и да сачувају своју вјеру, Свети Петар је и са нескривеном радошћу обавјештавао свој народ о устанку једновјерне браће Грка, благодарећи Богу што се хришћанска православна војска храбро држи и напредује у својој одбрани.Није онда никакво чудо да је, 37 година прије „Начертанија“ Илије Гараша-нина, желећи и радећи на стварању заједничке славено-сербске државе,

„под једним опћим именом за вјечна времена“, у чији састав би ушле и Далмација и Дубровник, овај велики родољуб и рођени војни стратег 1807. године руском цару Александру Романову предложио српски на-ционални програм, који овај није подржао због тадашње руске политике према Французима. А када су Французи завладали Далмацијом и пону-дили му духовну управу над њом са титулом „патријарха свега српског народа или цијелог Илирика“, за шта би добијао и више него пристојну плату, владика је без размишљања, бојећи се да временом Црква не пот-падне под утицај римског папе, понуду одбио.Посветивши свој живот „колико је мога и јакосан био“ борби за очување слободе, мјеста и улоге своме народу у токовима свјетске политике, не мање енергије Петар I је утрошио да га изведе из племенске учмалости и учаурености, да сузбије нереде, неслогу и крвну освету, да уведе законе и етичке норме, да му ојача вјеру и хришћанско осјећање живота. У том тешком задатку владика успјех постиже великом снагом своје личности, истрајношћу и надасве мудром ријечју.

Ево како о томе пише Сима Матавуљ, oписујући једну проповијед Светог Пе-тра изговорену на служби пред глава-рима и народом на Цетињу: „Најприје им честита Нову годину и пожели да у њу уђу по закону Божијем, праштајући, заричући се на мир и слогу и љубав брат-ску, јер их иначе чека тешка последња погибија. Исприча им причу из Светог Писма о Каину и Авељу... Говорио им је дуго, тако од срца просто, очински, њиховим језиком. Кад виђе гвоздене и самовољне горштаке укроћене и запла-шене као ђецу, Владика се одједном пре-образи и од блага оца постаде оштар, не-умитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало: ’Тако вам овога Животворјашчега и Часнога Крста, тако вам он увијек помагао, тако га се не одрекли, тако вас не помамио, тако вас не затро Бог, Свети Јован и Свети Василије и сви Свеци и угодници Божији, тако вам траг по трагу не погинуо, тако се не разгубали, тако вам шљеме и сјеме не погинуло, тако не испогибали срамотно, покорите се одлукама које ћете сами да-нас учинити и донијети. Ко им се не поко-ри, ко их буде хотимично преступио, да Бог да постигле га клетве које изговорих. Реците сви у име своје, и у име својих по три пута – Амин.‘Сви ужаснути повика-ше три пута –Амин. Онда стаде дијелити нафору и опет бјеше благ. Главари му љубљаху руку, а он свакога у чело.“ За разумијевање и изучавање лично-сти Петра I најзначајније су његове по-сланице, које је он упућивао племени-ма, нахијама или цијелом црногорском и брдском народу, и писма значајним историјским и културним личности-ма тога доба: Карађорђу, књазу Мило-шу, генералу Милутиновићу, Доситеју Обрадовићу, турским пашама и агама, руским великашима, представницима француске управе у Боки, Руском Сино-ду... Из посланица и писама се види бо-гатство унутрашњег живота, висок узлет мисли и велика егзистенцијална мука њиховог аутора који је „заборавио и на своју душу и на здравље“ у борби против „безаконог самовољства“ своје пастве и за њен голи опстанак.Његове посланице су најјасније огле-дало моћне, разборите, благородне и свете владичине фигуре. Оне свједоче о дубокој загледаности у најситније поре живота, о његовој патњи у земљи

„сапетој пустињи“ у којој су и спољашње и унутрашње прилике готово баца-ле у очајање владара „узалудњег слу-12

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

ogled

МА

РКО Јеф

тић, диплом

ирани теолог

СВЕТИПЕТАР ЦЕТИЊСКИ

гу“ који је и дан, и ноћ „пред Богом одговорник“ и скру-шени молитељ да Господ у њу пошаље „мирнога ангела“. Има у њима и фине реторике, смисла за нарацију, јаких пјесничких слика, расуђивања о међуљудској љубави и хришћанском моралу, као и вјере у моћ праве и истинске ријечи коју треба понављати из дана у дан, из трена у трен, готово док се изгуби дах, да би се народ поштовању зако-на Божијих и људских привео. Зато су то текстови врхунске животне мудрости: најтананије духовне, практично поли-тичке и опште државничке. На крају, кроз јако и сублими-сано искуство, оне носе и поруке једне опште древне и библијске мудрости свијета чији су преносиоци најдубљи и најсветији људи, а која помаже сваком човјеку да се осјети добро у својој кожи, и човјеком у неприликама сваке врсте.Као пастир добри, благе природе и јаког ауторитета, знајући и разумијевајући све свакидашње потребе време-на и друштва у коме живи, а желећи да укине крвну освету, сузбије насиље и самовољу, Свети Петар је написао и први црногорски законик „Законик општи црногорски и брдски“. Такође је написао и „Кратку историју Црне Горе“, коју ће послије његове смрти прво објавити годишњак и календар

„Грлица“ за 1935. годину.Тако је „по случају и по нужди“ овај свети човјек био и писац. У наслеђе су нам остале и многобројне његове пјесме, од којих је свакако најпознатија, и у народу и дан-данас у раз-ним варијантама присутна, пјесма „Поученије у стиховима“. За разлику од других његових пјесама које су потпуно еп-ске, у овој владика даје народу поуку, проклињући српску неслогу и Вука Бранковића, а величајући и прослављајући Милоша Обилића и кнеза Лазара. На основу те пјесме није тешко закључити да је Свети Петар био настављач средњовјековне косовске мисли и претходник и учитељ Сими Милутиновићу и своме синовцу и насљеднику владици Раду, у стварању пјесничког култа херојства и оживотворења и настављања предачког-косовског завјета.Три символа која карактеришу свети лик и многозначно дјело Светог Петра Цетињског су: крст, перо и мач. Крст као хришћански символ жртве и страдања, небеске вертика-ле и хоризонтале људског живота и као благослов Христов који је он посвједочио, без престанка, служећи свом наро-ду. Перо као ријеч, као књига мудрости коју је као земља хранитељка изњедрио својим савременицима и свом по-томству, пишући и шаљући по Црној Гори „на стотине књига (писама)“. И мач као символ одсијецања свега што је зло, што ускраћује човјекову Богом дану слободу и унижава његову боголику природу. Овај свети човјек је желио да има пред собом потпуног и савршеног човјека, зато је његов живот међу Црногорцима који би хтјели да буду „врх свега свијета“ био изузетно тежак, али су плодови тог живота разнородни и од највишег реда. Данас, када савремени потомци Светог Петра Цетињског, у свом неразуму и незнању, одбацују, протјерују и кривотво-ре све зашта немају слуха, и успостављају језик који је изо-пачен и лажљив, у ушима оних који још могу да чују болно и опомињуће звуче његове ријечи, изречене црногорским главарима пред само упокојење 18. октобра 1830. године:

„У мучној и кукавној али слободној земљи преживјех младу нејакост и сиједу старост. Божа је воља, да се са вама рас-танем вјечно, но не заборавите на моје ријечи. Збогом сло-бодне горе, и не увенула ви слава доклен траје свијета и вијека! Благодат Божија посриједи вас и свега рода србска!“

Читалац би се одмах могао запитати и упутити критику аутору због наслова. Могао би приго-ворити да је Свети Петар пре свега, као епископ

Цркве, био прејемник апостолског предања. Крити-ка би делимично била тачна. Свети Петар Цетињски јесте био прејемник апостолског, али и светосавског предања. Можда би онда било упућено питање – за-што у наслову прво предање није заступљено? За-што није испред свега наглашено да је Свети Петар Цетињски био прејемник апостолског предања, ако се већ само предање помиње? На то (евентуално) питање одговор би могао бити да је та подела изнад свега лажна. Рад је овако насловљен због тога што је Свети Сава, први архиепископ српских и примор-ских земаља, засадио и утврдио у земљама у којима је био надгледник (епископ – онај који надгледа), према речима богомудрог оца Јустина Поповића

– „Православље српског стила и искуства“, одно-сно Светосавље. Утврдио је и засадио оно што је Свети Петар Цетињски живео и пренео на будућа покољења.Пре свега треба разјаснити овај термин. То је не-опходно зато што је он често злоупотребљаван, а постојали су покушаји да се под њим подведе не-што што је Светосављу сасвим страно. Светосавље није ни мит (у пежоративном смислу речи) нити идеологија, како су га покушали дефинисати пред-ставници најпогубнијих идеологија у људској историји. Чак и ако бисмо га, условно речено, сврстали у мит, Светосавље би својом виталношћу и продуктивношћу у нашим данима поразило и Рудол-фа Бултмана (чувеног демитологизера), који је веро-вао да модерни људи не могу размишљати у мито-лошким терминима; исто онако како је поразило и поражава оне који га сматрају идеологијом, јер не могу схватити како то да ниједна овосветска сила и империја није успела да га уништи. Светосавље, она-ко како га је дефинисао отац Јустин, не представља ускогруди национализам, већ се наслања на основ-ни догмат наше Цркве о Христу као о конкретној, историјској личности, а не некаквој идеји. Богочо-век се родио и живео у конкретном времену и кон-кретним историјским и културолошким околно-стима. Полазећи од те чињенице, Црква је у сваком времену живела као његов равноправни судеоник. Иако су хришћани у овом свету „у пролазу“, Црква им није дозвољавала да се препуштају бајковитим, утопијским размишљањима, већ је давала печат времену и богатила све елементе друштвеног и при-ватног живота, непрестано подсећајући где је наша истинска отаџбина. Довољно је погледати послани-це апостола Павла да бисмо видели да су хришћани позивани да „раде својим рукама“ или, данашњим језиком речено, да привређују. Хришћани се саветују како да се односе једни према другима, као и према „онима који су изван“ Цркве. Апостол Пав-

ПРЕjЕМНИК СВЕТОСАВСКОГ ПРЕДАЊА

13

новем


ле пише посланице не занемарујући културолошке чиниоце заједница којој су намењене. Дајући саве-те и одговарајући на питања чланова Цркава (које је основао или утврдио), он им излаже хришћанско учење често користећи метафоре са елементи-ма који су им познати, како би им учење било што јасније и прихватљивије. На пример, Свети Павле хришћанима у Коринту говори о неопходности стал-не борбе и узрастања у врлинама употребљавајући атлетске метафоре у 1. Кор 9, 24-27. (То је чинио јер су се у Коринту на сваке две године одржаване Пре-влачке игре које су по популарности биле на другом месту, одмах иза Олимпијских.)Однос Православља и Светосавља јесте однос несливености и нераздељивости. Несливеност омогућава да Светосавље садржи сопствене, на-родне елементе, карактеристичне за наше култур-но наслеђе, а нераздељивост то да је у Светосављу непомућено и неодвојиво присутна сва спасонос-на истина Православља. Лепота Православља и јесте у томе што верни народ Цркву осећа својом. Разлог томе је што су православне Цркве у разним земљама организовале и христијанизовале народ-ну културу и многе делове свакодневног живота, не гушећи изворне тековине док год оне нису про-тивне учењу Цркве. Уколико сагледамо Светог Саву као целовиту личност, монаха и хришћанина, онда је недопустива рецепција истинских светосавских вредности као паганског наслеђа. По угледу на Све-те Оце, Свети Сава је српској претхришћанској кул-тури дао хришћански печат, не правећи од исти-не компромис. Када је реч о наводној паганизацији хришћанства или, тачније, христијанизацији паган-ства коју заступају неки истраживачи, међу њима најпознатији Оскар Кулман, интересантно је осврну-ти се на одлуке Петог васељенског сабора одржаног 553. године у Цариграду. На том Сабору Свети Оци су осудили и анатемисали Оригена, Дидима и Евагрија због тога што су, како се каже, „настојали да са стра-не уведу јелинску митологију у Цркву Божију“. Так-ва одлука показује свесност Светих Отаца о важно-сти чувања правоверја и одсуству компромиса по питању истинитости учења. Свака помесна Црква у православном свету садржи своје особености у фрескопису, појању или вршењу неких обреда, али јединство у Христу јесте оно што нас чини једном Црквом.Богословска и пастирска делатност Светог Саве изградиће систем вредности на ком ће се обра-зовати будућа поколења наших богослова. Ве-лики је број колосалних личности наше цркве-не историје који су одрастали и васпитавали се, изграђујући своју личност на светосавским темељима. Довољно је сетити се писаца житија и химнографа – Доментијана, Теодосија, Данила Пећког, Данила Бањског, патријарха Јефрема и стар-ца Исаије, затим деспота Стефана и његовог ремек-дела Слово љубве, безбројних неименованих мона-ха писаца и преводилаца, све до генијалног Гаврила Стефановића-Венцловића у 18. веку, Вука Караџића и Ђуре Даничића у 19. веку, који су се – шта год неко

мислио о њима и о квалитету њиховог дела – одважили на превод Светог Писма на народни, говорни језик и у прошлом веку Светог Николаја Жичког и оца Јустина Поповића који су непревазиђени у српској богословској, светосавској, мисли и духовности. Тешко је набројати све који су својим животом и радом допринели српској теологији и духовности у изузетно тешким вековима у којима није постојала самостална српска држава, а Срби живели често као personае non gratае у двема империјама – Црно-жутој и Отоманској, као и Млетачкој ре-публици.Свети Петар Цетињски, поред набројаних, заузима једно од најзначајних места. Он је читавог живота узрастао и напре-довао чврсто се држећи православних, светосавских наче-ла или, прецизније, Христа. Иако је био изузетно образован, његова најзначајнија школа био је манастир. Према речима Димитрија Богдановића, за разлику од византијских мана-стира, који су се увек старали да постигну што већи степен изолације и који су представљали затворени круг без непо-средног додира са народом, српски манастири, скоро сваки са моштима понеког члана светородне династије или как-вог предводника народне Цркве, неговали су најтешњи до-дир са народом и тиме постали школа хришћанске побожно-сти и народне традиције. Манастири су на тај начин добили и специфичну мисионарску улогу, притом не мењајући ау-тентичну православну духовну оријентацију, уређење, а по-себно поглед на монашки живот, његов смисао и циљ. Те школе су, будући утврђене од стране Светог Саве, постале место образовања десетина старешина, како црквених тако и државних, али и многих лаика (које историја није поименце запамтила), преносећи им хришћанске, светосавске вредно-сти чије су поједине манифестације постале предмет народ-ног поноса (као што су спремност на жртву из љубави према другом, солидарност, гостопримство, и др.). У манастиру је и Свети Петар Цетињски преузео светоотачки, светосавски си-стем вредности. Манастири су били идеална места за очување предања, јер су у њима практиковани у савршеној хармонији исправност вере и живота (ортодоксија и ортопраксија). У ма-настирима је негована духовност чија су главна својства била: жива теолошка мисао у подвижничкој пракси, одсуство схо-ластике, литургијско-песнички вид теолошког мишљења и верност предању Светих Отаца.Светосавље, онако како је на претходним странама прециз-но одређено, исијава из свих дела Светог Петра, како оних учињених тако и оних написаних. Приликом вредновања његовог живота и рада не сме се изгубити из вида сложеност животних околности које су утицале на њега. Црна Гора је

била у изузетно тешком положају, растрзана међународним интригама, а ослабљена унутрашњим непријатељима који су зарад личних интереса покушавали да умање значај Светог Петра. Колико је често био изложен нападима видимо, између осталог, и у посланици Брђанима из 1800. године у којој је већи део писма посветио сопственој апологији, слично оној

У светосавску грађевину, која на крајеугаоном каме-ну стоји, многи изванредни појединци су уградили своје животе и дела. Свети Петар Цетињски је један од најзначајнијих. Као прејемник светосавског предања није га само сачувао и предао, већ и у значајној мери обогатио.

14

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

самоодбрани којој је апостол Павле приступио у 10. глави 2. Посланице Коринћанима. Но, срећом, „не може се град сакри-ти кад на гори стоји“ (Мт. 5, 14). Тако је било и у случају Светог Петра. Он је својим светачким начином живота и верношћу принципу да живи оно што проповеда и проповеда онако

како живи, постао ауторитет попут апостола Павла, Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог, Све-тог Саве, блажене успомене патријарха Павла и многих других Светитеља и архијереја. Сви они су упоредо са утврђивањем вере међу верним народом радили и на 15

новем


њиховом свецелом препороду. Поред наглашавања важности литургијског живота и сталног учешћа на богослужењима, они су се старали да правоверје не остане без правоживља. Код Светог Саве ово је јасно изложено у Беседи о правој вери, изговореној на црквено-народном Сабору у Жичи 1220. године.Међутим, исправан живот није представљен као скуп правила којих се слепо треба држати, јер су хришћани, као „род изабрани, царско свештен-ство, свети народ, народ задобијени“ (1. Пт 2, 9), ослобођени слепе послушности слову закона. Из списа и живота Светог Петра Цетињског јасно је да ми нисмо православни хришћани због тога што ис-правно (правилно) живимо, него да исправно (пра-вилно) живимо због тога што смо православни. Види се и из дела средњовековних биографа да је врлин-ско понашање народа, а посебно владара, у свакод-невном животу представљало наставак литургијског живота и да се базирало на Јеванђељу (Архиепископ Данило, Животи краљева и архиепископа српских, Београд, 1935). Лаици су имали светле примере архијереја, јереја и монаха, којима је Христос био ме-рило свих ствари.

Владика цетињски се упустио у много-струки подухват. Радио је на уређењу

Цркве и утврђивању вере у наро-ду, био ратник и дипломата – речју државотворац, а поред свега и песник и писац. Свестраност је,

такође, једна од одлика прејемника светосавског предања. Историја

нам сведочи да су они изузетно успешне личности на духовном,

уметничком, али и друштве-но-политичком плану. Његове посланице испуњене су саве-тима који се тичу правилног владања у свакодневном жи-воту. Оне су најсличније по-сланицама апостола Павла. Свети Петар је као и Апо-стол народа врло строг у опоменама, али оставља на слободу избор између његових савета и остајања у дотадашњем стању, јер „је све дозвољено, али није све на корист“ (1. Кор 6, 12). У по-сланицама се провлачи нит да „Бог не гледа ко је ко“ (Рим 2, 11), већ „ће свакоме дати по делима његовим“ (Рим 2, 6). То се можда најбоље види у посланицама Бокељима из 1804. и Радуловићима из 1805. године. Следујући учењу Светих Отаца и од Бога просвећених стараца, Свети Петар Цетињски не признаје елитизам у Цркви. Подвиж-нички живот није обавеза нити

привилегија посвећених појединаца, већ се односи на сва-ког члана Цркве Христове. Колико је добро познавао душу својих сународника види се у писму архимандриту Арсенију Гаговићу из 1804. у којем даје кратку, али интересантну генезу највећег проблема у међуљудским односима свог, како Свети Петар у писму каже, српског народа.Слично Светом Сави у немањићкој држави, да би ојачао прав-ну свест у Црној Гори, и да би уопште у њу увео више реда, владика Петар је знатно допринео да Црна Гора 1798. године добије свој први законик. Овај законик је, у свом првом члану, казивао и једну другу ствар која је у племенској и недовољно повезаној Црној Гори имала велики значај. Њиме се радило и на јединству народа, у први мах за одбрану од непријатеља, али у даљем развоју и за остале националне задатке. Имајући на уму вредност људског живота као дара Божијег, владика је нарочито много радио на сузбијању крвне освете. Није је мо-гао сасвим искоренити, али је знатно утицао да се прореди и ублажи. Тај први законик допуњен је касније, 1803. године. Он у првом делу нема увек елементе класичног законика, него је у исти мах и нека врста поуке, врло ауторитативне и при-лично непоштедне у осуди злих народних навика. Владика је, као прави пастир, добро знао да се зло не може искоренити заобилажењем истине и ласкањем ситној сујети. Делатност Светог Петра Цетињског нас учи да је истина често горка и непријатна, али само она може бити од користи и донети пра-ви лек. За разлику од Саве који се, углавном, несметано могао посветити црквеним питањима, Петар је у себи обједињавао како црквену, тако и државну власт. Ова чињеница свакако увећава значај његовог дела.У нашој Цркви постоји интересантна традиција да личности које нису пуно (или уопште) писале и о којима нема много исто-риографских података буду изузетно поштоване. Наравно, то није правило јер постоје и супротни примери. Мада, довољно је сетити се Светог Јована Крститеља, Светог Георгија, Све-тог Николаја (епископа Мире у Ликији) или Свете Петке, па да буде сасвим јасно о чему је реч. Разлог томе је у значају њихових дела (читај: живота) и утицају који он има на живот верног народа. Те ванредне личности оставиле су, силом своје љубави и верности Христу, а самим тим и дела која су из те верности и љубави произашла на ближње, печат у историји који је немогуће пренебрегнути. Но, са Светим Петром је другачији случај. Можемо рећи да спада у поменуте „супрот-не примере“. Супротне, можда, за васељенске Светитеље, али не и за оне који су најпоштованији у нашој помесној Цркви, а наше су „горе лист“. Био то сплет историјских околности или нечег другог, Срби највише љубави имају према оним Светитељима које „најбоље познају“. Свети Срби су били при-морани да буду књижевници колико и духовници и диплома-те колико и свештенослужитељи. Ако бисмо (у различитим историјским околностима) тражили људе, који су на најбољи, али и најуспешнији начин заступали интересе српског народа у Европи и свету, онда би се издвојиле три колосалне, свето-савске личности – Свети Сава, владика Раде и Свети Николај Жички.Од Средњег века до савременог доба неки од најсјајнијих би-сера наше књижевности дело су појединаца из збора српских Светитеља и архијереја. Поезија је посебно заступљена у њиховом књижевном стваралаштву. Код Срба у Средњем веку теологија је била схваћена као већ формиран и преу-зет подстрек духовног живота, као извор таквог доживљаја који се потом изражава на песнички начин. Разлог томе је 16

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

ПРЕД

РАГ В

укић

СРПСКА НАРОДНОСНАМИСАО У СПИСИМАСВЕТОГПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

што је теолошка мисао у Средњем веку била под великим утицајем Свете Горе и Синаја. Можемо се запитати шта би се десило у нашем богословљу и какав би оно имало ток да је сиријска традиција песничког начина изражавања тео-лошких истина и учења однела превагу над грчком, бази-раном на доказима и трактатима. Свети Петар Цетињски је иза себе оставио писане трагове (тешко је и замислити када је стизао да пише поред толико обавеза), који поред писа-ма и посланица садрже и поезију, тако карактеристичну за богослове светосавске провинијенције. Није чудно нити изненађујуће што Свети Петар својој пастви даје „поучење у стиховима“, с обзиром на то да су Црногорцима десете-рац и гусле биле најпријемчивији начин изражавања. На песничким темељима Светог Петра грандиозне поетске куле саградила су двојица еминентних светосавских бого-слова – владика Петар II Петровић Његош и Преподобни Симеон Дајбабски. О песништву владике Рада доста се зна, али уметничка и богословска вредност стваралаштва Пре-подобног Симеона у највећој мери није откривена. Сигурно да чуди тај податак, поготово када се присетимо да је Пре-подобни Јустин Ћелијски 1937. године, у време када је вла-дика Николај био на врхунцу, а српска култура имала такве величине какве су Слободан Јовановић, Милан Кашанин и Исидора Секулић, рекао да је старац дајбабски највећи и најмудрији човек Краљевине Југославије, додавши: „Лавса-ик Светог Саве још се пише у нас, иако га често прекида-мо. Ено: Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, и (овај) пустињак подгорички.“ (Преподобни Јустин Ћелијски, Сетве и жетве, Ваљево 2008.)У светосавску грађевину, која на крајеугаоном камену стоји, многи изванредни појединци су уградили своје животе и дела. Свети Петар Цетињски је један од најзначајнијих. Као прејемник светосавског предања није га само сачувао и предао, већ и у значајној мери обогатио. Чуде се ововреме-ни Јелини и Јудејци, они који можда не припадају тим на-родима, али им је Крст лудост и саблазан... Чуде се „успе-ху“ Светог Петра и других светосавских угодника Божијих. Чуде се како је неко ко не поседује њихове софистицира-не уређаје и промишљене (читај: манипулаторске) ме-тоде могао да се одупре свим притисцима и победи све непријатеље, истовремено бивајући подједнако успешан у свему чиме се бавио. Чуде се не само победама Светог Пе-тра, већ и томе да кућа коју је саградио није била на песку, иако, по њиховим мерилима, није грађена како ваља. Очи-то није грађена на песку, јер генерације у њој налазе уто-чиште и утеху, а она стоји неокрњена и неокаљана. И не само да проналазе утеху већ су из те светопетровске куће излазили, а и данас излазе, личности које на сличан начин живе и делају, изнова богатећи Светосавље. Оно што не схватају, а што је најбитније, јесте да није Свети Петар пред очима, у уму и срцу као архинепријатеља имао Бушатлију и друге овосветске противнике, већ смрт. Тежио је да њу по-беди, а знао је да је то могуће једино са Христом и у Хри-сту. Сви остали непријатељи и све остале препреке биле су само искушења, која су опет чврстом вером превазиђена. Снагу је црпио и из вишевековног светосавског предања, увиђајући да се само методи атака на Цркву и народ мењају, али не и починиоци. Речи које су му давале храброст да не поклекне ни у најтежим тренуцима, биле су речи апостола Павла, које би сви православни требало увек да имају на уму: „Ако је Бог са нама, ко ће против нас?“ (Рим 8, 31).

ogled

Српску народносну мисао и одраз косовског завјета налазимо у бррјним посланицама, писми-ма и пјесмама митрополита Петра I Светог. Свети Петар Цетињски тежио је стварању српске држа-ве на Балкану под руским покровитељством. Да је управо тако, говори и његов пројект о стварању тзв. славјаносербског царства намијењен руском цару 1807. Но, кренимо редом. Уочи похода скадарског везира Махмут-паше Бушатлије на Бјелопавлиће 1796. године, владика Петар I и племенски главари окупљени на централ-ном на родном сабору на Цетињу, општим прогла-сом позивају свој народ у бој против Махмут-паше, који се спрема „како би ову малу искру славено-сербске волности могао угасити.“ Уочи боја у Мартинићима 11/22. јула 1796. митро-полит Петар I одржао је окупљеним саборцима бесједу. Поред осталог је рекао: „Зато на оружје и на крваво поље, мили витези! Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије, да покажемо како горскије јунака мишица јунаштвом надмашује на бојном пољу сваког душманина!“Бој у Мартинићима свршио се побједом Црногора-ца и Брђана. У истом боју Радован Стаков Дурковић (Љумовић) из Горњих Црнаца код Спужа ранио је Махмут-пашу. Стога је Махмут-паша припре-мио нови казнени поход на Црну Гору. Уочи бо ја на Крусима у Љешанској нахији, митрополит Петар I одржао је својим саборцима бесједу, у којој је по-ред осталог рекао: „Устремите се на непријатеље наше вјере, нашег предрагог имена србског и наше дражајше вољности... Ви и сами знате да су се Тур-ци од вазда боја ли, а и сад се боје Црногораца, боје се србскијех витезова, који нијесу вични своју постојбину остављати, а још мање црним образом на свој се дом повраћати.“ Бој на Крусима свршио се 11/22. септембра 1796. оп-штим поразом Турака. Махмут-паша изгубио је живот на бојном пољу. Према народној традицији, посјекао га је Богдан Вуков Николић из Његуша. Послије побједе на Крусима, брдска племена Бјелопавлићи и Пипери присајединила су се Црној Гори. Српско народносно осјећање посебно је нагла-шено у писму митрополита Петра I архимандриту Пивског манастира Арсенију Гаговићу од 31. авгу-ста 1804. У истом писму поред осталог се каже: „Ми смо Сербљи такови, не знадемо нити хоћемо знати друго нако један другога гнати и у несрећу и без-чест постављати, и што који више ради за добро обштенародње то се више завист против њега воо-ружава, која у сербскому народу, како и у греческо-му, гордост царствует.“Са почетком руско-турског рата 1806. годи- 17

новем


не, митрополит Петар I стекао је увјерење да ће се темељно промијенити геополитичка карта Балкана. По четком 1807. он је преко архимандрита Симеона Ивковића главнокомандујућем руске Дунавске армије генералу Михељсону доставио пројект о ства рању тзв. славјаносербског царства, са молбом да га Михељсон достави ру ском цару Александру I Романову. Оди-ста, пројекат је уручен руском цару, али га царска Русија усљед неповољних спољнополитичких околности и сопстве не војно-политичке немоћи није могла спровести у живот. По том пројекту, Црној Гори би се присајединили Подгорица, Спуж, Жабљак, Бока Которска, Херцеговина, Дубровник и Далмација, па би се на истој територији образовало српско царство. Титулу српског цара узео би руски император. Увело би се и звање „президента“ (предсједника владе), који би морао бити рођени Рус, док би му помоћник био цетињски митрополит са титулом руског кнеза. Ду-бровник би био престоница царства. Осим цетињског митропо-лита, држава би имала још три епи скопа: которског, требињског и далматинског, са сједиштем у Задру. Овај пројект јасно и недвос-мислено указује да је српски национални интегрализам био цен-трална идеја-водила митрополита Петра I у истрајној борби за свенародно ослобођење и државотворно уједињење. Када је 1804. у Србији плануо национално-ослободилачки уста-нак, митрополит Петар I успоставио је интензивну преписку са Карађорђем Петровићем. Преписка је потрајала све до слома устанка 1813. Петар I изузетно је ције нио вођу слободне Србије. Посветио му је и садржајно поетско остварење Пјесма Карађорђу. У току 1809. године Карађорђеве устаничке трупе упале су у Рашку област. На подручју Васојевића спојиле су се са устаничким одре-дима брдских племена. Заједнички циљ Петра I и Карађорђа био је, по природи ствари, спајање Србије и Црне Горе у јединствену државну цјелину. Усљед турске војне надмоћи овај племенити општенародни циљ није могао бити реализован. У међу времену, турске трупе под командом Хуршид-паше упале су у источну Србију. Да би зауставио њихово наступање, Карађорђе је морао повући устаничке трупе из Рашке области. Тако је пројект држав-не и националне интеграције српских националних простора остао неостварен све до наших дана. Владика Петар I знао је да су муслимани са којима су Црногорци и Брђа ни били у латентном непријатељству, у ствари српског ет-ничког поријекла. Управо зато ће у писму Тахир-бегу Аверићу од 4. маја 1829. поред осталог записати: „...а ми ако смо и од два за-кона, али смо сви од једнога рода славено-сербскога. Право је да једни другим о добру, а не о злу радимо.“ По свршетку Другог српског устанка 1815. Србија је доби-ла унутрашњу самоуправу на челу са кнезом Милошем Обреновићем. Са кнезом Милошем владика Петар I успоставио је интензивну преписку коју је одржавао до свршетка живота. Српски етнички карактер Црне Горе он је посебно нагласио у пис-му кнезу Милошу од 27. јуна 1829. у коме поред осталог каже: „... од времена изгубљења србскога царства, између свијех частицах србскога народа, једна се је толко Црна Гора нашла, која је до да-нас удржала у цјелости глас, свободу и вјеру христијанску.“ Владика Петар I називао је свој матерњи језик словеносрпским. У писму аустријском генералу Томасу Брадију од 3. марта 1798. он поред осталог каже: „Не могући чисто разумјети почтењејше пис-мо Вашега Превасходитељства 12 числа текућега марта писано, потребно ми бјеше да на наш словеносрбски језик буде преведе-но. Того ради, оно ја послах у Будву Јакову Стефановићу Подгори, кога сте Ви извољели видјети у мојему дому...“У епској пјесми „Четврта црногорска“ коју је написао 1813. годи-не опјевао је ослобођење Боке Которске од француске окупације

и привремено уједињење Црне Горе и Боке. Иста се пјесма свршава владичиним молитвеним покликом:

„Еј, владико, изворе нам среће,дочекао и радости веће! Испун’ Боже, вјерна т’ Срба жеље, дај достојну м’ живот и зачеље!

