obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ПЕТРОВДАН АВГУСТ 2010. г. БРОЈ 201

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

repo

rta`

aРA

JO В

ојин

овић

Чувар вјере православнеСлава манастира Ћелија Пиперска

Манастир Ћелија Пиперска у Пиперима код Подго-рице 30. маја је великим литургијским сабрањем

прославио своју славу – празник преподобног Стефана Пиперског. Светковина је почела у навечерје празника свечаним бденијем, којим је началствовао архимандрит Јелисеј, игуман светогорског манастира Симонопетра, уз присуство митрополита црногорско-приморског Амфи-лохија и епископа будимљанско-никшићког Јоаникија. Након бденија извршено је пресвлачење и полагање мо-штију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој, која је родно мјесто Светитеља. Пресвлачење моштију је последњи пут обављено прије више од 100 година.Митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије су на дан празника са свештенством служили Свету службу Божију у тријему испред манастирске порте специјално урађе-ним за ову прилику. Литургију и бденије су византијским појањем украсили симонопетритски монаси и монахиње из манастира Светог Стефана код Врања.Говорећи у литургијској проповиједи о Светом Стефану Пиперском, владика Јоаникије је рекао да је сигурно да је Свети Стефан Пиперски био у вези са Светом Гором и да је

примио светогорску духовност. „Био је исихаста, а то значи онај који

сву своју наду полаже на Бога, који непрестано Богу служи постом и молитвом. Али то не значи да живи само у пову-чености, мада знамо да је Свети Стефан био и пустињак и да се склањао у горе ровачке ради подвига монашкога.“ „Испунивши се благодаћу Светога Духа, он је постао и ду-ховни отац своме народу, и пастир и учитељ. Окупио је монаштво и народ око престола Божијега, сабирао га име-ном Христовим, покривао га благодаћу својих молитава, хранио га небеским хљебом. Носећи на тај начин свој крст он се и посветио. На крају свога живота савио се овдје у ову светињу коју је сам саградио. И овдје је душу своју пре-дао Господу. И убрзо је био прослављен као Светитељ“.„Био је нешто млађи савременик Светога Василија Острошког и његов сатрудник у борби за слободу, за чу-вање завјета слободе и за чување завјета вјере православ-не. Унијаћење је било стигло и до Цетиња, а Господ је сачу-вао вјеру тада преко Светога Василија и Светога Стефана Пиперскога“, рекао је Владика Јоаникије.У току Литургије настојатељица манастира Ћелија Пипер-ска монахиња Јелена (Станишић) одликована је чином игуманије са правом ношења напрсног крста. Празнич-ном литургијском сабрању у манастиру Ћелија Пиперска присуствовали су бројни гости из Митрополије црногор-ско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, али и из других манастира (Жиче, Петропавловског манастира

код Требиња, Светог Стефана код Врања, Јекате-ринбурга и са Косова и Метохије).Учесници сабора били су и амбасадори Русије, Србије, БиХ и Украјине у Подгорици Јаков Ге-

расимов, Зоран Лутовац, Бранимир Јукић и Оксана Сљусаренко. Био је присутан и Богољуб

Шијаковић, министар вјера у Влади Србије, која је заједно са Владом Црне Горе значајно помогла у организацији сабора, као и други угледни узвани-

ци. Најзаслужнијима за организацију ове велике светковине додијељене су захвалнице митрополита Амфи-лохија и управе манастира Ћелија

Пиперска. Изведен је и пригодан културно-умјетнички програм.

besjeda

Mит

рополит

АМ

ФИ

ЛО

ХИЈЕ

СВЕТОТРОjИЧНА ЉУБАВИ ПОСЛУШАЊЕ

ОСНОВ САБОРНОСТИ ЦРКВЕ БОЖИjЕЊегово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски је 26. маја ове године у манастиру Грачаница служио прву Архијерејску Литургију откако је именован за новог Мјестобуститеља (администратора) Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Митрополиту Амфилохију су саслуживали Викарни Епископ липљански Г. Теодосије и више од половине свештенства Епархије, међу њима архијерејски намесници: протојереји Живојин Којић (намесник призренски), Милија Арсовић (намесник митровички), Томислав Миленковић (намесник новопазарски), Драган Којић (намесник гњилански), као и игумани манастира Сопоћани (протосинђел Теоктист), Дубоког Потока (протосинђел Ромило) и протосинђел Михајло из Призрена. У Светој Литургији су учествовали и монаси и из више манастира ЕРП, грачаничке сестре са игуманијом Ефросинијом, монахиње из манастира Кончула са игуманијом Минодором,

мати Катарина, бивша игуманија Кончулска, као и мноштво верника. Владика Теодосије је пожелео срдачну добродошлицу новом Мјестобуститељу Епархије у име свештенства, монаштва и верног народа Косова и Метохије и Рашке области. Митрополит Амфилохије није непознат верном народу на овом многострадалном простору јер је још од своје младости често долазио и враћао се Косову и његовим светињама. Такође је, заједно са досадашњим администратором Епархије, епископом Атанасијем, био први који је притекао у помоћ овој страдалној Епархији храбрећи верни народ и сахрањујући жртве терора албанских екстремиста у лето 1999. године.Митрополит Амфилохије је надахнуто беседио на Светој Литургији о тројичној тајни Цркве и значају љубави, послушања и смирења, о празнику Педесетнице кроз који се пројавило и добило пуноћу све оно што је било скривено у Богу од постанка света.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Оно што је сакривено у Богу прије постанка свијета то се

откри и јави, непрекидно се откривало и јављало, да би пуноћу свога откривања и јављања добило у тајни силаска Духа Светога на Тројичиндан када се открила пуноћа велике и свете тајне Божанског бића. А кроз

њу и преко ње, тајне човека и тајне свеукупне Божије творевине, у свјетлости и огњу који се открио првим Христо-вим ученицима а преко њих открио се и открива се Цркви Божијој. Огњем смо познали тај свети печат, то свето ткање Светотројично, које је уписано у свеукупну Божију твореви-ну видљиву и невидљиву. И тек када нам се на Тројичиндан јавила пуноћа Божанства, тек онда смо могли да схватимо устројство природе Божије, начин на који је саздана Божија творевина. Тек онда смо могли да сазнамо и да познамо ко је човјек и шта је човјек и каква је природа људска. На чему је она утемељена, шта је у њу уписано и ради чега је Бог ство-рио човјека, због чега је Бог створио људски род. Божија истина - Отац и Син и Дух Свети једно Божанство у Тројици постојеће и прослављано, открило нам се као Творац неба и земље. Све што постоји и што је постало оно је постало кроз Оца у Сину Духом Светим. Тај свети печат је присутан у свему, а нарочито у човјеку који је по природи створен по слици Божијој, што значи - узет је са Лика Божијег; то значи

„слика“ - онај који је са лика узет. Није човјек лик Божији, него је слика Божија, јер једина икона Бога невидљивога јесте јединородни Син Божији рођен прије свих вјекова од Бога Оца, рођен у времену - када је дошла пуноћа времена - од Духа Светога и Пресвете Дјеве, откривши се као икона Живо-га Бога - Бога Оца и посвједочивши да ко види Њега види Оца и ко вјерује Њему, вјерује Ономе Који Га је послао. И у исто вријеме обећавши Духа Светога Утјешитеља Који ће нас људе и творевину Божију увести у сваку истину, као што је то Дух Свети и учинио на Духовдан. Гдје год завиримо у видљиве и невидљиве тајне Божанске творевине наћи ћемо те траго-ве Свете Тројице уписане и записане. Свеукупна творевина

Божија функционише на тројични начин. И људска природа и она функционише на светотројични на-чин. Записана је и јављена та велика и света тајна и у Господњој молитви, коју читамо по заповјести Господњој и обично мислимо да у њој исповиједамо само Бога Оца када кажемо „Оче наш који си на небесима“. Тачно је да исповједамо Бога Оца по Христовој заповјести, али у исто вријеме у „Очена-шу“ је записана и тајанствено откривена тајна Бога Оца и Бога Сина и Духа Светога. Јер када кажемо

„Оче наш који си на небесима“ исповједамо Оца као Творца неба и земље, а у исто вријеме исповједамо и Његово свето име „да се свети Име Твоје“. А које је то име Његово? Откуд ми знамо о Њему оно што знамо и које је то Име које је изнад свакога имена? То је управо име Христово, име Исус које је изнад сваког имена. У том имену, у имену Божијем којим се ми кунемо, и којим живимо, и којим дишемо, и пре-ко кога познајемо Бога Оца, преко кога ступамо у заједницу са Њим и усиновљујемо се Богу Оцу јесте управо Христос Господ. Зато и кажемо „да се све-ти име Твоје“. Али исповједамо у „Оченашу“ и тајну Духа Светога - „да дође Царство Твоје, као што је на небу тако и на земљи“. Царство Божије, пуноћа Цар-ства Божијег, пуноћа истине Божије јесте управо Дух Свети. То Царство Божије у Духу Светом је уписано у свеукупну Божију Творевину и открило се у свој својој пуноћи по први пут од настанка свијета упра-во на празник Свете Тројице, на празник силаска Духа Светога на свете ученике Божије – апостоле. Дакле, Света Тројица је Бог коме се клањамо исповједајући истовремено велику и свету исти-ну да је један Бог, као што смо чули у данашњем Јеванђељу по Матеју. На питање које заповјести су највише, Господ одговара – један је Господ Бог и Њему се једином клањај, Њему јединоме служи, а 3

август / 2010 / s

vetigora

кроз двије заповјести – „љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и ближњега свога као себе самога“. Дакле, један је Бог, али је Отац и Син и Дух Свети велика и света тајна Бога као љубави од искони, од настанка свијета и прије настанка свијета. Свијет је само свједочанство те Божанске љубави и Бога као љубави у којој Он постоји, која је у Његовој суштини, у Његовом бићу, велика и света тајна Свете Тројице откривена у свој пуноћи на Духовдан. Као што је прво откривење било откривење Оца у Старом Завјету и наговјештај Сина Божијега; као што је Нови Завјет завјет и савез у крви Христовој, откривење преко страдалне љубави Христове, тајне Бога Оца али и тајне Сина Божијег Јединородног Који се жртвује за спасење свијета, тако се је и силаском Духа Светога открила тајна Духа Животворнога Којим дише све што дише и живи све што живи.

Црква – сабор неба и земље Један је Бог у Тројици прослављани и једна је Црква Божија која је утемељена, запечаћена и Христовом крвљу, а у исто вријеме запечаћена и печатом дара Духа Светога на Духовдан. Тако да Црква Божија као и свеукупна Божија тво-ревина није ништа друго него је откривење, јављање, свједочанство и свједочење као Тијело Христово, свједочење једнога Бога у Тројици прослављанога. Нема Цркве без Свете Тројице, Црква и јесте јављање Свете Тројице и откривење, а они који постају чланови Цркве Божије нијесу ништа друго него су живи и живонос-ни свједоци те једне и јединствене Цркве Божије, која носи у својим њедрима и свједочи собом тајну Пре-свете Тројице. Свједочећи тајну Пресвете Тројице она је призив да све што постоји, сви људи и сви земаљски народи, да се отројиче и да приме ту велику и свету тајну и постану њени заједничари и њени носиоци. Зато се Црква и назива саборном Црквом. Она сабира и небо и земљу. Она сабира у себе и свједок је собом тајне Оца и Сина и Духа Светога, а у исто вријеме она сабира све оно што је Божије од настанка свијета. Није ли Свети Григорије Нисијски говорио да је „стварање свијета стварање Цркве Божије“? Већ је ту био поче-так онога што је добило своју пуноћу у силаску Духа Светога. Дакле, стварањем Цркве Божије свеукупна Божија творевина је уткана у Цркву Божију, а наро-чито људска природа, човјек и човјечанство. То је управо посвједочено на Духовдан, на Тројичиндан и од тада па до данас и до краја свијета и вијека они који припадју тој Цркви - Цркви Свете Тројице, они који примају тај печат - печат дара Духа Светога, они су свједоци и носиоци те Божије Цркве – Једне, Свете, Саборне и Апостолске.

Саборност Цркве – пројава исвједочанство Пресвете ТројицеЕво помињемо данас апостола Симона који се због празника преноси на данашњи дан, помињемо муче-

ницу Гликерију, Александра мученика. Шта су они друго него су носиоци, свједоци и проповједници те велике и свете тајне Свете Тројице, као што је сва Црква кроз вјекове била таква? И природно је да устројство њено буде тројично устројство сабрано око тијела Христовога, око Христа Господа. Тијело Христово је носилац и свједок те велике и свете тајне Свете Тројице. Зато је и све што је у Цркви увјек саборно и увјек је тројично, никада није моје, ни по мени, твоје, ни по теби, него је по Оцу и Сину и Духу Светоме. Оно је по Светим Божијим људима, јер све што се у Цркви догађа догађа се у име Оца и Сина и Духа Светога са свима Светима, тако Црква живи и дише кроз вјекове. Отуда и толики велики значај Сабора васељенских који су духовданско свједочанство тог јединства и тројичности Цркве Божије. Овај тројични карактер Цркве огледа се посебно у 34. Апостолском правилу да сваки народ једне области, не просто народ као нација, признаје свога првога и да ништа не бива без његовог благослова. Исто тако он је дужан да ништа не ради без сагласности Саборне Цркве Божије - других Епископа, да би се кроз њихово јединство, заједништво првога и других епископа, заједништво Цркве Божије, народа Божијег- да би се пројавила и посвједочила тајна Пресвете Тројице. И то је оно чиме Црква живи кроз вјекове. У Цркви нема Аполоново и Павлово, моје или нечије друго, у Цркви је све саборно и све је сагласно тој заповјести Господњој: „да сви једно буду у мени као што сам ја у теби, Оче“. Отац јављајући се и откривајући се на Јордану каже: „ово је Син мој вољени, њега послушајте“, не каже мене послушајте, него - њега послушајте; а Син Јединородни каже: „Ја и Отац једно смо“, али „нисам дошао да творим вољу своју него вољу Оца који ме је послао“. То Његово неизрециво послушање 4

svetigora

/ 2

010

/ август

IZ SADR`AJA:

26.

24.

7.

43.

45.

•

•

•

•

•

Бесједа 3Житије 12Књига Јудита 32Путопис 36Мајке хришћанке 40Хронике 53

СЛАВКО Живковић

архимандрит ЈОВ Геча

приредио Славко Живковић

разговор води Рајо Војиновић

арзговор: Епископ шумадијски, Г. Јован

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије црногорско-приморске

Директор: протојереј-ставрофор Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: протосинђел Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић, Владимир Јакшић

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, игуман Петар (Драгојловић), јеромонах

Никодим (Богосављевић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида (Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић, Весна Тодоровић

Сарадници: ђакон Игор Балабан, монахиња Амфилохија (Драгојевић), Оливера Балабан, Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић,

Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић, Драгана Керкез, Јелена Петровић, Милана Бабић

Лектура и коректура: Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Жељко Шапурић,Јован Радовић, искушеник Павел (Алексејев)

август 2010 / број 201

INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/234-222, 230-375; Косте Главинића бр 1/А, 11000 Београд, тел: 011/369-0757,369-0705

e-mail: svetigora.urednik@gmail.comШтампа: , Суботица

Фотографија на насловној страни: са освећења крстова и звона насаборном храму Светог Јована Владимира у Бару.

Богословље литургиjских текстова у частСветог Јована Претече

ЦРКВА – радионица ко а преображаваВИДОВДАН У ГРАЧАНИЦИИ НА ГАЗИМЕСТАНУ

Миодраг Перуновић - Тужан је човјек без Бога

ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА РУСИЈИ

bogoslovqe

архимандритЈОВ Геча

ког хришћанина крштеног и запечаћеног печатом дара Духа Светога. Ако хоћемо да живимо по Богу у Цркви Божијој – једној, светој, саборној и апостолској онда смо дужни да поштујемо начин постојања Цркве. То Црква такође очекује и од брата нашег Артемија, досадашњег епископа ове епархије, да и он исто тако оно што је све-дочио и проповједао као христолики епископ Цркве по-каже на примјеру пред својим народом, свештенством, монаштвом и Црквом. Тиме ће показати да је истински наследник Апостола. А то важи и за мене, и за владику Теодосија, све нас епископе. Једино тако ћемо моћи ис-тински да пројавимо истинску дубоку љубав једни према другима, љубав која спасава, а не љубав која је пристрас-на, која је себична, која је људска - саможива. Јер Божија љубав је много дубља, и Божије поштовање једних пре-ма другима је много дубље од овог поштовања које ми указујемо једни другима. Само она љубав која је спремна да понесе крст, само саможртвена љубав која се жртвује без остатка, само оно служење које је христолико, да-кле, које је служење до краја живота на начин као што су то чинили Свети Апостоли и Свети Оци, само је то служење истинско и право. Бог ће открити и показати на крају гдје смо били и коме смо служили, шта смо радили јер се од Бога ништа не може сакрити. Последњи суд о свима нама није суд који ми доносимо једни о другима, него је Божији суд. Према томе остаје нада за све нас да ће нас Бог помиловати и спасити, а да ћемо ми који се овде налазимо остати вјерни распетом Косову и распећу Христовом. Ја то очекујем од вас, посебно то очекујем и подвлачим то, очекујем од монаштва Рашко-призрен-ске епархије, јер га је Бог позвао управо овдје на Косо-во у овим најраспетијим временима да посвједочи своју вјерност светињи. Сваки који се одрекне распетог Косо-ва у овом тренутку, ради било чега, тај показује да његова љубав није права истинска љубав, да његово служење није истинско и право служење, да његово послушање није истинско и право послушање Христу. Јер ми смо да слушамо Христа и да по мјери нашег послушања према Христу слушамо једни друге. Дакле, ја се у Бога надам и вјерујем и осјећам, зато сам се прихватио ове дужности, благословом Његове Светости и Светог Синода и Светог Сабора да ћете ви које је Бог призвао у најтежим време-нима, остати на висини свога призива и достојанства. И ви који сте овде присутни и сви вјерни, нарочито наше монаштво, да ће остати да носи и даље свој крст и голгот-ски крст Косово-метохијске епархије, Рашко-призренске. На тај начин ћете једино посвједочити истинску и праву љубав према свом досадашњем духовном оцу. Сваки дру-ги начин ће бити одрицање од послушања Христу и ис-тинском и правом духовном очинству. У то име да забла-годаримо Пресветој Тројици, Оцу и Сину и Духу Светоме Који нас је призвао у живот, Који нас је призвао да будемо чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве и Који нас је обдарио тим великим и светим звањем ношења часног крста Христовога у овој Епископији - распетој, али увјек изнова васкрсаваној - рашко-призренској. Поклонимо се Оцу и Сину и Духу Светоме и заблагодари-мо свима онима који су себе уграђивали у ове косовске светиње градећи и изграђујући Цркву једну, свету, сабор-ну и апостолску. Богу нашем у Оцу и Сину и Духу Светом прослављаном нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

Аутор је професор Историје Цркве и Типика. Био је декан Богословског Института

„Свети Сергије“ у Паризу од 2005. до 2007. Текст који следи је одломак предавања које је одржао на екумен-ском колоквијуму у Амиену, посвећеном Светом Јовану Претечу, преузет из часо-писа CONTACTS, No. 218, 2007.

азматрајући изблиза литургијске текстове

састављене у част Све-тог Јована Крститеља (...), можемо да сагледамо

место личности Претече у православном богословљу. Предлажемо анализу, мада не у исцрпном смислу, неколико израза одабраних из византијске химнографије његових празника.

Христов АнгеоВизантијска химнографија говори о Претечи као о

„Христовом Ангелу“ или „Ангелу Божијем“. Ова два из-раза – синоними, везана за грчки термин Άγγελος, који означава у исто време ангео и гласник, подсећају на Малахијино пророштво, поновљено у Еванђељу по Матеју, где Господ изјављује: „Јер он је тај о којем је пи-сано: Ето ја шаљем анђела1 свога пред лицем Твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. (Мал 3,1; Мт 11, 10)По речима самог Христа (Мт 11, 10), у овом се одломку ради управо о Светом Јовану Крститељу.Ово пророштво, протумачено [самим] Христом је ин-спирисало не само песмописце, литургијских служби у част Претече, него и византијске иконописце, који че-сто, почињући од XIII века, представљају Светог Јована Крститеља са крилима2. Као што истичу Л. Успенски и В. Лоски, ово изображење одговара не само улози гласника, коју је имао Претеча да би припремио пут Господњи, него и његовом узору подвижничког жи-вота3. У једној песми која му се приписује, певаној на служби 29. августа, Свети Герман Цариградски се пита:

„Како да те назовемо пророче? Ангелом, апостоломили мучеником? Ангелом, јер си водио бестелесни жи-вот. Апостолом, јер си поучавао народе. Мучеником, јер је твоја глава одсечена за Христа.“ (Велико вечерње 29. августа, прва литијска стихира).Живећи у пустињи и хранећи се дивљим медом и акридима (Мт 3, 1-4), Свети Јован Крститељ је жи-вео као „земни ангео и небески човек“4 и био прото-тип монашког живота. У ствари, као што каже Свети Софроније Јерусалимски у једној похвали Претечи,

Богословље литургиjских текстова у частСветог Јована Претече

7

август / 2010 / s

vetigora

akt

ueln

oС

ЛА

ВКО

Жив

кови

ћ

ДОЛАЗИ ВРИЈЕМЕ

МИ

ОД

РАГ П

еруновић

а празник Педесетнице патријарси Вартоломеј и Кирил су служили Свету Литургију у Успењском храму Светотројицке лавре уз саслуживање више архијереја

Московске и Константинопољске Патријаршије и бројног свештенства, као и учешће представника власти, ктитора и великог броја поклоника.Након Свете Службе двојица поглавара су се обратили окупљенима. Патријарх Кирил је овом приликом рекао: „Посјета константинопољског патријарха, васељенског патријарха – предстојатеља Цркве из које смо примили вјеру, је историјски догађај. Прије више од хиљаду година, Свети кнез Владимир је примио крштење из свете Константинопољске Цркве. И ми се данас радујемо што можемо на дан Свете Тројице бити овдје са свјатјејшим патријархом Вартоломејем и благословити вас. Нека вас Господ чува. Благослов свима!“Пред полазак из Светотројицке лавре, патријарх Вартоломеј и чланови његове пратње посјетили су крипту Успенског храма и гробове патријараха Алексеја I и Пимена.У понедељак 24. маја, на други дан Педесетнице и празник Светих Кирила и Методија, патријарх Вартоломеј и патријарх Кирил служили су Свету Литургију у московском храму Христа Спаса.Након тога су повели свечану литију у којој је учествовало више од 40 000 људи, од храма Христа Спаса до Кремља, гдје су учествовали у свечаном отварању Дана словенске писмености и културе.Овом приликом свјатјејши патријарх Вартоломеј се обратио вјерном народу, и између осталог нагласио:

„Наша нас Црква учи да свако дјело отпочнемо Богом. Тако смо и почели – Божијим дјелом, јутрошњим служењем Свете Литургије у храму Христа Спаса. А сада је пред нама величанствен призор: сви заједно славимо Дан словенске писмености и културе – Црква, држава и народ“.

ПАТРИЈАРСИ У КРЕМЉУ 25. маја у Кремљу је одржан сусрет патријараха Вартоломеја и Кирила са предсједником Руске Федерације Д. А. Медведевим. Поздрављајући поглавара Константинопољске Патријаршије, предсједник је казао: „Ваша Светости, веома се радујем што могу да Вас дочекам у Кремљу. Посјета Ваше Светости је значајан догађај који безусловно доприноси утврђењу дијалога, који је увијек везивао двије сестринске Цркве. То је нарочито важно за Русију с обзиром на то да је у Русији већина становништва православне вјероисповјести, и зато ми са пажњом пратимо Ваш долазак овдје. Његова Светост Патријарх Кирил је прошле године био Ваш гост, а ове године Ви сте код нас у гостима и

то има велики значај за читав православни свијет.“ Предсједник је говорио и о промјенама које су се десиле у животу руског друштва, о дијалогу који постоји унутар земље између државе и Цркве.У обраћању предсједнику Русије патријарх Вартоломеј је између осталог казао да се веома радује што се његова посјета Русији поклопила са празновањем Дана словенске писмености и културе, и да се радује што се тај празник у Русији слави и као државни празник, што о односима између државе и Цркве у Русији, историја пише нове странице. „Руско друштво се заснива на традиционалним моралним вриједностима, на хришћанским идеалима и то је добар залог који гарантује будућност народу“.Патријарх Кирил је између осталог казао: „Све помјесне Цркве су дјелови једне Цркве и ми сви припадамо тој јединственој Цркви. Постоји само једна Православна Црква. Али у свакој земљи православни људи имају своје проблеме, сукобе са изазовима који су типични за њихове околности и зато је важно да поглавари помјесних Цркава разговарају да би размјењивали мисли и пастирско искуство.Осим тога постоје и општеправославни проблеми које је током дугих деценија тешко било разматрати и рјешавати. И обострани односи наших Цркава, размјењивање братских посјета и добри лични односи који постоје међу нама, помажу да се ти проблеми рјешавају. Осим званичних ријечи, које упућујемо једни другима и које треба да представе наш став читавом свијету, ми свакодневно водимо братски дијалог, што није ништа мање важно него размјена званичних ријечи. Али оно што је најважније – ми се заједно молимо. Ми заједно служимо Божанствену Литургију. И у томе је Бог са нама, и вјерујемо да Он води наше Цркве и цијело Православље путем који је у Његовим рукама“.

САНКТ-ПЕТЕРСБУРГПатријарх Вартоломеј поклонио се светим моштима Светих Сергија и Германа, оснивача Валамског манастира. Том је приликом посјетио и Преображењски скит Валамског манастира. Током боравка у Кронштату патријарх је посјетио цркву Светог Николе и сусрео се са црквеним управним одбором, на чијем је челу госпођа Светлана Медведева, прва дама Руске Федерације. У Санкт Петерсбургу патријарх Вартоломеј је посјетио Ермитаж, цркву Пресвете Богородице Казанске, цркву Христа Спаситеља

и лавру Светог Александра Невског, на чијем је гробљу заједно са патријархом Кирилом служио помен митрополиту Никодиму (Ротову), а посјетио је и гробове Достојевског и Чајковског. У Недјељу свих Светих Патријарси су служили Свету Литургију у цркви Светог Исакија у Санкт Петерсбургу. Заједно са патријархом Вартоломејем у делегацији су били митрополит аустријски Михаило, митрополит мирофитонски и перијстаисијски Иринеј, митрополит француски Емануил, архимандрит Елфидофор, главни секретар Светог Синода, архимандрит Висарион, архиђакон Максим и други. На крају појсете, Патријарх је изразио захвалност у своје и у име свих чланова делегације. „Уз Божју помоћ завршили смо посјету Руској Православној Цркви, узвратну посјету патријарху Кирилу који је посјетио Цркву у Константинопољу прошле године. Напуштамо Русију са светим осјећањима и у братској љубави. Ова посјета је израз нераздјељивог јединства и саборности, али и пуни исказ љубави не само између двије Цркве већ и између првојерараха. Сигурни смо да ћемо једномислено сарађивати у рјешавању и превазилажењу свих проблема у Православљу на будућем Великом и Светом Сабору. Пошто је Русија примила крштење из Константинопоља, она је изњедрила многе светитеље, мученике, исповједнике, новомученике. Садашњи патријарх Кирил образује повјерени му народ на црквени начин. Монаштво буја, цркве су препуне вјерника, ријеч Божја долази и у најудаљеније крајеве. Ране које је створио м и л и т а н т н и атеизам полако зацјељују. Крстови сијају не само са цркава, кућа и зграда већ и из срца вјерних Руса. Остајте у љубави Божјој у Светој Тројици и уз посредовање Пресвете Богородице. Сада одлазимо само тијелом, али не и духом. Радујте се браћо!“

Његова Светост Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј је током маја ове године боравио у десетодневној посјети Руској Прaвославној Цркви током које је посјетио Москву, Санкт Петерсбург, острво Валаам и Кронштат.

ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА РУСИЈИ

poezija

Већ долази стигло је вријемеУ ком ћемо бити прогањаниС чопорима паса ће да крене

Хајка да се Истина забрани

Ловиће нас ко дивље звијериНазивати отровом и кугом

А ријетки остаће у вјериПамтећ причу о доласку другом

Фалиће нам старе катакомбеЖељни ћемо бити окупљања

На језике стављаће нам пломбеХапсиће нам мисли и надања

Зло ће подлу успоставит владуПод именом слободе и праваЉудима ће душе да покраду

Сви ће бити ко муве без глава

И кад свијет у лажи огрезнеСтраст и разврат буду мјесто БогаДан ће доћи за ким правда чезне

Суд ће почет Спаса јединога 25

август / 2010 / s

vetigora

24

svetigora

/ 2

010

/ август

ЦРКВА – радионицако а преображавааше Преосвештенство, драги владико Јоване,

благодаримо што сте се одазвали на позив да одговорите на наша питања. Реците нам, да ли стижете да читате наш часопис и какво је

Ваше мишљење о њему?Вл. Јован: Од како сам почео редовно да добијам часопис „Светигора“ редовно га и читам. О вашем часопису заиста могу да кажем све најбоље. У њему има дивних и поучних текстова, лепих проповеди, збивања и догађаја који су везани конкретно за Митрополију црногорско-приморску, али не само за Митрополију, него и уопште за Цркву Христову. Слободно могу рећи да часопис Светигора може бити узор и за друге епархијске часописе у нашој Цркви. Искористио бих ову прилику и да вам че-ститам двадесетогодишњицу Ваше издавачке де-латности.Светигора: Ваше Преосвештенство реците нам не-што о пројекту „Земља живих“. Како сте дошли на идеју да се укључите у тај пројекат?Вл. Јован: Задатак Христове Цркве у овом свету је да се бави људима, да људима понуди спасење, да би људи схватили да једино у Цркви и кроз Цркву могу наћи спасење, а када се људи спасавају у Цркви онда мењају и своје навике. Тада почињу да размишљају о вредности живота, онда другачије и схватају живот, схватају га као дар Божији. За Цркву нема изгубљеног човека, јер Христос није дошао ради праведника него ради грешника и ту се најбоље види та светост Христове Цркве која у себи сабира и праведнике и грешнике. Ту најбоље можемо да видимо како је Црква права радиони-ца која преображава и која може да преобрази и највећег грешника у светитеља. Српска Црква је забринута због критичне ситуације која је наста-ла у нашој отаџбини и Црква као богочовечански организам не може и не сме да остане нема на све изазове који су данас присутни у друштву. Међу људима, посебно међу младим светом, дошло је до духовног, а самим тим и до моралног пада. У свим сегментима живота дошло је до урушавања система вредности, до својеврсне апостасије и све је више оних који су упали у понор наркоманије, алкохолизма и других порока. Будући да је Српска Црква увек била уз народ она је дужна да притекне у помоћ људима који су скренули са пута спасења, јер једино Црква, тј. Христос у Цркви, Христос у Светој Литургији онима који су у зачараном кругу наркомније може помоћи да из њега изађу. Када човек почне да пропада, када не бди над собом, када не контролише ни своје мисли, ни своје речи, ни своја дела он се налази у егзистенцијалном по-нору, а Црква је та сила која таквом човеку може пружити руку спасења. Данас када је код нас до-шло пада наталитета, до беле куге, до убистава, до

самоубистава и када томе додамо пошаст наркоманије, онда видимо да је стање алармантно и за Цркву и за државу. Ни држава ни Црква, не кажем да нису ништа, али нису учинили довољно озбиљан корак да се тим ојађеним људима помог-не. Због те критичне ситуације и све већег броја младих који су у проблему наркоманије ми смо као Епархија одлучили да дамо нешто од себе како би смо помогли онима које је овај грех довео до понора. Лично мислим да је наркоманија ду-ховна болест јер она наступа код оних у којима очигледно има недостатка Духа вере и у налету неке егзистенцијалне кризе човек бива приморан да на погрешан начин стиче бла-женства. Рекао бих да је наркоманија у ствари погрешан на-чин тражења Бога. Ту смо ми у Цркви да им укажемо на пра-ви начин и пут. То нас је и мотивисало да оснујемо заједницу у Брајковцу уз помоћ свештенства, добрих и стручних људи. Тиме смо желели да покажемо да они нису усамљени у свом проблему.Светигора: Од када је у Вашој епархији заживео овај пројекат и на који начин функционише живот у заједници?Вл. Јован: Не бих да помињемо проблеме које смо у по-четку имали са отварањем заједнице, јер по речима Св. ап. Павла хришћанин увек треба да буде окренут будућности. Ја сам и тада говорио да ако Богу буде ово дело угодно оно ће постати и опстати. Тако је и било - заједница је заживе-ла априла 2008. године. Живот у заједници функционише управо као прави живот у заједници са Богом, једних са другима у молитви, раду, реду и дисциплини. Није било лако за Цркву да прихвати људе који су били од свих одбачени и спремни на све. Одлазећи у Заједницу и пратећи њихова лица примећујем да временом постају нови, преображени људи. У почетку код њих нема радости, а касније им се чак и физиономија мења. Оно што је за те људе најкорисније и најзначајније јесте њихово учешће у литургијском живо-ту, свакодневно читање Еванђеља и Псалтира, одлазак на шетајућу бројаницу, вођење дневника, као и свакодневне

„поделе“ које имају за циљ да зависнике који су по правилу затворени науче да своје мисли и осећања јавно искажу и потраже помоћ. Светигора: Да ли Црква данас заиста може да помогне мла-дим људима да се избаве од болести зависности? Да ли је код Вас било већ неких конкретних резултата?Вл. Јован: Узимамо да је потребно да штићеник проведе најмање две године у Заједници и да тада добије благо-слов за излазак. Они који су сачекали благослов су у глав-ном добро, готово сви раде, живе литургијским животом у

својим парохијама, јер ко са благословом и послушањем прилази светињи њега светиња лечи и спасава. Остао ми је упечатљив разговор са једним од штићеника који требао са благословом да изађе из заједнице. На моје питање шта ће

Црква мора да буде будна за све изазове свога наро-да. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне.

радити када изађе, одговорио је да се у породицу враћа са радошћу и са зебњом. Са радошћу јер га деца сада називају оцем, а са страхом да га не опо-мену на претходни живот, када је и од њих крао да бих набавио дрогу. Радост је за Српску Цркву да постоје овакве здраве заједнице. У Заједници ти млади људи постају прави домаћини, градитељи, а не рушитељи. Они улажу труд, а онда им у помоћ притиче благодат Божија.Светигора: Какве, по Вашем мишљењу, социјалне активности Православна Црква треба да обавља и колико су оне значајне данас за мисију Цркве у свету, а са друге стране, који су и колики њени ре-сурси?Вл. Јован: Црква мора да буде будна за све изазо-ве свога народа. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне. Вечне вредности су у Цркви и те вредности морамо стицати. Црква мора да познаје свест и стање данашњег човека да би му дала адекватан лек. Без Христа не можемо постати истински људи и праве личности.Светигора: Из црквених медија видимо да је по-чео са радом и епархијски радио „Свети Јован Зла-тоусти“, каква је Ваша оцена досадашњег рада?Вл. Јован: Као што сам рекао и на отварању радија, медији не могу да чине чуда и не могу бити једино средство за мисију Цркве. Као и сва остала тех-нолошка достигнућа и медији су добри када се употребљавају на добро и на корист човека. Лош аспект употребе медија је отуђење које стварају код људи, као и чињеница да људи све мање читају, па се самим тим и недовољно образују.Светигора: За крај, какву поруку можете дати мла-дим људима као носиоцима будућег времена?Вл. Јован: Црква и Христос су вечно млади. Хри-стос је извор младости и ко живи у Цркви бива вечно млад. У Цркви треба користити и богато ис-куство старијих, те Црква позива на заједницу као извор Истине. Омладина је данас у великој опасно-сти јер нема ауторитета у васпитавању и одрастању. Они тако сами себи постају ауторитети. Можемо са радошћу да констатујемо да је у Српској Цркви на-стало буђење и да нам се данас причешћује више младих него старијих људи. Живели смо у време-ну изопачених вредности и за то време човек је био гладан и жедан, сада млади човек има потре-бу да попуни ту празнину. Младима ћемо најбоље помоћи ако прво себе осветимо и просветимо.На крају бих додао да, видевши радост која је при-сутна у нашој Заједници, смело позивам сваки град у својој Епархији да оснива овакве заједнице. Ми се радујемо кад некоме помогнемо да се исправи. Криза не може бити изговор јер добро увек нађе начин. Желео бих да се овом приликом захвалим локаној самоуправи у Лазаревцу, ПД РБ Колубара, локалном становништву, лекарима и мојим свеш-теницима у Лазаревцу и свима осталима који нам помажу. Дужни смо једни друге да исправљамо и помажемо.

Разговор водио протосинђел Кирило Бојовић

О пројекту „Земља живих“, који има за циљ помоћ оболелима од болести за-висност, о улози и значају Цркве у жи-воту савременог човека за Светигору говори Епископ шумадијски, Г. Јован

razg

ovo

r

27

август / 2010 / s

vetigora

26

svetigora

/ 2

010

/ август

reporta`a

Одржан је и традиционални парастос погинулим српским ратницима у Косовском боју 1389. године на Газиместану. Пред спомен обиљежјем Косовским јунацима окупило се неколико хиљада људи из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Група монаха је прије почетка парастоса отпјевала српску химну „Боже правде“, а руски кадети су потом отпјевали и руску химну у знак традиционалног пријатељства и заједништва два народа.Државу Србију на Газиместану представљали су министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и министар вjера проф. др Богољуб Шијаковић са сарадницима. Поред њих Св. Литургији и парастосу на Газиместану присуствовали су амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин за својим сарадницима и групом руских кадета, шеф руске канцеларије на КиМ Андреј Шугуров, шеф грчке канцеларије на Косову и специјални ЕУ представник за српску баштину на КиМ Димитрис Мосхопулос, шеф норвешке канцеларије на Косову и велики добротвор хуманитарних акција за српске повратнике на КиМ Свере Јохан Квале, као и још неколико других страних дипломата.

ГРАЧАНИЦА„Ево нас на својој земљи освећеној и натопљеној крвљу Светих мученика, освећеној и натопљеној сузама покајничким, суза�, суза�ма молитвеним бројних епископа, монаха и народа српскога. Ево нас у нашем српском светом Јерусалиму, земљи жртвеној, земљи крвљу обагреној од онога чудеснога и великога дана, велике Косовске битке до дана данашњега. Од тада до данас овде се непрекидно пролива крв мученика, крв заточника вере и побожности, крв оних који су бранили, а пре свега живели својом вером православном, који су све чинили за свету земљу српску да је очувају и одбране“, рекао је у видовданској бесједи у Грачаници патријарх Иринеј.Подсјећајући да су на Косову и Метохији пали највећи синови српскога народа бранећи Отаџбину и своје светиње, патријарх Иринеј је истакао да они нису ишли да освајају,

него и тада и данас, да бране своју земљу� „�а дан �идов�� „�а дан �идов�данске битке принета је Богу највећа жртва

у историји хришћанских народа, јер сви они који су пали на Косову, пали су за име Исусово и за свету веру православну. Зато је то највећи жртвеник српскога на�рода и отуда није чудо што је за нас Косово и Метохија света земља, најсветија земља, најсветије парче наше отаџбине. Ми смо данас дошли да се поклонимо тој жртви... Страдање народа овога краја је почело тада и још траје и не видимо дан и тренутак краја те борбе и жртве. Ова земља, браћо и сестре, је света. Окићена и украшена највећим украсима, највећим светињама. Мало је народа хришћанскога који на тако малом простору има толике светиње, преко хиљаду и триста светиња. �еке и данас постоје, а неке су остале само као трагови... којима се српски народ враћа, на којима се Богу моли, на којима се сјећа тих светих жртава и жртвеника. Шта данас да кажемо браћо и сестре, за ову свету земљу која је била и за свагда остала светиња наша? И данас као и они, ми се морамо борити да сачувамо оно што смо наследили, да сачувамо и предамо онима који после нас долазе, то велико духовно бесцење као највећи дар Божји и највеће богатство једнога народа. Данас, када се судбина Косова и Метохије решава ван Косова и Метохије, шта ми да чинимо? Пре свега, да се Богу молимо и онима који осветише ову свету земљу нашу, јер се пре свега у њихову помоћ и њихову заштиту уздамо... Ми се надамо да ће они који одлучују о судбини ове свете наше земље учинити по својој савести и... да ће наћи решење којим ће задовољити ова два народа који не почивају од векова и од дугих времена. Ма какво решење којим би задовољили само једну страну није решење, него разлог за раздор, а то не желимо ни ми, ни они који желе да имају овде и земљу и своју државу...�ека би данашњи дан, браћо и сестре, наше окупљање код ове светиње � свете Грачанице помогао да пробудимо савест оних који одлучују о нашој судбини, да се не огреше ни о Бога, ни о историју, јер оно што су свети крајеви за друге народе � то је Косово и Метохија света земља народа нашега. Трпећемо, подносићемо са надом да ће Господ излечити наше ране. А наша рана је веома велика. То су ране голготске једнога народа, на његовом телу, на његовој историји и култури. Молимо се Господу и светима који су овде присутни са нама, Светоме краљу Милутину који подиже ову светињу, Светоме краљу Стефану Дечанском, чије тело

ВИДОВДАН У ГРАЧАНИЦИИ НА ГАЗИМЕСТАНУЦентрална прослава Видовдана на Косову и Метохији почела је Св. Архијерејском Литургијом коју је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасија и Епископа Теодосија као и 20-так свештенослужитеља из више Епархија СПЦ.

