УНИВЕРЗИТЕТ · 2016-09-09 · Суфиксација сложеница и других двокомпонентних речи (на материјалу руског

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

PHILOLOGISTJOURNAL OF LANGUAGE, LITERARY AND CULTURAL STUDIES

ФИЛОЛОГЧАСОПИС ЗА ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

VII/2013

ФИЛОЛОГ

ИздавачPublisher

Главни уредникGeneral Editor

Одговорни уредникEditor-in-chief

РедакцијаEditorial Board

РецензентиReviewers

ЛекториProofreading

Секретар редакцијеEditorial Board Secretary

Припрема за штампуPrepress

ШтампаPrint

ТиражCirculation

Универзитет у Бањој ЛуциФилолошки факултет

Младенко Саџак

Саша Шмуља

Terry Eagleton, Andy Mousley, Ross Posnock, Петар Пенда, Татјана Бијелић, Сања Мацура, Дијана Црњак, Зорица Никитовић, Roberto Russi, Радана Лукајић, Анђелка Крстановић

Ирена Арсић, Жељка Бабић, Снежана Билбија, Мирјана Детелић, Милан Драгичевић, Милоје Ђорђевић, Жељко Ђурић, Сања Јосифовић Елезовић, Милош Ковачевић, Марија Кривокапић Кнежевић, Ненад Крстић, Весна Лопичић, Горан Максимовић, Маја Мандић, Радмило Маројевић, Снежана Милосављевић Милић, Светлана Митић, Радмила Настић, Александра Никчевић Батрићевић, Ана Пејановић, Анђелка Пејовић, Татјана Перушко, Божинка Петронијевић, Јелена Пилиповић, Ранко Поповић, Биљана Радић Бојанић, Франческа Ригети, Рада Стакић, Рада Станаревић, Веран Станојевић, Смиљка Стојановић, Светлана Томин, Ивана Трбојевић Милошевић, Божо Ћорић, Паола Фалерини

Андреја Марић, Тања Булатовић

Андреја Марић

Ведран Чичић

Art-print, Бања Лука

500

Рјешењем Министарства просвјете и културе Републике Српске бр. 07.030-053-160-7/10, од 20. 04. 2010. године, Филолог Бања Лука уписан је у Регистар јавних гласила под редним бројем 593.

3

САДРЖАЈ

ЈЕЗИК

Миливој Алановић Објекат – у раскораку између облигаторности и факултативности ..........................13

Михајло ФејсаРусинска презимена у Србији .........................................................................................22

Nikolina ZobenicaPrevođenje naslova i međunaslova u romanu Limeni doboš Gintera Grasa ....................30

Ljerka JeftićAmerički i britanski mediji – sličnosti i razlike u okvirima izvještavanja o temi terorizma .......................................................................................... 40

Sanja NinkovićDeutsche Phraseologismen mit der Komponente leben und deren Äquivalente im Serbischen .................................................................................................47

Mahmut Uğur Arslan, Azamat AkbarovUnderstanding the Relationship between a Diglossic Situation and Literacy in Urfa (Şanlıurfa), Turkey ...................................................................................57

Milica VukovićSlaba epistemička modalnost u crnogorskom parlamentarnom diskursu ......................65

Јелена ЛепојевићСуфиксација сложеница и других двокомпонентних речи (на материјалу руског и српског језика) ........................................................................77

Dragana LukajićLes verbes perfectifs et la télicité en serbe : un exemple des verbes dérivés avec le préfi xe po- ............................................................ 90

Слађана ЦукутО неким особинама акценатског система говора млађих становника Дервенте .... 103

Zineta LagumdžijaKonstrukcijska gramatika kao rješenje za jezičku periferiju ........................................... 112

Радоје Симић, Јелена Јовановић СимићНешто о катафоричким формама у српском језику .................................................... 121

4

Aleksandra BanjevićAn Overview of Lexicological Infl uence through Language Contacts ...........................130

Simon ZupanTranslator and Interpreter Training at the University of Maribor ..................................137

КЊИЖЕВНОСТ

Милица Пасула, Јулијана Бели ГенцПримена Шмитовог модела текстуалне интерференције на наратолошку анализу романа Гретхен Рут Бергер ..................................................... 151

Jovanka KalabaNepristupačnost kao pokušaj komunikacije: „Na sredini puta“ Drumonda de Andradea ................................................................................................... 162

Roberto RussiIl mare di Aci Trezza. Umili e indifesi nelle idee letterarie del Verga verista ................ 168

Zorana КovačevićLik intelektualke u romanu Nessuno torna indietro Albe de Sespedes ..........................177

Aleksandar PavlovićMonologism or Dialogism of Epic Voice: Hegelian and Functional Theories of Epic Genre .................................................................................. 187

Славица Васиљевић Илић Ликови у дјелу Стефанит и Ихнилат ........................................................................ 199

Нермин ВучељДидроов опус и хронологија издања сабраних дела ................................................. 208

Анђелка КрстановићПрограм зенитизма ........................................................................................................ 218

Milka BojanićKa novim utopijskim horizontima: postpatrijarhalne vizije u romanima Čovjek praznih šaka i Žena na rubu vremena ..................................................................228

Светлана Калезић РадоњићКристализација духовног портрета и фрагменти експлицитне поетике Иване Брлић Мажуранић ...............................................................................242

Iulia CosmaLa lettura storica: un metodo obsoleto? .......................................................................... 255

Биљана Ч. ЋирићПриватно и јавно у драмама Никше Градија ..............................................................263

5

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

Јелена Феј ЛукићМетафизички аспекти поезије Јосифа Бродског ........................................................ 273

Jelena MandićA Portrait of the Failed Artist. The Metamorphosis of Stephen Dedalus in A Portrait of the Artist as a Young Man and Ulysses ...................................................... 281

Златко Н. ЈурићО мотивима другог свијета у поезији Новице Тадића ............................................. 290

ПРЕВОД

Јуп ЛерсенИсторија и метод имагологије (с енглеског превела Светлана Митић) ................ 299

ИНТЕРВЈУ

Emir Muhić, Maša KolanovićIstok u prenosu: razgovori s američkim slavistima ..........................................................315

ПРИКАЗИ

Саша КнежевићНа сигурном трагу хромог Вука ....................................................................................329

Мирјана АрежинаНово издање Седам салама покорнијех краља Давида ............................................. 333

Željka BabićMnogo više od priručnika ................................................................................................. 335

Вера ЧолаковићЦјеловита слика Соларићевог језика ...........................................................................340

Марија СтевановићЗаборављене вредности нове српске књижевности ..................................................344

Николина МатићПојам и могућност креативног писања .......................................................................348

Бранко СтојановићБлиске раздаљине (тема, писаца и дјела) у критичкој прози Мића Цвијетића .... 352

Златко Н. ЈурићНеизоставни текстови Наде Милошевић Ђорђевић о средњовјековној и народној књижевности ..............................................................358

6


Марјана ЋосовићКа суштини књижевних разговора...............................................................................362

Биографије аутора .......................................................................................................369

Упутство за ауторе ........................................................................................................379

7


CONTENTS

LANGUAGE

Milivoj AlanovićSyntactic Object – Between Obligacy and Optionality .....................................................13

Mihajlo FejsaRuthenian Surnames in Serbia ...........................................................................................22

Nikolina ZobenicaTranslation of Titles and Section in Gunther Gras’s The Tin Drum ................................30

Ljerka JeftićAmerican and British Media: Similarities and Differences in Framing Terrorism ........ 40

Sanja NinkovićGerman Phrases Containing the LEBEN Component and their Equivalents in Serbian. ..............................................................................................47

Mahmut Uğur Arslan, Azamat AkbarovUnderstanding the Relationship between a Diglossic Situation and Literacy in Urfa (Şanlıurfa), Turkey ...................................................................................57

Milica VukovićWeak Epistemic Modality in Montenegrin Parliamentary Discourse .............................65

Jelena LepojevićSuffixation of Compounds and Other Two-Component Words (Using the Corpus of Russian and Serbian) ......................................................................77

Dragana LukajićPerfective Verbs and Telic Features in Serbian on the Example of Verbs Derived Using the po- Prefix ................................................................................... 90

Slađana CukutCharacteristics of the Accentual System in High School Students’ Speeches in Derventa ....................................................................................... 103

Zineta LagumdžijaConstruction Grammar as a Solution to Periphery of Language .................................... 112

8

Radoje Simić, Jelena Jovanović SimićOn Cataphoric Forms in Serbian ...................................................................................... 121

Aleksandra BanjevićAn Overview of Lexicological Influence through Language Contacts ...........................130

Simon ZupanTranslator and Interpreter Training at the University of Maribor ..................................137

LITERATURE

Milica Pasula, Julijana Beli GencApplying Schmid’s Model of Text Interference to the Narratological Analysis of Ruth Berger’s Novel Gretchen ........................................................................ 151

Jovanka KalabaInaccessibility as Attempt at Communication: Drummond de Andrade’s “In the Middle of the Road” ............................................................................ 162

Roberto RussiThe Sea of Aci Trezza. The Humble and the Helpless in Verga’s Poetics of Verismo ... 168 Zorana KovačevićThe Character of the Intellectual Woman in the Novel Nessuno torna indietro by Alba de Céspedes ...................................................................................177

Aleksandar PavlovićMonologism or Dialogism of Epic Voice: Hegelian andFunctional Theories of Epic Genre .................................................................................. 187

Slavica Vasiljević IlićThe Characters in the Short Story of Stefanit i Ihnilat ................................................... 199

Nermin VučeljDiderot’s Oeuvre and Chronology of Editions of Collected Works .............................. 208

Anđelka KrstanovićThe Programme of the Zenitizam Movement ................................................................. 218

Milka BojanićTowards New Utopian Horizons: Post-Patriarchal Visions in The Dispossessed and Woman on the Edge of Time ........................................................228

Svetlana Kalezić RadonjićCrystallisation of the Spiritual Portrait and Fragments of the Explicity Poetics of Ivana Brlić Mazuranić ......................................................................242

9


Iulia CosmaHistorical Reading: an Obsolete Method ........................................................................ 255

Biljana Č. ĆirićThe Private and the Public in Dramas by Nikša Gradi ...................................................263

Jelena Fay LukićMetaphysical Aspects of Joseph Brodsky’s Poetry .......................................................... 273

Jelena MandićA Portrait of the Failed Artist. The Metamorphosis of Stephen Dedalus in A Portrait of the Artist as a Young Man and Ulysses ...................................................... 281

Zlatko N. JurićAbout the Motives of the Other World in the Poetry of Novica Tadić .......................... 290

TRANSLATION

Joep LeerssenImagology: History and Method (translated by Svetlana Mitić) .................................. 299

INTERVIEW

Emir Muhić, Maša KolanovićThe East in Transfer: Interviews with American Slavists ................................................315

REVIEWS

Saša KneževićFollowing the Steady Pace of the Lame Vuk ...................................................................329

Mirjana ArežinaNew Edition of the Book Sedam salama pokornijeh kralja Davida ................................ 333

Željka BabićMuch more than a Reference Book .................................................................................. 335

Vera ČolakovićA Comprehensive Picture of Solarić’s Language .............................................................340

Marija StevanovićForgotten Values of Recent Serbian Literature ...............................................................344

Nikolina MatićThe Notion and Possibility of Creative Writing ..............................................................348

10


Branko StojanovićClose Distances (of Themes, Writers and Works) in the Critical Prose of Mićo Cvijetić .......................................................................................... 352

Zlatko N. JurićIndispensable Essays of Nada Milošević Đorđević on Mediaeval and Folk Literature .........................................................................................358

Marjana ĆosovićTowards the Essence of Literary Talks .............................................................................362

Biographies .....................................................................................................................369

Instructions for Authors ...............................................................................................379

11


ЈЕЗИК

12

13


1. Увод1

Објекат као једна од централних граматичких функција, с једне стране, и један од кључних ре-

ченичних чланова, разуме се у моделу с прелазним глаголом, с друге, представља једну од доминантних и готово незаоби-лазних тема не само у србистици већ уопште у синтакси. Ова се тенденција посебно уочава у националним словен-ским лингвистикама усмереним на изучавање матичних језика, где је и даље један од великих изазова за истра-живаче попис свих формалнограматич-ких и структурних образаца у којима се може појавити објекат. С друге стране, још извесне недоумице ствара семан-тички оријентисан приступ у анализи реченичних чланова, којим се на неки * Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 178004, под називом Стандардни српски језик – син-таксичка, семантичка и прагматичка истра-живања, који финансира Министарство про-свете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

начин оспоравају укорењени ставови о тесној вези између облика, функције и значења реченичних чланова, те који, насупрот претходноме, показује да не-ретко имамо оштру диспропорцију из-међу граматичког и логичко-семанти-чког плана реченице (Helbig 1992; Алановић 2012). Стога се чини више него оправданим пред рад овога обима и типа не постављати задатке који за-хтевају обраду великог корпуса и осврт на читаву плејаду радова и студија по-свећених, делом или у целости, пробле-матици објекта.

Имајући у виду специфичности ода бране теме, у овоме раду се оријен-тишемо на феномен који представља само један од битних и диференцијалних критеријума дефинисања и класифи-кације објеката, при чему се у првом плану руководимо његовим валентним статусом и из њега проистеклим одли-кама.

Миливој Алановић УДК 811.163.41.01Универзитет у Новом Саду DOI 10.7251/FIL1307013AФилозофски факултет

ОБЈЕКАТ – У РАСКОРАКУ ИЗМЕЂУ ОБЛИГАТОРНОСТИ И ФАКУЛТАТИВНОСТИ*

Апстракт: Полазећи од теорије валентности и у њој устаљених критеријума и синтаксичких оперативних тестова класификације и дефиниције допуна и до-датака, у овоме раду дате теоријско-методолошке поставке примењујемо и про-веравамо на категорији објекта, како директном тако и индиректном, с једним основним циљем – да укажемо на недостатке и проблеме у критеријалној засно-ваности, те доследности и општој применљивости категорија облигаторности (или обавезности), факултативности и испустивости у поступку синтаксичке анализе и диференцијације реченичних и синтагматских конституената.

Кључне речи: српски језик, теорија валентности, допуне, додаци, објекат, обли гаторност, факултативност, испустивост.

14

Миливој Алановић

Иако се за теорију валентности мо-же рећи да је у неку руку ’изгубила бит-ку’ с генеративном граматиком, не у по-гледу значаја и домета њених резултата, већ пре у погледу шире промоције ње-них теоријско-методолошких модела описа и класификације језичких дато-сти, у овоме раду се ослањамо управо на неке од кључних тековина теорије ва-лентности, и то феномене облигаторно-сти и факултативности, кључне кри-тери јуме у класификацији реченичних чланова (или комплемената) на допуне и додатке (Welke 1988: 25; Helbig 1992: 106−107; Àgel 2000: 172).

Може се, међутим, на самоме по-четку учинити да се под појмовима обли-гаторности и факултативности подразу-мева исти језички феномен, сводив на испустивост одређеног реченичног чла-на. Оваква дилема је тим пре оправ-данија што се, заправо, и облигаторност и факултативност проверавају и доказују управо преко теста испустивости или елиминације (Helbig, Buscha 1996: 249). Питање је, међутим, да ли се могу са-свим изједначити обележја и оператив-ни тестови помоћу којих се та обележја проверавају. Наиме, опажајима просеч-ног посматрача изгледа сасвим утеме-љено да се облигаторност одређује и проверава посредством степена неиспу-стивости, док се, с друге стране, факул-тативност управо одређује као прототи-пична или апсолутна испустивост. Ипак, неопходно је утврдити да ли се у основи обележја неиспустивости или испустивости одређеног реченичног члана, у овом случају објекта, појављују исти валентни механизми или не. Зада-так овога рада јесте, дакле, да се утврди у каквом су односу облигаторност, фа-култативност и испустивост, што имамо намеру да утврдимо на неким типичним примерима функционисања и дистрибу-ције објеката у српском језику.

2. Облигаторност и факултатив-ност објеката

Једно од кључних места у номен-клатури обележја објекатских допуна јесте њихова супкласна специфичност (Engel 2010: 130), затим (не)испустивост, проверена на основу теста елиминације, на основу које се оне надаље и кла-сификују на директне и индиректне објекте, при чему за оне прве начелно важи да су обавезни и неиспустиви ре-ченични чланови, а за оне друге да су испустиви и факултативни реченични чланови (Welke 1988: 23).

2.1. Следећи овај принцип, јасно је да је слободни акузативни објекат уз прелазан глагол обавезна и неиспустива допуна, нпр. Ана пије сок, док је дативни објекат, нпр. уз глаголе говорења, фа-култативна и испустива допуна, нпр. Ана је [пријатељима] саопштила ново-сти. Ако бисмо пак истом тесту, тесту испустивости или елиминације, под-вргнули и директни акузативни објекат у последња два примера, можемо при-метити да се они у том погледу не понашају једнако, те да је прва реченица без акузативног објекта и даље потпуно саопштење, нпр. Ана пије, док она друга то није, нпр. *Ана је саопштила. Запра-во, последња реченица се може прихва-тити као потпуно саопштење само ако представља реплику на евентуално питање Ко је то саопштио?, при чему је оно усмерено на информацију о иденти-тету субјекта, који је у одговору ремати-зован, нпр. – Ана је саопштила, те пред-ставља обавештајни предикат (Silić, Pranjković 2007: 368). Последњи приме-ри показују да се обележје испустивости не може везати само за морфосинтак-сички лик и статус комплемента већ и за нека глаголска категоријална и значењ-ска обележја.

Наиме, може се рећи да, што је радња коју глагол денотира апстракт-нија, то је присуство глаголских допуна обавезније (Стевановић 1979: 77; Helbig

15

Објекат – у раскораку између облигаторности и факултативности

1992: 107). Овом приликом треба рећи да се под апстрактношћу подразумева изо-станак конкретизације акционалног ти-па радње, што подразумева да се глаго-лом углавном само означава тип рела-ције између субјекта и објекта радње. Узмемо ли нпр. општекаузативне глаго-ле типа натерати, приморати, приси-лити и сл. за пример, сасвим је очито да се датим глаголима не конкретизује ни радња узрочне ни радња последичне ситуације, већ се њима само обезбеђује успостављање каузативног оквира међу датим радњама и њиховим носиоцима (Алановић 2011: 60). То свакако не значи да таква радња не постоји, већ само да је глагол својим значењем не именује, од-носно не конкретизује. С друге стране, поменути глаголи се у реченици реа-лизују с две обавезне објекатске допуне, од којих једна именује сам објекат каузације, а друга ефекат каузације (Она нас је натерала на промену става [→ Она чини нешто тако да ми мењамо став]). Док је објекат каузације углав-ном лице или какав колектив као носи-лац последичне радње, дотле се другом објекатском допуном управо именује дата радња настала као ефекат каузације. Стога, будући да у основи реченичног модела с општекаузативним глаголима лежи двопропозициона или базична двореченична конфигурација, сасвим је јасно зашто се ниједна од две објекатске допуне не може изоставити или испу-стити. Како је већ речено, слободним акузативом се именује носилац после-дичне радње коме на пропозиционом нивоу одговара субјекат последичне ре-ченице, док се предлошким акузативом именује сама последична радња којој одговара предикат дате последичне ре-ченице (Она чини нешто тако да смо променили став). Будући да ова два објекта стоје у корелацији с двема цен-тралним пропозиционим функцијама, логичким субјектом и логичким преди-

катом, ова особеност онемогућује њихо-во изостављање из реченичног оквира.

Последњи пример нам илуструје да се испустивост објекатских допуна не може довести у директну везу с њиховим фор мал нограматичким ликом, већ с глаголским значењем. Иако су каузатив-ни глаголи донекле специфични јер денотирају две ситуације с два различи-та агенса, и други глаголи који не за-хтевају нужно укључивање два лица, типа искористити, применити, упо-требити и сл., захтевају реализацију објекта јер ни сами не предвиђају кон-кретну делатност агенса, већ пре тип од-носа с објектом (Искористили смо све прилике; Применили су све могуће мере; Употребили смо сва расположива сред-ства).

2.2. На сличан се начин могу посма-трати и оне индиректне објекатске до-пуне, углавном дативне, за које се начел-но тврди да су испустиве.

Ако узмемо глаголе говорења или давања, њима се ситуација представља као трансфер предметног објекта или каквог вербалног садржаја, тј. информа-ције, што подразумева укљученост ба-рем три учесника у ситуацију. Док је субјектом именован агенс радње, тј. да-валац каквог предметног објекта или извор вербалног садржаја, дотле се пре-осталим двема допунама идентификују друга два објекатски укључена учесни-ка, објекат трансфера и прималац датог објекта трансфера. Ипак, ови се глаголи не појављују само у свом каноничком ре-ченичном моделу с реализоване обе обје катске допуне, нпр. Она нам говори ружне речи или Он им даје новац, већ и без једног или чак без оба објекта. Може се поставити питање да ли се и под којим условима може говорити о идентично-сти глаголског значења у свим тим случајевима, али се несумњиво у свим примерима глаголом именује иста ра-дња или се упућује на исту способност. Наиме, у реченицама типа Она говори

16


ружне речи или Он даје новац изостаје дативни објекат којим се идентификује прималац предметног објекта или информације, што је и оправдано будући да се и самом именицом на позицији правог објекта не идентификује конкре-тан појам, већ појам као такав, уопштен и начелан, што омогућује да се сам субје-кат квалификује. Штавише, и један и други глагол се могу у одговарајућем контексту појавити без иједног објекта, нпр. Она говори или Он даје, нпр. у кон-трастним ситуацијама типа Он узима али и даје, што ни на који начин не зна-чи да се њима именује нека друга или другачија радња, већ само то да радња представља својство самога субјекта (Pranj ković 2007: 134), при чему то свој-ство ни на који начин није ограничено нити одређено одређеним типом обје-кта. Може се поставити питање да ли у последњим примерима можемо уопште и говорити о укључености објекта или објеката у радњу. Одговор може и мора бити само потврдан. Наиме, питање је да ли је могуће уопште покренути или реализовати дате радње без укључено-сти објеката у њих. Дакле, да ли је могуће говорити а да при томе не постоји вер-бални садржај који се производи и фор-мулише, односно да ли је могуће нешто дати а да не постоји конкретан предмет-ни објекат чија се принадлежност мења. С друге стране, да ли се неки вербални садржај формулише а да није некоме намењен, односно да ли се може проме-нити принадлежност неког предметног објекта а да не постоји прималац коме је намењен. На сва поменута питања, или евентуално дилеме, не може а да се не да одричан одговор. Стога се, заправо, ис-пу штањем објеката постиже нешто са-свим друго, а не укидање или неутрали-зација транзитивности глагола давања и говорења. Њихова транзитивност није упитна, али је упитно да ли је за ситуа-цију релевантан податак о идентитету објеката или није.

2.3. Из претходнога је сасвим јасно да се уклањањем објеката не мења ну-жно глаголско значење, односно не мења се тип радње коју глагол именује. Ипак, поједини глаголи се сасвим уобичајено срећу без рекцијских допуна, нпр. у ре-ченицама типа Он пије или Она не гово-ри, где се о денотираним радњама гово-ри начелно, а не референцијално, при чему се њихов носилац квалификује пре ко својства које проистиче из вр-шења или невршења одређене радње. Наиме, иако се у реченици Он пије не појављује објекат, његов изостанак не значи да он није укључен у саму радњу. Штавише, сама се радња не може спро-вести без ангажовања објекта. С друге стране, изостанак објекта уз управни глагол показује да у радњу није или не мора бити укључен одређен, тј. конкре-тан, референцијални објекат, већ било који појам који испуњава све прототи-пичне услове да би се појавио у датој улози. Иако се као општи именитељ хи-перонимског појма спрам свих могућих појавних облика овог типа објекта може појавити именица пиће, она сасвим оправдано изостаје јер упућује на кон-крет нији појавни тип, нпр. Он пије [једно/неко/своје] пиће, те у исказима овога типа бива смењена општим име-ничким или придевским заменицама све или свашта (Пије све/свашта), ко-јима се у исказ уводи иначе пропратна, али и важна компонента квантифи-кације, која се може постићи и прило-шким квантификатором, нпр. Он пије много/неумерено. Можемо закључити да изостанак објекта упућује на његову неодређеност или општост, с једне стра-не, те на већу количину од уобичајене која је неопходна да би се задовољиле потребе агенса, с друге.

Ако се пак осврнемо на глаголе гово рења, као у одричној реченици Она не говори, у саму ситуацију нису укљу-чени објекти – вербални садржај и при-малац датог садржаја, што ни на који на-

17


чин не ограничава ни глаголску транзи-тивност ни глаголску рекцију. Ако за-мислимо ситуацију у којој је субјекатски појам деветомесечна беба која ускоро треба да проговори, сасвим је јасно да агенс још не производи никакав разум-љив вербални садржај, те у том случају изостаје и фаза пријема и обраде датог садржаја. Ипак, идентичну ситуацију денотира још и реченица Она још не го-вори ништа, где у последњем примеру постоји синтаксички објекат којим се, међутим, негира постојање препознат-љивог и прихватљивог комуникативног садржаја. Ако би се пак у реченицу увео и дативни објекат, нпр. Она нам не гово-ри ништа, ситуација се битно мења јер имплицира постојање могућег вербал-ног садржаја, али искључује датог при-маоца из комуникационог чина. Врати-мо ли се претходноме примеру, Она не говори, очито је да је у ситуацију укључен потенцијални прималац поруке, али у њој изостаје сама порука, те се сасвим неоправдано може помислити да је гла-гол употребљен као непрелазан. Упоре-димо ли овај пример с оним у којем је глагол у потврдном облику, нпр. Она го-вори, неспорно је да је у дату ситуацију укључен и неодређени, неконкретизо-вани прималац поруке као и неодређена, неконкретизована порука. Дакле, да би се исказ формулисао тако да упућује на способност или својство субјекатског појма, незамисливо је да не постоји вер-бална делатност и из ње проистекао садржај који његов прималац може да разуме и обради.

Врло илустративни примери с гла-голима говорења су они типа РТС јавља да је код Љубовије набујала Дрина, где редовно изостаје информација о прима-оцу поруке, не зато што не постоји него што није реч о конкретној индивидуи, већ о читавом једном колективу. Ипак, не може се за све глаголе говорења рећи да укључују два објекта, а то се посебно односи на оне који укључују и компо-

ненту квалификације комуникативне делатности или њеног објекта, нпр. Он муца; Он нешто бунца итд.

2.4. Када је пак реч о глаголским категоријалним обележјима, једно од кључних за елиминацију објеката јесте глаголски вид. На овоме месту свесно искључујемо обележје транзитивности, која се може посматрати као морфосин-таксичка и као семантичка категорија, те полазимо од тога да су глаголи у по-сматраним примерима увек реализова-ни као транзитивни. Тако, на пример, глаголи говорења или давања не могу се начелно реализовати као интранзитив-ни будући да и једна и друга радња подразумевају креативно, односно ре-зултативно деловање.

У србистичкој литератури је већ скренута пажња на обавезност укључи-вања објеката у реченицу с перфектив-ним глаголима чији имперфективни парњаци допуштају њихову елиминаци-ју (Стевановић 1979: 76). Упоредимо ли реченице типа Једем и Појео сам, може се приметити да су глаголи јести и појести прави видски парњаци, што подразуме-ва да денотирају истоветну радњу. Ра-злика у виду упућује пак на другачији доживљај радње, посебно с обзиром на концепте њенога развоја, резултативно-сти, целовитости и дељивости. Разлика у виду овим глаголима обезбеђује још један ресурс. Имперфективним глаго-лима се радња представља у својој ра-з вој ној фази те се њеним вршењем или невршењем омогућује квалификација субјекта када неретко бива уклоњен из реченице неконкретизовани или не-о дре ђени објекат, нпр. Не једе. Истина, у оваквим реченицама се може реализо-вати објекат, али је углавном у форми одричне заменице, нпр. Не једе ништа, што не мења садржај исказа нити његову прагматичку функцију. С друге стране, реченице типа Појео сам не могу се при-хватити као потпуна саопштења, изузев у приликама када представљају реплику

18


на питање, сводиву на потврдни облик да. Перфективни глаголи не могу слу-жити у сврхе квалификације субјекта јер денотирају конкретну радњу усмерену на конкретан или истакнути објекат, ма био он идентификован неодређеном за-меницом, нпр. Појео сам нешто. И када су хабитуално употребљени, перфек-тивни глаголи захтевају објекат, нпр. Поједем нешто мало и одем на спавање, што значи да се хабитуалност радње или читаве ситуације не може изједначити са способношћу квалификације субје-кта. Наиме, хабитуалност подразумева редовност и обичајност у вршењу или понављању радње, али не и својство које нужно проистиче из везе с неким кон-кретним објектом. Док хабитуалност укључује какав истакнут, сталан, препо-знат љив објекат, квалификација га ис-кључује, што отвара пут његовом укла-њању из реченице. Ако се пак квали-фикација тиче својства испољеног на одређеном типу објекта, његово испу-штање је тада немогуће, нпр. Не једем месо.

2.5. Све наведено у претходним па-раграфима нам сугерише да испусти-вост која проистиче на основу теста елиминације не може бити поуздан тест за утврђивање синтаксичког или ва-лентног статуса неког реченичног чла-на. Ако би то било тако, онда би се чак и статус објеката могао довести у питање, те би се на неки начин они изједначили с додацима који се примарно дефинишу као факултативни и испустиви реченич-ни чланови (Welke 1988: 28). Штавише, истоветан проблем би се јавио и при дефинисању субјекта који је у словен-ским језицима редовно изостављен, осим када је рематизован или посебно истакнут: Учим и Ја учим. С друге стра-не, поставља се питање да ли је оправда-но и облигаторност и факултативност доводити у непосредну везу са испусти-вошћу или се ова два обележја ипак ра-зличито морају посматрати чак и у кон-

тексту испустивости реченичних чла-нова.

Стога се чини више него неопход-ним, како сматра В. Агел (Àgel 2000: 240), раздвојити концепте обавезности и факултативности, али не с обзиром на испустивост реченичних чланова, већ с обзиром на то да ли чине базичну ва-лентност глагола или не, како је дефи-нише К. Велке (Welke 1988: 58). Наиме, под базичном валентношћу се мисли на основни реченични модел који неки глагол као носилац валентности кон-ституише, што подразумева и импли-цитну и експлицитну укљученост одре-ђеног броја учесника у ситуацију, али и морфосинтаксичких форми којима се у исказу они идентификују. Тако, иако је реченица типа Пушим сасвим грама-тична и без објекта, сасвим би погре-шно било глагол пушити разматрати као интранзитиван, чак и у исказима када је очито да се радња у тренутку саоп-штавања о њој не спроводи на одређеном објекту, што илуструје следећи пример: Да ли пушите? – Да, пушим. Квалифи-кативна употреба глагола не поништава глаголску транзитивност, већ је само протеже на сва три временска плана – садашњост, прошлост и будућност, где се укљученост објекта радње не доводи у питање. С друге стране, конкретизација објекта онемогућује његово испуштање у истоветном контексту, иако је у тре-нутку саопштавања евидентан изоста-нак и реализације радње и њеног објекта: Да ли пушите бонд? – Не, не пу-шим бонд. Дакле, допуне које улазе у са-став базичног модела валентности не могу бити факултативне, већ само испу-стиве. Облигаторност, наиме, стоји у корелацији с логичком повезаношћу међу обавезним елементима пропози-ционе структуре реченице, при чему спрам свакога од њих стоји одговарајући језички одраз. Тако се за глагол јести може рећи да захтева обавезну укљу-ченост два појма, којима одговарају два

19


глаголска аргумента, субјекат и акуза-тивни објекат (Ја једем хлеб). Уклањање ових допуна стога може бити мотивиса-но само комуникативним факторима (Стевановић 19793: 77; Helbig 1992: 106−107), нпр. познатошћу и ненагла-шеношћу субјекатског појма (Једем хлеб) или изостанком конкретизације објекта (Једем). Резултат поменуте ре-дук ције, дакле, није промена реченич-ног модела нити промена глаголске ва-лентности, већ одраз одговарајуће ко-муникативне перспективе исказа. Са-свим супротно се за факултативност ре-ченичних чланова може рећи да су упра-во средство којима се мења, обично проширује, неки реченични модел. На тај начин се може рећи да су факулта-тивни реченични чланови израз ва-лентне екстензије, тј. ширења базичне валентности управног глагола, што није способност сваког глагола (Алановић 2010: 129).

Може се поставити питање које су то факултативне објекатске допуне. Ако за пример узмемо опет глаголе давања и говорења, они омогућују увођење треће, факултативне објекатске допуне у виду конструкције за + акузатив или о + лока-тив: дати коме шта за некога; рећи коме шта за некога / о некоме. Ове фа-култативне допуне као додатне објекте дати глаголи давања и говорења уводе само у случају да објекат трансфера, предмет или информација, није наме-њен појму у дативу, или се својим садржајем не односи на њега, већ појму идентификованом предлошким акуза-тивом (Алановић 2010: 131). Штавише, факултативне допуне служе за ширење базичног модела валентности неког гла гола, чије је увођење регулисано ло-гичко-семантичким или комуникатив-ним факторима. Практично гово рећи, факултативним допунама се граде или изводе нови реченични модели тако што се постојећи базични шире. С друге стране, може се учинити да се поменуте

факултативне објекатске допуне пона-шају као додаци, што се не може прихва-тити као објективна чињеница.

Објекти су рекцијске допуне, али оне делују супкатегоризационо, што подразумева да су знатно зависне од концепта лексичке рекције (Eisenberg 1986: 53). Зато су они формално и ва-лентно специфични за одређене лек-сичко-семантичке класе глагола. То је, дакле, увек маркирани реченични члан – падежним наставком, предлогом или поствербалном позицијом, ово послед-ње у зависности од конкретног језика (Lazard 1994: 85). Додаци нису смисаоно неопходни ни супкласноспецифични и формално предетерминисани реченич-ни чланови, већ су то речи које детерми-нишу. Додаци располажу већим степе-ном самосталности, аутономни су рече-нични чланови чије је присуство факул-тативно, апсолутно су испустиви, што условљава њихову мобилност у речени-ци и способности мултипликације (La-zard 1994: 81). Стога се може закључити да поменути додатни објекти предста-в љају обавезне конституенте прошире-ног базичног реченичног модела који конституише управни глагол, што одго-вара и денотираној ситуацији која укључује још једног неопходног учесни-ка како би се радња на предвиђени на-чин реализовала, нпр. посредника (Дао ми је књигу за Ану) или објекат тицања (Рекао ми је прегршт лажи за њу).