Успомена на Косовски бој и његово фатално исходиш-те у значајној мјери присутна је у списима Петра I. У појединим посланицама али и епским пјесмама које је написао он позива своје сународнике да не сљедују примјеру Вука Бранковића, кога је српска народна традиција жигосала као и здајника. Примјера ради, у пјесми „Погибија везира Махмут-паше на село Крусе 1796“ је у стихованој форми описао сопствену бесједу коју је својим саборцима одржао уочи боја, па поред осталог каже:

„Чујете ли, што Турци говоре, како они вазда Србље коре, а несрећом боја Косовскога, кад смо наше царство изгубили од издаје Бранковића Вука, њему за то била вјечна мука!

У посланици Глуходољанима из 1791. године, између осталог пише: „И који ће тамо поћи да Бог да да му тамо буде зли пут и зла срећа да срамотно погине и да га је анатема како и соду предатеља и проклето-га Вука Бранковића.“ Иначе село Глухи До налази се у Црмничкој нахији, у широј залеђини Бара. У посланици Ришњанима од 30. јуна 1806. митропо-лит драматично опомиње: „Не знам друго рећи, него ви истинито кажем, ако опет убрзо не дођете, да ћете остати у вјечну срамоту мимо свакога народа у свијету и остаће на вас и на ваше потомке клетва Бранковића у вијек... Ко ли не учини тако, он ће себе обличити у дјела Вука Бранковића под вјечном срамотом и про-клетством од свега поштенога народа.“ У посланици Глуходољанима од 12. марта 1808. Петар I ће поред осталог записати: „...и ви ћете тада остати хајини росијскому цару и издајници својега отечества, како Вук Бранковић.“У посланици Дробњацима и Пивљанима од 5. јуна 1809. позива у општи устанак против Турака, па по-ред осталог каже: „... да јуначко оружје у деснице ваше скоро и весело прифатите, за изба вит себе и своје посљедње од тешкога јарма и невоље, у које сте по издаји проклетога Вука Бранковића четири стотине и двадесет годиштах сваке руке по дносили и ви ћете на тај начин не само избављени бити, него што више своје отечество и славу добити...“ У посланици Бјелопавлићима и Пјешивцима од 2. фебруара 1822. резигнирано поручује: „Ја се у Бога крепко и несумњено уздам, да неће Пипери за дуго вријеме под турску заповијед стојати, али ми остаје жалост на поменуте самовољнике бјелопавлићке, не мање, него ли на пиперске главаре, који су се Турцима, како Вук Бранковић, предали, да сва Брда и Црну Гору под турски јарам подложе.“ А у новој посланици Бјелопавлићима и Пјешивцима од 13. фебруара 1828. између осталог пише: „...докле видимо што ћемо учинит с домаћијема издајницима и душманима који кликују Турке на нас и који раде да сва 18

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

је недосањани сан и неостварен циљ све до наших дана. Ипак, и поред неповољног односа европских и преко морских велесила према српском интегрализму, остаје вјера у Господа и нада у повољнија времена да ће се у неком будућем раздобљу стећи реалне могућности за територијално уједињење српске популације на Балкану у јединствену државу. Неопходно је вјеровати у Господа и у милост Господњу. А при том никад не заборавимо да је један од утемељитеља српског националног интегрализма био и ми-трополит Петар I Петровић Његош. Садржај посланица чије смо фрагменте цитирали и пројекат Петра I о тзв. славјаносербском царству наше стано-виште чини оправданим и на вјеродостојним чињеницама утемељним.Нека је вјечна слава и спомен Светом Петру Чудотворцу Цетињском!

Брда и сву Черну Гору под турски јарам под-ложе, како што је проклети Вук Бранко(вић) све сербско царство подложио.“ Наводно издајство Вука Бранковића владика Петар I посебно осуђује у својој несумњиво најљепшој пјесми „Поучење y стиховима“. Пјесма се свршава владичиним покликом:

„Ево како Бранковићу Вуче тешки јарам на Србе навуче; Србе Турци газе под копита, рад његовог проклетога лита, те га свако и куне и псује, Боже, вјечна мука нека му је!“

Али у истој пјесми он с наглашеним поштовањем велича одважност, смјелост и незаборавни хероизам Милоша Обилића кога својим сународницима препоручује као узор и примјер на који се ваља угледати. Ево како Св. Петар Чудотворац Цетињски узноси лик и дјело великог Обилића:

„Ко је добар јунак од искона за обрану вјере и закона и слободе миле нам и драге, отачаства, ђе ‘но нам се граде. И таки се јунак нека фали, фалиће га свако и остали; од јунаштва има име право,доби сабљом на поље крваво, ка ‘но Милош који уби цара, и у боју још многе побара, с њим Косанчић Иван и Топлица, ти с Милошем бјеху обојица, те Мурата уби и погазина Косову, ђе се и сад пази,саграђен је ступац каменитиза вјечити спомен вјековити.“

Спомен Косовског боја и Вука Бранковића наћи ћемо у још неким његовим посланица-ма и пјесмама. Нема сумње да је он извршио сна жан утицај на синовца Рада Томова кога је наименовао за свог насљедн ика на тро-ну Цетињске митрополије. Млади Његош усвојио је управо од Петра I два кључна ду-ховна и национална принципа: косовску завјетну традицију, ко ју је владика Раде у свом богатом књижевном створалаштву уз-дигао на знатно већи литерарни и мистич-ки ниво и српски народносни интегрализам, чији је ис ходишни циљ био и остао стварање јединствене и недјељиве српске државе на Балкану.Осјећајући да му се ближи свршетак жи-вота, владика Петар I позвао је Сима Милутиновића и издиктирао му тестамент. У њему ће поред осталог напоменути да је новац упућен из Русије трошио искључиво на „ползу свега народа србскога“. Упокојио се на Лучиндан 18/31. октобра 1830. у својој скромној испосници у Цетињском манасти-ру. Српски национални интегрализам остао 19

новем


razg

ovo

rо.

ТО

МА

Хоп

ко че Томо, многи људи се слажу да је добро праштати и добијати опроштај, али то сагледавају само на нивоу међуљудских односа, не узимајући у обзир

божанску димензију. По Вашем мишљењу, да ли је праштање бо-

жанско дело? Када Дух Божји надахне неку особу, тада он или она свакако може да опрости. Људи су способни да праштају. Али, уопштено говорећи, нисам сигу-ран да је праштање на цени. Сретао сам неке који кажу: „Баш ме брига! Живећу и даље као пре, ниш-та ми не значи (нечији опроштај). Ако ти не сметам, а ни ти мени, зашто бисмо праштали један друго-ме?“ То је обична равнодушност. Други разлог због кога људи не цене праштање је то што га сматрају прелажењем преко зла. Сматрају да човека треба подсећати до смрти, па чак и даље, за страшно зло-дело које је учинио, да би се осветили за исто. На-равно, већина нас сматра да нам људи, који су нам нешто скривили, то никада не могу надокнадити. Не могу се искупити за учињену штету. На пример, ако убијеш моје дете, ничим не можеш да ми га вратиш, и ако бих ти то опростио, значи да прела-зим преко зла. Зато нисам сигуран да већина људи мисли да је вредно праштати другима.Ако гледате са становиштва (људске) правде, нема разлога за праштање. Али, када увидимо да Бог постоји и да свет у злу лежи, тада можемо разуме-ти да је неопходно да прођемо кроз зла искушења. Да није тога, не знам зашто би ико икоме опраш-тао. Или желео да опрости. Но, мислим да људи који не верују у Бога, због саме чињенице да су створени по лику Божјем, могу да имају осећај за праштање, што је боље него да дозволе да се зло наставља. По дефиницији, праштање је кидање ланца зла, а његов почетак је када човек уви-ди да је учињено неко зло. Људи мисле да опро-стити некоме у ствари значи направити се као да овај није ништа скривио, нити увидео последице свог поступка. Да је тако, не би било потребе да праштамо; све би једноставно могло да се сма-тра грешком. Опростити значи признати, прогне-вити се и заплакати над стварним грехом, и тек тада рећи: „Живећемо у заједници један са другим. Идемо даље.“ Да заборавиш заувек не можеш, али, у сваком случају, можеш да наставиш да живиш у духу љубави не дозвољавајући да зло затрује ваш будући међусобни однос. То је свакако оно што се дешава гледано из богословског угла. У Јеванђељу задивљује то што Бог не дозвољава злу да преки-не Његов однос са људима. Чак и када Га (ми људи) убијамо, Он говори: „Опрости им.“

Да ли то значи да је (међусобни) однос највиши циљ, и да је праштање неопходно да би се уклониле препреке из тог односа?Више волим реч „заједница“ уместо „однос“. То је православ-ни приступ, јер смо створени по лику и подобију Божјем, а Бог је Тројица Личности апсолутно истоветних по бићу и животу у савршеној заједници. Стога, заједница нам је задата. Све што нарушава заједницу уништава сâм корен нашег постојања. Зато је праштање од суштинске важности, да би људски жи-вот био по лику Божјем. Сви смо грешни, живимо са другим грешницима, и стога седамдесет пута седам на дан морамо обнављати и желети да обновимо нашу заједницу. Најважније је да желимо да будемо у њој и да је ценимо. Опседнути смо односом: појединци трагају за односом, што указује да у модерном свету постоји онтолошки расцеп у на-шем бићу. Човек као јединка не постоји. Таква терминологија вероватно потиче са неког западноевропског универзите-та. Ми не схватамо шта је суштина заједнице. Када погледам у тебе, не кажем: „Ти си мој живот.“ Модерна тумачења запо-вести у Тори одражавају овај индивидуалистички став. Прва заповест је да љубимо Бога свом мишљу својом, свом ду-шом својом, свом снагом својом, а друга да љубимо ближње као саме себе. Једини начин на који ћеш доказати да љубиш Бога је ако љубиш ближњег као себе самог. А једини начин да љубиш ближњег у овом свету је да му безгранично праш-таш. Зато стоји: „Љуби ближњег као себе самог.“ Међутим, у појединим савременим издањима Библије видим да је то пре-ведено као: „Љубићеш ближњег као самог себе.“ Али, то није право значење. Сећам се једне телевизијске емисије – дебате, током које нам је било постављено питање шта је најважније у хришћанству. Између осталог, рекао сам да је једини начин да пронађемо себе тај да се одрекнемо себе. То је Христово учење. Ако се затвориш у себе, изгубићеш се. Ако не желиш да опростиш некоме, то у крајњој линији значи да нећеш да се одвојиш од себе самог. Хоћеш да се браниш. Хоћеш да се потврђујеш. Хоћеш да се заштитиш од других. Јеванђеље је проткано непромењивим обрасцем – ако хоћеш да будеш први, бићеш последњи. Други саговорник у емисији, који је предавао психологију религије на протестанској богословији, рекао је: „То о чему причаш је узрок неурозе у западном друштву. Потребно нам је здраво самољубље и здраво самопоуздање.“ Потом је навео тај стих: „Љубићеш ближњег као самог себе.“ Инсистирао је да морамо најпре себе во-лети и имати осећај за достојанство. Али, ако човек има то, опраштање или не долази у обзир или је акт снисхођења пре-ма бедном грешнику. То више није поистовећивање греш-ног себе са другим, који је исто тако грешан. Наравно, рекао сам да то што смо створени по лику Божјем већ подразуме-ва самопоштовање и да је мржња према самом себи зла. Али, оно што сам хтео да кажем, је да нема потребе да бранимо себе какви јесмо, већ онога који у нама почиње да постоји кроз чин љубави и самоунижења. Заправо, само у љубави према другоме се испољава моје истинско „ја“. Праштање је срце љубави. Кад смо се спремали да кренемо, уважени ста-

Живљење у заједнициОтац Тома Хопко је ректор Богословије Св. Владимира у Крествуду, у америчкој држави Њујорк, аутор је многих књига и есеја, и члан саветодавног одбора Православне заједнице мира.

20

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

ри рабин озареног лица нас је позвао да приђемо. „Тај стих, знате, долази из Торе, Књиге Левитске“, рекао је, „и не може се никако превести као ‘љуби ближњег сво-га као што љубиш себе’. Каже: ‘Љуби ближњег свога тако што ћеш бити истински ти.’ Твој ближњи је твоје истинско ‘ја’. Нема другог ‘ја’ у теби.“После тога сам почео да читам списе Отаца Цркве у том светлу. И они кажу: „Твој брат је твој живот.“ Немам друго „ја“ осим оног које се испуњава у љубави према другоме. Троједини Бог је апсолутно савршенство, да тако кажемо. Сâм Бог је Дру-ги – Његов Син. Исто се дешава и на људском нивоу. Чим више не осећам у дубини душе да је моје истинско „ја“ – мој ближњи, тада више немам разлога да праштам. Али, ако је то моја стварност, и моје једино истинско „ја“ је мој ближњи, и ако се мој идентитет и испуњење остварују тек када љубим ближњег, то потврђује идеју да смо сви способни да будемо боголика бића. Ако томе додате да смо сви доне-кле грешни и слаби, тада ће чин љубави увек бити чин праштања. Тако као човек постајем сличан Богу. У супротном то није могуће. Самим чином праштања је, да-кле, створен наш род људски. Ако не прашташ другима, убијаш себе. То је мета-физичко самоубиство.

Правите разлику између појединца и личности.Појединац је личност која одбија да воли. Када личност одбија да се поистовети својим бићем и вредношћу са „најмањим“, чак и са „непријатељем“, тада личност постаје јединка, затворена у саму себе, која само покушава да има „коректан“ од-нос са другима, обично под његовим или њеним условима. Али опет, кажемо да личност почиње да постоји тек када изађе из себе и ступи у заједницу са другима. Зато мој задатак није да одлучим да ли ћу да имам однос с тобом, већ да схватим да сам у заједници с тобом: мој живот је твој, а твој живот је мој. Без тога, нема

пута и начина да буде било чега међу нама.

Опраштање није постигнуће, чин, већ узрастање у начину на који поимамо стварност?На теби је да донесеш одлуку, од-носно да желиш да опростиш. Мо-раш се одлучити за живот. Ко не опрашта бира смрт. Тако је у не-ком смислу за тебе погубно ако не кажеш „да“ истинској стварно-сти. Дакле, постоји избор: „да“ или „не“. Односно: „опраштам“ или „не опраштам“. Значи, постоји избор. По грчком светоотачком предању што је више личност – личност, што више разуме и што је више вољна да буде у заједници са ближњима у љубави, то мање има право да бира. Тако, што смо слободнији, то имамо мање избора.То је готово супротно световној западној мисли после епохе Просветитељства. Склони смо да мислимо да што имамо више сло-боде, то имамо више избора. На пример, ако ме на неки начин по-вредиш, а ја хоћу да волим љубављу Божјом, онда не могу да бирам да ли треба да ти опростим или не, већ само да ли ћу то учинити или не. А морам да ти опростим да бих жи-вео. Да сам достигао светост не бих ни морао да бирам – то би био спон-тан чин. Као појединац, ако ме неко увреди, оштети или изневери, не могу да му опростим ако не схватим колико смо заправо међусобно повезани. Значи, потребно је то разумевање.У супротном, нема разлога да се прашта.

Постоји разлог, јер човек који не може да опрости другоме пати у себи.Да, али унутар категорије коју бис-мо назвали „пали свет“, нема разло-га, осим ако заједница не постане део те слике.Мислим да се у нашој култури тешко одлучујемо да признамо да постоји истинско зло – то је тако насилан и страшан став према животу. На-равно, људи који трпе велики бол

– жртве силовања, инцеста и томе слично, морају да опросте да би могле да наставе да живе. Али, оно што је најважније опростити, оно што свако треба да опрости у жи- 21

новем


воту, оно што је срце праштања и чиме се показује духовна зрелост у сваком погледу - јесте праштање родитељима. Ми смо склони да кривимо родитеље или да их идеализујемо - и једно и друго може да нас онеспособи да живимо. Да бисмо им опростили, прво се мора при-знати грех, што може да значи да треба претрпети невероватан бол. Човек се мора суочити са гневом и тугом да би могао да опрости. Разлог због кога не можемо да опростимо је тај што не же-лимо да се суочимо са болом и гневом, да признамо оно што се стварно дого-дило.Тако људи покушавају да живе избегавајући да се суоче са последи-цама непраштања. Или, када се тако више не може живети, дешава се да људи траже излаз у неком култу или верској групацији. Продајеш душу да више не би морао да бираш. Ова жеља за бекством је подстакла догађања то-ком 1960-их година и касније. Људи су хтели да се изгубе, нису могли да под-несу слободу појединца, јер нису били на довољно дубоком духовном нивоу. Уследило је бекство. Мислим да је чак и феминистички покрет настао као од-говор на то. У „Бекству од Жене“, Карл Штерн показује да у западној култури постоји готово патолошко бекство од женствености, од жене, што значи бек-ство од заједнице, бекство од ближњег. Индивидуалистичке, радикалне, пале мушке вредности су постале вредно-сти културе као целине, и то је узрок западњачке неурозе.Бреме слободе је сурово – „како је су-рова љубав Божја“. Али, на то смо при-звани. Индивидуалистичка или коле-китвна решења неће имати успеха. Ми смо личности које су створене за сло-бодну и добровољну стварну заједницу у љубави и истини са другим личности-ма. То значи да су корени заједнице у породици, а њена окосница је начин на који доживљавамо живот, милосрђе и праштање. Ту је она болна, болна тачка.

Људи мисле да опростити некоме у ства-ри значи направити се као да овај није ниш-та скривио, нити увидео последице свог по-ступка. Да је тако, не би било потребе да праштамо; све би једноставно могло да се сматра грешком. Опростити значи признати, прогневити се и заплакати над стварним гре-хом, и тек тада рећи: „Живећемо у заједници један са другим. Идемо даље.“22

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Будући да сам хришћанин укорењен у православној вери, за мене Бог не стоји по страни, ван света, већ долази у свет и бива разапет на Крсту. Ако не прихватамо распетога Хри-ста – што је саблазан за оне који хоће да Бог буде неки сил-ник, и потпуна лудост за оне који хоће да се Бог саображава људском умовању, нашим условима – онда нема Јеванђеља. Али, ако је распети Христос суштина, тада је зло стварно и праштање стварно и слобода стварна, и нема другог начина да се живот обожи сем кроз дела милосрђа.

Неки људи сматрају да је разумети свакога исто што и опростити сваком. Ако бисмо могли да видимо читав ланац узрочника, не би било разлога да праштамо, јер бисмо све разумели.Не бих се сложио с тим. У ствари, ако јасно сагледате ствари, видећете да смо у заблуди ако тако мислимо. Познајем жену која мора да опрости свом оцу и стрицу који су је годинама си-ловали док је још била дете. Када почне да размишља о целој ствари, признаће да је и њен отац жртва, јер је услед многих околности запао у тај грех - то је оно о чему Свето Писмо го-вори: да Бог походи грехе очева на синовима до четвртог ко-лена. Постоји нешто што се зове зло предање. Зато волим да кажем да опростити значи прекинути ланац зла. А свакоме је дата могућност да га прекине. Али, ако само покушавам да разумем, оправдам и објасним грех, онда постајем само још једна карика у ланцу зла.

Можете ли да нам објасните штаподразумевате под злом?У православном богословљу говоримо о злу или греху, било вољном или невољном, свесном или несвесном. Не бисмо дефинисали зло као хладнокрвни, самовољни, намерни чин којим се врши неко злодело – на пример, уништава нечији жи-вот. Дефиниција зла је много сложенија. Једна од последица приче о Адаму је да нисмо рођени у Рају. Свет је све, само није Рај. Дете хистеричног родитеља наркомана ће се такође ро-дити као зависник. Ми смо склони греху с биолошке, психо-лошке и генетске тачке гледишта. Отац Александар Шмеман је имао обичај да каже да се духовни живот своди на то како излазиш на крај са оним што ти је дато. Свима нам је нешто дато. Као богослови тврдимо да ако имаш добру меру вере, љубави и праштања, можеш обновити људску природу. Мо-жеш пренети здравију, целомудренију, смиренију и радоснију људску природу на своје потомство. Можеш да будеш обита-валиште праштања и милосрђа. Али, и супротно је могуће. Да би био обитавалиште милосрђа, мораш признати да се нешто трагично десило; не можеш грех објаснити само као последи-цу генетских или економских услова.Постоји слобода: шта ћеш урадити са оним што имаш. То не значи да имам слободу као да долазим на свет чист као анђео. Не. Није ствар у томе. Ако можеш да сагледаш узрок и после-дице, онда можеш да закључиш да постоје и разне обмане, али у исто време, људи увек имају прилику да прекину ланац зла, да опросте и не дозволе злу да се наставља. Сартр каже да доносиш одлуку сваке секунде. Какву одлуку? Одлуку о томе шта ћеш да урадиш од ситуације у којој се налазиш. У са-мом срцу те одлуке ће увек бити чин праштања.У „Огњеном стубу“, Карл Штерн пише да „модерна“ личност не може да прихвати опроштај и благодат. Ми бисмо такорећи радије примили казну, али Бог каже: „Не, ја ти опраштам, свидело ти се то или не.“ То је једини огањ у паклу – Божје

праштање пуно љубави. Зато је Исус рекао да постоји само један неопростив грех – хула на Духа Светога. А шта је то? Немање жеље да опростимо некоме или примимо нечији опроштај. Гордост не може да прими благодат.

Много је написано о томе да човек мора сâм себи да опрости. Да ли има смисла у томе гледано из хришћанског угла?Наравно. Опростити себи значи примити опроштај од Бога – и од других људи. Евагрије Понтијски, писац из четвртог века, је рекао да је у нама много „ја“, али да се заправо све своди на два: право христолико „ја“, и, са друге стране, легион адамоликих „ја“. Шта се деша-ва када чујемо благодатну реч? Цепамо се по средини. Не желимо благодат због бола с којим треба да се су-очимо, страха, итд. Али има једна ствар – или да тако кажемо, једна од ђавољих лажи: убеђење да ми тога нисмо вредни. То није за нас. Ми смо превише лоши, недостојни. Затим долази тренутак, по Евагријевим речима, када Христолико „ја“ увиди да „постоји и да је достојно“, сажали се и опрашта другим „ја“.

Да ли правите разлику између злих или грешних дела и злонамерности - када човек бира таму уместо светлости? Зло није ван нас самих, зар не?За многе људе, зло је у неком другом. Но, направили сте добру разлику, јер ми, гледајући из хришћанског угла, грешимо док год смо живи. Чак је и крштење за опроштење грехова „у све дане живота на-шег“. Крштење нас доводи у везу са праштањем и милосрђем, који нас оспособљавају за вођење невидљивог рата, невидљиве борбе. Грешни смо, зато Исус каже да треба опростити „седамдесет пута седам“. То је неодвојиво од људског живота. Грех се може очекивати, али не и љубав према тами.

С хришћанске тачке гледишта, када се помири-мо с неким, примамо опроштај. Павле Тилић, у проповеди о (јеванђељској) причи о грешници и фарисеју, истиче да је покајање дошло после опроштаја. Но, покајање није плата за опроштај.То је и једно и друго. Међутим, с наше тачке гледишта је важно шта затим чини жена из те приче. Не живи срећно до краја живота већ почиње да живи живо-том огромне борбе. Златоуст каже да се крштава-мо да бисмо започели да се боримо. Узмите Марију Египћанку, класични пример блуднице која је при-мила опроштај: отишла је у пустињу и провела оста-так живота плачући, не да би сузама придобила Бога, зарадила опроштај, нити да би се искупила; већ из љубави према Богу који ју је ослободио од греха, зато што је спознала шта је грех, и из жеље да га никада не понови. Један проблем који постоји и у либералним и у фунда-менталистичким облицима хришћанства је одсуство активне аскетске димензије - подвига. Ако не мораш да се искупиш за своје грехе јер је Исус то већ учинио, у опасности си да се предаш разузданом животу. Ли-берални мото је: такав сам - какав сам; таквог ме је Бог 23

новем


створио. Бог ме воли, Бог ми прашта, и према томе, не преостаје ми ништа друго сем да живим као и до сада.

Шта подразумевате под аксетском димензијом?Да ништа не претпоставите Богу, односно, да при-родне страсти управите ка правом циљу, а то је сâм Бог и сама љубав. Страсти су део наше приро-де, али морају се упрегнути у службу љубави. Кад кажем љубав мислим на то да желимо благостање другога, напредак другога. Природа мора потврди-ти истину – стварност, право стање ствари. Мета-физичка основа је заједница љубави, постојања и истине због које смо створени. Ако јој кажемо „да“ наш живот ће се обожити. Али рећи јој „да“, у на-шем палом свету, значи као што Свети Павле каже, распети тело са страстима и жељама. Мораш уби-ти самољубље. Стари Адам мора да умре, а он се увек томе жестоко одупире. Мноштво лажних

„ја“ се мора разоткрити, а то није лако. Морамо да именујемо зло у другим људима и да им опростимо, што такође није лако.У кратким причама Фланери О’Конор, читамо о томе да тренутак благодати обично долази насил-но. Да би нам неке ствари постале јасне, да би смо дошли до познања, врло често је неопходно да се деси нешто страшно. Често нешто треба да нас продрма да бисмо дошли до познања. Чини ми се да је то смисао искушења, страдања и невоља које се спомињу у Светом Писму – да би људи заправо схватили ко су и шта су. То је аскетска димензија, јер чим неко каже: „Трудићу се да будем милостив“, сва-ки демон из пакла ће радити на томе да га спречи.

Говорили сте о подели у нама између христо-ликог „ја“ и легиона других „ја“ – две природе које ратују у нама. Да ли на крају једна природа мора да се преобрази? Говорили сте и о лично-сти која је слободна, а ипак нема избора – реч је о бићу које се потпуно преобразило, зар не?Рекли бисмо да постоји људска природа која је ис-тинита када је пуна благодати Божје и у заједници са Богом и када обожена постаје једно са божан-ском природом. С друге стране, постоји људска природа која је нарушена, делимична, отуђена од свог истинског темеља и потребно јој је спасење. Преображајна благодатна сила је присутна. Али, на неки начин, потребно јој је неко време да се обожи. На том нивоу нема чуда. Потребно јој је да прође кроз велико страдање.

На том нивоу се одвија суштинска борба.Да, и верујем да човек не може да се избори сам. Потребно је да буде у заједници.