43

август / 2010 / s

vetigora

poezija МИОДРАГ Перуновић

razgovo

r

Миодраг Перуновић - Тужан је човјек без Бога

О томе како му је пошло за руком да у истој личности уједини бокс и поезију Миодраг Перуновић каже...Напросто, ја сам се бавио оним што волим, у чему сам се препознао, кроз што сам се најбоље реализовао и на свој начин изражавао. Кроз бокс сам најбоље могао да оживот-ворим нека своја маштања из дјетињства, упознам свој дух и карактер, и утврдим колико вреде. А кроз поезију сам споз-навао себе (и свијет), трудећи се да нађем одговоре: ко сам, што сам и зашто сам? Тако да су за мене, моју личност и њено изграђивање, бокс и поезија управо били и остали идеалан

спој. А можда бих најбоље одговорио ако бих ре-као да је вјера у Бога животворна сила која свему даје смисао, па и спорту и умјетности.

Сваки човјек има посебно искуство у сусрету с Богом. Кажите нам нешто о том вашем иску-ству.Моје искуство у сусрету са Богом је искуство жед-ног човјека у пустињи, пред којим одједном избије извор хладне воде. Искуство збуњеног и немоћног

пред судбинском загонетком, којем се одго-вор сам казао…

Како с хришћанске тачке гледишта гле-дате на велику спортску славу коју сте доживјели?Спортску славу бих најрадије ставио под на-воднике, јер се уствари ради о шареној лажи. Али, ако се посматра са хришћанске тачке гледишта - она је дар који садржи велику по-уку. Захваљујући њој, и њеној пролазности, у релативно кратком периоду сам спознао сву превртљивост и релативност људских судова, норми, вредновања… сву трагику настојања

и вјеровања, да се досезање смисла и доживљавање пуноће бивствовања, тј. остваривање пот-пуне среће и милине, може као кон-станта успоставити у овом животу.

Старији љубитељи спорта међу нашим читаоцима памте ваше блиставе мечеве у којима сте демонстрирали сву љепоту бок-са, витешку страну тога спорта, али и велике неправде које сте доживјели у рингу. Како данас гле-дате на све то?Па, морам признати да сам срећан и Богу захвалан на свему што сам до-живио и кроз шта сам прошао. Све

је то било веома лијепо, и славља и туге (у претход-ном одговору сам рекао зашто), сад знам, да једно без другог не би било добро за мене (смијешане најлакше се пију). Као и увијек драги Бог је тач-но знао шта ми и колико треба, и шта је најбоље за мене. И заиста мислим, да сам од Бога посеб-

Миодраг Перуновић, прослављени боксерски ас, рођен је 10. децембра 1957. године на Цетињу. Боксом се ба-вио од 1972. до 1994. године и постигао изузетне резултате – био је првак Балкана, Медитерана, вицешам-пион свијета и Европе, као и интерконтинентални шампион у ИБФ верзији у професионалном боксу. Селек-тор репрезентације Југославије био је од 1995. до 2001. године. Старији читаоци „Светигоре“ памте његово витешко и увијек до краја спортско држање у рингу и његове мечеве у којима је демонстрирао боксерску вјештину на граници умјетности. Поезију пише од 1981. године. „У време кад толики песници пишу туђе пес-ме, Миодраг Перуновић исписује своје и свака личи на њега и његов живот. Али не онај јавни, славом овенчани живот на осветљеном рингу који сви знају, него онај дубљи, вођен на оном рингу за који до ове књиге нисмо знали“, записао је у предговору Перуновићеве књиге стихова „Пут“ академик Матија Бећковић. За Светиго-ру говори управо о томе: о спорту и поезији и њиховом међусобном односу, о животу Богом осољеном...

БЛАГОКада Господ дође са војскамаИ трубе се небеске огласеСтрах завлада у грешним душамаА ватре се њихове угасе

Час ће доћи коначног сазнањаУ коме ће заступници лажиКлети своје титуле и звањаЈер наука њихова не важи

Богати ће нудит своје благоА владари краљевства и крунеАли касно неће им бит драгоСве црв једе и све брзо труне 45

август / 2010 / s

vetigora

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ПЕТРОВДАН АВГУСТ 2010. г. БРОЈ 201

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

према Оцу се нарочито види у Гетсиманској башти: „Ако је могуће да ме мимоиђе ова чаша...“, али „Не Оче да буде како ја хоћу, него да буде воља твоја...“ На том неизрецивом послушању почива тајна Свете Тројице, што значи на љубави. Што је дубља љубав то је дубље послушање, што је мање љубави и у Богу и у човјеку, то је мање послушања. Истинско и право послушање је засновано на истинској и правој, саможртвеној христоликој љубави која нам се открила на Христовој голготи и кроз Христово распеће. Дакле Син слуша Оца, Отац слуша Сина, Дух Свети је она неизрецива Божанска љубав и јављање те љубави у виду огњених језика, Дух Свети животворни. Ако сте посматрали ону најљепшу символичку икону Свете Тројице Свето-га Андреја Рубљова видјећете како је насликао Духа Светога, односно Ангела који се јавио Авраму, како је рука коју он држи испред Оца и Сина у неизрецивој љубави и послушању према Оцу и према Сину. Дакле, на том послушању, на тој љубави, на тој саможртвеној љубави, на том жртвовању своје воље заснива се, утемељено је, тако постоји биће Божије, тако постоји овај свијет у коме живимо, тако постоји Црква Божија од почетка до данас и зато се и зове Једна, Света Са-борна и Апостолска Црква. Тако су живјели Свети Апостоли, тако живи Света Црква до данас. И само кад тако живи Црква Божија и ми који смо у Цркви без обзира ко смо, да ли смо патријарси, епископи, свеш-теници, монаси, вјерници, само када усвојимо као начело свога живота и свога понашања - начело жи-вота и понашања Свете Тројице, које је начело Цркве Божије, само онда можемо себе сматрати истинским и вјерним чедима Господњим, дјецом Божијом, сино-вима Божијим, царским свештенством. Ако тога нема-мо код себе можемо мртве да васкрсавамо, можемо не знам какве врлине да имамо али не имајући упра-во ту светотројичну, Христову врлину неизрецивог послушања, смирења и љубави онда нисмо истински и прави носиоци Духа Божијега и Цркве Божије.

Смиреноумље – темељ Цркве БожијеИз смиреноумља, каже Свети Јован Златоусти, Бог је саздао величину свих. Само на смиреноумљу Бог је саградио Цркву Своју, спасење овог свијета и спасење свих нас у Цркви Божијој; и дужни смо, ако хоћемо да будемо Христови, да светоторојичну Цркву примимо свим срцем својим, свом душом својом, њену љубав према Богу, њену љубав према ближњему и њено неизрециво христолико смирење. У име тог и таквог послушања и смирења и ја се данас овде налазим међу вама као мјестобљуститељ славног трона рашко-при-зренских епископа. По благослову првога међу нама, кога смо дужни да послушамо како нам заповједају Свети Апосто-ли. Овде сам по благослову Светог Сабора и Светог Синода, не зато што је то била моја жеља већ зато што се таква по-казала потреба Цркве и овде сам међу вама да придржим на одређено време трон распете Косовско-метохијске и Рашко-призренске епархије и да заједно са вама носим часни крст Цркве Божије на овим распетим просторима. Као што сам ја дужан да послушам и примим благослов првога међу нама, благослов Синода и Сабора, поштујући вољу Светих Апостола а кроз њу и вољу самога Господа („Да не буде воља моја, него воља Цркве Божије“), очекујем и од вас, часног свештенства ове богоспасаване Епархије, од христољубивог монаштва и верног народа да испоштује тај (тројични и саборни) начин постојања Цркве Божије, посебно на овим распетим мести-ма. Посебно то очекујем од монаштва ове Епархије, јер ако би неко требало да је сведок тог смиреноумља и тог послушања еванђелског у једној помјесној Цркви, на првом месту су то свештеници Цркве Божије који примају Јагње Божије у своје руке када се рукополажу и обећавају пред Богом да ће чувати ту Светињу над светињама до последњег свог издисаја, а исто тако и монаси који су по свом позиву призвани на послушање Цркви Божијој. Као један од монашких завета између сиро-маштва, цјеломудрености, монах прима и најсветији завјет послушања као најдубљу еванђелску врлину, послушања Христу Господу и Цркви саборној Божијој. То је дужност и сва-

6

svetigora

/ 2

010

/ август

bogoslovqe

архимандритЈОВ Геча

ког хришћанина крштеног и запечаћеног печатом дара Духа Светога. Ако хоћемо да живимо по Богу у Цркви Божијој – једној, светој, саборној и апостолској онда смо дужни да поштујемо начин постојања Цркве. То Црква такође очекује и од брата нашег Артемија, досадашњег епископа ове епархије, да и он исто тако оно што је све-дочио и проповједао као христолики епископ Цркве по-каже на примјеру пред својим народом, свештенством, монаштвом и Црквом. Тиме ће показати да је истински наследник Апостола. А то важи и за мене, и за владику Теодосија, све нас епископе. Једино тако ћемо моћи ис-тински да пројавимо истинску дубоку љубав једни према другима, љубав која спасава, а не љубав која је пристрас-на, која је себична, која је људска - саможива. Јер Божија љубав је много дубља, и Божије поштовање једних пре-ма другима је много дубље од овог поштовања које ми указујемо једни другима. Само она љубав која је спремна да понесе крст, само саможртвена љубав која се жртвује без остатка, само оно служење које је христолико, да-кле, које је служење до краја живота на начин као што су то чинили Свети Апостоли и Свети Оци, само је то служење истинско и право. Бог ће открити и показати на крају гдје смо били и коме смо служили, шта смо радили јер се од Бога ништа не може сакрити. Последњи суд о свима нама није суд који ми доносимо једни о другима, него је Божији суд. Према томе остаје нада за све нас да ће нас Бог помиловати и спасити, а да ћемо ми који се овде налазимо остати вјерни распетом Косову и распећу Христовом. Ја то очекујем од вас, посебно то очекујем и подвлачим то, очекујем од монаштва Рашко-призрен-ске епархије, јер га је Бог позвао управо овдје на Косо-во у овим најраспетијим временима да посвједочи своју вјерност светињи. Сваки који се одрекне распетог Косо-ва у овом тренутку, ради било чега, тај показује да његова љубав није права истинска љубав, да његово служење није истинско и право служење, да његово послушање није истинско и право послушање Христу. Јер ми смо да слушамо Христа и да по мјери нашег послушања према Христу слушамо једни друге. Дакле, ја се у Бога надам и вјерујем и осјећам, зато сам се прихватио ове дужности, благословом Његове Светости и Светог Синода и Светог Сабора да ћете ви које је Бог призвао у најтежим време-нима, остати на висини свога призива и достојанства. И ви који сте овде присутни и сви вјерни, нарочито наше монаштво, да ће остати да носи и даље свој крст и голгот-ски крст Косово-метохијске епархије, Рашко-призренске. На тај начин ћете једино посвједочити истинску и праву љубав према свом досадашњем духовном оцу. Сваки дру-ги начин ће бити одрицање од послушања Христу и ис-тинском и правом духовном очинству. У то име да забла-годаримо Пресветој Тројици, Оцу и Сину и Духу Светоме Који нас је призвао у живот, Који нас је призвао да будемо чланови једне, свете, саборне и апостолске Цркве и Који нас је обдарио тим великим и светим звањем ношења часног крста Христовога у овој Епископији - распетој, али увјек изнова васкрсаваној - рашко-призренској. Поклонимо се Оцу и Сину и Духу Светоме и заблагодари-мо свима онима који су себе уграђивали у ове косовске светиње градећи и изграђујући Цркву једну, свету, сабор-ну и апостолску. Богу нашем у Оцу и Сину и Духу Светом прослављаном нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

Аутор је професор Историје Цркве и Типика. Био је декан Богословског Института

„Свети Сергије“ у Паризу од 2005. до 2007. Текст који следи је одломак предавања које је одржао на екумен-ском колоквијуму у Амиену, посвећеном Светом Јовану Претечу, преузет из часо-писа CONTACTS, No. 218, 2007.

азматрајући изблиза литургијске текстове

састављене у част Све-тог Јована Крститеља (...), можемо да сагледамо

место личности Претече у православном богословљу. Предлажемо анализу, мада не у исцрпном смислу, неколико израза одабраних из византијске химнографије његових празника.

Христов АнгеоВизантијска химнографија говори о Претечи као о

„Христовом Ангелу“ или „Ангелу Божијем“. Ова два из-раза – синоними, везана за грчки термин Άγγελος, који означава у исто време ангео и гласник, подсећају на Малахијино пророштво, поновљено у Еванђељу по Матеју, где Господ изјављује: „Јер он је тај о којем је пи-сано: Ето ја шаљем анђела1 свога пред лицем Твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. (Мал 3,1; Мт 11, 10)По речима самог Христа (Мт 11, 10), у овом се одломку ради управо о Светом Јовану Крститељу.Ово пророштво, протумачено [самим] Христом је ин-спирисало не само песмописце, литургијских служби у част Претече, него и византијске иконописце, који че-сто, почињући од XIII века, представљају Светог Јована Крститеља са крилима2. Као што истичу Л. Успенски и В. Лоски, ово изображење одговара не само улози гласника, коју је имао Претеча да би припремио пут Господњи, него и његовом узору подвижничког жи-вота3. У једној песми која му се приписује, певаној на служби 29. августа, Свети Герман Цариградски се пита:

„Како да те назовемо пророче? Ангелом, апостоломили мучеником? Ангелом, јер си водио бестелесни жи-вот. Апостолом, јер си поучавао народе. Мучеником, јер је твоја глава одсечена за Христа.“ (Велико вечерње 29. августа, прва литијска стихира).Живећи у пустињи и хранећи се дивљим медом и акридима (Мт 3, 1-4), Свети Јован Крститељ је жи-вео као „земни ангео и небески човек“4 и био прото-тип монашког живота. У ствари, као што каже Свети Софроније Јерусалимски у једној похвали Претечи,

Богословље литургиjских текстова у частСветог Јована Претече

7

август / 2010 / s

vetigora

Свети Јован Крститељ је за људе увео могућност да живе као ангели у телу, девственошћу, подвигом и сазерцањем5. Није овде изненађујуће што византијска химнографија велича Светог Антонија Великог, „оца монаха“, зато што је подржавао живот пророка Илије и следио стопама Претече (тропар 17. јануара, праз-ник Светог Антонија Великог)Химнографија још каже да је он „ангео који је објавио долазак Великог Савета Ангела“ (Октоих гл. 1, други канон јутрења уторка: песма 8, тропар 2). Великог Савета Ангел је месијанско име које је дано Емануи-лу, Богу Који је са нама, односно Христу, пророком Исаијом (Ис. 9, 6). Овде се ради о игри речи, где је први ангео само гласник другога. Налазимо исти сми-сао као и у изразу „Ангео Христов“.

Нови ИлијаЛитургијски текстови нам представљају Претечу као

„Новог Илију“ (канон 7. јануара, Теофанов; песма 7, тро-пар 2) У ствари, јеврејски народ је, према Малахијином про-роштву, очекивао поратак пророка Илије пре доласка Месије: „Ево вам шаљем Илију, пророка пре него дође дан Господњи... “ (Мал 3, 23)Ово објашњава то што су неки, по казивању апостола, препознали њега у личности Христа (Мт 6, 14; Мк 6, 15; 8, 28; Лк 9, 8-9). Не случајно се, стога, пророк Илија на-лази с једне стране Христа при Преображењу (Мт 17, 3). Осим тога, Оци Цркве су често поистовећивали два сведока из Откривења, који треба да дођу на земљу да би објавили Други долазак Христов, са Илијом и Енохом (Отк 11, 3-10).После овога, разумљиво нам је то што је ангео, који је објавио зачеће Претече, рекао да ће овај ићи испред Месије „у духу и сили Илијиној“ (Лк 1,17). У Евангелију по Матеју, Христос нам сам каже да је Јован Крститељ

„Илија који ће доћи“ (Мт 11, 14), а на другом месту да је Илија већ дошао (Мт 17, 10 – 12). У том смислу, хим-нографи овде следе тумачење које је Христос дао (...).Слика пророка Илије, као и ангела је утицала да Пре-теча постане прототип монашког живота, који је, пре свега, живот покајања.

Проповедник покајањаХимнографи називају Претечу још „проповедником покајања“. У овоме се изнова руководе Евангелијем по Матеју, где је речено да је Претеча, проповедајући у Јудејској пустињи, узвикивао: „Покајте се, јер се при-ближило Царство Божије“ (Мт 3, 2). На тај начин, Све-ти Јован Крститељ се показује уистину као претеча Спаситеља, који је започео своју проповед овим ис-тим речима (Мт 4, 17).Мало даље, у истом одломку, евангелиста Матеј наво-ди речи Светог Јована Крститеља о покајању: „А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво, које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.“ (Мт 3, 10). Овим апокалиптичким речима Претеча објављује приближавање Суда (Јн 12, 31). Управо су оне водиле византијске иконописце да изображавају на иконама Светог Јована Крститеља секиру постављену на дрве-ту.6

Исте речи ће потом поновити Христос (Мт 7, 19). Ово још једном сведочи о тесној вези која сједињује службу Претече и божан-ствену икономију. Као што је истакао отац Сергије Булгаков, по-знати руски богослов двадесетог века, у једној од јединствених књига посвећених личности Претече: „Живот и проповед, дело Претечино, улазе у службу Господа нашег Исуса Христа, као њен пролог, као њен саставни и нераздвојни део, као што у њу улази, мада у сасвим посебном смислу, живот и дело Богородице.“7

Видело светлостиВизантијска химнографија говори о Претечи као о „виделу Сун-ца“, „виделу Светлости“, „виделу Христа“, „виделу Господа“ или још као о „гласнику Светлости“. Сви ови изрази су синоними у оној мери у којој се Христос Господ поистовећује са Сунцем и са Светлошћу. Поистовећење Христа са „Сунцем Правде“, као што пева византијска химнографија Рождества Христовог (тропар Рождества) потиче из месијанског пророштва пророка Малахије (Мал 4, 2): „грануће Сунце Правде, и спасење ће бити на зраци-ма његовијем“. У Јовановом Еванђељу, Христос каже за себе да је „свјетлост свијета“ (Јн 8,12). Он је „свјетлост истинита“ (Јн 1, 9).Евангелист Јован прецизира да је Свети Јован Крститељ као Претеча дошао „да свједочи о свјетлости“ (Јн 1, 7). „Он не бјеше свјетлост“, тачно каже у свом прологу, „него да свједочи о свјетлости“ (Јн 1, 8). Тако, надахнути богословљем Светог Јована, византијски химнографи поистовећују Претечу са светиљком Светлости. (... ) У ствари, сам Христос говори о Светом Јовану Крститељу (Јн 5, 35) као о „светиљки која гораше и свјетљаше“.Ова тема светила и сунца је стара, будући да је ( ... ) довела до тога да римска Црква од IV века устали празновање Рождества Хри-стовог за 25. децембар, да би заменила празновање култа Сунца на зимски солстициј. Од тада је Рођење Светог Јована Крститеља одређено за 24. јун, не само зато што је он био шест месеци старији, него и зато што се радило о летњем солстицију, с почет-ка којег дужина дана почиње да се смањује. Црква и овде следи сведочанство Крститеља које доноси Свети евангелист Јован:

„Он треба да расте, а ја да се умањујем“ (Јн 3, 30).

Глас РечиПесмописци говоре о Претечи као о Гласу или Гласнику Сло-ва. Они се крећу семантичким пољем појма реч да би изнова довели у везу Претечу са Христом, Који је у прологу четвртог Еванђеља назван Речју Божијом (Јн 1, 1). У истом Еванђељу, Пре-теча је представљен као „глас вапијућег у пустињи: Поравните пут Господњи“, понављајући у овоме пророка Исаију (Ис 40, 3; Јн 1, 23).Овај назив који потиче од Јовановог Еванђеља, јасно показује да, позван од Бога да постане Глас Речи, Претеча је на тај начин раз-решио језик свог оца, свезан због његовог недостатка вере (Лк 1, 64), и ставио крај сликама и сенкама Старог Завета, припремајући догађај Новог Завета.

Пријатељ женикаВизантијски песмописци представљају Претечу такође као

„другa жениковa“. Овај израз, по коме је добила наслов књига коју је отац Сергије Булгаков посветио Претечи8, потиче од Јовановог Еванђеља где Јован Крститељ каже: „Ви ми сами свједочите да ре-кох: Нисам ја Христос, него сам послан пред њим. Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова дакле, радост моја испуњена је“ (Јн 3, 28-29).Овај одломак подсећа на свадбу Христа-Женика и Цркве-Невесте, 8

svetigora

/ 2

010

/ август

tu

ma^ew

e jevan\

eqa

svetogapostola petra

jevan\eqe ispovedawavere

предизображеној у Песми над песмама, о којој се пева у 44. псал-му, коју спомиње апостол Павле (Еф 5, 32) и о којој говори 19. гла-ва Откривења (Отк 19, 7- 9). Тема свадбе није случајна у четвртом Еванђељу, јер је управо на свадби у Кани Исус учинио прво чудо у коме се пројавила Његова слава и преко којег су ученици по-веровали у Њега (Јн 2, 11).Отац Сергије Булгаков је, у овом одломку којег он назива „Химна претече“, видео треће и последње сведочанство Светог Јована Крститеља9: „Не ради се о Песми над песмама, о љубави невесте према женику, него о химни његовог пријатеља. Не ради се о смирењу које се умањује, него о смирењу које тријумфује побе-доносном радошћу, ради се о тријумфу Претече“10.Као што објашњава отац Сергије Булгаков, пријатељ женика је лице најближе женику коме је овај поклонио сво своје поверење. Управо пријатељ жеников тражи и налази невесту и он је доводи и представља женику. Тако, Претеча је представљен у четвртом Евангелију као најближи пријатељ Спаситеља, као онај који при-према човечанство за спасење и представља га Спаситељу11. Управо преко мисије Претече, Црква је представљена као Неве-ста Христу - Женику (2. Кор 11, 2)...

1. Значајно је да словенски преводи грчки термин Άγγελος преводе као анђео, а не као гласник.

2. Такво изображење се по први пут среће у Србији, на једној фресци из Ариља. Ср: N. Okovnev, Seminarium Kondakovianum VIII (1936); IX, 2; L. Ouspensky – V. Lossky, The meaning of icons, стр. 106.

3. Ибид, стр. 1064. Велико вечерње 24. јуна, слава на литијским стихирима, Светог Андреја

Критског. Овај израз је потом преузет у химнографији светих монаха: види нпр. Велико вечерње 17. јануара (празник Светог Антонија Великог), трећа стихира на Господи возвах.

5. Свети Софроније Јерусалимски, Похвала Претечи 19 (ПГ 87, 3352).6. L. Ouspensky – V. Lossky, The meaning of icons, стр. 106 7. С. Булгаков, Друг жениха, Париз, 1927, стр. 66 8. С. Булгаков, Друг жениха, Париз, 1927.9. Прва два су Јн 1,15 и Јн 1,27-2910. С. Булгаков, Друг жениха, Париз, 1927. стр. 11111. Ибид, стр. 112

На празник Светих апостола Петра и Павла чита се Јеванђеље по Матеју (16,13 -19), где Свети апостол Петар исповеда веру у Госпо-да Исуса Христа као Сина Божија. Чврстином своје вере задобио је апостол благодатни дар од Бога – сенка његова и убруси исцељивали су од болести (Дап. 5,15). Подиже хромога, вас-крсава из мртвих девојку Тавиту.

13. „А када дође Исус у крајеве Кесарије Фили-пове, запита ученике своје говорећи: Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији?”Господ Исус Христос, путујући и проповедајући, стиже у околину Кесарије Филипове. Постоји још једна Кесарија Стратонова која је на обали Средоземног мора. (Ова Кесарија Филипова се налази северно од Галилејског језера, у подножју Ливанске Горе, поред извора Јордана). Сматра се да Исус није улазио у овај град, већ је обитавао само у околини. После поуке да се чувају квасца фарисејског и садукејског, Исус их води у крајеве забачене, незнабожачке, далеко од Јевреја, да их упути у познање Истине. Време страдања Господњег се приближавало, а ученици још нису били спремни за своје послање на земљи. Хтео је да их утврди у проповеди: да Он није Месија који је дошао да да Јеврејима царство земаљско. Пушта их да Га постепено упознају и сами, опитно усвајајући његово учење. Пита их шта мисли на-род. Тако је хтео да започне разговор и да пита шта и они мисле, иако је Њему срцезналцу, све било познато. Није питао шта мисле фарисеји већ шта мисли обичан свет који се сусретао са Исусом, где је реч Божија падала међу њих на плодно тле. Исус назива себе Сином Човечијим. То чини из смирења, јер се тако може назвати сваки човек. Тиме још жели и да нагласи своју човечанску при-роду. У Старом Завету тако називају и Светог про-рока Јеремију, док се у Новом завету то односи само на Господа Исуса Христа.

14. „А они му рекоше: Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.”Исус поставља два велика питања нашег спасења: Шта мисле Јевреји, ко сам ја? И за кога ме ви сма-трате? Јевреји Га сматрају за пророка.Народ је препознао чудесну силу у Исусу, али није тачно могао да појми ко је Он. Видео је тајну у Његовој личности. По предању, пре појаве Месије, јавиће се прво један старозаветни пророк, тако 9

август / 2010 / s

vetigora

да је народ сматрао да је Он претеча Месије. Многи су сматрали и да је Јован који је устао из мртвих, као што је мислио Ирод. Други су мислили да је Илија, јер се очекивало да се Илија врати. Други, да је Јеремија, због мудрости његове и што је од малена у пророчкој служби.

15. „Рече им Исус: А ви шта велите, ко сам ја?”Од овога другог питања које упућује ученицима за-виси целокупна вера хришћанска. Када не би било одговора Петрова, али и одговора ученика који су осећали исто што и Петар, не би било ни наше вере.

16. „А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога!”Само име Господа Исуса Христа, има значење: Исус – од јевр. Јехошуа, Јешуа, Јешу, што има значење „Јехова је његово спасење”, што се код нас преводи Спаситељ. У доба Исусово ово је име било у великој употреби. Христос – Месија, „Помазаник светим миром”, што оз-начава његово служење, Он је Највећи Пророк, Исти-нити Првосвештеник и Небесни Цар. Свети апостол Петар исповеда још једном ватре-но веру у Христа Господа у складу са својом при-родом. Он није рекао да је Син Божји мислећи, подразумевајући било кога сина Божјег, „већ Један Једини, не син по благодати, већ онај који је рођен из саме суштине Очеве” (блажени Теофилакт Охридски). Јеванђелисти Марко и Лука, такође пишу о исповедању вере, али само апостол Матеј беле-жи следећи одговор Господа апостолу Петру. Ово исповедање Симон Петар говори у своје име али и у име свих апостола. Петар је врховни апостол, како се и назива у тропару Светом Андреју Првозваном, али само што се тиче исповедања вере, као што је Јаков Заведејев носилац наде, а Свети Јован Богослов љубави (бл. Теофилакт).Истинита Христова Црква је онде, где се признаје Пе-трово исповедање вере – Исус Христос је Једини Син Бога Живога, друго Лице Свете Тројице. По томе се види да неправилно умују римокатолици, да без са-мог Петра нема истините Цркве. По томе видимо да хришћанство зависи од Христа, а не од Петра. 17. „А Исус одговарајући рече му: Блажен си, Симо-не, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима.”Поглед Исуса ка Петру је био поглед Бога, који и Својом божанском и човечанском природом прони-че у дубину сваког људског бића и чита најскривеније мисли, тако да зна како са сваким треба поступати. Овде у простом рибару Симону, прозире његову слабост, а у исто време и величину његовог срца, види будуће његово страдање. Зато му даје име јаког, постојаног и чврстог (Кифа или Петар – Камен, Ка-менко). Господ не хвали овде Петра лично, већ што се удостојио бити орган откровења Оца Небескога.Петар је заиста блажен, јер је познао Господа божан-ском благодаћу. Христос се саглашава с Петром, на-супрот претходних мишљења Јевреја која су била погрешна. Јер су она била по телесном разуму, а

Петрово знање назива „откровењем”, јер му је сам Отац открио скривене и непознате тајне. Још хоће Господ да научи њега и нас: „не мисли да је твоја вера плод пажње твога ума, већ гледај на своју веру као на најдрагоценији дар Божији”(архиепископ Аверкије).Нико не може Исуса Христа назвати Господом, ако му то не открије Дух Свети.Још треба рећи да „тело и крв” у Талмуду значи земаљски човек. Он је супротстављен човеку небеском који види Бога.

18. „А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, а врата пакла неће је надвладати.” Још на почетку Господ је дао Симону то име - Петар (на грчком) или Кифа, на сиро-халдејском, што значи „камен”(Јн. 1, 42).Највећи број Светих Отаца сматра да је "камен” на коме ће Хри-стос сазидати Цркву „Петрово исповедање вере у Сина Божјега”, дакле сама његова вера. Господ није рекао Петру: на теби ћу са-зидати Цркву, већ се јасно види у грчком тексту Јеванђеља, „коме се увек треба обраћати у случајевима када смо у недоумици: реч Петрос, није поновљена, мада и ова означава камен, већ је употребљена друга реч – петра, што значи стена.” (Тако ту-маче и Свети Иларије, Амвросије, Августин, Златоуст, Григорије Назијанзин, Атанасије и други.) А Свети Григорије Нисијски вели да су преко Светог апостола Петра свим епископима дати кључеви Царства Небескога. Петрови наследници су дакле сви правоверни епископи Католичанске Цркве, који исповедају Хри-ста као Сина Божијег. Под каменом можемо разумети и Самог Го-спода Исуса Христа, јер се у Светом Писму често назива каменом (Дап. 4, 11; Рим. 9, 33; 1. Кор.10, 4). Чак и Свети Апостол Петар у Првој саборној посланици каменом не назива себе, већ Христа

„Приступајући Њему, Камену живом од људи одбаченом, али од Бога изабраном, драгоценом.” (Пт. 2, 4)Зато је првенство римских епископа у првим вековима била искључиво институција историјског порекла, пошто је Рим био престоница царства и у њему су страдали многобројни муче-ници и исповедници вере. Стога је са нашег православног ста-новиштва потпуно неодрживо схватање о тобожњем примату римског папе. Много важније за нас хришћане је што је Петрово исповедање темељ наше вере. Зато је и најважније ако је темељ наше вере исправан - „можемо да изградимо хиљаде врлина, али ако немамо темељ правилног исповедања, улудо градимо.” (ар-хиепископ Аверкије)Само саздана на том камену вере Црква ће бити непобедива

– „врата пакла” неће је надвладати. Врата пакла су прогонитељи Цркве, такође то су и јеретици, кривоверци. Господ нам даје обећање да никаква сила земаљска и лукавство сатанско неће моћи поколебати веру у Божанство Исуса Христа, у његов спасо-носни долазак на земљу и спасоносни утицај Његове Цркве.На камену вере Петрове и сваки човек који себе назива хришћанином треба да сазида дом Божји од душе своје, да буде чврсто утврђен у Христу, па га ни врата паклена, његови греси, неће надвладати.

19. „И даћу ти кључеве Царства Небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима.”Под кључевима подразумевамо власт коју му је дао да свезује и разрешева грехе, да отпушта и кажњава. Ту власт имају и сви они који су удостојени епископске благодати, јер јер је Господ, сем на Петра, мислио и на све апостоле. Јер је и рекао „којима опростите грехе, опраштају им се.” (Јн. 20, 23) Употребљена мно-10

svetigora

/ 2

010

/ август

жина, јасно изражава да се говори о свим апостолима . Такође, употребио је и будуће време, јер ће се јавити ученицима после Васкрсења и дати им власт да опраштају грехе. Свети Теофилакт Охридски вели: „Небеса такође и означавају врлине, а ’кључеви Царства Небеског’ јесу подвизи, јер се Царство небеско подви-зима отвара. Нема тих кључава којима се може задобити врлина без подвига. Ако само знам шта је добро, а не трудим се, имам само кључеве знања, али остајем ван Царства Небеског. На ’не-бесима’, то јест у врлинама, свезује се онај који не живи врлински, док онај који је ревностан у њиховом стицању бива разрешен.”На другом месту се каже да постоје три оделите, али често по-грешком преплетене црквене власти код Јевреја: власт кључева, власт везивати и дрешити, и власт држати и отпуш-тати.Власт кључева је била признавање нечије власти, тј. дати кључеве некоме било је упутити га у књижничко знање и дати му дар учитељства других људи. У овом конкретном случају то је добијање божанских благодатних дарова за проповед речи Божје. Тако да су те „кључеве” или дарове добили сви апостоли кад их је Госпoд послао на проповед по свим крајевима земље.Власт везивати и дрешити, код Јевреја је била законодавна власт у Цркви. Сада је обећана Петру, али наравно да се одно-си и на друге апостоле. Док је власт држати и отпуштати грехе знатно испред прве и друге, а то се види и по томе што књижевници то оспоравају Исусу Христу. То је пророчка служ-ба Цркве и има непосредни однос са Даром Духа Светога. Овај трећи дар добијају сви апостоли на Васкрсно вече (Лк. 24, 47) и нарочито о Силаску Духа Светога.

То што је Петар из горе наведеног добио законо-давну власт због исповедања вере, не значи да је истакнут за старешину над апостолима. Кад ускоро Петар поклизне у вери Господ га назива сатаном и саблазни (Мт. 16, 23), а кад се одрекне Господа, губи благодат, а тиме и равноапостол-ство (Лк. 22, 54-62), док се не покаје (Јн. 21, 15-17). Из тога видимо да Петар не може бити апостол-ски поглавар, или једини по власти. Једино што може да му се призна, да је први исповедио веру и да је можда први по части, међу једнакима. Пре-ма томе, власт Христова над Црквом припада већини у сабору апостолском (археп. Аверкије). Петар је имао ауторитет ради првенства дарова, али се знало да је заправо првом заједницом апо-стола руководио Свети ап. Јаков, јерусалимски епископ, док се све решавало у саборској од-луци благовољењем Духа Светог (Дап. 7, 13-23). Зато је у Цркви Господ све, а његову власт држе и изражавају саборно епископи. Свети Григорије Палама у својој беседи вели да је Свети апостол Петар често искушаван као разборит и храбар, не директно „већ с бока, као да је у питању до-бро дело, доводећи га замком у велику заблуду и устројивши да овај учини више од онога што је потребно.” Свети апостол Петар у време Хри-стових страдања је узнео себе изнад осталих и рекао: „Ако се сви саблазне, ја нећу.” (Мт. 26, 33; Мк. 14, 29), да би касније, после пада, заблистао покајањем више од других.Овдје је корисно се сјетити ријечи Светог апосто-ла Павла који у својој посланици Галатима каже како изгледа прави Христов војник: „А плод Духа

јесте љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, до-брота, вјера, кротост, уздржање. За такве нема закона.” И још: „Браћо, ако упадне човјек у какво сагрешење, ви духовни исправљајте таквог духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан...”.Свети апостол Петар је исповедио веру у Господа Ису-са Христа, као Сина Божија и то је био почетак ширења Цркве. То је највеће чудо, да је од простих рибара по целој земљи израсло здање, Црква Божија, која и да-нас траје. Зато је за нас хришћане сам Христос крајеугаони ка-мен. Ради Њега и Њиме је Црква жива, и врата пакла је не могу надвладати. У свим вековима, а поготову данас, ми смо сведоци испуњења и остварења овог обећања Господњег које је дао Петру. Не заборављајмо никада да је будући живот Цркве у Божјим рукама, не клонимо духом, јер Свети Јован Златоуст каже: „И у будућности нико неће моћи да победи Цркву. Јер ако нису успели да је сруше када је бројала мало чланова, кад је њено учење изгледало ново и необично, када су толики страшни напади и тако многа гоњења одасвуд покре-тана против ње, много више неће моћи да јој науде сада, када је завладала целом васељеном, када је ов-ладала свим народима... Како су успели Апостоли да остваре један тако велики, један тако важан подухват, после толико препрека? Сигурно помоћу божанске и непобедиве силе Онога, Који је прорекао стварање и тријумф Цркве.”

Редакција

11

август / 2010 / s

vetigora

`itije

проф. ПРЕДРАГ Вукић

богатом историјском и духовном наслеђу Црне Горе много је свијетлих и пле-менитих ликова

чији нам животни пут с правом може послужи-ти као узор и примјер за угледање. Али са успо-

ном атеизације и колектив-ног материјали зма смишљено

и плански је затирано сјећање на бројне великане наше народ не прошлости једино зато јер се њихов систем вриједности није поклапао са духом модер-них времена, са духом титоизма и планетарног гло-бализма. Ипак, стара изрека провјерена искуством минулих покољења основано каже да ако људи руковођени личним интересима и површним начи-ном расуђивања заборављају своје великане, Бог их не заборавља. Да је управо тако увјерили смо се не-давно када је одлуком Светог архијерејског сабора у Београду Преподобни старац Симеон Поповић и формално-правно проглашен светитељем. Успоме-на на старца Симеона коју је Црква истрајно чувала и у оним бесудним временима када су га сународни-ци заточени и заслијепљени безвјерјем били готово сасвим забо равили коначно је добила праведно и величанствено исходиште. Преподобни старац Симеон изданак је старог цетињског братства Поповића из Доњег краја. Поповићи су у ствари свештенички огранак брат-ства Јабучана. Преци Јабучана доселили су се највјероватније крајем 15. вијека из села Ја буке код Гацка у Цетињско поље. По првобитном завичају узели су презиме Јабучани. Успомена на њих са-чувана је у називу засеока Јабука на ободу Цети-њског поља као и у називу планинског виса Јабучки врх изнад Цетињског поља. У првој половини 19. вијека Поповићи су се као свештенички огранак кон ституисали у посебну братственичку цјелину. У свом духовном и историјском ходу Поповићи су одгојили три парохијска свештеника и архиман-дрита Симеона, најславнијег међу њима. Поп Лазо Поповић-Јабучанин рођен је 1797. на Цети њу. Иза себе је оставио успомене које су недавно публи-коване у издању ЦИД -а. Као парох доњокрајски упокојио се 1870. у свом родном мјесту. Сахрањен је испред Влашке цркве на Цетињу. Син попа Лаза па-рох доњокрајски поп Видак Поповић рођен је 1835. на Цетињу. Упокојио се 1911. у завичајном мјес ту. Сахрањен је у гробљу испред капеле Свете Бого-родице у Доњем крају на Цетињу. Синовац попа Лаза поп Васо Поповић иселио се у Србију убрзо након Берлинског конгреса 1878. Гдје се упокојио и у ком је мјесту сахрањен на жало ст није нам позна-

то. Одликовао се у рату са Турцима 1862. За исказану смјело-ст одликован је медаљом за храброст. О старцу Симеону као најзнаменитијем изданку лозе Поповића тек ће бити ријечи. За владе краља Николе поједини Поповићи стекли су изузет-но значајну улогу у државној администрацији црногорске државе. Поменућемо неколико њих: Лазо Ђуров Поповић, директор цетињске гимназије, историчар и публициста, Ри-сто Поповић, члан Великог суда и министар финансија (од 1913-1915), Јово Поповић, начелник поштанско-телеграфског одјељења и отправник послова у посланству Краљевине Црне Горе у Цариграду, управитељ цетињског двора Миха-ило-Мишо Поповић, Ђуро Лазов Поповић, главни школски надзорник у Књажевини Црној Гори (од 1884-1902), Владимир Ђуров Поповић, први црногорски филмски режисер, који је 1922. у Риму режирао филм „Воскресење не бива без смрти“ са италијанском глумицом Хеленом Сангро у главној улози, Мар-тин Ников Поповић, перја ник краља Николе. Не заборавимо, сви су они савременици старца Симеона. Преподобни старац Симеон рођен је 19. децембра 1855. на Цетињу. На крштењу добио је име Саво. Основну школу на Цетињу свршио је 1874. Богословију у Кијеву, у коју је уписан 1879. свршио је 1881. Потом се уписао у Кијевску Духовну академију, коју је свршио 1885. Извјесно вријеме боравио је у Француској. Несазнајни путеви Господњи поново га воде у Русију. Замонашен је у Кијеву на Света три јерарха 1887, да би већ на Сретење Господње 2/15. фебруара исте године у Кијевско-печерској лаври био произведен у чин јеромонаха. По том се враћа у Црну Гору, како би своје духовне и ин-телектуалне импулсе ста вио на располагање Цетињској митрополији и сопственом народу. Рјешењем цетињског митрополита Митрофана од 12. септембра 1887. постављен је за настојатеља манастира Врањина на Скадарском језеру. Новим рјешењем од 30. октобра 1888. постављен је за сабра-та манастира Острога. У острошкој светињи остаће неколико наредних година. У току 1891. посјетио је Свету Гору. Пут га води и у Свету Земљу. Христов Гроб у Јерусалиму посјетио је 1895. Неи спитани путеви Господњи довели су га потом у село Дајбабе у околини Подго рице. У истом селу затекао је рушеви-не древног храма. Управо на овом просто ру налазиле су се ка-такомбе још из ранохришћанских времена. Топоним Дајбабе неминовно асоцира на старословенску богињу Дајбабу, жену старословенског бога сунца и плодности Дајбога. Сасвим је реално претпоставити да се на Дај бабској гори или у атару самог села налазио жртвеник посвећен овој богињи. Када је започела христијанизација ових простора у вријеме ученика Светог Ћири ла и Методија, умјесто порушеног жртвеника на овом простору подигнут је хри шћански храм, који је очиглед-но порушен у вријеме Турака. И сада ће јеромонах Симеон, руковођен Провиђењем Господњим, на пронађеним остаци-ма древног хра ма подићи манастир Дајбабе 1897. и посветиће га Успењу Пресвете Богоматере. У истом манастиру старац Симеон као настојатељ остаје до свршетка свог ово земног живота. Свети архијерејски сабор у Београду именовао га је 1921. за е пископа Захумско-рашке епархије са сједиштем у Никшићу. Старац Симеон се захвалио на указаној части али је

У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕПОДОБНОГСТАРЦА СИМЕОНА ПОПОВИЋА

Поводом канонизације преподобног Симеона Дајбабског

12

svetigora

/ 2

010

/ август

одбио да се прими повјерене епископске ка тедре, стављајући епископату Српске Православне Цркве до знања да до краја живота жели обитавати и подвизавати се у манастиру Дајбабе. Његовој молби је удовољено и оставка на повјерено епископ-ско звање је уважена. И овај пут дошла је до пуног изражаја скромност и ненаметљива природа старца Симеона. Оди-ста, мало је духовника који су у току своје службе Господу и вјерном народу одбили да се приме епископског звања и повјерене им епархије. Један од та квих свијетлих духовних ликова је и Преподобни старац Симеон. О лику и дјелу старца Симеона сачуване су бројне анегдо-те. Многе од њих су незаписане. Ево једне од њих коју смо својевремено записали сусретљивошћу господина Сава Шпадијера са Цетиња. Владика Николај Велимировић изу-зетно је цијенио духовне домете старца Симеона. Када је цетињски митрополит Гаврило Дожић 1925. позвао влади-ку Николаја да присуствује свечаном отвара њу обновљене Његошеве капеле на Ловћену, кажу да му је владика Николај овако одговорио: „Радо ћу се одазвати вашем позиву, али тра-жим благослов ар химандрита Симеона Поповића.“ Благослов је затражио и добио. Цијенећи духо вни карактер старца Си-меона, митрополит Гаврило му је указао посебно повје рење именујући га за личног исповиједника. На Цвијети 11. априла 1921. ми трополит Гаврило произвео га је у чин архимандрита и додијелио му напрсни крст. Указом од 20. септембра 1925.