3. ЗакључакНа крају је остало још да сумирамо

односе међу категоријама облигаторно-сти, факултативности и испустивости. Све раније поменуто нам сугерише да тест елиминације којим се проверава степен испустивости неког реченичног члана није довољан ни поуздан пока-затељ којим би се утврдио његов валент-ни статус, посебно ако је реч о допунама. Само су додаци апсолутно испустиви чланови реченице. С друге стране, ни

20


облигаторност ни факултативност као валентна обележја конституентских је-ди ница се не могу заснивати само на те-сту елиминације, јер би се на тај начин један те исти члан могао тумачити и као облигаторан и као факултативан, нпр. граматички субјекат у српском језику (Рекли су ми да уђем; Они су ми рекли да уђем; Они су ми рекли да ја уђем). Наи-ме, више је него јасно да се обележја формалнограматичке предодређености и синтаксичке неопходности појављују као кључна у диференцијацији допуна и додатака. Ипак се начелно може рећи да су допуне облигаторни, док су додаци факултативни конституенти (Helbig, Buscha 1996: 249), при чему се облига-торност односи на обавезну, имплицит-ну или експлицитну, укљученост у мо-дел остварен под одређеним контексту-алним и лексичко-семантичким усло-вима, а самим тестом елиминације не може се поуздано утврдити да ли неки члан припада базичном моделу валент-ности или не (нпр. Он увек говори неке глупости и Он јој увек говори неке глу-пости). С друге стране, факултативност допуна подразумева да оне нису део ба-зичне валентности управног глагола, што се не може аутоматски одредити или схватити као испустивост, већ се су-протно томе испустивост, сасвим оправ-дано, може дефинисати као могућност имплицитне укључености комплемена-та у неком реченичном моделу, која тако схваћена представља помоћни тест, али не једини и кључни, којим се откривају прагматокомуникативни услови под којима се остварује комуникација, али и логичко-семантичка веза између управ-ног глагола и од њега зависних реченич-них чланова. Стога испустивост као ре-зултат теста елиминације, можемо за-кљу чити, у првом реду служи да се ут-врди степен облигаторности (или оба-везности) неког конституента или да се потврди његова факултативност.

Литература

1. Алановић, Миливој (2010), „Основ-ни валентни принципи у структури-рању реченице“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LIII/1: 125–142.

2. Алановић, Миливој (2011), Кауза-тивност – манипулативност: од концепта ка форми, Нови Сад: Фи-лозофски факултет.

3. Алановић, Миливој (2012), „О ком-плементарности синтаксичких и се-мантичких јединица реченице“, Збор ник Матице српске за филоло-гију и лингвистику, LV/1: 149–175.

4. Àgel, Vilmos (2000), Valenztheorie, Tübingen: Gunter Narr Verlag.

5. Welke, Klaus M. (1988), Einfürung in die Valenz- und Kasustheorie, Leipzig: Bibliographisches Institut.

6. Eisenberg, Peter (1986), Grundriss der deutschen Grammatik, Stuttgart: Met-zler.

7. Engel, Ulrich (2009), Syntax der deut-schen Gegenwartssprache, Berlin: ESV.

8. Lazard, Gilbert (1994), L’Actance, Paris: PUF.

9. Pranjković, Ivo (2007), „Glagoli govo-renja i njihove dopune“, Зборник Ма-тице српске за славистику, 71−72: 133−141.

10. Silić, Josip i Ivo Pranjković (2007), Gramatika hrvatskoga jezika, Zagreb: Školska knjiga.

11. Стевановић, Михаило (1979), Савре-мени српскохрватски језик II, Бео-град: Научна књига.

12. Helbig, Gerhard (1992), Probleme der Valenz- und Kasustheorie, Tübingen: Max Niemeyer Verlag.

13. Helbig, Gerhard und Joachim Buscha (1996). Leitfaden der deutschen Gra-mmatik. Leipzig: Langenscheidt.

21

SYNTACTIC OBJECT – BETWEEN OBLIGACY AND OPTIONALITY

Summary

Starting from the theory of valence and in it established criteria and operational tests of classifi cation and defi nition of comple-ments, we apply and check these theoretical and methodologi-cal assumptions in this paper on the category of syntactic ob-ject, direct and indirect, with one main goal - to point out the fl aws and problems in such an approach, and the consistency and general applicability of following categories: obligacy and optionality of complements in the process of syntactic analysis and diff erentiation of basic sentence and syntagmatic constitu-ents.

[email protected]

22


1. Увод1

Русинистичка литература која обу-хвата тематику презимена код Ру-сина у Србији није велика. Нај-

значајније референце које својим садр-жајем обезбеђују увид у ову тематику су „Породична презимена и надимци Ру-сина у Југославији“ Николе Н. Кочиша (1978) и Презимена мађарског порекла код бачванско-сремских Русина Хајналке Фирис (2012). Други поменути извор је монографија која представља докторску дисертацију, одбрањену на Будимпе-штанском универзитету прошле године. На Одсеку за русинистику Филозофског факултета Новосадског унивeрзитета одбрањена су и два дипломска рада која дотичу ову тему – „Властита имена и презимена у Шиду“ (Ґовля 2008) и „Хун-гаризми у русинском језику“ (Бенчик 2012).

Русинска презимена су, иначе, рела-тивно касно постала предмет ширих ономастичких истраживања. За русин-ска презимена су се у славистици посеб-но занимали проф. др Павло Чучка у * Рад је урађен у оквиру пројеката 178002 и

178017, које финансира Министарство просве-те и науке Републике Србије.

Украјини (1973, 2005) и проф. др Иштван Удвари у Мађарској (1985, 1997).

Формирање презимена у Мађарској почело је још у другој половини XIII века, а завршено је крајем XVI вeкa, односно XVIII века, када је записивање презимена постало обавезно (Фирис 2008: 210). Ко-риш ћење презимена је уведено због по-писа становника у држави и због поре-ских обавеза становништва. Цар Јозеф II је 1780. године донео декрет о обaвезном и стабилном коришћењу презимена, а цар Франц I је 1814. године донео декрет којим се забрањује промена презимена без државне дозволе (Фирис 2012: 31).

Пошто пописи из друге половине XVIII века указују на иста презимена Ру-сина како у карпатској постојбини тако и у новом, бачком крају, може се закључити да је већи део презимена код Русина фор-миран још пре сеобе из северних крајева Аустроугарске монархије у јужне крајеве – у Бачку, у села Велики Крстур (1751) и Куцуру (1763) (Лабош 1979: 77).

2. Русинска презимена у Крстуру, Куцури и Шиду

На основу најпотпунијег списка офи цијелних породичних презимена,

Михајло Фејса УДК 811.16/17(497.11)-373’232Универзитет у Новом Саду DOI 10.7251/FIL1307022FФилозофски факултет

РУСИНСКА ПРЕЗИМЕНА У СРБИЈИ*Апстракт: У русинистици је до данас мало пажње посвећено презименима код

Русина. У првом делу рада аутор даје преглед досадашњих сазнања на ову тему, првенствено Николе Кочиша и Хајналке Фирис, а у другом делу се посвећује неким питањима ономастике у вези с русинским презименима – фреквенцији презимена код Русина у Србији, специфичностима које се тичу презимена Русина у Руском Крстуру, неофицијелним презименима, као и начинима настанка русинских прези-мена. Посебна пажња је посвећена етимологији русинских презимена мађарског порекла, чије постојање произлази првенствено из чињенице да су Русини живели у мађарском краљевству све до 1918. године, до распада Аустроугарске монархије.

Кључне речи: Русини у Србији, русинска презимена, неофицијелна презимена, мађарски утицај, ономастика.

23

Русинска презимена у Србији

који је саставио Никола Кочиш (1978), уочавамо појаву да у Руском Крстуру, у коjeм живи највећи број Русина, поро-дице редовно имају и неслужбена, неофицијелна, говорна породична пре-зимена (надимке). Број таквих неофи-цијелних презимена/надимака креће се од два до осам. Везивање већег броја на-димака за одређено презиме несумњиво указује на већу фреквенцију јављања тог презимена. Реално је претпоставити да се најфреквентнија презимена код Руси-на у Руском Крстуру налазе управо међу онима која имају осам, седам и шест на-димака.

Осам надимака имају презимена Киш и Нађ:

КИШ – Адам, Арсим, Хрицо, Гали, Ђуриков, Међеши, Ондер, Фиљипков;

НАЂ – Андришко, Бандурик, Џам-бас, Јева, Макајичка, Нађмишка, По-штаров, Јанов.

Седам надимака имају презимена Пап, Харди и Сивч:

ПАП – Халушка, Ђурањ, Дулич, Ма-тов, Папјанко, Петрањ, Јанов;

ХАРДИ – Вереш, Војвода, Иванов, Малацко, Мишкањ, Мишков, Шокец;

СИВЧ – Винцриљ, Хичо, Катрина, Марков, Феркањ, Ферко, Ферчо.

Шест надимака имају презимена Дудаш, Михњак, Рац и Чизмар:

ДУДАШ – Данко, Иван, Мијов, Ра-гаји, Романчо, Семан;

МИХЊАК – Пекаров, Мица, Ми-чурков, Мишкањ, Мишко, Мишков;

РАЦ – Хрицо, Дзвонар, Крењицки, Мишко, Рацмишка, Тиркајла;

ЧИЖМАР – Босохо, Ержањ, Пешти-ка, Русов, Сцеранка, Чижмарјанка.

Пет надимака имају:МИКЛОВШ – Кулич, Лалицки,

Мица, Њаради, Миколка;МУДРИ – Берци, Кољесар, Лускан-

ци, Минар, Шандор.Четири надимка имају:БАРНА – Хробар, Гајдер, Шутохо,

Јухас;

БУДИНСКИ – Бругош, Бурјан, Ху-здер, Миђа;

ЕДЕЛИНСКИ – Бругош, Хорњак, Миколков, Фунтош;

ЈУХАС – Барна, Гичко, Томаш, Писи;САБАДОШ – Бора, Хика, Лиси, Са-

бадошчик.Три надимка имају:БЕСЕРМИЊИ – Берци, Хрицко,

Олек са;ВАРГА – Халушка, Шокец, Шокињ;ВИСЛАВСКИ – Мудри, Мудричка,

Палко;КОСТЕЉНИК – Адамчо, Хомза,

Ма снохо;ЊАРАДИ – Бучко, Дзвонарка, Дзво-

наров;ПАПУГА – Ђурков, Ђурча, Јаким;СЕМАН – Захорски, Петрашка,

Рађов;СИМУНОВИЧ – Керекјарта, Пољив-

ка, Јанов;ХАЈДУК – Лацкањин, Лиси, Ште-

фанчик;ХОРЊАК – Адамчо, Илијаш, Кухар.Два надимка имају:ХАРХАЈИ – Хатраш и Хомза;ХЕРБУТ – Гажи и Љовчош.

Презимена-надимци јављају се у функцији разликовања породице од по-родице. Један од разлога за иден-тификацију породица на овај начин јесте и потреба да се обезбеди знак који би недвосмислено указивао на чиње-ницу да одређене породице нису у род-бинским односима (Кочиш 1978: 188).

На одређену фреквенцију презиме-на у другом насељу по броју Русина, у Ку-цури, указују резултати једног истра-живања објављеног прошле године. На основу тог истраживања најчешћа пре-зимена у Куцури су: Бесермињи, Буила, Фејса, Хорњак, Хромиш, Иван, Макаји, Русковски, Сабо, Шанта и Варга (Фейса 2011: 217). Додавања презимена у говорној комуникацији каквог има у Руском Кр-стуру, у Куцури има врло мало. Реги-

24

Михајло Фејса

стровали смо само неколико примера: неофицијелно Пељваш за официјелно Цап, неофицијелно Кухар за официјелно Хорњак, неофицијелно Дајко за офи-цијелно Сабо, неофицијелно Пипаш за официјелно Молнар и неофицијелно Онда за официјелно Олејар. Два приме-ра указују на то да је могуће да се време-ном и неофицијелно презиме прикључи официјелном и да оба заједно формирају сложено официјелно презиме. Такви примери су презимена Хорњак Кухар и Сабо Дајко. Презиме које представља финални резултат идентично је оном до којег долази када се на венчању, пред матичарем, један од супружника изјасни да свом презимену додаје презиме су-пружника.

Досељеници у Куцуру су дошли из следећих жупанија: Абаујске, Землин-ске, Гемерске, Шаришке, Спишке, Бере-говске, Хајдуске и Саболчке (Жирош 1992–1993: 109). Досељеници у Крстур су дошли из много ширег подручја – и из јужнијих насеља од Мучења, као и из се-верних и североисточних жупанија исто ријске Угарске (Мађарске) (Исто: 110). Пошто је аустроугарским властима, након пораза и повлачења Отоманске империје 1699. године, било потребно више становништва на југу државе, оне су подстицале колонизацију Немаца, Мађара, Словака и других, као и Русина (Гавриловић 1977: 153). Због тога је и прецима Русина (чији потомци данас живе у Србији и Хрватској), грађанима слободног статуса у Хабзбуршкој монар-хији („Ruthenus Libertinus“, како су их називали) и гркокатоличке (унијатске) вере, у укупном броју од око двије хиљаде, дозвољено да се, по уговору с државним властима, населе у „dessolata possessio Keresztur“, у такозване Доње крајеве, у централну Бачку, средином XVIII века (Хорњак 2006: 25). Податак да су се из своје постојбине у Карпатима на југ могли селити само Русини слободне селидбе даје одговор и на питање зашто

је чак осамдесетак презимена изведено из различитих географских назива (села, градова, области).

Чињеница да досељеници у Крстур и Куцуру (у временском интервалу од 12–13 година) не долазе из истих жупанија узрокује и појаву да су нека презимена карактеристична или само за Крстур или само за Куцуру. Тако је нпр. презиме аутора ових редака карак-теристично искључиво за Куцуру. Уко-лико пак нека особа с презименом Фејса не живи у Куцури, па је нпр. записана у Врбасу, Новом Саду или у Шиду, поузда-но можемо тврдити да се та особа лично, или неко од њених предака, доселила у дато место пребивалишта из Куцуре. Презиме аутора овог рада илустративно је и по још једној основи. Презиме Фејса потиче од мађарске речи fejsze, која у преводу значи секира и највероватније указује на претка који се добро служио секиром, претпоставља се као дрвосеча у Карпатима. Ово презиме одговара презимену Сикирица. Од око 600 ру-синских презимена скоро половина је мађарског порекла. Упоређивањем пре-зимена у Мучењу и у Крстуру и Куцури утврђено је да је једна трећина презиме-на заједничка (Жирош 1992–1993: 118).

За Шид, насеље у којем има највише Русина у Срему, статистичко истражи-вање фреквенције презимена извршила је Анита Говља у оквиру дипломског рада. Према исписивању русинских пре-зимена из матичне књиге рођених на сваких пет година најчешћа презимена су: Кањух – 3,5%, Хорњак – 2,9%, Данчо – 2,7%, Еделински – 2,1%, Ждињак – 2,1%, Крајцар (Грајцар) – 2%, Захорјански – 1,9%, Лазор – 1,7%, Миклош (Микловш) – 1,6% и Торма – 1,6%. Презимена су за-бележена од 67 пута (прво поменуто) до 31 пут (последње поменуто) (Ґовля 2008: 117).

Леона Хајдук настоји да да пре-цизнији одговор на питање одакле по-тичу надимци уз презимена Русина у

25


Шиду (Гайдук 2011: 135–136). Она сматра да су различитог порекла:

а) презимена могу бити донета из Куцуре и Крстура или још из При карпатја, нпр. Абођи – Њир-чак/Њирјак, Барна – Ждињак, Барна – Шути, Пастов њицки – Коцурскохо, Торма – Хрин, Бики – Геци, Еделински – Балтар, Хар-ди – Олекса, Харди – Мишкањово;

б) презимена могу настати дола-ском зета на женин грунт, па је и женино и мужевљево презиме задржано кроз генерације, нпр. Бођвањски – Бучко, Сегеди – Тим ко, Данчо – Парчетич, Мај-хер – Кетелеш, Кањух – Барјанош, Миклош – Кулич, Кохут – Ми-клош, Киш – Рацик, Киш – Геци, Киш – Међеши, Лукач – Рибар, Митров – Хорбатохо, Нађ – Ви-славски, Чижмар – Магоч, Сеге-ди – Тамаш, Шандор – Кралош, Шљи вак – Фаркаш;

в) презимена-надимци могу бити оригинална и настати у зајед-ничком животу и раду са станов-ништвом које Русине на овим просторима окружује данас, нпр. Друмар, Жицар, Економ, Куна, Микан, Суботар, Паприкар, Пти чар, Шпира и др.

Нека презимена се јављају у вари-јантама. На пример: Бесермињи и Бесермењи, Сабо и Сабол, Миклош и Микловш, Нота и Новта, Буила и Бујила, Хаврилчак и Харвилчак, Дорокази и До-рокхази, Керекјарта и Кеређарта, Па-рошкаји и Парошкај, Палинкаш и Паљенкаш, Холошњаји и Колошњаји, Вереш и Вереши, Зубко и Зупко, Костел-ник и Костељник, Балинт и Баљинт, Чижмар и Чизмар. Појава варијанти се тумачи неусаглашеним записивањем презимена. Једном записано презиме (иако одступа од изворног) преноси се с генерације на генерацију.

3. Порекло русинских презимена

Међу наведеним, најфреквентнијим презименима код Русина налази се вео-ма велики број презимена у којима је видљив утицај мађарског језика (баш као и у презимену аутора овог чланка). Тај утицај се тумачи многовековним су-животом русинског и мађарског народа како у постојбини тако и у Бачкој. Мађарски језик је Русинима био службе-ни језик све до 1918. године. У литерату-ри се наглашава да је до те године владао русинско-мађарски билингвизам (Фи-рис 2008: 210). Пошто велику већину данашњих презимена мађарског порек-ла Русина у Бачкој и Срему (у Србији и Хрватској) налазимо и у Карпатском ареа-лу (углавном у Словачкој, Мађарској и Украјини), можемо тврдити да су та пре-зимена настала још у постојбини, пре досељења у Бачку средином XVIII века.

Од начина настанка русинских пре-зимена мађарског порекла као најуоч-љивије издвајамо:

1. према професијама, зани ма њи-ма и занатима: Боднар („бач-вар“), Варга („обућар“), Вашаш („тр говац гвожђем“), Дудаш („гај даш“), Пап („свештеник“, „поп“), Сакач („кувар“), Сабо („кројач“), Молнар („млинар“), Јухас („пастир“), Ловас („коњар“), Чордаш („кравар“), Човс („пољо-чувар“), Керегјарта („колесар“), Кетелеш („ужар“), Сивч („ко-жар), Катона („војник“), Кондаш („свињар“), Шајтош („сирар“) и др.;

2. према месту из којег дотична особа потиче: Бесермињи (из Бесермиња), Винаји (из Вине), Виславски (из Вислоа), Еделин-ски (из Еделиња), Еме(ј)ди (из Емеда), Мади (из Мада), Макаји (из Макоа), Мученски (из Му-чења), Салонтаји (из Салонте), Магоч (из Магоча), Ујфалуши

26


(из Ујфалуа), Кашаји (из Каше, тј. Кошица), Керестурик (из Крстура), Међеши (из Међеша), Дорок(х)ази (из Дорогхазе), Се-геди (из Сегеда), Радвањи (из Радвања), Рускаји (из Руске), Ке-вежди (из Кевежда), Макаји (из Макова) и др.;

3. према називу народа којем је до-тична особа припадала: Ленђер („Пољак“), Орос („Рус“), Тот („Словак“), Рац („Србин“) и др.;

4. према именима и презименима: Баљинт, Микловш, Тамаш, Хај-нал, Шандор, Берци, Лацко, Данко, Шимко и др.;

5. према општим именицама: Нов-та („песма“), Фа („дрво“), Торма („рен“), Фејса („секира“), Фирис („тестера“), Колбас („кобасица“), Говља („рода“), Баран („ован“), Фаркаш („вук“) и др.;

6. према особинама: Нађ („вели-ки“), Киш („мали“), Барна („бра-он“), Фекете („црн“), Балог („ле-воруки“), Лабош („ногат“), Нађ-феји („велике главе“), Мелег („то пао“), Чореј („сиромашан“, „тамнопут“), Шовш („слан“), Ша-рик („каљав“, „блатњав“), Жирош („мастан“) и др.

Налазимо и сложена презимена у којима су обе компоненте мађарског по-рекла. На пример: Кишјухас (од Киш и Јухас, у значењу „мали пастир“), Нађма-каји (од Нађ и Макаји, у значењу „вели-ки из Макоа“), Папхархаји од Пап и Хархаји у значењу „свештеник из Ха р-хаја“ и др.

Међу сложеним презименима при-ме ћујемо и презимена у којима је једна компонента мађарског а друга русин-ског порекла. На пример: Папданко (од Пап и Данко), Паплацко (од Пап и Лац-ко), Кишјанков (од Киш и Јанков), Нађ-попов (од Нађ и Попов), Папјанко (Пап и Јанко) и др.

Од презимена русинског порекла најчешћа су презимена која су формира-на према занимањима, нпр. Кухар (по-ред презимена Сакач, „кувар“), Гајдош (поред презимена Дудаш, „гајдаш“), Ко-ље сар (поред презимена Керегјарта, „колесар“) и према особинама, нпр. Мали (поред презимена Киш, „мали“), Мудри („мудар“), Хромиш (поред пре-зимена Шанта, „хром“), Зубко („зубат“), Не(о)ваљани („неокаљан“, „чист“) и др.

Данашња русинска презимена могу бити изворна (чији носиоци нису преу-зели мађарско презиме него су задржа-ли русинско), а могу бити и накнадно додата (након што су преузели мађарско презиме). Политику добровољног пре-во ђења русинског презимена на ма-ђарско презиме својевремено је подржа-вала мађарска влада и онима који су то учинили смањивала је порез (Кучмаш Клеменс 2008: 204). У Будимпешти је постојало и посебно удружење које је на основу листе од хиљаду и по презимена „увећавало мађарски народ“. Долажење до мађарског презимена било је у то вре-ме и питање престижа. Један од разлога што поред официјелног презимена постоји и неофицијелно јесте тај што је свест о некадашњем, изворном прези-мену задржана.

4. Суфикси – форманти русинских презимена

Презимена бачко-сремских Русина не граде се само преузимањем основних лексема мађарског или словенског/ру-синског порекла него се у градњу русин-ских презимена укључује и десетак су-фикса.

У формирање русинских презиме-на укључени су суфикси такође мађар-ског и словенског порекла. Издвајају се нпр. следећи мађарски суфикси (Фирис 2008: 220–222):

1. суфикс -ш (у варијантама -аш, -ош, -еш, -иш), нпр. Биркаш, Гу-баш, Дудаш, Чордаш, Шајтош,

27


Сабадош, Лабош, Жирош, Ве-реш, Фејеш, Хегедиш;

2. суфикс -ар, нпр. Калмар, Мол-нар, Чижмар;

3. суфикс -ас, нпр. Ловас, Јухас, Бин дас;

4. суфикс -и, нпр. Сегеди, Њаради, Међеши, Бесермињи, Абођи; су-фикс -и се код неких презимена и губи, нпр. Винај(и), Макај(и), Холошњај(и).

Од словенских суфикса издвајају се:1. суфикс -ски, нпр. Вадаски, Бод-вањски, Папјански; суфикс -ски се комбинује са суфиксима -ин- и -ов-, чинећи сложене суфиксе -ински и -овски, нпр. Еделински, Бесермињски, Венчељовски, Ка-шовски;

2. суфикс -ин, нпр. Ђурањин, Малац-кањин, Јанкањин;

3. суфикс -ик, нпр. Керестурик, Ша рик, Кишрацик;

4. суфикс -чик, нпр. Арваљчик, Кар-чмарчик, Тамашчик;

5. суфикс -ич, нпр. Абодич, Андич, Санич; суфикс -ич се комбинује са суфиксом -ов-, чинећи сложе-ни суфикс -ович, нпр. Павлович, Деметрович, Тодорович;

6. суфикс -ов, нпр. Ђурањов, Јанка-њов, Мишков;

7. суфикс -ак и -чак, нпр. Балаш-чак, Њирчак, Ференчак, Сенде-рак;

8. суфикс -ач, нпр. Такач, Сакач, Ко- вач;

9. суфикс -ко, нпр. Данко, Синко, Малацко.

За мало које презиме се само на основу неког од наведених суфикса може са сигурношћу рећи да је русин-ско, односно да је могуће само на основу одређеног суфикса тврдити да је особа која га носи Русин, с обзиром на то да

наведене суфиксе налазимо и код дру-гих народа Карпатског ареала.

5. Закључне констатације

Утврђено је око 600 презимена код бачко-сремских Русина. Око половине презимена је маћарског порекла. Тре-ћина је забележена и у Мучењу, зборном месту за досељење Русина у Куцуру 1763. године.

Могућност утврђивања мађарског утицаја у русинским презименима одра-жава билингвалност и вишевековни заједнички живот мађарског и русин-ског народа. Велика већина презимена мађарског порекла потиче из времена пре досељења Русина у Бачку средином XVIII века и настала су као последица директних контаката Русина и Мађара.

Мађарски утицај је видљив и у спи-ску суфикса који су укључени у форми-рање русинских презимена.

Било да су русинског или мађарског порекла, презимена су настајала на сличне начине – да се пренесу занимања дотичних породица, да се истакну неке телесне особине, да се укаже на место одакле потиче дотична породица, да се нагласи везаност за неки народ и сл. По-себно је велика група презимена која је настала према месту доласка или дужег задржавања. Генерално гледано, ново пре зиме је постајало официјелно, а не-кадашње неофицијелно. У Бачкој, по-себно у Крстуру, неофицијелна прези-мена се јављају са основним циљем да унесу разлику међу породице са истим презименом.

Број русинских презимена се сма-њује. Разлози за тај тренд налазе се у смањивању броја припадника русинске националне заједнице и у увећању броја мешовитих бракова.

28


Литература1. Гавриловић, Славко (1977), „Русини у

Бачкој и Срему од средине XVIII до средине XIX века“, у: Годишњак Дру-штва историчара Војводине, Но ви Сад: Друштво историчара Војводине, 153–215.

2. Гайдук, Леона (2011), „Антропоними хлопох и женох и патроними Русна-цох Шиду зоз їх назвисками / Антро-поними мушкараца и жена и патро-ними Русина Шида са њиховим на-димцима“, у: Iz multijezičke Vojvodine: Zbornik Pedagoškog zavoda Vojvodine, 7, Нови Сад: Педагошки завод, 125–137.

3. Ґовля, Анита (2008), „Мена и презви-ска у Шидзе“ (дипломска робота одбранєна 2007), Studia Ruthenica, 13, Нови Сад: Дружтво за руски язик, литературу и културу, 102–125.

4. Жирош, Мирон (1997), Бачванско--сримски Руснаци дома и у швеце (1745–1991), 1. том, Нови Сад: Гре-кокатолїцка парохия св. Петра и Пав-ла.

5. Жирош, Мирон (1992–1993), „Пре-звиска и походзенє коцурских Русна-цох“, Studia Ruthenica, 3, Нови Сад: Дружтво за руски язик и литературу, 119–126.

6. Йобадь Жирош, Мария и Мирон Жирош (1992–1993), „Цо мученьски (Мадярска), керестурски и коцурски (Югославия) презвиска и назвиска бешедую“, Studia Ruthenica, 3, Нови Сад: Дружтво за руски язик и лите-ратуру, 106–118.

7. Киш, Гелена, Гелена Скубан, Мария Сакач и Михал Фейса (1978), „Суча-сни особни мена у Руским Керестуре и Коцуре“, Творчосц, Нови Сад: Дружтво за руски язик и литературу, 53–59.

8. Кочиш, Микола М. (1978), „Фами-лийни презвиска и назвиска Русна-кох у Югославиї“, у: Линґвистични роботи (репринт зоз: Шветлосц, 2,

1973, 164–194), Нови Сад: Руске слово, 187–218.

9. Кучмаш Клеменс, Амалия (2008), „Як настали презвиска“, у: Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), 2. том, гл. уред. М. Фејса, Нови Сад: ИК Прометеј – Филозофски факултет, Одсек за русинистику – Културно--просветно друштво ДОК – Куцура, 203–209.

10. Лабош Гайдук, Леона (2010), Руснаци у Шидзе 1990–1950, Шид: Културно--просвитне дружтво Дюра Киш – НВУ Руске слово.

11. Лабош, Федор (1979), История Руси-нох Бачкей, Сриму и Славониї 1745–1918, Вуковар: Союз Русинох и Укра-їнцох Горватскей.

12. Лађевић, Милица (1969), „Савреме-на ономастика града Н. Сада“, При-лози проучавању језика, 4, Нови Сад: Институт за јужнословенске језике Филозофског факултета, 175–196.

13. Мудри, Василь и Янко Саламон (1992–1993), „Прилог ґу историї ру-скей школи у Шидзе“, Studia Ru-thenica, 3, Нови Сад: Дружтво за ру-ски язик и литературу, 208–268.

14. Рамач, Юлиян (2002), Ґраматика ру-ского язика, Беоґрад: Завод за уџбе-нике и наставна средства.

15. Удвари, Иштван (1985), „Фонетичне адаптованє мадярских словох у бач-ванско-сримским язику“, Творчосц, 11, Нови Сад: Дружтво за руски язик и литературу, 40–62.

16. Udvari, István (1997), „A bács-szerémi ruszin nyelv lexikai hungarizmusai kutatásának története“, Studia Ukrai-nica et Rusinica Nyíregyhaáziencia, 5, Nyíregyháza, 100–111.

17. Фейса, Михайло (2011), „Мена, пре-звиска и назвиска у рускей нацио-налней заєднїци / Имена, презиме-на и надимци у русинској нацио-налној заједници“, у: Iz multijezičke Vojvodine: Zbornik Pedagoškog zavoda

29


Vojvodine, 7, Нови Сад: Педагошки завод, 104–124.

18. Фейса, Михайло (2011), „Мена и пре-звиска войводянских Руснацох“, у Лингвокультурное пространство современной Европы через призму малых и больших языков: Slavica Tartuensia IX, Тарту: Тартуский уни-верситет Кафедра славянской фило-логии, 213–221.

19. Фирис, Гайналка (2008), „Презвиска мадярского походзеня при бачван-ско-сримских Руснацох“, у: Русини/Руснаци/Ruthenians (1745–2005), 2. том, гл. уред. М. Фејса, Нови Сад: ИК Прометеј – Филозофски факултет, Од сек за русинистику – Културно--просветно друштво ДОК – Куцура, 210–228.

20. Фирис, Гайналка (2012), Презвиска мадярского походзеня при бачванско--сримских Руснацох, Budapest: ELTE, Ukrán Filolόgiai Tanszék – Argumen-tum.

21. Чучка, Павле П. (1973), „О чим шве-дочи антропонимия войводянских Руснакох“, Шветлосц, 1, Нови Сад: Руске слово, 95–110.

22. Чучка, Павло (2005), Прiзвища За-карпатських Українцив – Iсторико--етимологiчний словник, Львiв: Ви-давництво Свiт.

23. Хорњак, Михајло (2006), „Бачко--срем ски Русини“, у: Русини/Русна-ци/Ruthenians (1745–2005) I, Нови Сад: ИК Прометеј – Филозофски фа-култет, Одсек за русинистику, КПД ДОК, 23–73.

RUTHENIAN SURNAMES IN SERBIA

Summary

After presenting the results of the previous researches on the topic, the author concludes that the most frequent Ruthenian surnames are Nađ, Kiš, Pap, Hardi, etc. in Ruski Krstur and Hromiš, Hornjak, Ruskovski, Fejsa etc. in Kucura. The Rutheni-ans living in Ruski Krstur recognise each other not only by sur-names but also by cognomens, such as Andriško, Bandurik, Džambas, Jeva, Makajička, Nađmiška, Poštarov and Jonov for surname Nađ. There are approximately 600 Ruthenian sur-names in Serbia. More than 40 % of them are of Hungarian ori-gin. The oldest Hungarian surnames/cognomens in the Ruthe-nian language emerged from the direct contacts of Slavs and Hungarians. Most of them originate from the times before Ru-thenian settlement in Bačka in the mid 18th century.

[email protected]

30

Prevođenje naslova

Naslov je vrsta parateksta, odnosno tekst koji se nalazi u okruženju drugog teksta, na njegovoj margi-

ni, i prati ga prilikom objavljivanja. Naslovi su deo žanrovskog ugovora između autora i čitaoca, jer na osnovu naslova čitalac može da sazna nešto o temi i žanru kojem tekst pripada. Naslovi usmeravaju recepci-ju, apeluju na čitaoca, bude njegova očeki-vanja i odabrani su s namerom da ga privu-ku (Schweikle 2007: 571, 771), jer se knjiga ipak poznaje po naslovu. On stoji na nje-nim koricama i od njega zavisi da li će neko posegnuti za njom, otvoriti je i poželeti da je pročita. Naslov bi trebalo da bude neka vrsta poziva, stoga ga pisci i izdavači veo-ma brižljivo biraju. Zbog toga i prilikom prevođenja treba da mu se posveti velika pažnja, da se prevede što je bolje moguće, kako bi prevod privukao potencijalnu pu-bliku i u stranoj kulturi.

U naslovu je sadržano sve ono što je značajno za delo u celosti, njegov osnovni smisao, koncepcija autorove poetike, ključ za njegovu stilističku šifru (Balcežan 1979: 145). Otuda je valjani prevod naslova mo-guć samo ako se pronikne u celokupnu su-štinu dela, ako mu se posveti maksimalna pažnja i odstupi od izvornika u najmanjoj mogućoj meri (Milićević 2002: 641). Svaka izmena ili omaška prilikom prevođenja preti da poremeti odnos između naslova i dela i može da dovede do potpuno drugači-jeg razumevanja celokupnog teksta. Os-novni uzrok tih grešaka je uglavnom to što se prvo prevodi naslov, a zatim delo, iako bi trebalo da bude obrnuto: da se prevodilac prvo podrobno upozna s tekstom, prevede ga u celosti, a tek onda da prevede i naslov (Glišović 1982: 106–109).

Prevođenje naslova je ne samo pro-blem teorije prevođenja već i problem poe-tike. Prevođenje naslova, naročito onih vi-šeznačnih, u kojima postoje ne samo kon-kretni već i drugi slojevi značenja, poredi

ORIGINALNI NAUČNI RAD

Nikolina Zobenica UDK 821.112.2.09 Grass G.Univerzitet u Novom Sadu DOI 10.7251/FIL1307030ZFilozofski fakultet

PREVOÐENJE NASLOVA I MEÐUNASLOVA U ROMANU LIMENI DOBOŠ GINTERA GRASA

Apstrakt: Prevođenje naslova književnog dela predstavlja poseban izazov, jer je zbog njegovog značaja za celokupno delo stilski i pragmatički aspekat naročito naglašen. Ade-kvatnost na semantičkom i sintaksičkom planu, za koju je neophodno dobro poznavanje stranog jezika, nije dovoljna da bi prevedeni naslov ostvario isti efekat i ispunio istu funk-ciju kao i naslov originala. U ovom radu će se na osnovu kritičke analize prevođenja na-slova i međunaslova u romanu Limeni doboš Gintera Grasa predočiti problematika pre-vođenja poetskih naslova, sa ciljem da se ukaže na potrebu za dobrim poznavanjem jezi-ka, ali i samog književnog dela, njegovog pisca, kao i književnoteorijskog, književnoisto-rijskog i kulturnog konteksta, kako bi se ostvario potpuno adekvatan prevod.