У нашој култури је веома наглашено то да човек стал-но треба да се поправља. Постоји разлика између лич-ног поправљања и стицања целомудрености – враћања својој истинској природи.Светитељи говоре о духовном хедонизму, у коме желиш мир и радост, али не желиш стварност. Зато Свети Павле каже да, ако предаш своје тело да се сажеже, а љубави немаш, ништа си. Срећеш људе који воле веру, воле Исусову молитву, про-воде читав живот трагајући за истинском молитвом, а ипак не достижу циљ. Једном сам упознао човека који је срео мо-наха на Атонској гори у тешком духовном стању - врло мрач-ног, огорченог, гневног. Када га је упитао о чему се ради, овај је рекао: „Погледај ме. Овде сам тридесет осам година, а још нисам стекао чисту молитву.“ Говорио је како тугује због тога. Други човек који је био присутан је рекао: „Прича је за-иста тужна, али због тога што га после тридесет осам годи-на проведених у манастиру још увек занима чиста молитва.“ И од чисте молитве можете направити идола. То је један од најгорих облика идолопоклонства.Човеку се мора помоћи да жели радост, да види да је она могућа. А онда, иако је тешко, човек мора да назове све ствари правим именом и поред бола који ће неминовно ис-кусити. Једна жена ми је рекла пре неки дан: „За мене није довољно да кажем да морам да опростим своме оцу. Ништа не могу да учиним док не осетим бес, тугу и гнев због тога какво ми је детињство било. А управо сам се тога и бојала.“ Само зато што у глави знаш да те је неко увредио, и да тре-ба да му опростиш – то није праштање. Али, како конкретно опростити некоме, ако ниси у завади са њим? Мора се осети-ти потпуни бол због неправде која је учињена. То је најтежи део праштања. За већину људи то је камен спотицања. Мора се прелазити преко тога много пута, скидајући „слој по слој“.Када је потребно опростити некоме, једна од најтежих ства-ри је суочити се са чињеницом да се ни ја нисам понео баш најбоље када су ме повредили, односно да сносим одговор-ност, јер сам дозволио себи да ме повреде. Мора се при-знати да, веома често, човек има право да бира. Увек делује нека врста симбиозе. Зато је Златоуст написао да је свет пун зла, али да не може повредити човека док год овај сам себе не повреди. Одличан хришћански пример су христолики Мученици, који нису дозволили да их зло дотакне, односно оно што Евагрије назива „допуштењем ђаволу да се радује двапут.“ Када ти неко згреши, ђаво се радује. Када реагујеш осветољубиво или не опростиш, ђаво се радује по други пут. Немој му приуштити ту другу радост.Тако, праштање није само исцељење другога, то је и твоје исцељење. Ако не опрашташ, пушташ отров у себе. Зато Исус каже: „Не противите се злу.“ Оног тренутка када се успроти-виш или одреагујеш на било који начин, и сâм постајеш део зла. То је радикално учење Крста.Све се своди на то. Опрашта нам се хтели - не хтели. Ако то прихватимо онда и сами постајемо они који праштају, и то се зове Рај. Ако не прихватимо, то је пакао. Када не примаш опроштај, уништаваш себе. Одбијаш да живиш у заједници.(Интервју објављен у издању Православне заједнице мира „У Заједници“, 1/1995)

са енглеског: Милена Тејлор.

Срећеш људе који воле веру, воле Исусову молитву, проводе читав живот трагајући за истинском молитвом, а ипак не достижу циљ... И од чисте молитве можете напра-вити идола. То је један од најгорих облика идолопоклонства.

24

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

irinejУ

недјељу, 3. oктобра, током Свете Архијерејске Литургије у ставропигијалној лаври патријараха српских - Пећкој Патријаршији,

којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Високопреосвећени Митропо-лити – загребачко-љубљански Г. Јован и црногор-ско-приморски Г. Амфилохије, увели су патријарха Иринеја у трон патријараха српских.Обраћајући се бројним гостима и вјерницима, након уласка у Пећки трон, патријарх Иринеј је подсјетио на бурну историју и славу Пећке Патријаршије и својих претходника, али и на сав-ремене догађаје и нова страдања српског народа и српских светиња на Косову и Метохији.„Време и прилике мог избора и увођења у трон српских патријараха у много чему има сличности са временом и околностима у којима је Српска Црква са својим народом доживљавала и преживљавала тешке и судбоносне дане своје историје. Да подсе-тимо на недавно време свеопштег страдања, гото-во на свим просторима настањеним нашим наро-дом. Последице тог страдања су још увек видљиве и присутне: уништене цркве и манастири, спаљени народни домови, народ протеран са својих веков-них огњишта и, великим делом, расејан широм све-та. Све речено може се, нажалост, видети на тлу Косо-ва и Метохије. Не можемо, а да не поменемо пре-голему рану на телу Српске Православне Цркве и српског народа, овде на Косову и Метохији, на овом уистину ’страшном судилишту’. Данас смо у посети и поклоњењу овој светињи и најсветијој српској земљи, колевци историје, духовности, хришћанске, православне културе српског наро-да. На земљи обагреној мученичком крвљу косов-ских и покосовских мученика. На простору наших највећих светиња, међу којима је и светиња у којој се налазимо, у којој се чувају свете мошти наших Архиепископа и Патријараха и где се налазе гро-бови молитвеника и подвижника, са светом чудот-ворном иконом Пресвете Богомајке. У непосредној близини су велелепни Дечани, врху-нац архитектонске и иконографске уметности 14. века, са нетљеним моштима њиховог светог кти-тора, краља Стефана Дечанског. А мало даље је Богородица Љевишка у Призрену, царском гра-ду, са сачуваних десетак средњевековних црка-ва, манастиром Светих Арханђела, највећом за-дужбином цара Душана, и славном призренском Богословијом. Да не изоставимо прелепу Грача-

reportaà

patrijarhustoliên

25

новем


ницу, славну Бањску, задужбине краља Милутина. Не можемо, а да не поменемо и велику светињу де-вичку и хиљаду и триста других цркава и манасти-ра подигнутих на овој благословеној земљи српској. У сасвим недавној прошлости су многи свети хра-мови и манастири спаљени, порушени, опљачкани, као и домови народа српског који је овде векови-ма живео и оставио неизбрисиве трагове свога постојања и стваралаштва. Косово и Метохија су данас без стотинâ хиљада про-гнаног српског народа. Бришу се његови духовни трагови и историјски корени. Још увек су десетине и десетине хиљада избеглих из ове свете земље. Они, окренути према својој вековној груди, са сузним очима и болом у срцу, очекују дан и могућност да се врате својим, иако по-рушеним и спаљеним, домовима. Само малобројни и најхрабрији су успели да се већ врате на своја огњишта. Са овог светог места, у овом радосно-болном тре-нутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света у чијим рукама је судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења по питању статуса ове српске јужне покрајине којим би српски народ био лишен вековног права на своју постојбину, на своје домо-ве и на свој иметак, на гробља својих предака и на своје светиње. Српски народ нема другу средишњу државу осим земље Србије у чијем саставу је вековима Косово и Метохија. Оно има довољно животног простора и места за суживот српског, албанског и других наро-да. Ова два народа су вековима живела заједно. За-што не би могли и данас?

Зато, обраћајући се у овом свечаном тренутку са љубављу и поштовањем не само српском православном народу Ко-сова и Метохије него и часном албанском народу и свим овдашњим житељима, позивамо их на мир и заједништво, увек темељено на Божјој и људској правди.“ Његовој Светости Патријарху Иринеју на Светој Литугрији су, поред епископа Српске Православне Цркве, саслужива-ли: Митрополит париски и целе Француске Г. Емануил и Ми-трополит иконијски Г. Теолиптос (Васељенска Патријаршија), Митрополит пилусијски Г. Калиникос (Александријска Патријаршија), Архиепископ западноевропски Г. Нифон (Антиохијска Патријаршија), Архиепископ јордански Г. Те-офилакт (Јерусалимска Патријашија), Митрополит волоко-ламски Г. Иларион (Руска Православна Црква), Митрополит ткибулски Г. Герасим (Грузијска Православна Црква), Митро-полит олтенијски Г. Иринеј и Епископи Г. Никодим и Г. Дани-ло (Румунска Православна Црква), Митрополит видински Г. Дометијан (Бугарска Православна Црква), Архиепископ Нове Јустинијане и целога Кипра Г. Хризостом (Кипарска Архиепископија), Митрополит серески Г. Теологос и Митро-полит Нове Смирне Г. Симеон (Јеладска Архиепископија), Митрополит вератијски Г. Игњатије (Албанска Православна Црква), Архиепископ љублински и холмски Г. Авељ (Пољска Православна Црква), Архиепископ прашки и Митрополит чешких земаља и Словачке Г. Христофор, Епископ Питсбурга и Западне Пенсилваније Г. Мелхиседек (Православна Црква у САД). Светој Архијерејској Литургији присуствовали су предсједник Републике Србије г. Борис Тадић, престоло-наследник Александар Карађорђевић и представници дипломатског кора, као и: председник Папског савјета за унапређење јединства хришћана Њ. Е. Монсињор Курт Кох, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, Леополд Рохмес, генерални викар, Монс. Андрија Копиловић, (Римокатоличка

26

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

црква), Џонатан Гудал (Англиканска црква), Hielke Tjeerd Wolters (ССЦ), Архиепископ Њемачки Карекин из Јерменске (дохал-кидонске) Цркве, представници Исламске заједнице Србије, Словачке Евангеличке Цркве, Савеза јеврејских општина, Еван-геличке хришћанске Цркве; г. Константин Триандафилос, директор IOCC-a, делегација Фонда Андреја Првозваног из Москве. Патријарашки трон израђен у дуборезу дар је Јеладске Архиепископије, а икона Го-спода Исуса Христа на трону дјело је руку монахиња из манастира Жиче.Уистину благодатну и пријатну атмос-феру која је владала тог дана у Пећкој патријаршији, нарушили су донекле не-мили догађаји који су се десили у току повратка поклоника својим кућама. Не-колико аутобуса са вјерницима, који су присуствовали устоличењу патријарха, као и комби који је превозио монахиње мана-стира Жиче, било је брутално и на један недостојанствен и подмукао начин каме-новано од стране мјесног становништ-ва, албанске националности, у граду Пећи. Један од аутобуса је био и из Митрополије црногорско- приморске. При томе је неко-лико лица задобило лакше тјелесне повре-де. Треба рећи да вјерници који су се воз-или аутобусима нијесу за то каменовање дали никаквог повода.

припремио: Славко Живковић 27

новем


hri

[]

ansk

e vrl

ine

прот

ојер

еј В

ЛА

ДИ

МИ

Р Бе

рзон

ски

отово сви, ако не и сви, Свети Оци наше вере су преведени

на енглески; међутим, потребно је прећи још неколико степеника не би ли се тај слатки нектар светоота-чих поука исцедио у сок савременог хришћанског поимања. Поуке вели-

ког духовног генија, Св. Максима Испо-ведника, треба да буду из свог време-на протумачене за наше и из монаших претпоставки у оно што су Американци 21. века (односно савремени хришћани, прим. прев.), способни да прихвате и употребе за своје духовно узрастање.Написао је: „Љубав се стиче бестрашћем“. Сви смо ми за љубав. Она је мотив готово свих модерних песа-ма, али шта је са бестрашћем? Није ли љубав сушта супротност (бестрашћа): страст и осећања - љубав од које се губи глава? Али, монах подразумева однос између Господа и нас. Не еро-тичност, већ потпуно поргужење у другог: облик љубави који се назива агапе. За њу је потребно уздржање уме-сто делиријума, и смирење уместо па-нике због губитка вољене особе. Она захтева унутрашњу слободу од свега што је претерано или неуздржано. Тај вид бестрашћа је родитељ истинске љубави, јер не жели ништа за себе. Так-ва љубав је усмерена ка другоме. То је љубав која не моли, не преклиње, нити захтева. Таква љубав не користи нити злоупотребљава вољене особе.Како стећи бестрашће које је потребно за љубав? Оно се рађа из утробе наде

– наде у Господа, подразумевајући под тим потпуно уздање у Бога који једино може да пружи вољеној особи све што јој је потребно за здрав, задовољан, користан животни век, као увод у још потпунији и славнији живот по кон-цу овог земаљског. Изгледа да је нада најслабије и најмање схваћена од три свете врлине. Много боље разумемо и делимо са другима њене сестре, веру и љубав. Међутим, нада је безусловно предавање вољи Божјој и плану који Света Тројица има, чак и пре постања света, за сваког човека на земљи, који је икада живео или ће икада живети.

ИЗВОРЉУБАВИ

28

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Увек је лако имати наду када изгле-да да све у животу иде по нашем плану. Тада благодаримо Госпо-ду, ако то заиста чинимо и идемо даље, уживајући у добром животу. Али шта се дешава када животна крива на графикону егзистенције не иде на горе? Када се молимо, а наше молитве не бивају услишене? Када нека нама драга особа страда и тешко подноси бол или очајање? Св. Максим описује шта нам ваља чинити, чак и ако не објашњава за-што долази до неочекиваних прео-крета: „нада (се стиче) од трпљења и дуготрпељивости.“ А то је испит за жртвену љубав (агапе). Дочекајмо тмурне дане и лоше време – бу-димо стрпљиви и поднесимо их, преживимо све што нас снађе као наковањ по коме ковач удара теш-ким чекићем и не ломи га. То не значи само држати се док не прође олуја и не гране сунце, већ треба стрпљиво прихватити ствари и не бити сломљен дуготрпљењем. Ко-лико дуго? Сâм Господ зна колико дуго. Страдати у Његово време и не жалити се је опис агапе љубави коју треба да имамо према Господу.И најзад, чему све то? Уздржање (се стиче) од страха Божијег. Дакле, када имамо страх Божји, госпо-даримо над својим телом, умом и душом. Таквим страхом светитељ објашњава љубав која се боји да не увреди Бога љубави. Господ неће да нас застраши, уплаши или да захтева да Га волимо – не, радије жели да смо ми сами толико испуњени љубављу према Њему да се старамо да је не искриви-мо, умањимо или изменимо, јер је љубав према Богу наша сапутница кроз вечност.

Изворник: www.oca.orgПревод са енглеског:

Милена Тејлор

Љубав се рађа од бестрашћа, бестрашће од наде у Бога, а нада од трпљења и дуготрпељивости. Оне се рађају од свеобухватног уздржања, уздржање од страха Божијег, а страх од вере у Господа.

Св. Максим Исповедник,„Четири стотине глава о љубави“

ûdo

Чудесно исцјељење од рака

Споменка Ћећез родом из Требиња (дјевојачко прези-ме Гаџа) се бави трговином и живи у Аустрији већ шест година са мужем Љубом, који је родом из Коњица, два сина (Стефаном и Немањом), и са кћерком Милицом. Прије двије године је примјетила да има неке израслине на дојци. Љекари у Аустрији су установили да се ради о раку дојке који је метастазирао на костима. Тумор мар-кер је био преко свих дозвољених граница и љекари су јој прогнозирали брзи крај. Онда је чула да за такве бо-леснике Црква врши Свету тајну јелеосвећења. Света тајна јелеосвећења за болесну Споменку одслужена је у новембру мјесецу 2009. године у Цетињском манасти-ру код кивота Светог Петра Цетињског и Деснице Светог Јована Крститеља (којег је спомен Споменка славила као дјевојачку крсну славу). Служили су отац Лука, отац Исак и отац Обрен. По повратку у Требиње Споменка је добила високу температуру и осјетила је мучнину. Толи-ко јој је било лоше да су се рођаци спремали за сахрану. Међутим убрзо истог дана осјетила је олакшање, мучни-на је прошла а и бол, који је био константан, утихнуо је. По повратку у Аустрију тумор маркер је показао стање 32, дакле смањио се са 520 на границу која се толерише. Када су љекари чули да није примала никакву медицин-ску терапију, само су констатовали да се догодило меди-

цински необјашњиво чудо. О чудесном исцјељењу свједочи лично Споменка, као и њена породица. Споменка је дошла и овог љета да се захвали Богу и његовим чудотворцима Светом Јовану Крститељу и Светом Петру Цетињском који су је исцијелили од најтеже болести. Такође захваљује на пријему и мо-литвама братији Цетињског манастира.

Редакција

Тајну цареву добро је сакрити, а дјела Бож

ија откриват

и славно. (Тов. 12, 7)

29

новем


исокопреосвећени Архиепископ цетињски и Ми-трополит црногорско-приморски Господин

Амфилохије и Епископ диоклијски Преосвећени Господин Јован служили су 28. августа у ма-настиру Морача, поводом манастирске славе

Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине и по-водом обиљежавања спомена 60 година од упокојења патријарха српског Гаврила Дожића, ранијег митро-полита пећког и митрополита црногорско-примор-ског, Свету Службу Божију уз саслужење свештенства и вјерног народа.Саслуживао је и протопрезвитер-ставрофор др Димитрије Калезић, главни инспектор богословијâ Српске Православне Цркве. Присуствовали су амбасадори Руске Федерације - г. Јаков Федорович Герасимов, Украјине - гђа Оксана Сљусаренко и Републике Србије - г. Зоран Лутовац.Својим појањем Службу је украсио хор Св. апосто-ла и еванђелиста Марка из Подгорице. Свету тајну Крштења примио је мали Георгије, син пароха морач-ко-ровачког презвитера Обрена Шарића.Литургијску бесједу одржао је владика Јован који је ка-зао да нас Апостоли и Оци Цркве уче да је данас праз-ник који изражава најдубљу тајну односа Сина Божјег у слави и Мајке Божије. „Најдубљу тајну унижења, о коме говори апостол Павле, унижења и смирења које је прихватио Господ узевши људску природу, добивши

је од Марије Дјеве, нове Еве која је била под гријехом адамовским, али је све учинила да врлинским жи-вотом, постом и молитвом у храму Божјем прими Благовијест Божју, Тајну Зачећа, примања Духа Свето-га да роди Сина Божијег, Емануила“.Одржана је литија око манастирске цркве и благосиљан је славски колач. Након тога је освештани спомен пло-ча, образ патријарха Гаврила у барељефу, рад ака-демског вајара проф. Предрага-Пеђе Милачића, као и обновљена манастирска библиотека, која ће убудуће носити име патријарха Гаврила.

„Ево, враћа се мудри патријарх српски Гаврило тамо гдје је клицу заметнуо, у Лавру морачку да буде путо-каз онима који се овдје подвизавају и свима нама који овдје долазимо“, рекао је митрополит Амфилохије.„Нека ова библиотека буде на просвећење свима они-ма који овдје буду долазили и богонадахнуте књиге читали. Амин, Боже дај!“ рекао је он.Библиотека је обновљена након 58 година пошто су је комунисти спалили 1952. Тада је спашена једна од њених вриједнијих књига – чувени Морачки поменик. Поменик је крајем 80-тих дошао до руку тадашњег епископа банатског, данашњег митрополита црногор-ско-приморског Амфилохија, који је га је чувао све док се нису стекли услови да отварањем ризнице прије неку годину, а сада и обнављањем библиотеке и, буде поново враћен манастиру и предан на чување архи-

reportaà РАЈО Војиновић

Слава манастира Морача и спомен упокојења патријарха Гаврила

Говорио jе из главе циjела народа

30

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

мандриту Рафаилу Калику, игуману морачком. Трудом монаха мр Павла Кондића, сабрата Цетињског мана-стира и његових сарадника, за ову прилику је изашла и обимна књига – зборник списа патријарха Гаврила

„Живимо у светињи и слободи“ .Овим поводом је постављена и нарочита витрина у манастирској ризници у коју су похрањени одеж-да патријарха Гаврила, његова патерица, панагија коју је носио када га је Гестапо ухапсио 1941. у мана-стиру Острогу, а и током читавог страдања и изгнан-ства, затим његово писмо из 1947. године упућено ар-химандриту Леонтију, тадашњем игуману острошком, његови мемоари издати у Паризу 1974. и најзад, већ поменута књига - „Живимо у светињи и слободи“.За свечаном трпезом коју је припремила Управа мана-стира присутне су поздравили присутни амбасадори, а у име братства Дожић-Меденица г. Драгиша Дожић из Колашина.Гости сабора су била и дјеца из Грчке, предвођена оцем Атанасијем, свештеником из Птолемаиде.У поподневним часовима одржана је свечана академија у спомен 60-годишњице упокојења патријарха Гав-рила. Учеснике и многобројне госте академије по-здравио је насљедник патријарха Гаврила на столи-ци митрополита црногорских – Господин Амфилохије. Главну бесједу – Слово о патријарху Гаврилу изгово-рио је проф. др Слободан Томовић, некaдашњи мини-стар вјера Црне Горе, који је између осталог рекао да је неколико пута као дијете уочи априлског слома 1941. на Радио-Београду слушао бесједе патријарха Гаври-

ла: „Све су биле у његошевском смислу запаљиве и ве-ома моћне и расположење у народу је било тако. Али то расположење је требало фокусирати и на неки на-чин од тог расположења направити заставу и паролу, како се то чуло: Боље гроб него роб – боље рат него пакт. То је било из главе цијела народа, односно из гла-ве патријарха који је слушао тај глас и подигао га на још јачи и моћнији степен. Није случајно тадашњи ти-ранин Европе Адолф Хитлер лично издао наређење да војна полиција пође у Острог и ухапси патријарха Гаврила.“На академији је прочитан и чувени говор патријарха Гаврила на београдском радију од 27. марта 1941. у вези са отпором српског народа против срамног Тројног пакта, а учествовали су још и Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора, КУД „Свети Јован Вла-димир“ из Бара и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подго-рице, млади гуслар Максим Војводић и гуслар Жељко Бугарин. Програм је водио протопрезвитер мр Вели-бор Џомић, парох подгорички.Позив Госпођинског сабора за упис Мораче у свјетску културну баштину, који је прочитао г. Комнен Бећировић, једногласно је прихваћен од свих при-сутних. Позив је упућен због актуелних планова за потапање кањона Мораче ради изградње хидроелек-трана и угрожавање културно-историјских и природ-них добара овога подручја, с нарочитим нагласком на угрожавање древне свештене лавре морачке.Након званичног дијела програма одржано је свена-родно весеље.

31

новем


Православној Цркви постоји праз-ник Воздвижења Часног Крста, којим

се празнују два догађаја: проналазк Светог Крста (пронашла га је ца-

рица Јелена, мајка цара Константина) и његово ослобођење из персијског роп-ства од стране цара Ираклија. Са овим први догађајем су сви добро упознати, док за други ретко ко да зна, а велика је ште-

та не упознати се са славним походом цара Ираклија против Персије ради ослобођења

Светог Крста, који руски историчар Фјодор Успенски пореди са по-ходом Александра Македонског („Историја Визатијског царства од 6. до 9. века“).Пре Ираклија, Византијом је владао сурови цар Фока: „Осмогодишња владавина цара Фоке (602 – 610) представља најсрамнији период у историји Византије којем би било сувишно посвећивати посеб-но поглавље, да нас то не подстичу нарочити разлози.“(Ф. Успен-ски). У току његове тираније извршена су многа неправдена уби-ства и масакри. Наредио је прогоне и убиства монофизита и Јевреја по целоме царству. Хришћани у Јерусалиму су немилосрдно убијали Јевреје, што ће им они троструко вратити за време опсаде Персијанаца. Царство је било у бедном стању, па је дошло до вели-ких нереда и побуна. Ускоро је персијски цар Хозроје II објавио рат Визнатији, тако да су се нереди још више повећали. Егзарх Картагине Ираклије је био први који се јавно успротивио су-ровости цара Фоке. Ираклије је скупио војску против Фоке и пре-дао је команду своме сину, који се звао исто као и отац му. Млади Ираклије се са војском искрцао у Константинопољ и без већих про-блема заузео престоницу. Фоку су заробили и везаног у ланцима довели пред Ираклија, који је наредио да се срушеном цару „одсеку руке и ноге, а потом да се исеку на комаде; због небројених оскрвнућа каква је Фока починио, да му се одсече стидни уд и закачи на копље; а на крају одруби глава, па на мрачну успомену на Фоку да се спали његови изобличени леш и то на тзв. Сточној пијаци... (А. В. Карташов, Васеленски Сабори II, Београд 1995, стр. 88)Чим је Фока срушен са власти, Ираклија је за цара 5. октобра 610. го-дине крунисао патријарх Сергије. Нови цар је пред собом имао мно-ге несређене проблеме, као што су словенска и аварска надирања, јерес монофизита која је захватила царство, празна државна каса и лоша армија. Међутим, оно што му је највише задавало главобољу су била персијска надирања. Није могао да организује поход против Персије, јер није било новца у каси. Због тога се морао прво посве-тити унутрашњем препороду царства, а то није било ни мало лако. Није случајно што многи историчари прву годину владавине цара Ираклија описују као „период највећег понижења и највећих губита-ка Царства у Европи и Азији.“(Ф. Успенски)Док је цар Ираклије сређивао унутрашње проблеме империје, дот-ле су Персијнаци освајали грчке територије. Године 611. су освојили целу Сирију са њеним главним градом Антиохијом. Следеће годи-не су заузели Кесарију Кападокијску и тиме ушли у Малу Азију, где су на десетине хиљада људи одвели у заробљеништво у Персију. Персијски војсковођа Шахрбараз је почео са освајањем Палестине, да би 614. године опсео Јерусалим. Опсада града Јерусалима је трајала три недеље. Када је срушен

зид града, персијска војска је ушла у Јерусалим и препустила се пљачкању и рушењу хришћанских светиња. Покољ хришћанског становништва Персијанци су препустили „фанатизму Јевреја који су једва дочекали да се обрачунају са хришћанима који су их угњетавали про-гонима и презиром.“(Ф. Успенски)По Успенском, пострадало је 10.000 хришћана, док их је 35.000 одведе-но у заробљеништво. Међутим, код Василијева цифра погинулих износи око 60 хиљада. („History of the Byzantine empire“, стр.145)Од рушења није био поштеђен ни Христов Гроб, а да несрећа буде још гора, Часни Крст Христов је однесен у персијски град Ктесифон. То је био те-жак и болан ударац за хришћански свет.Они хришћани који су на време напу-стили Јерусалим, нашли су уточиште у Александрији. Међутим, град је 619. го-дине пао у руке Персијанцима, као и цео Египат. Како Византијци више нису управљали Египтом, Константинопољ је остао без јужне житнице, тако да за

„размажене престоничне становнике више није било следовања хлеба које је цар обезбеђивао“ (А. В. Карташов)Следеће године, један персијски одред је дошао до Халкидона и угрозио саму престоницу. У Константинопољу је за-владала паника, тако да је цар Ираклије започео преговоре са Персијом који су пропали. Чак је персијски цар Хозроје послао писмо Ираклију у коме се каже: „Нека вас не заварава празна нада. Ако Христос није могао да се спасе од Јевреја који су га убили на крсту, како ће онда вама помоћи? Ако сиђеш и у морски без-дан, пружићу руку и ухватићу те.“ (Ф. Успенски) Цар је тада успео да наговори персијског вођу Шахина да се повуче из Халкидо-на. Међутим, Ираклије је знао да ће се Персијанци кад тад вратити, па је због тога почео да организује поход против њих. Прво што је морао да уради, јесте да склопи мир са Аварима и Словени-ма. Такође је склопио мир и са бугар-ским каганом Кувратом. Следеће што је Ираклије требао да уради, јесте да организује војску за поход, а за то му је

istorija

ђакон БОРИСФајфрић

povratakhristovog krsta

iz persije

32

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Део Часног Крста у Цетињском манастиру

био потребан новац који није имао. Због тога је император наредио да се сва црквена средства у престоници предају зарад ослободилачког рата. Овај царев чин је благословио патријарх Сергије ради ослобођења Животворног Крста, тако да је овај рат задобио виши духовни смисао: „Рат је отпочео у атмосфери верског заноса каквог раније време није познавало. Ово је био први типично средњовековни рат који подсећа на доцније крсташке походе.“ (Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд, 1969)Цар Ираклије је заједно са војском кренуо у поход, тако да је управљање државом предао десетогодишњем царевићу Константину, патријарху Сергију и патрикију Вону. На други дан Васкрса, 5. априла 622. године, након молитве војска је кренула у ослободилачки поход. Те исте године на јесен, војска се искрцала у Кападокији где су персијком вођи Шахрбаразу одсекли везу са Персијом, због чега је морао да се повуче. У зиму је дошло до велике битке у којој је персијска војска потучена и тиме је Мала Азија ослобођена. Зимски период следеће године византијска војска је про-вела у Јерменији и Понту. Цар Ираклије се морао врати-ти у Константинопољ, јер је аварски каган претио преки-дом мира. Острогорски наводи да је Ираклије тада послао своје рођаке кагану као таоце и да је му је плаћао већи да-нак. После Васкрса 623. године, цар се вратио у Јерменију, а био

је и у Закавказју где се повезао са разним кавкаским племенима која су се придружила његовој војсци. Верује се да је тада армију чинило око 120 хиљада људи. Одавде је преко Јерменије продро у Персијско царство, ушавши у провинцију Атрапатену. Ту је ра-зорио Дин, као и друге персијске градове. Персијски цар Хозроје се од византијске најезде повукао у Фи-варму, који је био главни град провинције Ганзак. У том граду се налазила највећа светиња Персијанаца, Заратустрин храм. Налазећи се у критичном положају, Хозроје је наре-дио војсковођи Шахрбаразу да оде у Персију и да се споји са другим јединицима које су тамо делова-ле. У међувремену је цар Ираклије освојио Фиварму. Хозроје је, спашавајући свој живот, напустио Ганзак и препустио га на милост и немилост Византијцима. Војска је, из освете због разарања Јерусалима, спа-лила Заратустрин храм до темеља и разорила Хозројеву статуу. Цар Ираклије је, након освајања Ганзака, опустошио још неколико персијских градо-ва.Када је зима наступила, дошло је време да се доне-се одлучујућа одлука: Да ли да се настави даље са освајачким походом? Око овог питања се ратно веће поделило. Једни су хтели да се поход настави, док су други били за то да се повуку на Кавказ и сачекају да