одликован је Орденом Светог Саве трећег степена. Старац Симеон објављивао је књижевна дјела са

богословском тематиком: „Отац и син“, „По рају и паклу“ , „Надгробни натписи“ , „Демонско

царство“... Старац Симеон носио је у себи дар про-

рочке службе. Казивања савременика оснажавају ову чињеницу као неспорну и утемељену. Навешћемо један кон кретан примјер. Тридесетих година, у вријеме Краљевине Југославије, посматр ао је старац Симеон испред манастирског храма разиграно народно коло у је-дном оближњем селу. Вјерном народу, који се затекао у кругу манастира Дај-бабе, старац је рекао: „Браћо, видите ли оно коло у Зети? Доћи ће доба када ће људи који су у њему ударити један на другога... Поклаће се браћа међу собом. Брзо ће то вријеме доћи.“Савременици кажу да му окупљен на-род није много вјеровао. Поједини су били увјерени да старац прича којешта. Али старац Симеон је непогрешиво био у праву. Убрзо је наступио Дру-ги свјетски рат. Страхоте окупације и братоу билачког рата опустошиле су Црну Гору и многе домове завили у црно. Кажу да се старац Симеон мо-лио Господу да га на вријеме призове к себи, како страхо те братоубилач-ког поклања не би дочекао. И Господ је своме молитвенику ис пунио жељу. Старац Симеон се упокојио 1. априла 1941. у свом манастиру. У манастиру Дајбабе сахрањен је 3. априла. Покопу

земних остатака старца Си меона у име Цетињске митрополије присуствовао је члан Црквеног суда на Це тињу, ставрофорни протојереј Никола Марковић, духовник изузетне честитости и моралне величи-не. Само три дана касније, кобног 6. априла 1941. Хитлерова авијација смрти опустошила је Београд. За само десетак дана Краљевина Југо славија пре-стала је постојати. Силе Осовине распарчале су је међусобно. Ита лијанске трупе окупирале су Црну Гору. Тиме су положени темељи грађанском рату, кога су комунисти отпочели у јесен исте године. Вијест о упокојењу старца Симеона затекла је цетињског митрополита Јоаникија Липовца у Бео-граду. По доласку на Цетиње, митрополит Јоаникије упутио је 9. априла 1941. братству манастира Дајбабе писмено саучешће, у коме се дословно каже:

„По повратку у резиденцију из Београда, гдје смо учествовали у раду Светог Архијерејског Сабора, сазнали смо за смрт заслужног свештеномонаха и примјерног молитвеника архимандрита Симеона (Поповића). Ми дубоко жалимо што нијесмо били у могућности, због службених послова и данашњих прилика, да лично отпратимо на вјечни починак оца Симеона и да му при растанку у име Свете Цркве, ове Митрополије и своје одамо заслужну пошту и 13

август / 2010 / s

vetigora

признање и да се заједно са вама помолимо Пребла-гом Господу за рајско насеље његове блаже не душе. Нека је оцу Симеону вјечна успомена, а братству ма-настира, кога је он основао и тако умно руководио, упућујемо топло саучешће, молећи вас да не пре-стајете молити се Творцу за његову племениту душу.“ Желећи указати поштовање старцу Симеону, митро-полит Јоаникије одслужио му је 10. маја 1941. пара-стос у манастиру Дајбабе. С тим у вези, у допису од 5. маја исте године, митрополит извјештава управу Дајбабског манастира:

„Стављамо у дужност братству те обитељи да у суботу 10. маја ове годи не одслужи заупокојену Литургију за покој душе почившег архимандрита Симеона (Поповића), оснивача и настојатеља тога манастира. Почетак Литургије у 8 сати по италијанском времену. По свршетку Литургије, ми ћемо истога дана, у 10 сати одслужити парастос покојном архимандриту, уз садјејство своје пратње и ма настирског братства. Извијестите о овоме околни народ, пријатеље и по-штоваоце покојникове, а архијерејском намјеснику у Подгорици ставили смо у дужност да о овоме обавијести италијанске власти у Подгорици.“ Не заборавимо да се у том времену подручје Црне Горе већ налази под италијанском окупацијом. Истим поводом, у допису Архијерејском намјесништву у Подгорици упућеном такође 5. маја 1941. митрополит Јоаникије извјештава:

„У суботу 10. маја о. г. у 10 сати по италијанском вре-мену служићемо у манастиру Свете Богородице у Дајбабама парастос почившем архимандриту Си-меону (Поповићу), оснивачу и настојатељу манасти-ра у Дајбабама. Тога дана у 8 сати по италијанском времену братство манастира служиће заупокојену Литурги ју покојном архимандриту Симеону. Архијерејски намјесник обавијестиће о овоме мјесне италијанске власти, како би се дозволио скуп у храму околног народа, пријатеља и поштоваоца покојникових. Сјутрадан, у недјељу 11. маја служићемо архијерејску Литургију у храму Светог Георгија у Подгорици. По-четак службе у 9 сати по италијанском времену.“Митрополит Јоаникије изузетно је цијенио и по-штовао духовне домете свог великог савремени-ка. Говорећи о старцу Симеону, он је једном поред осталог рекао:

„Он нас је редовно поучавао, не само ријечима, већ и животом својим, како да управимо наш живот овдје на земљи. Нијесмо га за то слушали, те смо до живјели ово што данас преживљујемо. Вјерујте ми, браћо моја, а будите и тврдо убијеђени, да ово данашње стање није ништа друго већ Божја каз-на за наше зле жеље, рђаве мисли, слаби рад и неваљали живот којим смо живјели. Но, драга браћо, ако ријечи Симеона нијесмо слушали за вријеме његовог овоземаљског живота, неопходно је по-требно, ради спаса нашега и среће наше, да их по-слушамо бар послије његове смрти. Он нас, исто тако, и данас учи. Поручује нам да живимо оним жи-вотом којим је он живио, те ћемо тако стећи вје чно блаженство...

“ Узалудне су биле ријечи митрополита Јоаникија. Добар дио народа у Црној Гори у вихору братоубилачког рата отишао је стазама безвјерја и духовног беспућа на којима се налази све до наших дана. А митрополит Јоаникије свр шио је свој ово-земни живот 17. јуна 1945. смрћу свештеномученика и тако се, као и старац Симеон, придружио заједници светих. Архимандрит Јустин Поповић посјетио је 1937. манастир Дајбабе и срео се са старцем Симеоном. Срео се са њим и записао: „Да ли је могуће да у овој на шој земљи постоји такво свјетило и такав свјетионик?“ Високо цијенећи духо-вне домете старца Симеона, отац Јустин ће записати да је управо он савјест Црне Горе у овом немирном и бесудном свијету. И записао је Свети Јустин Ћелиј ски да га је миловала љубав из старчевог смиреног, Духом Светим освећеног лика. Одушевљен личношћу старца Симеона, отац Јустин ће у свом запису досло вно нагласити: „Знате ли ко је највећи човек да-нас у Југославији, најмудрији? Симеон, дајбабски архиман-дрит. Због његове светости прима нас Господ, овако грешне. Због његових молитава, због његовог смирења, прима смрад наше гор дости.“ Али времена се мијењају, и људи у њима. Са доласком комуни-ста на власт, у епохи милитантне атеизације сјећање на старца Симеона као да је у ширим слојевима народа замрло и утих-ло. Али ако људи заборављају своје нај боље синове, Бог не заборавља света чеда своја. Тако је било и овог пута. Са дола-ском митрополита Амфилохија на трон Цетињске митрополије крајем 1990. године, оживљено је сјећање на старца Симе-она. Већ 1991. протојереј Василије-Васо Ивошевић објавио је публикацију о животу и дјелу Симеона По повића. Крајем марта 1996. мошти Светог Симеона пренесене су из првобит-ног надгробног споменика у свети ћивот, који је у ту сврху већ био припремљен и смјештен у цркви манастира Дајбабе. Овим чином, на иницијативу митрополита Амфилохија отво-рен је коначно поступак канонизације старца Симеона, који је након 14 година дефинитивно приведен свршетку. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 29. априла 2010. године и формално-правно старац Симеон је канонизован и уписан у црквени календар. Дан упокојења старца Симеона (1. април) проглашен је празничним даном установљеним у славу и част ове еминентне личности.Молитвама Светог Симеона, новојављеног свјетилника дајбабског, Господе Исусе Христе, помилуј нас и спаси. Амин.

14

svetigora

/ 2

010

/ август

фото студио "Марковић"

repo

rta

`a

РАЈО

Војиновић

Улицама Подгорице 8. маја је прошла традици-онална марковданска литија, по први пут са моштима новопросијавшег Светитеља наше

Цркве преподобног Симеона Дајбабског.Литију, у којој су били бројни вјерници Подгорице, предводили су Високопреосвештени Архиепи-скоп цетињски Митрополит црногорско-примор-ски Господин Амфилохије и Преосвештена Госпо-да Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, аустралијско-новозеландски Иринеј и диоклијски Јован, са бројним свештенством и свештеномо-наштвом.Учествовали су и руски монаси и поклоници из си-бирских градова Краснојарска и Нориљска, који ових дана бораве на поклоничком путовању по Црној Гори.Литија се кретала од цркве Светог Георгија под Горицом до мјеста гдје се некада налазио рани хришћански манастир Светог Марка, гдје је по устаљеној традицији епископе, свештенство и вјерни народ дочекао Халит Ђечевић са породи-цом, који живи на мјесту гдје се налазила ова древ-на Светиња.Послије одслуженог помена, митрополит Амфилохије је одржао архипастирску бесједу у којој је рекао да, слиједећи претке, прослављамо Светог апостола и јеванђелиста Марка, небес-ког покровитеља Подгорице. „Ево и ми данас идемо у литији за здравље, спасење, напредак и просвећење овога града, Црне Горе и читавога свијета“.

„Данас посебну радост имамо, и посебни благослов Божји је од данас на овом граду. Преподобни отац наш Симеон Дајбабски, који је свој живот провео сакривено од људи, у пустињи, који није тражио да буде прослављен у току свога живота, ево га данас по Божјем знамењу – он је онај који се прославља. А сви они који су у његово вријеме били славни, они су записани у књиге, а његово име је записано у Књигу Вјечнога Живота, у памћење овога града чији је од данас покровитељ“.

„Он, који је изданак Црне Горе и краљевског града Цетиња, нека би нас поново вратио путу Божјем, путу истине и правде Божје, путу вјечног живота, којим је ходио овај народ кроз вјекове. Сада, ево, има и новог покровитеља и свој нови путоказ. Велики је то Божји дар да је Црна Гора у двадесе-том вијеку изњедрила овакав свјетионик какав је старац Симеон Дајбабски“, рекао је митрополит Амфилохије. По повратку литије, у просторијама Цркве-не општине подгоричке приређена је славска трпеза љубави, а славски колач је благословио и пререзао Преосвећени Епископ аустралијско-новозеландски Господин Иринеј.

Марковданска литијау ПодгорициНови дар Божји

заступништво Светог Симеона ДајбаBског

15

август / 2010 / s

vetigora

jubilej

мр ПАВЛЕ Кондић

Воштаница на гробумитрополитаМитрофана Банаугогодишња архијерејска служ-ба митрополита Митрофана

(1885-1920) на столици Све-тог Петра Цетињског оста-

вила је дубоког трага у историји Митрополије црногорско-при-морске. У низу од 46 архијереја

ове епархије, који је започет бла-гословом Светог Саве постављањем

Илариона, првог епископа зетског на Михољској Превла-ци 1219. године, до наших дана мало је било владика који су кроз толико дуги период служили Богу и народу Божјем на овим просторима. Вријеме архипастирства митрополита Митрофана поклапа се са завршним периодом националног ослобођења и духовног уједињења српског народа. У том историјском и судбинском процесу и збивањима митро-

полит Митрофан узео је видног учешћа, достојно следећи своје претходнике, владике и свештенике српске који су

кроз вјекове свим својим снагама и могућностима служили Богу и

народу, жртвујући се бољитку и спасењу народне душе.Рођен у Грбаљској општини, село

Главате, 15. марта 1841. године, Мар-ко Бан, од родитеља Георгија и Анастасије, основну школу завршио је у подручној школи у Врановићима и Котору. Монаш-ке завјете положио је у манастиру Савина

1865. године. Богословске испите полагао је пред Консисторијом которском чиме се изједначио са свршеним богословима. У чин

јерођакона рукоположио га је епископ Стефан Кнежевић

половином 1865. Године, а почетком октобра следеће године примио је од истог архијереја и чин јеромонаха.

За настојатеља манастира Подластва постављен

је следеће године. Монашки живот и подвиг младог

ј е р о м о н а х а

Митрофана у манастиру Подластва, вјековном духовном стожеру православних Грбљана, нагло је прекинут крвавим сукобом домаћих синова и окупаторске аустроугарске војске због насилног мобилисања домицилног становништва 1869. године. Поред осталих тешких последица због устанка у Боки которској које је поднио наш народ јесте и разарање православних богомоља, а међу њима и спаљивање манастира Подластва. То су били основни узроци који су младог Митрофана опредијелили да крајем 1869. године потражи прибјежишта у Црној Гори. Примивши црногорску заштиту и држављанство, постављен је по договору књаза Николе и митрополита Илариона Рогановића, за старјешину манастира Мораче где је уједно обављао и дужност учитеља у манастирској школи. У овој немањићкој лаври проводи пуних десет година, односно до почетка октобра 1879. године. Цијенећи његову ревност за дом Божји и храброст за очување слободе и достојанства Морачке светиње, одликован је од митрополита Илариона најприје чином игумана 1870. године а потом и чином архимандрита 1877. године. Уз ово највише одликовање које припада свештеномонасима, од књаза Николе одликован је и највишим војним одликовањем - златном Обилића медаљом за изванредну храброст и умјешност исказане при одбрани манастира Мораче приликом напада колашинских Турака и за одлично извршену мисију наложену му од књаза приликом разграничења Црне Горе са Турском 1877. године. По потреби службе прелази на Цетиње гдје прима управу Цетињског манастира и уједно врши дужност секретара митрополита Илариона, до његове смрти 1882. године. Иако је по канонском праву администрацију обудовеле митрополије требало да преузме епископ захумско-рашки Висарион Љубиша, књаз Никола поставља за администратора архимандрита Митрофана који је и водио послове митрополије више од девет мјесеци, односно, до наименовања новог митрополита Црне Горе и Брда. Будући да је преласком епископа Висариона на столицу цетињског митрополита остала упражњена Захумско-рашка епархија, књаз Никола одређује за њеног администратора архимандрита Митрофана који је ту службу вршио све до редовног попуњавања те епископске столице наименовањем Кирила Митровића 1909. године. По упокојењу митрополита Висариона, почетком јуна 1884. године, књаз Никола наименовао је архимандрита Митрофана Бана за новог митрополита Црне Горе и Брда. Хиротонисан је

O деведесетогодишњици упокојења

16

svetigora

/ 2

010

/ август

у Исакијевском сабору у Петровграду 18. априла 1885. године у присуству руског цара Александра Трећег и највиших представника Руске Цркве јер је тога дана свечано прослављана хиљадугодишњица словенских апостола и просветитеља Ћирила и Методија.Пуних 35 година митрополит Митрофан стражио је и бринуо се над православним душама Црногорско-приморске митрополије. У том периоду збило се много преломних догађаја који су се судбински одразили на стање и положај Цркве, народа и држа-ве у Црној Гори. Проширење и учвршћење граница и територијалног опсега Књажевине Црне Горе, њеног управног и административног апарата, напредак и побољшање материјалног положаја становништва, повећање просвјетног нивоа и квалитета и све друге саставнице државног и друштвеног живота умногоме су допринијели и духовном напретку дјеце Православне Цркве у Црногорско-приморској митрополији. Пожртвовани архипастирски рад митрополита Митрофана донио је златне плодове који се огледају у регулисању дисциплинског стања и материјалног положаја свештенства кроз митрополитске декрете-окружнице и државне одлуке и законе. Оснивање Фонда за свештеничку сирочад и удовице 1901. године, Закон о парохијском свештенству из 1909. године, Устав Светог Синода и Православних Конзисторија из 1904. године свједоци су тога напора. Уз овај труд канонског и административног уређења Митрополије и њене јерархије, митрополит Митрофан једнаком ревношћу старао се и о изградњи и обнови живе народне душе и храмова Божјих широм Црне Горе. Цетињска Богословија основана 1863. године наставила је редовни рад као Богословско-учитељска школа од 1887. године залагањем митрополитовим, а он је по положају био њен врховни патрон и надзорник, што је и омогућило да је могао рукоположити преко 80 нових свештеника, достојно школованих и припремљених за ту високу службу. Освештао је лично или је благословио освештање преко 40 нових или обновљених цркава и манастира. Бројне архијерејске окружнице упућене на свештенство и народ снажни су свједоци о непрестаној бризи митрополита Митрофана на пољу чистоће и снаге Православља у Црној Гори.Уз све разгранате и одговорне послове и обавезе стигао је да напише два драгоцјена приручника за парохијско свештенство и народ, односно ученике Богословије: Спомоћно упутство о исповједи..., 1898. године и Кратки црквени устав..., 1901. године. Вршећи дужност вјероучитеља књажевској породици и престолонаследнику Данилу пре-вео је са руског језика дјело епископа Силвестра „Седам тајна Новога Завјета“, 1896. године. Књига изабраних бесједа митрополита Митрофана штампана је 1902. године и собом представља необориво свједочанство духовне зрелости и народносне утемељености митрополита Митрофана засноване на немањићким и светосавским темељима и традицији. О поштовању које су међу савременицима различитог интелектуалног и социјалног нивоа плијенили личност и дјело митрополита Митрофана свједочи „Споме-ница о 25-годишњици архијерејске службе... “1911. године. У оскудној мемоарској заоставштини српских црквених великодостојника „Животопис или успомене из живота

митрополита Митрофана Бана“, заузима истакнуто мјесто, с обзиром на списатељски дар, и наративни квалитет аутора.Све вријеме свога архипастирског рада митрополит Митрофан, по наслеђеној традицији везаној за положај цетињског митрополита, вршио је и дужност предсједника црногорског Црвеног крста. Вршење ове веома одговорне службе везане за помоћ и збрињавање невољника пројавило је сву ширину његовог човјекољубља заснованог на моралним одредницама исказаним у Јеванђељу: „Што год најмањем од мојих учинисте, Мени учинисте...“ По одредбама Устава и Закона о Државном савјету митрополит је био први од вирилних (по положају) чланова Народне скупштине (1906-1914) и Државног савјета (1902-1916), учествујући у раду тих највиших државних органа и по својој савјести доприносећи квалитету њихових одлука.Круна живота и архипастирског рада митрополига Митрофана јесте његово учешће и допринос државном уједињењу Црне Горе и Србије и обнављању Пећке патријаршије. Иако у позним годинама живота, оптерећен болешћу и физичком слабошћу који су дошли као последица вишедеценијског и напорног рада на њиви Господњој, митрополит Митрофан није посустао у одсудном тренутку. До последњег издиханија учествовао је у процесу обједињавања покрајинских Српских Цркава и канонског уобличавања обнове Пећке патријаршије, чијег је свештеног трона био егзарх. Сви архијереји са територије Краљевине Црне Горе: Цетињски митрополит Митрофан Бан, предсједник Светог Синода, Пећки митрополит Гаврило Дожић 17

август / 2010 / s

vetigora

и захумско-рашки епископ Кирил Митровић на „сједници Светог Синода од 16. децембра 1918. године, под Сн. бр. 1169, донијели су и својеручно потписали историјску одлуку којом Свети Синод налази цјелисходним и оправданим да се и Света аутокефална Црква у Црној Гори уједини са независном Црквом у Краљевини Србији, а заједно с овом са цијелом Светом Српско-православном Црквом у новој држави.... “ О овој одлуци Светог Синода митрополит Митрофан, спроводећи њен препис, обавијестио је митрополита Србије Димитрија Павловића и предсједника владе Стојана Протића. Велика удаљеност, слабе комуникацијске везе и недостатак превозних средстава онемогућили су архијереје из Црне Горе да узму учешћа у раду Прве конференције српских православних архијереја која је одржана у Сремским Карловцима 18. децембра 1918. године.На Другој архијерејској конференцији одржаној 24-28. маја 1919. године у Београду за предсједника Средишњег Архијерејског Сабора Уједињене Српске Цркве између свих тадашњих владика изабран је као најдостојнији Митрофан Бан. На овој Конференцији архијереји су прогласили

„духовно, морално и административно јединство свих Српских православних црквених области...“ Вршећи дужност предсједника Средишњег Архијерејског Сабора митрополит Митрофан боравио је у Сремским Карловцима и Београду од половине маја 1919. до половине јула 1920. године, гдје је по своме богатом архипастирском искуству и са старачком мудрошћу дао велики допринос процесу обнављања канонског јединства Српске Православне Цркве. Посланица о Васкрсу 1919. године најбољи је показатељ и свједок митрополитове безрезервне опредјељености

за народно и црквено уједињење које је дијелио са свим свештенством и вјерним народом Црногорско-приморске епархије. О томе свједоче и његове окружнице упућене свештенству и народу његове митрополије, Захумско-рашке и Бококоторско-дубровачке епархије и Скадарског викаријата. Кореспонденција са краљем Петром Првим и регентом Александром Карађорђевићем такође јасно и недвосмислено потврђују његову опредијељеност за нови државни и политички поредак и династију.Ушавши у осамдесету годину живота, скрхан болешћу и на измаку животних снага, вратио се на Цетиње гдје је још смогао снаге да у својству предсједника Друштва црногорског Црвеног крста својим потписом верификује одлуку којом се то Друштво уједињује са Српским друштвом Црвеног крста која је донијета на сједници Главног одбора 24. августа 1920. године. Болешћу и изнемоглошћу везан за самртни одар, мирне душе и чисте савјести молио се Богу и захваљивао је Сабору српских светитеља што су га удостојили благослова и радости да је доживио обнављање јединства Српске Цркве и народа. Тога дана, на празник Сабора Срба светитеља 12. септембра 1920. године у присуству свих српских архијереја и престолонаследника Александра, предсједника Владе и министра вјера у престоној дворани Патријарашког двора у Сремским Карловцима проглашено је васпостављање Српске патријаршије. Пјевајући Богу захвалну пјесму и благодарећи Свевишњем за ту милост, секретар Цетињске конзисторије протојереј Иван Калуђеровић са прага Цетињског манастира сабраном народу изговорио је у име и по благослову митрополита Митрофана знаменити поздравни говор у част тог историјског чина коме су стремиле и за који су се жртвовале генерације српских владика и свештеника са вјерним народом. Своје уморне очи заувијек је склопио 30. септембра 1920. године и послије свечаног опијела сахрањен је у гробници коју је себи за живота припремио у порти Цетињског манастира.

Помен митрополиту Митрофану Бану одржан 2000. године у Цетињском манастиру

18

svetigora

/ 2

010

/ август

kano

nsko

pravoпрот

ојереј мр ВЕЛ

ИБО

Р Џом

ић и протојереј ГО

ЈКО П

еровић

Постоје макар два значења термина легитимности, од којих прво представља синоним за легалност и означава ствар

или радњу која је законска, у складу са законом, званична, официјелна... а друго се односи на оправданост, правед-ност неког поступка или дјела, на његову утемељеност у логици, природност, природну очекиваност. Зато је поне-кад у употреби и такво значење термина легитимности које стоји насупрот легалности у смислу да је нешто легитимно (оправдано, логички предвидљиво и очекивано) чак иако није легално (у складу са одређеним позитивним прописима).На питање о легитимности Православне Цркве послије 1918. г, можемо одговорити узимањем у обзир оба ова значења (не зато да би смо се „правили паметни“, него да би ову тему што објективније поставили).

Ово посљедње наведено значење легитимности као не-чега што је природно и логички оправдано, што има под-ршку савјести и сагласност многих, а што се истовремено, на први поглед нашло насупрот легалном - могло би да се односи на замишљену ситуацију да је Црква у Црној Гори присаједињена Цркви у Србији 1918. г, уз општу под-ршку народа и свештенства, иако мимо државних прописа и „важећих“ папира, па би такав поступак био легитиман и у интересу оних на које се односи, иако би се, строго и само формално посматрано, нашли и такви који би оспоравали легалност тог чина. Недвосмислена потврда овакве легитим-ности стоји у чињеници да су сви ондашњи епископи, сви свештеници и сви вјерници Православне Цркве у Црној Гори

(који су за собом оставили писаног трага), подржа-ли друго по реду обновљење Пећке Патријаршије или, како веома непрецизно и световним речни-ком именују, „уједињење Цркве“, и до краја својих живота су остали у тој подршци и том свједочењу. Примјер, међу десетинама сличних, представља живот и дјело новопросијавшег светитеља Пре-подобног Симеона (Поповића) Дајбабског, који је своју свештеничку службу почео као јеромонах у манастирима Врањини и Острогу, и као предавач у острошкој Монашкој школи, још у доба црногор-ске књажевине, а наставио и окончао у обновљеној Пећкој Патријаршији, као пријатељ Преподобног

Јустина Ћелијског и лични исповједник митрополита црногорског и патријарха српског Гав-рила Дожића.Постоји чак и јасан документ о томе да црногор-ска Краљевска влада из егзила 1920. г. није има-ла ниједну примједбу на чин другог обновљења Пећке Патријаршије, а тиме и на одлуке Св. Синода Цркве у Црној Гори, осим што је једину замјерку у том погледу упутила поводом одлуке да сједиште Патријаршије буде у Београду, а не у Пећи (ријеч је о тексту „Српска Патријаршија“, објављеном у „Гла-су Црногорца“, службеном органу Владе Краљевине Црне Горе у егзилу, од 7. октобра 1920. г. у Неи-Сен-Сиру, Француска). Све су ово недвосмислени дока-

Легитимитет и континуитетПравославне Цркве у Црној Гори - прије и послије 1918. године

19

август / 2010 / s

vetigora

зи важења овог другог значења појма легитимности, гдје обновљење Пећке Патријаршије, и то друго по реду у историји, препознајемо као природну и општеприхваћену ствар.Ако бисмо хипотезе узели као једини метод у размишљању на ове теме, легитимном, иако не ле-галном, би се могла назвати и аутокефалност Пра-вославне Цркве у Црној Гори, прије 1918. г. Она није била догматски, еклисиолошки, литургијски и канонски легална, иако је као таква изгледала без обзира што је и од многих тако посматрана - јер је, након османског гашења Пећке Патријаршије и по-литичких прилика, као једина слободна Светосав-ска Епископска Катедра изражавала реалност на-стале фактичке организационе самосталности ове црквене структуре у односу на околне постојеће обласне Цркве из јурисдикције некадашње Пећке Патријаршије и цијелу Православну васељену. Ова њена институционална или, боље речено, адми-нистративна самосталност представља изгледа и једино оправдање њене аутокефалности, јер, пре-ма извјештајима о материјалном и организационом стању нашег црногорског свештенства у току 19. и почетком 20. вијека, Црква у Црној Гори се налазила у прилично нередовном стању, далеко од елемен-тарних канонских услова за статус аутокефалности.Међутим, сматрамо да је легитимност одлука Пра-вославне Цркве као државне Цркве у Црној Гори из 1918. г, као и легитимност њеног живота послије тих одлука - прије свега оправдана управо у смис-лу њихове сагласности са дотадашњим законодав-ством Црне Горе, дакле у складу са оним значењем легитимности који је истовјетан са легалношћу.Став да се унутрашњем организационом устројству Цркве у Црној Гори послије 1918. г. не може замјерити ништа у погледу сагласности са тадашњим законодавством може се бранити са најмање два становишта:1. Канонско становиште полази од питања да ли је Устав Св. Синода у Књажевини Црној Гори до 1918. Г. правно и канонски дозвољавао могућност црквеног уједињења, тј. укидања административне самосталности ове Цркве? Прије богословског од-говора ваља напоменути да су границе слободâ у модерној државности европских уставних држава постављене тако да је све слободно што Уставом и законима није забрањено. Ни у једном државном пропису који се тицао статуса Православне Цркве у Црној Гори није било забрањено примјењивање канонских правила нити је, пак, игдје изричито било забрањено обнављање Пећке Патријаршије у чијем би се саставу налазила, као и у претходним вјековима, и Црногорска митрополија. И у Црној Гори тога времена је важило основно правило зако-нитости Nulllum crimen, nulla poena sine lege (Нема кривице ни казне без закона). У овом случају, одговор на питање је заснован и на богословски досљедном инсистирању на чињеници да Црква у Црној Гори до 1918. г. због османског гашења Пећке Патријаршије јесте била административно самостална, али не и аутокефал-

на. Њена од владара преко државног Устава од 1905. г. про-глашена аутокефалност, њен унутрашњи црквено-правни си-стем, па ни њен Синод и Устав Св. Синода, немају своје ваљано канонско-правно и уопште предањско упориште. Нема сумње и нико не пориче да су то били важећи правни акти који су производили правна дејства, по којима се одвијао унутрашњи живот Митрополије и дефинисао њен положај у држави вољом владара који се постављао као заштитник и чувар Православља у Црној Гори. Међутим, не смије се губити из вида да су готово сви државни закони европских право-славних држава о државним црквама током читавог XIX и на почетку XX вијека идентични у том погледу с обзиром да се је ријеч о Цркви која је била важан фактор у очувању на-родне слободе и бића (ваља погледати четири државна закона о Православној Цркви у Књажевини и Краљевини Србији од 1836, 1847, 1862. и 1890. г. који су у највећем дијелу супротстављени канонском предању Цркве Христове). За Цркву, признаћемо, у модерној државности ипак приоритет имају Свети Канони, а тек послије њих државни закони.Ни један од основних услова аутокефалности, у случају Православне Цркве у Црној Гори, није био испуњен: 1) број епископа и начин њиховог избора; 2) црквени благослов (одобрење) за проглашење аутокефалности, за формирање Синода и његовог Устава, ни од кога није био тражен 3) ни од кога тај благослов није био добијен.То значи да у црквено-правном смислу цијела структура Пра-вославне Цркве у Црној Гори (па и Устав Синода), представља

„самониклу“ институцију, која није утемељена ни на једном, предходном и обавезном, канонском акту. Ово не треба мијешати са чињеницом да је угледни црквени правник епи-скоп Никодим Милаш, написао текст овог „самониклог“ Уста-ва. Милашево ауторство овог текста свакако не представља правни извор ни канонско утемељење за црногорски Синод. Личност овог канонисте не може да замјени мериторно црквено тијело, или позицију „мајке Цркве“ која једина може да одобри статус аутокефалности. Разлоге за учешће овог стручњака у послу који није црквено-правно утемељен, тре-бало би, по нашем мишљењу, тражити прије у родољубивој, сународничкој солидарности епископа Никодима према по-литички слободној православној територији (и Цркви у њој) Црне Горе, него у његовој упућености или резултату стручног истраживања у односу на тему остварености канонских усло-ва за аутокефалност о којој је писао. Вјероватно би то могао бити разлог што текст поменутог Устава Никодим Милаш не убраја у обиман и садржајан списак својих ауторских дјела, који је сам, пред крај свог живота сачинио. Узгред речено, у историографији је позната преписка еписко-па Никодима са чувеним црквеним историчарем Руварцем, као и са митрополитом сарајевским Савом Косановићем у којој се, између осталог, види да је све до данас тешко наћи бољег познаваоца и тумача историје црквених канона од Милаша, али се исто тако види да он није, нити је објективно могао бити, најбоље упознат са њему савременим правним и процедуралним дешавањима у Православној Цркви, кон-кретно нпр. Карловачкој и Дабробосанској митрополији, тј. Цркви Христовој која је постојала у монархији у којој је и Милаш живио. Како онда очекивати од њега да је могао да прати збивања и околности црквеног живота у Црној Гори? Он је свакако написао текст Устава Св. Синода који је у једном дијелу био сврсисходан, функционалан и од велике помоћи за административни живот Цркве у Црној Гори, на почетку 20. 20

svetigora

/ 2

010

/ август

вијека, и добро је поступио што није чекао да се стекну канон-ски услови за то писање, јер тада тешко да би Црногорци уоп-ште могли да конституишу правни систем своје Цркве. А Свети Синод је формиран на неканонски начин с обзиром да, на основу канонских прописа, само епископи могу бити чланови Светог Синода или Светог Архијерејског Сабора. Присуство двојице архимандрита (цетињског и острошког) и тројице протопрезвитера, које је предвиђао члан 10. Уста-ва Светог Синода, било је смишљено као начин и могућност да владар увијек може да прегласа епископе у Синоду, што представља неканонску праксу коју је на балканским просто-рима 1836. г. први увео књаз Милош Обреновић кроз одред-бе Начертанија о духовној власти. Неканонски устројен Свети Синод ни у једном тренутку, без обзира на то који се владар налази на власти, није могао да доноси канонски утемељене одлуке. Свети Синод се формира искључиво од православних епископа са једне територије. Управо из тих разлога, сабрање тројице епископа са територије Краљевине Црне Горе 1918. године је извршено на канонски исправан начин и њихова саборна - синодска одлука је у канонско-правном погледу пуноважна. Њихова одлука је и правно легитимна с обзиром на члан 15. Устава Светог Синода (чију смо каноничност довели у питање). Наи-ме, у том члану стоји да се „дјелокруг рада Светога Синода простире у смислу 6. канона VII Васељенског сабора на

сва каноничка и еванђелска дјела, која се тичу све Митрополије“. Ово значи да се дјелокруг над-лежности Светог Синода устројава према наведеном канону који гласи: „Пошто постоји канон (Никејски 5; Трулски 8) који каже да сваке године по два пута треба да буду у свакој области канонска разматрања кроз окупљање епископа на Саборе (не помињу се архимандрити и протопрезвитери као чланови овог архијерејског тијела - прим. аут.), но због потешкоћа и због немаштине (оскудице) за путовање окупљаних епископа, Свети Оци Шестог Сабора одредише да, на сваки начин и без (икаквог) изговора, једанпут у го-дини буде Сабор, и да исправља погрешке (сабрање епископа из Црне Горе 1918. године је имало да исправља читав низ канонских погрешака које су изазване неканонским упливом свјетовних власти у унутарцрквена питања. То је била и дужност и канон-ска обавеза тих епископа - прим. аут.). Тај исти канон и ми обнављамо. И ако се нађе који (световни) начел-ник да ово спречава, нека буде одлучен (од општења Цркве). А ако неки од митрополита занемари да ово бива, изyзев нужде или какве силе и неког оправда-ног разлога, нека подлегне канонским епитимијама. И кад Сабор буде ради канонских и јеванђелских ствари, окупљени епископи треба да са проучавањем

Пећка патријаршија

21

август / 2010 / s

vetigora

и старањем настоје да очувају божанствене и живот-ворне заповести Божије. Јер је у чувању њиховом велика награда; јер заповест је и светиљка, и закон је светлост, и научавање и васпитавање - пут живот-ни; и ‘заповест Господња је светла, просветљује очи‘“. Тројица епископа са територије Црне Горе су, упра-во поштујући 6. канон, крајем 1918. године одржа-ла архијерејско сабрање (на коме се ђакон Иво Калуђеровић појављује у својству секретара - за-писничара) и поступили су у духу канонских про-писа те су и легално и легитимно донијели одлуку о обновљењу Мајке Цркве - Пећке Патријаршије. Нормално је и логично да оно што је постојало и што је насилно укинуто - а то је свакако Пећка Патријаршија - у првој слободној прилици буде обновљено - васпостављено. О томе да су Црно-горци и прије поменутог уједињења Пећку Патријаршију доживљавали као Мајку Цркву, свједочи нам посланица Светог Петра Цетињског упућена Црногорцима и Брђанима 1822. г, у којој се каже да је она „мати свијех српскијех цркавах, у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили“.Ако се опет вратимо на сами текст Устава Синода, као на једну правно заокружену цјелину, закључићемо да, канонски гледано, он нема своје легално канон-ско извориште и утемељење, па питање његовог до-словног поштовања у моменту другог обновљења Пећке Патријаршије 1918. г. не може имати пресу-дан значај за саборне црквене одлуке и акта. Тим прије што не знамо за црногорског појединца или институцију, црквену или световну, која је у вријеме поменутог унутарцрквеног саборног чина отворила проблем поштовања тог Устава. Зато, када говоримо о легитимности, са правом се можемо запитати: у чије се име то питање данас може покренути?2. Друго становиште би било више световно, из домена државног права. Наиме, има правника, чак и оних црквених, који сматрају да је Црква у Књажевини Црној Гори, свој легитимитет, правно устројство својих институција, па и своју админи-стративну самосталност коју су погрешно називали

„аутокефалност“ засновала на самосталној држа-ви у којој је постојала, њеном правном поретку и господаревој вољи као извору права, немајући другог ваљаног извора за своје правно обликовање

- а које је, опет, било нужно, и које није могло чека-ти испуњење свих канонских норми. Иако ово, са канонског аспекта, не представља најсрећније рјешење, можемо га сматрати јединим могућим и усклађеним са тада владајућим уставним систе-мом „државне цркве“. У сваком случају, црквена јерархија тога времена је на такво утемељење прав-ног устројства својих институција (макар оно било и привремено) - пристала.У вези са тим, неки критичари канонских, унутар-црквених одлука од 1918. г. покушавају да оспоре легитимност тих одлука, позивајући се на ст. 2. чл. 22. Устава Светог Синода, наводећи да ниједна си-нодска одлука спољашње природе није могла да производи правна дејства све док је књаз/краљ

Никола не потврди. То би заиста изгледало тако уколико се Устав Светога Синода не прочита у потпуности, али и ако се пренебрегне Устав Књажевине Црне Горе као највиши прав-ни акт. Примијетно је да такви упорно заборављају да обим и врсту књажевских/краљевских овлашћења у том погледу самјере са ст. 1. чл. 16. Устава Црне Горе којим је било прописа-но да „Књаз Господар стално пребива у земљи“ те да капаци-тет његове уставне власти управо и искључиво од тога зависи. Подсјећања ради, сплетом историјских околности краљ Ни-кола од 1916. године није пребивао у Црној Гори, што је опште позната чињеница. И тако, долазимо до истог резултата као и у предход-ном промишљању. У моменту другог обновљења Пећке Патријаршије 1918. г. држава Црна Гора је већ капитулирала, а њен правни поредак је у добром дијелу суспендован, а то зна-чи да је Устав Синода изгубио упориште своје легитимности с обзирод да краљ Никола није пребивао у земљи или како би рекао савремени историчар Живко М. Андријашевић: „Прин-цип који је Црногорску цркву створио, био је и узрок њеног нестанка“ („Црногорска Црква 1852-1918“, Никшић 2008. г,стр. 216). Дакле, када црквена јерархија прихвати да се одређена стања јављају искључиво као производ историјских окол-ности па је принуђена да спољашње функционисање својих тијела у једном дијелу темељи на вољи земаљске политике, да се сама формално веже за државу у којој врши своју мисију

- постајући нпр. „државна вјера“ (што није уобичајено, али се дешавало - нарочито на Балкану 19. и 20. вијека), онда мора бити спремна да те исте институције мијења у првим слобод-ним приликама, али искључиво на канонски утемељен начин.На самом крају, желимо да се осврнемо на још један релеван-тан црквени документ из периода другог обнављења Пећке Патријаршије. Неко је добро примјетио да Цариградски патријарх Мелетије IV, у патријарашком Томосу из 1922. г, којим је благословено друго обновљење Пећке Патријаршије, веома суптилно напомиње да тај чин не задовољава у потпу-ности очекивања канонског поретка, али да политичка ре-алност упућује на њега као неминовност. У контексту наше расправе о легитимности Цркве у Црној Гори, скрећемо пажњу на садржај ових ријечи из патријарховог Томоса, јер би некоме оне могле да личе на проблематизовање поступ-ка Св. Синода Краљевине Црне Горе из децембра 1918. г. Ипак, основна тема овог Томоса (када се прочита у цјелини), па самим тим и ријечи које сугеришу одређену дистанцу Васељенске Патријаршије у погледу другог обновљења Пећке Патријаршије или уједињења покрајинских цркава у Краљевини СХС, није било питање Цркве у Црној Гори (и њене три епархије), већ девет епархија на територији Босне и Хер-цеговине, Рашке, Космета и Македоније, које су се до другог обновљења Пећке Патријаршије налазиле под директном управом Патријаршије у Цариграду. Ваљало је дакле, ову ве-лику територију, велики број свештенства и вјерника, који су око 150 година били саставни дио Цариградске Цркве, пред неминовношћу политичих промјена, овим Томосом, предати у надлежност Патријаршији у Београду. Данас, у ери афирмисања секуларног модела политичког жи-вота, као и уставног система одвојености цркава и вјерских заједница од државе, такве теме и дилеме представљају ду-ховно-црквени, правни и политички анахронизам, како у погледу живота Цркве, тако и у погледу његовања здравог, цивилног и демократског друштва које је у тим стварима одвојено од Цркве и вјерских заједница.22

svetigora

/ 2

010

/ август

РАЈО

Војиновић

Риjеке људи дошле по Светитељев благословСветовасилијевски сабор у Острогу

Ријеке православних вјерника слиле су се 12. маја у манастир Острог, на традиционални сабор поводом празника Светог Василија Острош-ког Чудотворца.У Острогу је служена Света Архијерејска Литургија којом је на-чалствовао Митрополит либертвилско-чикашки Господин Хри-стофор. Са њим су још служили Архиепископ цетињски и Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије и Господа Епископи кемеровско-новокузњецки Аристарх (гост из Русије), новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и диоклијски Јован, уз саслужење свештенства и народа.Митрополит Христофор (Ковачевић) је рођен у Америци, а његови родитељи су се у њу почетком 20. вијека одселили са Грахова и Вилуса. Он је се у току Свете службе Божије обратио вјерном народу, рекав-ши да је српски језик научио у Богословији и да је вољом и љубављу Божјом у животу имао великих доживљаја у Острогу: „Наши у Амери-ци Србију и Црну Гору зову стари крај. И данас ме ево међу вама, ходо-частим исто као ви. Божјом вољом, бар још једном док сам жив, на дан Светога Василија, да служим службу и да овдје будем присутан на овај велики дан. Благодаран сам Господу и митрополиту Амфилохију који ме је позвао да данас будем са вама. Нека Божји благослов буде на вама, на вашој дјеци и омладини, да осјетитете блаженства о којима говори Свето Јеванђеље и оно што је проповиједао Свети Василије српском православном народу“Поздрављајући браћу архијереје, чије присуство на служби је пот-врдило да је Црква једна, света, саборна и апостолска, и вјернике по-здравом „Христос воскресе!“, митрополит Амфилохије је пожелио да

„благослов Светог Василија, његова вјера, његова нада, његова љубав, његова сила од Христа Бога добијена буду са вама – да их понесете са собом у својим срцима и умовима. Нека вас преобрази, помилује и по-дари вам здравље душе и тијела. И благослов свима вашима и свима онима који се моле Господу и који се клањају Имену Светом Његовом.“ Он је посебно указао на проблем чедоморства и позвао оне мајке које су учиниле тај гријех „да се покају пред Богом и да савјетују друге да не чине такав злочин“.