Ključne reči: književni prevod, prevođenje naslova, funkcija naslova, kontekst, ekvi-valencija, adekvatnost.

31

Prevođenje naslova i međunaslova u romanu Limeni doboš Gintera Grasa

se s prevođenjem lirske poezije i čak se po-stavlja pitanje da li naslovi u pojedinim slučajevima uopšte mogu da se prevedu. Ako se to učini nepromišljeno i brzopleto, može da se desi da loše prevedeni naslovi postanu deo kulturne baštine jednog naro-da i opšteprihvaćeni u svesti čitalaca toga dela, tako da čak ni novi prevod, nastao na osnovu uporedno-stilističke analize, ne bi imao velike izglede da se nametne jer „fak-tor tradicije“ obezbeđuje trajnost onog pr-vobitnog „rešenja“. Brzopletost kod prevo-đenja je posledica nedovoljnog poznavanja mnogih strana dela na koje naslov impli-citno ili eksplicitno ukazuje. Ima onih koji i previše nagoveštavaju i podrazumevaju, sadrže neki poetski simbol koji je celovit i nedeljiv i takvi naslovi sa svakim pokuša-jem da se konkretno istumače postaju sve neodređeniji. Svako nastojanje da se otkri-ju sve naslage njihovih simboličnih znače-nja ne vodi nikuda, već od takvih pokušaja odgonetanja treba odustati i kod prevođe-nja izbegavati unošenje elemenata makar i blistave simbolične interpretacije, „u ime očuvanja tajne kao tajne“ (Čović 2001: 55–59).

Nemogućnost doslovnog prevoda je velika smetnja, jer naslovi-aluzije treba to da ostanu i u prevodu, oni „bučni“ treba da privuku pažnju, a „neprozirni“ da zadrže tu „neprozirnost“. Najveća teškoća ipak ostaju naslovi koji su višeznačni (Milićević 2002: 641–645), jer polisemija u izvornom jeziku ne mora da odgovara polisemiji u ciljnom jeziku. U tom slučaju prevodilac pri izboru ekvivalenata mora voditi računa o pragmatičkom aspektu jer odabrano zna-čenje treba da izazove istu reakciju kod či-talaca prevoda kao i kod čitalaca originala.

Osim na semantičkom i pragmatič-kom nivou, prevođenje poetskih naslova predstavlja izazov i na stilskom nivou, jer oni često sadrže eufonična sredstva, kao što su rima i stih, ili čak i stilske fi gure, kao što su metafora, ironija i elipsa (Schweikle 2007: 771). U tom slučaju je vrlo važno da prevodilac pre svega uoči ova sredstva, da

ih tačno identifi kuje, a onda i da ih prenese na adekvatan način na strani jezik.

Da bi se tačno prenelo značenje naslo-va, prevodilac mora poznavati jezik i sadr-žinu književnog dela, međutim, adekvatno prenošenje stilskog i pragmatičkog aspek-ta naslova i međunaslova zahteva dobro poznavanje šireg konteksta, odnosno knji-ževnih, kulturnih, čak i društveno-politič-kih okolnosti nastanka dela, pri čemu tre-ba da se obrati pažnja i na sinhronijsku i dijahronijsku ravan. Tek nakon što upozna sve aspekte dela, prevodilac može na ade-kvatan način da prevede višeznačne poet-ske naslove, kao što su naslov i međunaslo-vi Grasovog prvog romana.

Prevod naslova romana Limeni doboš Kad je reč o Grasovom romanu Die

Blechtrommel, njegov naslov jeste višezna-čan, bogat značenjskim potencijalom, budi čitav niz asocijacija kod čitaoca, stoga može da se odredi kao „simboličan“ jer predstavlja „slikoviti izraz teme“.1 Njegovo prevođenje ne predstavlja teškoću jer u srpskom postoji potpuni ekvivalent „lime-ni doboš“ ili „limeni bubanj“, pošto „Blech“ u nemačkom odgovara srpskom „lim“, a „Trommel“ je „doboš, bubanj“. Odabirom ovog naslova, Gras programski određuje čitav roman, jer su već u njemu evidentne osnovne karakteristike autorovog stila. Gras vrlo često koristi imenice, stavlja predmete u centar pažnje, kako bi istakao izvitoperen odnos između ljudi i stvari, jer se čini da stvari sve više upravljaju ljudima, a ne obrnuto. Osim toga, Gras uglavnom skreće pažnju sa suštine događaja na ono što je, u stvari, sporedno, kako bi kod čita-oca izazvao iznenađenje i podstakao ga na refl eksiju (Gerstenberg 1980: 172–179, Stolz 1994: 270–271). Na prvi pogled je krajnje 1 Prema prvoj klasifi kaciji naslova Jiržija Levija, ra-

zlikuju se dve vrste naslova: „opisni“, sa čisto in-formativnom funkcijom o temi, glavnom junaku, žanru dela, i „simbolični“ naslov, zapravo „sliko-viti izraz teme“ (Čović 2001: 46–48, 55–59).

32

Nikolina Zobenica

neobično da jedan predmet kao što je do-boš predstavlja suštinu dela, čime ovakav naslov ostvaruje željeni efekat – podstiče radoznalost.

Simbolika ovog predmeta krije se u mnoštvu značenja koje on ima za svog vla-snika, Oskara Macerata. Kao dečja igračka, on mu omogućava da se krije iza (privid-nog) trogodišnjeg uzrasta. Osim toga, to je instrument kojim on izražava protest, ali i ispoljava svoj umetnički talenat. Doboš mu omogućava da se prenese u tuđe misli, ali i da tka svoja sopstvena sećanja i priziva ono što je zaboravljeno i opovrgnuto. Uda-raljke za doboš mogu da se posmatraju i kao seksualni simboli i uključuju i nagon-ski aspekt Oskarovog života. Limeni doboš je i više od toga, on predstavlja suštinski simbol ovog antijunaka, osnovu njegove egzistencije, jer Oskar čak i fi zički vidno slabi kad nakon smrti prodavca igračaka ne može da dobija nove doboše. Posle rata on ponovo raste i na neko vreme prekida s dobovanjem, ali kada je opet uzeo u ruke svoj instrument, a time prihvatio i svoju drugačiju egzistenciju, njegov fi zički rast je prekinut (Schwan 1990: 21).

„Blechtrommel“ može čak i da pred-stavlja aluziju na frazu „Blech reden“ u smislu „Unsinn reden“ (Scherf 2000: 46), to jest „govoriti besmislice“ ili u govornom jeziku „lupati (gluposti)“. Oskar, koji lupa po limenom dobošu i pripoveda o prošlim događajima, u romanu je prikazan kao ne-pouzdani pripovedač koji čak i priznaje da laže. Njegova nepouzdanost se manifestu-je i u protivrečnostima, poluistinama, u zaboravu, kao i u jezičkoj nejasnoći (Neu-haus 1993: 23–28). Nažalost, ovu aluziju je nemoguće preneti u prevodu, mada pred-stavlja dodatno značenje u romanu koje je svakako teško preneti pri prevodu.

Iako je prevod ovog naslova krajnje jednostavan, ovaj roman se na srpskom je-ziku u prevodu Olge Trebičnik 1963. godi-ne pojavio kao Dečji doboš. Uprkos tome što osnovno značenje „limenog doboša“ podrazumeva dečji doboš, igračku central-

ne ličnosti, ako se sva navedena značenja svedu samo na to jedno, onda je naslov u prevodu osiromašen, kao i delo, zbog ogra-ničavanja na samo jednu od mogućih in-terpretacija. Ovakav prevod čak preokreće smisao, pošto je limeni doboš muzički in-strument bez kojeg nije mogla da se zami-sli nijedna manifestacija Hitlerove omladi-ne (Glišović 1982: 107). Jeste svaki prevod sužavanje u odnosu na original, samo jed-na od mogućih konkretizacija značenja i interpretacija teksta, što može da se pri-hvati kao nužno (zlo), ukoliko zaista ne može da se izbegne, ali u ovom slučaju je naslov mogao da se doslovno prevede, kao i u drugim jezicima (slov. Pločevinasti bo-ben, hrv. Limeni bubanj, engl. The Tin Drum). Međutim, zanimljivo je da se ovaj prevod naslova nije ni uvrežio, već je vrlo brzo u literaturi i u medijima počeo da se koristi naslov Limeni doboš ili Limeni bu-banj. Reakcija čitalačke publike svedoči o tome da pogrešan prevod naslova nije pri-hvaćen, što je redak slučaj: u toku recepcije se nametnuo tačan naslov, koji nije pote-kao od prevodioca.

Čak ni sama Trebičnikova nije bila sa-svim dosledna kod prevoda ove nemačke reči, jer kod prvog pominjanja složenice „Blechtrommel“ u tekstu ona koristi pre-vod „dečji doboš“, ali je tokom celog roma-na varirala između nekoliko prevoda za istu reč: „dečji doboš“, „dečji limeni doboš“ i „limeni doboš“ (Gras 2004: 43, 103). Ovo bi moglo da se shvati kao nastojanje da se izbegnu ponavljanja, što je odlika dobrog stila, ali čak i tada nije prihvatljivo, jer ne samo da prevodilac nema pravo da „dote-ruje“ stil pisca već je to u ovom slučaju pot-puno pogrešno shvatanje koncepcije dela, s obzirom na to da Ginter Gras i te kako svesno i namerno koristi ponavljanja kao stilsko sredstvo.

Pošto je prevod naslova romana u toj meri problematičan, pada senka sumnje na prevod dela u celosti. Ako se originalan naslov stranog dela u prevodima raspada na varijante, i pri tome apeluje na različita

33


značenjska polja i konvencije, lako može da se zamisli kakvim transformacijama može da podlegne semantička celina origi-nala u toku prevođenja (Balcežan 1979: 146). Već sledeći korak, poređenje naslova poglavlja u prevodu i originalu, pokazuje da Trebičnikova nije uvek umela da nađe pravu meru između vernosti i slobode i da pojedini prevodi nisu adekvatni.

Prevod međunaslova u romanu Limeni dobošNaslovi poglavlja kao vrsta međuna-

slova predstavljaju deo samog teksta (Schweikle 2007: 771). Kad je reč o prevodu naslova poglavlja u prvoj knjizi romana, prvo pada u oči prevod poglavlja „Das Fo-toalbum“ kao „Album fotografi ja“. U ovom slučaju to može da bude pitanje stila, jezič-kog „osećaja“ ili čak ukusa, da li će taj na-slov da se prevede kao „album fotografi ja“ ili, možda, kako je danas daleko uobičaje-nije, kao „foto-album“ ili „album sa foto-grafi jama“. Međutim, prevoditeljka je to-kom romana istu složenicu nedosledno uvek prevodila drugačije, koristeći nai-zmenično sve tri navedene mogućnosti.

Prevod naslova poglavlja „Na daljinu delujuće pevanje pevano sa tamničke kule“ je veoma neobičan, kao, uostalom, i origi-nal „Fernwirkender Gesang vom Stock-turm aus gesungen“. Na prvi pogled je na-slov posve nejasan i mora se čitati više puta. Stilski gledano, iznenađuju dve stva-ri: upotreba glagolskog priloga „delujuće“ u atributskoj funkciji i povezivanje dve reči istog korena, od kojih je jedna izvedena iz druge („pevanje pevano“). Glagolski prilog sadašnji u srpskom jeziku može da se kori-sti kao glagolski pridev (particip) u atri-butskoj funkciji, ako je reč o stalnoj osobini ili aktivnom značenju glagola, kao u sluča-jevima „tekuća voda“ ili „leteći tanjir“. Uko-liko se ovaj aktivan oblik koristi u pasiv-nom značenju, upotreba glagolskog prilo-ga nije prihvatljiva, kao u primerima „ubr-zajuće kretanje“ ili „podrazumevajuća situ-acija“ (Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić 2006:

150–151). Parafraza je najbolji način da se proveri adekvatnost upotrebe ovog oblika, pa je u prvom slučaju reč o „vodi koja teče“ i „tanjiru koji leti“, a u drugom o „kretanju koje neko ubrzava“, odnosno „situaciji koju neko podrazumeva“, dakle o objektu koji trpi radnju. Ako se isti postupak provere primeni na „delujuće pevanje“, očigledno je da nije reč o stalnoj, već o privremenoj oso-bini, ali prilog jeste upotrebljen u aktiv-nom značenju, jer „pevanje deluje“. Otuda ovakva formulacija može uslovno da se pri-hvati, ali pošto se ove dve reči nisu stopile u sintagmu s jedinstvenim značenjem, od-nosno postale leksička jedinica (kao što je slučaj s „tekućom vodom“ ili „letećim tanji-rom“), ona i dalje zvuči rogobatno. Kad je posredi druga markirana sintagma („peva-nje pevano“), u poređenju s originalom po-staje jasno da je to doslovan prevod sinta-gme „Gesang gesungen“, koja je u nemač-kom takođe pleonazam. Prevod je, dakle, tačan i veran, značenje jeste preneseno, ali prevod ipak nije adekvatan.

Ovaj naslov jeste težak za prevođenje, stoga treba pogledati njegovo značenje, odnosno sadržinu poglavlja na koje se od-nosi. Reč je o Oskarovom „pevanju“ s ta-mničke kule, kada on prvi put uspeva da svojim glasom razbije staklo iz daljine, dok je pre toga mogao samo da lomi staklene predmete iz neposredne blizine. Time je započela nova faza u njegovom „umetnič-kom“ razvoju. Naslov poglavlja na nemač-kom jeziku odstupa od uobičajenog stila, jer je nosilac značenja cele ove sintagme imenica „pesma“ („Gesang“), koja se bliže određuje glagolskim pridevom „pevana“ („gesungen“) u atributskoj funkciji, zatim priloškom odredbom mesta odakle se peva, „sa tamničke kule“ („vom Stockturm aus“), i atributskom frazom „delujući na daljinu“ („fernwirkend“). Kod uobičajenog reda reči oba glagolska oblika u atributskoj funkciji trebalo bi da se nalaze u prepozici-ji, što nije slučaj, jer je u prvi plan stavljeno dejstvo pesme („fernwirkend“ u prepozici-ji), a sama akcija pevanja s tamničke kule u

34

Nikolina Zobenica

drugi plan, u postpoziciju („vom Stock-turm aus gesungen“). Neobično je i kod cele ove formulacije da se u prvom planu nalazi imenica, i to deverbativna („Ge-sang“), a težište je, u stvari, na radnji peva-nja („gesungen“), kao i njenoj posledici, razbijanju stakla („fernwirkender“). Ovo je još jedan slučaj kada Gras prividno vrši za-menu težišta, jer iako je ceo naslov sazdan od pasivnih glagolskih oblika i imenica kao nosilaca značenja, u osnovi je uvek radnja („pevati“, „delovati“), a imenica koja je glavni nosilac sintagme je, u stvari, samo instrument kojim se dejstvo ostvaruje.

Budući da je naslov kompleksna ime-nička fraza, u ovakvim slučajevima je od pomoći kontrastivna analiza njene sintak-sičke strukture:2

Fernwirkender Gesang von dem Stockturm aus3 gesungen

Struktura prevedene fraze na srpskom jeziku se donekle razlikuje:

2 U grafičkom prikazu se koriste sledeće skraćenice preuzete iz generativne gramatike prema Olgi Mišeska Tomić (1999: 31, 74, 110): Adj=adjective (pridev), AdjP= adjective phrase (pridevska faza), N=noun (imenica), NP=noun phrase (imenička fraza), Prep=preposition (prepozicija), PP=prepo-si tional phrase (prepoziciona fraza), Det=deter-miner (determinator – član, pokazna ili prisvojna zamenica, broj), DP=determiner phrase (deter-minativna fraza).

3 Prepozicija „aus“ se ovde koristi da bi pojačala značenje smera koje nosi prepozicija „von“ (Du-den 2003). Budući da je prepozicija adver bijalnog porekla (Jung 1990: 317), njena funkcija i pozicija su u izvesnoj meri slobodnije od prepozicionalnih, pa njeno smeštanje u strukturi celokupne fraze predstavlja poseban sintaksički problem, koji se ovde neće rešavati, budući da nije od primarnog značaja za samu temu rada.

Na osnovu oba prikaza strukture ja-sno je vidljivo da se ovaj naslov sastoji od dve fraze kojima „komanduju“ imenica „Gesang“, odnosno „pevanje“, i glagolski pridev trpni „gesungen“, odnosno „peva-no“. Ove dve reči predstavljaju okosnicu celog naslova, što je naglašeno i njihovom pozicijom i njihovim zajedničkim kore-nom.

U prevodu Olge Trebičnik redosled je izmenjen: „Na daljinu delujuće pevanje pe-vano sa tamničke kule“. Međutim, prome-nom mesta reči „pevano“ narušava se sta-bilna simetrična sintaksička struktura ori-ginala, a samim time se gubi i njegov ritam. Ritmičnost je na nemačkom ostvarena ri-movanjem reči istog korena „Gesang – ge-sungen“, ispred kojih se nalazi četvoroslo-žna reč („fernwirkender“), odnosno četvo-rosložna sintagma („vom Stockturm aus“). Naslov u originalu, u stvari, zvuči kao stih sa cezurom posle reči „Gesang“, što nije slučajno, s obzirom na to da je celo pogla-vlje o pevanju. Ako se i prevodi doslovno, onda bi barem trebalo zadržati i redosled reči, a time i ritmičnost originala.

Ukoliko se teži slobodnijem, prirod-nijem, odnosno adekvatnijem prevodu, sa ciljem da se ostvari sintaksička simetrič-nost i ritmičnost naslova, ali i osnovna na-mera autora, koji upotrebom pasivnih oblika stavlja aktivnost čoveka u drugi plan, pa zato koristi glagolske priloge i pri-deve, kao i deverbativne imenice, onda bi moguć prevod glasio: „Delovanje na dalji-nu pesmom sa tamničke kule pevanom“.

Pre svega, kod ovakvog prevoda je za-držana semantička simetrija i ritmičnost originala. Osim toga, izbegava se i rogo-batna formulacija „na daljinu delujuće“,

35


iako to, doduše, nije nužno, jer je pravilo o glagolskom prilogu na „ći“ otvoreno for-mulisano:

„Konzervativniji gramatičari nerado su prihvatili ovakve oblike, naročito u slučajevima gde nije si-gurno da označavaju stalnu osobinu (’nedostaju-ća sredstva’ i sl.). U tome nisu bili u pravu, jer par-ticipi su potrebni svakom jeziku, i upravo zbog nepostojanja takvih oblika izražajne mogućnosti srpskog, u poređenju s drugim slovenskim i ne-slovenskim jezicima, često su skučene“ (Klajn 2006: 150).

U stvaranju ovakvih oblika, po uzoru na nemački jezik, ogleda se inovativna sna-ga prevodne književnosti, a nešto što na početku deluje neprihvatljivo, može da se intenzivnim ponavljanjem na kraju i usvo-ji, stoga je teško doneti objektivan sud u datom slučaju. Međutim, s obzirom na to da ovde nije reč o nekoj stalnoj osobini i pošto se sintagma kao takva nije uvrežila ni decenijama kasnije, post festum može da se utvrdi da je ovaj prevod neadekvatan i da treba da se zameni nekim drugim.

Ovaj prevod („Delovanje na daljinu pesmom sa tamničke kule pevanom“) je slobodniji, ali ispunjava zahteve slobode i vernosti prilikom prevođenja, budući da bi dobar prevod trebalo da bude veran duhu jezika originala, složenom i sveobuhvat-nom svojstvu svakog jezika. Međutim, ver-nosti u izboru reči, sklopu rečenice i duhu jezika odgovara sloboda u traženju jezičkih sredstava kojima će se ostvariti vrednost jednaka originalu. Sloboda u prevođenju je nužna zbog raznolikosti i nejednakosti je-zičkih sredstava, ali je vezana i ograničena, jer to nije sloboda da se čini šta se hoće (Marković 1982: 161–166). Prevod naslova „Fernwirkender Gesang vom Stockturm aus gesungen“ Olge Trebičnik samo deli-mično ispunjava ove uslove.

Pažnju privlači i prevod poglavlja „Die Verjüngung zum Fußende“ kao „Suženje u pravcu noge“, s obzirom na to da se na prvi pogled čini da je koren reči „Verjüngung“, u stvari, pridev „jung“, što znači „mlad“, ime-nica bi trebalo da znači „podmlađivanje“.

Međutim, kod analize prevoda kritičar uvek mora povesti računa o tome šta u pre-vodu potiče od izvornika (i koliko je prevo-dilac to adekvatno i prihvatljivo preveo), šta od prevodioca (kreativnost radi ekviva-lencije, recepcije i transformacije), a šta iz tradicije prijemne sredine (Janićijević 1987: 445). Kad se pročita poglavlje, postaje ja-sno da Oskar posmatra mrtvački sanduk u kojem leži njegova mama i da se taj sanduk prema donjem, „nožnom delu“ („Fußen-de“), sužava, a to je upravo sekundarno značenje lekseme „Verjüngung“. U ovom slučaju je neobičan prevod uslovljen jezi-kom originala, u kojem je imenica „Verjün-gung“ višeznačna, a samim tim je i naslov poglavlja pomalo ironičan. Višeznačnost i ironija ne mogu da se prenesu u prevodu, jer u srpskom jeziku ne postoji reč koja objedinjuje sva značenja nemačke reči, stoga je efekat iznenađenja, iako i u prevo-du prisutan, daleko slabiji.

Poglavlje „Das Krippenspiel“ odnosi se na predstavu o Isusovom rođenju koju priprema banda „Isprašivača“ predvođena Oskarom kao Isusom. Doslovan prevod svakako nije prihvatljiv („Predstava sa jasli-cama“), stoga Trebičnikova naslov pogla-vlja prevodi tako što ga sužava i proširuje u isto vreme: izbacuje reč „spiel“ u značenju „predstava“ ili „igra“, a dodaje reč „božićne“ i tako nastaje prevod „Božićne jaslice“. Reč „Krippenspiel“ se pojavljuje i u tekstu, kada se bandi mladića postavlja pitanje da li oni „uvežbavaju božićne jaslice“. Međutim, oni ne „uvežbavaju jaslice“, već predstavu. „Ja-slice“ nisu nosilac značenja, prevod je gra-matički neispravan, jer u složenicama u nemačkom jeziku nosilac značenja je reč na kraju, što je u ovom slučaju „spiel“, a ne „Krippen“. Prevod „Božićna predstava“ bi mogao da bude dobro rešenje, jer se zaista radi o predstavi za Božić, ali ni on nije sa-svim prihvatljiv, s obzirom na to da u ne-mačkom za to postoji druga reč („Weihna-chtsspiel“). Na kraju, budući da „jaslice“, u stvari, predstavljaju Isusovo rođenje, naj-adekvatniji prevod je ipak „Predstava o

36

Nikolina Zobenica

Isusovom rođenju“, i to na semantičkom (tačno se prenosi značenje) i pragmatič-nom nivou (odgovara duhu srpskog jezi-ka), ali ne i na stilističkom nivou,4 jer se ne prenosi simbolika reči „jaslice“.

Prevod „Mravlji drum“ za „Die Amei-senstraße“ budi asocijacije koje ne odgova-raju sadržini poglavlja. Reč „drum“ znači „glavni put, cesta“ (Rečnik srpskohrvatskog jezika 1967: 792), odnosno „saobraćajnica (obično značajnija, duža), izgrađena za kolski i tovarni saobraćaj, kolski put, cesta“ ili „put, saobraćajna veza uopšte, linija, pravac (kojim se obavlja saobraćaj)“ (Reč-nik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika 1966: 758), stoga zvuči apsurdno da mravi idu drumom ili da postoji „mravlji drum“. U samom poglavlju Trebičnikova čak koristi i sintagmu „njihov vojni drum“ (Gras 2004: II, 94), iako se ovde radi o kolo-ni mrava koji idu svojim putem bez obzira na to šta se dešava oko njih. Strahote ljud-skog života njih ne dotiču. Stoga je na se-mantičko-pragmatičkom nivou znatno bolji i tačniji prevod „Mravlji put“ ili čak „Put mrava“.

Naslov poglavlja „Soll ich oder soll ich nicht“ je nepotrebno i neadekvatno preve-den kao „Bi l’, ne bi l’“. Pošto se odnosi na Oskarovu odluku da li treba ili ne treba po-novo da raste, bolji prevod bi bio „Hoću li ili neću“ (da rastem), a moguć je i čak do-slovni prevod „Treba li ili ne treba“ (da ra-stem). Kasnije u tekstu Oskar sam sebi po-stavlja to pitanje, koje Trebičnikova prevo-di kao „bi l’, ne bi l’“, ali kada odgovara na to pitanje, ne koristi isti glagol („Bih!“), već „Treba!“ (Gras 2004: II, 108), čime je prevo-diteljka sama dovela u pitanje svoj prevod.

Rima koja postoji u originalnom na-slovu „Feuersteine und Grabsteine“ mogla se daleko prikladnije preneti nego što je 4 Gončarenko (1989: 326–330) smatra da bi pravi

pesnički prevod, poetski tekst na jeziku prevoda, trebalo da udovoljava zahtevu ukupne adekvat-nosti, odnosno optimalnom ostvarenju seman-tičke adekvatnosti (šta je rečeno), stilističke ade-kvatnosti (kako je rečeno) i pragmatičke adekvat-nosti (kome je rečeno).

slučaj u prevodu „Kremenjaci i nadgrob-njaci“, koji zvuči šaljivo, što nije slučaj s na-slovom u originalu. Reč „kremenjaci“ zai-sta i postoji, dok reč „nadgrobnjaci“ ne po-stoji, već samo oblik „nadgrobnici“ ili eventualno „nadgrobaci“ (Rečnik srpsko-hrvatskog književnog jezika 1969: 52, 518; Rečnik srpskohrvatskog književnog i na-rodnog jezika 1988: 600). Trebičnikova je skovala novu reč, kako bi ostvarila rimu u naslovu, što nije bilo neophodno. Ritmič-nost može da se ostvari i s naslovom „Kre-menjaci i nadgrobnici“ ili „Kremenjaci i nadgrobaci“, s rečima koje postoje u srp-skom jeziku. Postavlja se pitanje granica prevodilačke kreativnosti i slobode, ali i prevodiočeve jezičke odgovornosti.

Na kraju, „Poslednji tramvaj ili oboža-vanje tegle za slatko“ je prevod naslova po-glavlja „Die letzte Straßenbahn oder Anbe-tung eines Weckglases“. Međutim, „Wec-kglas“ nije isključivo tegla za slatko (Ristić; Kangrga II 1994: 676), već to može da bude, na primer, tegla u koju se stavlja i povrće (Duden 2003). U romanu ova tegla, dodu-še, pripovedača Fitlara podseća na onu u kojoj je njegova majka stavljala kompot od jabuka, ali ovde je to tegla u kojoj se nalazi odsečeni prst mrtve sestre Doroteje. Otu-da je bolje da se u prevodu ne ističe „slat-ko“, već da se naslov poglavlja prevede kao „Poslednji tramvaj ili obožavanje tegle“.

Zaključak

Obavezan preduslov za uspešnu i objektivnu kritiku prevođenja jeste pozna-vanje prevodiočeve teorije.5 Zadatak kriti-5 Koler razlikuje eksplicitnu i implicitnu prevodi-

lačku teoriju. Eksplicitna teorija prevođenja od-nosi se na teoretske iskaze o prevodilačkim meto-dama, principima i postupcima, koji prate prevo-dilački rad u vidu predgovora ili pogovora ili kao izveštaji o njihovom prevodilačkom iskustvu, u kojima polažu računa o svom prevodilačkom radu ili se opravdavaju, brane svoje prevodilačke principe ili metode i razlažu praktične teškoće na koje nailaze. Pod implicitnom teorijom prevođe-nja podrazumevaju se prevodilačke odluke i prin-cipi koji mogu da se otkriju na osnovu samog pre-

37


ke jeste da poređenjem prevoda i originala uoči princip kojim se prevodilac rukovodio (ako on nije eksplicitno naveden), pri čemu se rekonstruiše hijerarhija zahteva za ekvi-valencijom koje je nastojao da ispuni u svom radu. Treba imati u vidu da, iako strano delo u prevodu nikada ne može da se doživi onako kao što ga doživljava čitalac originala, cilj dobrog prevoda jeste da na čitaoca deluje isto kao što bi na njega delo-vao i original (Slamnig 1961: 2). Da bi se ostvario ovaj princip funkcionalne ekviva-lencije, prevodilac uvek mora naći adekva-tan izraz kod prevođenja i temeljnije se upoznati sa situacijom o kojoj se govori u tekstu originala.

Prevodilačka teorija Olge Trebičnik nije uočljiva, ili zato što ne postoji, ili zato što prevoditeljka nije bila konsekventna u njenom sprovođenju. U pojedinim slučaje-vima ona prevodi sasvim slobodno („dečji doboš“, „božićne jaslice“), u drugima do-slovno („Na daljinu delujuće pevanje peva-no sa tamničke kule“), a ponekada i ade-kvatno („suženje u pravcu noge“). Ne po-stoji jasno određena hijerarhija adekvatno-sti, jer se ponekad daje prednost adekvat-nosti na stilističkom nivou („božićne jasli-ce“), nekada na semantičkom nivou („Na daljinu delujuće pevanje pevano sa tamnič-ke kule“), a nekada se zapostavljaju sve tri, kao kod naslova romana. Kod prevođenja je primetna i banalizacija, jer svesti limeni doboš na dečju igračku ili koristiti formu-laciju „Bi l’, ne bi l’“, znači prenebregnuti smrtnu ozbiljnost koja se krije iza dečjeg lika Oskara Macerata i njegovog doboša.

Uvid u prevođenje naslova i međuna-slova u romanu Limeni doboš Gintera Gra-sa pokazuje u kojoj meri adekvatan prevod zavisi od poznavanja sadržine dela, pišče-vog jezika i stila. Prevodilac ne samo da mora dobro vladati jezikom već bi trebalo i da poseduje osnovna znanja iz lingvistike i nauke o književnosti, ali i ponešto od pe-sničkog dara, da bi se njegov prevod sma-

voda ili na osnovu poređenja prevoda i originala (Koller 2004: 35, 45, 51, 54, 275).

trao zaista uspelim. Međutim, kritička analiza prevoda naslova i međunaslova samo nagoveštava opšti kvalitet teksta, koji može da se proveri daljom analizom celokupnog prevoda, pre nego što se done-se konačna ocena prevodiočevog rada.

Literatura1. Balcežan, Edvard (1979), „Poetika ume-

tničkog prevoda“, Rukovet XXV (3–4): 145.

2. Čović, Branimir (2001), „Kontrolisana kreacija u prevođenju naslova književ-nih dela“, Prevodna književnost, Beo-grad: Udruženje književnih prevodila-ca Srbije, 46–48, 55–59.

3. Duden – Deutsches Universalwörterbu-ch (2003), Mannheim: Bibliographis-ches Institut (CD-Rom).

4. Gerstenberg, Renate (1980), Zur Erzä-hltechnik von Günter Grass, Heidel-berg: Winter.

5. Glišović, Dušan (1982), „Prevođenje naslova kao vid ’stvaralačke izdaje’“, Prevodna književnost, Beograd: Udru-ženje književnih prevodilaca Srbije, 106–109.

6. Gončarenko, Sergej (1989), „Tipologija pesničkih prevoda i književna kritika“, Mostovi XX (4/ 80): 326–330.

7. Gras, Ginter (2004), Limeni doboš, Vega: Novi Sad.

8. Ivić, Pavle, Ivan Klajn, Mitar Pešikan i Branislav Brborić (2006), Srpski jezički priručnik, Beograd: Beogradska knjiga.

9. Janićijević, Jovan (1987), „Recepciona merila vrednovanja književnih prevo-da“, Mostovi XVIII (4/72): 442–446.

10. Jung, Walter (1990), Grammatik der de-utschen Sprache, Mannheim – Leipzig: Bibliographisches Institut.

11. Koller, Werner (2004), Einführung in die Übersetzungswissenschaft, Wie-belsheim: Quelle & Meyer Verlag.

12. Marković, Božidar (1982), „O vernosti i slobodi pri prevođenju“, Mostovi XIII (3–4/51–52): 161–166.

38

Nikolina Zobenica

13. Milićević, Olivera (2002), „Zov iskaza: naslov“, Prevodna književnost, Beo-grad: Udruženje književnih prevodila-ca Srbije, 641–645.

14. Mišeska Tomić, Olga (1999), Syntax and Syntaxes, Novi Sad: Futura publi-kacije.

15. Neuhaus, Volker (1993), Günter Grass, Stuttgart – Weimar: Verlag J. B. Met-zler.

16. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1966), VI, Beograd: SANU – Institut za srpskohrvatski je-zik.

17. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1988), XIII, Beograd: SANU – Institut za srpskohrvatski je-zik.

18. Rečnik srpskohrvatskog književnog je-zika (1967), I, Novi Sad – Zagreb: Mati-ca srpska – Matica hrvatska.

19. Rečnik srpskohrvatskog književnog je-zika (1969), III, Novi Sad – Zagreb: Ma-tica srpska – Matica hrvatska.

20. Ristić, Svetomir i Jovan Kangrga, (1994), Enciklopedijski nemačko-srpski rečnik, Beograd: Prosveta.

21. Scherf, Rainer (2000), Das Herz der Blechtrommel und andere Aufsätze zum Werk von Günter Grass, Marburg: Tectum Verlag.

22. Schwan, Werner (1990), „Ich bin doch kein Unmensch“: Kriegs- und Nachkrie-gszeit im deutschen Roman: Grass, Ble-chtrommel – Lenz, Deutschstunde – Böll, Gruppenbild mit Dame – Meckel, Suchbild, Freiburg: Rombach Verlag.

23. Schweikle, Günther und Irmgard (2007), Metzler Lexikon Literatur, Stu-ttgart – Weimar: Metzler.

24. Slamnig, Ivan (1961), „Prevođenje zanat i kreiranje“, Književne novine XII (159/03.12): 2.

25. Stolz, Dieter (1994), Vom privaten Mo-tivkomplex zum poetischen Welte-nwurf: Konstanten und Entwicklungen im literarischen Werk von Günter Grass (1956–1986), Würzburg: Königshausen und Neumann.