33

новем


зима прође. Налазећи се у неудомици, цар Ираклије је про-гласио тродневни пост, а затим је, отворивши Јеванђеље, у њему прочитао поуку према којој је и поступио – војска се повукла на Кавказ.Док је Ираклије са војском чекао да зима прође, цар Хозроје је ступио у преговоре са аварским каганом о заједничком нападу на Константинопољ. Аварски каган је, током византисјког похода на Персију, успео да скупи војну силу од око 100.000 војника. Трупе су биле састављене од разноразних народа, међу којима су били и балкански и јужноруски Словени.У пролеће 625. године цар Ираклије је ратно поприште пренео у Месопотамију која је била граница два цар-ства. Разлог томе је била вест о могућности напада на Константинопољ од стране Авара и Персијанаца.Византијци су у пролеће исте године наставили са похо-дом пре свега у Јерменији и Месопотамији, а делом и у Византијској области. Ираклије је успео да освоји градове Амиду и Мартиропољ. Желећи да пресече поход персијског војсковође Шахрбараза према Малој Азији, кренуо је пре-ма истоку где се сукобио са Персијанцима на Еуфрату и на-терао их на повлачење. Током 625. године Ираклије није напуштао границе Византије, тако да је зиму поново про-вео на Кавказу.Године 626. дошло је до онога чега се цар највише плашио. Преговори између Авара и Персијанаца су успели, тако да су Авари прекршили мировни споразум и у договору са Персијом решили да опседну византијску престоницу. Чув-ши за то, византисјки цар се нашао у веома тешкој дилеми: да ли да настави са нападима или да се повуче и организује одбрану Цариграда. Одлучио је да не прекида поход и да препусти Константинопољ Божијим рукама. За то време Хозроје је послао један одред под вођством Шахина да прати Ираклијеву восјку и не допусти му да пошаље помоћ Цариграду. Да би колико-толико заштитио престоницу, им-ператор је ступио у преговоре са турским племеном Хаза-ра са којима је склопио уговор о савезништву. Почетком јуна 626. године, Шахрбараз је освојио и спалио град Халкидон. Касније је освојио Хрисопољ и приобалне области, тако да се азијска страна Босфора и Мраморног мора налазила под влашћу Персијанаца. Те исте године, на празник апостола Петра и Павла, аварска претходница од 300 хиљада људи се појавила пред цариградским зидина-ма. Византијска коњица и остала војска се из предграђа по-вукла унутар зидина престонице. У граду је завладало ве-лико узбуђење. У страху од могућег освајања главног града Византије, ромејски великодостојници су послали емисар аварском владару са готово понижавајућом понудом да су спремни да изађу у сусрет свим његовим жељама, уколи-ко одустане од напада. Међутим, каган је одбио да пре-говара са Грцима и извршио у ком су успели да пробију Анастасијев зид и улогоре се код Константинопоља. Престоницом су тада, у одсуству цара, управљали патрикије Вон и патријарх Сергије, који су отпочели са од-брамбеним припремама. Преко гласника су успели да оба-весте цара о нападу на Константинпољ, тако да је Ираклије послао један одред и издао заповест о организовању од-бране.Аварски каган је успео да са хиљаду својих војника стигне у предграђе Сике и димним сигналима обавести Персијанце да је опколио Константинопољ. Касније је каган послао

своје изасланство у визнатијску престоницу ради преговора о предаји, које су патријарх Сергије и патрикије Вон одбили.29. јула 626. године појавио се хаган са „вели-ком масом Словена и Авара, као и Бугара, Гепи-да и других племена, под цариградским зидинама и опсео престоницу са копна и мора.“ (Георгије Острогорски) Због великог броја људи и од сил-ног ‘’светлуцања оружја и мноштва варварских ескадрона, пешадије и запрежних возила налик на стршљенове који су све прекрили од мора до мора, посматрачима је застајао дах.“(Радивој Радић, Византија – пур-пур и пергамент, Београд, 2006)Плашећи се да Авари не освоје град и изврше ма-сакр становнишпштва, патрикије Вон је послао изасланство с понудом о плаћању данка. Међутим, каган је одбио пону-ду, тражећи да напусте Константинопољ. Упозо-

равао их је да их може на-пасти са копна, као и са мора уз помоћ Словена, који су важили за искус-не морнаре. Византијско изасланство није имало ништа друго, него да се врати у Константинопољ.31. јула почео је напад Авара и Словена. Главни удар је био на капијама Пемптон и Полиандри-он. У првим редовима су били Словени, а за њима Авари. Првог дана бит-ке Словени су претрпе-ли тешке губитке, тако да је Византијцима нарастао борбени морал.Борбе су биле настављене, али без икаквих резултата. 34

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Увидевши да су зидине Цариграда јаке и да их је немогуће савладати, каган је позвао Византијце на преговоре. Град је послао своје изасланике авар-ском вођи према којим се он понашао крајње дрско: „Петорица угледника су дошли у непријатељски табор, али само су предали дарове, док их аварски владар није ни саслушао. Штавише, налазећи се у друштву тројице персијских посланика, Византијце није удостојио ни да седну. Надмено и простачки, каган је оштро упозорио да ће, уколико му се не пре-да град, сатрти све што му се нађе на путу. Запре-тио је и пребацивањем три хиљаде Персијанаца на европску страну Босфора.“(Радивој Радић) Грци нису прихватили ултиматум, тако да су пре-говори по ко зна који пут пропали. Исте те ноће Византијци су успели да заробе персијаснке из-асланике, према којима су били немилосрдни: „Једног су погубили на лицу места, а преосталу двојицу су спровели у град, да би их сутра ујутру, 3. августа, извели на бедеме и показали нападачима. Једном од ове двојице одсекли су обе руке и заједно са главом јуче погубљеног и његовим рукама послали Аварима, а другог су одвели пред Халкидон, најпре показали Персијанцима, а затим га погубили и гла-

ву му бацили на обалу.“(Радивој Радић)Ујтру 7. августа дошло је до пре-судне битке која је вођена и на копну и на мору. У залив Керат спуштени су словенски монок-сили (врста борбених чамаца у прављењу којих су вешта била словенска племена са Дунава) који су журно веслали ка гра-ду, желећи да аварској копненој војсци обезбеде лак прилаз у сам град када пробију зидине. Византијска флота је са својим огромним бродовима само пре-

шла преко словенских моноксила. Ромеји према словенским морнарима нису показали ни трунке милости и сажаљења: „Византијски морнари су их гађали стрелама, превртали беспомоћне чамце, а несрећне морнаре убијали копљима и секли маче-вима.“ (Радивој Радић) Према Словенима нису ми-лост показали ни њихови савезници Авари који су их на обали Босфора при повлачењу убијали. Византијски историчари бележе да је море тада било пуно крви. Претрпевши велики пораз, Сло-вени су напустили бојно поље, а ускоро су то учи-нили и Авари. Аварска моћ је овим поразом била трајно уништена. Вест о поразу Авара је за неке била лоша, а за неке добра. Персијски војсковођа Шахрбараз се морао из Халкидона повући, док је цару Ираклију и његовој војсци порастао морал за даље освајачке походе.У току аварске опсаде Константинопоља, патријарх Сергије је беседама, молитвама Богородици и литијама уливао наду и утеху грађанима престони-це. Због тога су Византијци одбрану града приписа-

ли Богородици. Тада је настала црквена песма која се и дан данас пева на православним богослужењима:

Теби, Војвоткињи која се бори са нас,Узносимо песме победне,А избавивши се од зала – песме захвалне,Ми, слуге твоје Богородице.Но пошто имаш моћ непобедиву,Од сваке нас опасности избави,да ти кличемо:Радуј се, Невесто Неневесна!

Док су трајали аварски напади на Цариград, цар Ираклије је склопио савез са хазарским каном Зивилом и добио од њега помоћ од 40 хиљада војника. У јесен 627. годи-не Ираклије је наставио свој поход у Месопотамији, док су Хазари вршили напад на Персијанце у кавкаским и јерменским областима. Император је на неки чудан на-чин успео да без великих потешкоћа уђе у срце Персије. Претпоставља се да је Ираклије ишао долином Аракса у правцу језера Урмија. Иако је цара тада пратио персијски одред под командом Разада, он је успео да дође близу ста-розаветног града Ниниве, где се и улогорио. Децембра 627. године, персијски вођа Разад напао је византијску војску. У битки је учествовао и сам цар Ираклије, који се више пута упушато у двобој са персијском војском. Византијци су извојевали велику победу у којој је погинуо и сам Разад, као и велики број његових војника.

После велике победе византијске војске, Персијанци су за-добили појачање како би одбили њихово даље продирање, али безуспешно. Византијци су успели да освоје неколи-ко двораца персијског цара са обилним залихама хра-не. Цар Ираклије је са својом војском прославио Божић и Нову Годину у једном од Хозројевих двораца. Тада је до-био извештај да се персијски цар налази у граду Дастагер-ди, и да се спрема да ступи у борбу против Ромеја. Касније добија извештај да је Хозроје, бојећи се за свој живот, на-пустио Дастагерду. Бегство је било организовано тајно, тако да за њега није знала ни војска, ни становништво. Византијска војска је ускоро освојила град. У освојеном граду цар је прославио Богојављење и дао предах људима и коњима.Након дужег одмора, цар Ираклије је наставио свој слав-ни поход и дошао близу Ктесифона. Код реке Нарве се уло-горио и одлучио да не иде даље, јер је очекивао предају персијског цара.Док је визнатијски цар чекао предају, у Персији је избила побуна против Хозроја. На челу побуне је стајао Хозројев прворођени син Широје, који је и изабран за цара на-кон рушења свога оца. Чим је ступио на царску дужност, Широје је одмах са Ираклијем склопио вечни мир којим су обновљене старе границе између два царства и којим се гарантовао ослобођење свих заробљеника. Највећи успех и врхунац у овом Ираклијевом походу је био повратак Час-ног Крста.Цар Ираклије се тријумфално вратио у Константинопољ. У колони војске је ношен и Свети Крст. Након неколико дана свечано је враћен у Јерусалим. Повратак Часног Крста у Јерусалим је установљен као црквени празник 14. септембра по старом календару, којег се датума празнује и Воздвижење Часног Крста.

35

новем


bibl

ijsk

e kw

ige

Превод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић) КЊИГА ЈЕСТИРИНА

ГЛАВА ДРУГА

1. У Вулгати и другим преводима (нпр. словенском, српском, Јерусалимској Библији и др. овдје стоји да је Мардохеј Јестиру „усвојио себи за ћерку", док постхришћанска јудејска традиција усваја ово читање Седамдесеторице.

„за жену". Прим. прев.

1. И после ових ријечи престаде цар да се гњеви и више се не сјећаше Астине, сјећајући се само шта је рекао и како је осудио.

2. И рекоше слуге цареве: нека се траже цару дјевојке невине, лијепе ликом;

3. и нека постави цар приставе по свим земљама царства његовог и нека изаберу дјевојке дјевствене лијепе ликом у град Сусану у женски двор, и да се предају евнуху царевом чувару женâ и да им се дају (мирисне) масти и остало по потреби.

4. И жена која се допадне цару цароваће намјесто Астине. Ово се допаде цару, и учини тако.

5. А бјеше човјек Јудејац у Сусану граду по имену Мардохеј син Јаиров, сина Семеина, сина Кисова од племена Венијаминова.

6. Он бјеше одведен у ропство из Јерусалима, који пороби Навуходоносор цар Вавилонски.

7. А бјеше у њега дјевојка васпитана, ћерка Аминадава брата оца његовог, по имену Јестира. Кад се упокојише њени родитељи он је васпитавао себи за жену1; и бјеше дјевојка лијепа по лику.

8. И када се прочу царева наредба, сабраше се многе дјевојке у Сусану град под руку Гајеву, и би доведена Јестира Гају чувару женâ.

9. И допаде му се дјевојка и нађе милост предњим и пожури да јо даде (мирисне) масти и њен дио и седам дјевојака присталих уз њу из царског двора, и снабдијеваше је добро и слушкиње њене у женском дому.

10. А Јестира не каза својега рода ни отачаства, јер јој је Мардохеј заповиједио да не казује.

11. Мардохеј пак је сваки дан ходио по двору женском надзирући шта ће се са Јестиром догодити.

12. А вријеме је било да дјевојка уђе код цара, кад се напуне дванаест мјесеци; јер тако се навршаваху дани уљепшавања: шест мјесеци мазања смирновим уљем и шест мјесеци мирисима и женским мастима,

13. па тек тада улази код цара. И што она буде тражила, даће јој се, да би улазила из женског дома у царски двор.

14. Увече би улазила а ујутру се враћала у други женски дом, гдје је био Гај евнух царев чувар женâ; и више не би улазила код цара, ако је не би позвао по имену.

15. Кад се навршавало вријеме Јестире кћери Аминадава, брата оца Мардохејева да уђе код цара, она не преступи ништа од онога што јој заповиједио евнух чувар жена. А бјеше Јестира омиљела свима који су је гледали.

16. И уђе Јестира код Артаксеркса цара у дванаести мјесец, који се зове Адар, седме године његовог царовања.

17. И завоље цар Јестиру и она нађе милост код свих дјевица, и стави јој царски вијенац женски.

18. И учини цар гозбу свим пријатељима својим и властелинима за седам дана и узвелича брак Јестирин, и даде опроштај свима који су били под владавином његовом. Јестира 1, 3

19. А Мардохеј служаше у двору.20. Јестира пак не каза своје отачаство. Јер тако јој

заповиједи Мардохеј да се боји Бога и да твори заповијести Његове, као кад је била с њим; и Јестира не измијени понашање своје. Јестира 4, 8

21. И ожалостише се два евнуха царева први тјелохранитељи због унапређења Мардохејева и тражили су да убију Артаксеркса цара.

22. И би јављена намјера Мардохеју, и он даде знак Јестири а она откри цару о завјери.

23. Тада цар испита двојицу евнуха и објеси их. И нареди цар да се упише за спомен у царску књигохранилницу о благонаклоности према Мардохеју на похвалу. Јестира 6, 2

- наставиће се -

36

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

ûdo

posl

anic

a

Андреј и Марија Павлов и њихов четворогодишњи син Јован из Москве су допутовали љетос на црно-горско приморје. Послије неколико дана мајка Марија, иначе по струци љекар, примијетила је да се дијете понаша чудно - није хтјело ништа да једе, није било радосно и није се смијало, слабо је хтјело и да се креће, иако је раније било живах-но и радосно дијете. То његово стање је потрајало пуних недељу дана. Закључили су да је Јован бо-лестан од неке болести панкреаса. Послије ука-зане љекарске помоћи, која није дала жељене резултате, родитељи су донијели Јована 8. сеп-тембра 2010. године у Цетињски манастир. Мали Јован се осјећао веома лоше – био је блијед, закрвављених очију - једном ријечју видјело се да је дијете тешко болесно. По допуштењу братије родитељи су унијели Јована у цркву и ту пред кивотом Светог Петра Цетињског у којем се на-лази и Десница Светог Јована Крститеља, прочи-тали акатист Светом Јовану Крститељу. Послије им је манастирска братија дала и освећено уље Светог Јована и Светог Петра. Такође су им дали и љековито уље невена, које се прави у мана-стиру Дуга, и кантариона, које се прави у мана-стиру Дуљево. Родитељи су освећеним уљима Св. Јована и Св. Петра помазали дјечака, нарочи-то по болним мјестима, и сипали му мало уља у храну. Од тога је малом Јовану одмах било боље

- почео је да једе и да се креће. Послије три дана такве терапије Јовану је већ било сасвим добро. Касније су му давали и љековита уља невена и кантариона од чега се стање малог Јована пот-пуно побољшало - на радост његових родитеља Јован је био опет весео и живахан дјечак. О овом чуду Св. Јована и Св. Петра свједоче лично његови родитељи и манастирска братија. Пред пут у Москву дошли су у Цетињски манастир да заблагодаре Богу и Његовим чудотворцима Св. Јовану Крститељу и Св. Петру Цетињском.

Редакција

Тајну цареву добро је сакрити, а дјела Бож

ија откриват

и славно. (Тов. 12, 7)

Свети Јован и Свети Петарисцјељују дјечака

Свет

и П

ЕТА

Р Ц

етињ

ски

ПОСЛАНИЦА ЦРНОГОРЦИМА И БРђАНИМА

Благородна господо главари и народе црногорски и брдски, Ево су већ прошлога прољећа, априла мјесеца, пасале тридесет и осам годиштах, откада сам ја постао међу вама Владиком. Труди моји јесу били најпрво и желаније моје, од свакога желанија највише, за покраћење ваше домаће рати и крвопролића, радећи вас саставити у слогу и јединство, док се избавите од љутога јарма паше скадарскога, под којим бјесте у вријеме мојега у туђе земље путовања по несогласију вашему себе подложили. Ви моје науке примисте, послушасте, и своје оружје витешки у рукама прифатисте и Бог даде вама срећу не само да своју слободу опет к себи повратите, него и сувише да својега непријатеља у два жестока боја побиједите и да његову главу одсијечете и државу скадарску уплашите, од које мира и почивала не имасте.Ова је побједа име ваше у свијет прославила и учинила да сви европејски народи за вас знаду и да ве почитују за народ славни, народ поштени, храбри и уздани, који своју слободу познаје и својијем оружјем брани.Ја срдцем и душом жељах да се и више пред свијетом прославите и да вашу слободу јаче и боље утврдите. Молих вас да суд и правитељство поставите, на законах обштим согласијем сочињених, да правитељство народом влада и да народна дјела управља, а кулук да зле људе фата и на суд доводи, како што се у цијели свијет чини, јер без тога не могаше бит ни слава ни слобода ваша утврђена, ни дуговјека. И ви тако учинисте; кулук и правитељство постависте, да законик царствује и да је свакоји законик подложен. Настаде, дакле, законик међу вама, настаде суд и правда, мир и тишина, вријеме срећње и блажено, радост и весеље за добре и богобојазне људе и за нејаку сиромаш и сиротињу, престаде самовољство, престаде домаћа рат и крвопролиће [...] Но будући вам милије зло него добро, не могасте правитељство међу собом трпјети, желећи да се опет на обична ваша зла и самовољна ђела повратите и да један другом крв пијете. Не би вам угодно да ве људи од свијета почитују добрим и поштеним народом, како сам пређе река, да ви буду туђи градови и пазари отворени и да имате стиму (= уважење) како и остали народ европејски, него је вам драже и милије да ве називају злим, безаконим и самовољним народом, да стиме и приступишта нигђе немате и да ве ћерају како хајдуке и разбојнике [...]Ја вас залуду у све вријеме мојега међу вама владичествовања учих и настављах на све оно, што могаше служит за вашу корист и поштење и залуду се у толико силе времена трудих, не штедећи ни живота ни имјенија мојега за ваше обште народно добро. Да сам то чинио за који драго остали народ од свијета, он би благодарио и ја бих међу њим срећно и весело живио и моје би име у љубави онога народа вјечно остануло, а међу вама је моје срдце од вашега злочинства увехло и старост моја оскорбљена, да почивала и радости нигда немам [...] Међутијем остајем ваш доброжелатељ и слуга, Владика Петар.

(Дијелови из Посланице Црногорцима и Брђанима из 1826. г,преузето из гњиге фреске на камену, Титоград, 1965.)

Десетогодишњица матуре уСветом Граду Јерусалиму

Ученици четврте генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског (1995-2000), прославили су десет година од завршене матуре. Са благословом Високопреосвећеног Митрополита црногорско-примор-ског Г. Амфилохија, а залагањем, љубављу и трудом разредног старешине протосинђела Јована Ћулибрка десетогодишњица матуре је прослављена у Светом граду Јерусалиму и Светој Земљи.

тари другови, сада скоро сви свештеници, су се састали са својим разредним старешином на аеродрому Никола Тесла у вечерњим часовима 19. маја, и кренули за Тел Авив.Првог дана боравка у Светој Земљи на праз-

ник Појаве Часног Крста у Јерусалиму 20. маја били смо на Литургији и слушали ријеч Св. Кирила Јерусалимског коју је читао патријарх јерусалимски и све Палестине Теофил III. После Литургије бивше богослове је примио патријарх. На пријему је на са-мом почетку он подсјетио на значај Свете Земље и Светог града Јерусалима за свеукупно православље. У име митрополита Амфилохија, као и окупљених бивших ученика, патријарха је поздравио раз-редни старешина протосинђел Јован истакавши да смо ми његови ђаци и да је ово једна од првих генерација обновљене цетињске богословије. Услиједио је и поздрав протојереја ставрофора Радојице Божовића, свештеник из Улциња, који је

пренио поздраве митрополита Амфилохија, свештенства и вјерног народа Митрополије црногорско-приморске. На то-плим ријечима и посјети Светој Земљи се захвалио патријарх Теофил, поздравивши Његову Светост Патријарха Српског Иринеја и митрополита Амфилохија, подсјетивши на крају како је Јерусалимска патријаршија као мајка која окупља своју дјецу са свих страна, и да смо ми као свештеници при-звани, на сваком мјесту гдје год се налазили, да свједочимо јединство. Након лијепе бесједе и поуке патријарх је уручио пригодне поклоне свима из групе. Разговор са патријархом је преводио бивши богослов, сада постдипломац у Атини г. Бла-жо Божовић. Након патријарха сусрели смо се и са главним секретаром јерусалимске патријаршије архиепископом Ари-стархом.Ходочашће је уз пратњу о. Драгослава Тополца почело поклоњењем Гробу Господњем, Голготи, манастиру Светих Архангела, који је некада био један од најбогатијих манасти-ра у Јерусалиму. Још се у зидовима овог манастира могу наћи српски натписи и називи на српскословенском језику што 38

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

приредио Александар Вујовић

Са патријархом Теофилом III

putopis

показује и потврђује предање и свједочанство о доласцима вјерног народа из српских земаља у Свету Земљу. Иначе овај манастир је својевремено купио Св. Сава, а обновио га краљ Милутин. Након обиласка манастира упутили смо се Улицом Страдања и обишли друге светиње старог града Јерусалима. Следећег дана, на празник Св. Апостола Јована Богослова били смо гости о. Јована, пререзали смо заједно славски ко-лач, честитајући му имендан. Подијелили смо славски колач и жито, осјетивши радост сабрања у том дијељењу, и потврдив-ши заједницу љубави и јединства у Тајни Хљеба која нам се свима дарује и открива.Потом смо заједно кренули пјешице до Еин Карема. Еин Ка-рем (у преводу, извори и виногради) је мјесто рођења Св. Јована Крститеља. Удаљено је десетак километара од Новог Јерусалима и лежи у прекрасној, живописној долини, богатој маслињацима и виноградима у подножју Херцловог брда. Изнад мјеста гдје се налазила кућа Захарије, оца Св. Јована Крститеља, налази се руски женски манастир Горњаја. Цен-трална црква је посвећена Св. Јовану, а испред улаза сачуван је камен са кога је Св. Јован проповједао. У овом манастиру су почетком XX боравили и ту су и сахрањени угледни руски бо-гослови Капустин и Успенски. На 3 км од од руског манастира налази се црква-пећина у Сапиру и извор, мјесто сусрета Бо-городице и праведне Јелисавете, као и мјесто гдје је Св. Јован живио до своје 30. године и гдје је сахрањена његова правед-на мајка. У суботу 22. маја запутили смо се ка Витлејему и чудесној велелепној базилици изнад пећине Христовог рођења коју су подигли цар Константин и царица Јелена 324. године као своју прву задужбину у Светој Земљи. У овој велељепној цркви се налази 48 стубова на којима су насликани Васељенски сабори заједно са представама Светих. Само мјесто Рођења Христо-вог означено је у Вертепу звијездом са 14 крака која симбо-лично представља Витлејемску звијезду. У близини базили-ке се налази и гроб витлејемске дјеце. Затим смо се упутили Пољем пастира званом Воаз, на коме је цар Давид чувао ста-да, и гдје су пастири чули пјесму анђела. Посјетили смо ма-настир Св. Теодосија Великог - ту су по предању преноћила тројица мудраца који су се враћали са поклоњења Богомла-денцу. У манастиру се налази стара маслина из Христовог

времена. Одавде полако почиње Јудејска пустиња и кроз њу смо се упутили у манастир Св. Саве Освећеног из V вијека. Један пирг овог манастира је подигао цар Јустинијан, а други, са параклисом на врху за мајке српских монаха који су ту живјели, краљ Милутин. Једно су вријеме у средњем вијеку овим манастиром и управљали српски монаси. У манастиру Св. Саве нас је примио о. Лазар, Американац, подсјетивши нас на љубав и доброту старца Григорија - Србина који је ту провео 30 год и који се прошле године упокојио. Након посјете упутили смо се назад према Витанији, гдје смо посјетили гроб праведног Лазара.На празник Силаска Светог Духа на Апостоле смо били на поноћној Светој Литургији. У цркви смо били око 23.30 на јутрењу, након чега је следила највећа ра-дост - Светотројично сабрање и заједничка Литургија на Голготи. Народ пристиже са свих страна, црква је пуна, највише Руса... Литургију служе Грци, Руси, Срби, као и један молдавски свештеник Поповић, који рече да му је дјед одселио из Србије. И у томе се по-казало јединство свих. Јеванђеља, јектеније и воз-гласи се произносе на разним језицима. Осјећа се и доживљава заједница сабрања и светотројичне љубави Господње гдје су сви једно у Христу... 23. мај је почео посјетом Јад Вашему-меморијалном центру посвећеном жртвама холокауста, основа-ном 1953, а отвореном 1957. г. Име Јад Вашем значи

„мјесто и име“ и налазимо га у књизи пророка Исаије. У овом центру се налази зграда за истраживање хо-локауста, музеј, синагога, и споменици са парковима. У административној згради се налазе и библиотека и архив холокауста, а поред зграде је Алеја праведни-ка међу нацијама, и посвећена је људима разних на-родности који су спасавали Јевреје. Ту свако дрво има плочу захвалности с именом особе која је помогла спасавању Јевреја од нациста. Ту је и импозантна сала са именима 22 логора смрти који су исписани на поду. Поклонили смо се споменику Јасеновца међу њима отпјевавши - Вјечнаја памјат. Видјели смо страдање и страхоте које је доживио јеврејски народ, начин

39

новем


испред цркве Васкрсења Господњег

извор код манастира св. Јована Крститеља Литургија на Духовски понедељак, патријарх Теофил

на Маслинској гори на Тавору

на који су се преживјели и потомци одужили својим жртвама, али и опомену да се ми нијесмо одужили на-шим жртвама и мученицима. Током обиласка музеја битке за Јерусалим посебно треба издвојити сусрет са легендом израелске војске и народа, пуковником Чимоном Каханером, познатијим под именом Кача, који је иначе велики пријатељ и по-штовалац српског народа. Пуковник Кача нас је по-здравио, и укратко нам описао битку ослобађања Јерусалима јуна 1967. г.Истог дана у вечерњим часовима о. Јован нам је прире-дио предавање проф. теологије Иштвана Перцела који се бави проучавањем списа Дионисија Ареопагита и Оригена, као и оригенистичком традицијом. Сјутра, на Духовски понедељак, служили смо са патријархом Теофилом у руском манастиру Св.Тројице, и даље нас је пут водио светињама Маслинске горе. Прво смо обишли Малу Галилеју која је висока 818 метара и највиши је дио Маслинске горе. Ту се на-лази патријархова љетња резиденција, као и мјесто где се сахрањују јерусалимски патријарси. Најљепша црква ове горе на којој је Господ Христос волио да бо-рави јесте руска црква Марије Магдалине. Њу је по-дигао Александар III Миротворац у 19. в. а она се на-лази у истоименом манастиру који је саграђен 1880.г. од стране руске царске мисије у Светој Земљи. На-кон овог посјетили смо мјесто Вазнесења, и недалеко одатле руски Вознесењски манастир, у коме је било прво и друго обретење главе Св. Јована Крститеља. Преко пута манастира Марије Магдалине је јеврејско гробље на Маслинској гори, иначе највећа и најсветија јеврејска некропола у свијету. На путу ка великој ба-зилици у којој је сахрањена Пресвета Богородица видјесмо и гробове пророка Малахије и Агеја. У цркви Богородичиног гроба је чувена чудотворна икона Бо-городица Јерусалимска, а преко пута ове базилике је мјесто страдања Светог архиђакона Стефана. Одавде се пењемо ка Сиону. Сионска Гора је дио стјеновитог брда јужно од старог града, сада изнад утврђеног гра-да. Ту је мјесто Јудиног издајства, Петровог одрицања Христа, мјесто сусрета Апостола са Васкрслим Хри-стом, као и мјесто силаска Св. Духа на Апостоле, и мјесто гдје је савршена прва Евхаристија. У соби у којој је била Тајна Вечера и силазак Св. Духа на Апостоле смо отпјевали тропар „Благословен јеси Христе Боже наш...“. По предању је то била кућа Св. Јована Богосло-ва. У тој просторији не дозвољавају обреде, а у том комплексу се по предању налази и гроб цара Давида. Духовски уторак, служба у цркви Гроба Богородичиног, и напуштамо Свети град Јерусалим, упутивши се кроз јорданску пустињу... Прво мјесто гдје свраћамо је манастир Св. Герасима Јорданског, који је познат по сусрету старца Зосиме и Марије Египћанке. Ту смо се послужили и освјежили гостољубљем братије. Манастир се налази у равној, бескрајној Јорданској пустињи и видљив је са свих страна. Лијево од манастира је град Јерихон, над њим гора гдје је био искушаван Господ, а на десној страни је ушће ријеке Јордан у Мртво море. У близини је и мјесто на ријеци Јордану гдје је Христос крштен. Возимо се уз ријеку Јордан која је граница са истоименом државом. 40