„Нека би Господ у нама укријепио вјеру Светога Василија, праву право-славну вјеру. Нека би свима подарио здравље, напредак, радост, мир Црној Гори, нашем народу српском православном широм свијета, свима православнима на пет континената и свима људима добре воље. Свима благослов, просвећење, милост и сваки небески дар. Амин, Боже дај“, рекао је владика Амфилохије.

reporta`

a

23

август / 2010 / s

vetigora

akt

ueln

oС

ЛА

ВКО

Жив

кови

ћ

а празник Педесетнице патријарси Вартоломеј и Кирил су служили Свету Литургију у Успењском храму Светотројицке лавре уз саслуживање више архијереја

Московске и Константинопољске Патријаршије и бројног свештенства, као и учешће представника власти, ктитора и великог броја поклоника.Након Свете Службе двојица поглавара су се обратили окупљенима. Патријарх Кирил је овом приликом рекао: „Посјета константинопољског патријарха, васељенског патријарха – предстојатеља Цркве из које смо примили вјеру, је историјски догађај. Прије више од хиљаду година, Свети кнез Владимир је примио крштење из свете Константинопољске Цркве. И ми се данас радујемо што можемо на дан Свете Тројице бити овдје са свјатјејшим патријархом Вартоломејем и благословити вас. Нека вас Господ чува. Благослов свима!“Пред полазак из Светотројицке лавре, патријарх Вартоломеј и чланови његове пратње посјетили су крипту Успенског храма и гробове патријараха Алексеја I и Пимена.У понедељак 24. маја, на други дан Педесетнице и празник Светих Кирила и Методија, патријарх Вартоломеј и патријарх Кирил служили су Свету Литургију у московском храму Христа Спаса.Након тога су повели свечану литију у којој је учествовало више од 40 000 људи, од храма Христа Спаса до Кремља, гдје су учествовали у свечаном отварању Дана словенске писмености и културе.Овом приликом свјатјејши патријарх Вартоломеј се обратио вјерном народу, и између осталог нагласио:

„Наша нас Црква учи да свако дјело отпочнемо Богом. Тако смо и почели – Божијим дјелом, јутрошњим служењем Свете Литургије у храму Христа Спаса. А сада је пред нама величанствен призор: сви заједно славимо Дан словенске писмености и културе – Црква, држава и народ“.

ПАТРИЈАРСИ У КРЕМЉУ 25. маја у Кремљу је одржан сусрет патријараха Вартоломеја и Кирила са предсједником Руске Федерације Д. А. Медведевим. Поздрављајући поглавара Константинопољске Патријаршије, предсједник је казао: „Ваша Светости, веома се радујем што могу да Вас дочекам у Кремљу. Посјета Ваше Светости је значајан догађај који безусловно доприноси утврђењу дијалога, који је увијек везивао двије сестринске Цркве. То је нарочито важно за Русију с обзиром на то да је у Русији већина становништва православне вјероисповјести, и зато ми са пажњом пратимо Ваш долазак овдје. Његова Светост Патријарх Кирил је прошле године био Ваш гост, а ове године Ви сте код нас у гостима и

то има велики значај за читав православни свијет.“ Предсједник је говорио и о промјенама које су се десиле у животу руског друштва, о дијалогу који постоји унутар земље између државе и Цркве.У обраћању предсједнику Русије патријарх Вартоломеј је између осталог казао да се веома радује што се његова посјета Русији поклопила са празновањем Дана словенске писмености и културе, и да се радује што се тај празник у Русији слави и као државни празник, што о односима између државе и Цркве у Русији, историја пише нове странице. „Руско друштво се заснива на традиционалним моралним вриједностима, на хришћанским идеалима и то је добар залог који гарантује будућност народу“.Патријарх Кирил је између осталог казао: „Све помјесне Цркве су дјелови једне Цркве и ми сви припадамо тој јединственој Цркви. Постоји само једна Православна Црква. Али у свакој земљи православни људи имају своје проблеме, сукобе са изазовима који су типични за њихове околности и зато је важно да поглавари помјесних Цркава разговарају да би размјењивали мисли и пастирско искуство.Осим тога постоје и општеправославни проблеми које је током дугих деценија тешко било разматрати и рјешавати. И обострани односи наших Цркава, размјењивање братских посјета и добри лични односи који постоје међу нама, помажу да се ти проблеми рјешавају. Осим званичних ријечи, које упућујемо једни другима и које треба да представе наш став читавом свијету, ми свакодневно водимо братски дијалог, што није ништа мање важно него размјена званичних ријечи. Али оно што је најважније – ми се заједно молимо. Ми заједно служимо Божанствену Литургију. И у томе је Бог са нама, и вјерујемо да Он води наше Цркве и цијело Православље путем који је у Његовим рукама“.

САНКТ-ПЕТЕРСБУРГПатријарх Вартоломеј поклонио се светим моштима Светих Сергија и Германа, оснивача Валамског манастира. Том је приликом посјетио и Преображењски скит Валамског манастира. Током боравка у Кронштату патријарх је посјетио цркву Светог Николе и сусрео се са црквеним управним одбором, на чијем је челу госпођа Светлана Медведева, прва дама Руске Федерације. У Санкт Петерсбургу патријарх Вартоломеј је посјетио Ермитаж, цркву Пресвете Богородице Казанске, цркву Христа Спаситеља

Његова Светост Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј је током маја ове године боравио у десетодневној посјети Руској Прaвославној Цркви током које је посјетио Москву, Санкт Петерсбург, острво Валаам и Кронштат.

ПОСЈЕТА ПАТРИЈАРХА ВАРТОЛОМЕЈА РУСИЈИ

24

svetigora

/ 2

010

/ август

ДОЛАЗИ ВРИЈЕМЕ

МИ

ОД

РАГ П

еруновић

и лавру Светог Александра Невског, на чијем је гробљу заједно са патријархом Кирилом служио помен митрополиту Никодиму (Ротову), а посјетио је и гробове Достојевског и Чајковског. У Недјељу свих Светих Патријарси су служили Свету Литургију у цркви Светог Исакија у Санкт Петерсбургу. Заједно са патријархом Вартоломејем у делегацији су били митрополит аустријски Михаило, митрополит мирофитонски и перијстаисијски Иринеј, митрополит француски Емануил, архимандрит Елфидофор, главни секретар Светог Синода, архимандрит Висарион, архиђакон Максим и други. На крају појсете, Патријарх је изразио захвалност у своје и у име свих чланова делегације. „Уз Божју помоћ завршили смо посјету Руској Православној Цркви, узвратну посјету патријарху Кирилу који је посјетио Цркву у Константинопољу прошле године. Напуштамо Русију са светим осјећањима и у братској љубави. Ова посјета је израз нераздјељивог јединства и саборности, али и пуни исказ љубави не само између двије Цркве већ и између првојерараха. Сигурни смо да ћемо једномислено сарађивати у рјешавању и превазилажењу свих проблема у Православљу на будућем Великом и Светом Сабору. Пошто је Русија примила крштење из Константинопоља, она је изњедрила многе светитеље, мученике, исповједнике, новомученике. Садашњи патријарх Кирил образује повјерени му народ на црквени начин. Монаштво буја, цркве су препуне вјерника, ријеч Божја долази и у најудаљеније крајеве. Ране које је створио м и л и т а н т н и атеизам полако зацјељују. Крстови сијају не само са цркава, кућа и зграда већ и из срца вјерних Руса. Остајте у љубави Божјој у Светој Тројици и уз посредовање Пресвете Богородице. Сада одлазимо само тијелом, али не и духом. Радујте се браћо!“

poezija

Већ долази стигло је вријемеУ ком ћемо бити прогањаниС чопорима паса ће да крене

Хајка да се Истина забрани

Ловиће нас ко дивље звијериНазивати отровом и кугом

А ријетки остаће у вјериПамтећ причу о доласку другом

Фалиће нам старе катакомбеЖељни ћемо бити окупљања

На језике стављаће нам пломбеХапсиће нам мисли и надања

Зло ће подлу успоставит владуПод именом слободе и праваЉудима ће душе да покраду

Сви ће бити ко муве без глава

И кад свијет у лажи огрезнеСтраст и разврат буду мјесто БогаДан ће доћи за ким правда чезне

Суд ће почет Спаса јединога 25

август / 2010 / s

vetigora

ЦРКВА – радионицако а преображавааше Преосвештенство, драги владико Јоване,

благодаримо што сте се одазвали на позив да одговорите на наша питања. Реците нам, да ли стижете да читате наш часопис и какво је

Ваше мишљење о њему?Вл. Јован: Од како сам почео редовно да добијам часопис „Светигора“ редовно га и читам. О вашем часопису заиста могу да кажем све најбоље. У њему има дивних и поучних текстова, лепих проповеди, збивања и догађаја који су везани конкретно за Митрополију црногорско-приморску, али не само за Митрополију, него и уопште за Цркву Христову. Слободно могу рећи да часопис Светигора може бити узор и за друге епархијске часописе у нашој Цркви. Искористио бих ову прилику и да вам че-ститам двадесетогодишњицу Ваше издавачке де-латности.Светигора: Ваше Преосвештенство реците нам не-што о пројекту „Земља живих“. Како сте дошли на идеју да се укључите у тај пројекат?Вл. Јован: Задатак Христове Цркве у овом свету је да се бави људима, да људима понуди спасење, да би људи схватили да једино у Цркви и кроз Цркву могу наћи спасење, а када се људи спасавају у Цркви онда мењају и своје навике. Тада почињу да размишљају о вредности живота, онда другачије и схватају живот, схватају га као дар Божији. За Цркву нема изгубљеног човека, јер Христос није дошао ради праведника него ради грешника и ту се најбоље види та светост Христове Цркве која у себи сабира и праведнике и грешнике. Ту најбоље можемо да видимо како је Црква права радиони-ца која преображава и која може да преобрази и највећег грешника у светитеља. Српска Црква је забринута због критичне ситуације која је наста-ла у нашој отаџбини и Црква као богочовечански организам не може и не сме да остане нема на све изазове који су данас присутни у друштву. Међу људима, посебно међу младим светом, дошло је до духовног, а самим тим и до моралног пада. У свим сегментима живота дошло је до урушавања система вредности, до својеврсне апостасије и све је више оних који су упали у понор наркоманије, алкохолизма и других порока. Будући да је Српска Црква увек била уз народ она је дужна да притекне у помоћ људима који су скренули са пута спасења, јер једино Црква, тј. Христос у Цркви, Христос у Светој Литургији онима који су у зачараном кругу наркомније може помоћи да из њега изађу. Када човек почне да пропада, када не бди над собом, када не контролише ни своје мисли, ни своје речи, ни своја дела он се налази у егзистенцијалном по-нору, а Црква је та сила која таквом човеку може пружити руку спасења. Данас када је код нас до-шло пада наталитета, до беле куге, до убистава, до

самоубистава и када томе додамо пошаст наркоманије, онда видимо да је стање алармантно и за Цркву и за државу. Ни држава ни Црква, не кажем да нису ништа, али нису учинили довољно озбиљан корак да се тим ојађеним људима помог-не. Због те критичне ситуације и све већег броја младих који су у проблему наркоманије ми смо као Епархија одлучили да дамо нешто од себе како би смо помогли онима које је овај грех довео до понора. Лично мислим да је наркоманија ду-ховна болест јер она наступа код оних у којима очигледно има недостатка Духа вере и у налету неке егзистенцијалне кризе човек бива приморан да на погрешан начин стиче бла-женства. Рекао бих да је наркоманија у ствари погрешан на-чин тражења Бога. Ту смо ми у Цркви да им укажемо на пра-ви начин и пут. То нас је и мотивисало да оснујемо заједницу у Брајковцу уз помоћ свештенства, добрих и стручних људи. Тиме смо желели да покажемо да они нису усамљени у свом проблему.Светигора: Од када је у Вашој епархији заживео овај пројекат и на који начин функционише живот у заједници?Вл. Јован: Не бих да помињемо проблеме које смо у по-четку имали са отварањем заједнице, јер по речима Св. ап. Павла хришћанин увек треба да буде окренут будућности. Ја сам и тада говорио да ако Богу буде ово дело угодно оно ће постати и опстати. Тако је и било - заједница је заживе-ла априла 2008. године. Живот у заједници функционише управо као прави живот у заједници са Богом, једних са другима у молитви, раду, реду и дисциплини. Није било лако за Цркву да прихвати људе који су били од свих одбачени и спремни на све. Одлазећи у Заједницу и пратећи њихова лица примећујем да временом постају нови, преображени људи. У почетку код њих нема радости, а касније им се чак и физиономија мења. Оно што је за те људе најкорисније и најзначајније јесте њихово учешће у литургијском живо-ту, свакодневно читање Еванђеља и Псалтира, одлазак на шетајућу бројаницу, вођење дневника, као и свакодневне

„поделе“ које имају за циљ да зависнике који су по правилу затворени науче да своје мисли и осећања јавно искажу и потраже помоћ. Светигора: Да ли Црква данас заиста може да помогне мла-дим људима да се избаве од болести зависности? Да ли је код Вас било већ неких конкретних резултата?Вл. Јован: Узимамо да је потребно да штићеник проведе најмање две године у Заједници и да тада добије благо-слов за излазак. Они који су сачекали благослов су у глав-ном добро, готово сви раде, живе литургијским животом у

својим парохијама, јер ко са благословом и послушањем прилази светињи њега светиња лечи и спасава. Остао ми је упечатљив разговор са једним од штићеника који требао са благословом да изађе из заједнице. На моје питање шта ће

Црква мора да буде будна за све изазове свога наро-да. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне.

О пројекту „Земља живих“, који има за циљ помоћ оболелима од болести за-висност, о улози и значају Цркве у жи-воту савременог човека за Светигору говори Епископ шумадијски, Г. Јован

razg

ovo

r

26

svetigora

/ 2

010

/ август

радити када изађе, одговорио је да се у породицу враћа са радошћу и са зебњом. Са радошћу јер га деца сада називају оцем, а са страхом да га не опо-мену на претходни живот, када је и од њих крао да бих набавио дрогу. Радост је за Српску Цркву да постоје овакве здраве заједнице. У Заједници ти млади људи постају прави домаћини, градитељи, а не рушитељи. Они улажу труд, а онда им у помоћ притиче благодат Божија.Светигора: Какве, по Вашем мишљењу, социјалне активности Православна Црква треба да обавља и колико су оне значајне данас за мисију Цркве у свету, а са друге стране, који су и колики њени ре-сурси?Вл. Јован: Црква мора да буде будна за све изазо-ве свога народа. Она мора да реагује на недостатке добра. Ресурси Цркве су благодат Божија и Свете тајне. Вечне вредности су у Цркви и те вредности морамо стицати. Црква мора да познаје свест и стање данашњег човека да би му дала адекватан лек. Без Христа не можемо постати истински људи и праве личности.Светигора: Из црквених медија видимо да је по-чео са радом и епархијски радио „Свети Јован Зла-тоусти“, каква је Ваша оцена досадашњег рада?Вл. Јован: Као што сам рекао и на отварању радија, медији не могу да чине чуда и не могу бити једино средство за мисију Цркве. Као и сва остала тех-нолошка достигнућа и медији су добри када се употребљавају на добро и на корист човека. Лош аспект употребе медија је отуђење које стварају код људи, као и чињеница да људи све мање читају, па се самим тим и недовољно образују.Светигора: За крај, какву поруку можете дати мла-дим људима као носиоцима будућег времена?Вл. Јован: Црква и Христос су вечно млади. Хри-стос је извор младости и ко живи у Цркви бива вечно млад. У Цркви треба користити и богато ис-куство старијих, те Црква позива на заједницу као извор Истине. Омладина је данас у великој опасно-сти јер нема ауторитета у васпитавању и одрастању. Они тако сами себи постају ауторитети. Можемо са радошћу да констатујемо да је у Српској Цркви на-стало буђење и да нам се данас причешћује више младих него старијих људи. Живели смо у време-ну изопачених вредности и за то време човек је био гладан и жедан, сада млади човек има потре-бу да попуни ту празнину. Младима ћемо најбоље помоћи ако прво себе осветимо и просветимо.На крају бих додао да, видевши радост која је при-сутна у нашој Заједници, смело позивам сваки град у својој Епархији да оснива овакве заједнице. Ми се радујемо кад некоме помогнемо да се исправи. Криза не може бити изговор јер добро увек нађе начин. Желео бих да се овом приликом захвалим локаној самоуправи у Лазаревцу, ПД РБ Колубара, локалном становништву, лекарима и мојим свеш-теницима у Лазаревцу и свима осталима који нам помажу. Дужни смо једни друге да исправљамо и помажемо.

Разговор водио протосинђел Кирило Бојовић

27

август / 2010 / s

vetigora

svjed

o^an

stva

Анд

онио

с Ем

илио

с Н

. Тах

иау

osvrt

ДАН ЈАСЕНОВЦАУ ЊУЈОРКУ

а првој страници „Католичких новина“ (римокатоличке новине које се штампају у Атини) у броју од 30. марта 1993. објављен

је текст под насловом „Истина о жртвама Другог светског рата у бившој Југославији“ са поднасловом „Православна Црква ’пригрлила’ комунистичку пропаганду“. Објављени чланак очигледно представља детаљан извод из текста који је редакција „Католичких новина“ тражила „од одговорних представника Хрватске цркве“, да би, као што се види из приложеног, имала релевантан одговор „на учестале нападе и оптужбе против Католичке цркве за ’наводни геноцид’ над православним Србима од стране Хрвата католика“. На жалост, новине нам не пружају информацију ко су ти „одговорни“ који су дали одговор на постављено питање, да бисмо на крају крајева знали ко би требао да понесе одговорност за тако велике нетачности и намерна искривљавања истине у објављеном чланку. Шта више, на тај начин бисмо знали и ко је саодговоран за нечувене оптужбе против Православне Цркве да је не просто била заведена или постала жртва комунистичке пропаганде, већ да ју је управо „пригрлила“, другим речима, како ми то грчким језиком кажемо, својевољно прихватила комунистичку пропаганду ради остварења сопствених циљева. Пре свега би требало да подсетимо наше земљаке, римокатоличке издаваче „Католичких новина“, да наша православна браћа Срби нису очекивали од комунистичке пропаганде да их информише о догађајима у Хрватској из периода 1941-1945 пошто су их познавали из властитог искуства и на основу необоривих и крајње веродостојних доказа и сведочанстава, као нпр. онај од угледног кардинала Евгенија Tisserant, о коме ћемо говорити у наставку. Недуго по завршетку рата сазнали смо о језивим злочинима над Србима у Хрватској, почињеним из једног јединог разлога: што су били православни Срби, исто онако како су тамо прогоњени Јевреји са једином оптужбом: што су рођени као Јевреји. Убрзо смо сазнали и да су хиљаде младих Срба и Српкиња искасапљени наочиглед припадника фрањевачког реда, много пута на њихову наредбу и уз њихово учешће. Ово нам није открила комунистичка пропаганда, него ти несрећни, преживели људи и родбина жртава, које је комунистичка пропаганда, напротив, обесхрабривала да посведоче о својој драми како би бацила у заборав догађаје. Исто је учинила и са колективним гробницама које су брзо покривене бетоном да никад не би биле отворене. О свему овоме постоје објављене књиге са званичним

документима и сведочанствима које, осим „одговорних“ Хрвата дописника „Католичких новина“, ниједан озбиљан и објективан проучавалац не може негирати. Управо зато смо запрепаштени да данас када толико тога знамо о толерисању и учествовању припадника Хрватске римокатоличке цркве у овим нечувеним злочинима, неко се усуђује да их најдрскије пориче и прећуткује. Пошто је немогуће да сада поновимо све непобитне чињенице, задовољићемо се са свега неколико, које су сасвим довољне да оповргну тврдње „одговорних“ из Хрватске цркве. (Библиографија у вези са НДХ, прогонима Срба и учешћу католичког клира у њима је веома обимна. Могуће је у мноштву објављених радова наићи на неку емоционалну обојеност, предрасуду или преувеличавање, међутим, оно што се не може оспорити су документи и објављени докази о злочинима, а они су, нажалост, и бројни и необориви. Од нарочитог су значаја дела која су објављена не од стране Срба, већ управо западних писаца, чијем суду поводом наведених догађаја се не могу оспорити националистичка или верска предубеђења.) Дакле, „одговорни“ пишу да: „Већ половицу вијека комунистичкосрпска пропаганда без престанка и посвуда оптужује хрватски народ за убијање Срба и да је на тај геноцид Хрвате подстакла Римокатоличка црква. Дакле, не оптужује се само Хрватска црква, већ и Света столица у Риму.“ У наставку, банализујући ствари, наводе да су комунисти који су преузели власт наметнули строго ћутање Хрватима

Истина о злочинимапротив православних Срба у Хрватској (1941-1945)

У години у којој је коначно одређен 31. август/13. септембар као празник Јасеновачких Новомученика у организацији њујоршког

Института за истраживање Јасеновца кога води г. Бари Литучи, а са учешћем њујоршке парохије Православне Српске Цркве, 24. и 25. априла у Њујорку је девети пут одржано годишње обиљежавање пробоја посљедњих јасеновачких логораша. Као и посљедњих пет година, градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг је прогласио недељу 25. априла даном сјећања на жртве Јасеновца. Ова традиција је започела 2005. године, када је настојањем Института за истраживање Јасеновца подигнут споменик јасеновачким жртвама у Меморијалном парку холокауста у Бруклину. Прошле године је удружење РАС успјело да и у Вашингтону постигне да град прогласи 22. април Даном Јасеновца.

приредио: протосинђел Јован (Ћулибрк)

Андониос Емилиос Н. Тахиау је професор Аристотеловог Универзитета у Солуну и дописни члан Српске академије наука и уметности.

1.

28

svetigora

/ 2

010

/ август

о свему што се тиче жртава рата, те да је „за вријеме Другог свјетског рата проглашена Независна држава Хрватска под нацистичком и фашистичком влашћу“, а државно уређење се нашло у рукама хрватске емиграције која се вратила у земљу. Рат против Хрвата су први почели Срби (!), а „Хрвати који су били на власти су реаговали силом према побуњеним Србима“. Одмах „одговорни“ убацују на сцену комунисте и друге актере и то тако да се ствара забуна, не би ли нас на тај начин још више удаљили од истине: „У тај рат се умијешала КПЈ са паролом: ’За слободу од окупатора’. Осим тога, узели су учешћа и сви Њемци и Италијани који су живјели на хрватској територији, а која је обухватала простор Хрватске, Босне и Херцеговине.“ Овим се лукаво покушава да пребаци кривица за све што се догодило на саме Србе, Немце и Италијане. Да се задржимо мало на овоме што смо до сада написали. Пре свега треба да рашчланимо тенденциозну сложеницу:

„комунистичкосрпска пропаганда“, да бисмо нагласили да су злочине почињене у Хрватској против Срба први осудили и жигосали управо православни Срби, дакле сами страдалници, а не комунисти. Осудили су их зато што су се ти злочини односили пре свега на њихова верска убеђења.Да кренемо редом: 10. априла 1941. под заштитом Трећег Рајха у Загребу је проглашена Независна Држава Хрватска на челу са поглавником (поглавник = Führеr) фашистом, Антом Павелићем, који је био вођа усташа (назив за хрватске фашисте) и 1936, због убиства краља Александра у Марсеју, у одсуству осуђен на смрт од стране француског суда. Павелић је био познати фашиста са конкретним расистичким програмом, истоветним Хитлеровом и Мусолинијевом. Те фашистичке идеје је изложио у својим књигама, објављеним у предратним годинама. Немачкоиталијански фашизам је у то време већ показао своје намере у Италији и Немачкој. Акције немачких трупа, као и прогласи Гебелсове

пропаганде против Јевреја и Словена, преплавили су страхом целу Европу у толикој мери да су хрватски интелектуалци у своме писму Хитлеру од 11. новембра 1940. тврдили да Хрвати нису Словени, него потомци Гота!? (П. Џаџић, „Нова усташка држава?“, Београд 1990, 23-28.) Иако је било добро познато ко је Павелић и каквог је убеђења, Ватикан га је признао, а римокатоличка хијерархија у Хрватској похитала да му, шта више, изрази своју потчињеност. Осврнућемо се не само на директно признавање нове фашистичке државе од стране Ватикана, у чему је значајну улогу одиграо загребачки надбискуп Алојзије Степинац, нити на дипломатску акредитацију која му је поверена као званичном представнику Хрватске, не само на честе и срдачне контакте истог са представницима Свете Столице и томе слично... Конкретно хоћемо да се подсетимо да је Папа Пије ХII примио Павелића у аудијенцију и показујући му своју наклоност, поставио у његовој фашистичкој држави за папског легата Ћузепеа Марконеа, који је одржавао најприсније односе са кољачем и злочинцем Павелићем. О свему наведеном постоје необориви докази и само је необавештеног могуће преварити да се ради о тобоже пропаганди комуниста коју су православни пригрлили. Биће довољно да наведемо још само то да је надбискуп Степинац топло поздравио оснивање фашистичке државе и благословио злочинца Павелића. Степинца је лично папа именовао викаром хрватске фашистичке војске. Римокатолички архиепископ Сарајева, Иван Шарић, је за Божић 1941. објавио похвалну „Оду поглавнику“ тј. фашистичком вођи Анти Павелићу. Осим њега, бискупи: Бонифације

У суботу 24. априла у сали храма Светог Саве на Менхетну одржана је 7. годишња комеморативна вечера на којој је предавање под насловом Како ћемо памтити Јасеновац када не буде преживелих? одржао протосинђел Јован (Ћулибрк), координатор Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора. Сутрадан, 25. априла у храму Светог Саве служена је Литургија и помен јасеновачким жртвама, а послије службе је у црквеној сали приказан филм Симе Брдара о Цадику Данону Крв и вода. У попод-невним часовима је одржан комеморативни скуп у Меморијалном парку холокауста у Бруклину, који је овом приликом спојен са откривањем споменик страдалима у пољској провинцији Заглебије, о чему је говорио професор Бруклинског колеџа Роберт Шапиро.Поред свештеника храма Светога Саве, Ђокана Мајсторовића и Владислава Радујковића, те Барија Литучија и Џона Боснића из Института за истраживање Јасеновца, у овим догађањима је учествовала бројна публика, нарочито преживели логораши, те сарадници из академског свијета као што су Зорка Милић, Петра Гелбартова са Харварда, др Давид Алкалај или Џон Ранз. Видног учешћа имао је и генерални конзулат Републике Србије у Њујорку, испред којег су генерални конзул Бранко Радошевић и конзул Владимир Павлов били присутни током свих догађања. 29

август / 2010 / s

vetigora

из Сплита, Пушић са Хвара, Србенић са Крка, Бурић из Сења, Акшамовић из Ћакова, Гарић из Бања Луке и Милета из Шибеника су сарађивали отворено и без оклевања са фашистичким режимом. Њима треба додати велики број свештеника и пре свега редовника фрањеваца (следбеника

„сиромашка Божијег“ и пријатеља птица, Св. Фрање Асишког - заиста, какве ли ироније!) који су толерисањем, ако не и подстицањем од стране бискупа, сарађивали са режимом у истребљењу Срба. 18. септембра 1941. италијански новинар Корандо Цоли је у свом чланку под насловом „Птичице из Грачца“ написао следеће: „Први фрањевац из Асизија је био пријатељ птица и риба, док његова браћа и духовни наследници из НДХ, киптећи од мржње, пред небеским Оцем кољу невине, своју браћу... Кољу их, убијају, живе закопавају, бацају наглавачке у реке и кланце... Постојале су групе кољача који су највероватније били и јесу усмеравани и подстицани од стране католичких свећеника и редовника.“ (М. Р. Марковић, „L›Eglise de Croatie sous Је гégime oustachi“, Истина, том XXX (1991), 332) Један од Срба који су преживели геноцид је написао следеће: „Почело је махнито, зверско и до тада невиђено крваво дивљање усташа који се нису могли наситити српске крви. Убијали су не само одрасле мушкарце и жене, већ и старце. Било је случајева да су ножем вадили нерођену децу из мајчине утробе. Живим људима су чупали срце, секли главе, вадили црева, са живих људи драли кожу с тела, од невиних дечијих очију правили наруквице, живе и полумртве људе су бацали у јаме из којих су се неки спасили сплетом околности.“ (Сведочење Николе Костура, који је 1965. у Чикагу издао књигу о свом личном искуству геноцида под насловом „Повратак из мртвих“.) Ко је, дакле, први почео? Срби, за које је постојао план истребљења??? „Одговорни“ извештачи

„Католичких новина“ покушавају да оправдају то што се догодило уводећи фашисте, који су тобоже дошли изван Хрватске, и то као контраудар на устанак Срба против њих.

Намере Павелића и римокатоличког клира према Србима испољиле су се непосредно по оснивању НДХ, као наставак превирања из претходног периода и сазревања у предратном периоду, а које су српском народу у Хрватској биле потпуно непознате, као што су несрећним Јеврејима били сасвим непознати планови које је за њих имао Хитлер у тренутку када је долазио на власт. Степинац је још августа 1934. у Београду, приликом предаје акредитације краљу Александру као надбискуп београдски, а након посете свим католичким црквама престонице записао у свом дневнику: „Уз више слободе и доста радника, Србија би за двадесет година постала католичка“. (Види Тајни документи о односима Ватикана и усташке НДХ, Загреб 1952, 23. Надбискуп Степинац је водио дневник који је сачуван у пет укоричених томова и који представља драгоцено сведочанство о односима Ватикана и усташа.) Ово говори о скривеним прозелитским тежњама према Србима. Не ради се, међутим, само о томе. 27. марта 1941. у Београду се догодио познати покрет који је свргао владу која је била пријатељски настројена према земљама Осовине. Тог дана Степинац је у свом дневнику забележио: „Из свих ових догађаја, државног преврата, поново јасно проистиче да су Срби и Хрвати два свијета која се никада неће ујединити све док је један од њих у животу. Византијски дух је нешто толико ужасно да само Свемогући и Свезнајући Бог може да се супротстави сплеткама и издајама ових људи.“ Узрок оволиког гађења очигледно је био у чињеници да су Срби били револтирани позивом фашиста на капитулацију земље и тиме ослобађањем пролаза за напад на Грчку. Следећег дана Степинац бележи у дневнику: „У сваком погледу Хрвати и Срби су два свијета, сјеверни и јужни пол, који се никад неће приближити један другом, осим чудом Божијим. Схизма (мисли на Православље) је највеће проклетство Европе, веће скоро и од протестантизма. Ту нема морала, нема принципа, нема истине, нема правде, нема поштовања.“ С обзиром да је хрватски надбискуп имао такве ставове о Православљу и Србима, којима је замеран и византијски дух, лако је закључити шта би се десило када би Хрвати добили власт над Србима. То се управо и догодило веома брзо, у року свега неколико дана након наведеног записа у дневнику.

- наставиће се -

Превела Валентина Аврамовић

Библиографија у вези са НДХ, прогонима Срба и учешћу католичког клира у њима је веома обимна. Могуће је у мноштву објављених радова наићи на неку емоционалну обојеност, предрасуду или преувеличавање, међутим, оно што се не може оспорити су документи и објављени докази о злочинима, а они су, нажалост, и бројни и необориви. Од нарочитог су значаја дела која су објављена не од стране Срба, већ управо западних писаца, чијем суду поводом наведених догађаја се не могу оспорити националистичка или верска предубеђења.30

svetigora

/ 2

010

/ август

report

a`a

РАЈО

Војиновиићнема живота без часнога крстаЛитија у част и славу Светог Јована Владимира

Након Свете службе Божије, коју је у суботу, 4. јуна у манастиру Пречиста Крајинска у Остросу служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије

са свештенством, прослава празника Светог Јована Вла-димира настављена је празничном литијом која је у по-подневним часовима прошла улицама Бара предвођена митрополитом Амфилохијем и епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем. Пред почетак литије обављено је освећење крста на јужном параклису храма Светог Јована Владимира, као и девет звона дан раније допремљених из звоноливнице из Вороњежа у Русији. За ову прилику продица Андровић из Микулића у Бар је донијела крст Светог Јована Владимира, којим су звона и освештана.

„Цјеливајући часни крст Светог Јована Владимира, који нас вјековима води и руководи, ми данас цјеливасмо и осветисмо и овај нови крст, који ће од данашњег дана по-чети да сија на овом светом храму“, рекао је митрополит Амфилохије обраћајући се Баранима и осталим учесници-ма светковине, „Овај нови крст израста из старога. Да није било часнога крста Светога Јована Владимира, и да није било оних који су га чували кроз вјекове жртвујући себе за њега и сараспињући се Христу и њему, не би данас ми могли имати ни овај нови часни крст. Не би било ни ових светих звона, која ће од данас звонити на једном од пирго-ва овога храма. Велики је ово догађај, свједочанство да је заиста жив Господ Бог и да ће бити жива душа наша. Нема живота без Часнога Крста, нема наше будућности без крстоносне будућности. У име те будућности се и гради овај храм у славу Божију и у част Светога Јована Владими-ра.“ Најзаслужнијима за овај подухват, Виктору Ушакову из

Москве, Ратку Вујачићу и Николи Смоловићу из Бара ми-трополит Амфилохије је додијелио архипастирске захвал-нице. Потом је испред храма барским улицама кренула празнична литија у којој су учествовали бројни вјерници. Литија се повремено заустављала због узношења молита-ва за напредак и духовно укрепљење житеља града под Румијом. Бесједио је владика Јоаникије, који је рекао да се из житија Светог Јована Владимира поучавамо како треба хришћански живјети у овом свијету, водећу рачуна о свом спасењу и спасењу својих ближњих: „Данас цјеливасмо часни крст Светога Јована Владимира, који је символ Распећа Христовога и знак нашега спасења, онај крст који је живи символ страдања Светог Јована Владимира и његове неизмјерне љубави према Богу, Цркви, према сво-ме роду. Због те љубави њему је Бог дао светост. Дао му је духовну силу те је подизао свете храмове Божије, не само на Пречистој Крајинској, него је и друге бројне светиње утемељио и подигао. И због његове љубави и вјерности до смрти Бог га је наградио преславним чудесима и небеским заступништвом, дао му слободу пред Престолом Својим да се моли за нас. Он је узвисио и онај храм на Румији. А овдје, у славу Божју и молитвама Светог Јована Владими-ра подиже се дивна светиња, велика саборна црква Све-тога Јована, заштитника града Бара. Она је израз дубоке вјере и наде наших предака, који су своју вјеру чували и у најтежим временима, и израз наше љубави према Богу и Светом Јовану Владимиру.“ Приређен је и величанствени ватромет са куполе саборног храма Светог Јована Влади-мира, а чланице барског Кола српских сестара су за учес-нике литије припремиле послужење.

1. Ово „Господу – Domini“ налази се само у латиноском преводу Вулгати. Прим. прев.2. „пјесму нову“ – καινόν стоји у Александријском кодексу, Вулгати, словенском преводу; у Ватиканском и Синајском кодексу стоји

„пјесму-псалам, и химну“ (καί аίνον). Прим. прев.

- крај -

1. И кад чуше они који су били по шаторима, ужаснуше се због догађаја.

2. И нападе на њих страх и трепет, и не бјеше човјека да остане више са ближњим, него појуривши једнодушно бјежаху по свим путевима пољским и горским.

3. И они који су се били улогорили у горском крају око Ветилуја и они се дадоше у бијег.

4. И посла Озија у Ватомастем и Вивају и Ховају и Колу и у сваки крај Израиљев оне који су јављали о догодов-шим се, и да сви похитају за непријатељима на њихово уништење.

5. А кад чуше синови Израиљеви, сви једнодушно нападоше на њих и сјекоше их до Ховаје. Такође и они из Јерусалима пристигоше и из свег горског краја, јер им јавише о догодовшим се у логору непријатеља њихових; и они у Галаду и у Галилеји нанесоше им пораз велики, све док не проминуше Дамаск и предјеле његове.

6. А остали који живљаху у Ветилуји нападоше на логор Асурски и поплијенише их и веома се обогатише.

7. Синови пак Израиљеви повративши се од сјече, за-владаше осталима; и градови и села у горском крају и у равници задобише велики плијен, јер бјеше (га) мноштво веома велико.