ÜBERSETZUNG VON TITEL UND ZWISCHENTITELN IM ROMAN DIE BLECHTROMMEL VON GÜNTER GRASS

Zusammenfassung

Vom Titel hängt es häufi g ab, ob ein Leser nach dem Buch grei-fen und es lesen wird, denn der Titel soll das Wesentliche für das Werk, die eigentliche Konzeption der Autorenpoetik wider-spiegeln. Daher ist die Titelübersetzung nicht nur ein Problem der Übersetzungswissenschaft, sondern auch der Poetik, und da sie so komplex ist, wird sie häufi g mit der Lyrikübersetzung verglichen. Beim Übersetzen soll der Bezug zwischen Titel und Inhalt behalten werden, eben wie die im Titel versteckte Sym-bolik. Um das zu erreichen, sollten sich Übersetzer mit all den Aspekten des literarischen Werks bekannt machen, besonders wenn die Titel mehrdeutig sind.Was den vieldeutigen und symbolischen Romantitel Die Blech-trommel angeht, sollte er tatsächlich leicht zu übersetzen sein. Trotzdem hat ihn die serbische Übersetzerin Olga Trebičnik als „Die Kindertrommel“ übertragen, was interessanterweise vom breiten Publikum nicht akzeptiert worden ist. Da die Titelüber-

39

setzung problematisch war, stellt sich die Frage nach der Über-setzungsqualität des ganzen Textes. Im nächsten Schritt wur-den die Kapitelüberschriften im Ausgangs- und Zieltext vergli-chen, so dass es festgestellt werden konnte, dass Frau Trebičnik keiner Übersetzungsstrategie folgte und dass sie beim Überset-zen nicht konsequent war. In manchen Fällen übersetzte sie ganz frei („dečiji doboš“, „božićne jaslice“), in anderen buch-stäblich („Na daljinu delujuće pevanje pevano sa tamničke kule“), manchmal fi ndet sie auch eine adäquate Lösung („suženje u pravcu noge“). Es besteht keine erkennbare Ad-äquatheitshierarchie, denn sie gibt manchmal den Vorrang der stilistischen Adäquatheit, manchmal der semantischen und manchmal vernachlässigt sie alle drei, wie beim Übersetzen des Buchtitels selbst. Dieser Einblick in die Übersetzung der (Zwischen)Titel in Grass´ Roman Die Blechtrommel zeigt, dass eine erfolgreiche Übersetzerin nicht nur die Sprache selbst sehr gut beherrschen muss, sondern auch über die Grundkenntnisse der Linguistik und Literaturwissenschaft verfügen sollte.

[email protected]

40

Uvod

U radu1 je predstavljen jedan vid sin-teze kritičke analize diskursa an-glosaksonskih medija o temi tero-

rizma. Korpus podvrgnut analizi sačinja-vaju novinski članci prikupljani s internet--stranica štampanih medija Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije tokom 2006. i 2007. godine, a okosnica pri priku-pljanju su događaji 11. septembra 2001. go-dine (rušenje sjedišta Svjetske trgovinske organizacije u Njujorku), odnosno način izvještavanja o njima. Navedeni datum se u radu posmatra kao početak konstruisanja diskursa ’rata protiv terorizma’.2

1 Ovaj rad je prerađeni dio doktorske disertacije pod naslovom ’Kognitivni pristup u kritičkoj ana-lizi diskursa anglosaksonskih medija o temi tero-rizma’, urađene pod mentorstvom prof. dr Sneža-ne Bilbije i odbranjene na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu.

2 U dijelu korpusa kojeg sačinjavaju novinski član-ci posvećeni događajima 11. 9. 2001. godine iden-tifi kovane su sljedeće diskursne strategije: a) kon-struisanja identiteta žrtve; b) demonizacije/de-

Prikupljeni novinski članci mahom pripadaju kategoriji ’vijesti’, tj. ’novinskog izvještaja’ (eng. a news item, a news report) koje Van Dajk naziva „tekstom ili diskur-som na radiju, televiziji, ili u novinama u kojima se daje nova informacija o skora-šnjim događajima“ (1988a: 4). Analiza je urađena na korpusu visokotržišne štampe Sjedinjenih Američkih Država (The New York Times, The Washington Post) i Velike Britanije (The Guardian, The Independent, The Times), a izbor štampe rukovođen je stavom o simboličkoj moći medija u dru-štvu, zasnovanoj na privilegovanom pristu-pu društvene elite medijskom diskursu, što za posljedicu ima reprodukovanje domi-nantnog diskursa, diskursa elite, od strane medija. (Bourdieu, internet; Van Dijk 1988a). Ovakav izbor štampe određen je pretpostavkom o visokom stepenu blisko-sti u stavovima navedenih dnevnih novina s političkom elitom na vlasti u SAD i Veli-koj Britaniji.

humanizacije ’drugog’; c) konstruisanja straha i opasnosti; d) legitimizacije preventivnog nasilja.


Ljerka Jeftić UDK 327.88::323.28]:316.774Univerzitet u Istočnom Sarajevu DOI 10.7251/FIL1307040JFakultet za proizvodnju i menadžment, Trebinje

AMERIČKI I BRITANSKI MEDIJI – SLIČNOSTI I RAZLIKE U OKVIRIMA IZVJEŠTAVANJA O TEMI TERORIZMA

Apstrakt: Postulirajući promijenjenu percepciju ’terorizma’ od strane medija nakon događaja 11. septembra 2001. u Njujorku, a u skladu sa stavom da mediji pomažu reprodu-kovanju prethodno formulisanih ideologija, u radu su predstavljeni okviri izvještavanja o temi terorizma od strane visokotržišne štampe u Sjedinjenim Američkim Državama i Ve-likoj Britaniji. Teorijska utemeljenost istraživanja u kognitivnom pristupu kritičkoj anali-zi diskursa u identifi kovanju okvira interpretacije uključila je i kategorije iz Čiltonove ’te-orije proksimizacije’, prema kojoj u procesuiranju bilo kakvog diksursa ljudi ’pozicionira-ju’ ostale entitete u svom ’svijetu’ tako što te entitete ’pozicioniraju’ u odnosu na sebe, a duž (barem) tri ose: prostora, vremena i modalnosti.

Ključne riječi: rat protiv terorizma, okvir, diskurs, deiktički centar.

41

Američki i britanski mediji – sličnosti i razlike u okvirima izvještavanja o temi terorizma

Specifi čnost diskursa ’vijesti’, u smislu tematske organizacije i strukture teksta, nametnula je potrebu analize novinskih iz-vještaja na nivou makrostrukture i mikro-strukture3 (Van Dijk 1988b) unutar identi-fi kovanih tematskih cjelina u korpusu: 1) terorizam na domaćem tlu (peta i šesta go-dišnjica napada u Njujorku, kao i terori-stički napadi u Londonu, 7. jula 2005. go-dine); 2) terorizam u ostatku svijeta; 3) kontekstualizacija ’rata protiv terorizma’ (rat u Iraku, kontekstualizacija ’rata protiv terorizma’ u politički i zakonodavni dis-kurs SAD i Velike Britanije); 4) Al kaida kao otjelovljenje ’drugog’ u ’ratu protiv te-rorizma’. Kako tematska organizacija, od-nosno, raspored informacija na nivou tek-sta ima ključnu ulogu u diskursu vijesti, analiza na nivou makrostrukture obuhva-tila je identifi kovanje struktura prezento-vanih u Naslovu i Lidu,4 koji zajedno čine rezime novinskog izvještaja, tj. sadrže su-bjektivno (od strane novinara) odabrane najrelevantnije informacije o datom doga-đaju. Kriterij relevantnosti u odabiru in-formacija za Naslov i Lid podrazumijeva i davanje odgovora na pitanja: ko, šta, kada, gdje i kako u kondenzovanoj formi. Kon-denzovanost podrazumijeva redukovanje informacija koje počiva na presuponira-nom znanju o svijetu, zajedničkom za adresata i adresanta, a koje je sastavni dio ’okvira’ produkcije i tumačenja diskursa.

3 Analiza makrostrukture se bavi tematskom i or-

ganizacionom strukturom teksta, dok analiza mikrostrukture podrazumijeva lingvistički as-pekt (fonologiju, morfologiju, sintaksu, koheziju i koherentnost teksta) (Van Dijk 1988a).

4 Prema Van Dajku (1988b: 14), ’šematska super-struktura’ vijesti sastoji se od sljedećih dijelova: Naslov (eng. Headline), Lid (eng. Lead), Glavni događaj (eng. Main Event), Pozadina događaja (eng. Background), Istorija (eng. History), Kon-tekst (eng. Context), Posljedice (eng. Consequen-ces), Verbalne reakcije (eng. Verbal Reactions), Evaluacija (eng. Evaluation) i Očekivanja (eng. Expectations). U istraživanju su navedeni dijelovi šematske superstrukture navođeni početnim ve-likim slovom po uzoru na engleski izvor.

1. Teorijska utemeljenja

U istraživanju, čiji je jedan oblik sin-teze predstavljen u ovom radu, primijenjen je kognitivni pristup analizi diskursa vijesti koji podrazumijeva identifi kovanje ideo-loških matrica, mentalnih struktura i men-talnih procesa koji povezuju proizvodnju i razumijevanje pisanog i govornog diskur-sa, kako sa eksplicitnim iskazima, tekstom i govorom, tako i s društvenim pojavama (Wodak 2006: 180). Na opravdanost nala-ženja potpore za kritičku analizu diskursa u kognitivnim istraživanjima ukazale su analize društvenih stereotipa, predrasuda i sl., manifestovanih u jeziku u upotrebi, a čiji rezultati su upućivali na postojanje ko-gnitivnih strategija koje su u osnovi men-talnih procesa konstrukcije i dekonstruk-cije teksta (Wodak 2006: 182).

Pod kritičkom analizom diskursa (eng. critical discourse analysis – CDA) po-drazumijevamo praktično orijentisan mo-del diskursne analize u bavljenju društve-nim problemima (Fairclough 1995), odno-sno vrstu analitičkog istraživanja diskursa koje proučava način na koji se zloupotreba društvene moći i nejednakosti manifestuje u jeziku u upotrebi, tj. u diskursu (Van Dijk 2001; Wodak 2001). Zloupotreba moći ma-nifestovana u jeziku podrazumijeva stra-tešku i smišljenu upotrebu jezika u kon-struisanju stvarnosti od strane onih koji su u posjedu te moći, njenu daljnju legitimi-zaciju, kao i stvaranje konsenzusa oko ak-tivnosti koje se sprovode upražnjavanjem moći u društvu. Postojanje konsenzusa, tj. ’usaglašene osnove moći’ (Van Dijk 1989: 28), omogućeno je pristankom i društvene elite i javnosti na takav poredak stvari, te se može govoriti o persuazivnosti diskursa medija „u indirektnom smislu – iako ne teži da nametne stav ili mišljenje, svakako ga presuponira“ (Van Dijk 1988a: 179). Konstruisanje stvarnosti se postiže i uprav-ljanjem informacijama, u smislu njihovog redukovanja i kondenzovanja, zasnova-nom na presuponiranom znanju o svijetu

42

Ljerka Jeftić

koje je sastavni dio okvira produkcije i in-terpretacije diskursa.

Okviri su, prema Lejkofu (Lakoff ), mentalne strukture koje oblikuju način na koji vidimo svijet i kojih postajemo svjesni po njihovim posljedicama, odnosno po na-činu na koji razmišljamo i po onome šta nazivamo zdravim razumom (2004: xv). Lejkof, takođe, tvrdi da se „sve riječi defi ni-šu u odnosu sa konceptualnim okvirima“ i kada čujemo neku riječ, njen okvir ili skup okvira se aktivira u našem mozgu (2004: xv).

Znanje pohranjeno u dugotrajnoj me-moriji, o kojem neki govore kao o ’scenari-ju’, Čilton (Chilton) naziva ’okvirom’ i nje-gov sadržaj defi niše kao „strukture koje se odnose na konceptualizaciju tipova situa-cija i njihovog izražavanja u jeziku“ (2004: 51). Naime, polazeći od stava da „ne posto-ji uvijek saglasnost oko toga šta je stvarno ili šta postoji“, Čilton (2004: 49) tvrdi da analiza diskursa podrazumijeva analizu ’mentalnih predodžbi’ (eng. mental repre-sentations) koje učesnici diskursa grade tokom procesa komunikacije. Bavljenje mentalnim predodžbama pripada domenu kognitivne nauke koja, prema Čiltonu, po-smatra diskurs kao proizvod mentalnih procesa pojedinca i kolektiva tokom kojih se mentalne predodžbe pohranjuju u me-moriji. Naime, „predodžbe se i pohranjuju i generišu, a one koje se generišu tokom procesa su dijelom funkcija znanja pohra-njenog u dugotrajnoj memoriji u vidu in-formacije o idejama, vrijednostima i djelo-vanjima“ (Chilton 2004: 51).

Diskurs, odnosno jezik u upotrebi, možemo posmatrati i kao proces tokom kojeg govornik/slušalac konstruiše diskur-sne svijetove, koje Čilton naziva ’koncep-tualnim domenima’ ili ’ontologijskim pro-storima’ (2004: 138), a koji sadrže deiktičke koordinate za prostor, vrijeme, modalnost i odnose među njima. Kako sve tri ose (prostorna, vremenska, modalna) ishode iz deiktičkog centra u kojem se nalazi go-vornik (indeksiran kao ’ja’ ili ’mi’), drugi

entiteti u diskursu (argumenti predikacija i predikacije) zauzimaju svoje ontologijske prostore defi nisane njihovim koordinata-ma na ove tri ose. Na prostornoj osi, govor-nik se nalazi ’ovdje’ i on pozicionira druge entitete duž te ose unutar skale bliskosti ili udaljenosti (i fi zičke i metaforičke), a na samom kraju prostorne ose je smješten ’drugi’. Vremenska osa u deiktičkom centru podrazumijeva ’sada’ ili vremenski period oko ’sada’ subjektivno konceptualizovan od strane govornika. Kao što se prostor i vrijeme konceptualizuju u smislu udalje-nosti (ili bliskosti), isto važi i za modal-nost, gdje je opšti postulat da je govornik u deiktičkom centru ne samo ’ovdje’ i sada’ nego je i u korijenu ’epistemičke istinitosti i deontičke ispravnosti’ (eng. epistemic true and deontic right) (Chilton 2004: 59). Za potrebe ovog dijela istraživanja, posma-traćemo deiktički centar na modalnoj osi kao govornikovo pravo na istinu i isprav-nost na čijem suprotnom kraju je entitet ’koji je moralno ili pravno u krivu’ (Chilton 2004: 60).

Slijedeći Čiltonov stav da „u procesui-ranju bilo kakvog diksursa ljudi ’pozicioni-raju’ ostale entitete u svom ’svijetu’ tako što te entitete ’pozicioniraju’ u odnosu na sebe, a duž (barem) tri ose, prostora, vremena i modalnosti“ (2004: 57), navedeni model proksimizacije će nam poslužiti da prika-žemo neke od važnijih razlika u izvještava-nju o temi terorizma između diskursa američkih i britanskih informativnih me-dija.

2. Okviri izvještavanja o temi terorizma

U ovom radu, okviri interpretacije (eng. frame) teme terorizma identifi kovani tokom analize korpusa uključuju i navede-ne kategorije iz ’teorije proksimizacije’ (Chilton 2004), prema kojoj se diskurs može posmatrati i kao ’konceptualni do-men’ tj, diskursni svijet kojeg govornik/slušalac konstruišu tokom interakcije.

43


2.1. Američki mediji

Opšti okvir izvještavanja američkih medija o temi terorizma poslije 11. 9. 2001. je [RAT PROTIV TERORIZMA].5 Ovdje je važno primijetiti početak vremenskog pe-rioda ovakvog načina izvještavanja (11. 9. 2001), jer ono što je ’promjena’, što je novo u izvještavanju o terorizmu, jeste „američ-ka percepcija prijetnje od terorizma u svi-jetu, a ne sama realnost te prijetnje“ (Norris, Kern and Just, internet). Bitna obilježja koja su [RATU PROTIV TERO-RIZMA] pripisana na samom početku nje-govog konstruisanja jesu ’pravedni’ i ’glo-balni’.

Atribut ’pravedni’ crpi svoje opravda-nje iz dekontekstualizovane prirode terori-stičkih napada 11. 9. 2001. Naime, strahota događaja je sama po sebi predstavljala pri-jetnju od zapitanosti o eventualnoj ame-ričkoj krivici koja je mogla izazvati takve napade. Stoga se pribjeglo konstruisanju stvarnosti u kojoj se insistira na ekskluzivi-tetu događaja 11. 9. 2001. u smislu sukoba ’dobra i zla’, odnosno ’civilizacije i varvar-stva’. Identiteti učesnika ove interakcije su konstruisani u skladu s pripisanom priro-dom sukoba – ’mi’ su nevina žrtva nemoti-visanog zla ’drugoga’.

Odjeci ovako promijenjene američke percepcije, u diskursu medija, o opasnosti od terorizma analizirani su u ovom istraži-vanju. Činjenica da je ’drugom’ uskraćena motivisanost za njegove aktivnosti otvara prostor za uobličavanje stvarnosti unutar okvira [STRAH I OPASNOST OD TERO-RIZMA], čije je prisustvo pored metafore BOLA NEVINE ŽRTVE identifi kovano u izvještajima američkih medija u dijelu kor-pusa koji čine novinski članci objavljeni povodom obilježavanja pete i šeste godi-šnjice terorističkih napada izvedenih 11. 9. 2001. Relevantan aspekt posmatranja okvi-ra konstruisanja stvarnosti u ovom dijelu 5 U nedostatku primjera iz stručne literature prou-čene za potrebe ovog istraživanja, opredijelili smo se za grafi čki prikaz ’okvira’ velikim slovima unutar uglastih zagrada.

korpusa je kroz prostornu i vremensku osu proksimizacije. Naime, obje ose se ukršta-ju u deiktičkom centru u kojem su ’mi’, ’sada’, i ’trauma 9/11’, čime se insistira na bliskosti prijetnje od terorizma u vremenu i prostoru i nakon pet odnosno šest godina od terorističkih napada. Metafora BOL NEVINE ŽRTVE počiva na činjenici da ka-tegorija ’mi’ (Buš, Njujork, Amerika) ma-hom fi gurira kao subjekat/agens mental-nih procesa (tugovati, sjećati se, znati...), naspram ’drugog’ (Bin Laden), koji je su-bjekat/agens verbalnih procesa (smijati se). Dakle, insistira se na i dalje bliskom prisustvu opasnosti od terorizma: na pro-stornoj osi – u vidu Bin Ladena, čiji ’smijeh se čuje’, a na modalnoj osi na udaljenom kraju od samoproklamovanog prava na pravednost. Aktivnosti čiji je (-) agens/ka-uzator ’drugi’ usmjerene su ka deiktičkom centru.

’Pravednost’ [RATA PROTIV TERO-RIZMA] ogleda se i u načinima konstruisa-nja stvarnosti u novinskim člancima koji se bave ratom u Iraku. Naime, identifi kovane metafore AMERIKA JE SPASILAC i IRAK JE AMERIKA počivaju na konstruisanim identitetima ’mi’ i ’drugi’, gdje ’mi’ pored Amerike i saveznika u ovom ratu uključuje i imaginarnu kategoriju ’irački narod’, dok je ’drugi’ rezervisan za ’Al kaidu’, odnosno ’džihadiste’. Bliskost s deiktičkim centrom ’Iraka’, ’iračke vlade’ i ’iračkog naroda’ na prostornoj osi je realizacija navedenih me-tafora AMERIKA JE SPASILAC i IRAK JE AMERIKA. Njihove zajedničke aktivnosti usmjerene su ka ’drugom’, na prostornoj osi udaljeniji ’Irak’, kao i na ’Irak’ na sa-mom kraju modalne ose, odakle potiču materijalni procesi s negativnim predzna-kom koji uzrokuju reakcije od strane deik-tičkog centra.

Kontekstualizacija [RATA PROTIV TE RO RIZMA] u zakonodavno-politič ki dis kurs Sjedinjenih Američkih Država re-zultira tretiranjem terorizma kao politič-kog i bezbjednosnog pitanja od važnosti kako za unutrašnju bezbjednost zemlje

44

Ljerka Jeftić

tako i za njene odnose s drugim zemljama. Tekstovi koji čine ovaj dio korpusa izvje-štavaju o novousvojenim zakonima u [RATU PROTIV TERORIZMA] presuponi-rajući postojanje opasnosti od terorizma i isključivo polemišući o efektima koje ti za-koni mogu imati po podrazumijevanu, za-garantovanu privatnost ’običnih’ američ-kih stanovnika. Sam naziv prvog od usvo-jenih zakona – ’USA PATRIOT Act of 2001’ – čija svrha je kažnjavanje i sprečavanje te-rorizma u SAD i svijetu, implicitno oduzi-ma legitimitet ’patriote’ onome ko se proti-vi njegovom sprovođenju. Takođe treba ukazati na izvjesnu ’marketizaciju’ terori-zma (Fairlcough, 1995) izvještavanjem o javnoj debati koja se vodila oko toga čija bi trebalo da bude odgovornost da obezbijedi osiguranje protiv terorizma – državne vla-de ili osiguravajućih društava. Ova debata podrazumijeva svojstvo terorizma kao jed-nog od faktora koji imaju direktan uticaj na tržište i koji se mora uzeti u obzir unu-tar strategije ’upravljanja rizikom’, čime se terorizam stavlja u okvire [SISTEMA KVA-LITETA].

I kada izvještavaju o terorističkim ak-tima van granica Sjedinjenih Američkih Država, američki mediji to čine unutar okvira [RATA PROTIV TERORIZMA], pri-pisujući akterima američku perspektivu posmatranja stvarnosti. Ovo se naročito odnosi na izvještaje o tenzijama između Indije i Pakistana. Tekstovi iz ovog dijela korpusa potvrđuju obilježje ’globalni’ koje je pripisano [RATU PROTIV TERORI-ZMA], jer se u svakom izvještaju kao rele-vantna tretira (dakle, dio je vrha makro-strukture) informacija o stavu, učešću ili reakciji američke administracije. Ovim se potvrđuje i sljedeći Van Dajkov stav:

Ovakav tretman važnosti SAD za vijesti u svijetu je rutina u američkoj štampi kao i u većem dijelu svjetske štampe, naročito u zemljama sjeveroza-pada. Za svaki događaj u koji su uključene SAD,

izvještava se o mjeri u kojoj taj događaj podupire ili osujećuje politiku SAD. (Van Dijk, 1988b: 74)6

Eksplicirani ’drugi’ u tekstovima je najčešće ’Al kaida’. Diskursno uobličeno značenje Al kaide, pored implikovane me-tafore AL KAIDA JE ZLO, s obzirom na konstruisani identitet ’drugog’ na početku [RATA PROTIV TERORIZMA], uključuje i kontekstom situacije uslovljena koncep-tulna značenja poput AL KAIDA JE 9/11, AL KAIDA = SADAM HUSEIN = ORUŽJE ZA MASOVNO UNIŠTENJE. Takođe, može se staviti znak jednakosti između okvira [STRAH OD TERORIZMA] i [STRAH OD AL KAIDE] imajući u vidu stalno podgrija-vani strah od terorizma u javnosti.

2.2. Britanski mediji

Za isti vremenski period kojem pripa-da korpus u ovom istraživanju, dakle na-kon 11. 9. 2001, za britanske medije se može reći da o terorizmu izvještavaju u okviru [TERORIZAM JE PROBLEM] koji se perio-dično ponavlja. Ovaj okvir je prisutan čak i u dijelu korpusa koji sačinjavaju izvještaji o terorističkim napadima u Londonu, 7. 7. 2005. Ovi napadi nisu dekontekstualizova-ni kao što je slučaj s napadima izvedenim 11. 9. 2001. u američkim medijima, nemaju karakter presedana, nego su kontekstuali-zovani unutar prethodnih terorističkih na-pada u Londonu i učešća britanskih trupa u ratovima u Avganistanu i Iraku. Navede-no implicira odsustvo entiteta na modal-noj osi.

Posljedica navedenog je i činjenica da je ikonički znak ’7/7’ samo referencijalna metonimija DATUM JE DATUM, a ne DA-TUM JE TRAGEDIJA, kao što je identifi ko-vano u vezi s ikoničkim znakom ’9/11’.6 Such a treatment of the U.S. relevance of news

events in the world is routine in the U.S. press, as well as in much of the world’s press, especially in Northwestern countries. For each event in which the United States is involved, the extent to which the event furthers or frustrates U.S. policies is reported.

45


Ovakav način uobličavanja stvarnosti refl ektuje se i u konstrukciji identiteta uče-snika, gdje se identifi kuje odsustvo strate-gija konstruisanja nevine žrtve i demoni-zovanja i dehumanizovanja ’drugog’. Kvali-fi kacija samog terorističkog napada se ne smješta u metaforu RATA nego u okvire [SPROVOĐENJA ZAKONA]. Odjeci okvira [RATA PROTIV TERORIZMA] nalaze se u spekulisanjima da je počinilac napada Al kaida, da napadi imaju sličnosti s onim iz-vršenim u Madridu 2004. godine, te pole-misanja da li su nadležne službe u Velikoj Britaniji možda prenebregle upozorenja, kao što su to učinile američke obavještajne službe prije napada 11. 9. 2001. Takođe, iz-vještavanje u listu The Times na godišnjicu napada izvedenih 7. 7. 2005. obiluje trago-vima ovog okvira i presuponira postojanje ’domaćeg islamskog terorizma’, sintagme koja nije svojstvena diskursu američkih medija. Analiza dijela korpusa koji sačinja-vaju tekstovi o kontekstualizaciji [RATA PROTIV TERORIZMA] u britanski zako-nodavno-politički diskurs pokazuje da je ’terorizam’ protiv kojeg se Velika Britanija bori sa ’islamskim’ prefi ksom i na doma-ćem tlu. S tim u vezi je interesantna meta-fora OTKRIVENOST JE ISTINA, na kojoj se implicitno insistira presuponirajući na-zadnost ’drugog’ u situacijama kada se taj drugi pridržava svojih običaja, kao na pri-mjer žene nošenja vela u Velikoj Britaniji.

Za razliku od američkih medija koji, kada izvještavaju o ratu u Iraku, čine to smještajući ’irački narod’ u američki deik-tički centar na prostornoj osi proksimiza-cije, britanski mediji generalno imaju kri-tički stav prema angažovanju vlastitih tru-pa u toj zemlji, te zajedničko prisustvo u deiktičkom centru, nije identifi kovano. O ratu u Iraku se izvještava u okvirima [NAŠA OKUPACIJA IRAKA] i [CIJENA OKUPACI-JE IRAKA].

Može se reći da je okvir [STRAH OD TERORIZMA] u izvještavanju britanskih medija o temi terorizma prisutan u izvje-štajima koji se bave aktivnostima Al kaide,

ali mahom u kontekstu veza Al kaide s ’te-roristima na domaćem tlu’, pa bi se moglo reći da je generalni okvir izvještavanja bri-tanskih medija [TERORIZAM NA DOMA-ĆEM TLU]. Prisustvo ’drugog’ u deiktič-kom centru, koje je okidač za okvir [STRAH OD TERORIZMA], u vezi je s uticajem en-titeta (Al kaida, islam) s drugog kraja ose modalnosti na ljude koji žive u Velikoj Bri-taniji i koji su, kako se insistira u analizira-nim tekstovima, imigranti. Ovo nas navodi na zaključak da se tema terorizma u bri-tanskim medijima implicitno stavlja u uzročno-posljedični odnos s temom imi-gracije u Velikoj Britaniji.

3. ZaključakAnaliza je pokazala da se, nakon 11. 9.

2001. godine, američka štampa bavi temom terorizma u okviru [RATA PROTIV TERO-RIZMA], bez obzira na to da li se terorizam dešava unutar ili van granica Sjedinjenih Američkih Država, čime doprinose institu-cionalizovanju tog diskursa i legitimizaciji aktivnosti američke administracije u glo-balnim razmjerama. U tom smislu bi se moglo identifi kovati prisustvo okvira [VLASNIŠTVO NAD RATOM PROTIV TE-RORIZMA]. Analiza je, takođe, pokazala da, kada izvještavaju o terorizmu, američki mediji isključivo izvještavaju o „uslovima koji ga omogućavaju“ (Lakoff , internet), istovremeno podrazumijevajući ’islamski’ predznak za terorizam. Naime, u svom članku „Metafore terora“ (Metaphors of Terror), Džordž Lejkof konstatuje (barem) tri vrste uzroka ’radikalnog islamističkog terorizma’: a) religija; b) kultura očaja; c) uslovi koji omogućavaju terorizam (Lakoff , internet). Ovaj treći uzrok uključuje izvje-štavanje o vođama (u korpusu – Bin La-den); zemljama domaćinima (u korpusu – Pakistan); bazama i infrastrukturi za obu-ku (u korpusu – Irak, Pakistan, Mali, Filipi-ni...); fi nansijskoj pomoći; ćelijskoj organi-zaciji; informacionim mrežama, itd. Istu liniju argumentacije slijedi britanska štam-pa, s jedinom razlikom koja se ogleda u in-

46

Ljerka Jeftić

sistiranju na ’ćelijskoj organizaciji’ Al kai-de, te, shodno tome, u pomnom izvješta-vanju o bliskim vezama ’ćelija’ u Velikoj Britaniji s Al kaidom.

Literatura1. Bourdieu, Pierre and Wacquant, Loic

(2003), „Neoliberal Newspeak. Notes on the New Planetary Vulgate“, inter-net, dostupno na: www.sociology.ber-keley.edu/ (pristupljeno 18. februara 2005).

2. Chilton, Paul (2004), Analysing Politi-cal Discourse. Theory and practice, London: Routledge.

3. Fairclough, Norman (1995), Critical Discourse Analysis. The Critical Study of Language, London: Longman Group Limited.

4. Lakoff , George (2001), „Metaphors of Terror“, internet, dostupno na: www.press.uchicago.edu/News/911lakoff (pristupljeno 25. septembra 2006).

5. Lakoff , George (2004), Don’t Think of an Elephant!, Canada: Chelsea Green Publishing Company.

6. Norris, P., M. Kern and M. Just (2003), „Framing terrorism“, internet, dostu-pno na: https://webfi les.uci.edu/chavi-

rar/www/uci/IntJournalism/webdocs/WK%2003%20terrorism-coverage.pdf (pristupljeno jula 2006).

7. Van Dijk, Teun A. (1988a), News as Dis-course, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

8. Van Dijk, Teun A. (1988b), News Anal-ysis. Case Studies of International and National News in the Press, New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates.

9. Van Dijk, Teun A. (1989), „Structures of Discourse and Structures of Power“, u: J. A. Anderson (ed.), Communication. Yearbook 12, Newbury Park, CA: Sage, 18–59.

10. Van Dijk, Teun A. (2001), „Multidisci-plinary CDA: a plea for diversity“, u: Ruth Wodak and Michael Meyer (eds.), Methods of Critical Discourse Analysis, London – New Delhi: SAGE, 95–120.

11. Wodak, Ruth and Michael Meyer (eds.) (2001), Methods of Critical Discourse Analysis, London – New Delhi: SAGE.

12. Wodak, Ruth (2006), „Mediation Between Discourse and Society: Asse-ssing Cognitive Approaches in CDA“, u: Discourse Studies. Volume 8(1), Lon-don, Thousand Oaks, CA and New Delhi: SAGE, 179–190.

AMERICAN AND BRITISH MEDIA: SIMILARITIES AND DIFFERENCES IN FRAMING TERRORISM

Summary

Postulating the changed perception of ‘terrorism’ in the media following the events on 11 September 2001 in New York, and in line with the claim that the media help reproduce preformula-ted ideologies, the paper presents the ways of framing terrorism in the up-market press in the United States of America and Gre-at Britain. Dominant frames have been identifi ed within the theoretical framework of cognitive approach to critical discour-se analysis. In the paper, this approach incorporated the con-cepts from Chilton’s ’proximisation theory’ pertaining to mental processing of a discourse.

[email protected]

47

1. Einführung1

1.1. Phraseologismen2 sind ein wichti-ger Bestandteil einer jeden Sprache, so auch der deutschen und der serbischen. Für Phraseologismen existiert keine allge-meine, einheitliche Defi nition. So sind Phraseologismen nach Černyševa „feste Wortkomplexe verschiedener syntakti-scher Strukturtypen mit singulärer Ver-1 In der Translatologie ist die Rede von Transpo-

sition.2 Andere Termini, die in der Fachliteratur für den

Begriff Phraseologismus verwendet werden, sind etwa: Phraseolexem, fi xiertes Wortgefüge oder Phrasem (vgl. Palm 1997: 105). Der Begriff Phra-seologismus selbst ist aus phrasis – „rednerischer Ausdruck, Redewendung, Rede“ und logos – „Lehre, Begriff “ entstanden (Fleischer 1997: 3; Donalies 2009: 3, 31) und bezieht sich einerseits auf die „sprachwissenschaftliche Teildisziplin, die sich mit der Erforschung der Phrasologismen beschäftigt“ (Fleischer 1997: 3), andererseits aber auch auf den „Bestand (Inventar) von Phraseolo-gismen in einer bestimmten Einzelsprache” (ebd.).

knüpfung der Komponenten, deren Be-deutung als Ergebnis einer vollständigen oder teilweisen semantischen Umdeutung oder Transformation des Komponenten-bestandes entsteht“ (1975: 209), während sie Burger/Buhofer/Sialm als „feste, ge-trennt formierte Einheit der Sprache, die über eine ganzheitliche (oder partiell ganzheitliche) Bedeutung verfügt und in kommunikativer Hinsicht keinen fertigen Satz darstellt“ (1982: 62) defi nieren. Pilz vertritt die Meinung, dass man einen Phra-seologismus als „ein syntaktisch-semanti-sches Simplex, eine Wörterbucheinheit […], die nicht Satz und nicht Wort ist und mindestens aus zwei Lexemen besteht, ei-nen mehr oder weniger starken Grad der Festigkeit besitzt und gemeinsam eine Be-deutung trägt“ (1981: 19) auff assen kann.3

3 Trotz vieler Defi nitionsversuche und Begriff ser-klärungen sind sich viele Autoren im Großen und Ganzen einig, dass Phraseologismen, um als sol-che gelten zu können, drei wichtige Merkmale aufweisen müssen: Polylexikalität, Festigkeit und


Sanja Ninković UDK 811.112.2’367.625:811.163.41’367.625Univerzitet u Novom Sadu DOI 10.7251/FIL1307047NFilozofski fakultet

DEUTSCHE PHRASEOLOGISMEN MIT DER KOMPONENTE LEBEN UND DEREN ÄQUIVALENTE IM SERBISCHEN

Abstract: Im vorliegenden Beitrag werden deutsche Phraseologismen mit der Kompo-nente LEBEN und deren Äquivalente im Serbischen analysiert und beschrieben. Es sollen Ähnlichkeiten und Unterschiede zwischen ihnen festgestellt werden, gleichzeitig aber wer-den die so gewonnenen Äquivalente, je nach Äquivalenzgrad, in vier verschiedene Klassen (Volläquivalenz, Teiläquivalenz, semantische Äquivalenz1 und Nulläquivalenz) eingeteilt. Dieser Beitrag könnte im DaF-Unterricht seinen Eingang fi nden und zugleich auch als ein Versuch zur Verbesserung der Verständigung zwischen den serbischen DaF-Lernern und den deutschen Muttersprachlern dienen.