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

испред цркве Васкрсења Господњег

извор код манастира св. Јована Крститеља Литургија на Духовски понедељак, патријарх Теофил

на Маслинској гори на Тавору

Како се приближавамо Галилеји све је плодније. Уз пут про-лазимо кроз њемачко село, мјесто које су у 19. в. населили Њемци. Чак им је и архитектура слична као у њемачкој четврти у Јерусалиму. Уз пут нам о. Јован објашњава како је немогуће прећи сиријску границу, и да је Либан до 1975. г. била једина арапска хришћанска земља. Са десне стра-не преко пута Јорданских брда је град Аман - главни град Јордана. Сазнајемо да у Јордану има око 100.000 право-славних и да тамо имају своју мисију, школе, болнице и да су поштовани од краља јорданског Абдала. И град Да-маск одавде није далеко, око 50 км. Стижемо у Капернаум, који је иначе село пророка Наума и мјесто у коме је Хри-стос начинио највећи број чуда. Поред манастира Светих Апостола се налазе и остаци синагоге у којој је Христос проповједао, такође је ту била и кућа Петрове таште коју је Христос исцијелио. Господ је у близини Капернаума из-абрао 12 Апостола. Изнад манастира је Гора блаженстава на којој је сада католичка црква. Свраћамо у ресторан на Галилејском језеру и једемо чувену Петрову рибу. Након одмора, посјећујемо грчки манастир Трпезе Господње који се налази на обали језера, а затим и мјесто Табха („Се-дам извора“), које се налази близу Капренаума, на обали језера и на ком је Христос умножио хљебове и рибе. На путу ка Назарету свраћамо кратко у Кану Галилејску, и увече стижемо у град Назарет који има око 100.000 ста-новника и у којем има доста православних Арапа. Наза-рет је од Јерусалима удаљен 141 км. Сјутра дан, 26. маја, последњег дана нашег боравка у Св. Земљи, обилазимо Назарет и прелијепу цркву у центру посвећену Благовијестима и Архангелу Гаврилу. Умивамо се на благовјештенском источнику, у близини којег је била Јосифова кућа и радионица, мјесто гдје је Христос провео највише времена свога овоземаљскога живота. Из На-зарета је била и Пресвета Богородица. Сада у овом гра-ду има око 15.000 православних Арапа и у њему столује митрополит. Из Назарета смо се запутили на гору Тавор - мјесто Преображења Христовог. У Старом Завјету се гора Тавор спомиње као гора молитве. Име ове горе, која сим-болично представља узвишеност хришћанске вјере, у преводу са јеврејског значи Палата чистоте и свјетлости. Висока је 562 метра и налази се на сјеверозападном крају Израелске долине, 10 км југоисточно од Назарета. Право-славна црква посвећена је пророку Илији и налази се у саставу женског манастира. Поред овог храма ту се на-лази и задужбина првог српског патријарха Јоаникија, посвећена Св. Николају. После Тавора упутили смо се према Кесарији Палестинској. Затим смо посјетили амбасаду Републике Србије у Тел Авиву, гдје је био приређен пријем који су организова-ли отправник послова г. Милутин Станојевић, и аташе одбране пуковник др Саша Стевановић са сарадници-ма. Обишли смо Јопу, мјесто гдје се Јона укрцао на брод, а апостол Петар имао виђење о чистоти хране, те Лод и манастир Св. Георгија и срели се са представником Репу-блике Српске у Израелу г. Александром Николићем.Растајући се са нашим разредним старешином протосинђелом Јованом, заблагодаривши му на труду и љубави којом нас је окупио и сабрао у Светој Земљи, до-говорили смо се да се још једном ове године састанемо на Цетињу, те да и тако још једном потврдимо заједништво у Христу и у љубави једних према другима. 41

новем


ОЛИВЕРА Балабан

majkehri[]anke

ИВАНАПЕТРОВИЋ

мајка Његошева

вана Петровић при-пада том времену у коме се није толи-ко писало о жена-

ма. Улога жене у поро-дичном животу била је

велика, баш као и данас, али се томе није придавала никаква посебна важност. Било је сасвим природно да је жени место у кући поред деце, да се брине о свему ономе што може и што не може, па макар она била из владарскога дома или рода. Баш те и такве жене родише многе велике синове и кћери нашега народа.У Његушку питому долину под Ловћеном Ивана је дошла 1812. године. Родом је била из угледне по-родице Пророковић из Котора. Сестра чувеног капетана Лазара. Била је јако лепа, висока црнка, очију крупних и топлих као жеравице. Кротка али поносита. Легенда каже: „Једног прољетног дана крену Томо, кршни Катуњанин, најмлађи син Мар-ка Петровића неким послом у Котор. Стигавши на-домак града сустиже га страшно невријеме. Муње су палиле небо, ветар је ломио грање. Морао се негдје склонити. Знао је да се у близини налази Ви-лина пећина, те пожури да се склони. Када зако-рачи у мрачну дупљу стијене, трже се као да га ус-ред те тмине опече зрак јулскога сунца. Пред њим је са јагњетом у наручју стајала прелијепа дјевојка бијелог лица и крупних црних очију. Томо се збу-ни, знао је да су по предању у овој пећини нека-да боравиле виле, а ова дјевојка што пред њим стоји, као да је једна од њих. Видјевши га збуњеног и изненађеног она брзо изговори: „Не бој се, нећу ти ништа. Ја сам Ивана Пророковић, пастирица, се-стра Лазара Пророковића из Котора. Наша су па-сишта поред пећине, па сам се и ја склонила од не-времена.“Тога истога дана, када се Томо вратио на Његуше у свој дом исприча оцу све и замоли га да вилу из Пророковића испроси за њега. Тако је почео Ива-нин живот у владарској кући Петровића.Петровићи су се негде у 15. вијеку, за време вла-давине Ивана Црнојевића, доселили под Ловћен. Засеок по њима доби име Ераковићи. Дошли су из Босне, из места Зеница. Постоји кажу истини-та прича по којој Ераковићи бејаху кабадахије у односу на мирне Вељокрајане (Његушке), кад се доселише... Тако се миран староседелачки живаљ покрену пар пута Иванбегу на Цетиње са жалбом на досељенике, али господару дојади јадање Вељокрајана, те запита: „А колико је то тих Ераковића кад вас муче и мира вам не дају?“ Кад

чу да су то само седморица браће Ераковића, он прокле све речима: „А кад је тако, дабогда се ти Ераковићи хиљадили а вас ниђе не било!“Крајем 1812. године Ивана по први пут постаје мајка. Рађа јој се син Јоко. Након Јока, који се упокојио врло млад, добија још три сина: Радивоја, Пера и Пиља, а онда и две кћери: Марију и Ћане. Живели су у великој породичној кући у Ераковићима, а поред њих и друга Томова браћа са својим породицама. Централна просторија у кући припадала је Тому и Ивани. Ту је било огњиште, ту су се хранили, ту су и спавали. Ивана, иако снаха из владарске куће, живела је као и све друге жене тога доба. У наћвама је месила хлеб и пекла га у црепуљи под сачем, разлевала млеко у карлице, правила сир, бринула се о стоци, и подизала децу. И била је сретна. А како и не би била. Кућа јој је била испуњена децом. Иста кућа у којој су пре њеног Радивоја проходали и про-говорили владике: Данило, Сава, Василије и сам Свети Пе-тар Цетињски. Децу је подизала и васпитавала у духу мајке хришћанке, Црногорке из тога времена, а то је значило да буду добронамерни, храбри, поштени, да на живот гледају бистрога погледа, да буду одважни Христови војници и да се храбро носе са животом ма какав он био. Иако су тада мајке у Црној Гори имале онај почетни утицај на децу, првен-ствено мислим на синове, а касније је та улога препушта-на очевима, како би се научили да буду ратници и одважни мушкарци, мајчински утицај је заправо био најважнији, да-лекосежан, плодоносан. Оно што би мајка посејала у срца своје деце у њиховом раном детињству, то је целога живота доносило плодове, било добре, било рђаве. Када јој се родио Раде, Ивана није ни слутила да је родила највећег мислиоца Црне Горе. Старала се и бринула као сва-ка мајка да јој одрасте здрав и јак, молила се Богу да га са-чува од разноразних болести којима у то вријеме није било лека. Успављивала га је и уплаканог умиривала причама и песмама о Немањићима и косовским јунацима, дојила га је њиховом вером и јунаштвом.Када је Раду било дванаест година, владика Петар Први, његов стриц, одведе га у Цетињски манастир, да се учи и ва-спитава. Већ тада Раде саставља своје прве песме и показује песнички дух. Две године након доласка у Цетињски ма-настир, тачније 1827, Раде добија новог учитеља - Симу Милутиновића, који га учи класици, уметности, историји, филозофији и књижевности.

„До сада су историју српску писали мушкарци и о мушкар-цима, али доћи ће време, надам се, када ће се историја српскога народа писати пажљивије и праведније. Тада ће се изнети и разјаснити и велика улога, и благотво-ран утицај српских мајки, на цело ткиво наше славне историје. Ај, браћо моја, поштујмо зато мајке, и своје и туђе.“

Свети владика Николај

42

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

18. октобра 1830. године умире митрополит Петар Први Петровић Његош. Његова жеља је била да на место ми-трополита црногорског дође његов синовац Раде Томов. Раде је тада имао само седамнаест година. У почетку су му у владарским пословима помагали отац и ујак, капетан Ла-зар Пророковић.Два дана након стричеве сахране, Раде прима монашки постриг у манастиру Врањина. Неколико месеци након тога је рукоположен у чин архимандрита. У писму из тог периода, упућеном Јеремији Гагићу, он изражава велику жалост за својим стрицем и владиком: „Чини ми се сит сам се већ наплака. Зато једино што виђу да ми од плача није никакве користи осим сама штета и погибељ очна, али јошт ми не да моје прежалосно срце уставит се мојијема сузама за мојијем оцем и благодјејом. Прво, што сам се лишио милости благодјетељске, друго, што је народ из-губио својега пастира и обранитеља, који бјеше непоко-лебими столп вјере и слободе христијанске и превјерни син и обранитељ отечества и неотлучими привјазаник к росијскому престолу и до својијех посљедњијех ријечих које ми је говорио на умрли час. Упитам га: „Господару, виђу да ћете умријет, него што ћу ја сад? А он се усправи и сједне на постељу, па ми почне говорит: „Ја ти сад не могу помоћ ништа, но ти ове најпосљедње ријечи од мене: моли се Богу и држ се Русије.“1833. године у Казанском сабору, 6. августа, бива рукополо-жен за архијереја, у присуству цара Николаја Првог и свих чланова Синода. Његош је том приликом из Русије донео 11 сандука пуних књига, за потребе школе која је отворена на Цетињу, за цркву и себе лично. Купио је и штампарију намењену за штампање буквара, часословаца и псалтира.1835. године постаје архиепископ. Током 1838. године Његош је у близини Цетињског манастира саградио нови опремљени дворац са пет одељења, високим зидовима и кулама, који је касније добио име Биљарда по првом билијарском столу донетом 1839. године. У Биљарди су биле и владичанске одаје. Дворац је био простран али до-ста влажан, тако да владика полако почева побољевати од реуматизма. 1845. године саградио је скромну капе-лу на Ловћену са жељом да га у њој сахране. За сво то вријеме, Његош пише и оставља своме народу у наслеђе богато песничко надахнуће преточено у Горски вијенац, Лучу микрокзму, Лажног цара Шћепана Малог, Огледало српско, Свободијаду и мноштво песама. Лучу микрокозму Његош је посветио своме учитељу, Сими Милутиновићу. Дело у коме најпотпуније открива свој филозофски дух и стремљење своје личности познању и небеском призвању.

О преблаги, тихи Учитељу,слатка ли је света бистра водас источника твога бесмртнога!Од твога су свјетлога погледауплашене мраке ишчезнуле,од твога су хода свештеногабогохулни срушени олтари;воскресенијем смрт си поразио,небо твојом хвалом одјекује,земља слави свога Спаситеља.

Шест година након што је саградио капелу у којој је желeо да буде сахрањен, болест га савладава и 19. октобра 1851. 43

новем


године у 10 сати ујутру, владика Раде, Петар Други Петровић Његош умире. Имао је само 38. година.Уочи потоњег дана, 19/30. октобра, присутним сенаторима и рођацима Његош је рекао: „Мила браћо моја! Ево сам вам баш дошао на ждријело вјечнога дома! И виђу да ћу умријет, и тешко жа-лим што ћу вас оставит, е ћах још рад бити двије године живјет, и видјет ћасте како ћах просла-вит Црну Гору, али воља Божја не даде! Ја сам вам свеђер причао и каживао куђ сам ишао и шта сам видио, шта сам радио и шта сам стекао. Ја сам све ово чинио за добро и поштење наше, и колико сам могао, свуђе сам ви наредио и направио да ве неће бит стид. А сад, браћо, послушајте што ћу ви најпошље рећи. Заклињем ве Богом и Светом Госпођом, држите Пера за господара и слушајте Ђорђа. Зеко нека сједне на моју столицу, те буде за тога. Ви живите у договору и у љубави братској, па ће тако и сви остали Црногорци. Не гони-те Брђане, нити их пуштите крвницима Турцима. Не насрћите на ћесареву земљу ни на ћесарева човјека. Од кокошке до главе, ко украде или на-силице учини у ћесареву земљу да се мушкета. Чувајте се од злијех Турака и ш њима гледајте да у миру будете, а не пуштите богме нико да вас таре. Држите се Русије и слушајте цара русиско-га, и биће вам свако добро. Он ће вам ону помоћ и унапријед дават, ако вам је узбаста уздржат. Учинио сам три тестамента: један је у Бечу, други у Петерзбургу, а трећи код консула у Дубровни-ку, и овога пошто умрем прочитајте народу. Још вам препоручујем и аманет предајем: кад умрем, копајте ме на Ловћен код нове цркве.Преблаги Го-споде Боже, препоручујем ти моју душу и биједни народ црногорски!“ И потоња молитва за Црну Гору и народ коме је био владика и господар: „Боже и Све-та Тројице помози ми! Боже и Света Госпођо, предајем ти на аманет Црну Гору! Свети арханђеле Михаиле, прими моју грјешну душу!“ Прије него је издахнуо, господар Црне Горе је от-ворио очи, погледао око себе, узео жељу од света и остао тако са отвореним очима.У Владичином тестаменту стоји: „Хвала Ти, Госпо-ди, јер си ме на бријегу једнога Твојега свијета удостојио извести и зраках једнога Твојега див-нога сунца благоволио напојити. Хвала Ти, Госпо-ди, јер си ме на земљи над милионима и душом и тијелом украсио – колико ме од мога ђетинства Твоје непостижимо величество топило у гимне Божествене радости, удивленија и велељепоте Твоје, толико сам биједну судбину људску са ужа-сом разматрао и оплакивао.“Туга и жал надвили су се над Црном Гором када је прерана смрт однела господара. Кроз кукњаву и јад непробојне масе која је дошла да се опрости са својим Владиком, пролазили су мајка Ивана и отац Томо, старица и старац. „Није ми умро, не! Он је мени жив! “ -повика мајка, а кад га угледа мртва, рече: „Како ми те Бог украсио, мимо иког, славо моја! “ Није стигла да од сина узме последњу жељу.

Мирним и стаменим гласом проговори: „Браћо Његуши, со-колови Црногорци, није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за кукање, нити се родио за плакање. Радио је о добру имена нашег српског, зато за њим не треба плакати, престаните са плачем. Плач не могу слушати.“ Онда се обрати мртвоме сину: „Вели-ки сине, дико моја, радости младијех дана, снаго, поносе и крепости старости моје и славо рода нашег, зар доживјех да те и таквог видим? Бог ти дао рајско насеље! Ваисти-ну Божију и смрт ти је лијепа! Све ти пристоји, па и смрт! Ја сам најсрећнија мајка, кад сам вољом Божијом роди-ла, одгојила и спремила тебе, који си био најљепши међу најљепшима, не само тијелом него и душом. Ти си се оду-жио свакоме твоме, одужио си се Богу и народу. Ја ваистину Божију никад за тобом нећу плакати. Кад бих то учинила, не бих била твоја права мајка... Треба да плачу оне мајке, које рађају издајнике и погани људске, а не ја! Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако лијепог узео, барем ће и Он од тебе имати шта тамо да види!“ А отац каза: „Помога ви Бог браћо Црногорци! Дао Бог и Света Тројица да ова смрт мојега сина и вашега и мога го-сподара буде срећна за све нас и нашу витешку земљу!“ Старац се затим сагао, целивао крст и десницу Владичину говорећи: „Желио бих те и у образ пољубити, али то не могу, ти си у окрути владичанској, ти си преосвештено лице, све ти просто било!“ Из очевих речи видимо колико је било из-ражено поштовање према свештеничком чину, укорењено на један природан начин. А мајка?! Она овде није само Владичина рањена и ожалошћена мајка, напротив, она је мајка читавог стада његовог, јер их она теши, она храбри, примером учи... Кад она као мајка срце своје стеже и неће да кука и плаче, коме од ње теже може бити. Знала је мајка да је Његошева смрт тежак ударац за напаћени народ. Смрти великих људи уно-се страх и неизвесност у душе, зато је хтела да их охрабри, да их учврсти, осоколи, да им понесе мало њихове муке иако су јој сигурно и њене биле големе. За оцем је затим приступио Ђорђије Петровић, и љубећи руке Владичиним родитељима рече: „Драги мој стрико и мила моја стрино, вазда сам знао да сте ви били Богом иза-брани пар људски, али ми је тек сад јасно зашто је Влади-ка био такви као што је. Сад тек видим да је Владику имао ко родити. О, да је њему сад устати, да му је видјети вас, своје миле и драге родитеље, да му је чути ваше говоре о овоме по вас и нас све најтежем часу, допунио би своју пјесму, пјесмом оцу и мајци, проговорио би онако, како је само он знао, умио и говорио. Благо Црној Гори! Док су так-ви очеви и мајке нико нама неће наудити, вазда ће се у нас рађати прави соколови, лавови и витезови такви, који ће одољевати свијема невољама, мукама и оскудицама и који ће очувати вазда славно име и свету слободу.“Присутни народ оста скамењен, гледајући на оца и мајку, на Тома и Ивану. Преблаги Господе, постоји ли неко такав, да ли заиста постоји толико срце у једне мајке, која напро-сто теши народ, не тражећи утеху за себе. Колика је љубав њена према Господу, колика је вера? Он за мајку није умро, он је жив! Баш као што пред Господом нема мртвих! И баш због оваквих мајки сећамо се Светитељевих речи да је: „ма-теринска љубав најблискија Христу Спаситељу“. Љубав која оживљава, љубав која не јадикује!44

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

ђО

РђО

Сладоје

poezija

Ђорђо Сладоје рођен је 1954. у Клињи код Улога, околина Калинови-ка. Један је од најзначајнијих савре-мених српских пјесника. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву. Објавио је велики број пјесничких збирки, од којих су најпознатије „Велики пост“, „Свакодневни уторник“, „Плач Све-тог Саве“, „Далеко је Хиландар“, „Петозарни мученици“, „Огледал-це српско“... Добитник је бројних књижевних награда.

НЕ УВОДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ

Ти знаш најбољеКолико смо слаби –Безвољни у хтењуМлитави у подвигу

И плитки у вери –Нећемо бој се издржати

Не отварај нам књигуГде чуваш тајну свету

Одаћемо је првоме ко наиђе –Не држи у нама

Колико у решету

Не уводи нас у искушењеЗа Име Бога

Но у храм нас намамиСпасавај од напастиОд лукавога и злога

Избављај од нас самихОд овог нечег

Што у нама труне

А дуге већ знамоИ дужнике

И некако ћемо пребити рачуне

УЗАЛУДНИ СНЕГ

Некако старински падаКао из буквара

Благо и тихоКо речи патријарха

Ко кад невестаСвилен јаглук пара

У белом стихуНа кров црни падаНа цркву Караулу

И сан голубара

На вучје јамеИ на зечје стазе

И брег магарећиНа живу ограду

И на мртву стражуПада не марећи

Ситно калуђерскиКао из фусноте Пада на победеПада на поразе

На ниске страстиИ високе коте

Пада на гоничеИ оног у бегуАли никако

Звери да покажуНи сјај ни дрхтајНи стопу у снегу

45

новем


СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ИДРУШТВЕНА ПИТАЊА

Излагање на Округлом столу „Могућности и домети социјалног учења Православља и Православне Цркве“, Фондација Конрад Аденауер и ЈУНИР, Ниш, 28. и 29. мај 2010. г.

Богословска концепција социјалног учења Цркве готово да нема граница ако се зна да су хришћани позвани и призвани да исправљајући и усавршавајући себе исправљају и усавршавају и друштва у којима живе непрестано имајући на уму јеванђелску поуку о милостивом Самарјанину.

Црква Христова је Тело Христово и богочовечански организам. Она је од свога

настанка присутна у разним и различитим друштвима и државама са бројним питањима, али је њен положај, како њена историја показује, различит од времена до времена, од епохе до епохе, од цивилизације до цивилизације, од друштва до друштва, од државе до државе, од континента до континента. Са друге стране, однос Православне Цркве пре свега према човеку као личности, али и према свету или друштву је исти кроз векове како у погледу учења тако и у погледу одговорности. Јасно се закључује да је немогуће говорити само о једној врсти положаја Цркве, али и других верских заједница у друштву као што је данас, управо из напред наведеног разлога, немогуће говорити само о једној врсти положаја Цркве у држави и њиховог односа кроз историју. Суштински посматрано, однос Православне Цркве Христове према свету или, како се то данас каже, социјално учење Цркве је исто кроз векове, а када се то каже онда се пре свега мисли на то да је оно јеванђелско и предањско. Из тих разлога се вреди подсетити неких основних истина које су веома важне када је ова тема у питању.Бог је створио човека по своме лику и подобију, а то према гласовитом социологу хришћанства Георгију Манзаридису значи да „перспектива човека, по хришћанском учењу, није да се само развија у границама света већ и да их прекорачи“. Господ Исус Христос, Јединородни Син Очев је, по отачком учењу, дошао у овај свет и примио обличје и природу човечију да би човека обожио и обесмртио и отворио му врата вечности.Порука Православне Цркве је пре свега упућена човеку, али и заједници. Иако се „друштво“ као појам нигде не помиње у Светом Писму, не сме се губити из вида чињеница да је Христос рекао својим ученицима: „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. То значи да су Христови ученици и њихови наследници не само од тада до данас него и до краја света и сваког друштва послати не само у односни конкретни народ него и у сва друштва како би благодатним светотајинским даровима Цркве преображавали и преобразили пре свега човека, а то значи и сваки земаљски народ у лаос - крштени, Духом Светим просвећени народ Божији и свако друштво у вечну мистичну небоземну заједницу. Управо због тога на хришћанима почива посебна одговорност - они својим животом, вером и служењем Богу и ближњима треба да постану со и светлост свету. У њиховом животу и владању је

свеприсутна реч Христова о њиховој одговорности према свету, јер „ако со обљутави чиме ћете се осолити“.Апостолски прејемници у Цркви Христовој проповедају Јеванђеље спасења и свештенодејствују у свету преображавајући га, а то значи и у сваком друштву, у сваком времену и у сваком народу. Отуда је немогуће рећи да једно друштво припада, а да друго не припада Цркви. Или, пак, да је за једно друштво Црква духовно одговорна, а да за друго, чак и оно које се отворено противи Цркви и њеном учењу, није - управо због тога што је Црква са светом, а то значи и са друштвом „повезана својом човечанском, створеном природом“. Црква није створила нити ствара слику о идеалном друштву на земљи због чињенице да је основна порука православног богословља упућена личности која се

„не посматра као део друштвене целине, већ сама за себе, као јединствена и непоновљива“ (Манзаридис), али на коју утичу различите структуре друштва било као подстицај било као искушење. Један од великих Отаца Цркве - Свети Максим Исповедник - указује, а Помесни Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве подсећа да „Црква Духом Светим обнавља мушкарце, жене и децу, дубоко подељене у погледу расе, народа, језика, начина живота, рада, науке, звања, богатства. Сви они од ње добијају јединствену природу, неподложну уништењу, природу на коју не утичу многобројне и дубоке разлике по којима се људи иначе разликују једни од других... У њој нико

ни на који начин није издвојен од онога што је заједничко него као да се сви једноставном и нераздељивом силом вере једни са другима сједињују“. Црква није само једна у мноштву институција у друштву, како се та веома погрешна теза веома често пласира у једном делу јавности на нашим просторима. Црква Христова није земаљска институција која је створена само за време и простор. Циљ Цркве Христове није на земљи, а то значи да она не представља ниједно, па ни најбоље друштво или најбољу државу на земљи. Свештенослужитељи Цркве Христове су, према Светом Писму, позвани „да проповедају Јеванђеље“ (Мк. 16, 15); „да проповедају веру у Христа“ (Дап. 20, 21); „да позову грешнике на покајање“ (Лк. 24, 47); „да упућују на спасење“ (Лк. 1, 77); да врше „службу помирења“ (Дап. 10, 36); „да проповедају опроштај грехова“ (Лк. 24, 47); „да обраћају таму у светлост“ (Мт. 5, 14-16). Међутим, свештенослужитељи

crk

va i

dru

[t

voпр

отој

ереј

мр

ВЕЛ

ИБО

Р Џ

омић

46

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

и верни су призвани не само на те одговорне духовне него и на бројне друге социјалне, земаљске дужности – „да деле милостињу“ (Дап. 11, 30); „да се чувају свађе и расцепа“ (1. Кор. 11, 16); „да деле од својих блага сирочадима“ (5. Мојс. 14, 29); да обилазе, не вређају, не чине неправду, не уцвељују и не угњетавају сирочад (Јак. 1, 27, Прич. 23, 10, 5. Мојс. 24, 17, 2. Мојс. 22, 22, Јер. 22, 3), да посећују, теше, олакшавају невоље, штите и моле се за невољне. Једном речју, богословска концепција социјалног учења Цркве готово да нема граница ако се зна да су хришћани позвани и призвани да исправљајући и усавршавајући себе исправљају и усавршавају и друштва у којима живе непрестано имајући на уму јеванђелску поуку о милостивом Самарјанину. Они на тај и такав, слободно се може рећи, најтежи могући начин у крајњем служе и друштву не презирући га, не ниподаштавајући га, не уништавајући га и не минимизирајући га, али га ни обоготворавајући него му свестрано доприносећи јеванђелским преображавањем.Овим питањима у претходним временима није посвећивана посебна научна пажња на начин како се то данас чини уз коришћење научне методологије у научној дисциплини која је готово свуда позната и препозната као социологија религије. У претходним временима, за хришћане су питања социјалне концепције била, али су и до данас суштински остала, питања хришћанског живота и живљења, а у новије време та питања постају предмет проучавања социолога чиме се, засигурно, не могу померити границе учења Цркве, али је извесно и готово сигурно да хришћанима могу бити подстицајна у подвигу, а друштвима на корист у духовном препороду и моралном оздрављивању.Морам да напоменем да ми Срби још од Светога Саве и његовог Законоправила, чији најстарији, Иловички препис датира из 1262. године, социјално учење имамо као саставни део тог веома важног црквено-државног номоканонског зборника, а самим тим и као део црквеног, државног и друштвеног живота. Знајући за напред, само површно поменуте библијске појмове, ни мало не чуди што се у Законоправилу Светога Саве, поред светих канона и других прописа као важно нашло учење о социјалној правди, о заштити сиромашних и часних домова, о старима, немоћнима, сиротињи, сирочадима и особама са телесним манама, о узајамним обавезама родитеља и деце, о положају жена, а посебно удовица, о заробљеницима, изгнаницима и заточеницима, а „посебну пажњу побуђује разноврсност

прописа који до танчина задиру у социјална питања човека од рођења и пре, тј. од зачећа па до смрти“ (М. Петровић, стр. 76). Интересантно је да је Свети Сава кроз свој номоканонски зборник изједначио називе за робове и слуге Божије што представља јединствен и својеврстан пример посебно ако се зна да је било дозвољено да се за откуп заробљених отуђе чак и црквени сасуди. Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ од 1939. године Законоправило Светога Саве и даље представља официјелни номоканонски зборник СПЦ.Из тих разлога, у праву је епископ бачки Иринеј када наводи да „ставови Православне Католичанске Цркве о социјалним питањима нису ништа ново ни посебно. Они су плод - можда је боље рећи саставни део - саборног богословског самосазнања Цркве и лако их је открити и препознати у свим ’гранама’ свештеног богословља, посебно у еклисиологији“ (Основи социјалне концепције РПЦ, стр. 5), а „да ново и посебно јесте издвајање (разуме се, само методолошко и формално) социјалне тематике из целине благодатнога корпуса православне хришћанске теологије и њено системско, прегледно и образложено излагање, вазда под призмом Светог Јеванђеља, односно Свештеног Предања Цркве, с једне стране, и у дијалогу са социјалним учењима и схватањима која преовлађују у савременом секуларизованом друштву, са друге стране“ (исто).Црква је, дакле, вршила и у домену својих могућности увек врши своју свеобухватну духовну и социјалну мисију утичући на људско друштво преображавањем по мери и уз уважавање од Бога дароване слободе људске личности. Тај утицај није једносмеран. И друштво је у одређеној мери вршило и врши утицај на мисију Цркве што се посебно уочава данас у времену ако не продирања утицаја секуларизма у црквени живот, а оно макар у наметању појединих нових питања друштвеног живота на која је Црква дужна да да предањски одговор.Значај ове теме се можда најбоље огледа у чињеници да је Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве 2000. године у Москви усвојио официјелни документ под насловом „Основи социјалне концепције Руске

47

новем


Можда је данас, у времену обиља и незапампћене брзине преноса информација, тешко разумљиво да се до официјелних саборских ставова Цркве Христове о појединим важним питањима чекало и вековима. Међутим, важно је истаћи да одсуство саборног и за хришћане обавезујућег одговора на многа земаљска, зашто не рећи и социјална, друштвена питања, није угрожавало и не угрожава светотајински живот хришћана у Цркви, а да отворена друштвена питања заправо подстичу личност на тражење одговора.