8. Јоаким пак свештеник велики и старешина синова Израиљевих живећи у Јерусалиму дођоше да виде добра,

која учини Господ Израиљу, и да виде Јудиту, и да јој ис-кажу поштовање (мир).

9. А кад уђоше к њој, благословише је сви једнодушно и рекоше јој: Ти си узвишење Јерусалима, ти слава велика Израиља, ти похвала велика рода нашега;

10. Учинила си све ово руком својом, учинила си добра с Израиљем, и одобровољи се на њима Бог: благословена буди Сведржитељем Господом у вјечна времена. И рече сав народ: Нека буде!

11. И плијенио је сав народ логор за тридесет дана; и дадоше Јудити шатор Олофернов и све сребрне сасуде, и постеље и умиваонике и све предмете његове; а она узевши ово натовари на мазгу своју, и упрегну кола своја, и скупи све ово на њих.

12. И стекоше се све жене Израиљеве да је виде и благосло-више је и приредише јој коло са своје стране. И узе коље цвијећем украшено рукама својим и даде женама око себе;

13. И овјенчаше се маслином, она и (други) са њом, и крену испред свега народа колом предводећи све жене, и посљедоваху сви људи Израиљеви наоружани, са вијенцима и химнама у устима својим.

14. И поче Јудита исповиједање ово у свему Израиљу, и кли-цаше сав народ похвалу ову Господу.1

ГЛАВА ПЕТНАЕСТА

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА1. И рече Јудита: Започните Богу моме у тимпанима, појте

Господу у кимвалима, дивно му запјевајте пјесму нову2 узносите и призивајте име Његово,

2. Јер си Бог који мрзи ратове Господ, јер у логорима његовим посред народа избавио ме из руку гонитеља мојих:

3. дође Асур с гора са сјевера, дође у неизбројној сили својој, чије мноштво затвори изворе, и коњица њихова покри брда;

4. Рече попалити предјеле моје, и младиће моје побити мачем и одојчад моју бацити на земљу и младенце моје дати у плијен и дјевојке моје заробити.

5. Господ Сведржитељ порази их руком жене.6. Јер не паде силник њихов од младићâ, нити га синови

титански поразише, нити га високи исполини нападо-ше него Јудита кћер Мерарина, љепотом лица свога раслаби га,

7. Јер је скинула хаљину удовиштва свога на узвишење страдајућих у Израиљу, намаза лице своје мирисима

8. И повеза косу своју (украсним) вијенцем и узе хаљину ланену да га преласти;

9. Сандале њене ухвати око његово, и љепота њена зароби душу његову пресјече нож врат његов.

10. Запањише се Персијанци смјелости њеној и Миђане дрскост њена потресе;

11. Тада закликташе смирени моји, – и они се уплашише, немоћни моји и смутише се, подигоше глас свој – и бише побјеђени;

12. Синови младица избодоше их и као робове бјегунце рањаваху их, погибоше од војске Господа мога.

13. Пјеваћу Богу моме пјесму нову. Господе, велики си и прослављен, чудесан крјепошћу, непобједив,

14. Теби нека служи сва творевина Твоја, јер Ти рече и по-стадоше; посла Духа свога и сагради; и нема тога ко ће се

супроставити гласу Твоме.15. Јер горе из из основа са водама ће се покренути, камење

пак од лица Твога као восак истопиће се; а притом онима који Те се боје Ти ћеш се смиловати њима.

16. Мала је свака жртва за мирис миомирисни, и ништаван сваки принос на свеспаљеницу Теби а који се боји Госпо-да, велики је за свагда.

17. Тешко народима који устају на род мој; Господ Сведржитељ осветиће им се у дан суда, послаће огањ и црве на њихова тијела, и плакаће горко вавијек.

18. А кад дођоше у Јерусалим, поклонише се Богу, и пошто се очисти народ, принесоше свеспаљенице своје, и добровољне (приносе) своје и дарове.

19. И приложи Јудита све сасуде Олофернове, које јој даде народ, и завјесу коју сама себи узе из одаје његове, на дар Господу даде.

20. И народ се весељаше у Јерусалиму пред лицем свети-лишта три мјесеца, и Јудита са њима остаде.

21. А после ових дана поврати се сваки на имање своје, и Јудита отиде у Ветилују и остаде над имовином својом; и постаде у своје вријеме славна у свој земљи.

22. И многи је пожељеше и не познаде је човјек у све дане живота њеног, од дана у који умрије Манасија муж њен и приброја се народу своме.

23. И достиже веома велике (године) и остара у дому мужа свога сто пет година; и пушти слушкињу своју слободну, и умрије у Ветилују и сахранише је у пећини мужа њеног Манасије.

24. И оплакиваше је дом Израиљев седам дана. И раздијели имање своје прије него што ће умријети свима сродни-цима Манасије мужа свога и сродницима рода њеног.

25. И не бјеше више нико ко би плашио синове Израиљеве у дане Јудите и послије смрти њене много дана.

kwig

a JU

DIT

eПревод: Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

32

svetigora

/ 2

010

/ август

aktuelno

Уводно излагање на одбрани докторског рада

аш рад се састоји из пет поглавља: Увод, Христологија Св. Григорија Паламе, Иконопис (XIV-XVI в.) као последица христологије Св. Григорија Паламе, Богословско

тумачење споја христологије и иконо-писа и Закључак. У Уводу смо најпре указали на политичко-духовно-културнe условe који су претходили појави исихазма у 14. веку, затим на основне токове његовог развоја као и на ток богословских расправа Светог Григорија Паламе против његових противника. Исихазам 14. века, са умно-молитвеном монашком обновом и богословљем Св. Григорија Паламе је пред сами крај средњовековне епохе још једном и коначно дао одговоре на сва питања која су се тицала човековог спасења, одредивши тиме јасно и недвос-мислено пут којим Црква треба да крене ка свом коначном есхатолошком циљу, и показао опште важећи метод одбране самосазнања Цркве – повратак богословском и еклисиолош-ком Предању и у њему тражење одговора на питања која је стварност пред њу постављала. Приликом формулисања ове теме пошли смо од две претпо-ставке. Прва је богословски догмат да је Оваплоћење Сина Божијег, Господа Исуса Христа био предуслов за сликање икона, односно, следствено томе, да је христологија oснова

Дана 28. 05. 2010. на Богословском факултету (Од–сек Пастирско и друштвено богословље) Аристоте-ловог универзитета у Солуну, јеромонах Никодим (Богосављевић), сабрат Цетињског манастира, је пред шесточланом комисијом и у присуству заинтере-соване публике одбранио докторски рад под насловом

„Утицај христологије Светог Григорија Паламе на ико-нопис (XIV-XVI в)“, и тиме стекао научно звање доктора богословских наука. Теза је израђена под менторством професора Деспо Љаљу, на катедри за Догматику. У њој је истражен одраз и утицај исихастичког богословља, тј. христологије, Светог Григорија Паламе на развој и особености иконописа на тлу Византије, почевши од времена непосредно после канонизације Светог Григорија (1368.) и завршно са иконописом тзв. крит–ске школе, Теофана Критског и његових ученика, који су током средине XVI века осликали цркве, иконостасе и трпезарије неколицине светогорских манастира – Ве-лике Лавре, Ставрониките, Ивирона, Дионисијата и Дохијара. Рад је од стране чланова комисије једногласно оцењен највишом оценом – одличан.Јеромонах Никодим (Драган) Богосављевић рођен је 1960. годи-не у К. Митровици, где је завршио гимназију. 1978. године уписује Фило-зофски факултет у Београду, група за археологију, који завршава 1985. године. Исте године се запошљава у Народном музеју у Београду, као ку-

стос Средњевековне археолошке збирке. 1997. године је постао сабрат Цетињског манастира. Монаши се у манастиру Св. Арх. Михаила на Превлаци 2000. годи-не; у чин јерођакона је рукоположен за Малу Госпојину 2003. године у манастиру Пресвете Богородице у Ла-стви Грбаљској, а за јеромонаха у манастиру Морача, за празник Велике Госпојине 2004. године. Исте године је дипломирао на Богословском факултету у Србињу, са дипломским радом „Педагогија спасења по Св. Григорију Синаиту“, код проф. митр. Амфилохија Радовића. 2005. године је магистрирао на групи за археологију на Фило-зофском факултету у Београду са радом „Символика представа нa средњевековној пластици код Срба“, код ментора др. Ђорђа Јанковића. Као археолог и бого-слов учествовао је на више међународних симпоси-она у земљи и иностранству. Такође, објављивао је у домаћим и страним часописима и зборницима. Од 2003. до 2005. године је био главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“, где је објављивао велики број чланака и прилога.

УТИЦАЈ ХРИСТОЛОГИЈЕСВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ

НА ИКОНОПИС (XIV-XVI в)

иконологије (теологије иконе), тј. иконописа. Друга претпоставка је да се богословље Светог Григорија Паламе, конкретно његова христологија, по зако-нитости духовног система „спојених судова“, својим садржајем и истинитошћу морало непосредно одразити и изразити и на плану иконописа XIV-XVI в. У наставку Увода је затим објашњена композиција рада, методологија, мотиви и разлози за избор теме, степен истражености богословља Светог Григорија, као и оправданост, важност и актуелност његовог изучавања.Прва глава нашег рада, Христологија Светог Григорија Паламе, подељена је на четири дела: Претпоставке, Текстуални оквир, Последице христологије на спасење човека и По лику и по 33

август / 2010 / s

vetigora

подобију. На основу разматрања четири претпостав-ки светитељеве христологије: Светитељев лични опит, Откривење Личности Господа Исуса Христа у Старом и Новом Завету, Богословље Отаца и саборске одлуке и Богослужбени текстови, закључили смо да је Свети Григорије Палама богослов Откривења и Предања, и да, као достојан и доследан наследник и тумач свеу-купног наслеђа Православне Цркве, у својим делима користи и изнова богословствује и систематизује сво његово богатство. Христолошку грађу Светог Григорија смо истражи-вали у делу Текстуални оквир, пратећи хронолошки његова дела. Иако ни једно од његових полемич-ко-догматских списа није непосредно посвећено богословљу везано за Личност Господа Исуса Хри-ста, све четири велике теме које је Свети Григорије Палама у њима обрађивао – Исхођење Светог Духа, Разликовање суштине и енергије у Светој Тројици, Не-створена светлост и Исихастички метод обожења – се у великој мери и на различите начине тичу Личности Богочовека Христа. Свој став о filioque, Св. Григорије је заснивао на разликама између божанских лич-ности и личносних својстава, као и на разликама између личносних и природних својстава. Природ-на својства су заједничка Трима Ипостасима Свете Тројице, а личносне су особина сваке ипостаси пона-особ и нису преносиве на друге ипостаси. Доследно развијајући своју мисао, Свети Палама говори о дво-струком исхођењу Светог Духа: по бићу и по енергији. Прво представља ипостасно својство Оца, а друго је заједничко дело у икономији Свете Тројице, и бива од Оца, кроз Сина у Духу Светоме, и као такво је својство Њихове заједничке суштине.

Приликом писања о разликовању суштине и енергија, као и ипо-стаси и енергија Свете Тројице, Њеној теологији и икономији, односно, сазнатљивости и причасности, опет се светитељево богословље дотицало Друге Личности Свете Тројице, који има средишно место у стварању и домостроју искупљења и спасења човека, најпре преко Оваплоћења, а потом приликом слања благодатних сила Духом Светим, којимa се човек исцељује, просветљује и обожује. Расправа око божанских енергија неминомно је водила питању природе светлости Христовог Преображења на гори Тавору и могућности њеног виђења и причасности од стране човека. Калабријски философ је сматрао ову светлост за створену, и самим тим нижом од силогизама и закључака философа, који су због тога били виши од пророка и апостола. Побијајући ово учење светоотачким наслеђем, Свети Григорије доказује чове-кову причасност нествореној божанској светлости, одређујући при том природу и одлике ове божанске енергије као тројичне славе Христове. Четврта тема богословља Светог Григорија Паламе, обожење човека, јесте такође христоцентрична. Остајући веран учењу От-аца, Св. Григорије Палама истиче као крајњи циљ хришћанског живота обожење човека, његово ступање у трајну заједницу са Богом, путем испуњавања заповести, бестрашћа, Свете Евхаристије и непрекидне молитве. Путем благодатних и не-створених божанских енергија, које се Духом Светим предају у Телу Христовом, човек по неизмерном човекољубљу божјем постаје бог по дару, не и по природи. У томе је смисао Христо-вог Оваплоћења. Обожење је благодатни дар Светог Духа, који се даје преко и од Сина. Тај дар је светлост која се даје не као самоипостасна, већ се као уипостазирана даје другој ипостаси, и сагледава се не у суштини божјој, већ у ипостаси. Навођења Отаца у делима Светог Григорија јесу несумњиве пот-врде о томе да је солунски богослов настављач предањског пра-вославног источног богословља, а не новатор, како га осуђују тадашњи и садашњи варлаамити.У Последицама христологије на спасење човека разматрали смо шта о Цркви и њеним тајнама, Крштењу и Евхаристији, богослови Свети Григорије. Срж његове еклисиологије је његова мисао да Црква представља „заједницу обожења“. Христово Крштење је образац новог духовног рађања новог духовног потомства Но-вог Адама, којим се новорођени ослобађа од прародитељског проклетства и личног греха и прима у заједницу с Богом. Света Тајна Крштења јесте тајанствено усиновљење крштаваног од стране Свете Тројице. Ако се Крштењем рађа син Божији онда се Евхаристијом син Божији обожава и постаје бог. Хранећи се Телом и Крвљу Христовим синови се обожују. С обзиром да Свети Палама често говори о неопходности држања заповести Господњих, можемо рећи да је његова еклисиологија аскетско-евхаристијска.У По лику и по подобију смо видели како Свети Григорије гово-ри о светотројичној и христоликој богоиконичности у човеку. Пуноћа боголике човекове сазданости се открива тек са Хри-стовим Оваплоћењем, јер је он створен по лику Божијем да би могао да собом обухвати архетип. Богоиконичност човекове природе је тако велика да је могла бити спојена са божанском природом у богочовечанској ипостаси Исуса Христа. За Св. Григорија Паламу, остварење библијског „по подобију“ Божијем у човеку јесте његово обожење. Када човек оствари христолико

„по подобију“ у себи, он постаје способан и достојан да у себе прими благодат Царства Божијег. Треће поглавље нашег рада има наслов Иконопис (XIV-XVI в) као

poukeСвети НИКОЛАЈ Жички

НАЈВЕЋАЧАСТН а земљи нема веће

части ни већег звања него бити Хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авасаламита: „Од кога си рода?“, одговори Петар: „Хришћанин сам“. Упита га даље судија: „У каквом си чину?“ На то Петар одговори; „Нема ни већег ни бољег чина него бити хришћанин.“ А отац Јован Кронштатски пише: „Сав је свет паучина у сравњењу са душом чове-ка хришћанина“. Хришћанин је земљан суд, у који се налива божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на зла-тан престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?

34

svetigora

/ 2

010

/ август

последица христологије Св. Григорија Паламе, са двема тема-ма: Историјски оквир и Примери са Балкана. За доњу смо вре-менску границу нашег истраживања узели 14. век, јер смо тиме хтели да кренемо од епохе Светог Григорија Паламе, која обу-хвата период живописа тзв. Ренесансе Палеолога, која је прет-ходила исихазму. Горња, пак, временска граница историјског оквира нашег разматрања јесте крај 16. века, јер након тога у развоју живописа почињу процеси који губе изворну везу са исихастичким утицајима. Ми смо наш преглед иконописа веза-ли само за територију Византије, односно данашње Грчке, пре свега што је у њој било жариште духовних и културних процеса па је сам спој исихазма и иконописа био најјачи и најочитији. У оквир нашег истраживања ушла је, дакле, иконописна грађа тзв. критске школе, са живописцем Теофаном Критским и његовим ученицима. Реч је о великом броју икона и фресака неколицине светогорских манастира: Велике Лавре, Ставрониките, Ивирона, Дионисијата и Дохијара. У четвртом поглављу, Богословско тумачење споја христологије и иконописа истраживали смо утицај христологије Светог Григорија Паламе у иконопису XIV-XVI века у три теме: Светлост, Преображење и Обожење човека. У случају прве пошли смо на једној страни од чињенице да је тема нестворене таворске свет-лости средишња тема христологије Светог Григорија, која се за-тим ширила на питања разликовања суштине и енергија у Богу, причесног и непричесног у Богу, божанског просветљења као путу сазнања и умне молитве, а на другој да се светлошћу слика икона, гради њена светлосна онтологија, укидају природни за-кони осветљавања и уводи слобода светлости Царства Небес-ког, да се светлошћу приказује ослобођеност читаве творевине од трулежи и смрти. Коришћењем тамније проплазме и наглим преласком од сенке уз ивицу лица ка светлости у његовом средишту Теофан Крит-ски је на ликовима Христа, Богородице и светитеља постигао ефекат наглашеног сијања њихових лица, чиме се пре свега желело нагласити исијавање нестворених божанских енергија, а у случају светитеља и њихова озареност приликом мистич-ког сагледавања нестворене светлости. Осим тога, оваквим коришћењем светлости приказано је још неколико христо-лошких догмата богословља Светог Паламе. На првом месту овим контрастом светле и тамне зоне се желело да се нагласе и раздвоје две природе Ипостаси Исуса Христа. Пошто је бо-жанска природа Сина Божијег Његова прва, нестворена и бес-почетна природа, која из себе исијава божанске енергије, од којих је једна и нестворена светлост, она је разумљиво прика-зана светлом зоном и то у средини лица, јер је она, да тако ка-жемо, првобитно језгро Ипостаси Христове. Пошто се Христос, како црквени песници кажу, „огрнуо“ људском природом, која је материјална, тварна, беживотна, хладна и тамна, онда је она представљена око божанске, по ивици лица и то тамном сенком. Следеће што се оваквим коришћењем светла и сенке могло приказати јесте учење Светог Григорија о апофатици и катафа-тици богопознања, као и о односу апофатике божанске суштине и катафатике божанских енергија. На средини Христовог лица исијава нестворена светлост, као сазнатљива (катафатичка) и причесна енергија Његовог Божанства, која исијава из „божан-ског примрака“ у коме остаје несазнатљива и недоступна бо-жанска суштина и чији је символ тамна сенка по ивици лица.Наведени начин коришћења светлости имамо на икона-ма светитеља, али, разумљиво, са другачијим богословским садржајем и значењем. С обзиром да светитељи имају једну, људску природу, која је обожена божанским благодатним

енергијама, онда контраст светло-тама служи иконо-писцу да изрази разликовање онога што је у тој при-роди створено од онога што је, по дару, нестворено. На тај начин светлост у средини лица служи да се покаже благодатна сила божанске енергије којом је извршено обожење, охристовљење светитеља, и која је потисла на крајеве оно што је створено, вештаствено, земљано у његовој природи, а што тамна сенка по његовим ивица-ма треба да покаже као основу или порекло те природе. Сенка на лицу светитеља је имала да истакне сјај и лепо-ту светлости обожења, али и да буде сведочанство пута које је светитељ – подвижник прешао од могућности небића до уподобљавања Христу, односно, до едемског изгледа Адама. Сви наведени елементи, које смо на иконама Христа и светитеља препознали као специфично исихастич-ке, указују свеукупно да се може говорити о особеном сведочењу обожења човека на иконама исихастичког иконописа XIV-XVI века. То сведочење је по свом сти-лу и детаљима исихастичко – тајанствено, трансцен-дентно, двојно – богочовечанско. Срж христолошког богословља Светог Григорија Паламе, које представља иконописачку и иконолошку основу сликања и богословствовања на нашу тему јесте његова мисао, коју он позамљује од Светог Максима Исповедника да су свети у Цркви своје „по икони“ превели обожењем у

„по подобију“, и тако постали „живе Христове иконе“. Коначно, у Закључку следи издвајање и понављање најважнијих закључака до којих смо дошли приликом наших богословских истраживања, од којих је наша тврдња да постоји, у великој мери и на особен на-чин, утицај христологије Светог Григорија Паламе на живопис XIV-XVI столећа, односно, да постоји оправ-даност нашег опредељивања за проучавање овако постављење теме.

приредио: монах Павле Кондић

35

август / 2010 / s

vetigora

У ПОСЈЕТИ СВЕТОЈ ГОРИ

И ЕГЕЈСКОЈ МАКЕДОНИЈИ

У периоду од 1. до 10. јуна 2010. године, по одобрењу Светог Архијерејског Синода, а са благословом митрополи-та црногорско - приморског Амфилохија, ученици чет–вртог разреда Богословије Светог Петра Цетињског извели су научно - поклонич-ко путовање у областима Тесалије, Егејске Македоније и Свете Горе. Поред ученика ову групу су чинили разредни старјешина Благоје Рајковић и професори: јереј Арсеније Радовић, Слобо Станишић, Аполон Мишченко и Зоран Дубљевић.

put

opi

s

оком боравка у наведеним областима посјетили смо најзначајније цркве, манастире и културно историјске споменике.

Најприје смо обишли цркву Ваведења Пресвете Богоро-дице у Тирани, гдје смо се поклонили моштима Св. Јована Владимира и Св. Козме Етолског. Ту нас је љубазно уго-стио парохојски свештеник о. Виктор. Након тога упутили смо се даље према градићу Каламбака који се налази у подножју Метеора и тамо законачили.У сриједу, 2. јуна, пошли смо ка Метеорима гдје смо најпре посјетили манастир Св. Стефана. Овај манастир је саграђен 1192. године, а ктиторима се сматрају Свети Филотеј и Антоније Кантакузин. Ту се налазе двије цркве, од којих је једна посвећена Св. Харалампију, а друга прво-мученику Стефану. Данас у овом манастиру борави 31 монахиња. Након тога обишли смо манастир Св. Тројице. Саграђен је у IV вијеку, а основао га је монах Дометије. Манастирски комплекс сачињавају двије цркве – црква Св. Тројице и мала црква Св. Јована Претече са конаци-ма унаоколо. Идући даље успели смо се на највишу ме-теорску стену гдје се налази манастир Преображења Господњег – Велики Метеор. Њега су подигли Св. Атанасије Метеорит и његов ученик Јоасаф, син Симеона Немањића – полубрата цара Душана. Велика тробродна црква Преображења Господњег саграђена је око 1382. године. Осим централног храма у склопу манастира на-

лазе се још три цркве – Св. Јована Претече, Св. Константи-на и Јелене и Св. Атанасија. Манастир је пун прелијепих фрески за које се сматра да их је насликао зограф Теофан. Ту се још налазе ризница рукописа, историјски и етно-графски музеј, пинакотека, као и стара трпезарија која је претворена у музеј. Одавде нас је пут повео до манастира Варлаама, гдје смо се поклонили моштима Св. Теофана и Нектарија, оснивача манастира. Прве келије на овој сте-ни саграђене су 1350. године, да би 1518. године браћа Нектарије и Теофан подигли храм Тројице Јерараха, Свих Светих и Св. Јована Претече. У манастиру данас живи 6 монаха. Наше последње одредиште на Метеорима био је манастир Св. Николе Анапавса. Основан је у XV вијеку, а име носи по човјеку који је финансирао изградњу. Сабор-ни храм посвећен је Св. Николи, а саграђен је око 1510. године. Овај манастир је познат по прелијепим фрескама Теофана Крићанина, које представљају прво потписано дјело овог славног умјетника. После обиласка Метеора кренули смо ка Солуну.У четвртак, 3. јуна, обишли смо најзначајније цркве и историјске споменике у Солуну. Најприје смо посјетили базилику Светог Димитрија гдје смо се поклонили мош-тима Св. Димитрија, Св. Анисије и Св. Григорија Калиди-са. Базилику је подигао у V вијеку намјесник префектуре Илирика Леонтије, а саграђена je на мјесту страдања Св. Димитрија. У VII вијеку базилика је изгорела у пожа-

36

svetigora

/ 2

010

/ август

ру, међутим убрзо је обновљенa за вријеме цара Ираклија. Њен данашњи изглед потиче из тог времена. Одатле смо се спустили према мору до цркве Светог Григорија Паламе (покровитеља и заштитника нашег разреда). Ово је кате-дрална црква Солунске митрополије, поред које се налази и митрополитски двор. Тамо смо се поклонили моштима Св. Григорија и помолили се Богу и овом великом светитељу да нам дају снаге и мудрости да успјешно завршимо своје школовање и ваљано послужимо Цркви и роду. Шетајући поред мора обишли смо Бијелу кулу и споменик Алексан-дру Македонском, а затим се упутили према ротонди Светог Георгија. По једном предању ротонду је саградио импера-тор Галерије као свој мозулеј, а по другом она је саграђена као храм посвећен Зевсу. Дуго времена је била православ-ни храм да би за вријеме Турака била претворена у џамију. У току је процес њене рестаурације и враћања у функцију православне богомоље. Испред ове ротонде, у Игњатијевој улици, налази се и славолук цара Галерија, подигнут почет-ком IV вијека у спомен на цареву побједу над Персијанцима. На унутрашњој страни централног лука налазе се најочуванији камени рељефи. Ту је са једне стране прика-зан цар Галерије на челу војске како гази своје непријатеље. На другој страни је приказан тријумф, гдје већ при првом погледу у очи пада колона персијских заробљеника и ве-лика количина ратног плијена који носе римски војници. Затим смо посјетили цркву Св. Софије, гдје смо цјеливали мошти Св. Василија Солунског и манастир Свете Теодоре у коме смо се поклонили моштима Св. Теодоре и Св. Давида Солунског. Своју шетњу Солуном завршили смо посјетом Српском војничком гробљу Зејтинлик. Ту нас је дочекао чика Ђорђе, који се већ неколико деценија стара о гробо-вима српских хероја, и испричао нам нешто укратко о овом меморијалном комплексу. Послије слова чика Ђорђа отиш-ли смо у костурницу гдје почивају кости 6000 Срба погину-лих приликом пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату. Поред ових 6000, на гробљу је сахрањено још 2000 Срба на неколико парцела. Из Солуна смо се пред вече за-путили у Уранополис.У петак, 4. јуна, из Уранополиса бродом смо кренули на Свету Гору и одсјели најприје у манастиру Хиландару. Ма-настир Хиландар је један од најстаријих светогорских манастира. Основан је у X вијеку, а основао га је Георгије Хеландар. Пред крај XII вијека на Свету Гору су почели до-лазити Срби у већем броју, па су Св. Симеон Мироточиви и Св. Сава због тога затражили и добили од византијског цара Алексија III овај манастир, који је у то вријеме био за-пустео, да буде мјесто гдје би живјели српски монаси. Они

37

август / 2010 / s

vetigora

су одмах ту подигли цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, коју је касније, почетком XIV вијека, президао и проширио краљ Милутин. У Хиландару као и у другим све-тогорским манастирима монашки живот тече по строгом поретку. У 17 часова почиње вечерња служба, после које сви одлазе у трпезарију која се налази наспрам западног улаза у цркву. Након вечере сви се враћају у храм гдје се чита мало повечерје, и том приликом монаси износе мош-ти да би их поклоници цјеливали. Ујутро служба почиње у 4 часа. Најприје се чита полуноћница, затим слиједи јутрење, па први, трећи и шести час и након свега тога се служи Света Литургија. Из цркве се директно одлази у трпезарију на ру-чак, после кога братија иде на своја послушања, а поклони-ци обично крећу ка другим манастирима или ка луци.Из Хиландара смо пјешице идући посјетили оближњи ма-настир Есфигмен, који су по предању у V вијеку основали Теодосије II и његова сестра Пулхерија. Манастир је по-знат по томе што је у њему једно вријеме игуман био Св. Григорије Палама. Изнад манстира, у брду, налази се келија Св. Антонија Кијевопечерског коју смо такође обишли.Суботу, 5. јун, провели смо у Хиландару, упознајући се са мо-нашким животом и припремајући се за свеноћно бденије. У другу недјељу по Педесетници на цијелој Светој Гори се светкује празник Свих атонских Светих. У свим манастири-ма се уочи тога дана служе свеноћна бденија, па и у нашем Хиландару. Служба је почела у 21 час и трајала до три сата изјутра, без Литургије која је служена одвојено у 7:30. У току бденија је обављен и чин монашења брата искушеника Дра-гана који је добио име Теодосије, у спомен на Теодосија Хи-ландарца, једног од животописаца Светог Саве.У недјељу, 6. јуна, из Хиландара смо кренули у Кареју и смјестили се у скит Светог Андреја Првозваног, који су не-када држали руски монаси, а данас припада манастиру Ва-топеду. Одавде смо отишли у манастир Ивирон, који је од Кареје удаљен 7, 5 километара и налази се на источној оба-ли полуострва. Манастир је основан у X вијеку, а основао га је монах Климент. Централни храм посвећен је Успењу Пре-свете Богородице и у њему се налази чудотворна икона Бо-городице „Вратарка“. У сјеверном дијелу храма, у посебној капели, налазе се дјелови моштију многих светитеља, попут Св. Григорија Неокесаријског, Св. Григорија Нисијског, Св. Василија Великог и др.У понедјељак, 7. јуна, после Литургије у скиту Светог Андреја обишли смо Испосницу Св. Саве. Ту нас је угостио о. Никодим и рекао нам неколико ријечи о испосници. Овдје се дуго времена подвизавао Св. Сава Српски и ту написао Карејски типик. У испосници се још налази икона Богоро-дице Млекопитатељнице као и жезал Св. Саве Освећеног. Одавде смо се спустили до манастира Кутлумуша, који је од Кареје удаљем неких 8 - 10 минута хода. Из Кутлумуша смо се вратили до протатске цркве Успења Пресвете Бого-родице у Кареји, гдје смо се поклонили икони Пресвете Богородице „ Достојно јест“. Црква је саграђена 962. године. Ту се налазе фреске које представљају један од најљепших споменика византијске умјетности. Из Кареје смо пошли до луке Дафни, а одатле бродом до манастира Дионисијата, који је основао Св. Дионисије 1362. године. Овдје се налази дио Часног Крста гдје је била прикована Христова рука, под-лактица Св. Јована Крститеља и икона Акатиста Богородици. Саборни храм је посвећен Рођену Св. Јована Крститеља. Из Дионисијата смо пошли у манастир Григоријат гдје нас је 38

svetigora

/ 2

010

/ август

дочекао и угостио монах Силуан, Србин. За овај манстир се вјерује да га је средином XIV вијека основао Григорије Синајски. Саборна црква је посвећена Св. Николају Мирликијском. После вечерње службе отац Димитрије, замјеник игумана, нас је примио у своју канцеларију и по-причао са нама о значају свештеничког позива и о врлинама које треба да посједује служитељ олтара Божијег. Са о. Димитријем смо се затим попели на брдо изнад манастира и обишли испоснице Св. Григорија Синајског и Св. Акакија, потоњег оснивача скита у Кавсокаливији.У уторак, 8. јуна, после Литургије у манастиру Григоријату вратили смо се у Уранополис одакле смо и кренули на наше поклоничко путовање по Светој Гори. Остатак тог дана и ђаци и професори су искористили за одмор и разоноду.У сриједу, 9. јуна, упутили смо се према Охриду. Успут смо свратили до хиландарског метоха у Какову, гдје смо се мало окрепили и посјетили црквицу посвећену Живоносном Источнику.У четвртак, 10. јуна, смо посјетили манастир Светога Наума који се налази на самој обали Охридског језера, а име носи по своме оснивачу Св. На-уму Охридском, који се овдје подвизавао почетком X вијека. Манастир-ска црква је посвећена Св. архангелу Михаилу. Одмах испод манастира налази се извор Св. Петке. Недалеко одатле налази се и извор Црног Дрима, који протиче кроз Охридско језеро. Затим смо посјетили цркве у старом Охриду. Пут нас је најприје навео на црквице Светог Николе и Пресвете Богородице Болничке. Потом смо обишли цркву Свете Софије, која је саграђена на темељима ранохришћанске базилике. Ово је била катедрална црква охридских архиепископа. Након тога смо посјетили цркву Богородице Перивлепте, подигнуту 1295. године, за вријеме византијског цара Андроника II. Посвећена је празнику Полагања ризе Пресвете Богородице и одликује се предивним живописом. Перивлеп-та је позната и по томе што се ту 1299. године вјенчао краљ Милутин са византијском принцезом Симонидом, кћерком Андроника II. Одатле смо се попели на брдо Плаошник до цркве Светог Пантелејмона у којој смо се поклонили моштима Св. Климента Охридског. Црква је обновљена од темеља 2002. године. Спуштајући се са брда обишли смо цркву Св. Јован Канео, која је саграђена крајем XIII вијека и посвећена Св. Јовану Богослову. Постављена је на једној стијени изнад самог језера, са којим заједно ствара призор неисказиве љепоте. Овдје је, кажу, Св. владика Николај писао своје Молитве на језеру.Из Охрида смо се поподне запутили ка Цетињу. Срце нам је било испуњено радошћу због светиња и љепота које смо видјели, али смо осјећали и благу тугу што их напуштамо и враћамо се свакодневном животу и обавезама. Пред очима су нам непрестано лебдјеле слике Метеора, светогорских манастира и предивних охридских цркава које смо походили претходних десет дана. Имали смо непоколебив осјећај да смо на овом путовању научили више него у току све четири године школовања у Богословији. Због тога смо били благодарни Богу и Светом Григорију Палами што су нас удостојили да обиђемо сва та мјеста и по-клонимо се овим великим светињама.

Приредио Мирослав Новаковић, ученик IV разреда

39

август / 2010 / s

vetigora

ОЛИВЕРА Балабан

majkevelikih qudi Царица Милица

...Кад сједоше за столове златне: уврх совре силан цар Стјепане,

а до њега стари Југ-Богдане, а до Југа девет Југовића,

њима служи вјеран слуга Лазо; он навали шећер и ракију, па донесе црвенику вино.

Кад се ладна напојише вина, о свачему сташе бесједити,

како који добар јунак јесте; Југ извади књиге старославне, те казује пошљедње вријеме:

„Видите ли, моја браћо красна, видите ли како књига каже:

настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и вшенице

и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати,

а брат брата звати по мегдану!“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо,

он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну,

наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану,

Богдан прими златну купу вина, купу прими, а пити је неће,

мисли Богдан шта је и како је, чиме ли ће даривати Лаза. Југу вели девет Југовића:

„О наш бабо, стари Југ-Богдане, што не пијеш златну купу вина,

штоно ти је поклонио Лазо." Вели њима стари Југ Богдане:

„Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, -

него мислим, моја ђецо драга,

чиме ћу ја даривати Лаза?" Југу вели девет Југовића:

„Ласно ћеш га даривати, бабо: у нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака." Тад говори силан цар Стјепане:

„Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ниједнога, Лазо хоће Милицу ђевојку, баш Милицу, милу мљезиницу, милу сеју девет Југовића." Кад зачуше девет Југовића, поскочише на ноге лагане, потегоше маче коврдине да погубе цара у столици. Моли им се стари Југ-Богдане:

„Нете, синци, ако Бога знате! Ако данас цара погубите, на вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама, је л’ Милица Лазу суђеница." Књиге учи стари Југ Богдане, књиге учи, грозне сузе рони:

„Нете, синци, ако Бога знате! Милица је Лазу суђеница, на њему ће останути царство, са њоме ће царовати Лазо у Крушевцу код воде Мораве. Кад то зачу силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци три камена драга, обиљежје Милици ђевојци.

„А достослав-на и веома мудра Мили-ца, која пре-вазилажаше многе иза-бране матере, оставши сама, беше као што вели Соло-мон мужа-ствена жена

и имађаше све врлине. То о њој знају сви око ње, који су поцрпели милостиње из њене руке и још многа друга добра. Она, примив-ши на себе тако велику власт, знала је и светске ствари, у којима је тешко снаћи се. По лепоти и доброти својој она не беше само жена, него и мудри Одисеј у многим стварима. Ко ће изрећи сва њена дела? Ко ће избројати све бо-жанствене и све свете украсе и дарове њене црквама и манастирима? Ко се неће задивити гледајући њен побожни однос према монасима, који су окрену-ти јединоме Богу? Она заиста делима својим превазилажаше заповести и иђаше напред на све веће дело.“ Tако је о кнегињи Милици писао чувени Кон-стантин Философ.Кнегиња, или како је народ из љубави и захвалности називао царица Милица, припада светородној лози Немањића. Потомак је Немањиног најстаријег сина Вукана, а праунука Вукановог сина Димитрија, кога под монашким име-ном Давид наша Света Црква празнује 7. октобра. Кћи је кнеза Вратка, у наро-ду опеваног као Југ Богдана. Рођена je око 1335. године, а удата око 1353. го-дине за Лазара Хребељановића, слав-ног српског кнеза.Као младић, Лазар је служио на дво-ру цара Душана. Била је то породич-на традиција Хребељановића. Цар га је јако волео и дуго је за њега тражио невесту. Желео је да за њега испроси Милицу, најмлађу кћер кнеза Врат-ка (старог Југ Богдана) али се плашио његове реакције, обзиром да је Лазар био слуга и потицао је из сиромашније породице.

Народ је опевао, а Вук Стефановић-Караџић забележио Женидбу кнеза Лазара:40

svetigora

/ 2

010

/ август

Милица је била једина жена која је владала Србијом за десет векова српске историје.За њу је у Похвалном слову кнезу Лазару записано: „Ничим није изостала у доброти иза свога супруга.“ Са својим мужем кнезом Лазаром проживела је 36 година у веома срећном и љубављу испуњеном браку.О њиховој љубави приповедала је у својој књизи „Игра анђела“ Љиљана Хабјановић-Ђуровић рекавши: „...Милица никада, ни у најдубљој старости, није заборавила тај најљубавнији час њиховог живота. Лазар није пожурио да зграби то дуго жуђено благо (бебу, сина Стефана... кога је Милица родила у 42-ој годи-ни).Прво је њој пришао. Дрхтавом ру-ком помиловао је по образу.Другом је стиснуо њене срећне прсте. И сву је обухватио, и прожео оним својим погледом у који стаје сва душа.Остао је загледан у њу и када је полако пригрлио дете. Затим га је нежно пољубио у чело, као да му предаје аманет. Низ лице су му се сливале сузе и капале на теме кнежевића Стефана...“.Милица је са својим мужем Лаза-ром изродила осморо деце. Кћери: Мару, Драгану, Теодору, Јелену и Оливеру и синове Стефана, Вука и Добровоја. Сина Добровоја изгуби-ли су још као бебу.Лазарева и Миличина деца су одра-стала и васпитавана у лепом дво-ру кнеза Лазара у Крушевцу и за њихово васпитање су били ангажовани многобројни домаћи и страни учитељи. Стефан и Вук су стекли и добро војно образовање, а кћери домаћинско.Најзаслужнија за њихов добар одгој беше несумњиво њихова мајка Милица. Од својих родитеља учена хришћанском живо-ту и писмености, и сама се трудила да своју децу поучи свакој хришћанској врлини.У њеној биографији стоји да је била: „...сваким врлинама украшена, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуњена.“Најстарија кћер Мара била је супруга Вука Бранковића, го-сподара Дренице, Приштине, Вучитрна и Трепче. Њихови по-томци добрим делом чине историју српских, али и европских земаља у средњем веку. Син Ђурађ наследио је ујака деспота Стефана Лазаревића на престолу српске државе. Други син, Лазар, је био погубљен од Турака заједно са Мариним братом Вуком, а трећи, Гргур, се замонашио. Мара је веома дуго живела и за свога живота, по угледу на своје Свете родитеље, несебично помагала Хиландар и друге српске светиње.Пред крај свог живота се замонашила и монашким постригом добила име Марина.Друга кћер, Драгана, била је удата за сина бугарског цара, Александра Јована Шишмана, у Трново. Када је турски султан Бајазит покорио бугарско царство, оца и сина је неко време држао у тамници, потом цара Јована погубио, а на велике мол-бе најмлађе Драганине сестре Оливере, Бајазитове султаније,

Александра ослободио. Примивши ислам, Алексан-дар је добио на управљање област око Црног мора. Трећа кћер Хребљановића беше Јелена-Јела. Удата за зетског господара Ђурађа Страцимировића Балшића, спадала је у ред најомиљенијих жена српског владар-ског рода. Била је лепа и веома образована, борбена и одлучна. Када јој је умро муж, она је, као и мајка јој, уместо малолетног сина Балше Трећег, узела власт и пуних пет година водила успешну борбу са Млетачком републиком да би сачувала своју Зету.