Schlüsselwörter: Phraseologismen, Äquivalenz, Leben, leben, Deutsch, Serbisch.

48

Sanja Ninković

1.2. Für den vorliegenden Beitrag wur-de im Serbischen nach Äquivalenten für deutsche Phraseologismen mit der Kom-ponente4 LEBEN gesucht. Phraseologis-men mit dieser Komponente kommen häufi g vor, beinahe ebenso oft wie jene mit der Komponente Tod, Liebe oder Gott, und sie bilden somit einen repräsentativen Teil des deutschen Wortschatzes. Da aber der Rahmen dieses Beitrags im Falle eines Aufzählens der vollständigen Phraseolo-gismenliste mit der Komponente LEBEN gesprengt werden müsste, zeigte sich eine Selektion der am meisten gebrauchten Phraseologismen, in denen das Substantiv Leben oder das Verb leben vorkommen, als notwendig. Als Korpus dienten Phraseolo-gismen, die Röhrichs Lexikon der sprich-wörtlichen Redensarten, dem Duden 11 – Redewendungen und sprichwörtliche Re-densarten, dem Wörterbuch von Mrazović/Primorac Deutsch-serbokroatisches phra-seologisches Wörterbuch sowie Otaševićs Wörterbuch Frazeološki rečnik srpskog je-zika entnommen wurden. Auf diese Weise entstand eine Liste 70 deutscher Phraseo-logismen mit der Komponente LEBEN und ihrer serbischen Äquivalente.

2. Zur Äquivalenz

2.1. Bei der Analyse des Korpus, das diesem Beitrag zugrunde liegt, wurden

Idiomatizität (Burger 2003: 14-15). Dabei bedeu-tet Polylexikalität, dass die Phraseologismen „aus mehr als einem Wort“ (vgl. ebd.: 14) bestehen sollten, Festigkeit, dass wir die Phraseologismen „in genau dieser Kombination von Wörtern“ (ebd.) gebrauchen müssen, und Idiomatizität, dass „die Komponenten eine durch die syntakti-schen und semantischen Regularitäten der Ver-knüpfung nicht voll erklärbare Einheit“ (ebd.: 15) bilden sollten. Auch darüber, dass die Gesamtbe-deutung der meisten Phraseologismen nicht „der Summe der Bedeutung der einzelnen Wörter“ (Burger/Buhofer/Sialm 1982: 3) entsprechen muss, besteht in der Phraseologieforschung ein Konsens.

4 Die lexikalischen Bestandteile der Phraseologis-men werden Komponenten genannt (Burger 2003: 11).

Phraseologismen im Rahmen der kontras-tiven Linguistik untersucht – es wurden zu Phraseologismen aus der Ausgangsprache (Deutsch) entsprechende Phraseologis-men in der Zielsprache (Serbisch) gesucht; mit anderen Worten, es wurde nach deren Äquivalenten5 gesucht. Dabei kristallisier-ten sich vier Äquivalenztypen heraus, in Abhängigkeit vom Äquivalenzgrad bzw. je nachdem, ob in der Zielsprache vollstän-dig entsprechende (Volläquivalenz)6, nur teilweise entsprechende (Teiläquivalenz), nur in der Bedeutung entsprechende (se-mantische Äquivalenz) oder überhaupt keine entsprechenden (Nulläquivalenz) Phraseologismen vorzufi nden waren.7 Die Kriterien, die entscheidend bei der Be-stimmung des Grades der Äquivalenz sind, beziehen sich auf die Merkmale der Phra-seologismen: Nach Worbs (1994: 147) üben Mehrgliedrigkeit, Idiomatizität, Bildhaf-tigkeit, Expressivität, Stabilität und Repro-duzierbarkeit einen großen Einfl uss auf den Grad der Äquivalenz aus. Selbstver-ständlich kann es vorkommen (und dies ist nicht selten der Fall), dass einem Phraseo-logismus mehrere Äquivalente in der an-5 Es gibt viele Defi nitionen der Äquivalenz, denn

verschiedene Autoren befürworten unterschied-liche Begriff serklärungen. Eine einfache, aber umso prägnantere Defi nition stammt von Worbs, die Äquivalenz als „eine (vollständige oder teil-weise) Übereinstimmung sprachlicher Bedeu-tungen“ (1994: 141) defi niert.

6 „Die meisten Vertreter dieses Äquivalenztyps sind phraseologische Internationalismen, die auf einem ähnlichen kulturellen Hintergrund fußen“ (Korhonen 2007: 578).

7 Eine Möglichkeit der Äquivalenzeinteilung bietet Korhonen (2007: 575) an, indem er einerseits von semantischer bzw. inhaltlicher, andererseits von formaler oder morphosyntaktisch-lexikalischer Äquivalenz (vgl. ebd.) spricht. Sucht man nach Äquivalenten, so geht man üblicherweise vom ersteren, also von einer inhaltlichen Äquivalenz aus. In diesem Beitrag wurde von Burgers (Bur-ger/Buhofer/Sialm 1982) Klassifi kation der Äqui-valenztypen ausgegangen, da sich diese am geeig-netsten erwies.

49

Deutsche Phraseologismen mit der Komponente leben und deren Äquivalente im Serbischen

deren Sprache vollkommen oder teilweise entsprechen.8

2.1.1. Volläquivalenz liegt immer dann vor, wenn die Phraseologismen in beiden kontrastierten Sprachen sowohl in morphosyntaktischer als auch in lexika-lisch-semantischer Hinsicht auf gleiche Weise verwendet werden können und „gleiche [...] emotionalexpressive und sti-listische Gesamtbedeutung haben, völlige Kongruenz in der Komponentenkette auf-weisen [und ein] identisches Bild als Grundlage [...] haben“ (Földes 1996: 118).9 Korhonen geht sogar so weit, die Volläqui-valenz als „Idealfall von Äquivalenz“ (2007: 578) zu nennen.10

Aus dem für diesen Beitrag zusam-mengestellten Korpus konnten insgesamt 23 deutsche Phraseologismen mit der Komponente LEBEN, die serbische Äqui-valente aufweisen und somit zum Typ der Volläquivalenz zu rechnen sind, exzerpiert werden. Wenn man bedenkt, dass dies 33 % aller im Korpus sich befi ndenden Phra-seologismen ausmacht, so ist das doch ein überraschendes Ergebnis, da zumeist die Gruppe der Phraseologismen, die Teiläqui-valenz aufweisen, jene Gruppe mit den meisten Vertretern ist.

Bei den nachfolgenden deutschen Phraseologismen mit der Komponente LE-BEN handelt es sich also um Phraseologis-8 „Die Variante, die aufgrund der größten Ähnlich-

keit mit den L2-Ausdrücken gewählt wird, braucht nicht die häufi gste zu sein, desgleichen ist es nicht erforderlich, dass die Zahl der Varian-ten in L1 und L2 gleich ist“ (Korhonen 2007: 578).

9 Burger/Buhofer/Sialm sprechen von einer totalen Äquivalenz: „Totale Äquivalenz bedeutet Äquiva-lenz in der Bedeutung, im lexikalischen Bestand, in der Bildhaftigkeit, den stilistischen Werten und in Bezug auf die grammatische Struktur“ (1982: 295).

10 „Um in diese Gruppe [die Gruppe der Phraseolo-gismen mit Volläquivalenz, Anm. S. N.] eingeord-net werden zu können, müssen die Phraseologis-men bezüglich aller wesentlichen Äquivalenzpa-rameter miteinander übereinstimmen. Zugelas-sen sind nur Unterschiede in Bezug auf Varian-ten, die im Sprachsystem verankert sind“ (Korho-nen 2007: 578).

men, die im Serbischen ihre vollständigen (absoluten) Äquivalente haben, da sie so-wohl auf morphosyntaktischer als auch auf lexikalischer und semantischer Ebene übereinstimmen: (1) dt. wie Hund und Katze leben – sich

nicht vertragen, in ständigem Streit miteinander leben

serb. živeti kao pas i mačka(2) dt. mit dem/seinem Leben spielen –

ein gefährliches Risiko eingehen serb. igrati se životom (3) dt. jdm. das Leben schenken/geben –

ein Kind auf die Welt bringen, gebären; auch: einen Verurteilten begnadigen

serb. pokloniti/podariti kome život (4) dt. sich das Leben nehmen – sich

umbringen serb. oduzeti sebi život(5) dt. Das (ganze) Leben noch vor sich

haben – noch jung sein, viel Zeit zum Sammeln der Erfahrungen haben

serb. Imati (čitav) život pred sobom(6) dt. sich des Lebens freuen – sein Leben

genießen serb. radovati se životu(7) dt. neun Leben haben – unzerstörbar

sein, nicht unterzukriegen sein serb. imati devet života(8) dt. jdm.die Hand fürs Leben reichen/

geben – jemanden heiraten serb. dati nekome ruku za (ceo) život(9) dt. wie ein Hund leben – in schlechten/

elenden Verhältnissen leben serb. živeti kao pas(10) dt. mit beiden Beinen/Füßen fest im

Leben stehen – praktisch veranlagt sein, realistisch denken

serb. stajati sa obe noge/čvrsto na zemlji

(11) dt. das Leben hängt an einem (seidenen) Faden – es steht schlecht um jemanden; sterbenskrank sein

serb. život visi o koncu(12) dt. es geht ums/ans Leben – es ist

äußerst wichtig serb. radi se o životu

50

Sanja Ninković

(13) dt. das/sein Leben aufs Spiel setzen – etwas riskieren, leichtsinnig sein

serb. staviti život na kocku (14) dt. neues Leben einhauchen – mit

neuem Leben erfüllen serb. udahnuti novi život(15) dt. es geht um Leben und Tod – es ist

von größter Wichtigkeit serb. radi se o životu i smrti(16) dt. sich durchs Leben schlagen –

mühevoll für sich sorgen; ein entbehrungsreiches Leben führen

serb. prometati se kroz život(17) dt. sein Leben einbüßen – sterben serb. izgubiti život(18) dt. auf Kreide leben – von Kredit leben serb. živeti na veresiju(19) dt. auf großem Fuß leben – luxuriös

leben, viel Geld ausgeben serb. živeti na velikoj/visokoj nozi(20) dt. ins Leben treten – sich konstituieren serb. stupiti u život(21) dt. in den Wolken leben – der Wir-

klichkeit entrückt, zerstreut sein serb. živeti u oblacima(22) dt. das nackte Leben retten – nichts

weiter als sich selbst retten unter Verlust allen Besitzes

serb. spasiti goli život(23) dt. jdm. das Leben zur Hölle machen

– mit jdm. schlecht umgehen, ihm das Leben unerträglich machen

serb. napraviti nekome pakao od života

Zu den zwei letztgenannten Phraseo-logismen gäbe es im Serbischen jeweils noch ein Äquivalent, wobei aber dann in diesen Fällen nicht mehr die Rede von Volläquivalenz sein kann: Setzt man näm-lich für den deutschen Phraseologismus das nackte Leben retten das serbische Äquivalent izneti živu glavu ein, so kommt man zur semantischen Äquivalenz, da sich die Form vollkommen verändert, jedoch die Bedeutung gleich bleibt. Das gleiche passiert mit dem zweiten Phraseologis-mus: zu jdm. das Leben zur Hölle machen kann als serbisches Äquivalent zagorčati

nekome život betrachtet werden, was eben-falls ein Fall von semantischer Äquivalenz wäre.

2.1.2. Bei der Teiläquivalenz kommt es, so Földes, zur „Gleichheit der Gesamt-bedeutung und des syntaktischen Modells bei nicht genauer Übereinstimmung im Komponentenbestand“ (1996: 18). Nun können aber innerhalb der Teiläquivalenz mehrere Subtypen unterschieden werden. Eine sehr detaillierte Einteilung in Subty-pen nimmt Hessky (1987: 104ff ) vor, indem sie neun Gruppen der Teiläquivalenz zu-sammenstellt, je nachdem, um welche Un-terschiede es sich handelt.11 Im Grunde entstehen diese Subtypen aufgrund des-sen, dass eine Komponente aus der Aus-gangssprache durch eine andere Kompo-nente in der Zielsprache ersetzt wird, wo-bei es aber nicht zu entscheidenden Verän-derungen kommen darf.12

Im Korpus konnten nur 9 deutsche Phraseologismen (13 %) herausgesucht werden, die im Serbischen Äquivalente ha-ben, welche zum Typ der Teiläquivalenz gerechnet werden können. Beim Analysie-ren wurde darauf geachtet, dass es zur teil-weisen Übereinstimmung der deutschen Phraseologismen mit der Komponente LE-BEN mit den serbischen Äquivalenten 11 Die neun Subtypen der Teiläquivalenz bzw. der

partiellen Äquivalenz, wie sie Hessky nennt, wä-ren: 1. Unterschiede in der wörtlichen Bedeu-tung, 2. Unterschiede in der Struktur, 3. Unter-schiede in den Konnotationen, 4. Unterschiede in der wörtlichen Bedeutung und in den Konno-tationen, 5. Unterschiede in der wörtlichen Be-deutung und in der Struktur, 6. Unterschiede in der Struktur und in der syntaktischen Funktion, 7. Unterschiede in der wörtlichen Bedeutung, in der Struktur und in den Konnotationen, 8. Un-terschiede in der wörtlichen Bedeutung, in der Struktur und in der syntaktischen Funktion, 9. Unterschiede in der wörtlichen Bedeutung, in der Struktur, in den syntaktischen Funktionen und in den Konnotationen (vgl. Hessky 1987: 104ff ).

12 Diese Veränderungen können zum Beispiel mit der „Morphosyntax verbunden sein, [...] wenn statt eines anderen Adjektivattributs in der Ziel-sprache eine Präpositionalphrase gewählt wird, um das Substantiv näher zu bestimmen“ (Breh-mer 2009: 157).

51


kommt, dass also die Phraseologismen im Deutschen und Serbischen Unterschiede im lexikalischen oder eventuell im gram-matischen Bereich, jedoch bei gleichblei-bender Bedeutung aufweisen durften. Die im Folgenden aufgelisteten deutschen Phraseologismen mit der Komponente LE-BEN, die im Serbischen teiläquivalente Phraseologismen aufzuweisen haben, zei-gen, dass sich die Unterschiede größten-teils auf das Fehlen gewisser Komponen-ten oder den Ersatz einer im deutschen Phraseologismus sich befi ndenden Kom-ponente durch eine im serbischen Äquiva-lent vorhandene bezieht:13

(24) dt. jdm. das Leben sauer machen – je-mandem Schwierigkeiten bereiten, ihn schikanieren

serb. zagorčati nekome život

Das Lexem sauer wird im serbischen Äquivalent zu gorak (dt. bitter).(25) dt. von Luft und Liebe leben – kein fes-

tes Einkommen haben, verliebt sein; im Wechselbad der Gefühle keinen Hunger verspüren

serb. živeti od vazduha

Im serbischen Äquivalent fehlt das Lexem Liebe.(26) dt. leben wie die Made im Speck – gut

leben, im Überfl uss schwelgen kön-nen

serb. živeti kao bubreg u loju

Anstatt Made steht im serbischen Äquivalent das Lexem bubreg (dt. Niere).(27) dt. leben wie Gott/wie der liebe Gott/

Herrgott in Frankreich14 – im Über-fl uss leben, ein unbekümmertes Le-ben führen

serb. živeti kao mali Bog13 An dieser Stelle muss aber betont werden, dass

aus Mangel an Raum auf eine subtypenreiche Analyse nicht eingegangen werden konnte.

14 Heinrich Heine hat, als er in Paris als Asylant lebte, diesen Phraseologismus in „leben wie Heine in Frankreich“ umgeformt.

Diese beiden Phraseologismen unter-scheiden sich dadurch, dass im serbischen Äquivalent das Lexem mali (dt. klein) da-zugenommen wird, gleichzeitig aber auch in Frankreich weggelassen wird. (28) dt. mit dem/seinem Leben abschließen

– nicht mehr weiterleben wollen, sich mit dem Tod abgefunden haben

serb. raskrstiti sa životom

Im serbischen Äquivalent wird das Verb abschließen durch raskrstiti (dt. abbrechen) ersetzt. (29) dt. (etwas) mit dem Leben bezahlen –

durch eine Handlung/ einen Fehler sterben müssen

serb. platiti životom

Anstatt der Präpositiv ergänzung mit dem Leben steht im serbischen Äquivalent der reine Instrumental životom.(30) dt. auf Pump leben – mit geliehenem

Geld leben serb. živeti na veresiju

Obwohl viele diesen Phraseologismus zum Typ der Volläquivalenz rechnen wür-den, muss an dieser Stelle hervorgehoben werden, dass serb. veresija nicht unbedingt etwas, das geliehen worden ist (dt. Pump, serb. veresija) bedeuten muss. So ist, trotz gleichbleibendem Kasus (in beiden Spra-chen der Dativ) und identischer Präpositi-on (dt. auf, serb. na), dies ein Beispiel für Teiläquivalenz, da die Nomina (dt. Pump, serb. veresija) einander nicht vollkommen entsprechen.(31) dt. auf/hinter dem Mond leben – pro-

vinziell, rückständig sein; uninfor-miert sein

serb. živeti na Marsu

Das Lexem Mond wird im serbischen Äquivalent zu Mars.(32) dt. auf der Schattenseiten des Lebens

stehen – benachteiligt, arm sein serb. živeti u senci života

52

Sanja Ninković

Für das Lexem Schattenseite steht im serbischen Äquivalent senka (dt. Schatten). Auch die Präposition ist nicht die gleiche: Während im deutschen Phraseologismus die Präposition auf (+ Dativ) vorzufinden ist, steht im serbischen Äquivalent die Präposition u (+ Dativ).

2.1.3. Semantische Äquivalenz liegt immer dann vor, wenn Phraseologismen in der Ausgangs- und in der Zielsprache kei-ne Übereinstimmung bezüglich der Kom-ponenten aufweisen, aber in ihrer Bedeu-tung annähernd gleich sind (vgl. Földes 1996: 126). Interessant ist, dass manche Autoren (etwa Földes) diesen Typ der Äquivalenz in die gleiche Gruppe mit der Nulläquivalenz stellen. Für den vorliegen-den Beitrag aber wurde eine Vierteilung vorgenommen, d.h. die semantische Äqui-valenz und die Nulläquivalenz wurden voneinander getrennt betrachtet. Das hat auch seinen (guten) Grund: Bei vielen der im Korpus exzerpierten Phraseologismen – und das sind 24 bzw. 34 % (was bedeutet, dass es sich um die Mehrzahl der Phraseo-logismen handelt) – wurde festgestellt, dass es für die deutschen Phraseologismen mit der Komponente LEBEN zwar keine vollständig entsprechenden Phraseologis-men im Serbischen gibt, trotzdem aber serbische Phraseologismen existieren, die zumindest bedeutungsgleich mit den deutschen sind. Würde man also die Grup-pe der Phraseologismen mit semantischer Äquivalenz mit jenen, die Nulläquivalenz aufweisen, verbinden, so würde man zu ei-nem ungenauen Ergebnis kommen.

Im nachfolgenden Teil sind deutsche Phraseologismen mit der Komponente LE-BEN aufgezählt, die serbische Äquivalente mit semantischer Äquivalenz aufweisen: (33) dt. wie ein Fürst leben – Reichtum und

alle Annehmlichkeiten des Lebens ge-nießen

serb. živeti kao bubreg u loju(34) dt. (jdm.) das Leben aushauchen –

jdn. töten; sterben serb. ispustiti dušu

(35) dt. sein Leben (für jdn.) in die Schanze schlagen/werfen – für jdn. sein Leben riskieren, es für ihn einsetzen

serb. staviti život/glavu na kocku(36) dt. wie das blühende/ewige Leben

sein/aussehen – gesund sein, fi t sein bzw. aussehen

serb. pucati od zdravlja(37) dt. von der Hand in den Mund leben –

kaum zu leben haben; verdientes Geld direkt wieder ausgeben

serb. jedva sastavljati/krpiti kraj s kra-jem

(38) dt. in Saus und Braus leben – herrlich, luxuriös und verschwenderisch leben

serb. živeti kao bubreg u loju/živeti u izobilju

(39) dt. in einem/im Wolkenkuckucks-heim15 leben – in einer Fantasiewelt leben

serb. živeti u oblacima(40) dt. wie Mäuse in der Speckseite leben

– ein behagliches Wohlleben führen serb. živeti kao bubreg u loju (41) dt. ein großes Leben führen – luxuriös

leben; ein erfülltes, ereignisreiches Leben führen

serb. život na velikoj/visokoj nozi(42) dt. am Leben bleiben – nicht sterben serb. izneti živu glavu/ostati u životu(43) dt. jd. hängt am Leben – nicht sterben

wollen serb. nekome je stalo do života(44) dt. auf Leben und Tod – bis zum

Äußersten, bis zur Vernichtung serb. do poslednjeg daha/ poslednje

kapi krvi16

15 Dies hat seinen Ursprung im griechischen Wort nephelokokkygía – das ist eine von Vögeln in der Luft gebaute Stadt in Aristophanes (ca. 445‒385 v. Chr.) Komödie „Die Vögel“, wobei nephélē Wol-ke und kókkyx Kuckuck bedeutet (vgl. Dudenver-lag 2000).

16 Bei Mrazović/Primorac (1991: 526) wird als vierte und letzte Übersetzungsmöglichkeit für diesen Phraseologismus auch „na život i smrt“ ange-führt; in diesem Fall würde eine Volläquivalenz vorliegen.

53


(45) dt. aus dem Vollen leben/schöpfen – luxuriös leben, aus einem Überfl uss wählen können

serb. živeti na velikoj/visokoj nozi(46) dt. zum Leben zuwenig, zum Sterben

zuviel – von geringen Einkünften, die gerade das Existenzminimum sichern leben

serb. jedva sastavljati kraj s krajem(47) dt. in den Tag hinein leben – ohne Ziel,

planlos bzw. sorglos leben serb. živeti od danas do sutra(48) dt. aus dem Leben abberufen werden/

gehen/scheiden – sterben serb. preseliti se u večnost(49) dt. jdm. nach dem Leben trachten –

jdn. umbringen wollen serb. raditi nekome o glavi(50) dt. ums Leben kommen – sterben serb. izgubiti život(51) dt. mit dem Leben davonkommen –

dem Tode knapp entgehen, überleben serb. izvući živu glavu(52) dt. das/sein Leben einsetzen – sein Le-

ben riskieren serb. staviti život na kocku(53) dt. nicht vom Wind leben – jd. ist ein

starker Esser und daher wohlgenährt serb. ne živeti samo na (hlebu i) vodi(54) dt. auf gutem/vertrautem Fuß mit

jdm. leben/stehen – sich gut mit je-mandem verstehen

serb. živeti s nekim u dobrim odnosi-ma

(55) dt. von der Feder leben – als Schrift-steller arbeiten (und ein unsicheres Einkommen haben)

serb. živeti od pisanja(56) dt. sein Leben teuer verkaufen – alles

tun um zu überleben; sich erbittert wehren

serb. boriti se za život

2.1.4. Ist in der Zielsprache keine phra-seologische Äquivalenz vorhanden, so ist die Rede von Nulläquivalenz. Dieser Typ der Äquivalenz bereitet verständli-cherweise den Übersetzern die meisten

Probleme, da sie in diesem Fall zu Um-schreibungen zurückgreifen müssen.17 Im vorliegenden Beitrag konnten insgesamt 14 Phraseologismen (20 %), die Nulläqui-valenz aufweisen, exzerpiert werden. Be-merkenswert ist, dass die Zahl dieser Phra-seologismen geringer als erwartet ist, was nicht zuletzt auch daran liegen könnte, dass sich im Korpus vor allem die am meis-ten gebrauchten bzw. die repräsentativsten deutschen Phraseologismen mit der Kom-ponente LEBEN befi nden.

Die im Korpus vorhandenen deut-schen Phraseologismen mit der Kompo-nente LEBEN, die im Serbischen keine phraseologischen Äquivalente besitzen, sind: (57) dt. Leben in die Bude bringen – für Un-

terhaltung sorgen, ausgelassene Stim-mung in einer Gesellschaft verbreiten

Umschreibend könnte dieser Phra-seologismus mit serb. oraspoložiti društvo, uneti živahnost/život übersetzt werden.(58) dt. leben und weben – lebendig sein,

bei vollem Leben sein

Dies könnte mit serb. živeti, biti živahan i raditi übersetzt werden.(59) dt. sein Leben fristen – unter äußerst

schlechten Bedingungen leben

Eine passende Umschreibung wäre etwa serb. životariti, tavoriti.(60) dt. Nach der Schnur leben – unter Ein-

haltung der gesellschaftlichen und sittlichen Normen leben

Die Umschreibung serb. živeti po dru-štvenim i moralnim pravilima kommt die-sem Phraeologismus am nächsten.17 „Wenn die Nulläquivalenz auftritt [...] sind

bei Übersetzen oder Dolmetschen Kompen-sationsstrategien erforderlich. So kann die denotative Bedeutung etwa durch Paraphra-sierung in der anderen Sprache ausgedrückt werden“ (Zeman 2006: 310).

54

Sanja Ninković

(61) dt. mitten im Leben stehen – sich im Leben zurechtfi nden, tatkräftig zupa-cken und nicht verzagen

An Stelle des deutschen Phraseologis-mus muss im Serbischen wiederum eine Umschreibung, wie zum Beispiel serb. biti sposoban, snalaziti se u životu eingesetzt werden.(62) dt. den Bund fürs Leben schließen –

heiraten

Im Serbischen existiert kein entspre-chender Phraseologismus. Dieser deut-sche Phraseologismus könnte mit serb. sklopiti brak übersetzt bzw. umschrieben werden.(63) dt. die Schattenseiten des Lebens ken-

nen lernen – persönliches Missge-schick erleiden, durch widrige Um-stände ins Unglück geraten

Bei diesem deutschen Phraseologis-mus besteht die Gefahr, ihn ins Serbische mit upoznati tamnu/mračnu stranu života (was dem deutschen Phraseologismus auf die schiefe Bahn geraten am nächsten kommt) zu übersetzen, was aber zu fal-schen Freunden zu rechnen wäre.18 Hier könnte man serb. zapasti u nevolju als eine mögliche Umschreibung für den deut-schen Phraseologismus die Schattenseiten des Lebens kennen lernen wählen. (64) dt. nicht leben und nicht sterben kön-

nen – nur so dahinvegetieren, langes Siechtum oder permanente Armut er-tragen

Dieser Phraseologismus könnte um-schreibend mit serb. ni živeti ni umreti übersetzt werden.19 18 Falsche Freunde sind Phraseologismen, die ihrer

Form nach ähnlich sind, aber (vollkommen) unterschiedliche Bedeutungen haben.

19 In manchen Wörterbüchern, etwa Mrazović/Primorac (1991: 524), wird als phraeologisches Äquivalent für diesen Phraseologis mus serb. imati dušu u nosu angeboten, was aber eine andere Bedeutung hat.

(65) dt. (wie) aus dem Leben gegriff en – le-bensecht, realistisch

Die Umschreibung serb. kao u životu/stvarnosti könnte als passende Überset-zung eingesetzt werden.(66) dt. im lustigen Elend leben – Soldat

sein

Im Serbischen existiert ein solcher Phraseologismus nicht, weshalb man um-schreibend serb. biti vojnik, biti u vojsci sa-gen muss.(67) dt. etwas ins Leben rufen – etwas

gründen, neu schaff en, den Anstoß zu einer Entwicklung geben

Diesem deutschen Phraseologismus kommt die Umschreibung serb. osnovati, stvoriti nešto/ustanoviti am nächsten.(68) dt. Nach seiner Stirn und Gehirn leben

– nach seinem Kopfe leben, sich nicht beeinfl ussen lassen

Ins Serbische könnte man diesen Phraseologismus mit ne dozvoliti da neko utiče na nekoga bzw. misliti svojom glavom übersetzen bzw. umschreiben.(69) dt. vom Sattel leben – vom Raub, vom

Erbeuteten leben

Dieser interessante Phraseologismus könnte mit serb. živeti od krađe umschrie-ben werden.(70) dt. von der Schnur leben/zehren – von

seinen Ersparnissen leben

Bei diesem Phraseologismus sollte man wiederum vorsichtig sein, da er fälschlicherweise oft mit serb. živeti od sta-re slave übersetzt wird. Die entsprechende Umschreibung wäre aber serb. živeti od ušteđevine.

3. SchlussbemerkungenVon den insgesamt 70 deutschen

Phraseologismen mit der Komponente LE-BEN, die dem Korpus zugrunde liegen,

55


konnte bei 33 % (23 Phraseologismen) Volläquivalenz, bei 13 % (9 Phraseologis-men) Teiläquivalenz, bei 34 % (24 Phra-seologismen) semantische Äquivalenz und bei 20 % (14 Phraseologismen) Null-äquivalenz nachgewiesen werden. Bei ei-nigen Phraseolo gismen zeigte sich, dass die Gefahr, sie falsch zu deuten, nicht klein ist, da im Serbischen passende falsche Freunde existieren. Die Ergebnisse sind in-teressant, da sie zum einen zeigen, dass es nicht unbedingt oder nicht immer eine Überzahl an jenen Äquivalenten geben muss, die eine Nulläquivalenz aufweisen – in diesem Beitrag war es die semantische Äquivalenz, dicht gefolgt von der Volläqui-valenz, welche sich auf die meisten Phra-seologismen mit der Komponente LEBEN bezog. Zum anderen deuten sie darauf hin, dass deutsche und serbische Phraseologis-men mehr Gemeinsamkeiten haben als zu erwarten wären. Es wird, so könnte man resümieren, in beiden Sprachen die Kom-ponente LEBEN ähnlich gebraucht, was zum Schluss führt, dass es sich um ein uni-verselles Phänomen, das in beiden Spra-chen mit gleichen Vorstellungen verbun-den ist, handelt.

Im fortgeschrittenen DaF-Unterricht sind Phraseo logismen ein unumgängli-ches Thema und deren richtiger Gebrauch stellt eine der wichtigsten Voraussetzung dar, um dem Ziel, die Sprache auf Mutter-sprachlerniveau zu beherrschen nähern kommen zu können. Denn dank der Phra-seologismen kann der Wortschatz einer Sprache erweitert werden, und dadurch wiederum können, wie schon Palm be-merkte, „mentale Größen, wie Emotionen, Einstellungen, (negative) Verhaltenswei-sen“ (1997: 1) zum Ausdruck gebracht wer-den. Es ist die Hoff nung des Autors dieses Beitrags, dass die Ergebnisse, die hier vor-liegen, vor allem im Bereich des DaF-Un-terrichts bzw. des Fremdsprachenunter-richtes, aber auch im Bereich des Überset-zens und Dolmetschens, ihre Verwendung fi nden.

Literaturverzeichnis

1. Brehmer, Bernhard (2009), „Äquiva-lenzbeziehungen zwischen komparati-ven Phraseologismen im Serbischen und Deutschen“, Südslawistik-online Nr. 1 (Januar 2009): 141-164.

2. Burger, Harald/Buhofer, Annelies/Si-alm, Ambros (1982), Handbuch der Phraseologie, Berlin/New York: de Gruyter.

3. Burger, Harald (2003), Phraseologie. Eine Einführung am Beispiel des Deut-schen, Berlin: Erich Schmidt Verlag.

4. Černyševa, Irina (1975), „Phraseologie“, Lexikologie der deutschen Sprache, Moskva: 198-261.

5. Donalies, Elke (2009), Basiswissen Deutsche Phraseologie, Tübingen: A. Francke Verlag.

6. Dudenredaktion (1998), Duden: Rede-wendungen und sprichwörtliche Re-densarten, Bd. 11. Mannheim: Duden-verlag.

7. Dudenverlag (2000), Duden: Das große Wörterbuch. CD-ROM. Digitale Biblio-thek.

8. Fleischer, Wolfgang (1997), Phraseolo-gie der deutschen Gegenwartssprache, Tübingen: Niemeyer Verlag.

9. Földes, Csaba (1996), Deutsche Phra-seologie kontrastiv. Intra- und interlin-guale Zugänge, Heidelberg: Groos.

10. Hessky, Regina (1987), Phraseologie. Linguistische Grundfragen und kont-rastives Modell Deutsch-Ungarisch, Tübingen: Niemeyer Verlag.

11. Korhonen, Jarmo (2007), „Probleme der kontrastiven Phraseologie“, Phra-seologie. Ein internationales Handbuch zeitgenässischer Forschung, 1. Halb-band: 574-589.

12. Mrazović, Pavica/ Primorac, Ružica (1991): Deutsch – serbokroatisches phraseologisches Wörterbuch: Deut-sche idiomatische Wendungen und ihre serbokroatischen Entsprechungen, Be-ograd: Narodna knjiga Beograd.

56

Sanja Ninković

13. Otašević, Đorđe (2012), Frazeološki rečnik srpskog jezika, Novi Sad: Prometej.

14. Palm, Christine (1997), Phraseologie. Eine Einführung, Tübingen: Gunter Narr Verlag.

15. Pilz, Klaus Dieter (1981), Phraseologie: Redensartenforschung, Stuttgart: J. B. Metzlersche Verlagsbuchhandlung.

16. Röhrich, Lutz (2003), Lexikon der sprichwörtlichen Redensarten, Bd. 1-3, Freiburg: Herder Verlag.

17. Worbs, Erika (1994), Theorie und Pra-xis der slawisch-deutschen Phraseogra-phie, Mainz: Liber.

18. Zeman, Dalibor (2006), „Zu einigen Aspekten der kontrastiven Phraseolo-gie am Beispiel Deutsch-Tschechisch. Theoretische Prämissen und prakti-sche Überlegungen“, brücken. Germa-nistisches Jahrbuch Tschechien – Slo-wakei. Neue Folge 14: 299-317.

Nemački frazeologizmi s komponentom leben i njihovi ekvivalenti u srpskom jeziku

Rezime

U radu se analiziraju nemački frazeologizmi s komponentom leben i njihovi ekvivalenti u srpskom jeziku. Traže se sličnosti i razlike među njima; istovremeno se dobijeni ekvivalenti svrsta-vaju u četiri grupe, shodno četiri tipa stepena ekvivalencije: fra-zeologizmi s potpunom, parcijalnom, semantičkom i nultom ekvivalencijom. Ovaj rad bi trebalo da pomogne u nastavi ne-mačkog kao stranog jezika, kao i prevodiocima, te da omogući bolju komunikaciju između onih kojima je nemački strani jezik i izvornih govornika nemačkog jezika.

[email protected]

57


Introduction1

The disglossic situation exists in a so-ciety when it has two distinct codes which show clear functional separa-

tion; that is, one code is employed in one set of circumstances and the other in an entirely diff erent set (Wardhaugh, 2012). The province of Urfa, in the southeast of 1 Şanlıurfa, often simply known as Urfa in daily

language, in ancient times Edessa, is a city with 482,323 inhabitants (2009 estimate) in south-eastern Turkey, and the capital of Şanlıurfa Prov-ince. It is a city with a mixed Kurdish, Turkish and Arab population (Wikipedia.org).