Православне Цркве“ што представља важан догађај и новину како на простору канонске јурисдикције Московске Патријаршије, али служи и као подстицајни пример другим помесним Православним Црквама да на истим јеванђелским и предањским основама, али у конкретним друштвеним и државно-правним приликама у којима врше свештену мисију спасења проуче, припреме, сачине и усвоје своје одговорајуће документе као саборне, црквене одговоре на бројна савремена друштвена питања као што су увек актуелна, нова и савремена питања односа Цркве и нације, Цркве и државе, хришћанске етике и државног права, Цркве и политике, односа Цркве према породици, индивидуализму, идентитету, људским правима, економији, раду, својини, рату, миру, криминалу, кажњавању, кризи морала, здрављу личности и народа, науци, култури, образовању, животној средини, медијима, глобализацији, секуларизацији, међународним односима, европским интеграцијама, а посебно пред изазовним питањима биоетике. Широк дијапазон тих тема и увек отворених питања потврђује и обим зборника који је пред нама.Треба имати у виду да Црква као богочовечански организам одговоре на тако важан и, што је веома битно, веома често променљиви контекст отворених друштених питања никада кроз своју

историју није давала брзо, олако и површно. Можда је данас, у времену обиља и незапампћене брзине преноса информација, тешко разумљиво да се до официјелних саборских ставова Цркве Христове о појединим важним питањима чекало и вековима. Међутим, важно је истаћи да одсуство саборног и за хришћане обавезујућег одговора на многа земаљска, зашто не рећи и социјална, друштвена питања, није угрожавало и не угрожава светотајински живот хришћана у Цркви, а да отворена друштвена питања заправо подстичу личност на тражење одговора. Упутан је један пример свештеника из негдашњег Совјетског Савеза на неком међународном округлом столу када је га један протестантски пастор са Запада упитао како Руска Црква у Совјетском Савезу под

тоталитарним комунистичким режимом врши своју мисију у друштву. Руски свештеник је једноставно одговорио да они своју мисију у друштву врше служењем Литургије. Српска Православна Црква је била принуђена да више од педесет година своју мисију у друштву углавном врши служењем Литургије. Југословенско и српско друштво се крајем 20. века, попут других друштава из земаља бившег комунизма, мукотрпно изборило за слободе и права грађана, а тиме је допринело да Црква значајније прошири своју јеванђелску и социјалну мисију у друштву. Готово да су се у том времену на прсте једне руке могле избројати хуманитарне и друге социјалне активности Српске Цркве управо због напред наведених објективних околности. Парадоксално је да се у таквој анти-теистичкој друштвеној атмосфери у Београду у издању „Привредног прегледа“ 1945. године први пут појавила, колико је мени познато, и књига под насловом

„Увод у социологију религије“ Слободана Жарковића.У сваком случају, као отворено остаје веома важно питање места социологије религије на нашим просторима, па и конкретно када је реч о Српској Православној Цркви. Потребно је добро промишљање о месту социологије религије у Цркви, поред Цркве, мимо Цркве или, не дај Боже, против Цркве. Такође, имајући у виду различите утицаје световне природе и развој друштва, као и савремених информационих технологија, као појаве и процесе на које Црква не може да утиче и да их креира, онда не треба данас од Цркве очекивати ни пребрзе, а посебно не треба очекивати непредањске одговоре који би били засновани на прилагођавању или повлађивању несавршеној људској природи. Подсећам да Српска Православна Црква, као и друге помесне Православне Цркве, данас делује у више различитих држава и друштава. Те државе и та друштва су само током 20. века дожевеле више различитих промена које су веома често биле не само различите него и једне другима супротстављене. Те чињенице, ипак, не смеју да представљају оправдање за апстраховање значаја савременог друштва од стране црквене јерархије која, ипак, пред Богом носи духовну одговорност за свет. Време и друштво у коме данас живимо захтевају од јерархије Српске Православне Цркве да се још више ангажује у друштвеном животу, али искључиво на јеванђелским и предањским, а не идеолошким основама. На том значајном делу од изузетне помоћи јерархији Српској Православној Цркви могу бити и социолози религије, али и експерти из других области друштвеног живота, који ће на одговоран и научан начин, уз коришћење научних метода, помоћи јерархији у сагледавању савремених процеса у друштву на које не само верник него и сваки човек тражи и жели да чује одговор Цркве. Одговорност, и то изузетна, за сваку изговорену или написану реч почива и на социолозима и политиколозима, а као пример како се не може писати о СПЦ, али и другим црквама и верским заједницама може послужити књига, тј. докторска дисертација Вјекослава Перице, објављена у Америци и Србији под насловом

„Балкански идоли“. Црква је дужна да човеку и друштву даје материнске, сотириолошке одговоре на сва питања његовог постојања и бивствовања, али и да му помогне да чини добра дела преображавајући их благом речју Светога Писма и онако како нас Свети Сава подстиче и упућује у Законоправилу од тада па до данас.48

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Од нас Владике Петра Благородној господи духовног и мирског чина, глава-рима и старешинама и свему народу црногорском и брдском свесрдно о(во) најпотоње поздравље. …Молим свакога Црногорца и Брђанина малога и ве-ликога, којему сам што сагријешио или какву жалост учинио, да ми свак опрости, од свега срца и душе, и тако ја опраштам сва којега малога и великога, који ми је гођ што сагријешио, просто да је од мене свако-му задовјек и на страшни Божји Суд о второму Христу Богу пришествију. Пак најпрви свему народу чиним аманет и само-силнијем Богом свега свијета Творцем и свом силом небесном заклињем свеколико да ме с миром у тиши-ни и љубави општенародној кротко укопате и ожали-те, да не би ни крвник крвнику тадер проговорио ни горке ријечи. Другу вас молбу молим и страш нијем и свемогућнијем Богом заклињам, да на моје прси вјеру задате и утврдите кроз сву нашу земљу и епархију, кроза све нахије, села и племена, да нико никога ни за што не тиче до Ђурђева дне и дотадер надам се у Го-спода и Спаса нашега да ће вам начин живљења бити занаго учињен у суд у сву земљу царски постављен, које сам ја у нашега свагдашњега покрови теља и бранитеља испросио и исплакао, и то сам вама и пријед говорио некијема - да је за вас и за општена-родно благополученије и добро живљење и брижим работам, како и Бог знаде и како ће те и ви свиколици до мало времена знати и виђети.Изван тога највише вас свакојега молим и све истинскијем Богом Сведржитељем заклињем и ваздашњи аманет чиним и остављам, да црковно до-бро и имуће, гђе год је какво, не тиче нико никада за

ваших свих и за сваку вашу срећу и поштење, и да свако црковно чељаде, калуђере, како служитеље моје и ваше пазите и држите, како сам их и ја ваз-да пазио и држао. А ја на моје мјесто насљедником и управитељем од свега мојега, народскога и црквеном чиним и остављам синовца мојега Рада Томова, у којега се надам да ће бити човјек од посла и од разума, коли-ко је преблаги Отац Небески благословио пода рити, и којега Богу и Цару нашему и свему народу црногор-ском и брдском на вијеки препоручавам свијем срцем и свом душом. …Ако би се ко нашао у народу нашем да не прими ове моје потоње ријечи и препоруке за истините или ако не би све тако послушао, како ова књига изгова-ра, него би какву смутњу и раздор међу народом усу-дио се чинити словом или дјелом, тога свакога, који гођ он био, мирски или духовни, ја на смрт ни час мој вјечноме проклетству и анатеми предајем, како њега, тако и његов род и пород, да му се траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог даде и ономе који би вас од вјерности к благочестивој и христољубивој Русији од-лучити поискао и свакојему, ако би се који из вас Црно-горацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на једино родну и јединовјерну нашу Русију да Бог да јаки те од њега живога месо от-падало и свако добро временито и вјечно од ступило. Свијема пак добријема, вјернијема и који гођ ово моје потоње писмо послуша и изврши, да буде моје најусрдније, отачаско и архипастирско благословеније у род и ва вијеки вјекова - Амин.

Цетиње, 18. октобар 1830. г.

Дијелови Тестамента преузети из књиге„Посланице“, Светигора 2006. г.

... Нема вјере у невјере; нема страха Божега, ђе Jуде, предатељи добра Христа, царују и газе вјеру и правду, заборављајући ону светињу и газећи је нечистом но-гом, за коју сав свијет живи и драгоцјени живот пола-же! Но сад проклет био сваки брат Црногорац, који би добјегшег чоека и на саму вјеру невјерној траги из ове слободне земље предавао: у слободну земљу ступив-ши, ма ког рода или племена био син, мора бити слобо-дан и јест, а не у робства вериге да пада, из које је изма-

као да слободу нађе. Наша врата слободе нек су сваком слободу иштућем отворена. И то нека ви је аманет, јер ако тако не узрадимо, онда ми нити смо слободни нити што вриједимо, нити заслужујемо звати се потомцима нашије славније прађедова, који су хћели и знали своју богомдану слободу уважавати и дијелити је и другоме чоеку, који је из чемерног и богомрског робства иште. А то је преко свега наша права христијанска дужност, остављена од Христа Спаситеља...

ТЕСТАМЕНТ СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ

ИЗЈАВА ПЕТРА I ИЗРЕЧЕНА „МЕђУ ВИШЕ ЦРНОГОРАЦА“

49

новем


У периоду од 21. до 26. септембра у Бањалуци је одржан Петнаести међународни сајам књига у организацији „Гласа Српске“, који је оку-пио више од сто излагача из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Хрватске и региона. Овогодишњи мото сајма је био: „Ко не чита до-бре књиге нема никакве предности у односу на онога ко их уопште не зна читати.“ Добра посјећеност, велике гужве и доста продатих књига су показатељ да и у вријеме дигитализације и интернета до-бра књига увијек нађе пут до читаоца.Овогодишњу награду сајма за издавачки подухват године доби-ла је књига „Чувар светих хумки“ публицисте Миша Вујовића у издању „Принцип – преса“ из Београда. Књига је рађена поводом обиљежавања деведесетогодишњице од пробоја Солунског фронта. Поред главне награде сајма, додјељиване су и плакете „Гутенберг“ за графички најбоље произведену књигу. У тој конкуренцији сребрна плакета је припала Светигориној књизи „Одговори на питања вјере и живота“, патријарха Павла, коју су приредили острошки монаси, и за коју је корице и дизајн радио господин Милован Парезановић. Књигу је штампало предузеће „Финеграф“ из Београда. У име „Свети-горе“ награду је примио отац Станиша Томић.

Редакција

aktuelno

aktuelno

Археолошка ископавања на Превлаци

ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА „СВЕТИГОРИ“

Овог лета, почев од 1. јула па до почетка септембра, обављена су обимна археолошка ископавања на Превлаци, Иловици. Радовима је руководио проф. др Ђорђе Јанковић, бивши професор Философског факултета и садашњи професор Адемије за конзервацију и рестаурацију при СПЦ у Београду. Поред њега, ископавања је надгледао археолог Младен Загарачанин из Бара. Учествовало је тридесетак студената археологије из Србије, Републике Српске, Црне Горе. Ископаван је западни и северозападни део. Нађено је пуно гробова који датирају од 6. до 9. века. Такође су нађени делови темеља зида из 4. века, као и из 6. века, камени цевовод, фрагменти фресака из 7 века. Установљено је да је са те западне стране био део храма из 7. века. Отварани су и стари гробови који су лежали са спољашње стране дуж северног зида храма. Највероватније су у питању гробови великаша. Ископан је и стари дечији гроб, у коме је нађен лепи, метални крстић.На Превлаку се 1187. доселила српска племићка породица Луковић која ту је живела до 15. века, односно до разорења манастира. Касније се селе у Кртоле, затим у Тиват, Прчањ, Котор. Вероватно су и они са-ктитори овог манастира Св. краљу Стефану Првовенчаном.Радови на ископинама треба да буду настављени у октобру на северном делу. Такође се и полако припрема камење за обнову, које клешу два клесара, отац и син, из Далмације.

Приредила монахиња Стефанида

razgovo

rМ

итрополит

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

насиље геј-парадеКакав је став Православне Цркве по питању хомосексуалности?Хомосексуалност или „мужелоштво“ (старословенска ријеч), библијски назван „содомија“, „содомијски гријех“, за Цркву представља одвајкада, па и данас, један од смртних и смртоносних човјекових грјехова. По Мојсијевој књизи Постања (Пост. 19, 1-29), тај гријех је био повод да Бог затре сумпором и огњем градове Содом и Гомору, који су постојали на мјесту гдје се данас налази Мртво море, море у коме не могу опстати жива бића (археолози тврде да се у њему заиста налазе остаци неких древних градова). За библијско и црквено самосазнање, и уопште сверелигијско сазнање (поред хришћанства то нарочито важи за јудејство и ислам), мужелоштво представља:а) скрнављење и злопуотребу саме људске природе и њених Богом даних сила,б) насиље над моралним поретком ствари,в) дубље гледано, оно је свјесни или несвјесни порив човјеков за самоуништењем.Човјек је биће природно обдарено тјелесним и душевним силама. У његовој природи је и двиг за заједницом, општењем са другима без кога он не може постићи пуноћу свог постојања. Све што човјек јесте и има, начин на који успоставља заједницу са другим људима, са природом у којој се рађа и живи, остварује своју сврху и смисао само онда кад се употребљава на прави и здрави начин и кад постиже заједништво сагласно Богом даном и Богом заданом поретку ствари.То што важи за сва психофизичке силе и дарова човјекове, важи и за заједницу полова, мушког и женског. Тајном љубави двоје постају једно биће. Својство истинске љубави је да рађа и да дарује нови квалитет живота. Благослов уграђен у мушку и женску природу је стварање новог живота, рађањем и множењем и испуњавањем земље и владање њоме (ср. Пост. 1, 28). Гажење тог и таквог устројства људске природе, поништава сам смисао човековог постојања и његовог вечног призвања. Љубав је дата човјеку да рађа, да препорађа. При том, свако рађање је рађање за Вјечност, а не за смрт и ништавило. Свођење љубави на бесловесну похоту: „похоту плоти“ и „похоту очију“, а такво је распаљивање похоте мушког на мушко, и женско на женско, представља обесмишљење велике и сверодне тајне љубави мужа према жени и жене према мужу. „Дрво које плода не рађа, сијече се и у огањ баца“. Да ли може бити јалова љубав

– истинска љубав? А таква је управо мужеложничка, геј-лезбијска, која неће и не може наслиједити Царства Божијег, управо зато што је бесплодна и јалова (ср. 1 Кор. 6, 9).Љубав која јесте сам Бог, и која је дата човјеку да њоме познаје Бога и остварује пуноћу свога небоземног постојања, постаје злоупотребом, и због егзистенцијалног помрачења ума и срца, извор содомског мрака и сљепила. Хомосексуализам на тај начин, у схватању и искуству Цркве постаје извор насиља над здравим и моралним поретком ствари. Мали је број оних који су рођени са хормоналним поремећајем (хермафродити и сл.). То што се, међутим, у

наше вријеме број људи са полним девијацијама (мужеложника и лезбијки) свакодневно увећава, показатељ је да су у питању други фактори који доприносе настраности и полној девијантности. Иза тога се увијек скривала и скрива криза морала и криза дубљег смисла живота. То показују све прошле цивилизације, па и ова наша савремена. Увијек је појава таквих феномена била знак најаве пропасти једне цивилизације. Таква мрачна и ослијепела људска поколења, Бог је сагласно видовитом Апостолу народа Павлу „предавао у срамне страсти“ (упореди Рим. 1, 26).Уосталом, организовање тзв. „парада поноса“, и то први пут у историји искључиво на просторима на врхунцу наилазеће евро-америчке цивилизације, не представља ли предзнак њене пропасти? Занимљиво би било открити психолошки и антрополошки шта се скрива иза самог назива

„Парада поноса“. Не скрива ли се, у ствари, иза тог вербалног тријумфализма и разметљивости јавног наступа, „геј парадера“ унутарња мука, очај и јад парадера, кловновски крик због изгубљене моралне и духовне равнотеже, и егзистенцијална несигурност? Здрава и истинска љубав никада није имала нити има потребу за таквом спољашњом разметљивошћу, наметљивошћу и ефектима. Подсвесно осјећање да овакав јалови ерос води у смрт и ништавило, да му је природа самоубилачка и ишчашена, не нагони ли геј парадере у бекство од себе, са руба провалије над којом играју танац смрти? Овдје љубав представља наркозу, најопаснију врсту дроге. Не треба никад изгубити из вида вјечну симболику Содоме и Гоморе: ови градови и људи у њима су уништени, сагоријевши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у настрано и неприродно (ср. Рим. 1, 26). Њихов свршетак је – Мртво море.Имају ли људи и жене оваквог оприједељења право на то? Несумњиво да имају. Но, давно је речено: „све ми је дозвољено, али није све на корист“. Слобода је неотуђиво право човјеково. Али исто тако је неотуђиво право Цркве Божије да опомене и подсјети оне које види да су на рубу провалије: да лажни, нездрави начин човјековог живљења, постојања и понашања, јесте слободан али да он не гради него разграђује и коначно уништава човјека и људско достојанство, као и да подсјети на следеће: геј параде како се изводе у Европи и свијету, представљају насиље над огромном већином људи и жена другачијег опредељења, пропагирање своје идеологије и начина живљења на недопустив начин. Оне одишу духом заводљивог тоталитаризма, манипулисања нарочито са дјецом и младима.

Разговор је преузет из часописа „Печат“ од 07. 10. 2010. г.

51

новем


Сматрате ли да би најављена геј парада требало да се одржи на улицама Београда и ако не, да ли то значи да ћете упутити јавни апел државним институцијама да спрече одржавање поменуте манифестације?Са горе наведених разлога сматрамо да гејапарадирање улицама Београда и било којим другим улицама, представља насиље и као такво је недопустиво. Отуда, ово нека буде схваћено као апел на првом мјесту самим гејпарадистима да престану већ једном са својом насилном пропагандом, доводећи себе у опасност и изазивајући друге на слично насиље. Ово је истовремено апел и државним органима да упуте ове групације на изналажење неких другачијих путева, за остваривање својих, како осјећају, угрожених права.Како бисте посаветовали младе људе који су огорчено против одржавања ове манифестације?Шта посавјетовати младим људима који се осјећају повријеђеним оваквим насиљем и морално угроженим? У сваком случају Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оваквих групација, које свјесно бирају намјесто пута живота, пут моралне и духовне смрти. Међутим, младе људе нико не може да лиши права да на ненасилан и миран начин изразе протест у заштиту своје сопствене слободе и моралног интегритета, као и у име непролазних човјекових вриједности.

Да ли информације да је бугарски митрополит недавно одликовао највишим црквеним признањем представника државне власти који се успротивио организацији геј параде, док је у Москви геј парада годинама забрањена од стране градоначелника показује да се према овој теми може односити и другачије?Несумљиво, поступак бугарског митрополита и дугогодишње спречавање геј параде у Москви, показују могућности другачијег приступа овом, из западних центара идеолошке моћи, вјештачки и срачунато наметнутом индукованом питању. Занимљиво би било знати: зашто организатори и финансијери ових геј-глумачких представа и позоришних водвиља, то не покушају да ураде и организују у исламским земљама Истока?Какав је став Цркве према бројним злоупотребама хришћанских симбола, у најави геј параде, који вређају верска осећања?Злоупотреба хришћанских симбола у геј парадама је евидентна (употреба крстова и друго). И то је један од знакова да се под видом борбе за своја, „мањинска права“, врши перманентно насиље над већином људи и над свељудским моралним и духовним вриједностима. Обесвећење и скрнављење онога што је за хришћане најсветије, представља мање или више прикривену борбу против хришћанства и хришћанске вјере, као и против сверелигијских вриједности на којима је човјечанство и човјек градио своје колективно историјско памћење и постојање кроз вијекове.

Дан раније, у знак протеста против геј-параде одржана је "породична шетња".

52

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 19. септембра са свештенством Свету Службу Божију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.У току Литургије владика је у Свету тајну брака увео младенце Радована Бојовића и Валентину Ђукановић.

„Ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.“ (2 Кор. 6, 16) То су ријечи драга браћо и сестре Светог апостола Павла које смо, по ко зна који пут у историји Цркве, поновили. Ријечи у којима је садржан сав смисао нашега људскога живота. Њима се открива оно што је најзначајније и најдубље, открива се однос између нас људи, између људске природе и Бога, између Творца и између Његове творевине. У човјеку, у људској природи, у његовом уму, у његовој души почива сила Божија и човјек је и створен да буде носилац и да буде свједок те Божије силе, као што каже апостол Павле, да буде храм Божији. Господ се уселио у нас, у људску природу, пун благодати и истине (Јн. 1, 14), и тако је Он постао глава Цркве, глава народа Божијег, глава Тијела свога, а ми људи, то јест сво човјечанство, смо призвани да постанемо удови, да постанемо храмови Његови и мјесто Његовог обитавања. То је Црква којој ми припадамо, то је смисао Свете тајне крштења, у којој се крштавамо, и Свете тајне миропомазања, примања печата дара Духа Светога, то је смисао нашега живљења у Цркви, живљења у Богу и са Богом, у Христу и са Христом. То се види и пројављује у свим областима

нашега људскога живота то се пројављује и потврђује и у Светој тајни брака. У Апостолу који смо прочитали се каже: ’Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви’ (Еф. 5, 23) и да је жена дужна да се повинује своме мужу, а онда придодаје другу свету истину: ’Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу’ (Еф. 5, 25). У тајни брака огледа се суштина односа Христа и Цркве. Као што је Христос жртвовао себе за Цркву Своју и за живот свијета, тако је и муж, који је икона Христова, дужан да жртвује себе без остатка за своју жену, која је такође призвана да се својом саможртвеном љубављу жртвује за свога мужа. И кроз то жртвовање, кроз ту узајамну љубав у њима и кроз њих открива се та велика и света тајна односа Христа и Цркве. Та света тајна потврђује да су брачници храм Живога Бога и да сав њихов живот треба да дише и мирише том великом и светом тајном божанске христолике љубави, саможртвене љубави. Они су позвани да буду остварење у свакидашњем животу те велике и свете тајне божанске љубави кроз коју брачници, као и сви они који у Цркви живе, постају храмови Живога Бога Који се усељава у њих, Који живи у њима и преко Кога они постају народ Божји. Нека Би Господ благословио наше младенце Радована и Валентину да се и кроз њих пројави и оствари велика и света тајна Христа и Цркве Божије, и нека би их Бог обдарио сваким изобиљем, благословеном дјецом да и то буду плодови њиховог заједничког живота, да им све буде свето и честито, да и они буду кроз свој живот потврда ове велике и свете истине да смо ми, да су они храмови Живога Бога.“

Тајна брака - тајна Христа и Цркве

53

новем


Akt

uel

no отворено писмо

ЦЕТИЊЕ, 27. августа (Светигора прес) – Поводом увођења црногорског језика као службеног језика у шко-лама у Црној Гори, као и проблема у односима Право-славне Цркве и државе Црне Горе, Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије је упутио отворе-но писмо предсједнику Црне Горе г. Филипу Вујановићу и предсједнику Владе Црне Горе г. Милу Ђукановићу. У наставку доносимо писмо у цјелини. Уочи празника Успења Пресвете Богородице, који се вјековима свечано и многољудно прославља ши-ром Црне Горе, од манастира Мораче и Пиве, преко Дајбаба и Подмаина до Савине, и других наших све-тих мјеста, имам пастирску одговорност да ово ду-ховно славље помијешам са горчином упозорења, да се Црква Христова, у току мјесеца августа ове године Господње, нашла под налетима нових уда-ра на њену имовину и интегритет, а да се право-славни народ у Црној Гори (огроман број вјерника Митрополије и других православних епархија) на-лази пред искушењем нових подјела, наметнутих кроз питање употребе службеног језика у црногор-ским школама.Пишем ово писмо свјестан да ћу ја лично, као и Црква коју представљам, бити оптужен за „бављење поли-тиком“, иако је јасно да ни једног слова не бих напи-сао, да није било ометања црквене службе, управо од стране државних службеника, и да није, пред по-четак нове школске године, дошло до узбуне међу вјерницима и свештенством који су ми повјерени пред Богом, а који су истовремено, у великом броју, грађани Црне Горе – све због питања језика (имена и његове граматичке структуре) на ком би требало, ове године, да буде извођена настава у нашим шко-лама.Прво, на празник Преображења ове године, црно-горска полиција је забранила улазак свештенству Митрополије у преображењски храм на Ивановим коритима, па је први пут у историји ова ловћенска црква остала без Божије службе на своју храмов-ску славу, односно свештеници су били принуђени да службу изврше испред храма, тј. испред кордо-на полиције који је опколио поменути храм. Ми смо већ покренули поступак (још један у дугачком низу неријешених, господине предсједниче!) пред над-лежним судским органима ове државе, али мис-лим да треба да знате (а и јавност треба да зна), да је поменути храм, у складу са позитивно-правном процедуром и документацијом Црне Горе, влас-ништво наше Митрополије, те да сматрамо, да се ситуација са неправославним лицима која су се тога дана појавила у овом његушком селу и тражила ула-зак у храм, никако није смјела рјешавати забраном уласка власницима цркве и канонском свештенству. Овдје је, под Вашом управом, сила напала истину и правду, а то није добро.Овом смо дужни да придодамо и следеће: сила државне администрације, у протеклих неколико мјесеци, на увијен и злонамјеран начин, прогања вјернике и службенике Цетињске митрополије из Црне Горе, не дозвољавајући онима међу њима који

су држављани других православних земаља, привремени бо-равак у нашој земљи. На ово су ми се жалили управитељи не-колико манастира чији су монаси држављани других држава, као и ректор Цетињске богословије, који међу наставницима и ученицима има чак и двојицу руских држављана. Све се ово ради под изговором да Митрополија (као вјерска установа у којој они раде) није регистрована! Овдје није више умјесно подсјећати да је Митрополија створила нововјековну државу Црну Гору и обрисе њених првих световних институција, те да она није ни јуче ни прекјуче, упала незвана у црногорско друштво, али јесте умјесно рећи да ни фамозни закон (коме је прошао рок важења) из 1977. г, на кога се позивају Ваши службеници, не предвиђа регистрацију већ постојећих црка-ва и вјерских заједница, већ само оних које се оснују послије доношења закона. У складу са тим су се понашали државни органи како ондашње тако и садашње Црне Горе – све до јуче! Ето, чак су и законописци из седамдесетих година про-шлог вијека знали да није умјесно на шалтер за регистрацију доводити вјековне духовне институције, као што је наша Митрополија или двије римокатоличке бискупије, или пак Исламска заједница…Треће и најважније, то што су комунистички законописци има-ли осјећај за мјеру и умјесност, изгледа да није красило пис-це новог Закона о измјенама и допунама општег закона о образовању и васпитању, који је такође недавно донешен, у истим овим данима када свештеник не може ући у храм, и када се монаси и ђаци црквених школа протјерују из Црне Горе. Нови закон, по коме се настава у школама врши само и једино на црногорском језику, изгласан је у црногорској скупштини, рекло би се по процедури и у складу са политич-ким правилима, и није умјесно да ту процедуру један свеш-теник и митрополит коментарише. Међутим, сусрећући се са посљедицама овог августовског закона, посљедицама које се назиру пред септембарски почетак нове школске године, ми смо ужаснути чињеницом да је народ доведен пред вра-та нових и то најстрашнијих диоба, да ће скоро двотрећински дио црногорског грађанства бити дискриминисан тј. да неће имати право да своју дјецу школује на свом матерњем језику. А ту није крај. Црногорским грађанима који говоре српски језик, и којих званично има преко 63 % (више од пола свих нас заједно, више од пола Црне Горе), држава нуди алтерна-тиву у мањинским правима!!! У грађанској држави, на почет-ку 21. вијека, у предворју уласка у Европску Унију, више од половине грађана се тјера у језички мањински статус! Устав је дефинисао Црну Гору као грађанску државу. У грађанској држави основни је принцип да су сви равноправни и да нема повлашћених по било ком основу. Члан 8 Устава Црне Горе забрањује сваку непосредну или посредну дискриминацију.Свакако је неотуђиво право једног броја грађана Црне Горе да свој језик зову онако како мисле да треба, како воле и како желе. Исто тако и политичари, државници имају право да на-роду сугеришу како ће се изјаснити по том питању. Али шта је са правом оних грађана, разних националности (Срба, Црно-гораца и других…), који су се слободно и демократски већ изјаснили, и рекли да свој језик сматрају српским? Они чине ову државу, раде, стварају, пуне њен буџет. Шта је са њиховим правима? Јесу ли она мањинска? Ако кажете да јесу, онда су вјерници Цркве чији сам епископ, а грађани државе чији сте Ви државник - прогнани и незадовољни, јер се нарушава ос-новни принцип грађанске државе, тако што се већина од