Крајем 1411. године Јела се уда-ла за дотадашњег непријатеља Зете, чувеног хумског војводу Сандаља Хранића. Био је то брак склопљен из политичких разлога, али неки историјски извори наводе да је Јела потпу-но оплеменила Сандаља, који је указивао пуну пажњу њој и сину јој Балши. Угледајући се на своје ста-ре, 1440. године подигла је цркву Пресвете Богородице на Бешкој, где је и сахрањена.Теодора, четврта ћерка Лаза-ра и Милице, живела је кра-тко. Била је удата за Николу Горјанског, најпре мачванског, а затим хрватско –далматинског бана и мађарског палатина.Најмлађа кћер и највећа рана кнегиње Милице, Оливера, била је жена турског султана Бајазита. Још као дете, на зах-

тев Бајазита и по договору кнегиње Милице, српског патријарха, вишег свештенства и племства, браћа Сте-фан и Вукан је одведоше Бајазиту у харем.Милица је дала кћер за добро Србије али Бајазиту је поставила један услов, да Оливеру не преводи у ис-лам. Иако ће бити поробљена телом, желела је да са-чува слободу душе за своје чедо. И тако и би! Оливера остаде хришћанка. Имала је велики утицај на Бајазита, а то је значило и велику помоћ Србији. После велике трагедије српског народа и пораза на Косову 1389, где је са својом војском и храбрим вите-зовима погинуо и српски кнез Лазар, Милица је, иако јој је нуђено да са децом избегне у Дубровник, из-абрала за своју децу и себе тежи и крстоноснији пут – остала је у Србији. Србији, израњаваној,опустошеној и опустелој од погибељи и похара које су чинили Турци у свом освајачком походу.Тешка је била туга Србије, натопљене крвљу, синова-јунака! Јаук и плач мајки, невести и сестара одјекивао је до неба! Сузама су својим заливале земљу, која по-кри тела њихових храбрих синова, мужева и браће! Константин Философ је забележио: „А тада не беше места у целој земљи тој где се није чуо тужни глас ридања, и вапај који се не може ни са чим упоредити, толики беше да се свим овим ваздух испуни, тако да је у свим овим пределима Рахиља плакала и није хтела 41

август / 2010 / s

vetigora

да се утеши, не само због побијене деце своје, него и због богоизабраног господина Лазара, јер ни њега ни њих више нема на земљи.“Након Косовског боја благочестива кнегиња Ми-лица прими монашки чин и доби име Евгенија. Као монахиња, Милица подиже своју задужбину, мана-стир Љубостињу, где окупи и остале удовице српске властеле, тако да је у то време манастир Љубостиња био државно средиште земље, којом су управљале удовице – мајке.

„... Дуго са воштаницом у руци, стоји монахиња Евгенија пред иконом Мајке Богородице и моли се. Моли се Господу да помене уснулог слугу свог Лазара, да му опрости свако земаљско сагрешење које учини речју, делом или помишљу. А баш овде, на месту где манастир сада беше, њих двоје се и упознали. Било је то на дан Св. Стефана. Венчали се, децу изродили, а онда дође до боја. Оног крвавог Косовског. Њен муж, српски кнез Лазар, изгуби главу за част свога народа. И шта преоста неутешној кнегињи, косовској удови-ци, но да приђе Господу, да се моли за народ и душу свога Лазара. Али не пође сама. Поведе са собом и Јелену, супругу Угљеше Мрњавчевића, и још седам несрећних удовица. И окончаше световни живот Милица и Јелена, и наставише да живе као Евгенија, Јефимија, Ирина, Христина... Све до судњег дана и краја овоземаљсог живота...“ (Игра анђела, Љиљана Хабјановић-Ђуровић).Две године после Косовског боја, Милица измоли од Бајазита да тело свог супруга, Светог кнеза Ла-зара, пренесе из храма Св. Вазнесења- Приштина у њихову задужбину Раваницу. Патријарх Данило III је забележио њене речи и вапаје рањене душе: „Пла-чите са мном поља и долине, што бисте заједничари тела и крви ових. Ридајте са мном и тужите ви мајке прељубазне деце, жене добропобедних мужева, рођаци љубазних својих!“Остала је Милица без свога Лазара, без своје снаге и велике љубави, без свога највећег пријатеља. Оста-ла је са нејаким синовима да буде стуб својој тужној Србији и уплашеном народу. Чувала је очевину своје деце и светиње својих светих предака. Знала је да само великом вером у Господа и његову милост може истрајати на овом трновитом путу. Бог јој подари ве-лику мудрост и снагу, те сачува веру и одржи Србију. На овом њеном тешком путу, искушења су се непре-кидно множила: попут Св. Саве мирила је завађену браћу, своје синове Стефана и Вука, сахранила двоје своје деце, Вука и Теодору, избавила од Бајазитове руке, спремне да пролије још српске царске крви, свог наследника Стефана... Све је то њено велико и храбро мајчинско срце издржало. У дечанском храму остала је забележена молитва матере Евгеније: „Умилостиви се на грехе моје, укре-пи децу моју у благоверности и благодевствију, да у благочашћу послуже Теби Богу своме, као господин и родитељ њихов свепочивши кнез Лазар.“Успела је Милица да измоли од Бајазита мошти Св. Петке, као залог спасења своје земље. Бајазит је при-стао, чудећи се зашто она тражи гомилу костију, а не светитељкино благо.

Била је велика доброчинитељка, пуно је помагала манастире и уопште све оне којима је помоћ била потребна.Народ ју је много волео и њено име оставило је дубок траг у књижевности тога времена. Срби су је опевали крунисавши је у царицу.Сазвавши српски сабор 1393. године, на коме су учествова-ли високи црквени и световни достојанственици, кнегиња Милица предаде власт седамнаестогодишњем сину Стефану, обраћајући се патријарху Данилу речима: „Достохвалном Сте-фану достигнувши у узрасту мужа савршеног, по извољењу Божијем свише, родитељка уручује скиптар, а свеосвећени патријарх све то молитвама и полагањем руку благосиља.“Пошто се кнегиња Милица опростила са својом пријатељицом Јефимијом и примила велики анђеоски образ-велику схи-му и ново монашко име Ефросинија, последње дане свог живота провела је смирено, у молитви, у својој задужбини Љубостињи.У то време доживела је и велику радост свога срца, женидбу деспота Стефана са Ђеновљанком Јеленом. „...Толико се ствари деси мимо наше воље. Чак њој упркос. А одреде нам живот. Поделе га. Рецимо нека рођења и неке смрти. Неке болести и неки ратови. Неке случајне љубави. Нека туђа опредељења. Оно што никада и ничим нисмо из-абрали. Шта тада човек може да учини?... Шта се у мом животу никада не би десило, а шта би било другачије да сам другачије бирала?...“ (мисли у самртном часу кнегиње Милице, из књиге

„Игра анђела“)Кнегиња Милица је умрла 11. септембра 1405. године у мана-стиру Љубостињи, где се и данас чувају њене мошти.

„Царску порфиру одложила си и у монашку ризу себе си обук-ла, Јевгенијо преславна: мач славног Лазара сину своме Сте-фану Високом уручила си, а крст Христов, као духовни мач по-беде, узела си, за спас душе своје и рода српског богоносног.“

poukeСвети НИКОЛАЈ Жички

ИШЧЕЗНУЋЕН ајвећи ћеш бити онда, када себе

мишљу претвориш у ништа;када се духом уздигнеш до Духа бескрајнога и безданога и посма-траш себе из висине, из даљине, као један објекат, исто онако објективно као што сада, из тела посматраш све остале објекте око себе;када из те висине, даљине, погле-даш на себе као на умрла, као у прах развејана ишчезла и осетиш сва остала тела - сва и свачија - као и своја;када се уживиш у Бесмртност и Живот, те сагледаш ништав-ни и узалудни посао смрти и сагледаш саму смрт у прошло-сти, велим у прошлости, но без садашњости и будућности.Тада ће ти смрт, што непрестано прети да ти однесе тело, бити не више страшна од ветра, што прети да ти однесе шешир.Јер ћеш тада знати, да душа твоја може бити без тела као и глава без шешира.

42

svetigora

/ 2

010

/ август

reporta`a

Одржан је и традиционални парастос погинулим српским ратницима у Косовском боју 1389. године на Газиместану. Пред спомен обиљежјем Косовским јунацима окупило се неколико хиљада људи из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Група монаха је прије почетка парастоса отпјевала српску химну „Боже правде“, а руски кадети су потом отпјевали и руску химну у знак традиционалног пријатељства и заједништва два народа.Државу Србију на Газиместану представљали су министар за Косово и Метохију Горан Богдановић и министар вjера проф. др Богољуб Шијаковић са сарадницима. Поред њих Св. Литургији и парастосу на Газиместану присуствовали су амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин за својим сарадницима и групом руских кадета, шеф руске канцеларије на КиМ Андреј Шугуров, шеф грчке канцеларије на Косову и специјални ЕУ представник за српску баштину на КиМ Димитрис Мосхопулос, шеф норвешке канцеларије на Косову и велики добротвор хуманитарних акција за српске повратнике на КиМ Свере Јохан Квале, као и још неколико других страних дипломата.

ГРАЧАНИЦА„Ево нас на својој земљи освећеној и натопљеној крвљу Светих мученика, освећеној и натопљеној сузама покајничким, суза-ма молитвеним бројних епископа, монаха и народа српскога. Ево нас у нашем српском светом Јерусалиму, земљи жртвеној, земљи крвљу обагреној од онога чудеснога и великога дана, велике Косовске битке до дана данашњега. Од тада до данас овде се непрекидно пролива крв мученика, крв заточника вере и побожности, крв оних који су бранили, а пре свега живели својом вером православном, који су све чинили за свету земљу српску да је очувају и одбране“, рекао је у видовданској бесједи у Грачаници патријарх Иринеј.Подсјећајући да су на Косову и Метохији пали највећи синови српскога народа бранећи Отаџбину и своје светиње, патријарх Иринеј је истакао да они нису ишли да освајају,

него и тада и данас, да бране своју земљу: „На дан Видов-данске битке принета је Богу највећа жртва

у историји хришћанских народа, јер сви они који су пали на Косову, пали су за име Исусово и за свету веру православну. Зато је то највећи жртвеник српскога на-рода и отуда није чудо што је за нас Косово и Метохија света земља, најсветија земља, најсветије парче наше отаџбине. Ми смо данас дошли да се поклонимо тој жртви... Страдање народа овога краја је почело тада и још траје и не видимо дан и тренутак краја те борбе и жртве. Ова земља, браћо и сестре, је света. Окићена и украшена највећим украсима, највећим светињама. Мало је народа хришћанскога који на тако малом простору има толике светиње, преко хиљаду и триста светиња. Неке и данас постоје, а неке су остале само као трагови... којима се српски народ враћа, на којима се Богу моли, на којима се сјећа тих светих жртава и жртвеника. Шта данас да кажемо браћо и сестре, за ову свету земљу која је била и за свагда остала светиња наша? И данас као и они, ми се морамо борити да сачувамо оно што смо наследили, да сачувамо и предамо онима који после нас долазе, то велико духовно бесцење као највећи дар Божји и највеће богатство једнога народа. Данас, када се судбина Косова и Метохије решава ван Косова и Метохије, шта ми да чинимо? Пре свега, да се Богу молимо и онима који осветише ову свету земљу нашу, јер се пре свега у њихову помоћ и њихову заштиту уздамо... Ми се надамо да ће они који одлучују о судбини ове свете наше земље учинити по својој савести и... да ће наћи решење којим ће задовољити ова два народа који не почивају од векова и од дугих времена. Ма какво решење којим би задовољили само једну страну није решење, него разлог за раздор, а то не желимо ни ми, ни они који желе да имају овде и земљу и своју државу...Нека би данашњи дан, браћо и сестре, наше окупљање код ове светиње - свете Грачанице помогао да пробудимо савест оних који одлучују о нашој судбини, да се не огреше ни о Бога, ни о историју, јер оно што су свети крајеви за друге народе - то је Косово и Метохија света земља народа нашега. Трпећемо, подносићемо са надом да ће Господ излечити наше ране. А наша рана је веома велика. То су ране голготске једнога народа, на његовом телу, на његовој историји и култури. Молимо се Господу и светима који су овде присутни са нама, Светоме краљу Милутину који подиже ову светињу, Светоме краљу Стефану Дечанском, чије тело

ВИДОВДАН У ГРАЧАНИЦИИ НА ГАЗИМЕСТАНУЦентрална прослава Видовдана на Косову и Метохији почела је Св. Архијерејском Литургијом коју је служио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Митрополита Амфилохија, Епископа Атанасија и Епископа Теодосија као и 20-так свештенослужитеља из више Епархија СПЦ.

43

август / 2010 / s

vetigora

почива у његовој задужбини, српским архијерејима и патријарсима да не оставе и не забораве земљу ову у којој су се они подвизавали и молитвама својим освећивали, и нама као светињу оставили. У њих се уздамо, њима се молимо. Молимо се Господу и Светоме кнезу Лазару да војује испред свих нас и да нас води и Господу приводи да би нас Господ удостојио милости и љубави своје, да ове светиње и ова света мјеста свагда остану наша. Моли-мо и оне који ту живе са нама да се уздрже, да не чине оно што Богу није угодно. Ова земља је велика и благо-словена. Има места и за нас и за њих. Ако будемо људи, што је наш патријарх Павле често говорио, наћи ћемо и договор и разговор и решићемо све проблеме. И наше и њихове. То је наша и њихова будућност. “

ГАЗИМЕСТАНМитрополит Амфилохије, који обавља дужност мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске, је на шест стотина двадесет првом парастосу косовским Мученицима на Газиместану истакао:

„Ево нас Ваша Светости, драга браћо и сестре, по шесто двадесет први пут сабрани на овом свештеном Пољу косовском, на Газиместану, на овом мјесту гдје је прије шест вјекова и двадесет једну годину дошло до сукоба између правде и неправде, између човјечности и нечовјечности, између насиља и слободе. У онај дан када је великомученик косовски Лазар на овом мјесту и у цркви Самодрежи, послије причешћа своје војске изговорио ријечи да је боље живот свој славно изгубити, неголи „славно“ живјети.Тако је он заједно са својим витезовима на овом мјесту прославио своју мученичку крв бранећи образ, достојанство, слободу и правду и истину Божју. И од тада до данас на овом мјесту се наставља борба између зла и добра, између мржње и љубави, између правде и неправде, између истине и лажи, између насиља и слободе. Једни се сврставају на страну великомученика Лазара Косовскога, који је живот свој положио за вјеру и отачаство и његових витезова, а други се сврставају на страну Мурата насилника и тиранина. Тако је било, тако је и данас: Косово поље – жртвено поље. Косово је мјесто на коме се и данас сучељава судбина овога свијета, оних који су за правду, за Бога, за слободу, за добро и за љубав и заједницу међу људима и оних који су ту да газе људску правду и људско достојанство... Дај Господе да

молитвама Ваше Светости, Видовдан буде подстицај свима људима и народима да се опредијеле, а на првом мејсту нама, који припадамо Лазаревом народу, за правду Божју, за истину Божју, за добро. А и други који рјешавају судбину овога мјеста и ове свете земље, да и они у свјетлости Божје истине и Божје правде донесу оно рјешење које ће бити на добро свих оних који живе на овом мјесту, на пољу Косову и које ће бити провјера и доказ да савремено човјечанство заиста није одступило од Божје правде и од Божје истине. Нека би Господ упокојио великомученика косовског Лазара и витезове његове који су до Косова, на Косову, и по Косову, до наших дана, живот свој жртвовали за вјеру и отачаство и слободу. И да би Господ дао покоја нама, вјеру дубоку, наду, вјерност истини Божјој и правди Божјој на којима почивају земља и градови и будућност и Косова поља и читавог човјечанства.“

Велико Видовданско пјесничко бденије испред цркве Светог Ђорђа у Подгорици окупило је бројне пјеснике из Црне Горе. Вече је отворио хор Свети Сава из Подгорице, пјесмом Краља Николе „Онамо, ‘намо“.Скуп је у име књижевника Црне Горе поздравила пјесник Милица Краљ, док се јереј Предраг Шћепановић обратио у име Црквене општине Подгорица. У двочасовном програму учествовали су пјесници: Коста Радовић, Јован Дујовић, Ранко Јововић, Гаро Јовановић, Радован Караџић, Тодор Живаљевић, Бећир Вуковић, Перивоје Поповић, Андрија Маркуш, Оливера Доклестић, Вишња Косовић, Илија Лакушић, Слободан Вучинић, Јован Пејовић, Милица Бакрач, Веселин Лазаревић, Аћим Вишњић, Радован Радовић, Емило Лабудовић, Славко Живковић, Невен Милаковић, Ђорђе Брујић, Љубисав Бијелић, Богић Булатовић и бројни други ствараоци и поклоници видовданске поезије.Видовданска повеља за поезију припала је Бећиру Вуковићу, а за књигу објављену између два Видовдана Милици Краљ. За професионалну сарадњу ово признање добио је дневни лист Дан.Благодарећи у име награђених, пјесник Бећир Вуковић је између осталог рекао да „родиће се још слово које ће славити Косово... Црна Гора у мукама издише, и више не зна ни којим језиком мрмори. Неко каже да је то србогорски, неко се пак руга да је црносрпски...Примајући Видовданску повељу, уписан сам у књигу између чијих корица је небо, уписан сам у књигу на чијим страницама миришу пурпурна слова, уписан сам у књигу која умјесто корица има крила коса који лети испод земље.“

ВИДОВДАНСКО ПЈЕСНИЧКО БДЈЕЊЕ У ПОДГОРИЦИ

приредио Славко Живковић

44

svetigora

/ 2

010

/ август

poezija МИОДРАГ Перуновић

razgovo

r

Миодраг Перуновић - Тужан је човјек без Бога

О томе како му је пошло за руком да у истој личности уједини бокс и поезију Миодраг Перуновић каже...Напросто, ја сам се бавио оним што волим, у чему сам се препознао, кроз што сам се најбоље реализовао и на свој начин изражавао. Кроз бокс сам најбоље могао да оживот-ворим нека своја маштања из дјетињства, упознам свој дух и карактер, и утврдим колико вреде. А кроз поезију сам споз-навао себе (и свијет), трудећи се да нађем одговоре: ко сам, што сам и зашто сам? Тако да су за мене, моју личност и њено изграђивање, бокс и поезија управо били и остали идеалан

спој. А можда бих најбоље одговорио ако бих ре-као да је вјера у Бога животворна сила која свему даје смисао, па и спорту и умјетности.

Сваки човјек има посебно искуство у сусрету с Богом. Кажите нам нешто о том вашем иску-ству.Моје искуство у сусрету са Богом је искуство жед-ног човјека у пустињи, пред којим одједном избије извор хладне воде. Искуство збуњеног и немоћног

пред судбинском загонетком, којем се одго-вор сам казао…

Како с хришћанске тачке гледишта гле-дате на велику спортску славу коју сте доживјели?Спортску славу бих најрадије ставио под на-воднике, јер се уствари ради о шареној лажи. Али, ако се посматра са хришћанске тачке гледишта - она је дар који садржи велику по-уку. Захваљујући њој, и њеној пролазности, у релативно кратком периоду сам спознао сву превртљивост и релативност људских судова, норми, вредновања… сву трагику настојања

и вјеровања, да се досезање смисла и доживљавање пуноће бивствовања, тј. остваривање пот-пуне среће и милине, може као кон-станта успоставити у овом животу.

Старији љубитељи спорта међу нашим читаоцима памте ваше блиставе мечеве у којима сте демонстрирали сву љепоту бок-са, витешку страну тога спорта, али и велике неправде које сте доживјели у рингу. Како данас гле-дате на све то?Па, морам признати да сам срећан и Богу захвалан на свему што сам до-живио и кроз шта сам прошао. Све

је то било веома лијепо, и славља и туге (у претход-ном одговору сам рекао зашто), сад знам, да једно без другог не би било добро за мене (смијешане најлакше се пију). Као и увијек драги Бог је тач-но знао шта ми и колико треба, и шта је најбоље за мене. И заиста мислим, да сам од Бога посеб-

Миодраг Перуновић, прослављени боксерски ас, рођен је 10. децембра 1957. године на Цетињу. Боксом се ба-вио од 1972. до 1994. године и постигао изузетне резултате – био је првак Балкана, Медитерана, вицешам-пион свијета и Европе, као и интерконтинентални шампион у ИБФ верзији у професионалном боксу. Селек-тор репрезентације Југославије био је од 1995. до 2001. године. Старији читаоци „Светигоре“ памте његово витешко и увијек до краја спортско држање у рингу и његове мечеве у којима је демонстрирао боксерску вјештину на граници умјетности. Поезију пише од 1981. године. „У време кад толики песници пишу туђе пес-ме, Миодраг Перуновић исписује своје и свака личи на њега и његов живот. Али не онај јавни, славом овенчани живот на осветљеном рингу који сви знају, него онај дубљи, вођен на оном рингу за који до ове књиге нисмо знали“, записао је у предговору Перуновићеве књиге стихова „Пут“ академик Матија Бећковић. За Светиго-ру говори управо о томе: о спорту и поезији и њиховом међусобном односу, о животу Богом осољеном...

БЛАГОКада Господ дође са војскамаИ трубе се небеске огласеСтрах завлада у грешним душамаА ватре се њихове угасе

Час ће доћи коначног сазнањаУ коме ће заступници лажиКлети своје титуле и звањаЈер наука њихова не важи

Богати ће нудит своје благоА владари краљевства и крунеАли касно неће им бит драгоСве црв једе и све брзо труне 45

август / 2010 / s

vetigora

но дариван, а истовремено - да то лично ничим посебно нијесам заслужио. Тиме је моја обавеза већа, да својим живљењем барем дјелимично оправдам Његову љубав и повјерење.

Ишли сте и на поклоничко путовање у Свету земљу и посјетили мјеста Христо-вих страдања. Да ли сте на тим мјестима размишљали о спортској слави? Дуго, дуго година сам прижељкивао путовање у Јерусалим и Свету земљу, али некако бојажљиво, осјећајући ваљда у својој души да још нијесам спреман, да не заслужујем то. Знате, као туриста свако може поћи… За мене је то путовање и боравак тамо, било повратак у прошлост, на почетак, на мјесто страдања и рађања свих нас. Не, тамо нијесам размишљао о људској слави (са тим сам давно раскрстио), размишљао сам с ту-гом, и јасније него икада осјећао и увиђао погрешност начина жи-вота којим већина људи живи. О томе како тај трен, који се зове живот, тако лако заводи, ломи и гута велики број људи који неће да виде и чују Истину, и крену путем спасења…

Бити спортиста - то значи бити млад. Бити пјесник и пи-сати поезију - то такође, само на један дубљи начин, значи бити млад. Бити истински хришћанин - то значи бити вјечно млад. Сва ова искуства су и ваша искуства. Шта из те перспективе можете данас да поручите младим људима?Човјек проводи живот у настојању да себи на неки начин обезбиједи вјечност – вјечни живот. Мно-ги мисле (атеисти посебно) да је досезање врхова, врхунских ре-зултата, у области којом се баве га-рант те вјечности. Да ће то што ће их будући нараштаји спомињати и учити о њима, бити тај апстрактни вјечни живот, па иако они неће постојати нити ће бити свјесни те своје „вјечности“! Како је тужно створење човјек – кад нема Бога. Ето, то би била моја порука. Дакле, не будите тужни!

Разговор водио Рајо Војиновић

ожа је вишеслојни, највећи орган нашег тијела чије су функције од виталног значаја за преживљавање. Она представља границу између спољашње и унутрашње средине и због тога њено здравље

зависи од спољашњих и унутрашњих фактора који су дио наше бриге о кожи.

Површина коже креће се до 2 квадратна метра, а тежине око 10-20 кг. Сваки сантиметар коже има око 20 лојних и 100 знојних жлијезда, 4 метра нерава, 1 метар крвних судова, око 5000 сензорних корпускула и просјечно око 5 длака.Улога јој је комплексна: штити организам од механичких, хемијских, тер-мичких и патогених утицаја, због добре прокрвљености има важну улогу у терморегулацији, у одржавању тјелесне температуре, има инмунолошку улогу штитећи организам од неповољних спољашњих агенаса, преко коже се врши размјена материја, због присуства жлиједа важан је секреторни и екскретир-ни орган, због присуства великог броја рецептора кожа реагује на додир, бол, топлоту, хладноћу...Најчешће је кожа одраз унутарњег стања нашег организмаУколико водите рачуна о свом здрављу неопходни су: свакодневна медицин-ска њега која обухвата чишћење и исхрану коже квалитетним, природним медицинским и козметичким препаратима, коришћење здраве хране са што мање адитива и конзерванаса, узимање доста воде и чајних напитака, око 2-3 литра дневно, вријеме проведено на сунцу (у безбједним сатима), на чистом ваздуху, у парковима и шумама црногоричних и листопадних биљака чије љековите супстанце испољавају фитонцидни ефекат (фитонциди су биљни антибиотици), бављење физичком активношћу, довољно сна.Витамини и минерали неопходни за здравље коже:Витамин А, због антиоксидативних својстава важан је у превентиви кожних инфекција. Неопходан је за нормалан процес сазријевања ћелија горњег слоја коже (епителизација). Користи се код свих проблема насталих појачаним орожњавањем (псоријаза, пуцање и листање ноктију), код исушивања, перутања коже и појаве набораности коже, код претјеране активности лојних жлијезда (акне, себороични дерматитис), код појачане пигментације. Поспјешује циркулацију што даје кожи сјајан и ружичаст изглед. Људски организам једним дијелом синтетише витамин А из каро-тена те се препоручују намирнице: мрква, шкољке, јаја, сво зеле-но поврће, парадајз, садрина, јегуља и јогурт.Витамини B групе помажу у одржавању здраве коже. Налази се у махунаркама, интегралним житарицама, риби, бадемима, кикирикију, орасима.Витамин Е је јак антиоксиданс који штити кожу од нега-тивних утицаја слободних радикала. Налази се у пше-ничним клицама, маслиновом уљу, коштуничавом воћу, јајима, млијеку. Ревитализује кожу, ублажава настанак бора, успорава пигментацију коже, њено исушивање и пуцање. Витамин C је још један снажан анти-оксиданс. Учествује у процесу продукције колагена, протеина који је одговоран за чврстоћу везивног ткива. Витамин C спречава пуцање капилара и битан је у заштити коже од ултраљубичастог зрачења. Сад-рже га: јужно воће, малине, рибизле, зелено поврће.Осим горе наведених ви-тамина, за здраву кожу битни су минерали: цинк, селен, магнезијум, бакар, натријум, бета каротен, омега 3 киселине, лико-пен, око 2 литра воде за одржавање хидратант-46

svetigora

/ 2

010

/ август

medicinA

мр. фарм. спец.ДРАГИЦА Бојовић

Нашаности коже. На тржишту које нам нуди веома велики број меди-цинских и козметичких средстава није лако одабрати „оно право“. Ми фармацеути посебно уважавамо препарате који се израђују по старинским рецептурама, гдје се користе природне подлоге, ароматична уља и воде, биљни екстракти који су природни анти-септици и конзерванси.У биљној апотеци „Св. Василије Острошки“ препоручијемо препарате за његу и лијечење коже који су израђени искључиво од природних супстанци: љековитог биља и њихових екстраката, биљих уља, природних воскова, аро-матичних уља, биљних пигмената.Наша препорука је у зависности од типа коже: узимати доста воде и чајних напитака, око 2-3 литра дневно, прати кожу лица и тијела са специјално израђеном мјешавином за ту најмену, прати кожу лица и тијела са биљним сапунима који не иритирају кожу (анти-екцем сапун, дјечији сапун са козјим млијеком, сапун против целулита и за бољу циркулацију),који су израђени искључиво од биљних уља и природних материјала, одржавати и његовати кожу Стефалаз колекцијом (мелем, лосион, гел, хидрантна кре-ма са екстрактом шумског воћа), посебно препоручујем за ис-храну суве, испуцале и осјетљиве коже биљно уље од лаванде и рузмарина које се израђује у манастиру Светог Стефан у Дуљеву.У љетњем периду јавља се проблем црвенила и опекотина због претјераног излагања сунцу. Много се пише о овој проблематици прије почетка љета и поред понављања разних савјета у прак-си их се нјачешће не придржавамо, те последице претјераног излагања сунцу лијечимо понекад данима, а и мјесецима. Ми ћемо из нашег угла поновити, вјерујемо, савјете који су вам познати.Сунце је извор живота и симбoлизује све добро што нам је од Бога дато.Познато је да је сунчање здраво (подразумијева се умјерено сунчање) из више разлога: Подстиче синтезу витамина D у кожи који је неопходан за минерализацију костију и одвијање веома значајних метабо личких процеса у ор-ганизму, пома-же миграцију м а л а н и н а (из мелано-цита) ка

површинским слојевима коже стварајући један вид одбране организма од претјераног излагања сунцу, помаже лучење хормона мелатонина који регулише наш биолошки сат, појачаним знојењем излучују се токсичне материје из организма, сунчањем се смирују и упални процеси на кожи: себореја, псоријаза, екце-ми...Али, постоји и друга страна „медаље“ када се претјерано излажемо сунцу, најчешће из жеље за тамно-бронзаном бојом коже. Дио сунчеве свјетлости који доводи до промјена је ултраљубичасти дио спектра: UVA и UVB зраци. Како кожа има виталну улогу за преживљавање помену-то зрачење изазива бројне проблеме по здравље: јављају се црвенило и опекотине, као и алергије, дехидратацијом кожа се исушује, губи еластич-ност и брже стари, може доћи до промјена на DNK ћелија коже и појаве малигнитета (најтеже лијечени меланом), посебно дјелова на којима су пигменти-сани младежи, оштећење имунолошког система које се манифестује лошим стањем: умором, лошом концентрацијом, вртоглавицом, општом слабошћу.Корисни савјети: љети, бар у дијелу дана када је најјаче UV зрачење носити одјећу свијетлих боја, дугих рукава, дугих панталона и сукњи, главу за-штитити шеширом или марамом. Не без разлога становници земаља са великим бројем сунчаних дана и гдје љетње температуре достижу и до 60 С° максимално покривају кожу свијетлим тканинама. Избјегавати сунчање у периоду од 11 до 16 часова, у току сунчања правити паузе, дио времена прово-дити у хладовини, узимати довољну количину теч-ности, прије свега чајних напитака и не дозволити да дехидрирањем изгубите животно важне електро-лите. Једите храну богату витаминима, каротеноиди-ма, флавоноида и антоцијанум (брокуле, мрква, кељ, парадајз, паприка, зеље, блитва, цвекла, млади лук, маслачак, сријемуш...). Обавезно на кожу наносити одговарајућу заштитну крему и никада не дозволити да кожа поцрвени или да се на њој створе опекоти-не. Препоручујемо посебну пажњу у вези заштите дјечије коже!!!!На тржишту је мноштво препарата за сунчање са високим садржајем заштитних фактора. Заштит-ни фактор је бројна вриједност (Sun Protection

Factor- SPF) која показује колико се дуже може бора-вити на сунцу, а да не дође до видљиве промјене боје

коже ка ружичастој што је прва манифестација опекоти-на. У комерцијалне сврхе у серијски израђеним препара-

тима за сунчање (креме, емулзије, уља) заштитни фактори су најчешће хемијски синтетске супстанце које нијесу безопас-

не. На декларацији назначени већи број значи и већу заштиту. Најчешће ако нијесте фармацеут или дерматолог не можете пре- 47

август / 2010 / s

vetigora

aktuelno ЈОВАН Б. Маркуш

Поводом декларације Цетињског парламента о измештању иконе

БогородицеФилермске

познати о којим се супстанцама ради и да ли су у питању добри производи или не. Из тог разлога препарате за заштиту и његу коже купујте у апотекама, дрогеријама гдје раде стручне особе.Добар препарат за заштиту од сунца треба да садржи: оптималну количину заштитних фактора (најбољи су биљни и други пиг-менти, природни оксиди, уљани екстракти одређених љековитих биљака...), влагу која у површинским слојевима коже обезбеђује еластичност и мекоћу, антиоксидансе (вита-мини А, С, пантенол, каротени, неки флаво-ноиди) који спречавају нежељена дејства слобoдних радикала изазваних претјераним излагањем на сунцу, природна уља, масли-ново, бадемово, јојоба уље, уље из кошпи-ца грожђа, пшеничних и кукурузних кли-ца, уљане екстракте љековитих биљака: камилице, хајдучице, невена, коприве, пасјег трна, боровнице, руже, маслачка...; одавно употребљавани у апотекарској пракси и омиљени какао бутер, да је добро израђен фармацеутски облик, хомогене структуре, да се добро размазује по кожи, да га кожа добро упија, да ствара заштитни филм на површини коже.Биљна апотека „Св. Василије Острошки“ производи природно уље за сунчање са горе наведеним карактеристикама.Често се на плажама продаје кантарионо-во уље за сунчање направљено од разних надри-љекара које слабо упућени, или они са ниским нивоом здравствене културе радо узимају.Никако за сунчање не користити кан-тарионово уље, чак избјегавати га и за унутрашњу употребу за вријеме боравка на мору. Кантарион изази-ва фотосензибилизацију или потенцира осјетљивост коже и цијелог организма на сунце што се манифестује алергијама, црве-нилом коже, појавом претјераног замора и губитком концентрације.Пред спавање благотворно је купати кожу неутралним сапунима, ручно рађеним искључиво природног биљног поријекла и сапунима са додатком козијег млијека и витамина А, Е, С, D. Природни састојци са-пуна ослобађају поре и површински слој коже емулгујући састојке нанијетих препа-рата за сунчање. На опрану кожу нанијети неки биљни тоник, затим хранљиво млијеко, емулзију, крему или уљани ек-стракт љековитих биљака (сада можете употријебити кантарионово уље). Чувајте своју кожу, јер тако чувате тјелесно здравље, а оно је „сасуд Духа Светога“.Ако имате питања у вези са овом темом мо-жете се обратите на мејл адресу:

dragicabiljna@t-com.me.

Цетињски парламент је 25. маја 2010. године већином гласова усвојио декларацију да се икона Богородице Фи-лермске измјести из Галерије Народног музеја Црне Горе у Цетињску пећину.Очигледно да је руководство Скупштине општине Цетиње пропустило да сагледа не-спорне чињенице чим је од-лучило да стави ову тачку на дневни ред.Икону Богородице Фи-лермске су Малтешки ви-тезови поклонили руској царској породици Романов, који су је потом поклонили југословенској краљевској породици Карађорђевић (послије совјетске револуције), а ови приложили манастиру Острог, тј. Митрополији црногорско-приморској 1941. године. Послије другог свјетског рата, 1952. године, ову реликвију са друге двије из Острошког светилишта су отели службеници црногорске УДБ-е и прво смјестили у свој сеф, а послије дуго година - 1978 - преда-ли Народном музеју на чување, али са мањком драгуља. Ко је ос-крнавио чудотворну икону крађом драгуља са њеног ореола, до данас јавности није познато. Дакле, јасно је да се ради о икони која је власништво Митрополије црногорско-приморске од које је полицијском силом отета.Нејасно је како може Скупштина општине Цетиње доносити декларацију да се измјести икона која није у њеном власништву?Не мање је неозбиљан предлог да се икона смјести у Цетињској пећини, надомак Цетињског манастира. У извјештају који је сачињен 24. јула 1986. године, послије југословенског научног скупа на тему велике поплаве из фебруара мјесеца 1986, стоји да Цетињску пећину треба затворити за било какву употребу јер представља опасност по историјско језгро Цетиња. Поплаве сличне оној из 1986. догодиле су се 1896. и 1908. године. Као први корак у превентиви од изливања поплавних вода грађевинско предузеће ,,Маврово“ из Скопља је 1989. године направило ,,водна врата“, која ни до да-нас нијесу уграђена. Отвори, улаз и излаз, Цетињске пећине која је једно вријеме до велике поплаве 1986. године коришћена као тури-стички објекат, нијесу настали природним путем већ су вјештачки отворени и зато представљају опасност по нуклеус Историјског језгра Цетиња. Горњи отвор је случајно отворен 1934. године. При-ли ком пра вље ња усје ка у бр ду изнад Цетињског манастира отво-рио се улаз у Це тињ ску пећину, за ко ју су ка сни је спе ле о ло зи утвр-ди ли да је бо га та спе ле о ло шким укра си ма или „пе ћин ским на ки том“ ри јет ких бо ја. Доњи отвор или тунел, у дужини од око 180 метара, 48

svetigora

/ 2

010

/ август

Шта треба да садржи књига која жели да свједочи какав треба да буде пут сваког хришћанина, да би призвала човјека да крене стазом Христовом? Прије свега, треба да одрази основну хришћанску истину - да свједочити можемо само у Духу и Истини, са личним искуством као призмом кроз коју провлачимо свеколико предање Цркве. У духу, у смирењу, у унижењу, у откривењу, окре-нути ка есхатону.Све наведено се налази у овој књизи скромног, ненаметљивог изгледа и једноставног наслова. Подијељена на шест поглавља који, сваки на свој на-чин, осветљавају различите аспекте хришћанског жи-вота, књига се затвара несвакидашње лијепом пјесмом о Превлаци. Са педагошко-пастирске тачке гледишта јако је вриједно прво поглавље О духовном животу које, подијељено на девет дијелова као на девет капија, указује на пут кроз који треба проћи да би се савладао пали човјек у нама (О покајању, Страдањем се наша бла-годат држи у смирењу, О осуђивању, О искрености, О благодати, О под-вигу, О правди, О посту, О уздржању и духовној слобо-ди). На једноставан и питак начин, лишен реторич-ности и патети-ке, аутор износи главне недоумице сваког хришћана. Одговори које даје сестра Стефанида резултат су погру-жености личног искуста у богатство хришћанског Пре-дања и библијске ријечи, као ријечи Божије, то су даро-ви подвига, плодови созерцања - пре-влачки кринови. Цитати отач-ке или библијске ријечи лагано су уткани у иску-ство које се назире иза сваког описаног стања унутар човјека, сјећања на упокојене (поглавље Светилници) или догађаја који се тумачи или само описује. Лично свједочанство, које се провлачи кроз сва поглавља, а које је најочигледније у поглављу О монаштву, заврша-ва се у тиховању, у завршним стиховима, који затварају књигу али, уједно, чине њен крај отвореним. У том сусрету времена и вјечности, у додиру Бога и Његовог створења, у тишини, у досегнутој безвремености, тамо гдје укрепљена силом моштију страдалних Превлака тихује загрљена Небом...

preporu^ujemo

МИ

ЛА

НА

Бабић

монахиња Стефанида Превлачки кринови

Издање манастира Светог Архaнгела Михаила,Превлака

пробијен је почетком 1980. године за потребе ци-вилне заштите, а касније је искоришћен као улаз у пећину која је за кратко постала туристички објекат. Најсликовитије речено, то је када би при средини и при дну флаше пуне воде направили отворе и нор-мално је да вода из њих истиче. Докле се по верти-кали и хоризонтали у карстном подземљу простире Цетињска пећина, то није познато, јер та дуга и ком-пликована истраживања нијесу никада направљена. Према неким прогнозама стручњака подземне галерије, каверне и спремишта воде вјероватно иду до Иванових Корита на Ловћену. Висинска разлика између Цетиња и Иванових корита је преко 500 ме-тара. Можемо замислити колики потисак се ствара у екстремним ситуацијама ако знамо да је 16. фебруа-ра 1986. године из Цетињске пећине избијала вода у виду јаког врела у количини од 23 метра кубна у се-кунди. У екстремним ситуацијама сасвим је свеједно да ли се ради о улазу или излазу у пећину. Излагање Светиње као што је икона Богородице Филермске у отвору пећине из које би евентуално могла да избије разорна бујица, као 1986. године, је неприхватљиво. Да постоји озбиљности и одговорности од стране предлагача декларације, управо о овом ризику су требали да упознају предсједнике Државе и Владе, који по природи ствари не знају ове стручне детаље везане за хидрологију. Умјесто ризика, требали су да предложе трајно затварање пећине која представља опасност за историјско језгро Цетиња.

На крају, или на почетку, сулудо је и неоправдано трошити новац на стварање простора за чудотворну икону Богородице Филермске, ако он већ постоји у Цетињском манастиру у којем су смјештене друге двије Светиње, десница Светог Јована Крститеља којом је крштен Господ и честица Часног Крста на коме је разапет. Ове се Светиње никада, од када су се саставиле, нијесу раздвајале и увјек су биле у цркви осим у Црној Гори.Чак су и бројни вјерници, римока-толици из иностранства, чланови реда Малтешких витезова исказивали своје чуђење око тога што се икона не налази у цркви, већ у импровизованом про-стору који не омогућава пристојну молитву.Паметније би било да је Цетињски парламент дао сугестију да се икона врати стварном власнику, да се лопови који су са ње украли драго камење коначно открију и приведу правди, а Светиње поново саставе у храму поред Светог Петра Цетињског. Они који до-носе одлуке треба да се сјете народне мудрости, да је отето проклето и да се није играти са Светињама.

Цетиње, 28. мај 2010. године

Паметније би било да је Цетињски парламент дао сугестију да се икона врати стварном влас-нику, да се лопови који су са ње украли драго камење коначно открију и приведу правди, а Светиње поново саставе у храму поред Светог Петра Цетињског. Они који доносе одлуке треба да се сјете народне мудрости, да је отето прокле-то и да се није играти са Светињама.