Turkey, has been a crossing point for many nations and countries all over history, so it is not an easy task to write about just one language spoken in the city, as it has been, and still is, home to many diverse peoples. Throughout history, Assyrians, Romans, Umayyads, Abbasids, Seljukians, and Ot-tomans prevailed in Urfa. According to the Ministry of Culture and Tourism of Turkey, some 30 nations and states lived in the re-gion. These were Eblas, Akkads, Sumeri-ans, Babylonians, Hittites, Huri-Mittanis, Aramics and Assyrians, Kendanis, Mede-Persians, Macedonians and Seleucids, The

Mahmut Uğur Arslan UDK 811.512.161’367.652Azamat Akbarov DOI 10.7251/FIL1307057UInternational Burch University Sarajevo

UNDERSTANDING THE RELATIONSHIP BETWEEN A DIGLOSSIC SITUATION AND LITERACY IN URFA (Şanlıurfa), TURKEY

Abstract: The purpose of this article is to show whether the Urfa dialect has a diglos-sic feature or not and how the usage of the components of diglossia is seen in Urfa1. In order to determine high and low varieties of the Turkish language, the Urfa dialect shall be compared with the Istanbul dialect and old Turkish. In Urfa we can see many diglossic situations not only between two dialects of the same language but also between diff erent languages like Arabic or Kurdish. Arab and Kurd people use their mother tongue, which is considered to be the Low variety in their daily lives, however, they are supposed to use the High variety format of Turkish when it is a necessity. They more likely experience com-munication problems with both the low and high variety forms of the Turkish language. Hence, their situation is more complicated than other peoples’ who use the Urfa dialect only. We explain similarities and diff erences between the Urfa and İstanbul dialects by giving examples in tables about how people use language and also via examples from con-versations between two people. Moreover comparing some words and some verbs as ex-amples from both sides may be benefi cial to understand the diglossic issues in Urfa. The qualifi cations of low and high varieties of language must be noted in this paper to clarify understanding of Urfa and İstanbul dialects.

Keywords: High Variety, Low Variety, Diglossia, Turkish, Kurdish, Arabic.

Mahmut Uğur Arslan, Azamat Akbarov

58


Osrhoene Kingdom and The Romans, The Byzantine Empire, The Sassanid Kingdom, The Ommiads and Abbasids, the Great Seljuks and the Syrian-Palestinian Seljuks, Thoros and the Crusader-Counts, The Zengisof Mosul and the Eyyubids, the Mameluks, the Turcomans, The White Sheep Turks, The Dulkadirs and the Saff e-vid States, and fi nally The Ottoman Em-pire. (Retrieved from The Ministry of Cul-ture and Tourism)

Some of the languages spoken in Urfa since ancient times have been Latin, Assyr-ian, Arabic, Aramaic, Old Turkish, Turk-ish, Armenian, Greek, and Kurdish. Of all these languages, in this paper we are going to discuss the resemblance between Urfa Dialect and old Turkish, and the diglossic situation in Urfa with a reference to the Urfa Dialect of Turkish, and to Arabic and Kurdish, which are also used throughout the region in many homes.

Historical PerspectiveComing from the Ural-Altaic lan-

guage group, Turkish is a member of the Oghuz languages, which is a category within the Turkic languages. Main Turkic languages include Turkish, Azerbaijani, Kazak, Kyrgiz, Uzbek, Turkmen, and Gagauz. There is a mutual intelligibility between Turkish and the other Oghuz lan-guages. Vowel harmony, agglutination, and lack of grammatical gender are char-acteristic features of the Turkish language and these are only some of the features that make Turkish brother with other Tur-kic languages. Linguist Wilhelm Thomsen found the very fi rst Turkic written records, Orkhon inscriptions, in modern Mongolia in 1889. These inscriptions trace back to the 8th century A.D. With this information given, we should also point out that long before this discovery; some acquaintance about these inscriptions was given by his-torian Cuveyni in the 12th and 18th centuries by Johan Von Strahlenberg, a Swedish pris-oner of war to Russia. (Taneri, 2006, p.18).

After the migration of Turkic tribes to the West, Oghuz Turks brought their language to modern day Iran and Azerbaijan. With the battle of Manzikert in 1071, the Oghuz tribes started to invade eastern parts of Anatolia and settle in those new lands. The Kayi tribe, from which the Ottomans de-scended from, settled in Ahlat, an eastern town in the modern day province of Bitlis and then in Siverek, which is in the mod-ern day province of Urfa. Today, one of the tribes living in the region is Karakecili, many of whom claim they are Kurdish but for Gökalp they are Kurdifi ed Turks who came to Anatolia within the Turkifi cation period of Anatolia after the Manzikert War. (Cited in Uluc, 2010, p.43)

Urfa Dialect – A Low Variety?The reason as to why we have summa-

rised the Turkish language history from its basics until the Turkifi cation of Asia Minor is to show that the Urfa Dialect (in this context a regional dialect) is not a low vari-ety of Turkish spoken by uneducated peo-ple only in the streets, but actually a rem-nant of Turkish spoken by the Kayi tribe who fi rst settled in Ahlat and then in the town of Siverek in Urfa. Here, at this point in fact, we come to the issue of High Vari-ety and Low Variety, which are compo-nents of Diglossia. This is a relatively stable language situation (Ferguson, 1959). Each variety has its own specialised functions, and each is viewed diff erently by those who are aware of both. Diglossia is the sociolin-guistic situation in which people use a ver-nacular at home and another language at school. A key defi ning characteristic of di-glossia is that the two varieties are kept quite apart in their functions (Wardhaugh, 2012). However, in some cases they use a regional dialect of the same code that they use at school. According to Random House Dictionary of the English Language, its primary meaning is described as “the wide-spread existence within a society of sharply divergent formal and informal varieties of

59

Understanding the Relationship between a Diglossic Situation and Literacy in Urfa (Şanlıurfa), Turkey

a language, each used in diff erent social contexts or for performing diff erent func-tions, as the existence of Katharevusa and Demotic in modern Greece.” (Cited in Hudson, 1992, p.613) Today, since the Is-tanbul Dialect has become the standard variety due to socio-economic and politi-cal reasons, all other regional dialects in-cluding the Urfa dialect are seen as low va-riety, forgetting the fact that it was once the language spoken by the Oghuz Turks. At this point, I think it will be benefi cial to show resemblances between today’s Urfa Dialect and some examples from the Otto-man Period. The examples from the Otto-man period have been taken from Otto-man Emperors’ poetry.

Bozulubdur bu cihan sanmaki bizde düzeleDevlet-I çerh dönüverdi kamûmübtezele(http://osmanlihanedanligi.tr.gg/Karisik.htm)

By Sultan III. Mustafa

Bizimle saltanat lafın edermiş ol KaramânîHüdâ fırsat veririse kara yere koramânı. (Baykal, 1956, p.77)

By Fatih Sultan Mehmed

From the fi rst extract, we would like to analyse the fi rst word ‘bozulubdur’. The word for word translation into English has two versions. The fi rst one is ‘it must have been corrupted’ and the second version is ‘it may have been corrupted’. In today’s standard Turkish, the Istanbul Dialect, the translations are ‘bozulmuş olmalı’ and ‘bozulmuş olabilir’, respectively. However, when we take a look at the Urfa dialect, we see that the word, which was used by Sul-tan Mustafa III is still being used by people who live in Urfa with the exact meaning. The meaning, whether it is a strong posi-tive deduction like in ‘bozulmuş olmalı’ or a weak positive deduction ‘bozulmuş ola-bilir’ is dependent on the context of the us-age.

The second extract is by Mehmed II and it reads as: ‘Hüdâ fırsat veririse kara yere koramânı.’ If we translate it word for word, it means ‘If God gives the chance (if

God allows me), I shall bury him in the black soil. The line has a rather threaten-ing tone. Now let’s have a look at the High Variety translation.

‘(Tanrı izinverirse) –or- Tanrının izni-yle onu yerin dibine göndereceğim (koyarım).’

However, in the Urfa Dialect which is a so-called low variety, the line does not change except for the last word: ânı, in English: him. In the Urfa Dialect, the sen-tence goes as follows: ‘Hüdâ izin verirse kara yere koramonu.’ When we dissect the sentence, we see that the word Huda for Tanrı or Allah is still used in Urfa although we should not neglect that it is a Persian borrowed word. At the time, the language spoken by Kayi Turks was not aff ected by Arabic or Persian, protecting its pure Tur-kic vocabulary. Later, as the Ottomans, who were the descendants of the Kayi tribe, expanded all through Anatolia, the language came into contact with Persian and Arabic and as a result, it borrowed a lot of words and phrases from both languages. The phrase ‘Kara yere’ is still a phrase used in Urfa which has the meaning of execrat-ing and cursing. The verb ‘Koram’ is in-fl ected in fi rst person singular present sim-ple tense. In High variety it is ‘Koyarım’ but in Low Variety it is exactly as Mehmed II said it: ‘Koram’.

Another example we would like to give is the word ‘devşirmek’, which in Eng-lish means ‘to collect, to gather’ (http://tureng.com/search/devsirmek). The Otto-man Empire had the system of ‘devşirme’, which meant the selection and education of talented and gifted children and em-ploying them in state institutions. Those children were ‘gathered’ from their fami-lies. A good example for devşirme was Sokollu Mehmed Pasha. (Nagy, 1969, p.53) The word ‘devşirmek’ was used to give the meaning of ‘cleaning the dining table’. They said ‘Sofrayı devşir’, which meant ‘clean the dining table’ or word for word ‘collect, gather the plates, forks, spoons

60


(dining tools) on the dining table’. In to-day’s Istanbul Variety it is diffi cult to un-derstand the sentence ‘Sofrayı devşir’. They say ‘Sofrayı topla’, but when, for example, a grandmother living in Urfa says ‘Sofrayı devşir’ to a youngster in the family, he or she will start cleaning the dining table right away. These examples show that there is a strong connection with the Urfa Dia-lect, which is today’s Low Variety with the Ottoman Turkish. Still, this does not change the fact that in today’s Turkey, the Urfa Dialect is the Low Variety and the Is-tanbul Dialect the High Variety. So in these terms we can say that a once high variety of any given language may turn into a low va-riety with the fl ow of time.

Some Diglossic CasesThen what exactly is a low variety of a

language? A low variety is not the written version of a language. It is not codifi ed. Its rules are not set clearly. It may be diff erent from the high variety in terms of infl ec-tion, pronunciation, and syntax. Low vari-ety is generally the dialect, which is learned at home, it is the mother tongue of a child. It does not hold any prestige. It is only used for communication inside family, with friends and relatives, namely it is the code used for communication in informal situa-tions. On the other hand, a high variety of a language is strictly codifi ed and has gone through a process of elaboration, which means that its rules are determined clearly by an institution and it is always used in formal settings, such as schools, universi-ties, courts, parliament. It is the indicator of prestige. These two make up the defi ni-tion of diglossia. According to Ferguson, the defi nition of diglossia is as follows:

Diglossia is a relatively stable language situation in which, in addition to the primary dialects of the language (which may include a standard or regional standards), there is a very divergent, highly codifi ed (often grammatically more com-plex) superdosed variety, the vehicle of a large and respected body of written literature, either of

an earlier period or in another speech communi-ty, which is learned largely by formal education and is used for most written and formal spoken purposes but is not used by any sector of the com-munity for ordinary conversation. (Cited in Hud-son, 2001, p.49-50)

A diff erence between the Low and High varieties is that they have separate functions. One should not use Low Variety in an inappropriate context and vice versa. Ferguson says that “One of the most im-portant features of diglossia is the speciali-sation of function for H and L. In one set of situations only H is appropriate and in an-other only L”. (Cited in Sneddon, 2003, p.4)

It will be more explanatory to illus-trate diff erences between the two varieties with some examples. In our case, the low variety is the Urfa dialect and the high va-riety the Istanbul dialect. The main diff er-ences between those two varieties are in terms of infl ections of verbs, pronuncia-tion and sometimes vocabulary. There is no change in terms of syntax. Let’s have a look at the infl ection of the verb ‘to come’ with all subject pronouns in both varieties.

Table 1

Low Variety High Variety English

TranslationGelyem Geliyorum I am coming

Gelisen Geliyorsun You are coming

Geli Geliyor He/She/It is coming

Gelyikh Geliyoruz We are coming

Gelisiz Geliyorsunuz You are coming

Geliler Geliyorlar They are coming

As we can see in the above table, there is a completely diff erent infl ection of the verb ‘to come’ with all subject pronouns and even with the fi rst person plural verb there is a diff erent sound which does not

61


exist in the standard Istanbul variety. When we say the word ‘gelyikh’, we do not actually pronounce the k and h letters sep-arately, instead, we utter the guttural k, a sound that exists in Arabic but does not ex-ist in High Variety Turkish. We have a sim-ilar situation with the word ‘fıstık’, pista-chio in English. We pronounce it as ‘fıstıkh’. Below are some more examples of change in pronunciation.

Table 2

Low Variety High Variety

English Translation

Yengi Yeni NewDemirchi Demirci Blacksmith

Ilan Yılan SnakeKuyimchi Kuyumcu Jeweler

Tüken Dükkan ShopÜrek Yürek HeartKölge Gölge Shade

Köynek Gömlek Shirt

We can observe changes in vocabulary as well. Though, we should not think that vocabulary of the High Variety is not used in daily speech. Words from both varieties can be and are used interchangeably in the region. Some examples of diff erence in vo-cabulary level are listed below.

Table 3

Low Variety

High Variety

English Translation

Bekhteniz Maydanoz Parsley

Bibi Hala Aunt (Father’s sister)

Taka Pencere Window Zahar Galiba Probably Irakh Uzak Far

Since the low variety is learnt and used at home and in informal situations, children who are raised in Urfa in families using the Low Variety Turkish have diffi -culty in learning the High Variety. They al-most always learn it at school. During the

fi rst years of learning the High Variety, problems arise, especially with their self-esteem because they cannot speak the High Variety. Furthermore, they are afraid of asking their teachers questions, which also hampers the teaching – learning proc-ess. Below is an example from a state pri-mary school classroom setting. The stu-dent avoids communication with his teacher because of his knowledge and us-age of the Urfa Dialect and when he has to speak, he has no other choice but to speak in the Low Variety Dialect. Sentences ut-tered by Ali, the student, are in the Low Variety, whereas all others are in the High Variety and English Translations.

Teacher: Bu alıştırmayı kimyapmak-ister? (Who wants to do this exercise?)

The teacher wants Ali to do it.Teacher (Pointing at Ali): Ali, senyap-

makistermisin? (Ali, do you want to do it?)Ali (hesitant to speak): İstemyem.

(İstemiyorum. – I don’t want to.)Teacher: Nedenyapmakistemiyorsun?

(Why don’t you want to do it?)Ali: Bilmiyem. Yapamya. (Bilmiyorum.

Yapamıyorum. I don’t know. I can’t do it.)

As we can see, the student shows a minimum level of response, with one-word sentences to the teacher’s questions be-cause his own language embarrasses him. There are even more confusing situations where the diglossic situation does not hap-pen between the two dialects of the same language but between completely diff erent languages. Urfa is not a homogenous city. It mainly consists of three peoples, Turks, Kurds, and Arabs. So far we have talked about people who are Turkish in origin, however, the case with Kurd and Arab speakers is more complicated. They speak their own language, which we call vernacu-lar. Children acquire their mother tongues, Kurdish or Arabic at home. They use it at home and while they communicate with their relatives, but when they go out and mix with their Turkish friends, they need

62


to use the Urfa dialect, the Low Variety. When they start school it gets even more diffi cult because they have to learn the standard variety of the Turkish language. So basically they speak Kurdish or Arabic at home, the Low Variety with their Turk-ish neighbours and friends and the High Variety at school. Below we give another semantic misunderstanding, which stems from the linguistic gap between the Low and High Variety between two speakers of the same language. In this case the Low Variety speaker’s mother tongue is Kurd-ish. He has not received any formal educa-tion in Turkish though he can speak the Low Variety Turkish. And this is one of his fi rst days at school. The conversation takes place between the student and his teacher who stems from a western city and just started working in the region.

Student: Örtmenim, tuvaletegidim. (This would be ‘Öretmenim, tuvaletegide-bilirmiyem?’ in Urfa Dialect, ‘Öğretmenim, tuvaletegidebilirmiyim?’ in Standard Dia-lect, and ‘May I go to the toilet?’ in Eng-lish.)

Teacher: (No response.)Student: Örtmenim, tuvaletegidim.Teacher: Evladım, izin istemen gerek-

mez mi? (Son, shouldn’t you ask for per-mission?)

Other students all-together: Öğretme-nim, zaten izin istiyor! (He is already ask-ing for permission!)

The teacher does not understand what the student wants to say because the student does not use ‘ebilir’ the suffi x for permission and the interrogative suffi x ‘miyim’. He asks the question or asks for permission only with a question intona-tion. Other students understand what he wants to say as they share the same neigh-bourhood and are familiar with that stu-dent’s variety of Turkish but the teacher does not.

Concluding Remarks

Neither the Low Variety Urfa Dialect, nor the vernaculars like Kurdish or Arabic, which are spoken in Turkey, has gone through any codifi cation or elaboration. The High Variety Istanbul Dialect on the other hand, has gone through the codifi ca-tion and elaboration processes. Especially with the foundation of the Republic of Tur-key, reform in the language was realised. First of all Arabic script was given up and the Latin alphabet was adopted by the new state. Mustafa Kemal Ataturk founded the Turkish Language Association, the institu-tion whose duty was and is to set the rules for Turkish. Through the works of this in-stitution, words that had been borrowed from Arabic and Persian were removed from the language because, according to Heyd, the language of that time was “ as unintelligible to the Turkish peasant and illiterate townsman as mediaeval Latin was to the layman in Europe.” (Cited in Tachau, 1964, p, 193) and this was called ‘purifi ca-tion’. According to Perry (1985, p.295) this purifi cation process in fact worked for rather political reasons than linguistic rea-sons, like westernising and modernising the country and it is obligatory to use no other language but Turkish in all state in-stitutions. Having said so, we should not make the mistake of thinking that the Is-tanbul Variety was made the High Variety with the foundation of the Republic. It was already the High Variety before 1923. (Gok-sel and Kerslake, 2005, p.xii)

In a nutshell, what we can infer from what we have mentioned is that there is no escaping from learning the Low Variety or the High Variety. Their existence does not possess any threat to one other. A Low Va-riety of a language possesses in fact the richness of that language and thus, should not be discouraged to learn; instead, stud-ies must be carried out to help low varieties continue to live. Evidently, surviving speakers of the low variety, in our case the Urfa dialect, are mainly the elderly people

63


in families. We should not permit the Urfa Dialect to become extinct and to conse-quently join the family of dead languages.

References1. Obralić, N., &Akbarov, A., (2012) The

Dynamics And Factors of Ethno-Lin-guistics in Language Policy Of Western Balkan: MOTİF AKA DEMİ Hakemli Halk Bilimi Dergisi.

2. Baykal, B., S., (1956) Fatih Sultan Mehmed’in Muhiti ve Şahsiyeti üzeri-nde birdeneme, Ankara Üni ver sitesi Dil veTarih-Coğrafya Fa kültesi Dergisi Cilt: 14 Sayı: 3.4 Sayfa: 069-082

3. Goksel, A. & Kerslake, C., (2005) Turk-ish-A Comprehensive Grammar, Routledge

4. Hudson, A., (1992) Diglossia: A Biblio-graphic Review Language in Society, Vol. 21, No. 4 (Dec., 1992), pp. 611-674, Cambridge University Press Stable

5. Hudson, R., A., (2001) Sociolinguistics, Cambridge Textbooks in Linguistics, Cambridge University Press

6. Nagy, K., (1969) XVI. Yuzyilda Osmanli Imparatorluğunda Merkezi Yö ne timin Başlica Sorunlari, Ankara Üniversitesi Dil ve Tarih-Coğrafya Fakültesi Tarih Bölümü Tarih Ara ştırmaları Dergisi,Sayı: 12, pp. 49-55

7. Perry, J., R., Language Reform in Tur-key and Iran, International Journal of

Middle East Studies, Vol. 17, No. 3 (Aug., 1985), pp. 295-311, Cambridge University Press Stable

8. Sneddon, J., N., (2003) Diglossia in In-donesian, Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde 159 (2003), no: 4, Lei-den, 519-549

9. Tachau, F., (1964) Language and Poli-tics: Turkish Language Reform, The Review of Politics, Vol. 26, No. 2 (Apr., 1964), pp. 191-204, Cambridge Univer-sity Press for the University of Notre Dame du lac on behalf of Review of Politics Stable

10. Taneri, A., (2006) Ataturk ve Harf Inki-labi, Ankara Üniversitesi’nin 60. Kuruluş Yılı Armağanı: Atatürk ve Türk dili ve edebiyatı, Türk eğitimi ve Türk kültürü konusunda seçme yazı lar/ Ed-itör Doğan Atılgan, Ankara: An kara Üniversitesi, 2006. 360 s.; 24 sm

11. Uluc, A., V., (2010) Kürt’lerde Sosyal ve Siyasal Örgütlenme :Asiret, Mukad-dime, Sayi:2, pp. 35-52

12. http://osmanlihanedanligi.tr.gg/Karis-ik.htm Retrieved December 30, 2012

13. http://www.kultur.gov.tr/EN,33651/ur-fa-in-the-bronze-age.html Retrieved December 29, 2012

14. http://www.kultur.gov.tr/EN,33655/the-urfa-region-in-the-middle-ages.html Retrieved December 29, 2012

15. http://tureng.com/search/devsirmek Retrieved December 26, 2012

РАЗУМИЈЕВАЊЕ ОДНОСА ДИГЛОСИЈЕ И ПИСМЕНОСТИ У УРФИ ШАНХУРФИ У ТУРСКОЈ

Резиме

Циљ овог рада јесте показати да ли дијалекат Урфе посједује елементе диглосије и на који се начин диглосичне јединице исказују на подручју Урфе. Дијалекат Урфе поређен је са истан булским и старотурским дијалектима како би се одре-дио виши и нижи варијетет турског језика. На језику којим се говори у Урфи могу да се примијете многа диглосична својства која су уочљива не само када се пореде два дијалекта

64

истог језика него и два различита језика, попут арапског и курдског. Арапи и Курди у свакодневном животу користе матерњи језик, који представља нижи варијетет, али се од њих очекује да, када је то потребно, говоре обликом који представља виши варијетет турског језика. Због тога је ситуација у којој се они налазе сложенија од оне у којој се на-лазе људи који користе искључиво дијалекат Урфе. Ове сличности и разлике између дијалеката Урфе и Истанбула објашњавамо табеларним приказом језичке праксе говор-ника, као и илустрацијама разговора. Штавише, поређење лексике и појединих глагола из оба језика може помоћи разумијевању диглосичних проблема у Урфи. Означавање варијетета као вишег или нижег у овом раду урађено је и зато да би се појаснила разлика између дијалеката Урфе и Истанбула.

[email protected]@ius.edu.ba

65


1. Uvod

U parlamentarnom diskursu ukršta-ju se intenzifi kacija i deintenzifi -kacija iskaza, kao dvije diskursne

strategije koje se strateški koriste onda kada treba biti ubjedljiv i napadati, tj. kri-tikovati, odnosno onda kada se treba ogra-diti, sačuvati i odbraniti od napada. Pred-met ovog rada je ova druga – ublažavanje iskaza – odnosno jedna od njenih tehnika, upotreba slabe epistemičke modalnosti, koju ispitujemo na korpusu koji pripada parlamentarnom diskursu. Ublažavanje is-kaza (engl. deintensifi cation i understate-ment) jezička je strategija koja obuhvata više nivoa. Na formalnom planu moguće je izdvojiti najčešće riječi i fraze koje se kori-ste s ciljem deintenzifi kacije iskaza, ali ipak treba napomenuti da se radi o pro-duktivnoj kategoriji i da vjerovatno nikada neće biti moguće sastaviti konačnu listu ovih sredstava. U okviru šireg istraživanja pomenutog fenomena koje smo obavili u

okviru doktorske disertacije pod nazivom Diskurs parlamentarnih debata (2012), za-ključili smo da se ublažavanje iskaza može ostvariti kroz epistemičku i deontičku mo-dalnost koju po stepenu određujemo kao slabu, kao i po vrstama riječi koje najčešće služe kao deintenzifi katori (pridjevi i pri-lozi). U ovom tekstu pobliže ćemo istražiti slabu epistemičku modalnost, u okviru koje se govornik ograđuje, udaljava i ne opredjeljuje prema stepenu istinitosti ono-ga što iznosi.

2. Teoretski okvir

Ublažavanje iskaza је strategija koja je bliska strategiji ograđivanja (engl. hed-ging), ali nije i istovjetna, budući da svako ublažavanje iskaza nije obavezno i ograđi-vanje. Najpreciznije bi bilo reći da se ove dvije strategije u izvjesnim aspektima pre-klapaju i da je zapravo deintenzifi kacija šira kategorija od ograđivanja budući da se

Milica Vuković UDK 32.019.5:316.776.2]:811.163.41(497.16)Univerzitet Crne Gore DOI 10.7251/FIL1307065VInstitut za strane jezike

SLABA EPISTEMIČKA MODALNOST U CRNOGORSKOM PARLAMENTARNOM DISKURSU

Apstrakt: U parlamentarnom diskursu do naročitog izražaja dolaze tehnike pojača-vanja i slabljenja iskaza, zavisno od cilja koji govornik (poslanik) ima u određenom izla-ganju. S lingvističke tačke gledišta, korisno je izučavati jezička sredstva kojima se ostva-ruju pomenute diskursne strategije, kao i njihove veze s pragmatskim efektima teksta i govora – ubjeđivanje i ograđivanje. Predmet ovog rada jeste slaba epistemička modalnost, odnosno modifi kovanje iskaza u smislu izražavanja nesigurnosti i neopredijeljenosti pre-ma njegovom iskazu, tj. ograđivanje govornika od onoga što iznose. Ovaj tip modalnosti ispitujemo kroz priloge, rječce, glagole, imenice i pridjeve koji služe za izražavanje ovog tipa modalnosti, pri čemu koristimo kvantitativne i kvalitativne metode. Rezultati upuću-ju na ograničen skup jezičkih sredstava kojima se izražava slaba epistemička modalnost, dok je njihova frekvencija mnogo češća u parlamentu u odnosu na opšti jezik.

Ključne riječi: diskurs, parlament, slaba epistemička modalnost, ograđivanje.

66

Milica Vuković

ograđivanje dešava samo u domenu episte-mičke modalnosti. U lingvistici postoji značajna literatura o ograđivanju, naročito u akademskom diskursu, ali se isto ne može reći i za ublažavanje iskaza uopšte. Takođe, o skalarnosti u okviru epistemičke i posebno deontičke modalnosti gotovo da se i ne govori.

Epistemička modalnost1 (za koju se koristi i termin persuazivnost ili inferenci-jalnost (Piper 2005: 643)) odnosi se na mo-difi kovanje izraza u smislu izražavanja si-gurnosti, istinitosti i vjerovatnoće. Ukoliko se vjerovatnoća kvantifi kuje, može da zau-zima vrijednosti od 0 do 1, a ako vjerovat-noća faktivnosti ima vrijednost 1, radi se o epistemičkoj nužnosti (Trbojević Miloše-vić 2004: 32). Predmet našeg teksta jesu oblici epistemičke modalnosti koji imaju vrijednost koja se približava nuli, tj. u koji-ma je govornikovo opredjeljenje prema istinitosti i sigurnosti propozicije pretežno negativno. U našem pregledu, evidencijali će se smatrati dijelom epistemičke modal-nosti, u skladu s najširim defi nicijama ove modalnosti (kao npr. kod Palmera (1988, 2001)).

Ideju o primjeni skalarnog principa u razlikovanju tipova epistemičke modalno-sti našli smo inicijalno kod Simon-Vanden-bergenove, u radu o modalnoj (ne)sigur-nosti u političkom diskursu (1997). Autor-ka identifi kuje sljedeće vrijednosti episte-mičke modalnosti: neutralnu, u kojoj go-vornik ne izražava opredijeljenost; tenta-tivnu, koja izražava slabu opredijeljenost; i asertivnu, koja izražava visok stepen opre-dijeljenosti (1997: 344). Naše interesovanje 1 Podjela modalnosti od koje polazimo u ovom

radu jeste ona koju koristi Palmer (1988). Osim epistemičke modalnosti, po njegovoj teoriji, u je-ziku postoje i oblici tzv. neepistemičke modalno-sti, koju čine deontička (izražavanje obligacija) i dinamička modalnost (izražavanje sposobnosti i umijeća). Evidencijalnost (engl. evidentiality), tj. zaključivanje na osnovu dokaza, obično se smatra dijelom epistemičke modalnosti, što će biti slučaj i u ovom radu.

u ovom radu je upravo tentativni oblik epi-stemičke modalnosti.

Simon-Vandenbergenova nije jedina koja se bavi stepenima opredijeljenosti go-vornika, već ovakve pokušaje kategorizaci-je nalazimo još i kod Berta (Bert 2007: 194), Vilkoksa i Šafera (Wilcox and Shaff er 2005), Kolinsa (Collins 2009), Najtsa, (Nuyts 2005), Čoi (Choi 2005), kao i njene nagovještaje kod Halideja (1970), u radu u kojem se bavi interpersonalnom funkci-jom modalnosti.

Sredstva koja se koriste u okviru slabe epistemičke modalnosti, odnosno ona koja signaliziraju nedostatak uvjerenosti govor-nika, u osnovi su ona koja se koriste za ograđivanje. Treba napomenuti da nijedna riječ ili fraza sama po sebi ne ograđuje van konteksta, ali tabelarni prikazi koje na-mjeravamo dati imaju smisla zbog toga što predstavljaju deintenzifi katore, odnosno riječi i fraze koje inherentno nose značenje umanjenog intenziteta, odnosno značenja. Drugim riječima, dok je ograđivanje kate-gorija koja se samo pragmatički može ana-lizirati, ublažavanje je i formalna kategori-ja, što dozvoljava ovakav pristup. Ono što takođe omogućava ovakav pristup jeste uniformni kontekst u kojem se istražuju identifi kovana sredstva.

Ograđivanje u literaturi, međutim, često se defi niše i kao kategorija koja je šira od epistemičke modalnosti, pa tako ima i sporenja oko toga šta sve spada u ova sred-stva. Jedna od najuticajnijih podjela je ona koju je dala Salager-Mejerova (Salager--Meyer 1994: 156):

1. štitovi (engl. shields) – ovdje spa-daju svi modalni glagoli koji izra-žavaju mogućnost; polumodali kao što su izgledati, činiti se; epi-stemički leksički glagoli kao što su spekulisati, ukazivati; i pridjevi koji izražavaju vjerovatnoću;

2. aproksimatori (engl. approxima-tors) – poznati još i kao adapteri (engl. adaptors) i zaokruživači

67

Slaba epistemička modalnost u crnogorskom parlamentarnom diskursu

(engl. rounders), kao što su otprili-ke, oko, prilično, povremeno i sl.;

3. izrazi kao što su koliko mi je pozna-to, naše je mišljenje da i sl. koji ukazuju na direktnu uključenost i sumnju autora;

4. intenzifi katori koji su emocionalno obojeni (engl. emotionally-charged intensifi ers), kao što su naročito te-ško, od posebne važnosti, neočeki-vano, iznenađujuće i sl.; i

5. složeni ograđivači (engl. compo-und hedges), koji se sastoje od ne-koliko ograđivača i u koje, na pri-mjer, spadaju izgleda razumno pretpostaviti ili čini se da bi se mo-glo zaključiti i sl.

Ovakva defi nicija, kao što vidimo, izlazi iz okvira epistemičke modalnosti. Nepostojanje konsenzusa oko defi nicije ta-kođe važi i za sam termin, pa su aktuelni termini takođe neodređenost (engl. vague-ness) i umanjivanje (engl. mitigation). Izne nađujuće malo radova uopšte daje pre-ciznu defi niciju ograđivanja, a dosta njih čak i koristi navedene termine kao uzaja-mno zamjenljive. Ipak, sistematski prikazi ograđivanja koji polaze od preciznih defi -nicija obično su saglasni u tome da je okvir u kojem treba istraživati ovaj fenomen epi-stemička modalnost (Crompton 1997: 281; Hyland 1998: 3).

Tako se ograđivač (engl. hedge) defi -niše kao jezičko sredstvo koje govornik ko-risti da eksplicitno kvalifi kuje svoj nedo-statak opredijeljenosti prema istinitosti propozicije koju izgovara (Crompton 1997: 281). Proces ograđivanja, stoga, predstavlja namjerno neopredjeljivanje govornika pre-ma istinitosti iskaza koje je motivisano že-ljom da se ona kategorički ne iskaže, ali i svako neobavezivanje prema njoj, bez ob-zira na motivaciju (up. Hyland 1998: 1). Ta-kođe, vodeći se za Hajlendom, opredijelili smo se za onu defi niciju ograđivanja koja podrazumijeva samo ublažavanje iskaza, a ne i njegovo pojačavanje, iako su i takva

gledišta česta u literaturi (npr. Brown and Levinson 1987; Wilammova 2005; Martin Martin 2008).

Ograđivanje se uglavnom obrađuje na osnovu teorije učtivosti (Brown and Levin-son 1987) i pretežno je izraz negativne učtivosti (Varttala 1999: 178). Tako je cilj ograđivanja izabrati prave riječi da se izrazi određeni komunikativni cilj koji može ugrožavati lice drugog, kao što je, na pri-mjer, odbijanje, neslaganje ili kritika, ne bi li se izbjegao potencijalni konfl ikt i održala harmonija u interakciji (Wilamova 2005: 85). Ograđivanje može biti i izraz pozitiv-ne učtivosti, tj. služiti za izražavanje soli-darnosti prema adresatu. Ovo, međutim, nije smjer u kojem će ići naša analiza, bu-dući da ćemo ispitivati ograđivanje s argu-mentativne tačke gledišta. Naime, polazi-mo od pretpostavke da, što je govornik si-gurniji u ono što iznosi, to je manje potre-be za upotrebom ograđivača (Markkanen and Schröder 1997: 8).

Dakle, slaba epistemička modalnost i ograđivanje se preklapaju, s tim što je slaba epistemička modalnost više formalna ka-tegorija, a ograđivanje više funkcionalna. U fokusu naše pažnje je ipak slaba episte-mička modalnost, ali u kvalitativnoj anali-zi primjera opisujemo i objašnjavamo nje-ne funkcionalne i pragmatske efekte, tj. ograđivanje.

Prikaz slabe epistemičke modalnosti u parlamentarnom diskursu daćemo siste-matski kroz pregled slabih epistemičkih priloga, glagola (modalnih i leksičkih), pri-djeva i imenica.