54

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

преко 63% ставља у подређен положај у односу на мањину од 20% .Чак и ако намјере законописца нијесу биле лоше, закон фактички омогућава да мањина која говори црногорски језик аутоматски остварује своје право на школовање на свом језику, док се значајна већина грађана, која говори српским језиком, ставља у неравноправан положај тиме што се, да би остварили своје право, упућују на посебну процедуру предвиђену за мањинске народе и националне заједнице. И то, по-ред чињенице да се Црна Гора дефинише као грађанска држава, поред чињенице да значајна већина грађана говори српским језиком, и још поред чињенице да се на посљедњем попису више Црногораца изјаснило да гово-ри српским, него црногорским језиком.На овај начин, не улазећи, понављам, у крајње намјере доносиоца, конкрет-не посљедице новога закона су да математичка мањина постаје статусна већина, а математичка већина постаје статусна мањина. Чланом 11 став 1 овај закон одређује да су Црногорци који говоре црногорским језиком статусна већина у Црној Гори, иако су бројчано мањи од грађана који говоре српским језиком (а међу њима има и Срба и Црногораца):Употреба језика, Члан 11Настава се изводи на црногорском језику.У срединама у којима већину или значајан дио становништва чине припадници мањинских народа и других мањинских националних заједница настава се изводи и на језику припадника тих мањинских народа, односно мањинских националних заједница.Иако Устав Црне Горе не дефинише ко је већина, а ко мањина у Црној Гори, па је у том дијелу дух овог највишег правног акта – грађански, наднацио-нални, овим законом пак, а поготово његовим 11. чланом, јасно се показује да је парламентарна већина Црногорце који говоре црногорским језиком учинила већином, а мањином све остале. Да ли је Црна Гора била мање вриједна и мање црногорска онда кад је постојала као међународно призната књажевина и краљевина, са својом Владом, школством и својим школским свједочанствима у којима лијепо пише српски језик, као наставни предмет у школама? Да ли је амерички на-род мање амерички зато што говори и пише енглеским језиком? Да ли су ла-тиноамеричке државе и народи мање самосвојни зато што се њихова дјеца образују на шпанском или португалском? Да ли, некада моћна царевина, данашња Аустрија и више од пола Швајцарске губе свој идентитет тиме што говоре, пишу и образују се на њемачком језику?И поред свега тога, здрав разум и хришћанска љубав ми налажу да поштујем право оних у Црној Гори који мисле да им данас треба ново име и нова гра-матика, за матерњи језик, и да сходно томе, то право остварују њихова дјеца у црногорским школама – али опет питам, шта је са правом грађана Црне Горе, који слободно и демократски, поштујући права других, желе да им се језик зове као што им се вјековима звао и што је на њему написано све што је написано и изговорено од давних времена до данас, и којих има готово двије трећине? Нијесу ови грађани дошли држави у госте, него они чине ту државу. Зар онима који кажу да и ми морамо (требамо, желимо) на-звати језик по имену државе, ништа не говори чињеници да смо се „ми“ већ изјаснили, да је 64% грађана (разних националних припадности) који гово-ре српски – једна од ријетких натполовичних већина у Црној Гори, и да би једна тако ријетка једногласност црногорских грађана могла да буде фактор стабилности друштва, а не мањина у сопственој кући? И ако смо га увели, и ако смо га јуче кодификовали, не можемо, јер нас има разних, дјецу учи-ти само и једино црногорском језику. Насиље над језиком, писмом и култу-ром једног, било кога, народа не представља ли најстрашније понижавање његовог достојанства, крађу његовог саборног ума и памћења, разарање његовог бића?! Ви знате да Вам се обраћам у име Цркве, што значи у име великог броја људи који су огорчени овим августовским инцидентима. Надам се у Бога да ћете ово писмо схватити као обраћање грађана државе на чијем сте челу, којима је нешто суштинско ускраћено, чији је пут до сопствених права оте-жан, и који се осјећају неравноправно у односу на друге грађане. 55

новем


ФОНД ЗА ЗА-

ШТИТУ ПРАВОСЛАВ-

НИХ СВЕТИЊА НА КиМ

Александар Торшин, предсједавајући Руског савјета федерације, иста-као је да је неопходно да се оснује међународни фонд за очување пра-вославних светиња на Косову и Метохији. „У овој фондацији би тре-бало да буде ангажован велики број људи из различитих земаља, како би сви заједно посматрали и пратили како косовске снаге чувају манастире, због чињенице да косовске привре-мене власти нису заинтересоване да очувају Православље и православне светиње у тој области“, рекао је Тор-шин за Интерфакс.

Према његовим ријечима, међународна фондација би требало прво да привуче представнике Русије и Сједињених Америчких Држава. По-ред предлога за оснивање фондације, он је истакао да је неопходно да се православне светиње на Косову и Метохији заштите стављањем на ли-сту споменика који су под заштитом УНЕСКО-а.

У ГРУЗИЈИ НАСЕЉА НА ЦРКВЕНОМ ЗЕМЉИШТУКатоликос-патријарх све Грузије Илија II је иступио са иницијативом да се црквено земљиште уступи људима који би на њему основали своје заједнице.

„Грузијска Црква има на располагању неколико хиљада хектара земље. Ја сам спреман да ову земљу поклоним

људима који ће на њој подићи села XXI вијека.“ По његовим ријечима, многе области Грузије, са плодном земљом, су опустјеле, јер се људи селе у градове у потрази за послом.

„По последњим подацима, 11 000 младих људи ове године није про-шло пријемне испите на факултетима. Чиме ће се они бавити? Предлажемо да се у Грузији оснују школе у којима ће се млади учити конкретним зана-тима и духовно се развијати“, казао је патријарх.

МОШТИ СВЕТОГ МАКСИМА ИСПОВЈЕДНИКА?

Према незваничним саопштењима археолога у грузијском Цагерију пронађене су мошти Светог Максима Исповједника, саопштава агенција „Пирвели“.Цагери је град на сјеверу Грузије, који се налази на обали притока ријеке Риони. У средњем вијеку тамо се на-лазила епископска катедра. Данас је ту резиденција епископа цагерског и лентехског.За вријеме ремонтних радо-ва на манастиру Светог Максима Исповједника, откривен је олтарски под и испод су нађене, претпоставља се, мошти Светог Максима, јер саглас-но историјским изворима Свети Мак-сим Исповједник је погребен управо у том манастиру.

СВЕ ВИШЕ ХРИШЋАНА У КИНИСвјетски Савјет Цркава забиљежио је невиђен раст броја хришћана у Кини. Ситуација у слободној Кини се знатно побољшала за потоњих двадесет го-дина и комунистичка влада у земљи

је толерантнија према вјерницима, казао је директор Свјетског Савјета Цркава за међународна питања Метјус Џорџ Чунакара.Према подацима Свјетског Савјета Цркава почетком седамдесетих го-дина у Кини је било око 3 милиона хришћана, а данас их има око 130 ми-лиона.

„Не само у Кини, него и у многим дру-гим азијатским земљама Црква стално расте. Све више људи прилази Богу“, додао је он, примијетивши да на Запа-ду, „хришћанство изумире“.

ПРОТИВ ГЕЈ-ПАРАДЕ

Грузијска патријаршија се обрати-ла властима са молбом да не дозво-ле да се у Тбилисију или Батумију организује геј-парада, саопштава Интерфакс-религија.У изјави Патријаршије се каже да је одржавање геј-парада „апсолутно не-допустиво у земљи која има двије хиљаде година хришћанске историје, у Иверији коју је сто хиљада мученика натопило својом крвљу“.Патријаршија напомиње да су изопа-чени сексуални односи тежак гријех. При томе се у изјави каже да ће пара-да хомосексуалаца изазвати жесто-ку реакцију у већем дијелу грузијског друштва, што може довести до озбиљних сукоба и посљедица.

РЕМОНТ БАЗИЛИКЕ ХРИСТОВОГ РОђЕЊА3. септембра у Витлејему је потписан уговор о предстојећем ремонту дрве-ног крова базилике Рождества Хри-стова у Светој Земљи чији чувар је француски савез Pierbattista Pizzaballa.Представници свих шест конфесија, којима припада базилика Христовог 56

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

IZ pomjesnih crkavaIZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

Рођења, усагласили су се да се обнови стари кров базилике.Од стране Палестине већ је уплаћен први износ од милион долара у фонд за ремонт базилике. За обнову крова биће потребно око 150 дана. Вријеме почет-ка радова још није планирано.

ИЗГОРИО ХРАМ НА ГАЊИНОЈ ЈАМИ У Свердловској области потпуно је изго-рио храм Дјержавне иконе Мајке Божје манастирског комплекса на Гањиној јами код Јекатаринбурга, који је поди-гнут близу мјеста гдје је пронађена цар-ска породица Романових.Са пожаром се борило дваде-сет јединица ватрогасаца које су спријечиле да се ватра прошири на друга здања комплекса грађена углав-ном од дрвета.Храм Дјержавне иконе мајке Божје од 400 квадратних метара је цио изгорио. Поред овог храма, на Гањиној јами се налази још шест храмова. Богослужења се настављају у другим храмовима.

ЦРКВЕНА ДОКУМЕНТА НА ЈЕДНОМ МЈЕСТУНајважнија историјска документа свих Цркава свијета биће обједињена у једној библиотеци, која ће се моћи представити на Интернету. Са таквом иницијативом је иступио италијански црквени историчар Алберто Мелони, који је генерални секретар Фонда папе Јована XXIII.Планирано је да се документа о историји Цркава добију из Јерусалима, Рима, Москве, Истамбула, Беча, Женеве и њемачких градова Минхена, Ахена и Констанца.Према претпоставкама библиотека обједињених црквених докумената наћи ће се на Интернету за двије годи-не.

И БУГАРИ НАЈВИШЕ ВЈЕРУЈУ ЦРКВИ

Сагласно последњим истраживањима бугарске социолошке агенције МБМД, Бугарска Православна Црква има највећи степен повјерења бугарског

друштва – 48%. Бугарској влади вјерује 40%, а бугарској полицији 42% Бугара

ИЗ ЛИБАНА

Мноштво православних Либанаца ових дана долази у Баламандски муш-ки манастир Успења Пресвете Богоро-дице како би се помолили крај светих моштију Преподобног Серафима Са-ровског, које се ту налазе од 23. сеп-тембра. У Баламандском манастиру светиња ће боравити неколико дана, након чега ће је пренијети у манастир Хаматура.Честицу мошти је доставио настојатељ Успењског манастира Хаматура ар-химандрит Пантелејмон, који је од 16. до 20. септембра у пратњи мона-ха из своје обитељи био на поклонич-ком путовању у Серафимо-Дивјејевску обитељ и Нижњи Новгород.Архиепископ нижегородски Георгије је поклонио гостима честицу мошти Све-тог Серафима којега веома поштују пра-вославни вјерници из Либана.

СИМПОЗИЈУМ О АБОРТУСУУ Кијеву је завршио са радом IV нацио-нални конгрес биоетике, саопштава сајт

„Православље у Украјини“.Учесници су били јединственог мишљења да људски живот , чак живoт нерођеног није његова својина, него Божји дар. Човјек треба да се придржа-ва принципа: Не убиј!Истовремено број годишњих аборту-са у Украјини за два пута надмашује средњеевропске показатеље. Ни Црква ни држава самостално не могу ријешити то питање. За његово ефективно рјешење неопходна је консолидација свих грана друштва. То није само проблем медицинара и свештеника, него и родитеља, васпита-ча и психолога.

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ - ЗА ЧИСТУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУПатријарх константинопољски Вартоломеј је, у свом обраћању јавности поводом дана заштите животне средине 1. септембра, истакао да је за Православну Цркву заштита животне средине, као божанске твари, врло велика одговорност. Уједно, патријарх је позвао све православне хришћане да учествују у великој борби како би превазишли актуелну кризу у том друштвеном сегменту. Непосредан однос Богом устројене дужности и службе - да се ради и заштити - са свим аспектима савременог живота чини једини пут ка хармонији сапостојања са сваким елементом творевине и са цијелим свијетом. Патријарх је, на крају обраћања, нагласио да је овај дан уједно и почетак литургијске године у Православној Цркви, те да нас ова чињеница мотивише да хармонизујемо наш лични и друштвени живот и да будемо пажљиви према потребама природних екосистема, како би свака врста из флоре и фауне могла да живи и да буде сачувана.

МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН У САД

Последњег дана августа 2010. године, митрополит воло-коламски Иларион завршио је званичну радну посјету Сје-дињеним Америчким Државама. Високопреосвећени је боравио у Америци са благословом патријарха московског и цијеле Русије Кирила, а на позив митрополита цијеле Америке и Канаде Јоне. На крају посјете, митрополит Иларион се сусрео са Ен Глин-Мекоул, чланом комитета Свјетског савеза Цркава за сарадњу. У конструктивном разговору истакнути су проблеми православних у управљачким 57

новем


тијелима ове институције.

ПРВИ ПРА-ВОСЛАВНИ

СВЕШТЕНИК ЗА МАУРИТАНИЈУ

По благослову патријарха александријског и све Африке Теодора Другог 4. јула у храму Светог Николе, митрополит картагински Алексије, егзарх Сјеверне Африке, рукоположио је у чин јереја Лабра Кефалино.Отац Лабро има 32 године и мјесто његовог служења ће бити Исламска Република Мауританија. Ту државу велики дио чини пустиња Сахара и у њој живи више од три милиона становника, а државна религија је ислам. То је донедавно била последња сјеверноафричка земља у којој Православна Црква није имала ни храма ни парохије. Отац Лабро је први православни свештеник који ће служити у тој земљи.

ПОМОЋ ВАСЕЉЕНСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ СИРОТИЊИ НА НОВОМ ЗЕЛАНДУИспуњавајући Христову заповијест о љубави према ближњем, Новозеландска архиепископија Константинопољске Патријаршије је намијенила пола милиона долара за пројекат за помоћ сиромашнима и напуштенима.Црква је у ову сврху у западној области острва Фиџи купила земљиште, а архиепископ новозеландски и пацифички Амфилохије је прошле седмице тамо боравио ради финалних договора. Овом приликом владика Амфилохије је саопштио да ће у граду Лаутока бити подигнуто сиротиште, а у граду Нади планира се изградња дома за старе.

ПРОСЛАВЉЕЊЕ ТРИ ПОДВИЖНИ-КА ГЛИНСКЕ ПУСТИЊЕ21. августа 2010. г. у манастиру Рождества Пресвете Богородице у Глинској пустињи прослављени су благочестиви подвижници: схимитрополит Серафим (Мажуга), схиархимандрит Серафим (Романцов) и схиархимандрит Андроник (Лукаш), саопштава сајт „Православље у Украјини“. Божанственом Литургијом је

началствовао поглавар Украјинске Православне Цркве, Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Владимир.У Глинској пустињи се подвизавала плејада стараца, од којих је 13 прибројано лику светих 2008. године. То су молитвеници који су се подвизавали у обитељи и прославили чудесима у 18. и 19. вијеку.

ЛИТУРГИЈА НАКОН 88 ГОДИНА

Представници Константинопољске патријаршије, Руске и Грчке Цркве први пут су након 88 година служили заједно Литургију у православном манастиру Панагија Сумела у турском Трабзону.Литургија је служена на дан Успења Пресвете Богородице (по старом календару), у чију част је подигнут 386. године храм „Панагија Су Мела“, у преводу са грчког „Божја Мајка са горе Мела“.Литургију је служио патријарх константинопољски Вартоломеј уз учешће викарног епископа подољског Тихона као представника РПЦ и митрополита Драме Павлоса у име Атинске Архиепископије.

ПРВА ПРАВОСЛАВНА БОГОСЛОВИЈА У КАЗАХСТАНУУ Алма-Ати се гради прва у Казахстану православна богословија, која ће бити спремна да прими ученике већ крајем ове године.Протојереј Евгениј Иванов је казао да ће установе припремати кадрове за Казахстан и централну Азију, и посебна пажња ће се у њој поклањати казахстанском, енглеском и руском језику. Осим тога, предаваће се историја Казахстана, педагогика и психологија.Семинаријом ће руководити

архимандрит Генадиј (Гогољев), изабрани епископ каскеленски, викар Астанајске и Алма-Атинске епархије, који је раније био ректор Костромске духовне богословије.

БЛИЖИ СЕ СВЕПРАВОСЛАВНИСАБОРКонстантинопољски патријарх је изјавио да су радови око припреме Свеправославног сабора приведени крају, саопштава сајт „Амен“.

„Вјера је жива и православље је живо. Православље ће живјети и биће одржан Свети и велики Сабор, чија припрема се приближава своме крају. Почетком 2011. године одржаће се претпоследњи, вјероватно припремни састанак комисија у нашем патријарашком центру у Женеви и то ће бити велики догађај“. Ту изјаву Патријарх је дао коментаришући недавну Литургију, коју је одслужио 15. августа у историјском манастиру Панагија Сумела у Турској. По његовом мишљењу та Литургија је значила тријумф Православља.

ПОГЛАВАРИ АЛЕКСАНДРИЈСКЕ И РУСКЕ ЦРКВЕ СЛУЖИЛИ ЗАЈЕДНО

5. септембра на празник Сабора московских Светих, патријарх александријски и све Африке Теодор Други и патријарх московски и све Русије Кирил служили су Божанствену Литургију у саборном храму Христа Спаса.Патријарсима су саслуживали бројни епископи и свештенство РПЦ, а у току Литургије хиротинисан је 58

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

iz ota~astvene crkveIZ pomjesnih crkavaПриредио: Славко Живковић

архимандрит Нестор (Сиротенко) у епископа кафског, викара Корсуњске епархије.

ЛИТИЈА ЗА ПОДРШКУ УВОђЕЊУ ВЈЕРОНАУКЕ У ШКОЛАМАУ Софији је организована литија у знак подршке увођењу вјеронауке у образовне програме бугарских школа, саопштава Седмица.ру, позивајући се на званични сајт Бугарске Православне Цркве.Почетак литије по благослову Светог Синода БПЦ 24. септембра у 12 сати објављен је петнаестоминутном звоњавом са цркава по цијелој Бугарској. Након тога је кренула литија испред Народног дома за културу ка патријарашком храму Светог Александра Невског. Учесници литије су пјевали патриотске и духовне пјесме и носили пароле са натписима: „Народ без вјере је мртав!“,“Црква+држава=златни вијек“ ... На тргу испред храма патријарх бугарски Максим је одслужио посебан молебан, након чега се чула бугарска химна и прочитана петиција учесника литије која је предата предсједнику Бугарске, савјету министара и Министарству образовања. Затим је одржан концерт духовне и патриотске музике.

ЧЕСТИТКЕ ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА КИРИЛА ПОГЛАВАРУ СРПСКЕ ЦРКВЕ ИРИНЕЈУМОСКВА, 4. октобар 2010. г.Његовој Светости, Свјатјејшем Иринеју, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карло-вачком, Патријарху српскомеВаша Светости, возљубљени сабрате и саслужитељу у Духу Светоме!У име архијереја, пастира и цијеле Руске Православне Цркве, од свег срца честитам Вашој Светости свечано увођење на трон српских патријараха.Чин просветитељске интронизације Ваше Светости по традицији се врши на светој земљи Косову и Метохији, у самом срцу српског православља, међу зидовима древне Пећке патријаршије. У српском народу је увијек било живо осјећање духовног јединства са старим патријарсима и подвижницима који су прославили тај крај. Њихово молитвено заступништво и очинска

подршка помагали су православним хришћанима у епоси османског ига, за вријеме безбожне власти и у тешким искушењима која су задесила Србију потоњих деценија. Косово - земља подвига и светитељске славе, одвајкада је живјело у срцу сваког православног Србина. Ту су корјени, који су наставили да гаје богату духовну традицију Цркве великог Светог Саве.

Уводећи Вас на патријарашки трон, архипастири Српске Цркве су Вам повјерили високу одговорност за судбину српског православља у сложено и драматично вријеме његове вишевјековне историје. Чеда свете Русије, која је преживјела трагедију рушења и богохуљења отаџбинских светиња, на посебан начин доживљавају осјећања којима су испуњена срца наше српске браће. Вашу Светост у поглаварској бризи и патријарашким пословима пратиће сталне молитве милиона вјерника Руске Православне Цркве.Ваша Светости! Данас, у овај дан Вашег устоличења, који је празник читаве Српске Цркве, ватрено ћу се молити Господу Исусу Христу да Вам пошаље снаге, благословене дуговјечности и свесилне помоћи на многаја и благаја љета поглаварског служења.Са неизмјерном братском љубављу у Господу,+ КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И СВЕ РУСИЈЕ

ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ПОВРАТКА У ОСОЈАНЕ

Поводом девете годишњице повратка српских прогнаника у метохијско село Осојане, 8. августа 2010. године, Свету Литургију у парохијском храму Светог Архиђакона Гаврила служио је јеромонах Иларион из манастира Високи Дечани уз саслужење јереја Михајла из Пољске Православне Цркве. Свету Литургију у којој је учествовало преко стотину вјерника пјевао је хор православних вјерника из Пољске који ових дана са својим свештеником борави у посјети Косову и Метохији.Осојане представљају један од ријетких примјера успјешног повратка Срба у Метохију. На простору некадашње мјесне заједнице, која је поред овог обухватала и неколико оближњих села, прије рата живјело је око 2450 Срба, док их је данас око 400.

СЛАВА У ПЛАНИНИНа празник Свете Петке Трнове у селу Бабине изнад Пријепоља, на 1300 метара надморске висине, Светом Архијерејском Литургијом поводом храмовне славе началствовао је епископ Филарет са свештенством и монаштвом Милешевске епархије. Током Службе Божије, владика Филарет је у бесједи позвао народ Рашке области да учини све да ови крајеви не остану пусти: „Сабирајте се и уједнините око Мајке Цркве и рађајте децу како ова села не би остала пуста“. Преосвећени је по-звао родитеље да шаљу дјецу на вјеронауку да би дјеца расла и остала на прадједовским огњиштима уз своју Цркву.

ПАРАСТОС ДЈЕЦИ ИЗ ГОРАЖДЕВЦАУ селу Гораждевцу код Пећи 13. августа је обиљежена седма 59

новем


годишњица терористичког напада у коме су убијена двојица српских дјечака

(Иван Јововић, 19 и Пантелија Дакић, 12 година), а тешко рањени Богдан Букумирић, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Драгана Србљак. Нападач је тог кобног 13. августа 2003. год. испалио 90 метака из аутоматског оружја на групу српске дјеце која је дошла на обалу реке Бистрице, око 500 м. од села Гораждевца, да потражи освјежење.

Викарни Епископ липљански Г. Теодосије служио је парастос пострадалим дјечацима у храму Рођења Пресвете Богородице уз саслужење парохијског свештеника гораждевачког Југослава Марјановића и дечанског јеромонаха Илариона Лупуловића. Парастосу је присуствовала и мати Харитина из Пећке патријаршије као и више десетина вјерника који су се окупили да молитвено одају пошту пострадалој дјеци у једном од најбруталнијих злочина почињених над српским становништвом након завршетка рата и доласка међународних мировних снага на Косово и Метохију.

СЛАВА МАНАСТИРА БАЊСКА

На празник Преноса моштију Светог првомученика архиђакона Стефана свечано је прослављена слава манастира Бањска код Звечана. Свету Архијерејску Литургију служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, мјестобљуститељ Епархије рашко-призренске, уз саслужење викарног епископа липљанског Теодосија,

игумана студеничког архимандрита Тихона, протојереја-ставрофора Петра Лукића и двадесетак свештенослужитеља. Светој Литургији присуствовао је министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић са својим сарадницима, предсједник општине Звечан Драгиша Миловић са политичким руководиоцима са сјевера Косова и Метохије.Пред почетак Свете Литургије митрополит Амфилохије произвео је у чин протосинђела јеромонаха Никодима Богосављевића, родом из Звечана који је докторирао теологију на Универзитету у Солуну. Манастир Бањска са црквом посвећеном Св. Стефану саграђен је између 1313. и 1317. године и једна је од најпознатијих задужбина Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1253-1321).

НОВИ СВЕШТЕНИК У АДЕЛАИДУУ суботу и недељу, 14. и 15. августа, на празнике Изношења Часног Крста и Св. Макавејских мученика и затим Преноса моштију Св. архиђакона и првомученика Стефана, владика аустралијско-новозеландски Иринеј боравио је у архипастирској посјети престоници Јужне Аустралије, Аделаиду, гдје је посјетио парохију Светог Саве на Хајндмаршу. Била је ово још једна прилика да се освједочи васељенска истинитост наше православне вјере и њен сјај као видјела у мраку овог свијета кроз рукоположење оца Амвросија Џексона. Отац Амвросије био је раније припадник и свештеник Ан-гликанске цркве који је заједно са цијелом својом породицом прешао у православну вјеру 2008. године, а сада је под омофором Српске Право-славне Цркве постао и истински слу-га олтара Христовог.

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У КРКИНа дан празника служена је Све-та Архијерејска Литургија на којој је началствовао епископ Фотије уз саслужење свештенства и свештено-монаштва из Епархије далматинске и других епархија. По обичају овога празника освештан је и благословен нови род грожђа. У својој бесједи преосвећени владика нагласио је значај овога празника истакнувши да је празник Преображења од давни-

на посебно поштован на простори-ма Далмације, а посебно у манастиру Крки, тако да овај дан има значај све-општег Сабора међу православним Далматинцима.

Светој Литургији је присуствовао предсједник Савјета за национал-не мањине у Р. Хрватској г. Алексан-дар Толнауер, начелници општина Кистање и Бискупије г. Слободан Рончевић и г. Дамјан Берић и остали гости и узваници.

САУЧЕШЋЕ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, заједно са свим члановима Светог Архијерејског Синода СПЦ, упутио је телеграм саучешћа Епи-скопском савјету СПЦ у Сјеверној и Јужној Америци, клиру и вјерном на-роду Митрополије либертвилско-чи-кашке поводом упокојења митропо-лита Христофора. У телеграму између осталог патри-јарх наглашава да га је тужна вијест затекла на Светој Литургији коју је служио на празник Преображења Господњег. „Митрополит Христофор се упокојио и отишао Господу коме 60

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

iz ota~astvene crkve

је верно служио од студентских дана. Он је имао ту част да му учитељ буде Свети владика Николај, коме је био од велике користи приликом припреме књига за штампу... Надамо се да ће наш добри митрополит из области у којима нема туге, нити жалости, већ само радости и блаженства у заједници са Господом и Његовим Светитељима, бринути о Цркви и о својој пастви...“

ГОСПОђИНДАН У ТВРДОШУ

Празновање Успења Пресвете Богородице, Велике Госпојине, у манастиру Тврдош је почело са вечерњим богослужењем са петохљебницом, којем је началствовао епископ захумско-херцеговачки Григорије у присуству бројног вјерног народа. Празновање се наставило идућег дана са јутарњим богослужењем и Светом Литургијом, којом је началствовао епископ Григорије уз саслуживање игумана манастира Тврдоша Саве, игумана манастира Завале Василија и свештенства Епархије ЗХиП. Послије прочитаног Јеванђеља, вјерном народу бесједом се обратио владика Григорије. Богослужење је завршено молитвеним опходом - литијом око манастира.

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ У ДЕРВЕНТИВладика зворничко-тузлански Василије служио је празнично бденије у Саборном и спомен храму Успења Пресвете Богородице у Дервенти и том приликом је освештао овај храм. Присутним вјерницима се у бесједи обратио позвавши на благодарење Господу због радосне вечери и дана када се освећује храм. На празник Нерукотвореног образа Господа Исуса Христа Свету Архијерејску Литургију су служили епископи зворничко-тузлански

Василије, сремски Василије, банатски Никанор, славонски Сава и захумско-херцеговачки и приморски Григорије. Литургији је присуствовао велики број званичника Републике Српске на челу са премијером Републике Српске господином Милорадом До-диком.

НОВА ЦРКВА У БЕЧУТоком посјете Аустрији, патријарх српски Иринеј разговарао је у Бечу са председником Аустрије Хајнцом Фишером и бечким градоначелником Михаелом Хојплом. Патријарх је добио обећање да ће бити изграђена још једна црква у дијелу Беча гдје има највише Срба.Патријарх Иринеј уписао се и у „Златну књигу“ града Беча, а градоначелнику је тим поводом поклонио књигу о Косову и Метохији и грб СПЦ. Градоначелник Беча је рекао да је аустријска метропола мјесто дијалога, па га због тога посеб-но радује што је у посјету дошао патријарх који се залаже за дијалог. Он је подсјетио да су корјени Срба у Аустрији веома дуги, још из 17. вијека, и да је посјета патријарха Иринеја услиједила значајним поводом - 150 година Црквене општине у Бечу.