49

август / 2010 / s

vetigora

оје улажење у вјеру је трајало дуго и није било тако једноставно. Три године је трајала потрага за духов-ником. Када сам остала без посла,

вјерујући пријатељи су ми предложили да се запослим у Даниловском мана-стиру као водич. Рекли су ми да тамо потражим јеромонаха Зосиму, који је тада, поред осталог, био на послушању у туристичком бироу. Дошла сам раније, како бих стигла да се помолим.Служба се завршила, и из олтара је из-ашао млађи свештеник свијетле косе. На изразу његовог лица, и у погледу, не-описиво су се огледале озбиљност, за-бринутост, благост и радост. Ћутке смо пресјекли манастирски плато и попели се у канцеларију. Разговор је био кратак. Након што се брижљиво заинтересовао за моје животне околности, предложио ми је да почнем радити под његовим старјешинством у туристичком бироу Даниловског манастира.Од тог дана сам редовно посјећивала храм и исповиједала се, а након два-три мјесеца сам се усудила да га питам – да ли допушта да постанем његово духовно чедо. Он ме је са чуђењем упитао: „А зар ти то већ ниси?“ То је било моје васкрсење. Од тада је прошло неких 15 или нешто више година. Захваљујући њему је моја породица, иначе категорично настројена против Цркве, ушла у вјеру. Све недаће и незгоде својих чеда примао је к срцу, а радовао се радостима. Знао је некад да нагло прекине исповијест и да приђе једном од парохијана, ухвати га за руку, изведе из храма и нахрани, знајући за његову болест и осјећајући да ће се, уколико тад нешто не поједе, онесвијестити. Враћао би се након тога, настављао исповијести до касно у ноћ, а одатле би одлазио последњи... Није стизао да се одмара и спава, јер је имао много послушања, а и људи су га нон-стоп посјећивали.Владика ми је постао као најрођенији, а манастир – друга кућа. За њега везујем све оно најзначајније и најсвјетлије у животу.Каква је само радост била помагати му при писању дисертације (о епископу Фјодору Поздејевском, последњем намјеснику Даниловског манастира), бавити се документима и дешифровањем преписке између владике Фјодора и Павла Флоренског, и других истакнутих савременика.Причао ми је о историји Цркве тог периода, о историји Русије, коју је много волео. Био је енци-клопедиста и ерудита са изванредно истанчаним смислом за хумор. Цркву је почео да посјећује са 10 година, и то је био храм иконе Мајке Божије „Неочекивана радост“, да

би потом узео учешћа у обнављању Даниловског манастира, чији је касније постао и настојатељ. Он је био врло даровит дуборезац и доста тога у манастиру је дјело руку његових... Рано је донио одлуку да се замонаши, а на упозорење свог пријатеља, одговорио је: „Ја знам гдје идем“.Захваљујући њему, ја сам се усудила да се почнем бавити пре-водилаштвом духовне литературе. Показала сам му свој пре-вод неколико глава из књиге митрополита Амфилохија, које сам на молбу једног свештеника приредила и то за „келијне“ потребе, да би ми он, изненађен дубином и необичношћу митрополитовог текста, рекао: „Преведи све, издаћемо је“.Од тог тренутка се мој живот нагло промијенио, добивши другачији смисао. Све што сам успјела да урадим тих годи-на, било је учињено по његовом благослову, молитвама и уз његову подршку.Године 1996. имао је инфаркт. Слава Богу, успио је да прежи-ви. Мјесец дана у болници, санаторијуму... И опет је од јутра до ноћи примао посјете.Након годину и нешто по послушању је отишао у руску мисију у Јерусалим. Боравак у Светој Земљи му није био ни-мало лак; тропска клима и немири, чије је разрешавање ум-ногоме пало на његова плећа...Када се моја мама тешко разбољела, владика је на једнаке дјелове подијелио са нама ту несрећу; долазио је, служио мо-лебне и причешћивао је. Када се упокојила, он ју је сахранио и тада ми је рекао – „Не тугуј, упокојила се као хришћанка“. Тешко је наћи човјека који га није заволио већ после првог сусрета, мада је било и таквих којима је светост будућег вла-дике била живи прекор; бројне увреде и клевете је морало да издржи његово чисто срце.Разговоре о епископском чину, који су се током више година рађали међу чедима, нерадо је прихватао, трудећи се да их прекрати. Тај му је крст посебно тешко пао. Он је врло теш-ко пао и његовим духовним чедима; бојали смо се за њега

pom

enСВ

ЕТЛ

АН

А Л

уган

ска

Сећање на епископа ленског ЗосимуСветлана Луганска је преводилац српске духовне литературе. Одликована је Орденом Светог Саве III реда Српске Православне Цркве. Светлана прича о свом недавно упокојеном духовнику епископу ленском Зосими.

50

svetigora

/ 2

010

/ август

pom

en

poezija БЕЋИР Вуковић

есаображен времену и посебно поезији време-на био је саображен поезији унутарњег открића човјека, поезији неба... Почео је као врло млад

човјек и пјесник, парадоксом говора и парадоксом ис-куства, ријечима „Мртав ти говорим“, што би значило – говорим ти послије искуства смртности и коначности човјекове, говорим одонуда, отварам ти очи да видиш оно што се не види. Говорим оно, или, о ономе без чега не можеш стећи темељно искуство постојања, без чега нема основног знања и искуства у имену човјек и жи-вот“, рекао је Мићовић и додао: „Његовао је поезију непосредне говорне ријечи, која се једино може изго-ворити кад дође њен час. А могао је да нађе те ријечи у одлучујућим моментима, јер је имао унутрашњу акумулацију духа. Косто није имао опсесију смрти, него велику потребу духа да сам живот издигне из смрти, из власти смрти. Да чујемо стихове које је написао негдје око своје двадесетпете године, у већ дубокој издвојености од свих који пишу саображено времену и вриједностима овог свијета и вијека.“

Говорим из своје смртиСад кад сам изван свих судбина

Моје се књиге много читајуУ минулим временима

У њима нема новог Откривам старост

Досад непознатуМоја надградња

Води Дубље

У живот смрти.Косто Новаков Нинковић је рођен 1954. г. у Мостару. Аутор је збирки поезије: „Мртав ти говорим“, „Особине нуле“, „Прво писмо“. Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, оснивач и члан Књижевног друштва „Његош“. Косто Нинковић се упокојио у Господу 21. јуна у Никшићу, одакле је у присуству породице, родбине и пријатеља у уторак, 22. јуна испраћен ка Требињу. За њим је остала супруга Станојка, синови Радован и Јаков и ћерке Јелена и Катарина.

због његовог слабог здравља и патили због растанка, знајући да практично губимо вољеног духовника.Владика нас никада није остављао, бринуо се за нас, молио и интересовао за наш живот. Када сам се ја теш-ко разбољела, пронашао ми је одличног доктора, по-магао у свему, давао подршку...Пошто је веома желео да уз мене буде особа која би ми пружала подршку и бринула се за мене, да не бих остала сама са својим недаћама, писао ми је: „Само да буде честит човјек, и да се не испостави као погрешан сапутник.“Колико су ми само радости и наде доносиле његове топле ријечи.Једно ме растуживало, оне су увијек стизале ноћу, што значи да он практично није спавао... Неке од њих су ме нарочито забрињавале, у њима се огледао како умор, тако и болест... И ето, десило се оно најстрашније... Оно што је засад немогуће схватити до краја и носити се са тим.Примила сам много писама саучешћа из Русије, Србије, од српског свештенства, монаштва и епископа, који су лично или из мојих прича познавали владику.

ПЈЕСНИК ДУБОКЕИЗДВОЈЕНОСТИ

Поводом упокојења пјесника Коста Нинковића у уторак, 22. јуна одржана је комеморација у Црквено-народном дому Светог Василија Острош-ког у Никшићу. На комеморацији се од брата по перу у име Књижевног друштва Његош опростио предсједник Милутин Мићовић.

„

ПЛАНИНА САОРЕОЛОМ

она малацрквицана врхуЛовћенабеше округла

она мала црквицана врху Ловћенабеше два спојенаолтара

она мала црквицана врху Ловћенабеше камено гнездо које лебдело

она мала црквицакапелица на врху

Ловћена беше бочица

мастила

са пероманђела 51

август / 2010 / s

vetigora

Синуше седефне костиснијегом Албаније

испранеИзбисерене

сољуКорачају војнички

поноснопреко љескаве

пучинеЊежно их њише

родна вода...Благо, из њених дубина

изњедрено...Бљештe на мјесечини!

Умјесто бајонетана рукама

испруженим-златна срца...

Црвена, врелаогромна, крвава

сунчанакуцају, бију

корачницу свирају,пут освјетљавају

Огроман Плави круг праве

а у срединиСунце Судбине

Овдје се видишта је љубав

коју срца носеа у њима:

Младостнепроживљена

и чежња за загрљајемпрвим

и зној дјевојачкихгруди

сањан

Много поздрава и ако може благослов-само један мали!

Управо сам прочитала нови број Светигоре и просто

морам опет да Вам се јавим и пожелим да овако наста-

вите. Не читају овај лист само старији читаоци, да знате.

И нама, мало млађим је драго да га имамо у рукама!

Шаљем Вам још својих пјесама... Можда нека завриједи

да се појави на странама светог листа...

С Божјом помоћи, наставите овако.Наташа Милије Павићевић

гимназија „Милоје Добрашиновић“-Бијело Поље

pisma ^italaca

СВЕТИВИДПрва бразда заорана...И постеља везеназа прве уздахеИ прва јабука посађенаи шљива модра ранка...Да се ракија за синавојника печеСазвежђе новосе градисазвежђељубави и ВидаСазвежђеживих срцау мртвим рукамаСазвежђе љубавипремамајциСрбијиТамо, далеко,међузвијездама,међу Моравамаи шљивицима...НајјачеНајсјајније сазвежђеу васиониИ би названо:Сазвежђе љубавиилиСвети Вид

Крф, 2010.

52

svetigora

/ 2

010

/ август

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

ИЗЛОЖБАУ АЛБАНИЈИ

Под покровитељством премијера Албаније, Сали Берише, 4. маја 2010, у згради Централног државног архива у Тирани отворена је изложба

„Византијски и пост-византијски рукописи у Албанији“. Изложбу организују Генерална управа архи-ва Албаније, Хеленска фондација за културу - Тирански огранак, Народна банка Грчке и Православна Црква Албаније.

Основни циљ ове изложбе је да се академски свијет и општа јавност упознају са писаним наслеђем и богатом хришћанском културном традицијом у Албанији, прецизније са историјом и традицијом византијских и пост-византијских рукописа, које су православни хришћани вјековима стварали, чували и преносили, и који се данас чувају у Централном државном архиву.

ПРЕДСЈЕДНИЦИ У СВЕТИЊИ

У понедјељак, 17. маја 2010. годи-не, предсједник Руске Федерације Димитрије Медведев, који се нала-зио у званичној посјети Украјини, са својим домаћином, предсједником Украјине Виктором Јануковичем,

посјетио је Кијево-печерску лавру. Високе госте је дочекао поглавар аутономне Украјинске Православне Цркве, Митрополит кијевски Г. Вла-димир, са више архијереја. За сјећање на посјету Кијево-печерској лаври митрополит Вла-димир је предсједнику Медведе-ву поклонио факсимилно издање Пересопницког Јеванђеља и ико-ну преподобног Теодосија Пе-черског, пожељевши да молитве овог светитеља увијек прате рад предсједника руске државе. Виктору Јануковичу је даривана икона препо-добног Антонија Печерског. На дар лаври предсједник Медведев је предао копију Владимирске иконе Мајке Божије.

ВРАЋЕНЕ УКРАДЕНЕ МОШТИ Мошти Светог Никодима Светогорца, које су украдене у марту ове године, на чудесан начин су враћене у манастир Гуменица у Грчкој, саопштава сајт Ромфеа.Светиња је враћена на чудесан начин. Свети Никодим се четири пута јавио човјеку, који је украо његове мошти, ријечима: „Чедо моје, врати ме у мој дом, одакле си ме узео. Довољно си ме намучио.“ Послије таквих јављања тај човјек се обратио првом свештенику на којег је наишао. Са сузама се исповиједио и предао му мошти. Свештеник је светињу однио у манастир и испричао о чудесним јављањима светитеља лопову.

У ЧУВАШИЈИ УБИЈЕН СВЕШТЕНИК

24. априла 2010. године пуцњима у груди убијен је настојатељ храма Светог Николе у селу Јантиково Јаљчишког рејона, протојереј Анатолиј Сорокин. Свештениково тијело нађено је око 16 часова поред храма. Осумњичени за убиство је притворен. Истрага је у току, саопштава сајт Чебоксарско-чувашке епархије.Епископ улан-уденски и бурјатски Саватије (Антонов), који је блиско

познавао баћушку, записао је у свом блогу да је протојереј Анатолиј био

„искусни свештеник и намјесник, чије намјесништво је било једно од најбољих. И сам протојереј је био међу најбољим свештеницима. Сви су га вољели“. Убијеном свештенику је остало петоро дјеце.

ЦАРСКИ МАРАТОНЈекатеринбуршка епархија је сертификовала маратонску трасу од Храма-на-Крви у центру града, који је подигнут на мјесту погибије Царске породице, до манастира на Гањиној јами, гдје су пронађени остаци царских мученика, саопштила је у понедјељак представник прес-службе епархије, Светлана Ладина.Дужина маратонске дестинације је 42 км и 195 м, а растојање од Храма-на-Крви до Гањине јаме је 21 км. Кад се сабере растојање у оба смјера добија се потребан број маратонске километраже. „Последњи руски цар, Николај Романов је био спортски човјек и поставши владар, послао је прву руску репрезентацију на олимпијске игре“, казала је Ладина.Датум одржавања маратона још није назначен.

ДА ЛИ СУ КИНЕЗИ НАШЛИ НОЈЕВУ БАРКУ27. априла кинески научници су објавили да су на висини од 4 хиљаде метара, на планини Арарат, нашли легендарну Нојеву барку.Један од истраживача, кога цитира часопис „Комсомолска правда“ је казао: „Ми нијесмо 100% увјерени да је управо ријеч о барки. Увјерени смо 99,9 %.“По ријечима кинеских научника, угљеводонична анализа је показала да су материјали од којих је израђен проналазак стари од око прије 4800 година. По својој структури пронађени „ковчег“ се састоји од неколико просторија, у којима су како се претпоставља, биле смјештене разне животиње, које је скупио Ноје.Прве фотографије могућег Нојевог ковчега, добиле су назив „Араратска аномалија“ и обнародовани су 1995. године. Затим је 2000. године ковчег био фотографисан са сателита

„Икона“. Међутим, кадрови тада нијесу били јасни и изазвали су спорове. 53

август / 2010 / s

vetigora

IZ SVIJETA

ДА ЛИ ЋЕ ЈОРДАН ПРЕСУШИТИ

До краја 2011. године ријека Јордан практично може потпуно пресушити, изјавили су еколози и правници на конференцији за очување воде у престоници Јордана Аману. За 100 година од ријеке богате водом, ширине 65м, Јордан се претворио у прљави поток. Из речног канала 1, 3 милијарде кубика, 98% користи Израел, Сирија и Јордан. Велики дио враћају назад, али само трећина те воде је пречишћена. Воду из неочишћеног Јордана користи до 350 хиљада Палестинаца, Јорданаца и Израелаца.Ако се не регулише пречишћавање изливних вода, легендарна ријека може нестати већ за неколико година.

ФИЛМУ „ПОП“ НАГРАДА ФЕСТИВАЛА „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“2. јуна у Централном кино-дому у Москви одржана је церемонија затварања ХIХ Међународног филмског фестивала „Златни витез“, у оквиру истоименог Словенског форума, саопштава Седмица.Ру. Форум је дио црквено-државног празника Дани словенске писмености и културе посвећеног просветитељима Словена. На церемонији затварања Кинофорума уручене су почасне дипломе за филмове у шест номинација, гдје су представљена филмска остварења режисера, глумаца из Русије, САД, Израела, Украјине, Србије, Грчке, Јапана... У номинацији Филм за дјецу, уручена је само једна награда, јер је по мишљењу жирија, „дјечји филм“ у Русији практично престао да постоји. Златног витеза је добио играни филм из Бугарске „Развод на албански

начин“.Међу осталим бројним наградама, главну Гран-при награду је добио широко познати филм „Поп“, режисера В. Хотиненка.

ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ Дани словенске писмености и културе Москве отворени су изложбом фондова Музеја словенске културе „Традиционална култура словенских народа“ и трајали су до краја маја.Почев од 1863. године, у Русији се славио Дан Светих Кирила и Методија 24. маја по новом календару. Од 1991. године тај дан се празнује на државном нивоу и објављен је као Празник словенске писмености и културе.Према информацијама прес-службе Комитета међурелигиозних веза Москве у оквиру Дана словенске писмености и културе одржано је преко четрдесет манифестација.

ПРОБЛЕМ КРЕМАЦИЈЕНа трећем ванредном засједању Светог Архијерејског Синода Грчке Цркве, одржаном 12. маја 2010. године, поред осталих питања, чуо се реферат на тему „Кремација мртвих - изазов за пастирску одговорност“, митрополита месогејског и лавреотикијског Николаја. Након тога, о томе је расправљало 14 митрополита.Свети Синод Грчке Цркве, послије испољених мишљења архијереја, одлучио је да се придржава свог сопственог раније изнијетог става, у коме се каже:1. Црква познаје и предлаже свим православним хиршћанима једини начин распадања мртвог тијела – његово сахрањивање, што је у складу са светим учењем Цркве и вишевјековном црквеном традицијом.2. Црква се не противи кремацији мртвих тијела људи других вјероисповјести.

ОБНОВА ЦРКВЕ СВЕТОГ ЂОРЂА У ТУРСКОЈРуска општина Аланије у Турској добила је дозволу за обнову византијске цркве Светог Ђорђа на територији Аланске тврђаве. Из руске заједнице у Аланији сматрају

да ће обновљена црква бити не само објекат културног и историјског наслеђа Турске, него и центар за дошљаке из бившег СССР-а. Данас у Аланији живи око 3 хиљаде Руса.

„Надамо се да ћемо добити дозволу не само за реконструкцију него и за спровођење богослужења“, саопштила је предсједник друштва за узајамну помоћ и сарадњу Руса у Аланији, Анђелика Анђела, рекваши да ће у случају успјешне реализације пројекта црква Светог Ђорђа бити једини живи православни храм на територији Средоземне обале Турске, од Анталије до Аланије.

ДАН ПОСВЕЋЕН НЕРОЂЕНОЈ ДЈЕЦИ30. маја у Москви је организована акција у спомен дјеце која су убијена абортусом. Акција је окупила око три стотине знаменитих и угледних људи, који траже да се законски призна право на живот од момента зачећа и да се забране абортуси, саопштавају организатори, чланови Покрета против убијања дјеце.Организатори су за дан помена нерођене дјеце одредили 30. мај. Планирано је да се акција спроводи једном годишње.Православни свештеници су након говора активиста, одслужили канон Витлејемским младенцима

- мученицима. Након тога у небо су пуштени плави и рози балони

– симболи убијених дјечака и дјевојчица.

54

svetigora

/ 2

010

/ август

IZ pomjesnih crkava Приредио: Славко Живковић

УПРАВА ЗА РАД СА ВЈЕРУЈУЋИМ ВОЈНИЦИМА У РФПредставник Главне управе за ва-спитни рад Оружаних снага, пуков-ник Игор Сергијенко саопштио је да на чело нове управе Министар-ства одбране за рад са вјерујућум војницима може стати свештеник Ру-ске Православне Цркве.Према подацима анкета Социолош-ког центра Оружаних снага, данас више од 70% војника армије и фло-те себе сматра вјерницима. Од њих око 80% су православни хришћани, око 13% муслимани, око 3% будисти, 4% су припадници других вјера. На територији јединица Министарства одбране сада дјелује 530 храмова.

ВАНДАЛИЗАМ У ЈЕРУСАЛИМУГрузијска Патријаршија изражава за-бринутост и велико огорчење због настртаја вандала на бисту Шота Руставелија у Јерусалиму, саопштава

„Интерпрес њус“.„Јерусалимска Патријаршија и лич-но патријарх, Блажењејши Тео-фило Трећи забринути су због тог случаја. Надамо се да ће се влада Израела заинтересовати за овај ин-цидент и уз помоћ Јерусалимске Патријаршије испитати га као случај варварског уништавања фреске Ру-ставели 2005. године, јер кривци морају бити кажњени због насртаја на бисту“, каже се у изјави Грузијске Патријаршије.Биста Шота Руставелија била је постављена испред јерусалимског Крстовог манастира, у коме су избри-сали стару фреску Руставели.

ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ У КЕНИЈИ

У Кенији се данас налази најмногобројнија православна заједница на афричком континенту, која има око милион парохијана, док је укупни број кенијског становништ-ва 35 милиона.Православну епархију у Кенији ос-новао је средином ХХ вијека кипар-

ски архиепископ Макарије Трећи. Тренутно у Кенијској епархији Александријске Патријаршије има око 200 храмова, десетак црквено-парохијских школа и чак имају своју богословију у Рирути, предграђу кенијске престонице.Поглавар епархије је Митрополит кенијски и иринопољски Макарије Тилиридес. У богословији која је об-разована 2004. године он је заједно са студентима превео многе бого-службене текстове на 11 локалних језика. Заједно са богословцима често обилази своје многобројне парохије, гдје лично помаже мјесним свештеницима при изградњи храмо-ва.

ИЗ ГВАТЕМАЛЕУ Гватемали код језера Амититлан, поред најактивнијег вулкана у регио-ну - Пакајеј, на висини од 1200 метара налази се православни манастир Жи-вотворне Тројице.Настојатељица манастира, сестра Инеса је до 36. године била католич-ка монахиња. Замонашила се када је имала 20 година.Њен пут ка Православљу почео је читањем житија Светог Серафима Са-ровског, које је, по признању сестре Инесе окренуло њен живот. На крају је отпутовала у Јерусалим, гдје је прошла кроз тајну миропомазања и прешла у Право-славну Цркву.Настојатељица има намјеру да на територију манастира пренесе дјечје сиротиште, које броји око 50 дјеце од три године и старије.

РУСКЕ ИКОНЕ У ХОНГ КОНГУИзложба икона савремених ру-ских иконописаца у Хонг Конгу у организацији парохије Светих апо-стола Петра и Павла у Хонг Конгу (Ру-ска Православна Црква), Института за кинеско-хришћанска истраживања и Лутеранске семинарије Хонг Конга, отворена је предавањем из историје иконописа.

„Нијесам очекивала да ће изложба окупити тако много посјетилаца, и да ће људи имати тако много питања. Пријатно је видјети да је руски ико-нопис интересантан не само станов-ницима Хонг Конга, него и стран-цима који живе у том граду“, казала је Ија Чунг, један од организатора конференције.

НОВИ КАТИ-ХИЗИС Црквено-на-учни центар

„Православна енциклопедија“ припрема савреме-ни катихизис, саопштио је на редов-ном засједању савјета за издање тог вишетомника, патријарх московски и све Русије Кирил.

„Ми данас имамо могућност да припремимо православни катихизис – излагање православне вјере у категоријама које би биле разумљиве савременом човјеку... не поучног карактера, него научно-богословског карактера“, казао је патријарх. „То је нови пројекат

’Православне енциклопедије’. Данас све више људи отвара своје срце и ум истинама Цркве, али интелектуална подршка тих црквених порука заостаје за нивоом савременог човјека“, констатовао је поглавар Руске Цркве.

110 ГОДИНА ПРАВОСЛАВЉА У КОРЕЈИ

29. и 30. маја у Сеулу су одржане свечаности поводом 110 година Православља у Кореји. Празновање је организовала Корејска митрополија Константинопољске Патријаршије. Поводом јубилеја у Сеул је стигла делегација Руске Православне Цркве на челу са владиком владивосточким Вењамином.30. маја на Недјељу свих Светих у Николајевском храму више архипастира је служило Божанствену Литургију. Богослужењем је началствовао Архиепископ великобритански Григорије, који је представљао Константинопољску Патријаршију. Саслуживали су му представници Руске Православне Цркве– митрополити: новозеландски 55

август / 2010 / s

vetigora

IZ pomjesnih crkava

Амфилохије, к о р е ј с к и А м в р о с и ј е ,

п и с и д и ј с к и Сотирије и

м н о г о б р о ј н о свештенство. Служено

је на корејском, енглеском, црквенословенском и грчком језику.

ГРЧКА ЦРКВА ЋЕ ПОМАГАТИ НАРОД ЗА ВРИЈЕМЕ КРИЗЕГрчка Православна Црква ће подржавати грчки народ за вријеме садашње економске кризе, казао је Архиепископ атински и све Грчке Јероним Други, на састанку са премијер-министром земље Георгиосом Папандреуом, саопштава СatholiСculture.org.

„Знамо да ће се посљедице увођења жестоких економских мјера од стране Европске уније, још јаче осјетити послије љета, зато се припремамо, обучавамо свештенике да се суоче са кризом“, додао је свештеник Гаврило Папаниколау.

„Такође планирамо испоруку прехрамбених производа, одјеће и других неопходних предмета, као и помоћ људима који могу изгубити своја радна мјеста. Указаћемо им пастирску и психолошку подршку. Црква ће помагати народ, као и увијек“, истакао је он.

РУМУНСКА ЦРКВА ЋЕ ГРАДИТИ САБОРНИ ХРАМ У БУКУРЕШТУРумунска Православна Црква намјерава да подигне кредит од 200 милиона евра, ради изградње новог саборног храма у центру Букурешта. То је изјавио 3. јуна на прес-конференцији епископ Кипријан, викар румунског патријарха Данила.Новац ће се скупити благодарећи прилозима вјерника, саопштио је он, објаснивши да се Синод Румунске Православне Цркве спрема да пошаље циркуларно писмо свим парохијама, да би читаво стадо учествовало у изградњи новог храма.

„Саборни храм спаса нације“ биће подигнут на простору 11 хектара, у центру Букурешта, близу Дворца народа, који је изградио бивши комунистички диктатор Николај Чаушеску. Његова висина ће бити 120 метара и моћи ће да прими више од пет хиљада људи.

ДАН РУСКОГ ЈЕЗИКА У ХОНГ-КОНГУДан руског језика, који је у Хонг-Конгу организовала православна парохија Светих апостола Петра и Павла и Центар руског језика у Хонг-Конгу, отворен је 8. маја у клубу

„Хелена Меј“.Отварајући свечаности, настојатељ парохије, протојереј Дионисије Позднјајев, је казао да је спровођење Дана руског језика у Хонг-Конгу годишња традиција и догађај не само за рускојезичну заједницу него и за све житеље града, који изучавају руски језик и интересују се за културу и историју Русије. Ове године први дио тог културног догађаја посвећен је 65-ој години побједе у Другом свјетском рату. Други дио, у коме учествују странци који изучавају руски језик у Хонг-Конгу посвећен је јубиларном датуму – 150 годишњици од рођења А. П. Чехова.

УПОКОЈИО СЕ ЕПИСКОП ЈАКУТСКИ И ЛЕНСКИ ЗОСИМА

9. маја, након што је одслужио Литургију у Преображењском саборном храму Јакутска и пошто се причестио, у олтару цркве Владика је доживио инфаркт.Епископ Зосима (у свијету Игор Васиљевич Давидов) рођен је 1963. године у Краснојарску. Учествовао је у обнови Свето-Данилова манастира. Студирао је на Московској духовној академији. 1991. године замонашио га је намјесник Тројице-Сергијеве лавре архимандрит Теогност. Следеће године рукоположен је у јеромонаха.Од 1998. до 2000. г. био је у Руској

духовној мисији у Јерусалиму гдје је учествовао у припреми празновања 2000 година од Христовог рођења. 2004. године хиротонисан је за епископа јакутског и ленског.

ОРДЕН АНТИОХИЈСКОМ ПАТРИЈАРХУПредсједник Русије Дмитриј Медведев 11. маја уручио је ор-ден Пријатељства Патријарху антиохијском и цијелог Истока Игњатију Четвртом.Церемонија награђивања уприличе-на је у Патријарашкој резиденцији, која се налази у старом дијелу Дама-ска, поред саборног храма Успења Пресвете Богородице.Патријарх Игњатије је казао да је за њега велика част да прими таквог ви-соког госта, представника највеће у свијету помјесне Цркве.

„Ми имамо одавно заједничку историју, ми смо заједно у свим условима, без изузетка. Поносим се тиме што сам мост између наших братских Цркава и народа“, казао је Игњатије Четврти. Он је изразио благодарност Дмитрију Медведеву за то што Русија наставља да тражи мир и што то чини заједно са Сиријом.

РУМУНИЈА: ИЗГРАДЊА НОВИХ ЦРКАВА ПОМАЖЕ ЕКОНОМИЈИИзградња нових храмова помаже побољшање тешког економског положаја земље, сматра Румунска Православна Црква.Док румунске власти објављују смањење пензија за 15%, а плата из буџета за 25%, програм за подизање цркава пружиће доста радних мјеста и помоћи људима да савладају очај изазван економском кризом, саопштава Би-би-си. Зато власти не треба да ускраћују финансирање изградње храмова, истичу представници Цркве.

„У свакој држави храм представља симбол вјере, љубави и наде. А са економске тачке гледишта сваки храм је здање чија изградња за грађане отвара нова радна мјеста“, изјавио је прес-секретар РПЦ, свештеник Константин Стојка.

ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ ПОСЈЕТИO БУГАРСКУ18. маја Патријарх константинопољски Вартоломеј стигао је у званичну посјету 56

svetigora

/ 2

010

/ август

Приредио: Славко Живковић

Бугарској. Том приликом је изјавио да је за њега част да добије позив да посјети Бугарску и да он високо цијени помоћ коју Бугарска влада пружа Православним Црквама.

„Бугарска има премијера који схвата да нас само добросусједски односи могу избавити од кризе и да се само кроз узајамну сарадњу између држава може достићи стабилност на Балкану“, казао је патријарх.Уочи своје посјете, како саопштава сајт Двери.Бг, 17. маја патријарх Вартоломеј је освештао рестаурирану цркву Светог Димитрија Солунског, која се налази на бугарском гробљу у Истамбулу. Након освештавања храма је изјавио да је посебно срећан што га је бугарски народ позвао да освешта ту цркву, јер, како је истакао том приликом, „Ми смо једна породица“.

ГРУЗИЈА: ИЛИЈА ДРУГИ ПОЗИВА ПЕДАГОГЕ ДА ВОЛЕ ДЈЕЦУ

У својој бесједи у саборном храму Самеба (Пресвета Тројица), 19. маја у Тбилисију, патријарх Илија Други је говорио о значају васпитања нових генерација. Он је благословио педагоге и обратио им се молбом да ново поколење треба да одраста у духу љубави и патриотизма.

„У храмовима видим доста омладине и срце ми је пуно. То што омладина иде у цркву велика је заслуга педагога. Међу Грузинима су непријатељски расположене личности које хоће да међу омладину унесу пометњу, али им не успијева. Хоћу да се обратим педагозима и директорима школа да воле и чувају дјецу и тада ће они бити заинтересовани за ваше предмете. Ви треба да им дајете осим знања и васпитање, и то у духу љубави“, савјетовао је Илија Други.

САБОРНОСТ ЦРКВЕНИХ ЕЛЕК-ТРОНСКИХ МЕДИЈА

У Српској Патријаршији 23. апри-ла одржан је састанак директора и уредника црквених електронских медија и представника епархија СПЦ у којима је оснивање емитера у току. Скуп је благословио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, пожеливши да врло важна мисија црквених радио и телевизијских станица буде на корист и Цркви и вјерном народу.Патријарх је показао посебно интересовање за ширење мреже и бољу сарадњу ових медија, уз, како је рекао, непрестану бригу о садржају програма. Састанком је у име и са благословом Његове Светости предсједавао протојереј ставрофор Стојадин Павловић, ди-ректор Патријаршијске управне канцеларије.

ОСУДА ПРОТЈЕРИВАЊА СРБА ИЗ СЕЛА ЖАЧСа великом забринутошћу смо при-мили данашњу вест да је након вишенедељних албанских притиса-ка, протеста и каменовања српских повратника у метохијском селу Жач једна група Срба повратника мо-рала да напусти Косово и Метохију. Иако је десетак повратника из Жача на локацији ближе Осојану и даље остала, овај најновији вид притиска уз данашње каменовање аутобуса на линији Осојане-Краљево јасно показује да косовска полиција није у стању да заштити Србе повратнике и омогући њихов повратак и безбедан живот. Епархија рашко-призренска посебно је пружила последњих дана помоћ повратницима у Жачу како би их охрабрила да остану и издрже притиске, па одлазак једног броја по-вратника из Покрајине представља тежак ударац и напорима Цркве, каже се у реаговању епископа липљанског Теодосија од 23. априла ове године.

ТЕМЕЉИ ДУХОВНОГ ЦЕНТРА И ГИМНАЗИЈЕ У ЗАГРЕБУНа дан Спаљивања моштију Светог Саве освећени су темељи за изградњу нове зграде Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић и духовног центра Митрополије загребачко-љубљанске. Свечана прослава је започела Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Свете Петке у Загребу гдје се поменута изградња овог здања и одвија.Поред митрополита дабробосан-ског Николаја и митрополита Јована, домаћина, у освећењу темеља су учествовали и епископ сремски Василије и епископ источноаме-рички Митрофан. Након освећења темеља и отпјеваних химни, присут-не узванике је поздравио митропо-лит Јован.

УЧЕСТАЛЕ ПРОВАЛЕ У ХРАМОВЕ СПЦ У ХРВАТСКОЈУ протеклих недјељу дана проваљено је у неколико храмова Епархије горњокарловачке. Украде-но је звоно са храма Свете Петке у Горњој Чемерници (општина Гвозд). Провалници се нису зауставили на овоме него су провалили у олтар-ски дио храма и однијели два кан-дила са Часног Престола. Са храма Преображења Господњег у Комого-вини (општина Доњи Кукурузари) такође је отуђено звоно. Исто се до-годило и прије годину дана на храму Свете Петке у Главацима недалеко од Оточца уочи самог освећења по-менутог храма. У Карловцу је укра-дено звоно са мјеста гдје су звона била похрањена на чување након минирања храма Светог Николаја. Иста ситуација је и у Епархији далматинској гдје се из дана у дан догађају немиле сцене. Проваљено је у храм Светог Јована у Баљцима. Не-познати вандали у последње три го-дине по пети пут су провалили у храм Светог Георгија у Книну и све по њему испретурали, каже се у реаговању из Епархије горњокарловачке од 12. маја ове године.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У ХЕРЦЕГОВИНИПоводом обиљежавања четиристо-те годишњице од рођења Светог Василија Тврдошког и Острошког, у 57

август / 2010 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

сриједу 12. маја у светитељевом род-ном селу Мркоњићи служена је Све-та Архијерејска Литургија и одржан велики народни сабор на коме се окупило око 10.000 људи из Поповог поља, Љубиња, Требиња, али и свих осталих херцеговачких мјеста.Св. Литургијом началствовао је Епи-скоп аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, уз саслуживање Епископа ЗХиП Г. Григорија и умировљеног ЗХиП Г. Атанасија, као и бројних свештеника и свештеномонаха из Епархије захумско-херцеговачке и приморске, и других Епархија СПЦ.

СЛАВА ВИСОКИХ ДЕЧАНА

Спасовдан, храмовна слава ма-настира Високи Дечани све-чано је прослављен Светом Литургијом коју је служио епископ Атанасије, уз саслужење викар-ног епископа Теодосија и седам свештенослужитеља.У својој бесједи владика Атанасије је рекао да је овај празник врхунац Божијега промисла и домостроја Божје љубави и човјекољубља, праз-ник Вазнесења Богочовјека Христа са тијелом на небо и сједања с десне стране Бога Оца. Овај празник откри-ва и пројављује и показује све оно за-што је Бог створио свијет и свјетове, зашто је створио човјека и за шта га је намијенио. Господ се вазнио са тијелом и показао не само да је душу већ и тијело створио за вјечни живот и вјечну славу за сједјење с десне стране Богу Оцу.

„Богочовечанска пуноћа Право-славља се види у томе да је Бог Ло-гос постао тијело и остао Бог на сву вјечност да би човјека психофизич-ког учинио вјечним бићем“, рекао је владика.

НОВИ ХРАМ НА НОВОМ ЗЕЛАНДУНа радост многобројних српских православних вјерника који живе у Окланду и Хамилтону на Но-вом Зеланду, са благословом Његовог Преосвештенства Еписко-

па аустралијско-новозеландског Г. Иринеја, купљена је постојећа презвитеријанска црква која ће бити нови српски храм посвећен Светом краљу Милутину. Црква је изграђена почетком прошлог вијека и налази се у централном дијелу Окланда. У недељу 16. маја надлежни парох јереј Сава Антић, у присуству вели-ког броја вјерника, служио је прву Свету Литургију у новом храму.Ово је друга српска црква на Новом Зеланду. Прва је купљена прије 45 година у Велингтону од стране Срба који су дошли на Нови Зеланд раних 50-тих година, и посвећена је Светом Сави.

У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС

Двадесетог маја је у оквиру Ду-ховских свечаности у цркви Све-те Петке на Калемегдану одржано представљање првих десет изабра-них дјела Његовог Високопреосвеш-тенства митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. Поред владике Амфилохија, у про-граму су учествовали Његово Преос-вештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, протојереј ставрофор Драгомир Сандо, Матеј Арсенијевић, један од уредника издања Светигоре, и хор Лазарица из Крушевца са диригентом Ружицом Вешковић.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ АД-МИНИСТРАТОР ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕСвети Архијерејски Синод СПЦ је на својој сjедници од 20. маја ове го-дине усвојио молбу умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија да због здравствених разлога буде разријешен дужности администратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и чланови Св. Арх. Синода захвалили су епископу Атанасију на пастирском раду и труду који је уло-жио у току претходна четири мјесеца

у поменутој Епархији.На истој сједници Св. Архијерејски Синод је за адмнинистратора Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске поставио Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског и Митро-полита црногорско-приморског Г. Амфилохија, са свим правима и дуж-ностима епархијског архијереја.На сједници Светог Архијерејског Синода 21. маја 2010. године изврше-на је примопредаја дужности између досадашњег и новопостављеног ад-министратора Епархије.

ШЕСТА НАРОДНА КУХИЊА НА КИМ

Владика Теодосије је 21. маја отворио шесту народну кухињу у селу Видање која би требало да обезбјеђује хра-ну за 250 социјално најугроженијих лица на простору општина Исток и Клина. Ову народну кухињу, као и осталих пет које дјелују у другим дјеловима Косова и Метохије, води НВО „Мајка девет Југовића“ на челу са гђом. Светланом Стевић. Ово је још један у низу напора Епархије рашко-призренске и НВО „Мајка девет Југовића“ да се помогне они-ма којима је помоћ најпотребнија. Кухиња је модерно опремљена и посједује савремену пекару. Ова шеста по реду народна кухиња је отворена захваљујући прилозима вјерних из Америке и Аустралије, као и прилозима које за потребе рада на-родних кухиња на КИМ стижу преко смс порука. Владика Теодосије је у име Епархије захвалио свим донато-рима на њиховој братској солидар-ности.

ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ВАЉЕВАУ Ваљеву је на Духовски понедјељак, 24/11. маја 2010. године, свечано прослављена градска слава - Друге Тројице. Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Васкрсења Хри-стовог у Ваљеву, служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски 58

svetigora

/ 2

010

/ август

Приредио: Славко Живковић

Господин Милутин. Епископ Милу-тин је у литургијској бесједи рекао да је Црква Христова највећа тајна неба и земље, и поручио вјернима да усправно стоје „са срцима горе“, очекујући долазак Христа да суди живима и мртвима, јер је, као што знамо, посјетио овај свијет, васкрсао, спасао људе, вазнио се на небеса и на овај свечудесни празник, по обећању, послао Духа Светога на своје свете ученике и апостоле.

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА У БУЉИМУ

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије освештао је 24. маја 2010. године новоизграђени храм Свете Тројице у Буљиму.

„Браћо и сестре, на овоме мјесту на-лазио се храм манастира светог вели-комученика Прокопија, мало већих димензија него што је овај сада“, ис-такао је владика Василије и додао:

„Ова земља је натопљена крвљу свих народа и она вапије за милошћу Божијом али људи треба прво да пруже руку помирења једни другима. Та рука помирења и опраштања јесте и рука незаборава, јер опростити морамо, али заборавити не смијемо никада. Жртве су преголеме и много је крви проливено.“

ТЕЖАК ДИПЛОМАТСКИ ЗАДАТАКМинистар спољних послова Србије Вук Јеремић боравио у једнодневној посети Бразилу, гдје је учествовао на 3. засиједању Форума алијансе цивилизација. Он је најавио да ће за неколико недеља Бразил, као предсједавајући, бити домаћин састанка Комитета УНЕСКО за заштиту културне башти-не. „Један број земаља поднео је, као и прошле године, захтев да се мана-стири и споменици Српске Право-славне Цркве на Косову преименују у косовско културно наслеђе. То је за нас апсолутно неприхватљиво“, поручио је Јеремић. „Имаћемо из-узетно тежак дипломатски задатак да

то зауставимо“, нагласио је Јеремић, објашњавајући да ће спречавање те иницијативе бити једна од најважнијих тема његових разговора са бразилским министрима спољних послова и културе, али и другим са-говорницима.