3. Korpus i metodologija

Korpus za ovaj rad čine zapisi s prvog i drugog dana sjednice Skupštine Crne Gore koja je bila posvećena raspravi o budžetu za 2010. godinu. Transkripti koji čine korpus autorizovani su fonografski zapisi sa sjednice i javno su dostupni na in-ternetu. Podaci o korpusu slijede:

68

Milica Vuković

Parlamentarnо zasjedanje

Šesta sjednica drugog redovnog zasjedanja

RaspravaRasprava o budžetu za kalendarsku 2010. godinu

Izvor korpusaAutorizovani fonografski zapisi sa sjednice2

Datum 15. 12. 2009. i 16. 12. 2009.

Trajanje 7h 30 minBroj riječi 45.435Broj štampanih strana 127

Broj razmjena

140 (predsjednik i potpredsjednici skupštine: 70; DPS: 33; SDP: 7; SNP: 10; PZP: 13; Nova: 7)

Učestvovalo poslanika 25

Tabela 1. Detalji crnogorskog korpusa2

U radu koristimo kvantitativnu i kva-litativnu analizu koja najšire pripada obla-sti analize diskursa i korpusne lingvistike i oslanja se na teoretske okvire ranije po-stavljene u radu. Lepezu sredstava koja pri-padaju slaboj epistemičkoj modalnosti ka-tegorizujemo po vrstama riječi, a zatim is-pitujemo učestalost oblika pomoću pro-grama AntConc 2007. Potom se kvalitativ-no analiziraju primjeri upotrebe sredstava koja pripadaju slaboj epistemičkoj modal-nosti.

Slabu epistemičku modalnost u crno-gorskom parlamentu ispitali smo kroz upotrebu jakih epistemičkih priloga, gla-gola, imenica i pridjeva, čiji pregled slijedi.

4. Slabe epistemičke rječce i prilozi

Slabe epistemičke rječce i prilozi izra-žavaju nedostatak opredijeljenosti govor-2 Preuzeto sa: http://www.skupstina.me/cms/site_

data/AKTI%202010-1/FONOGRAFSKI%20ZAPIS%206_sj_2_red_zas_15,16_i%2017_12_ 2009_.pdf

nika prema istinitosti propozicije. Uglav-nom se radi o rječcama budući da se modi-fi kuje cio iskaz.3 U opštem jeziku čitav je niz ovih sredstava (uključujući i fraze i kla-uze s ovim značenjem): možda, moguće, eventualno, izgleda, navodno, hipotetički, potencijalno, nesigurno, fi ktivno, oklijeva-jući, kolebljivo, neizvjesno, nejasno, nepo-uzdano, prividno, naizgled, teoretski, nao-ko, pod znakom pitanja, neodređeno, spor-no, nedefi nisano, uslovno rečeno, sumnji-vo, jedva, nije isključeno, koliko je meni po-znato, koliko sam ja upoznat, da ja znam i sl. Međutim, ispitivanje našeg korpusa po-kazalo je da se većina ovih sredstava nije upotrijebila u parlamentu i da je njihova frekvencija dosta niska:

SLABA EPISTEMIČKA MODALNOST

MODALNE RJEČCE

Stranka na vlasti Opozicija Ukupno

SF4 NF5 SF NF SF NFmožda 18 0,81 16 0,78 34 0,75

eventualno 4 0,18 3 0,15 7 0,15potencijalno 2 0,09 0 0,00 2 0,04

moguće6 1 0,18 0 0,00 1 0,02navodno 0 0,00 1 0,05 1 0,02Ukupno 25 1,12 20 0,97 45 0,99

2. Slabi epistemički prilozi i rječce u crnogorskom parlamentu 456

Od priloga i rječca koje smo naveli kao potencijalne markere slabe epistemič-ke modalnosti, u našem korpusu nalazimo samo njih pet: možda, eventualno, potenci-jalno, moguće i navodno. Ubjedljivo najče-šće se javlja prvi od njih, dok se posljednja 3 Polazimo od postavki Mrazovića i Vukadinovića

(1990: 406), po kojima se rječce i prilozi ne razli-kuju morfološki, a vrlo često ni po mjestu u reče-nici, već samo u iskazu, tj. komunikaciji, na osno-vu konteksta u kojem rječce modalno modifi kuju cio iskaz.

4 Sirova frekvencija, tj. ukupan broj pojava u kor pusu.5 Normalizovana frekvencija, tj. ukupan broj po-

java na hiljadu riječi korpusa.6 Isključili smo pojave ovog priloga s deontičkim i

dinamičkim značenjem.

69


tri samo sporadično koriste, bilježeći jed-nu do dvije upotrebe.

Takođe je od značaja uporediti i fre-kvenciju navedenih sredstava u parlamen-tarnom jeziku i opštem jeziku. Ovdje ćemo uporediti neke od ovih rječca/priloga u na-šem korpusu i NKSJ (Neetiketiranom kor-pusu savremenog srpskog jezika), koji bro-ji oko 22 miliona riječi, uglavnom iz pisa-nih izvora:

SLABE EPISTEMIČKE

RJEČCE/PRILOZI

SKUPŠTINA NKSJ

SF NF SF NF

možda 34 0,75 9711 0,44eventualno 7 0,15 666 0,03

potencijalno 2 0,04 181 0,01navodno 1 0,02 1608 0,07ukupno 44 0,97 12166 0,55

Tabela 3. Slabe epistemičke rječce i prilozi u crnogorskom parlamentu i NKSJ

Očekivanje da će ograđivanja biti više u Skupštini ovim se potvrđuje, a podaci su naročito značajni ako se doda i to da se u pisanom diskursu inače mnogo više koriste tehnike ublažavanja i ograđivanja, s obzi-rom na to da je NKSJ korpus pisanog jezi-ka. I pored toga, u parlamentarnom dis-kursu navedene najčešće slabe epistemičke rječce/prilozi skoro se dvostruko više kori-ste u parlamentu. Parlamentarna je debata dobrim svojim dijelom razmjena napada i odbrane, pa se s razlogom očekuje pojača-na upotreba ove strategije.

U literaturi, Ivana Trbojević Milošević (2004: 170) navodi sljedeću skalu „opredi-jeljenosti prema istinitosti propozicije, tj. obistinjenju govornog sadržaja“ koju izra-žavaju modalni prilozi, kako ih ona naziva: TEŠKO–MOŽDA–VJEROVATNO–SIGUR-NO. Takođe navodi da svaki od njih stoji u sinonimijskom redu s:

- teško: jedva, mučno...- možda: lako, valjda...- vjerovatno: moguće, kanda...- sigurno: nesumnjivo, izvjesno, bez

sumnje, naravno, svakako, zacijelo...

Naši podaci iz korpusa daju nam ra-zloga da se ne složimo sasvim s ovakvom taksonomijom. Naime, smatramo da teško ne izražava manji stepen opredijeljenosti od možda, nego čak obrnuto. Razmotrimo primjere iz korpusa:7

(1) LUBURIĆ: ... Taj nadprosječni pri-liv kapitala teško da će se ponoviti nakon krize...

... Univerziteti teško mogu biti uspješni, ako nijesu povezani s pri-vredom i ako ne doprinose njenom razvoju...

(2) BULAJIĆ: ... Crnogorska ekono-mija više troši nego što stvara, pa se plašim da unutrašnjih izvora za pokrivanje budžetskog defi cita teško da će biti...

(3) MEDOJEVIĆ: ... Ako imate u vidu da ste 8,7 miliona eura uzeli ban-karskih kredita, vidite da su 8,7 mi-liona ili 3,7% ukupnih primitaka, da ste uzeli bankarskih kredita, go-vorimo o situaciji da za sljedeću go-dinu teško da možete opravdati bilo čime vaš optimizam...

Naime, rječcom teško izražava se vi-sok stepen opredijeljenosti prema tome da se sadržaj neće obistiniti, tj. govornik je prilično siguran da se radnja neće realizo-vati. Stepen opredijeljenosti govornika je-ste visok, a šanse za samo obistinjenje rad-nje su niske. Smatramo da je stepen opre-dijeljenosti govornika sasvim različita ka-tegorija od toga da li se dešava obistinjenje radnje ili ne, pa su tako, po našem mišlje-nju, sljedeće epistemičke rječce, tj. fraze, jake, odnosno iznose visok stepen opredi-jeljenosti: nikako, nipošto, nema šanse, nema dileme i sl. Iznesenu tvrdnju može-7 U primjerima, kurzivom smo izdvojili one dijelo-

ve teksta koji predstavljaju najuži kontekst za ra-zumijevanje izdvojenog fenomena, dok se ma-snim slovima označava riječ ili fraza koja se tre-nutno ispituje. U nekim kasnijim primjerima, dodatno smo podvukli riječi i fraze na koje naro-čito treba obratiti pažnju.

70

Milica Vuković

mo lako provjeriti ako u našim primjerima teško zamijenimo s možda:

- Taj nadprosječni priliv kapitala mož da će se ponoviti,

- Univerziteti možda mogu biti us pješni, ako nijesu povezani s privredom,

- budžetskog defi cita možda da će biti,- možda možete opravdati vaš optimi-

zam.

Mišljenja smo, dakle, da teško izraža-va visoku opredijeljenost govornika prema sadržaju, mnogo veću u odnosu na možda. Takođe, ovdje navodimo da nećemo kori-stiti termin ograđivač, jer se ograđivači, po našem mišljenju, mogu koristiti samo kao relativne, a ne apsolutne kategorije. Nai-me, ograđivači su pragmatske kategorije koje su kontekstom uslovljene. Tako je vje-rovatno koje izražava visok stepen opredi-jeljenosti samo po sebi ograđivač u odnosu na sigurno, dok je možda ograđivač u od-nosu na vjerovatno.

Drugo u čemu se nismo složili s nave-denom taksonomijom jeste značenje rječ-ce valjda, koja u navedenom sinonimij-skom nizu stoji pored možda. Razmotriće-mo nekoliko primjera iz korpusa:

(4) RADUNOVIĆ: ... Valjda to svaki građanin Crne Gore zna, i tu leži najviše novca i najveća rezerva za Budžet Crne Gore. Najviše novca tu leži...

(5) BULAJIĆ: ... Slobodan pojedinac i slobodno društvo je valjda vrhun-ski ideal svakog zdravorazumnog čovjeka...

(6) ŽIVKOVIĆ: ... Znate sve šta je bilo kada je bio gospodin Saleta Đuro-vić tamo, znate valjda moju di-skusiju...

Ukoliko umjesto valjda koristimo mož da, dobijamo rečenice u kojima se go-vornik mnogo manje opredjeljuje u odno-su na propoziciju. Smatramo da je valjda u određenim kontekstima, kakav je naš ov-dje, jače i od vjerovatno i da upućuje na ne-što što se podrazumijeva.

Dok se moguće nalazi u istom sinoni-mijskom nizu s vjerovatno kod Ivane Trbo-jević Milošević (2004: 170), mi smatramo da ono pripada nizu možda, tj. da ne izra-žava viši stepen opredijeljenosti.

Sada ćemo analizirati upotrebu slabih epistemičkih rječca koje smo identifi kovali u našem korpusu. Osnovna funkcija ovih sredstava jeste ograđivanje:

(7) FRANOVIĆ: ... Imamo i 25 novih potrošačkih jedinica, ali to je do-bro. Možda pojedine nije trebalo ni formirati ili će se preklapati u ovom narednom periodu. Zašto? Možda postoje određeni razlozi, ali ih sada neću komentarisati...

(8) LUKŠIĆ: ... sve ostalo što se čulo je bila uobičajena razmatranja razli-čitih teza koje nemaju svoju nu-meričku podršku, osim eventual-no opcije zatvaranja Kombinata aluminijuma, jer niko do sada nije javno rekao da se zalaže za zatva-ranje Kombinata aluminijuma. Znači, ako se razriješi dilema da li želimo da opstane ili ne...

(9) KONJEVIĆ: ... Moguće da sam ja u mojoj interpretaciji bio nepreci-zan. Tačno, Vi ste bili uzdržani, ja sam bio protiv, a vjerovatno je go-spodina Živkovića neko kontakti-rao iz Agencije za nacionalnu be-zbjednost, on je bio za. Hvala.

(10)ŽUGIĆ: ... Prvo nijesam pomenuo rast zarada, već održivost penzija, potencijalno predviđeni manji rast i eventualni pad u uslovima ako se desi neznatan pad zarada…

(11) LABUDOVIĆ: ... Ono što vama stra šno zamjeram to je što ste pro-pustili u svom izlaganju da se osvr-nete na činjenicu da u godini kada će, navodno, Crna Gora konačno ispostaviti i predstaviti svoju na-mjeru da bude kandidat za ulazak u Evropsku uniju, Nacionalni savjet za evropske integracije ima u budžetu planiranih 110.000 evra, ni

71


trećinu svote dodijeljene ovoj Upravi za igre na sreću...

Moguće i možda imaju blisko znače-nje, a isto važi i za eventualno i potencijal-no. Dok moguće i možda imaju osnovno epistemičko značenje, navodno je eviden-cijal, tj. govornik se opredjeljuje prema izvoru informacije, ograđujući se od nje i sugerišući njenu nepouzdanost.

Strategijom ograđivanja nešto se više koriste poslanici iz stranke na vlasti, onda kada dovode u pitanje stavove poslanika iz svojih redova ili nepopularne mjere. Tako, poslanik Franović iznosi da možda njegov ministar nije trebalo da formira baš toliko potrošačkih jedinica jer možda postoje odre-đeni razlozi, koje on dalje ne komentariše. Nadalje, ministar fi nansija s ograđivanjem pominje zatvaranje Kombinata aluminiju-ma (eventualno opcija zatvaranja… ako se razriješi dilema želimo li da opstane ili ne).

Ograđivanje se koristi u odgovorima na komentar, kada je poslanik ugroženo lice:

(12) ŽUGIĆ: .. Ono što ja očekujem po-četkom naredne godine ili u prvoj polovini naredne godine, jeste (prekid) reprolanac, a mislim da se stiču svi uslovi i da po tom osno-vu, po meni, povećamo izvorne pri-hode od doprinosa. Zahvaljujem.

LABUDOVIĆ: ... Takođe, optimi-zam Fonda na čijem ste čelu gajite očekivanim povećanjem izdvajanja iz zarada. Kojih zarada, gospodine Žugiću, kad vam je gro radnika ili ispred Vlade ili u krugu svojih fabrika i potražuju svaki dan i vape da im se isplati ono što im se duguje već godinama i godinama...

ŽUGIĆ: ... Prvo nijesam pomenuo rast zarada, već održivost penzija, potencijalno predviđeni manji rast i eventualni pad u uslovima ako se desi neznatan pad zarada...

Iznoseći diskutabilne tvrdnje, Žugić se u oba navrata ograđuje (po meni, stiču se uslovi, potencijalno predviđeni, eventualni

pad, ako se desi, neznatan pad). Međutim, ni prethodno ograđeno mišljenje ne zau-stavlja opozicionog poslanika da ga ospo-rava. U parlamentarnom diskursu ublaža-va nje iskaza, osim što narušava imidž sa-mouvjerenog političara, ne pomaže mnogo ni kod osujećivanja napada poslanika su-protnog tabora. Možda je to razlog što je ograđivanja u ovom diskursu mnogo ma-nje od pojačavanja iskaza.

5. Slabi epistemički glagoliTabela 4 daje podatke o upotrebi sla-

bih epistemičkih glagola i glagolskih fraza u crnogorskom parlamentarnom diskursu. Pošto se samo jedan modalni glagol našao na listi, odlučili smo da pregled svih episte-mičkih glagola damo u jedinstvenoj tabeli:


SLABI EPISTEMIČKI

GLAGOLI I GLAGOLSKE

FRAZE

Stra

nka

na

vlas

ti

Opo

zici

ja

Uku

pno

SF NF SF NF SF NF

čini se 6 0,27 5 0,24 12 0,58rekao bihrekli bi 4 0,18 0 0,00 4 0,09

može se 4 0,18 0 0,00 4 0,09izgleda 1 0,04 0 0,00 28 0,04

pretpostavljam 0 0,00 1 0,05 1 0,02sumnjam 0 0,00 1 0,05 1 0,02

postoji sumnja 0 0,00 1 0,05 1 0,02izrazimo sumnju 1 0,04 0 0,00 1 0,02

Ukupno 16 0,72 8 0,39 26 0,57

Tabela 4. Slabi epistemički glagoli i glagol-ske fraze u crnogorskom parlamentu 8

Kao što vidimo, samo se jedan pravi modalni glagol našao na listi. To je glagol moći, koji se sa značenjem epistemičke modalnosti, kao uostalom i drugi modalni 8 U jednom slučaju, izgleda koristi predsjednik

Skup štine.

72

Milica Vuković

glagoli, može samo bezlično koristiti, i to u prezentu. Glagol trebati nismo uvrstili u ovu grupu glagola, budući da on ocjenjuje sadržaj propozicije kao vrlo vjerovatan (Pi-per 2005: 645).

Većina glagola s liste upotrijebljena je samo jednom, a češću upotrebu bilježi je-dino bezličan oblik glagola činiti se, koji se gotovo uvijek javlja s dativom zamjenice prvog lica jednine:

(13) KONJEVIĆ: ... Naravno, bilo bi bolje, mislim da je Ministarstvo fi nansija, poučeno iskustvom iz 2009. godine i iskustvom koje smo svi imali u okruženju, čini mi se, mnogo realnije planirala određene stvari...

... Dakle, sva ona priča koju ima-mo, mi razgovaramo o Budžetu i ne umijemo, ili barem se meni čini, da ne umijemo dovoljno po-hvaliti dobre stvari koje su se ra-dile nego samo gledamo ono što je negativno...

(14) MEDOJEVIĆ: ... Ja sam rekao da je MMF prognozirao i drugu go-dinu za redom recesiju u Crnoj Gori, kao što je Ministarstvo ili Vlada Crne Gore kada je bio reba-lans budžeta predvidjela nultu stopu, a to nije bilo davno, to je bilo, čini mi se, u septembru re-balans budžeta...

Primjećujemo da se čini mi se uglav-nom koristi kao umetnuta rečenica, fono-loški izdvojena pauzama. Kada se pak upo-trebljava kao modalni okvir, dakle na po-četku rečenice, praćen subordinatorom da, imamo i pokoji naizgled neharmoničan primjer:

(15) JONICA: ... Meni se čini da je oči-gledno da je već došlo do pravne praznine u vršenju ovih funkcija...

(16) PEKOVIĆ: ... Meni se sve čini da je ovo na božiju veresiju i da će re-balansom budžeta biti sve jovo nanovo i mnogo gore nego što je sada. Odakle će i biti, od zahuk-tale privrede...

U ovim primjerima, čini se nema sla-bo epistemičko značenje, već značenje koje je veoma blisko obliku mislim, što vidimo na osnovu nekoliko pokazatelja. Tako u primjeru 15, koristi se očigledno, koji je jaki epistemički prilog, odnosno naglašivač, dok se u primjeru 16 koristi ironija i kvan-titativna intenzifi kacija. Zbog svega ovoga, primjere s inicijalnim čini mi se isključili smo iz podataka u tabeli.

U tabelu nismo uključili glagole kao što su misliti, smatrati, vjerovati i sl., bu-dući da su ispitivanja parlamentarnog dis-kursa pokazala da se ovi glagoli u parla-mentu najčešće koriste za pojačavanje iskaza, a ne za ograđivanje (Simon-Vanden-bergen 1996, 2007; Holmes 1990; Fetzer 2008; Vuković 2012b).

Generalno možemo zaključiti da je veoma malo ublažavanja iskaza putem gla-gola. Stranka na vlasti opet prednjači, bu-dući da se, izgleda, mnogo više koristi dis-kursnim strategijama pojačavanja i ublaža-vanja iskaza, dok je diskurs opozicije neu-tralniji u tom smislu.

6. Slabi epistemički pridjevi i imenice

Veoma je ograničen broj slabih episte-mičkih pridjeva u našem korpusu, a takođe je i relativno niska njihova frekvencija na hiljadu riječi korpusa:


SLABI EPISTEMIČKI

PRIDJEVI Stra

nka

na

vlas

ti

Opo

zici

ja

Uku

pno

SF NF SF NF SF NFmoguć 8 0,36 3 0,15 11 0,24

potencijalan 8 0,36 1 0,05 11 0,24eventualan 4 0,18 3 0,15 7 0,15neizvjestan 3 0,13 1 0,05 4 0,09neodređen 1 0,04 0 0,00 1 0,02Ukupno 24 1,08 8 0,39 34 0,75

Tabela 5. Slabi epistemički pridjevi u cr-nogorskom parlamentu

73


Moguć, potencijalan i eventualan naj-češći su pridjevi koji se koriste sa znače-njem slabe epistemičke modalnosti, a radi se o bliskim sinonimima. Pridjev moguć često se koristi i kao samostalna, poimeni-čena riječ u frazama u granicama mogućeg, u okvirima mogućeg, maksimalno moguće i sl., koje funkcionišu kao ograđivači:

(17) LUBURIĆ: ... Ovim predlogom budžeta Vlada je nastojala da podstakne nastavak reformi, da obezbijedi veću odgovornost u javnom sektoru, da na posredan ili neposredan način doprinese ukupnoj ekonomskoj stabilnosti, da obezbijedi stimulativno pri-vredno okruženje za rast proi-zvodnje, da očuva domaću privre-du i radna mjesta, te da u granica-ma mogućeg zaštiti standard građana…

(18) VUKSANOVIĆ: … Kada je Univer-zitet u pitanju, to je baza određe-nog znanja. Razmatranje na na-šim odborima po određenim pita-njima, u mnogome mogu dati doprinos ne da budemo protivni-ci jedni drugima u kandidovanju određenih tema, što ćemo de-mantovati jedni druge, nego da nađemo dobra rješenja, tako da i određeni predlozi koji su vezani za Univerzitet svakako imaju osnova da budu prihvaćeni i kori-govani u granicama mogućeg...

... Po mom mišljenju, Budžet je izuzetno transparentno naprav-ljen i u okvirima mogućeg, defi -nisana i napravljena kompozicija između kapitalnih ulaganja i iz-među onih elemenata koji treba da se valorizuju na tom planu pri-hoda određenih sredstava...

Ova je fraza zapravo lajtmotiv diskur-sa pozicije. S funkcijom ograđivanja je i pridjev potencijalan, a u namjeri da se do-voljno ograde, poslanici posežu i za pleo-nastičnim konstrukcijama:

(19) KONJEVIĆ: ... Znači, iznos 85 mi-liona koliko je predviđeno za ga-rancije za KAP u ovom prijedlogu budžeta kao potencijalna mo-gućnost da se izda taj nivo garan-cija, izuzeli smo dio garancije koji je dat za socijalno-razvojni pro-gram...

... Možda smo tu imali različite stavove. Na kraju je prevagnuo ovaj stav o kome Vi danas govorite, ali prosto i u budućim fazama na-dam se da će Vlada dodatno pove-sti računa da maksimalno mo-guće zaštiti eventualno potenci-jalnu mogućnost zaduživanja...

Eventualno potencijalna mogućnost davanja garancija za KAP mjera je za koju poslanik Konjević zna da je nepopularna i zato se veoma pažljivo određuje prema mogućnosti njenog ostvarenja, iako je ono već tada bilo izvjesno, a ubrzo nakon deba-te postalo je stvarnost.

Stranka na vlasti se znatno više ogra-đuje, odnosno njen diskurs više je u znaku potencijalnog i eventualnog, a isti podatak dobijamo i iz tabele 6, koja se odnosi na upotrebu slabih epistemičkih imenica u crnogorskom parlamentu:


SLABE EPISTEMIČKE

IMENICE9 Stra

nka

na

vlas

ti

Opo

zici

ja

Uku

pno

SF NF SF NF SF NFmogućnost 19 0,85 11 0,54 30 0,66

dilema10 7 0,31 1 0,05 8 0,18pretpostavka 4 0,18 0 0,00 4 0,09spekulacija 0 0,00 1 0,05 1 0,02Ukupno 30 1,35 13 0,63 43 0,95

Tabela 6. Slabe epistemičke imenice u cr-nogorskom parlamentu 910

9 Isključili smo imenicu sumnja, jer smo sve njene pojave već obradili u okviru glagolskih fraza izraziti sumnju i postoji sumnja.

10 Isključili smo frazu nema dileme, koja je obrađena u okviru naglašivača.

74

Milica Vuković

Kao što je najčešći slabi epistemički pridjev bio moguć, najčešća slaba episte-mička imenica jeste mogućnost. Pandan fraze u granicama/okvirima mogućeg jeste fraza u skladu s mogućnostima, koju pono-vo više koristi stranka na vlasti:

(20) GOSPIĆ: ... Poštovani građani, ko lege poslanici, Prijedlogom budžeta za 2010. godinu nađen je realan balans između zahtjeva za potrošnjom i fi skalnog kapaciteta ekonomije. Budžet koji je pred nama očigledno je restriktivan, ali ujedno realan i razvojni, u skladu s mogućnostima…

Imenica mogućnost najviše kolocira s glagolom postojati i pridjevima objektivan i realan. S druge strane, imenica dilema uglavnom se koristi s glagolom imati.

Iz rezultata koji se odnose na frekven-ciju zaključujemo da je učestalost slabih epistemičkih imenica na nivou slabih epi-stemičkih rječca/priloga.

7. Rasprava i zaključak

Pregled slabe epistemičke modalnosti zaključujemo sumarnim pregledom njene upotrebe po analiziranim kategorijama, što je predstavljeno u tabeli 7:

SLA

BA

EPIS

TEM

IČK

A

MO

DA

LNO

ST

Stra

nka

na v

last

i

Opo

zici

ja

Uku

pno

SF NF SF NF SF NF

Slabe epistemičke

rječce i prilozi25 1,12 20 0,97 45 0,99

Slabi epistemički

glagoli16 0,72 8 0,39 26 0,57

Slabi epistemički

pridjevi24 1,08 8 0,39 34 0,75

Slabe epistemičke

imenice30 1,35 13 0,63 43 0,95

Ukupno 95 4,27 49 2,38 148 3,26

Tabela 7. Slaba epistemička modalnost u crnogorskom parlamentu

Kada ove rezultate uporedimo s rezul-tatima upotrebe jake epistemičke modal-nosti koje smo dobili u okviru šireg istraži-vanja na istom korpusu (Vuković 2012), zaključujemo da se u crnogorskom parla-mentu strategije ublažavanja i ograđivanja iskaza koriste skoro četiri puta manje u od-nosu na strategije njenog pojačavanja, tj. isticanja opredijeljenosti prema istinitosti iskaza. Takođe, u korišćenju obje vrste strategija znatno prednjači stranka na vla-sti. Rezultati su u skladu s očekivanim – naime, politički diskurs blizak je trgovač-kom diskursu u kojem je važno biti samou-vjeren i siguran, kao i pretjerivati kada je u pitanju „kvalitet“ proizvoda. Stranka na vlasti se više koristi strategijom ograđiva-nja, jer je više izložena kritikama i napadi-ma, pa je prirodno da češće mora zauzeti defanzivni stav.

Nadalje, poređenjem upotrebe mo-dalnih rječca/priloga s korpusom opšteg jezika, došli smo i do zaključka da je slabe epistemičke modalnosti dvostruko više u parlamentu nego u svakodnevnom jeziku. Razlog je taj što su poslanici više na oprezu u parlamentu i što u situacijama kada su izloženi kritikama ili kada se treba ograditi od loših poteza ili rezultata moraju sačuva-ti „obraz“ i udaljiti se od predmeta kritike, kako se ne bi s njima doveli u vezu.

Slaba epistemička modalnost najče-šće se realizuje kroz modalne rječce i ime-nice. Mali broj slabih epistemičkih glagola djelimično se objašnjava činjenicom da glagoli koji su prototipično slabi u svako-dnevnom jeziku, u diskursu parlamenta zapravo su jaki, što je pokazalo više istraži-vanja do sada (Simon-Vandenbergen 1996, 2007; Holmes 1990; Fetzer 2008; Vuković 2012). Indikativno je i to da je lepeza slabih

75


epistemičkih markera prilično ograničena, te da poslanici uglavnom posežu za istim sredstvima.

Istraživanje je pokazalo da je korisno i svrsishodno istraživati modalnost i tipove modalnosti pojedinačno po žanrovima, budući da se tako dobijaju rezultati koji su specifi čni za određenu vrstu diskursa. Na-dalje, vjerujemo da se pokazalo da kvanti-tativni metodi korpusne lingvistike mogu pružiti ozbiljan uvid ne samo u frekvenciju nego i u način upotrebe određenih jezičkih sredstava.

Literatura1. Brown, Penelope and Stephen Levin-

son (1987), Politeness: Some Universals in Language Usage, Cambridge: CUP.

2. Choi, Sonja (2005), “Acquisition of mo-dality”, in: W. Frawley (ed.), The Expre-ssion of Modality, Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 141–171.

3. Collins, Peter (2009), Modals and Qua-si-modals in English, Rodopi: Amster-dam and New York.

4. Cornillie, Bert (2007), Evidentiality and Epistemic Modality in Spanish (Semi)Auxiliaries, Berlin – New York: Mouton de Gruyter.

5. Crompton, Peter (1997), “Hedging in Academic Writing: Theoretical Pro-blems”, English for Specifi c Purposes 16(4): 271–287.

6. Fetzer, Anita (2008), “‚And I Think That Is a Very Straightforward Way of Dealing with It’ : The Communicative Function of Cognitive Verbs in Political Discourse”, Journal of Language and Social Psychology 27(4): 384–396.

7. Halliday, Michael (1970), “Functional diversity in language as seen from a consideration of modality and mood”, Foundations of Language 6 (3): 322–361.

8. Holmes, Janet (1990), “Hedges and bo-osters in women’s and men’s speech”, Language & Communication 10(3): 185–205.

9. Hyland, Ken (1998), Hedging in Scien-tifi c Research Articles, Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Publis-hing Company.

10. Markkanen, Raija and Harmut Schrö-der (1997), “Hedging: A Challenge for Pragmatics and Discourse Analysis”, in: R. Markkanen and H. Schröder (eds.), Hedging and Discourse, Berlin – New York: Walter de Gruyter, 3–20.

11. Martin Martin, Pedro (2008), “The Mi-tigation of Scientifi c Claims in Resear-ch Papers: A Comparative Study”, In-ternational Journal of English Studies 8(2): 133–152.

12. Mrazović, Pavica i Zora Vukadinović (1990), Gramatika srpskohrvatskog je-zika za strance, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Z. Sta-nojevića – Dobra vest.

13. Nuyts, Jan (2005), “Modality: Overview and linguistic issues”, in: W. Frawley (ed.), The Expression of Modality, Ber-lin – New York: Mouton de Gruyter, 1–25.

14. Palmer, Frank (1988), The English Verb, London – New York: Longman.

15. Palmer, Frank (2001), Mood and Moda-lity, Cambridge: Cambridge University Press.

16. Piper, Predrag et al. (2005), Sintaksa savremenog srpskog jezika, Beograd: SANU – Beogradska knjiga – Matica srpska.

17. Salager-Meyer, Francoise (1994), “Hed-ges and Textual Communicative Fun-ction in Medical English Written Dis-course”, English for Specifi c Purposes 13(2): 149–171.

18. Simon-Vandenbergen, Anne-Marie (1996), “Image-building through mo-dality: the case of political interviews”, Discourse & Society 7(3): 389–415.

19. Simon-Vandenbergen, Anne-Marie (1997), “Modal (Un)Certainty in Politi-cal Discourse: A Functional Account”, Language Sciences 19 (4): 341–356.

76

Milica Vuković

20. Trbojević Milošević, Ivana (2004), Mo-dalnost, sud, iskaz: epistemička modal-nost u engleskom i srpskom jeziku, Be-ograd: Filološki fakultet.

21. Varttala, Teppo (1999), “Remarks on the Communicative Functions of Hed-ging in Popular Scientifi c and Specia-list Research Articles on Medicine”, En-glish for Specifi c Purposes 18 (2): 177–200.

22. Vuković, Milica (2012), Diskurs parla-mentarnih debata, doktorska disertaci-ja. Nikšić: Filozofski fakultet.

23. Vuković, Milica (2012b), “Positioning in pre-prepared and spontaneous par-liamentary discourse: Choice of person in the Parliament of Montenegro”, Dis-course & Society 23(2): 184–202.

24. Wilamova, Sirma (2005), “On the Fun-ction of Hedging Devices in Negatively Polite Discourse”, Brno Studies in En-glish 31: 85–3.

25. Wilcox, Sherman and Barbara Shaff er (2005), “Modality in American Sign Language”, in: W. Frawley (ed.), The Expression of Modality, Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 207–237.

WEAK EPISTEMIC MODALITY IN MONTENEGRIN PARLIAMENTARY DISCOURSE

Summary

In parliamentary discourse, intensifi cation and deintensifi ca-tion of text and speech are used to a signifi cant extent, and choice depends on the particular aim the speaker (the MP) wishes to accomplish in an utterance. From a linguistic point of view, it is worthwhile to study the linguistic tools used to achieve the aforementioned discourse strategies, as well as their relation with the pragmatic eff ects of text and speech, which include persuasiveness and hedging. The topic of this paper is weak epistemic modality, i.e. modifying the utterance with the aim of expression insecurity and non-commitment to the truth of the utterance – hedging from what is said. This type of modality is examined through the use of weak epistemic adverbs, verbs, nouns and adjectives, as well as their phrases, using quantitative and qualitative methods. The results point to a limited range of the items used to express weak epistemic modality and to their overriding presence in parliamentary discourse, which is far more signifi cant than the one recored in the general use of lan-guage.

[email protected]

77


0.Суфиксација (суффиксальный спо соб или суффиксация) један је од мор фем ских начина творбе

и представља образовање деривата додавањем су фик са на творбену основу. Два су основна облика реализације овог творбеног поступка: материјално изра-жена суфиксација и нулта, то јест су-фиксација уз помоћ ма те ријално неи-зраженог суфикса. Суфиксација у којој је суфикс мате ри ја ли зо ван је свакако за-ступљенија од ове друге врсте, која је пак карактерис тична за неке именице које означавају процес (рус: бегать – бег-ø-(0), вздыхать – вздох-ø-(0), вх о-дить – вход-ø(0); срп: излазити – излаз-ø-(0), увозити – увоз-ø-(0), из во-з ити – из воз-ø-(0), ходати – ход-ø-(0) и сл.).

0. 1. За суфиксацију се с правом мо-же рећи да је најпродуктивнији твор-бени поступак у образовању свих основ-них врста речи. Највећи број суфикса

сва како учествује у образовању именица (у руском око 400 суфикса), затим при-дева, нешто мање глагола, а у творби бројева учествује свега неколико суфик-са.