НЕМАЊИН САБОР У НОВОМПАЗАРУСветој Литургији и културно-умет-ничком програму који је настављен након службе присуствовало је око 500 вјерника из Рашке обла-сти, сјеверног Косова као и осталих дјелова Србије.

Администратор Епархије рашко-произренске, митрополит Амфилохије је, благосиљајући скуп, истакао да је Немањин Светопетровско-дежевски сабор знак васкрсавања српске духовности, историје и државности у овом крају. Он је подсјетио да се у цркви

Светих Петра и Павла, познатијој као Петрова црква, крстио Стефан Немања, да крстионица у којој је тај чин обављен постоји и данас, те да је ту Немања одржао и два свенародна сабора на којима су донијете одлуке од далекосежног значаја. Петрова црква је мајка свих српских цркава и храмова и духовна колијевка Стефана Немање и лозе Немањића, нагласио је митрополит Амфилохије.

20 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКЕ

У недјељу на дан Сабора Срба Светитеља, 12. септембра 2010. го-дине, свечано и величанствено, са-борним служењем, духовном академијом и народним весељем, прослављена је крсна слава Епархије бихаћко-петровачке и 20. годишњица од њеног оснивања. Позиву домаћина Преосвећеног Г. Хризостома одазвали су се митропо-лит дабробосански Николај, епископ осечкопољски и барањски Лукијан и умировљени епископ захумско-хер-цеговачки Атанасије. Своје изаслани-ке на ову свечаност упутили су епи-скопи бањалучки и милешевски.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕСЛУЖИО У КОНЧУЛУМитрополит Амфилохије слу-жио је 24. септембра 2010. године Св. Литургију у манастиру Св. Ни-коле у Кончулу уз саслужење де-сет свештенослужитеља. После Литургије митрополит је пресјекао славски колач у част Св. мученица Минодоре, Митродоре и Нимфодо-ре. За имендан мати Минодоре у ма-настиру Кончул окупили су се монаси и монахиње из манастира Епархије рашко-призренске и Епархије жичке као и тридесетак вјерника. У својој бесједи митрополит Амфилохије је говорио о јеванђелској теми чудесног исцељења крвоточиве жене које показује да се сила Божја у немоћи пројављује. 61

новем


САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕДато на празник Преображења Господњег на Цетињу, 19. августа 2010. г: „Јутрос, око 7 и 30, службеници испоставе цетињске полиције блокирали су улаз у храм Преображења Господњег на Ивановим Коритима, метоха Цетињског манастира и тиме спријечили свештеницима: протојереју Обрену Јовановићу, јерејима: Предрагу Шћепановићу и Бранку Вујачићу, ђакону Николи Пејовићу и вјерном народу Митрополије да уђу у храм и одслуже Свету Литургију, како су то вјековима радили њихови преци на дан храмовне славе. Света Литургија је ипак одслужена испред древнога храма, након које је обављена свечана литија, али овога пута без славске иконе, која је остала утамничена у Цркви.Након Свете Литургије и по освештању грожђа, свештенство и вјерни народ су се у миру Божијем упутили ка Цетињском манастиру носећи у својим душама бол што нијесу могли ући у свој храм, који је власништво Митрополије црногорско-приморске, односно Цетињског манастира и одслужити на миру Свету Службу, како је то вјековима чињено у овом Преображењском храму.Митрополија црногорско-приморска по ко зна који пут апелује на све државне органе да у складу са законом заштите својинска права Митрополије, како би свештенство и народ неометано обављали своју црквену мисију и вјерске обреде.Надамо се да се овакви немили догађаји више неће поновити, јер је то једини начин да се пред цивилизованим свијетом покажемо као друштво које поштује Божије и људске законе.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ГОРЊЕМЛИПОВУМитрополит Амфилохије служио је 12. августа, на празник Преподобне Ангелине Крушедолске, поводом предстојеће храмовске славе, Свету Службу Божију у цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана у Горњем Липову код Колашина.

„Нека нас овај сабор, као и сваке године, сједини у истој вјери у живога Бога и обрадује нас узајамном љубављу“, рекао је владика у литургијској проповиједи. „Да се заједнички причестимо Тијела Христова и преломимо крсни колач, хљеб Божанске љубави, да се око хљеба саберемо, да га љубављу цјеливамо и да се њиме хранимо, да кроз њега Бог благослови хљеб и све њиве, све оне који се хљебом хране“.

Владика је говорио и о Косову и Mетохији и рекао да нема ништа срамније у историји Црне

Горе од одрицања од Косова и Метохије: „Престоница Бодина Војислављевића била

је у Призрену. Косовом и Метохијом су владали Балшићи након

цара Душана. Да и не помињемо немањићки

период. Срамно је

одрећи се Косова и Метохије о којима је књаз Никола пјевао: Онамо, намо, за брда она, та то је моје, дома ћу доћ...“Сабор је настављен у организацији ктитора цркве, др Милована Бојића и његове породице. Многобројни гости уживали су у пјесмама које су, као овогодишњи специјални гости сабора, изводили познати умјетници: пијаниста проф. Никола Рацков и солисти Оливер Њего и Снежана Берић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ТОЛОШИМАМитрополит Амфилохије служио је 14. августа, на празник изношења Часног Крста и Светих мученика Макавеја, Свету Службу Божију у цркви Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши, поводом храмовске славе цркве.

„Можда једини случај жртве сличне Макавејима, бар у Европи, јесте примјер жртве старца Југ-Богдана, мајке Југовића и девет њихових синова на Косову“, рекао је митрополит Амфилохије у бесједи на тему празника. „Нема сличнијег примјера у свијету. Сви су отишли да се жртвују за Име Христово, сви су се жртвовали до најмлађег Дамјана, чија рука је по народној пјесми пала мајци у криоце“.Парох толошки презвитер Предраг Шћепановић се нарочито захвалио владици Амфилохију, данашњем домаћину славе Јовици Никочевићу, Гордани Јелић, приложници новога крста који је прије неколико дана постављен на цркву и Росани Брајовић, приложници комплета богослужбених књига за овај храм.

МИТРОПОЛИТ КАЗАХСТАНСКИ АЛЕКСАНДАР СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

19. августа 2010. године, на свијетли празник Преображења Господњег, празничну Свету Архијерејску Литургију у Цетињском манастиру служио је, по благослову митрополита Амфилохија, Његово Високопреосвештенство Митрополит астанајски и казахстански Александар, поглавар Митрополитског округа у Републици Казахстан. Митрополиту је саслуживао и игуман Цетињског манастира, протосинђел Методије Остојић.

Митрополит Александар је вршилац дужности предсједника Синодалне комисије Московске Патријаршије по питањима омладине.Након Свете Литургије, у порти Цетињског 62

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

манастира је обављено традиоционално благосиљање грожђа, а митрополит Александар се многобројним вјерницима, међу којима су били многи поклоници из Русије, Украјине, Бјелорусије, обратио пригодном празничном бесједом.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У МОРИЊУ

Митрополит Амфилохије освештао је 21. августа цркву Св. Апостола Јована Богослова у засеоку Сврчак у Морињу и потом са свештенством и вјерним народом служио Свету Архијерејску Литургију.Првобитни храм на овом мјесту потиче из Средњега вијека, а порушен је 1669. у земљотресу који је порушио Дубровник и Росе на Луштици. Обновљен је 1724. године у мањим димезијама. И тај храм је био потпуно руиниран, а посљедња обнова је започела у фебруару 2008. године. У храму се до данас чува икона Пресвете Богородице, за коју се код Морињана задржало предање да је под својим благодатним окриљем спасила Морињ од куге у XVII вијеку.Приликом освећења митрополит је по древном обичају положио мошти светитеља у часну трпезу, а овај пут су то биле мошти Преподобномученика из VIII вијека, монаха манастира Св. Саве Освећеног у Јудејској пустињи Свете Земље.Парох морињски презвитер Никола Урдешић се захвалио митрополиту, свештенству и свима заслужним за обнову храма, а нарочито Општини Котор и градоначелници Марији Ћатовић и њеној породици. Митрополит је потом посјетио манастир Превлаку код Тивта, затим манастир Св. Архангела у Бјелићима који је у обнови и у којем се, након из темеља обновљене цркве сада подижу и конаци и крстионица.У манастиру Подмаине митрополит исто вече благословио облачење у послушничку ризу двојице сабраће овог манастира: Жарка Попова и Давора Јоксимовића. Владика је у бесједи подсјетио на ријечи пророка Самуила: Говори Господе, слуша слуга Твој: „То јесте смисао послушника или, како ми Срби кажемо искушеника, као онога који се испробава на путу Господњем у вјерности Христу Богу нашем, у спремности да узме крст свој и да ходи за Господом“.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ВИНИЋИМАМитрополит Амфилохије 22. августа је са свештенством и вјерним народом обавио благосиљање обновљеног хра-ма Вазнесења Господњег у селу Винићи у Бјелопавлићима, а потом у њему служио Свету Архијерејску Литургију.Храм је подигнут 1864. године, а посљедња обнова храма је започела 2008. године. У архипастирској бесједи влади-ка је подсјетио на ријечи преподобног Григорија Синаи-та да је богочовјечанско стање Сина Јединородног Исуса Христа стање на које је позван човјек, људска природа и човјечанство. „Да узраста и да расте у мјеру раста висине Његове. А мјера раста висине Његове је безмјерна. Сви догађаји уз Христовог живота нам то потврђују“.

„Без Христа Господа не знамо ни шта је свијет, ни какав је свијет, ни зашто је створен свијет, ни ко је створио свијет. Без Њега не знамо ни ко је човјек, ни зашто је створен човјек, ни ко је створио човјека. Без Њега не знамо ни зашто се рађамо овдје на земљи, ни зашто живимо, а још мање знамо зашто умиремо“, рекао је митрополит Амфилохије.У име породице покојне Наде Станишић Архијерејску по-хвалницу је примио њен брат Велизар. Њена породица је поклонила заоставштину покојне Наде и од тих средстава је урађен највећи дио посла око обнове храма. Обнову су помогли и у њој учествовали сви мјештани Винића.Након Свете Литургије, митрополит је покојној Нади која почива на тамошњем гробљу одржао помен.

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У МАНАСТИРУ САВИНАУ петак 27. августа, уочи празника Велике Госпојине, у организацији Српског просвјетно-културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог, одржана је у порти манастира Савина, поводом празника Успенија Пресвете Богородице, славе манастира, празнична Духовна академија.Празничну бесједу о Пресветој Богородици и частољубљу изговорио је јереј Предраг Шћепановић, парох подгорич-ки и директор Радио „Светигоре“.У програму су учествовали глумац Предраг Тодоровић, Драгана Влаовић и Жељка Чупић, а у музичком дијелу хор Светог Василија Острошког из Требиња, музички педагози Валентина Кулиновић и Небојша Војводић као и кларине-тиста Вељко Кленковски.

ПРОСЛАВА УСПЕЊА У МАНАСТИРУ КОМПразник Успења Пресвете Богородице свечано је прослављен на острву Ком у истоименом манастиру на Скадаском језеру. Као и предходних година служене су двије Свете Литургије.Прво је у главном Успењском манастирском храму из 15. вјека, задужбини династије Црнојевића, служено свеноћно бденије са Светом Литургијом, које је служио игуман ма-настира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић) и у ком су узели учешћа многобројни вјерници из Црне Горе и Србије. Током Службе Божије скоро сви вјерници присту-пили су Светој Тајни Причешћа, а игуман Петар је одржао и бесједу о тајни празника у Православној Цркви, са посеб-ним освртом на тајну Празника Успења Пресвете Богоро-дице. Архимандрит манастира Ком јеромонах Хризостом (Нешић) служио је Свету Литургију. У Светој Служби Божијој узело је учешћа и преко 150 вјерника из разних крајева Црне Горе и Србије, као и многобројни гости из 63

новем


Hronika mitropolije

православне Русије. Непосредно прије Свете Литургије ар-химандрит Хризостом крстио је и седморо нових чланова Цркве Божије.Послије Службе Божије организована је и трпеза хришћанске љубави као и састанак вјерника ријечке, љешњанске, црмничке и зетске регије, чија је тема била што успјешније организовање Успењског црквено-народ-ног сабора 2011. године у манастиру Ком. За предсједника специјалног Одбора који ће припремити овај црквено-народни сабор изабран је др Александар Јанушковић из Подгорице.

СЛАВА УСПЕЊСКОГ ХРАМА У КОСТАЊИЦИУ присуству великог броја вјерника црква Успенија Пре-свете Богородице у Костањици прославила је 28. августа своју храмовску славу – Госпођиндан. Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Видо Вуковић уз саслужење протојераја-ставрофора Предрага Видаковића, јереја Гојка Мрачевића, пароха јошичког, јереја Сава Ден-де, пароха тиватског и јереја Александра Папића, пароха пођанско-сасовићког.Молитвено учешће на Св. Литургији узео је црквени хор

„Св. Василије Острошки“ из Кумбора као и пјевница цркве Полагања Ризе Пресвете Богородице из Бијеле. Велики број вјерника приступио је Светој Тајни Причешћа.Након Свете Литургије око храма је опходила Литија и пре-резан је славски колач.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У КРИПТИБАРСКОГ САБОРНОГ ХРАМА

Митрополит Амфилохије је 29. августа, на празник Неру-котвореног образа – убруса Господњег, Св. Јевстатија II Ар-хиепископа Српског, Преподобног Романа и Преподобног Рафаила Банатског, служио у крипти Саборног храма Све-тог Јована Владимира у Бару у изградњи, посвећеној Св. благовјерном кнезу Александру Невском, уз саслужење барског свештенства. Међу осталим свештеницима сас-луживао је и протопрезвитер-ставрофор др Димитрије Калезић, главни инспектор богословијâ Српске Право-славне Цркве. Присутно је било и неколико некадашњих ученика четврте генерације обновљене Цетињске богословије, који су јуче прославили десетогодишњицу матуре .У литургијској проповиједи отац Димитрије Калезић је ре-као да је свако појединачно спасавање лични дијалог с Бо-гом, комуникација слике – човјека са оригиналом – Богом.

Након Свете Литургије, освештан је други крст на сјеверном параклису храма, чији су приложници пре-звитер Иван Станишић, парох барски и господин Брано Јововић из Бара.„Ови крстови су израсли из Часнога Крста Христовога и Крста Светога Јована Владимира и почели су, ево да сијају, да обасјавају овај град, да кроз њих васкрсавају сви они древни храмови посвећени Пресветој Богородици, чији темељи овдје још постоје, храм Свих Светих и сви други храмови који су се вазнијели на небеса. Али сила Крста Часнога низводи њихову благодат на нас и међу нас и на овај храм који градимо у славу Имена Божјега, у част Све-тога Јована Владимира“, рекао је митрополит Амфилохије.Након свечане трпезе, коју је припремило Коло српских сестара из Бара, митрополит, свештенство и мноштво вјерних се упутило на извор близу цркве Св. Николе у Микулићима, гдје је у новосаграђеној крстионици на овом извору Свето Крштење примило десетак нових хришћана. На извор је братство Андровића изнијело знаменити Крст Светог Јована Владимира на цјеливање вјернима.Митрополит је посјетио цркву Св. Николе у Микулићима, а потом и кућу породице Андровића.

ОСВЕШТАНА ЦРКВА У ЈАБУЦИ КОД МАТЕШЕВАМитрополит Амфилохије 4. септембра је, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-примор-ске и Епархије будимљанско-никшићке освештао новосаграђену цркву Светог Василија Острошког у селу Јабука код Матешева.Ктитор новосаграђеног храма је Борислав Боро Вујисић, који је са породицом био домаћин црквено-народног сабрања.Храм посвећен Острошком Чудотворцу подигнут је за покој душа Борових родитеља Радована и Маре. Његов отац Радован је један од више десетина хиљада страдал-ника за вјеру и отачаство пострадавших на крају Другог свјетског рата од братске руке у врлетима Босне, Хрватске и Словеније. Гроб покојног Радована у Словенији се не зна.Митрополит Амфилохије је по древном обичају прили-ком освећења у часну трпезу уградио мошти Светих му-ченика, овога пута дио моштију Светих четрдесет ђака момишићких пострадалих са двојицом учитеља свештени-ка од Турака крајем 17. вијека.

У част освећења цркве Владика је благословио и славски колач и одржао бесједу у којој је рекао да се кости Радо-ванове данас „на невидљив начин сахрањују овдје у овај 64

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

свети храм.“ „Радован добија један од најљепших спомени-ка које је видјела Црна Гора. И ми се радујемо, заједно са његовим костима и заједно са ктитором ове светиње што смо се данас сабрали да освештамо овај свети храм, да призовемо Духа Светога на њега, на свети престо, да угра-димо у свети престо мошти мученика и тиме да га посве-тимо, не само Светом Василију Острошком него и спомену невино поклане Момишићке дјеце у 17. вијеку. Радујемо се, дакле, сви, радује се и небо што је још једна светиња Божја заблистала овдје на земљи. Радује се и земља, и овај крај се радује јер је прогледао духовним очима“, рекао је митрополит Амфилохије.Владика је најавио да ће ктитору храма Бору Вујисићу на Лучиндан на Цетињу бити уручен орден Светог Саве. Кти-тор је заблагодарио свима који су помогли током градње и уређења храма, рекавши да ће за прву храмовску славу свима заслужнима бити подијељене захвалнице.

СЛАВА ЦРКВЕ У БИЈЕЛОЈПравославна парохија Бијељско- крушевичка прослави-ла је 13. септембра јесењу црквену славу Полагање појаса Пресвете Богородице.Светом Литургијом, која је служена у саборном хра-му Полагање Ризе Пресвете Богородице у Бијелој, на-чалствовао је протојереј-ставрофор Радоман Бубања уз саслужење протојереја-ставрофора Предрага Видаковића, протојереја Милорада Дајевића, јереја Владана Пантелића, те ђакона Шпира Живковића и Небојше Вуловића. Праз-ничном бесједом присутном народу обратио се о. Радо-ман Бубања.Након Свете Литургије кренула је литија кроз засеок Вала. Вриједни домаћини су за вријеме ношења Литије на два почивалишта припремили послужење за све присутне.Иначе, овај дан је и слава новооснованог Кола српских се-стара из Бијеле. По завршетку Литије испред храма пре-резан је славски колач, а онда се свима присутнима об-ратио надлежни парох протојереј -ставрофор Предраг Видаковић.У новоподигнутом парохијском дому уприличена је трпе-за љубави за све окупљене и на којој су биле присутне и позване чланице свих Кола српских сестара са територије Црне Горе.У поподневним сатима одржан је састанак свих чланица кола којим је предсједавала гђа Драгица Спајић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ТУДОРОВИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 18. септембра са свеш-тенством Свету Службу Божију у цркви Светог Николе у селу Тудоровићи у Паштровићима. За пјевницом су биле монахиње из манастира Војнић и дјеца са паштровачке школе вјеронауке.У литургијској проповиједи владика је говорио о праз-нику Светог првосвештеника Захарије и његове супруге Јелисавете: „Захарије и Јелисавета потврђују да су само она дјеца која су рођена у праведности и чистоти, из по-ста и молитве, истинска и права дјеца и изданци. То показују и други примјери из древних и наших времена. Дјеца која се зачињу у нечистоти, у пијанству, на начин како то није благослове-но од Бога, не могу бити прави изданци“.

Након Литургије, владика је освештао обновљену зграду школе у којој ће се убудуће одржавати настава вјеронауке, која је до скоро држана у манастиру Прасквица. Митропо-лит је, за посебне заслуге за обнову школе и друге бого-угодне активности архијерејском похвалницом одликовао Крста Рађеновића са Светог Стефана.

МАЛА ГОСПОЈИНА НА ЦЕТИЊУМеђу многобројним храмовима у Митрополији црногорско-приморској који су посвећени Мајци Божјој, своју славу – празник Рождества Пресвете Богородице прославили су свечаним богослужењима Цетињски мана-стир и Влашка црква на Цетињу.Светом Литургијом у Цетињском манастиру началство-вао је игуман Данило, некадашњи сабрат ове обитељи, а сада настојатељ манастира Ђурђеви Ступови код Берана, уз саслужење протосинђела Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, гостију из Русије, као и других свеш-теномонаха Цетињског манастира. Појали су и прислужи-вали у олтару ђаци Цетињске богословије, а осим вјерника са Цетиња на славу су дошли и вјерници из других градова, а било је и вјерника из Русије.Свету Литургију у Влашкој цркви су служили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и протојереји Гојко Перовић, старешина храма и ректор Цетињске богословије и Об-рен Јовановић, секретар Митрополије и парох цетињски. Појали су ђаци Богословије. Велики број вјерних се и причестио, чиме је уобличен распон причесника од бебе узраста пар месеци до уважене протинице Данице Радусиновић која крепко носи 90 година живота.

Отац Радомир је у надахнутој беседи изнео основне мисли из догматског значаја и литургијске симболике прославе празника Рођења Пресвете Богородице, а потом је прере-зан славски колач и одржан мали помен свим ктиторима, приложницима и обновитељима светог храма међу којима су наведена имена и знамени-тих личности које почивају под сводом и у окриљу светог храма, на првом месту митрополита Илариона (+1882) и Висариона (+1884).

65

новем


Hronika mitropolije

ПРОСЛАВА КРСТОВДАНА У КОСИЋУСлужењем празничне Свете Литургије и ломљењем слав-ског колача прослављена је 27. септембра слава храма Воздвижења Часног Крста у селу Косић код Даниловграда. Овај свети храм саграђен је на мјесту гдје су се, по предању, укрстиле двије муње и крст од живог огња учиниле, о чему у Горском вијенцу пјева владика Раде.Свету Литургију служили су: протојереј Бранко Тапушковић, парох кучко-братоножићки, јереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, јереј Станислав Татић, парох спушко-мартинићки, јереј Илија Зекановић, парох команско-бандићки и надлежни парох даниловградски јереј Слободан Зековић. Након прочитаног Јеванђеља надахнутом бесједом вјернима се обратио јереј Мирчета Шљиванчанин, говорећи о неизмјерној љубави Божијој која се најљепше пројавила на Часном и Животворном Крсту, као и о значају Часног Крста за сваког вјерујућег човјека.Овогодишњи домаћин храмовне славе био је г. Алексан-дар-Саша Јововић са породицом који је за све присутне припремио богату трпезу љубави, а за наредну годину ову обавезу и благослов преузео је г. Саво Јововић.

КРСТОВДАН У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

27. септембра је у Цетињском манастиру свечано и мо-литвено прослављен празник Воздвижења Часног Крста-Крстовдан Светом Литургијом којом је началствовао протосинђел Методије Остојић, игуман Цетињског мана-стира, уз саслужење протојерејâ Гојка Перовића и Обрена Јовановића, пароха цетињских, јеромонаха Исака Симића, сабрата Цетињског манастира и ђакона Игора Балабана.Прослава у Цетињском манастиру је нарочито значајна због великог благослова којим је Господ обдарио ову све-ту обитељ, оставивши на чување дио Часног Крста на коме је распет управо овој светињи.

Ученици Цетињске богословије су појали и прислуживали у олтару, а у Светој Литургији

ј е учествовало мноштво вјерног на-рода, како са Цетиња, тако и

поклоника из Црне Горе, Србије, Русије и других крајева.

ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД УПОКОЈЕЊА МИТРОПОЛИТА МИТРОФАНА БАНАУ Цетињском манастиру је 30. септембра обиљежен спо-мен деведесетогодишњице упокојења блаженопочив-шег митрополита Црне Горе и Брда Митрофана Бана, дугогодишњег архијереја Митрополије црногорске и ве-ликог народног дјелатника и ујединитеља.Након Свете Литургије на којој је одржан помен митропо-литу Митрофану, а која је служена у манастирској цркви Рождества Пресвете Богородице, у 10 часова је одслужен парастос на митрополитовом гробу у порти Цетињског ма-настира.

Парастос је служио протосинђел Методије Остојић, намјесник Цетињског манастира, уз саслужење протојереја Гојка Перовића, ректора Богословије Све-тог Петра Цетињског, протосинђела др Никодима Богосављевића, сабрата Цетињског манастира, презвите-ра Немање Кривокапића, пароха которског и професора Цетињске богословије и ђакона Игора Балабана. Појали су ђаци Цетињске богословије које је предводио професор црквеног појања ђакон Павле Љешковић.На крају парастоса протојереј Гојко Перовић је бираним ријечима бесједио о митрополиту Митрофану: „Био је за-иста дуго година прави пастир стада Православне Цркве овдје на Цетињу и у Црној Гори која је своју слободу, а тиме и могућност да се јеванђелска ријеч чује и шири, шири-ла у времену када је митрополит Митрофан био на трону Светог Петра Цетињскога. Био је заиста за оно вријеме и за оне услове, може се слободно рећи, не само настојатељ Цркве него и један плодан пастир и писац који је пи-сао поуке свештенству и вјерном народу о томе како се васпоставља живот у Цркви и како се на правилан на-чин служи Богу и светињи. Био је прави садјелатељ и са-радник господара, књаза и краља Николе у дјелу не само успостављања државе него у васпостављању слободар-ског духа овога народа, његове просвећености да заједно са стасавањем државе стасава и слободарска хришћанска свијест у главама Црногораца како је вријеме ишло ка све-народном уједињењу. И, ко ће као Бог, у временима на-родног уједињења Господ је дао овоме заиста праведно-ме и дугољетноме старцу још неку годину живота након завршетка Првог свјетског рата да уради нешто на шта су вјекови чекали – да се стави на чело црквеног и народног

покрета који је обновио јединство Пећке Патријаршије и да обнови рад Цетињске богословије, да јој он да

име. И ту се поново срећу и остају нераздвојни у Божијем памћењу Царства Небеског Светитељ Петар

Цетињски и овај дивни слуга Божији Митрофан Бан.“66

svetigora

/ 2

010

/ но

вемба

р

pri

kaz

Нови број часописа КолоЧасопис Коло, који је намењен најмлађима, у новом броју отвара дјеци ново знање о броју два. Дијете учи кроз разне природне ситуације, комуникацију али слика је најљепши начин да дијете буде подстакнуто да мисли и именује ствари и појаве око себе правим именом. Лијепа реч, лијепа слика подстичу интелектуални развој дјетета. Реченице које упућују дијете у знање шта је све број два око нас, богате дјечији говор јер су саткане од пробраних ријечи за најмлађе. Одрасли су изгубили критеријум лијепог па је данас постало тешко да дјеци представе праве вредности лијепог. Дијете треба отворити од најранијих дана за прихватање правих вредности и препознавање истих, а то часопис Коло и чини. Дјеца ће кроз овај часопис доживјети експлозију боја, а боје причињавају за дијете радост и задовољство. Илустрација пуна њежних тонова боја подстиче њихов сензорно-перцептивни развој.Број два је једноставно број који је означио број таблица које је Мојсије добио од Бога. Број два представља и двије природе Господа као и два својства природе која нас окружује. Тако нам овај број на самом почетку доноси кратки час вјеронауке и даље нас учи да су вјеронаука и живот Цркве неодвојиви од живота уопште. Весело кроз број упознајемо своје тијело. Мама и тата чине два човјека али су нераздвојиви у улози родитеља и тако су за дијете њих двоје једно. Двије природе – један Господ Христос. Два родитеља - једна улога. На овај начин се не губи веза са предходним бројем часописа. Тако ово нису часописи које ћемо одложити и заборавити на њих него којима ћемо се увијек изнова враћати. И на крају шта је љепше од другарства? А за игру и љубав је потребно најмање двоје!

Ћирилко бр. 6Ових дана, на радост наших малишана и њихових родитеља, из штампе је изашао 6. број забавно- поучног часописа за дјецу школског узраста „Ћирилко“. Бавећи се разним занимљивим темама из историје, језика и свакодневног живота дјеце, „Ћирилко“ је већ добио своје мјесто у њиховом срцу, уљепшавајући им свакодневне школске бриге и учећи их, на једноставан начин, племенитом и хришћанском начину живота и поимања.Овај број је рађен као календар, у коме се у уводном тексту каже да је свако годишње доба, односно свако вријеме током годишњег круга добро и лијепо, и да свако пружа дјетету могућност да ужива у љепоти свијета и дарова које му пружа Бог, Дародавац сваког добра. За сваки мјесец је издвојен по један празник и у виду приче, коју дијете може да разумије, објашњен је значај и смисао тог празника. Календар је прожет и мудрим хришћанским изрекама које се дјеци, док их читају и гледају тражећи неки датум у календару, на једноставан и природан начин урезују у слух и у срце.Чланови редакције су се потрудили да и овај број добије рухо у складу са намјеном часописа, да истакне све што је лијепо, племенито и утемељено у православној вјери и православној култури.


· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.


Ново издање комплета Свети Василије Острошки Чудотворац. Књига пета се може наћи у продаји и независно од комплета.

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57 369-07-05

НОВА ИЗДАЊА

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: [email protected]

тел: +38267249783

Documents

Часопис СВЕТИГОРА - ЛУЧИНДАН 2010 - број 203