СРПСКА ТЕОЛОГИЈА ДАНАС

У петак и суботу, 28. и 29. маја 2010. го-дине на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је други годишњи симпоси-он „Српска теологија данас“. Симпо-сион су отворили продекани - проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Ра-дован Биговић и проф. др Богољуб Шијаковић. Професор Шијаковић је представио присутнима научно-ис-траживачки рад Православног бо-гословског факултета и издања Ин-ститута за теолошка истраживања у протеклих годину дана. У наставку је одржана промоција Педагошко-кати-хетског института.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У КРКИ

На празник Светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене и Свете Јелене Дечанске Његово Преосвештенство Епископ далма-тински Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење архимандрита Теодора из манастира Светог Саве у Илајну (Аустралија); архимандрита Германа, игумана манастира Крке; и јеромонаха Симона, настојатеља ма-настира Лазарице.У својој бесједи епископ Фотије је истакао значај Светог Константина у историји хришћанске Цркве и указао на то да је цар Константин по промис-

лу Божијем рођен у граду Наисусу, данашњем Нишу. Српска Црква треба да буде поносна што ће имати при-лику да 2013. године буде домаћин велике свечаности обиљежавања 1700. година од проглашења Милан-ског едикта и што ће дочекати пред-ставнике свих православних Цркава и све друге госте који ће доћи са до-брим намјерама на ову свечаност.

ЦРНА РЕКА ТЕЧЕ ВЈЕЧНИМ ТОКОМЕпископ Теодосије служио је Св. Литургију 4. јуна у Црној Реци пово-дом празника Св. Јована Владимира. Након самовољног одласка из мана-стира једног броја монаха, братство манастира броји осам чланова, а манастир наставља своју вјековну духовну мисију.

С благословом Мјестобљусти-теља Епархије рашко-при-зренске и косовско-метохијске, ВисокопреосвећеногМитрополита Амфилохија, у манастиру Црна Река поводом славе манастирске капеле (параклиса) Св. Јована Владимира Св. Архијерејску Литургију служио је Архијерејски замјеник ЕРП, Викар-ни Епископ Липљански Г. Теодосије уз саслужење 9 свештеника и свеш-теномонаха. У Светој Литургији су учествовали новопазарски и ми-тровички архијерејски намесници

- протојереји-ставрофори Томислав Миленковић и Милија Арсовић, игуман сопоћански протосинђел Теоктист са братијом као и дечан-ски монаси, а Литургију су пјевале игуманија манастира Кончула мати Минодора са својим монахињама. На слави је било око 40 вјерника од којих се већина причестила.Према одлуци митрополита Амфилохија, за новог настојатеља манастира Црна Река именован је протосинђел Јован Јеленков, који је 59

август / 2010 / s

vetigora

и сам замонашен у Рашко-призренској епархији и био настојатељ два ма-

настира. Са оцем Јованом у Црну Реку дошла су да живе још три искушеника. Поред монаха Ми-трофана који је остао у манастиру и тројице монаха, који нису кренули за одбјеглим монасима, братство мана-стира тренутно броји осам чланова. Ово показује да ова стародревна светиња није остала пуста (као што неки неодговорно тврде) и да ће Црна Река и даље наставити своју духовну мисију у српском народу и нашој Цркви, живећи у послушању Његовој Светости Патријарху, Св. Арх. Сабору СПЦ и надлежном Архијереју Епархије. Након Свете Литургије свештенослужитељи, мо-наштво и народ кренули су у литији из манастирске цркве која се налази у црноречкој стијени до капеле Св. Јована Владимира, гдје је извршено освећење воде и пресјечен славски колач. Говорећи о Св. Јовану Вла-димиру, али и о смислу монашког живота који треба да буде у служби јачања Цркве и црквеног јединства, владика је посебно поменуо монахиње манастира Девич и Пећке Патријаршије које ни у најтежим временима и искушењима страдања на Косову и Метохији нису напустиле своје светиње. Девичке сестре су се одмах после спаљивања манастира у марту 2004. вратиле на рушевине да би остале уз кивот Св. Јоаникија Девичког, показујући устрајност и храброст које су пример свима како монаштво треба да остане уз своје светиње, кивоте Светитеља и живи у послушању Цркви и црквеном по-ретку. Изразивши жаљење због од-луке бившег настојатеља манастира протосинђела Николаја и дијела ма-настирског братства да самовољно напусте светињу са моштима Светог Петра Коришког и гроб Харитона но-вомученика, иако их нико на то није тјерао, владика Теодосије је молит-вено пожелио да и они нађу снаге на свом монашком путу спасења кроз смирење, покајање и послушање Цркви.Монашки живот у манастиру Црна Река се нормално одвија, а ново-именовани настојатељ манастира, протосинђел Јован са братијом већ је преузео сва манастирска послушања.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНА-

СТРУЊегово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 25. априла са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру.У архипастирској бесједи митропо-лит Амфилохије је говорио о граду који не пролази и сили Христовог Васкрсења: „Апостол Павле свједочи о Њему, о граду који не пролази, са вјером у Христа Васкрслога Који чува све оно што је саграђено кроз историју и уграђује у вјечни Божји град Јерусалим, који чува људска тијела и људске душе и свеукупну Своју творевину од пропасти, од не-станка, од повратка у ништавило“

КРСНА СЛАВА СВЕТОРОДНЕ ЛОЗЕ ПЕТРОВИЋА

Митрополит Амфилохије служио је 6. маја, на празник Светог Великому-ченика Георгија, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом Светитељу у селу Ераковићи на Његушима, поводом крсне славе светородне лозе Петровића.Уз мноштво вјерника, монахиња из манастира Острога, Ждребаоника и Дуљева, свештенства из Подгорице и Цетиња, ђака Цетињске богословије, који су Литургију украсили својим појањем, Служби Божјој су прису-ствовали и Његова Екселенција ам-басадор Руске Федерације у Црној Гори Јаков Федорович Герасимов, као и чланови Књижевног друштва

„Његош“, основаног прије петнаестак година управо на Његушима. Они су говорили своје стихове у кући ве-ликог пјесника и архијереја Петра II Петровића Његоша.

„Налазимо се у храму Светог Велико-мученика Георгија“, рекао је у бесједи митрополит Амфилохије, „једнога од оних који су завољели Бога свим срцем својим и свом душом својом и ближње своје као себе саме, испу-

нивши тако Закон и Пророке, Божје звање и Божје призвање. Али Свети Георгије је један од оних који су и по-страдали, управо зато што су били свједоци и носиоци те љубави, тог богољубља и тог човјекољубља. Ако Мене омрзнуше и вас ће омрзнути, ако Мене примише и вас ће прими-ти. Они који су Бога омрзнули и бо-жанску свјетлост и истину, омрзнули су и оне који су Божји. Свети велико-мученик Георгије је свједок, с једне стране те Божанске љубави, а с друге стране и свједок постојања оних који више завољеше таму него свјетлост, мржњу него љубав. Жртвујући се, Свети Георгије је својом жртвом посвједочио жртву Христову. Његова, Георгијевска жртва је истовјетна са голготском жртвом Мученика и гол-готског Страдалника.“Он је подсјетио сабрано свештен-ство и вјерни народ да је тим духом и надахнућем, тим свједочењем и том љубављу христоликом и боголи-ком био испуњен и Свети отац наш Петар Цетињски, коме се ове године навршава 180 година од упокојења (1830. године).Након Свете Литургије, у родној кући Петра II Петровића Његоша, благосиљан је славски колач браће Ђорђија и Мирка Петровића, пото-мака ове светитељске и господар-ске лозе. Господин Митрополит је посјетио и њихов славарски дом.Славска трпеза и послужење за све вјернике и госте послуже-на је у црквеној кући у селу Дуги До на Његушима на имању које је завјештала монахиња Јулијана, чла-ница монашког сестринства Острош-ког манастира, а чије је подизање помагао манастир Острог. На трпези су све присутне поздравили амбаса-дор Герасимов, г. Ђорђије Петровић, у име славарске породице, г. Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње и публициста са Цетиња Јован Маркуш.

ВЈЕРНИЦИ ИЗ СИБИРА НА ПОКЛО-НИЧКОМ ПУТОВАЊУ ПО ЦРНОЈ ГОРИМитрополит Амфилохије се 7. маја у Цетињском манастиру сусрео са гру-пом поклоника из сибирских градо-ва Краснојарска и Нориљска.Вјерници из Сибира су боравили на поклоничком путовању у Црној Гори, предвођени духовником 60

svetigora

/ 2

010

/ август

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

Краснојарске епархије архимандри-том Серафимом, а у групи су поред вјерника и монахиња краснојарског краја били и протојереј Михаило, свештеник Алексеј и ђакон Андреј.

Архимандрит Серафим је пренио митрополиту молитвене поздра-ве архиепископа краснојарског Антонија, који је неколико пута био гост Митрополије црногорско-при-морске.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА КУЈАВИ КОД ДАНИ-ЛОВГРАДА

Митрополит Амфилохије служио је 8. маја са свештенством, поводом хра-мовске славе, Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Георгија на Кујави код Даниловграда.У саборном храму села Кујава и Тво-рило, владици је саслуживало свеш-тенство из Бјелопавлића, Никшића и Подгорице, а на служби су биле и монахиње из манастира Ждреба-оник, као и дјеца полазници дани-ловградске школе вјеронауке. Међу бројним вјерницима, угледним зва-ницама и гостима био је и амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац.У архипастирској бесједи влади-ка Амфилохије је између осталог бесједио и о традицији светородне лозе Немањића у овом подручју:

„Светородна лоза Немањића је оста-вила толико трагова свуда на овим нашим просторима, па ево и овдје и на Градини Мартинићкој. И сад они који бораве на Градини помињу Расткове ливаде. Свуда наилазимо на народна предања да су владари светородне лозе Немањића овдје

боравили, овдје живјели, овдје оста-вили дубокога трага. И били свједоци Христове вјере. Били и остали.“Мјесно народно предање име Кујава везује за сестру великог жупана Сте-фана Немање – преподобног Симео-на Мироточивог. Недалеко од цркве и данас стоји надгробни камен под којим је по том предању сахрањена његова сестра Кујава.По предању, сусједно село Творило име је добило по творницама сира које је овдје држала краљица Јелена Анжујска, супруга краља Уроша Немањића. За њу предање везује и топоним Краљичин мост, који се на-лази на истом подручју.Домаћин славе био је Владимир Пу-нишин Јовановић са породицом, а кумство за следећу годину преузео је др Владимир Т. Јовановић, који је у име Црквеног одбора поздравио митрополита Амфилохија и све госте.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКИ ИРИНЕЈ СЛУЖИЛИ У ЛИМЉАНИМА

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ аустралијско-новозеландски Иринеј служили су 9. маја са свештенством Свету службу Божију у цркви Свете Петке у засеоку Каручи црмничког села Лимљани.

„Онај који слуша, који чује, прима Христове ријечи к срцу и види оним јединственим оком које нам је по-требно за духовно виђење Бога“, рекао је владика Иринеј у бесједи у току Свете Литургије. „А то јесте око срца. Види и чује Онога Који Сам јесте Ријеч Божја. Када приступимо молитви, ми од Господа тражимо своје сопствено исцјељење, јер код свакога од нас постоји неки недоста-так. И ако чујемо Његов глас, ми ћемо Њега и видјети. Зато стоји записано у Јеванђељу: благо онима који нијесу видјели, али су вјеровали. То је тај одговор на наше вјеровање – ако чујемо, онда можемо и вјеровати да је Хри-стос Ријеч Божја, да

је Он Син Божји.“На крају Литургије вјерницима се обратио и митрополит Амфилохије, који је поздрављајући владику Иринеја рекао да се Црква Божија раширила и да се све више шири на свих пет континената: „Она и у Царству Небеском и овдје на земљи остварује Христову мисију: идите и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа. И учите их све-му ономе што сам заповиједио и учи-те их у све дане до свршетка вијека и свијета.“Након Литургије епископи су предводили литију до превоја на планини Суторман, гдје се нала-зе остаци храма Светог Романа, по коме је планина и добила име. На остацима цркве служен је по-мен, а по завршетку богослужења приређена је трпеза љубави.

У СВЈЕТЛОСТИ ХРИСТОВОГ ВАСКРСЕЊА – БОКЕЉИ СВЕТОМ САВИ И ПРЕВЛАЧКИМ МУЧЕНИ-ЦИМАНа Михољској Превлаци и у Тивту 10. маја је одржана традиционална манифестација „У свјетлости Хри-стовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“, на дан када наша Црква чини молитве-ни спомен на спаљивање моштију Светог Саве на Врачару и спомен Превлачких свештеномученика и му-ченика.Манифестација је почела Светом службом Божјом, коју је у Светоар-хангелском манастиру на Михољској Превлаци служио митрополит црно-горско-приморски Амфилохије са свештенством.

„Власт увијек себе обоготворава и боји се Онога Који је господар живота и смрти“, рекао је владика Амфилохије,

„Увијек су се кроз историју власти и властодршци бунили против Христа и Његове владавине, не зато што је Он стварно хтио да уништи власт, него зато што власт увијек хоће све да апсолутизује. Властодршци мисле да су они господа-ри живота и смрти и да нико други не треба да буде из-над њих“.

61

август / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

„Али ријеч Божја остаје моћна, креп-ка, непобједива и неуништива. Јер је Божја ријеч, јер је Божја истина. И душе жедне и гладне Бога увијек се Њему враћају, за Њим чезну, Њега траже“.

„Ова Светоархангелска светиња личи на Господа: рађа се као Он, живи – а онда бива разапињана, прогоњена, уништавана, убијана – па онда опет васкрсава. Обнавља се светиња, обнавља се и спомен оних који су уградили себе у њу. Ево, данас поред праха Светога Саве ми спомињемо и мученичко страдање Превлачких свештеномученика, заборављених кроз вјекове. Али као што се мирис са овога острва осјећа далеко, тако ни њихове мошти нијесу могле оста-ти сакривене“.

„И смирењем Светога Саве показа-ног и његовим прахом, и смирењем свештеномученика Превлачких, откривају се величина Божја и сила Божја. И опет, као и некада, многи иду за Господом, иако су многи који им забрањују да иду за Њим, као у Његово вријеме, као у вријеме апо-

стола Павла“, рекао је ми-трополит Амфилохије.

На крају Литургије владика је са

с в е ш -т е н -

ством и вјерним народом благосло-вио и пререзао славски колач. У поподневним часовима с Михољске Превлаке је кренула литија са мош-тима Превлачких мученика. Свете мошти су до Тивта превезене бро-дом Морнарице Црне Горе, а потом је литија, предвођена митрополитом Амфилохијем, ишла кроз Тиват до цркве Светог Саве, гдје је служена вечерња служба са молебаном.

„Сви храмови Божји, а има их много у свијету, подигнути у славу Светог оца нашег Саве, Архиепископа српског и просветитеља, нијесу ништа дру-го него његове мошти и његов прах расијан са Врачара“, рекао је владика сабраном вјерном народу. „Тај прах је уобличен у љепоту светих храмова са круном у облику онога храма који се, ено, гради и довршава на Врачару. Његово тијело васкрсава кроз те хра-мове, као што је васкрсло и обнови-ло се и кроз овај храм. И ево се мош-ти Превлачких свештеномученика овдје цјеливају са својим духовним оцем и коријеном нашим духовним, Светим оцем Савом.“Вјерницима се бесједом о Светом Сави и Светом владици Николају Жичком, као и блаженопочившем патријарху Павлу обратио и архи-мандрит Јован (Радосављевић).По завршетку богослужења у цркви Светог Саве, у сали бившег дома војске одржан је јубиларни, десети по реду Сабор православних хорова Боке, на чијем почетку је бесједио парох подгорички јереј Предраг Шћепановић, а на крају је све при-сутне у сали поздравио и митропо-лит Амфилохије.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ГОРЊИМ МРКАМАМитрополит Амфилохије служио је 13. маја, поводом Спасовдана, Свету службу Божију у цркви Вазнесења Господњег у Горњим Мркама код Подгорице.

„Христу је Бог Отац предао суд, пре-дао да људи живе Њиме, а онда му је предао да Он буде судија, да Он буде мјера свега што се догађало, што се догађа, што ће се догађати у времену и простору, у Божјој творе-

вини, у људској и с т о р и ј и “, рекао је в л а д и к а у бесједи,

„Нека су благословени ваши преци који су овај храм посветили управо Спасовдану. Јер је овај празник врху-нац, пуноћа Божје истине, и истине о Богу и истине о нама људима. И о тој пуноћи истине нашег призива да растемо са Њим и кроз Њега, да се крштавамо у име Оца и Сина и Све-тога Духа. Јер, ко се не крсти, нема му Бога, нема му спасења“.

„Без Бога ни преко прага, јер је само оно што је Божје вјечно и непролаз-но“, рекао је митрополит Амфилохије.На крају Литургије пререзан је слав-ски колач. Кум овогодишње храмов-ске славе био је Младен Маудић, од кога је кумство за наредну годину преузео Данило Новаковић.У манастиру Дуга код Подгорице Све-ту Архијерејску Литургију истога дана је служио епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин.

ПОМЕН УЧЕСНИЦИМА БИТКЕ НА ГРАХОВЦУ И ЖРТВАМА НАЦИФА-ШИЗМАУ Цетињском манастиру 13. маја је, на празник Вазнесења Господњег, одржано литургијско сабрање са по-меном учесницима битке на Грахов-цу, која се 1858. одиграла управо на Спасовдан, и свим жртвама нацифа-шистичке идеологије.Ово сабрање одржано је у организацији Митрополије црно-горско-приморске и Амбасаде Руске Федерације у Подгорици.Свету службу Божију служили су Господа Епископи: аустралијско-новозеландски Иринеј и диоклијски Јован, игуман манастира Острог, а саслуживало им је свештенство Митрополије црногорско-при-морске. Након Светог Јеванђеља бесједио је епископ Јован. „Горе уз-дигнимо ум и срце своје, горе, ода-кле нас Он гледа, тамо гдје нетре-мице гледају сви вјекови, вријеме и вјечност, очекујући Њега, али се испуњавајући благослова и све-62

svetigora

/ 2

010

/ август

тости. Тако говоре Светиње поред којих служимо. Зато у Светој служ-би, када поменемо име било кога ко је као хришћанин пострадао за вјеру, за отачаство, онда се ми, не као нација, него као цио народ Божји сјећамо тога ко је пострадао. И зато се данашњи дан најбоље освјетљава кроз празник Вазнесења Господњега. Зато, драги гости и драга браћо и сестре, уздигнимо ум и срце своје, подигнимо се изнад земаљскога, погледајмо више, иза историје. И напријед гледајмо, али увијек обједињавајући у себи сјећање на историјско страдање, памћење свега онога што је важно из наше прошло-сти. Али гледајући у Царство Небеско из кога нас Господ благосиља.“

Вјерницима се на крају Службе об-ратио и владика Иринеј, који је зблагодарио Богу и митрополи-ту Амфилохију због благослова да началствује празничном Литургијом. Обраћајући се владици Јовану, свеш-тенству, присутним члановима ди-пломатског кора и вјерном народу, он је казао да је слобода „појам наше вјере и оно што је најдрагоцјеније када бранимо отаџбину“.Литургијском сабрању у Цетињском манастиру присуствовали су амба-садори Русије и Украјине у Подгори-ци, Њихове екселенције Јаков Гера-симов и Оксана Сљусаренко, као и чланови музичког ансамбла донских козака „Жива Русија“, који су овим поводом у Краљевском позоришту

„Зетски дом“ приредили концерт.

САБОР КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРАУ Светоархангелском манастиру на Михољској Превлаци код Тивта 15. маја је одржано традиционално годишње сабрање Кола српских се-стара Црне Горе, а домаћин је било Коло српских сестара из Кртола.Скуп је почео Светом службом Божијом коју је служио митрополит Амфилохије са свештенством.

„Бог је свјетлост и почива у вјечној

свјетлости“, рекао је митропо-лит Амфилохије у литургијској проповиједи. „Христос, Син Божји, Који је дошао у овај свијет, дошао је да се открије као вјечна и непролазна свјетлост која обасјава сваког човјека. И да и оне који су Његови, који су га исповиједали кроз вјекове, учини свјетлошћу. Да свијетле, да свјетлост њихова свијетли према људима, да људи гледајући добра дјела њихова прослављају Оца Који је на небесима. У свјетлости Христовога лица видимо свјетлост свеукупне Божје творевине, видимо свјетлост која нас обасјава, примамо ту свјетлост Божанску, њоме се освећујемо и просвећујемо. И призвани смо да том свјетлошћу освећујемо и просвећујемо и друге.“Након Литургије, у манастирском конаку почео је састанак представ-ница Кола српских сестара на коме је донијета одлука о оснивању Са-веза кола српских сестара. У уводној ријечи митрополит Амфилохије је подсјетио на историјат ове организације и утицај историјских околности у којима је дјеловала, на-рочито истакавши њихову огромну заслугу у расијању, посебно у Амери-ци у периоду комунизма.

„Једино ако је са Црквом и у Цркви, та мисија има и коријен и будућност. И хвала Богу, код нас се та обно-ва десила управо у саставу Цркве, Митрополије црногорско-при-морске и Епархије будимљанско-никшићке. Ја сам благодаран Богу што вас је тако призвао и подстакао, иако није нимало једноставно у овом времену, што ви знате боље од мене. Присутна су нова искушења, раз-них врста, нарочито овдје код нас у Црној Гори. Али, ја се радујем што сте тако истрајне“, рекао је митрополит Амфилохије.

За предсједницу Савеза кола српских сестара изабрана је Драгица Спајић, предсједница Кола српских сестара из Херцег Новог, за потпредсједницу Соња Кривчевић из Берана, а за се-кретарку Анђелија Драговић из Под-

горице. Учеснице састанка поднијеле су извјештаје о активностима својих организација које су разноврсне и многобројне, усмјерене на помоћ старим, болесним, сиромашним, удо-вицама, расељеним лицима, право-славном српском живљу на Косову и Метохији, као и установа за дјецу и лицима са посебним потребама, бол-ницама и слично.

КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ПАРОХИЈСКОГ ДОМА НА ЛУШТИЦИ

Митрополит Амфилохије служио је 15. маја са свештенством вечерњу службу у цркви Светог Николаја у Радованићима на Луштици и том приликом освештао камен-темељац новог парохијског дома.

„Свети Николај, коме је овај храм посвећен, остао је запамћен као велики бранилац истини-те вјере“, подсјетио је митропо-лит у архипастирској бесједи са-бране Луштичане, „Чак је у својој огњености безбожноме Арију, који је порицао Име Христово и Његово Божанство, опалио шамар. Учесници Васељенског сабора су хтјели да га због тога чак лише чина епископског. Али тадашњем патријарху јаве се Го-спод и Мајка Божија и кажу да он то није урадио из мржње према човјеку него из ревности за Име Божије. Бог и Свети отац Николај су учинили да положимо камен темељац овога Светосавског дома уочи празника Светих отаца првог васељенског са-бора. Радује ме да смо кренули да градимо овај дом и надам се у Госпо-да да ће он, вашим трудом и вашом жртвом, брзо бити завршен. Нека вас све Господ благослови, градитеље, Црквени одбор и вашег свештеника, да се ово дјело заврши у славу Божју, а на наше и спасење ваше дјеце и будућих покољења.“Земљиште за градњу овог парохијског дома приложили су Нада Булајић, Милка Замбелић, Шпи-ро Мижевић и браћа Петар и Бранко Митровић. 63

август / 2010 / s

vetigora

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ

Митрополит Амфилохије служио је 16. маја са свештенством Свету служ-бу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије Свету тајну крштења примило је двоје дјеце – Даница Јовановић, ћерка протојереја Обре-на Јовановића, пароха цетињског и Лука Вујовић.

У литургијској проповиједи владика Амфилохије је тумачио Свету тајну крштења: „Ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли – те ријечи пјевамо послије крштења једног новог изабраника или из-абранице Божје. Као што смо данас крстили Даницу и Луку испунивши велику заповијест Христову коју је дао Својим ученицима, а преко њих и свим људима и свим земаљским народима када је рекао: ’Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Све-тога Духа учећи их да држе све што Сам заповиједио.’ Не каже само један народ, не каже само онај први из-абрани Божји народ, не каже само за Своје савременике и Себи савремене народе него – све народе“.

СЛАВА МАНАСТИРА ВРАЊИНАМитрополит Амфилохије служио је 22. маја, поводом празника преноса моштију Светог Николе, храмовске славе манастира Врањина на Ска-дарском језеру, Свету службу Божију у овом манастиру.

„На овом мјесту је боравио први зетски епископ Иларион“, рекао је

владика у проповиједи бројним вјерницима „Изгледа да је овдје био и његов гроб. Али, ова светиња је разапињана кроз вјекове, умирала и васкрсавала. Последње њено велико страдање било је 1843. године када су Турци разорили стари немањићки храм. Овај данашњи храм је саградио Никола Петровић Његош, заједно са конаком. Ако Бог да, наћи ћемо ми темеље старога храма “, рекао је он.

„Данашњи празник Светог Николаја нас сабира око Имена Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога. Тајну Пре-свете Тројице посебно прослављамо на сјутрашњи дан, на Тројичиндан, када се у пунићи открила та велика и света тајна, када се јавио Бог Отац и Бог Син силом Духа Светога у виду огњених језика који су сишли на уче-нике Христове. И од тада до данас непрекидно силазе на све оне који примају вјеру у Пресвету Тројицу и у Цркви се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога“, рекао је митрополит Амфилохије.

Након Литургије и резања славског колача подијељене су захвалнице добротворима овога манастира који помажу његову обнову.Поред свештенства и свеште-номонаштва из других манасти-ра митрополије, светковини на Врањини присуствовала су и двојица свештеника и црквени хор из Бачке Паланке.

СЛАВА БУДВАНСКЕ ЦРКВЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕМитрополит Амфилохије служио је 23. маја, поводом празника Силаска Светог Духа на апостоле, Свету служ-бу у цркви Свете Тројице у будван-ском Старом граду. На богослужењу је одговарао будвански хор Светог Евстатија Превлачког.

„Ми хришћани смо највидовитији људи на земљи, јер нам је откриве-на најдубља истина“, рекао је вла-дика, „Ми знаком крста почињемо дан, знаком крста и крштења у име Оца и Сина и Светога Духа. Тај знак

примамо у себе и облачимо се у њега облачећи се у Христа, прима-мо печат дара Духа Светога. На тај начин нам се открива та велика и Света Тајна уткана у биће, у творе-вину, у постојање, у све оно што се догађа на небу и на земљи, у свим могућим свјетовима“. „Радујемо се овом дивном догађају, силаску Све-тога Духа на апостоле, празнујемо на овај дан откривење Бога Једнога у Тројици прослављанога. Нарочи-то се радујемо овом светом храму посвећеном имену Пресвете Тројице. Радујемо се овдје, у овом древном граду, гје су пролазиле ноге Светих апостола. Овуда је бар један од њих, Павле или Тит пролазио, као што то предање свједочи. Радујемо се овом сабору и желим благослов Божји и овоме храму и свима вјернима и ово-ме граду, да све буде у знаку Божјем, у љубави Оца и Сина и Духа Светога, љубави којом је Бог заволио Сина Свога од вјечности и Духа Светога и љубави којом је Бог нас заволио“, ре-као је Митрополит Амфилохије.Након Литургије служена је вечерња Педесетнице са коленопреклоним молитвама, а онда је преломљен славски колач. Душану Никлановићу митрополит Амфилохије је уручио орден Светог Саве другог степена којим га је на митрополитов предлог одликовао Свети Архијерејски Синод СПЦ за оданост светој мајци Цркви, нарочито изражену у обнављању сјећања и чувању памћења на неви-но пострадале жртве након Другог свјетског рата.Господин Никлановић је један од иницијатора оснивања НВО

„Открићемо истину“ и објављивања књиге „Пуцај, рат је завршен“ о вели-ком народном збјегу и страдањима на путу од Везировог до Зиданог мо-ста 1945. године.

У Будви је увече одржана и тради-ционална празнична литија, потом и Академија на којој је празнич-ну бесједу изговорио протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, 64

svetigora

/ 2

010

/ август

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

професор Богословског факултета у Београду, а учествовали су и Цркве-ни хор „Свети Теодор Вршачки“ из Вршца, Српско пјевачко друштво Јединство из Котора, Црквени хор

„Свети Евстатије Превлачки“ из Будве, КУД „Свети Јован Владимир“ из Бара, ученици Музичке школе из Будве, полазници вјеронауке при храму Свете Тројице.

СЛАВА МАНАСТИРА РЕЖЕВИЋИ

Митрополит Амфилохије служио је 24. маја са свештенством Свету служ-бу у манастиру Режевићи, поводом храмовске славе манастира.На Литургији је појао хор „Свети Те-одор Вршачки“ из Вршца чији чла-нови ових дана бораве на покло-ничком путовању по Митрополији црногорско-приморској.

„Бити хришћанин, то значи бити изабран“, рекао је митрополит Амфилохије у проповиједи, „То зна-чи имати достојанство које само Бог може дати онима који Њега љубе, достојанство вјечно и непролазно. И достојанство и знање и мудрост“.

„Примивши Њега као Пут, Истину и Живот, примивши Духа, они који га приме постају Његови изабраници, најмудрији и најумнији људи на овој земљи“.Говорећи о данашњем празнику Све-тих Кирила и Методија, словенских учитеља и просветитеља, владика је рекао да је Дух Свети, као и у апо-столско вријеме, издвојио Кирила и Методија и призвао их на дјело Божје.Поводoм храмовске славе манасти-ра Режевићи, Владика је са свештен-ством благословио и преломио слав-ски колач.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У МОМИШИЋИМАМитрополит Амфилохије служио је 25. маја, на Духовски уторак, Све-ту службу у цркви Светог Георгија и Светих 42 новомученика момишићка у подгоричком насељу Момишићи.

„Што је човјек чистијег срца, то ће

боље видјети да је у све што је за-писано и у његовој природи и у при-роди око њега записано именом Пресвете Тројице“, рекао је владика у бесједи на Светој Литургији. „Као што нема пуне и здраве породице без оца, мајке и дјетета. Тек се у том тројству остварује пуноћа људског живљења“.

Митрополит је освештао нови живо-пис у цркви Светог Георгија и цркве-ну кућу која ће служити за вјеронауку и остале потребе црквене заједнице при цркви Светог Георгија.

ИГУМАН СИМОНОПЕТРА СЛУЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУУ Цетињском манастиру је 29. маја служена Света Литургија у којој је началствовао игуман светогорског манастира Симонопетра, архиман-дрит Јелисеј, уз саслужење ректора Цетињске богословије, протојереја Гојка Перовића и игумана Цетињског манастира, протосинђела Методија. Са пјевнице се поред устаљених гла-сова цетињских богословаца чуло и појање грчких монаха.

Након Свете службе Божије служен је молебан за крај школске године.После молитвеног сабрања отац Јелисеј упутио је поздравну пору-ку ректору и ђацима Богословије.

„Овдје служи и овдје је помјесни епи-скоп митрополит Амфилохије кога много цијенимо и кога познајемо одавно, прије него што су многи од вас рођени“, рекао је архимандрит Јелисеј. „И пошто знамо његов живот, велика нам је част што га познајемо, и много га волимо.

У његовој личности слажу се подвиг, врлина и вјера. Завиде вам у Грчкој што имате таквог митрополита“.Поздрављајући архимандрита Јелисеја и монахе симонопетри-те, ректор Цетињске богословије протојереј Гојко Перовиће је рекао да је њихово присуство на данашњој служби велики благослов. „И оно што смо постигли и што се огледа у одличном успјеху ђака, а и оно што нијесмо постигли знамо да је у лицу ваше љубави и у молитви било по промислу Божјем. Хвала вам на овој заједничкој служби и на лијепим ријечима које сте упутили и свештен-ству и ђацима Богословије“, рекао је отац Гојко Перовић уручујући при-годан поклон монасима манастира Симонопетра.

АУСТРИЈСКИ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ ПОСЈЕТИО ЦЕТИЊСКИ МАНАСТИРМинистар спољних послова Репу-блике Аустрије Његова Екселенција г. Михаел Шпинделегер и аустријски амбасадор у Црној Гори г. Мартин Па-мер са сарадницима посјетили су 2. јуна Цетињски манастир.Високе госте је поздравио игу-ман манастира протосинђел Методије Остојић, и упознао са највећим културним, историјским и умјетничким вредностима које се чувају у манастирској ризници. У манастирској цркви високи гости су се поклонили честици Часног крста и десној руци Светог Јована Крститеља.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије служио је 3. јуна, поводом празника Светих рав-ноапостолних цара Константина и царице Јелене, Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије пререзан је славски колач.Говорећи о празнику Владика је подсјетио да Свети цар Константин није припадао првим Христовим ученицима, али и да није случајно што је он прозван равноапостолним. „Дјело његово које је учи-нио, иако није био м е ђ у

65

август / 2010 / s

vetigora

Hronika mitropolije

првим призваним Христовим апо-столима, равно је великим дјелима великих апостола. Штавише, равно је дјелу највећих међу апостолима. Његово дјело и дјело његове мајке Јелене није ништа мање од дјела апо-стола Петра, није мање ни од дјела првоврховног апостола Павла.“

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ПРЕЧИСТОЈ КРАЈИНСКОЈМитрополит Амфилохије служио је 4. јуна, поводом празника Све-тог Јована Владимира, Свету служ-бу Божију у манастиру Пречиста Крајинска у Остросу.

„Симеон Богопримац рекао је Богоро-дици, када је примио Христа на своје руке, да ће њено срце мач пробости“, рекао је владика у проповиједи, „Тако је предвидио Христово страдање и Христово заклање, Његову жртву за живот и за спасење свијета. Како Њему, тако и онима који су Његови кроз вјекове. Један од таквих христо-ликих жртвеника био је и Свети Јован Владимир, зетски краљ мученик. Ево, ми се налазимо на мјесту гдје су по-чивале његове Свете мошти више од двјеста година. На темељима овога храма који је он подигао и његова благочестива супруга Косара, кћерка бугарског цара Самуила, догађала су велика чудеса кроз историју“.

„Већ десет вјекова ово мјесто је ос-вештано његовим моштима и спо-меном и жртвом његове благочести-

ве супруге, смирене и смјерне хришћанке која није презре-ла његове тамничке ланце. И дошла је заједно с њим овдје

да служи Богу и Цркви

Његовој. А кад је он

посјечен и мученички пострадао, она је његово тијело овдје донијела и похранила. Кад је дошао њен час да иде из овога земнога свијета у онај Божји, у Царство Небеско, оставила је завјештање: немојте ме сахранити поред њега, нијесам достојна. Сахра-ните ме чело ногу његових“, рекао је митрополит Амфилохије.Митрополит је поздравио и госте из Скадра и Враке, окупљене из Удружења Срба и Црногораца „Мора-ча-Розафа“ и Братства Светог Јована Владимира, који су такође прису-ствовали Светој Литургији, као и протојереја Василија Шагана из Вар-не из сестринске Бугарске Цркве.Након славске трпезе митрополит је са свештенством и гостима обишао оближњи бунар из времена Светог Јована Владимира, а потом и мана-стир Рибњак код Бара.Митрополит Амфилохије је претход-не вечери присуствовао Свечаној празничној академији посвећеној Светом Јовану Владимиру у Дому културе у Голубовцима.Најзаслужнијима за овај подухват, Виктору Ушакову из Москве, Ратку Вујачићу и Николи Смоловићу из Бара Митрополит Амфилохије је додијелио архипастирске захвални-це.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО НА ПЕЛЕВОМ БРИЈЕГУМитрополит Амфилохије служио је 5. јуна са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светог Николаја Мирликијског на Пелевом бријегу у Братоножићима.

„Све људске чежње прије Христовог Рођења биле су уствари чежње за Њим“, рекао је владика у литургијској проповиједи, „То су свједочили древ-ни старозавјетни пророци говорећи о Искупитељу, о Месији, о Помазани-ку Божјем, који ће доћи у овај свијет. Та такозвана месијанска идеја је при-сутна у свим религијама свијета, на-рочито у индијској религији. Много је у тим чежњама и лажнога и погреш-нога, да не кажем и демонскога, али ипак иза свих њих се скрива упра-во та чежња за додиром са Богом,

за примањем вјечнога живота“.М и т р о п о л и т Амфилохије је са свештенством и вјерним наро-

дом након Литургије пререзао слав-ски колач код гроба Пеја Станојева Балевића, свештеника и војводе братоножићког.

Братство Дармановића на челу са г. Илијом Дармановићем, као овогодишњи домаћин славе, при-премило је за митрополита, свеш-тенство и све учеснике сабора славску трпезу. Приређен је и богат културно-умјетнички програм уз учешће пјесника, гуслара, говорника и КУД-а „Врсута“ из Сутомора.На Служби Божјој и на народном сабору био је присутан и Његова Екселенција г. Зоран Лутовац, Амба-садор Републике Србије у Подгори-ци.Славско кумство за наредну годи-ну од г. Илије Дармановића примио је у име братства Вељовића г. Илија Вељовић.

„СВЕТИГОРА“ ДЕЦИ СА СПЕЦИЈАЛНИМ ПОТРЕБАМА У ГРАЧАНИЦИ

С благословом митрополита Амфилохија протојереј Станиша Тошић, дистрибутер „Светигоре“, је 21. јуна деци са специјалним потре-бама која живе у „Дечјој кући“ у Гра-чаници приложио новчани прилог и поделио дечје молитвенике и ча-сописе издавачке куће Митрополије црногорско-приморске. Отац Ста-ниша се задржао пар сати у ведром разговору са децом и њиховом ва-спитачицом Снежаном Рашић. Иначе, поред осталих приложника и људи добре воље и Епархија рашко-при-зренска води рачуна о овој деци која су за Спасовдан посетила манастир Високи Дечани.66

svetigora

/ 2

010

/ август

КолоЧасопис Коло намијењен је дјеци предшколског узраста. Дијете прима цјелокупним својим бићем свијет да би касније могло обликовати свој живот. Кроз игру, дијете учи да себе нађе у законима свијета. Лијепе слике и ријечи се утискују дубоко у склоп дјетињег тијела и његове душе. Када дијете урони у причу или слику која на лијеп начин илуструје оно што воли и што га окружује, те слике постају и остају дубоко урезане у његово памћење и уче га да касније у животу препознаје шта је лијепо и добро, развијају његово повјерење у снагу љепоте и снагу добра у свијету. То и јесте циљ овог часописа: не велико знање, него љубав према лијепом која ће га водити до знања.

prikazприредила Јелена Петровић

„Орлић , „Ћирилко и „Коло

„ „ „

„Светигора“ је од свог оснивања па до данас посебно мјесто и простор посвећивала својим младим и најмлађим читаоцима, трудећи се да у сваком броју донесе и по неки текст који би се односио на њих. Међутим, како је вријеме пролазило и услажњавало се, а шаренило часописа и књига којим многобројни издавачи и промотери разних, мање или више важних или потпуно бесмислених „вриједности“ засипају младе и њежне душе које тек што су ступиле на позорницу живота, то је и у „Светигори“ сазрело мишљење да би појава уже специјализованих часописа који промовишу хришћански начин живота и хришћанску културу у складу са старосном доби дјетета била од непроцјењивог значаја.

ЋирилкоЧасопис Ћирилко нуди синтезу традиционалног и модерног. Историја је конститутивни чинилац посредством којег се граде и надовезују све остале теме часописа. Наравно, акценат остаје на језику и његовању лијепе ријечи. Свијет легенди који је свакодневно пред дјецом, свијет вила, патуљака, змајева и вампира замијењен је причама о витезовима и принцезама српским који су стварно живјели и на које се дјеца могу угледати, и из тих примјера научити да је збиља могуће бити пожртвован као витез и племенит и васпитан као принцеза...

ОрлићЛист Орлић био је покренут као вјерско – државни календар у данас већ далекој, другој половини 19. вијека, а његов покретач и први уредник био је чувени прота, дипломата и пјесник Јован Сундечић (1825-1900), Херцеговац из Ливна, лични секретар црногорског књаза Николе и прослављени борац за уједињење српства. Нови Орлић, као часопис за дјецу, са Ловћена је полетио 150 година послије, да би од прошле године доживио још један свој нови узлет, али овога пута као часопис за младе који истину траже. Тај нови и обновљени часопис бави се темама које су интересантне за онај нестрпљиви и и немирни младалачки узраст „тинејџера“, са жељом да у постхришћанском свијету нашег доба у живот младих људи сликом и ријечју унесе и уноси свјетлост Јеванђеља Христовог. Да озбиљно и са хришћанском љубављу, искуством и смјерношћу, укаже младим читаоцима да је истинска слобода слобода од гријеха и да човјек истински и слободно бира, између мноштва могућности које му се пружају, само ако бира оно што је добро и племенито, оно што га изграђује као личност.

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XIX ПЕТРОВДАН АВГУСТ 2010. г. БРОЈ 201

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

рукодјеље манастираСветог Луке у Жупи Никшићкојe-mail: svetigavrilo@yahoo.com

тел: +38267249783

Изабрана дјелаАрхиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

НОВА ИЗДАЊА

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 369-07-57 369-07-05