0. 2. Велики је број радова, на срп-ском и на руском говорном подручју, ко-ји обрађују ову тему, доста пажње је посвећено и суфиксима који учествују у де ри вацији, али радова на тему творбе-них основа деривата насталих су фик -сацијом готово да нема, посебно оних који се баве двокомпонентним твор бе-ним базама де ривата. Основни мотив за настанак једног оваквог рада је тај што се у доса даш њој теоријској пракси, мно-го више српској него руској, суфиксација као про цес објашњава на врло једно-ставним примерима чије су основе гото-во увек про сте: академац, грађевинац,

Јелена Лепојевић УДК 811.163.41’367:811.161.1’373Универзитет у Нишу DOI 10.7251/FIL1307077LФилозофски факултет

СУФИКСАЦИЈА СЛОЖЕНИЦА И ДРУГИХ ДВОКОМПОНЕНТНИХ РЕЧИ (на материјалу руског и српског језика)

Апстракт: Суфиксација је један од најпродуктивнијих твор бених поступака за образовање деривата, ако не и најпродуктивнији. Оно што овај рад издваја из већег броја радова о су фиксацији јесте третирање суфиксације као секундарног творбеног поступка на твор бе ним основама које су већ прошле кроз процес композиције (чисте, или у комбинацији са суфиксацијом) или лексичко-синтаксичке творбе. Овакве, суфиксалне двотематске лек семе, чији творбени састав чине две теме, а често два и више суфикса, неретко би ва ју погрешно тумачене.

Кључне речи: суфиксација, творбена база, компози ција, синтаксичка творба, су фик сација сложенице/сраслице.

78

Јелена Лепојевић

омладинац (Клајн 2003: 43).1 Када се једном ус пос тави таква дериватолошка пракса, овакве речи постају синоним за читав твор бени процес који називамо суфиксацијом. Недостатак досадашње теоријске праксе је у томе што се, кроз примере, суфикс као творбени формант увек везује за просте основе, док се не напомиње да се деривација уз помоћ су-фикса може вр шити и на двотематским основама. Налазимо да у томе лежи основни разлог погрешног творбеног тумачења речи које у свом саставу имају две теме и један или више суфикса – најчешће се овакве речи сврставају у комбиновану творбу, од носно сматра се да су овакве лексеме настале компо-зицијом у комбинацији са суфиксацијом, а заправо се ради о суфиксацији творбе-них основа које су, по сво јој творбеној структури и морфемском саставу, сложе-не. Овакве творбене основе су, пре суфиксације, претрпеле процес компо зи-ције, лексичко-синтак сич ке творбе или истовремене композиције и суфик сације.

Поред овог новог аспекта проу ча-вања деривата, у раду се наводе и неки од најфреквентнијих суфикса за изво-ђење речи на бази дво те матских ос нова.

0. 3. О суфиксацији сложеница и других двокомпонентних речи. Све до сад речено о суфиксацији односи се на случајеве када је творбена основа де-ри ва та проста или проста изведена. Не-што је мало другачија ситуација када су из ве де ни це настале на двотематској творбеној основи. Специ фи ка деривата нас та лих на двокомпонентним основа-ма је та да на први поглед изгледају као да су на с та ле комбинацијом композици-је и суфиксације или синтаксичком твор бом ком бинованом са суфиксаци-јом, али само на први поглед, јер њихова 1 У наставку параграфа о суфиксу -ац Клајн на-води и примере типа саобраћајац, бакрорезац, путописац, земљописац, летописац, бродоло-мац, али се њиховом детаљнијом анализом не бави.

твор бена база није синтагма, већ реч већ настала композицијом, односно син таксич ком твор бом.

Овај творбени тип је продуктиван у оба језика, посебно у области моције, где суфикси служе за формирање облика женског рода од немаркираног муш ког.

0. 4. Терминологија. Сложене ре-чи настале композицијом у даљем тек-сту ће мо називати сло женицама, а оне настале лексичко-синтаксичком твор-бом – сра с лицама. Када је творбена база за настанак нове суфиксалне речи на-стала ком би нацијом композиције и суфиксације користили смо термин сло-жено-из ведена реч.

0. 5. Рад смо поделили на три цели-не у зависности од врсте речи добијене су фик сацијом двокомпонентних основа – именице, придеве и глаголе, и у ок ви ру сваке целине примерима из грађе илу-стровали појаву коју смо истраживали.

1. Творба именица. Именичке из-веденице, настале суфиксацијом већ по-сто јећих двотемат ских именица, подјед-нако су заступљене у оба језика. На ос-нову примера ексцерпираних из истра-живане грађе може се закључити да је че ш ћа су фиксација сложеница од суфик-сације сраслица.

1. 1. Суфиксација сложеница и сложено-изведених речи. Суфикса ци-јом сло женица и сложено-изведених речи добијене су именичке из ве де нице. Нај фрек вентнија функција суфикса у овом типу образовања деривата је моци-она.

Суфикс -ица је најчешћи од свих су-фикса у функцији моционог знака. Овај суфикс обично долази на цео маскули-нум. Суплетивно, уместо мушког суфик-са долази углавном према -(а)ц, -ик и -ник. Тако у руском имамо: богоотступ-ник – богоотступница, вероотступник – вероотступница, мужененавистник – му же ненавистница, а у српском: сла-дострасник – сладострасница, престо-ло на с ледник – престолонаследница,

79

Суфиксација сложеница и других двокомпонентних речи (на материјалу руског и српског језика)

ма ло умник – малоумница, кривоверник – кри воверница.

Та аудијенција била је заказана, на дан који су Greci non uniti, сла ви ли као спомен муче-нице Ефими је, а папежници, као дан ве-лико му ченице Христине.

ДкС, т. I, г. IX, стр. 267

День, для нее назначенный, был по мечен в святцах у православных как день мученицы Евфимии, а у като ли ков – как день ве ли ко-му че ницы Кри сти ны.

Пере, т. I, к. II, г., с 442

Именица великомученица је доби-јена уз помоћ моционог суфикса -ица од двотематске именице мушког рода вели-комученик, суфикс -ик замењен је су-фик сом -ица.

Што је Ану било највише зачудило, тај, ина-че, тако строг човек, када је била реч о фа -милијарном моралу, причао је сад, о бра -коломници, госпожи Фемки, Трандафилки, срдачно, радо: [...].

ДкС, т. II, г. XVIII, стр. 38

Но больше всего Анну удивило то, что он, та-кой все гда строгий по части семейной мо-рали, говорил о вер оломной жене Тран да-фила Фемке с сердечной теп лотой и очень охотно.

Пере, т. II, к. II, г. XVIII, с 161

Српска именица браколомница на-стала је од именице браколомник, суп-сти туцијом суфикса -ик моционим су-фиксом -ица. Преводни еквивалент ове име ни це у примеру на руском језику је придевско-именичка синтагма вер о-лом ная же на. Иако овај пример не при-пада овом, већ следећем поглављу (Обр а- зо ва ње при дева и прилога), по типу образовања он свакако ту припада. Наи-ме, ради се о придеву добијеном суфик-сацијом двотематске именичке основе веро лом уз по моћ суфикса -н-.

Поред моционе, честа је употреба суфикса -ица у деминутив ној функцији. Као деминутиван, он долази малтене на

све именице женског ро да које су по сми слу подложне деминуцији.

Суфикс -ница, дериват суфикса -ица, јавља се у руском језику у при ме р има као што су: долгожитель – долгожи-тельница, законодатель – законо да тел ь -ница, руководитель – руководи тельни-ца, родоначальник – родо началь ница.

Суфикс -ка је, уз суфикс -ица, међу најфреквентнијим моционим су фик -сима у руском језику. Долази најчешће на именице са завршетком на суглас-ник, као што су: злодей – злодейка, ма-ловер – ма ло верка, старовер – ста ро-верка.

Исти суфикс проналазимо у приме-рима крысолов – крысоловка, мухолов – му хо ловка, мышелов – мышеловка у ру-ском, и жалопој – жалопојка у срп ском језику, као и у примеру који следи, али у њима суфикс -ка није упо треб љен у сврхе моционе творбе.

Спремајући се да се коцкају, Исако ви чеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славо пој ка ма.

С, г. VI, стр. 124

Однако готовясь сесть за карточные сто лы, офицеры Вука Исаковича нисколько не были тронуты этим славословием.

Пере, к. I, г. VI, с. 117

Суфикс -ство, један од изразито продуктивних свесловенских суфикса, дола зи на именичке, придевске, глагол-ске, каткад и на друге основе. У руском језику има мо примере као што су: домо-сед → домоседство, зверолов → зверо-лов ство, китолов → китоловство, ко-нокрад → конокрадство, птицелов → пти целов ство, скалозуб → скалозуб-ство, славянофил → славянофильство, слав янофоб → слав янофобство. У срп-ском језику имамо примере попут: ве-тропир → вет ро пир ство, пустолов → пу-столовство, тврдоглав → тврдоглав-ство; а у оба језика има мо: виноград → виноградарство, рыболов → рыболов-

80


ство, од носно риболов и рибо ловство у српском језику. У већини случајева код образовања деривата уз помоћ овог су-фикса у структури творбене базе може се, поред две теме, уочити и нулти су-фикс, осим у примеру виноградарство, чију творбену ба зу чини сложено--изведена реч уз помоћ суфикса -ар од-носно, у руском, -арь.

Это может показаться странным читате лю, некоторым щелкоперством, желанием блес-нуть оригинальностью - и, однако же, это все было так, как я говорю.

П, ч. III, г. XII, II

То се читаоцу може учинити чудно, као из-мотавање једног пискарала који жели да се ис такне оригиналношћу – али ипак, све је би ло као што кажем.

Д, д. III, п. XII, II, стр. 312

[...]: его убеждение, что если го во ришь о благородстве, то будь сам благороден, не то все, что ты скажешь, – ложь.

П, ч. II, г. III, III

[...]: он мисли ако човек говори о пле ме-нитости, и сам треба да буде племенит, ина-че све што каже је лаж.

Д, д. II, п. III, III, стр. 300

У творбеној структури наведених руских именица, поред суфикса -ство мо гу се приметити и двотематске твор-бене основе: у случају прве у питању је име ни ца щел копер, док се друга, творбе-но и семантички, може довести у везу с при девом благородный.

Његова тврдоглавост и жеља да их што пре остави, била их је увредила.

ДкС, т. I, г. XIII, стр. 410

Его несговорчивость и желание как можно скорее их покинуть обидели всех.

Пере, т. II, к. II, г. XIII, с 45

Исаковичу се, у сумрачју, пред том капи јом тврђаве, срце било стегло, не толико од мрачне слике тог затвора, колико од сећања

на равнодушност његових земљака, према судбини оних, који су допали тог затвора.

ДкС, т. I, г. XV, стр. 435

Исакович стоял в темноте, непо-далеку от ворот кре пости, и сердце у него мучительно сжималось – не столько от мрачного вида тюрьмы, сколько от сознания равнодушия его земляков к судьбе тех, кто сю-да попал.

Пере, т. II, к. II, г. XV, с 68

Именице тврдоглавост и равно-душност настале су уз помоћ суфикса -ост од сложено-изведених придева тврдоглав и равнодушан као творбених база, а они су образовани путем ком-позиције удружене с деривацијом, у првом случају с нултим, а у другом с материјално израженим суфиксом. На исти начин су настале и именице бо-гољубивост, далековидост, златоу-сто ст, кратковидост, саможивост, самоукост, својеглавост, босоногост, деснорукост, жутокљу н ост, а творбе-не базе су им били сложено-изведени придеви с нултим суфик сом: богољубив, далековид, златоуст, кратковид, само-жив, са мо ук, својеглав, босоног, десно-рук, жутокљун, односно сраслица бо-гомдан у богомданост.

Српском суфиксу -ост у руском од-говара суфикс -ость; помоћу овог су-фик са, суфиксацијом придева, изведене су име нице типа: близо рукий – бли зо ру-к ость, даль нозоркий – дальнозор-кость.

Такође суфиксацијом придева, али уз помоћ суфикса –ость, до би јене су сле- де ће именице: жизнерадостность, це-леустремлённость, жизне спо соб но сть (пра во способность, трудоспособность, рабо то спо собность, кр е дито спо соб -н ость), благозвучность, доброкачестве -нность, добросовест но сть, до бро сер-деч н ость, малограмотность, старо-модность, благопри ят но сть, дол го веч-ность, благонадежность, вековечи-тость. Овај тип именица се на српски језик пре но си описно, само неколико

81


њих има одговарајуће еквиваленте у српском језику, попут: ми лозвучност, дуговечност, благонаклоност, чија су мотивска основа такође дво тематски придеви. Њима треба придру жи ти и при ме ре из уже грађе:

У него есть свои недостатки, бес спорно, я вам говорил уже, имен но некоторая одно-идейность ... [...]?

П, ч. II, г. III, III

Он неоспорно има своје мане, већ сам вам говорио, и то управо из весну једно стра -н ост ... [...]?

Д, д. II, п. III, III, стр. 300

Поражала меня тоже его удивительная бла-говоспитанность; вежливость, непри ну-ж ден ность манер – [...].

П, ч. I, г. X, III

Снажан утисак је на мене оставила и његова изузетна васпитаност, уч тивост, природ-ност држања – [...].

Д, д. I, п. X, III, стр. 236

У српском језику суфикс -ац означа-ва човека у жутокљунац, тврдо главац, праз но главац, тупоглавац. Из именица које значе предмет рада или ак тив ност из ведени су бакрорезац, путописац, земљописац, летописац, бродо ло мац, затим богослов → богословац, гологлав → гологлавац, падобран → па до бра нац. У рус ком се, у овом значењу, јавља суфикс -ец: живописец, иконописец, ле то пи сец.

Још један суфикс карактеристичан за оба језика је суфикс -ар, у рус ком -арь. По моћу њега се изводе именице са значењем занимања: реч виногра дар/ви но градарь постоји у оба језика са ис-тим значењем.

[...], и как ни билась и ни плака ла мать, отка-зываясь оставить труп, од нако все-таки на-конец перешла к хозяйке, которая тотчас же велела поставить самоварчик.

П, ч. I, г. IX, IV

[...], и ма како се мајка бранила и плакала, одбијајући да остави мртву ћерку, ипак је нај зад прешла код газдарице, која је одмах наре дила да се пристави чај.

Д, д. I, п. IX, IV, стр. 212

Именица самоварчик настала је су-фиксацијом сложено-изведене именице са мовар, а уз помоћ суфикса -чик пре-шла у категорију именица субјективне оцене. У преводу на српски језик двоте-матска именица је замењена описним преводом, сходно чињеници да имени-ца самоварчик спада у безеквивалентну лек си ку. Ил’ га, каже, извиче за мучибабића.

ДкС, т. I, г. V, стр. 152

Либо ославит мужа извергом.Пере, т. I, к. II, г. V, с 336

Именица мучибабић добијена је уз помоћ суфикса -ић од императивне сло-женице мучибаба.

Нико није смео да прича о сладостра шћу, ко-је, у тој жени, букти.

ДкС, т. II, г. XXVIII, стр. 390

Никто не смел говорить ни о сжи гавшем эту женщину сладострас тии.

Пере, т. II, к. II, г. XXVIII, с 485

Именица сладострашће изведена је уз помоћ суфикса *-је од именице сла-до страст, руски еквивалент настао је композицијом комбинованом с дери ва-ци јом уз помоћ суфикса -иј-.

Суфиксом -иј- изведене су у руском језику, од сложеница, и сле деће име ни-це: землеме рие, правдолюбие, честолю-бие, человеколюбие; у речи дру же любие врши се ал тернација |г – ж|.

Суфиксом -тель се у руском језику добијају називи лица са значењем вр-шиоца рад ње, па се овај суфикс и везује за глаголске основе: благотво ри тель од глагола благотворить, којем придру-жујемо пример из наше грађе:

82


В том вихре, в котором я тогда закру жился, я хоть был и один, без руководи теля и со-ветника, [...].

П, ч. II, г. I, I

Мада сам у том вртлогу, који ме је тад по чео да носи, био сам, без вође и саветника, [...].

Д, д. II, п. I, I, стр. 248

1. 2. Суфиксација сраслица. Су-фик сација сраслица није продуктиван твор бени поступак па је, у складу с тим, примера који би илустровали ову појаву ма ло. Овим начином творбе образоване су именице попут: доб ро дoшлица < до-б родошао, домазетовић < домазет.

Наводимо још и именицу дан гу ба – нултим суфиксом изведену од гла гола дан гу би ти, и именицу дангубаш од ис-тог глагола само помоћу материјално из ра же ног суфикса, а сам глагол је на-стао лексикализацијом синтагме.

Суфуксацијом придева мртворођен и новорођен, насталих сра шћивањем, об разоване су именице мртворођенче и новорођенче.

Из грађе на руском језику нисмо екс-церпирали ниједан пример који би по-тврдио постојање оваквог типа творбе.

2. Творба придева и прилога. Изведенице од придевских основа су веома број не и скоро се све могу из ра-зити формулом „онај који има особину означену при девом“. Односе се на људ -ска бића, ретко на животиње, а готово никад на пред мете.

2. 1. Суфиксација сложеница и сло же но-изведених речи. На основу при мера ексцерпираних из грађе може-мо закључити да постоје две могућности у творби придева путем суфиксације сложеница: једна је суфиксација сло-жених при девских основа, а друга је када је творбена база двокомпонентна именица. Показаћемо то на примерима који следе.

При этом замечу, что Макар Ива нович был настолько остроу мен, что никогда не пропи-сывал „его вы со кородия достопоч тен ней -шего господина Андрея Петровича“ сво им „благодетелем“, [...].

П, ч. I, г. I, VI

Узгред да споменем да је Макар Иванович био тако оштроуман да ни када у писму није називао „ње гово благородство велеуваже-ног гос подина Андреја Петровича“ сво јим „до бро твором“, [...].

Д, д. I, п. I,VI, стр. 20

[...], единственно с тою целью, что бы он уви-дал при этом, ка кой я сам благо род нейший и бес ко ры стнейший человек, [...].

П, ч. I, г. VIII, II

[...] – једино зато да он види како сам ја вео-ма племенит и несебичан човек [...].

Д, д. I, п. VIII, II, стр. 174

Васин был, очевидно, лучшим и благо-надежнейшим жильцом; [...].


Васин је био очигледно најбољи и најпо-узданији подстанар; [...].


А вы зачем давеча тоже молчали и не спро-сили? – раздвинул он рот в самодо воль -н ейшую улыбку.

П, ч. II, г. III, I

А зашто сте и ви малочас ћутали и нисте упи тали? – развуче он уста у осмех, врло за-до вољан собом.

Д, д. II, п. III, I, стр. 286

Као што се може приметити, зајед-ничко за све наведене примере је суфикс -ейш-, уз чију помоћ је извршена суфик-сација сложених придева. Оно што је различито јесу придеви који су послу-жили као творбена база, па је тако при-дев достопочтеннейший настао од при-дева достопочтенный, придев благо-роднейший од придева благородный, бла гонадежнейший од благонадеж нный

83


а самодовольнейший од самодовол ь ный. Овај суфикс може бити облички, као у трећем примеру, па је и преведен супер-лативом, и творбени, када има елативно значење, па се на српски језик преводи синтагмама с квантификаторима веома и врло.

[...], она сказала всего толь ко два слова, но это... это было вроде вели колепнейшего стихо тво рения.

П, ч. II, г.VIII, II

[...], она је рекла свега две речи, али то је... то је било као најлепша песма.

Д, д. II, п. VIII, II, стр. 35

Уз помоћ суфикса -ейш- образован је и придев великолепнейший од при де-ва великолепный, и у српском преводу имамо придев у суперлативу.

Следећи примери сведоче о творби придева од именица као творбене базе. Ад јективизација помоћу суфикса подје-днако је продуктивна у оба језика. Већи-на примера је образована уз помоћ су-фикса -н- од именица: ночлег, добро-жела тель, добро де тель, односно горо-стас, југозапад. Такав је и придев благоже ла тельный од сложено-из ве-дене именице благожелатель.

Жить я положил на улице, и за нужду я готов был ночевать в ночлежных приютах, где, сверх ночлега, дают кусок хлеба и ста-кан чаю.

П, ч. I, г. V, II

Одлучио сам да живим ван родитељске куће, а ако затреба, био сам спреман да спавам у си ротињском преноћишту, где поред лежаја дају комад хлеба и чашу чаја.

Д, д. I, п. V, II, стр. 102

Я взял лукошко и внес в кухню и тотчас на-шел сложенную записку: „Милые благо де -тели, окажите доброжелательную по мощь окрещенной девочке Арине; [...].

П, ч. I, г. V, IV

Узех корпу и унесох у кухињу и од мах на ђох пресавијену цедуљу: „Дра ги добротвори, пру жите милостиву помоћ крштеној девој-чици А ри ни; [...].

Д, д. I, п. V, IV, стр. 118

Я серьезно иногда готов заклю чить, что о наслаждениях труда вы думали праздные лю ди, разу ме ется из добродетельных.

Д, ч. I, г.VI, II

Ја понекад озбиљно мислим да су уживање у раду измислили докони људи, нараво, они честити.

Д, д. I, п. VI, II, стр. 129

Загледан у горостасне врхове, под којима се сенке модриле у сне гу, он се возио кроз то-пао, про летни дан, [...].

С, г. V, стр. 103

Устремив взгляд на исполинские пики и си-ние их тени на снегу, он в теплые весенние дни ехал, [...].

Пере, к. I, г. V, с. 97

На домету топа, од капије принца Ев ге нија од Савоје, био је југозападни форпост, [...].

ДкС, т. I, г. II, стр. 78

На расстоянии пушечного вы стре ла от во-рот прин ца Евгения Са войского находился юго-за падный фор пост – [...].

Пере, т. I, к. II, г. II, с. 267

Уз помоћ суфикса -н- настали су и следећи примери од именица као твор-бе них база: водопадный < водопад, во-допроводный < водопровод, га зопро-водный < га зопровод, лесорубный < ле-соруб, паропроводный < паропровод, тру бопро водный < тру бо провод.

Придев земљораднички настао је од сложенице земљорадник помоћу су-фик са -к-, аломорфа суфикса -ск-.

84


Кад се то, што причамо, догађало, вла да ла је велика беда у Европи, у земљорад нич ком сталежу, а велика слобода у љубави, у вишим сталежима, а нарочито у круговима око Дво-ра.

ДкС, т. I, г. XVII, стр. 491

Когда происходило все то, о чем мы расска-зываем, в Европе среди крестьян царило боль шое оскудение, а в высшем обществе царила свободная любовь, особен но в при-дворных кругах.

Пере, т. II, к. II, г. XVII, с 120

[...], тако се и Костјурин тру дио да му кућа личи на петро град ске дворце.

ДкС, т. II, г. XXII, стр. 188

[...], так и Костюрин старался, чтобы его дом походил на петер бургские дворцы.

Пере, т/ II, к. II, г.а XXII, с 299

Придев петроградски настао је по-моћу суфикса -ск- од сложенице Пет ро-град као творбене базе, док је творбена база другог придева, именица Пе тер-бург, адаптирана по зај мље ни ца. Има и других придева који су настали суфик-са цијом уз помоћ су фик са -ск-, на при-мер: автозаводский < автозавод, книго-вед ческий < книговед, людоедский < лю-доед у руском, а у српском језику бого-слов ски < богослов. Уз помоћ датог су-фикса настали су и односни придеви вино гра дарский у руском, односно вино-градарски у српском, али је њихова твор-бена ба за сложено-изведена именица с материјално израженим суфиксом -ар(ь).

Суфикс -ов је пореклом придевски присвојни суфикс: водоме ров < водомер у оба језика. Са истим суфиксом су при-деви типа мртворођенчетов; у датом слу чају дошло је до су фиксације имени-це мртворођенче, а и сама је именица на стала суфиксацијом придева парти-ципског порекла мрт во рођен. Исто порек ло има и суфикс -ев, пример из српског језика: ватро гашчев < ватрога-сац.

Суфикс -ин налазимо у присвојним придевима типа: Бого ро дичин < Бого-родица, дрвосе чин < дрвосеча.

При деви гла во бо љан, вра то бо љан, зу бо бо љан и кр сто бо љан су, деко ре ла-ци јом, успо ста ви ли творбено -семан-тичку ве зу с именицама гла во бо ља, вра-то бо ља, зу бо бо ља и кр сто бо ља и тако пре шли у ред суфик салних изведеница [Ма ро јевић 20051: 724]. Творбени фор-мант је суфикс -ан, а творбена база одго-ва ра јућа сло жено-изведена имени ца.

Творба прилога је у вези с творбом придева и нигде та веза није јасније из ра- жена него код творбе прилога суфик-сацијом већ постојећих двокомпонен т-них придева.

Творба придева суфиксацијом сло-женица, који су адвербијализацијом пре шли у прилоге, заступљена је с два вида, с нул тим суфиксом и с материјално израженим:

а) с нултим суфиксом:

Тврдоглаво, као омађијан, он јој је јед на ко описивао њене телесне чари, којих више није било, тко да је плакала.

С, г. VIII, стр. 176

Упорно, точно околдованный, Аранджел Иса кович без конца восхвалял ее обворожи-тель ное тело, которого уже не было, восхва-лял так, что она плакала.

Пере, к. I, г. VIII, с 166

Тако су настали и прилози: благоче-стиво, брзо пле то, вековечито, вет ро-пир асто, красноречиво, мрзовоља сто, осветољубиво, са мохрано, сво је вре ме-но, ад вер бијализацијом сложено-изве-дених при дева бла го честив, веко ве чит, красно речив, осветољубив, самохран (овај сло же ни при дев је изведен нул том су фик са цијом), својевремен; у слу чају прилога вет ро пирасто имамо за осно-ву придев ветропираст, који је на стао суфик са цијом сложено-изведене име-нице ветропир, а слична је ситуа ци ја и с прилогом мр зо вољасто, насталим од

85


изведенице мр зо вољаст, чија је твор -бена база именица мр зовоља;

б) и с материјално израженим су-фиксом; међу израженим суфиксима нај за с туп љенији је суфикс -н-, грађа нам је дала велики број примера.

С обзиром на велики степен генет-ске сродности између руског и српског је зика, знатан је број суфиксалних при-лога који показују потпуну творбено--семан тичку под ударност међу језицима:

– Ах, поверьте, князь, – открыто и добро-душно обратился ко мне Дар зан, – я не от себя говорю; [...].

П, ч. II, г. II, III

– Ах, верујте, кнеже – отворено и до бро ду-ш но ми се обрати Дерзан – ја то говорим зато што сам тако чуо; [...].

Д, д. II, п. II, III, стр. 280

Дигнувши се у колима, погледа далеке кро-вове и воденице на реци, сасвим равно-душно.


Поднявшись, он равнодушно оглядел дале-кие крыши и водяные мельницы на реке.


Как могли вы так добровольно унизиться перед выскочкой, перед жалким подрост-ком?

П, ч. II, г. IV, II

Како сте могли тако добровољно да се пони-зите пред једним скоројевићем, пред једним обичним бедним дечком?

Д, д. II, п. IV, II, стр. 313

Наведени примери имају, и у језику оригинала, и у језику превода, мотивске придеве од истих основа и са истим значењем, од којих су настали прилози.

Такође је чест случај да суфиксални прилог од двокомпонентне ос нове у је-зи ку превода има одговарајући еквива-лент у виду суфиксалног прилога од дво те мат ске, али незнатно измењене основе:

Он как-то любопытно посмотрел на меня.П, ч. I, г.IV, II

Погледао ме је некако радознало.Д, д. I, п. IV, I, стр. 88

Васин был, очевидно, лучшим и благо на-дежнейшим жильцом; [...].


Васин је био очигледно најбољи и најпоу-з данији подстанар; [...].


Није био рђав човек, чак се и Ма хал ча ни ма и смејао доброћуд но, [...].

ДкС, т. I, г. III, стр. 94

Будучи человеком добродушным, он улы ба л -ся махалчанам, [...].

Пере, т. I, к. II, г. III, с 283

Прилози у два примера који следе су веома фреквентни у српском језику, на стали су од основа двокомпонентних придева судбоносан и мрзовољан, док у рус ком одговарајуће лексеме не спадају у овај тип образовања.

[...] – Аранђел Исакович, ис трез нивши се на том ноћном пов рат ку, судбоносно се и про-менио.


[...] – Аранджел Исакович отрез вел и резко переменился.


Павле је примио, љубазно, та два шо кач ка калуђера, стиснуо се са њима, на свом се-дишту, и одговарао на њихова питања, мр-зовољно.

ДкС, г. XI, стр. 361

Павел любезно усадил патеров, втиснулся на си денье сам и, кляня про себя все на све-те, угрюмо отве чал на их вопросы.

Пере, т. I, к. II, г. XI, с 531

Помоћу суфикса -н- настали су и следећи прилози: ве ро достојно, громо-глас но, далековидно, добронамерно, зло-

86


на мерно, једнобојно, југозападно, крат-ко вид но, живописно, љубоморно, про-стодушно, равноправно, смр то нос но, старо мод но, самопоуздано, североза-падно, сладострасно, слобо до умно, чу-до твор но, на с та ли адвербијализацијом од одговарајућих двокомпонентних при де ва.

Прилози брзојавно, ватрометно, горопадно, дрворезно, душегубно, зло-ћуд но, зло слут но настали су декорела-цијом, успо ста ви вши творбено -семан-тичку ве зу с одго варајућим придевима.

Прилог сва ко ја ко настао је транс-позици јом об ли ка акуза ти ва једнине сред њег рода при дев ске заменице сва-ко јак.

2. 2. Суфиксација сраслица. Суфикс -ск- уз помоћ којег се, како смо ви де ли, образује знатан број суфиксалних при-дева од сложеница, једнако је продук ти-ван и у образовању придева од срасли-ца. У свом творбеном саставу овај су-фикс имају придеви као што су: бео-градски < Београд, видовдански < Видов дан, ђурђевдански < Ђурђевдан, крстовдански < Крстовдан, митров-дански < Ми тровдан. Ови односни при-деви настали су од срас лица као творбе-них база.

У руском језику то би били придеви типа петербургский и петербуржский од именице Петербург, ленинградский < Ленинград, краснодарский < Крас но-дар, белгородский < Белгород.

Из српског језика треба издвојити и придев дан гу бан, изведен од гла гола дан гу би ти суфиксом -(а)н.

Што се прилога тиче, из грађе на српском језику издвајамо прилоге ду го-трај но, знати жељ но, краткотрајно, настале адвербијализацијом уз помоћу су фикса -н- од одгова рају ћих придева, а придев је настао синтаксичком твор-бом.

3. Творба глагола. Суфиксацијом већ сложених основа могу се образо ва ти и глаголи. На основу скромног броја

примера може се извести закључак да се углавном ради о секундарној суфик-сацији двотематских основа које у свом са ставу већ имају по један или два су-фикса. Суфикс уз помоћ којег се од ових ос нова образују глаголи је у већини случајева суфикс -ва-. Такав је и руски гла гол законодательствовать. Овај глагол изведен је од именице зако но-датель ство, именице настале суфик-сацијом сложенице законо датель, а уз по моћ гла гол ског суфикса -ва- (и -ть, обличког суфикса за инфини тив).

„Очень тоже любопытствовала“, – при ба вил хозяин, но я не утешил его, не спросил, о чем она любопытствовала.

П, ч. III, г. IV, IV

И она је била врло радознала – додаде газда, али му ја не учиних задовољство, не питах га за шта се она интересовала.

Д, д. III, п. V, стр 160

Још један пример сложено-изведе-ног глагола који се у литератури о твор-би ре чи у руском језику може наћи јесте славянофильствовать, и он више није у употреби у свакодневном разговорном језику.

Интересантан пример из руског је-зика је и глагол бого слов ство вать, за који смо мислили да је настао суфик-сацијом именице бого слов ство уз по-моћ су фик са -ва-. Међутим, речник ру-ског језика не бележи именицу у овом облику, па смо склони да закључимо да се овај глагол везује за именицу бого-слов, а про мена која се извршила се на-зива пер(е)интеграцијом. Она пред-ставља промену у мор фем ској структу-ри речи којом се ме ња гра ница међу морфемама, те се две афик салне морфе-ме спајају у једну, чи ме се ства рају нови афикси. Тако у гла голу бого слов ство-вать, услед губитка именице бого слов-ство , разликујемо ос нову богослов, твор бени суфикс -ствова- и глаголски, об лич ки, суфикс -ть.

87


[...], особенно зубоскалили мо ло дые бур-саки-богословы над пес трыми головными уборами, [...].

Пере, т. II, к. II, г. XXI, с 255

[...], а нарочито су се млади бого слови цере-кали, кад видеше шта све носе жене тих до-сељеника, на гла ви.

ДкС, т. II, г. XXI, стр. 139

И суфикс -и- је један од чешћих творбених форманата у извођењу глаго-ла. Овај се суфикс углавном везује за именске и придевске основе, па и наве-дени при мер то потврђује: глагол зубо-скалить настао је додавањем поменутог суфик са на основу двотематске именице зубоскал. Овом типу образовања при-падају и сле дећи глаголи: благовестить < благовесть, лице ме ри ть < лицемер, пусто словить < пусто слов, сквер но-словить < сквернослов (рус), а у српском вино градар ити < ви но гра дар, вукодла-чити < вукодлак, злотворити < злотвор.

Издвајамо из руског језика глагол у којем је творбени формант суфикс а-: гла гол греховодничать настао је уз помоћ суфикса *-ја- и суфикса за облик од име ни це греховодник.

4. Закључна разматрања. Суфик-са ција је, као што смо у раду већ ис такли, један од најпродуктивнијих творбених поступака и као такав много пута је био те ма научних радова и теоријске ли-тературe. Наш рад, међутим, је дној теми која је толико обрађивана прилази из сасвим другачије перспективе: у раду су суми ра ни резултати истраживања су-фик сације као секундарног твор бе ног поступка на основама које су, за разлику од досад описаних, двотематске. Желе-ли смо да ко ригујемо устаљену, методо-лошки непрецизну, праксу да се овакве лексеме ту ма че према морфемама које улазе у њихов састав, а не у односу на лексему с ко јом се налазе у односу ди-ректне мотивације. Сматрамо да се, из свега што је у раду изложено, ви ди

несумњива потреба за редефинисањем и допуном доса даш ње методске праксе.

У раду се дају и најпродуктивнији суфикси који с оваквим основама улазе у процес творбе деривата. Још једна од новина овога рада је компаративно-кон-трастивни приступ на материјалу два генетски сродна језика – руског и срп-ског, што, колико је нама познато, није била тема ниједне друге научне студије.

Извори1. Д: Достојевски, Фјодор (1992), Деч-

ко, превели Милена и Радмило Мароје вић, Мос ква: Ра дуга.

2. ДкС т. I: Црњански, Милош (2002), Друга књига сеоба, I, Београд: ЗУНС.

3. ДкС, т. II: Црњански, Милош (2002), Друга књига сеоба, II, Београд: ЗУНС.

4. П: Достоевский, Федор Михайло-вич, Подросток, интернет, доступно на http://az.lib.ru/d/dostoewskij_f_m/text_0090.shtml (приступљено 2. фе-бруара 2013).

5. Пере, т. I, к. I: Црнянский, Милош (1978), Переселение, книга I, перевод И. Дор бы, Мос ква: Худо жествен ная литература.

6. Пере, т. I, к. II: Црнянский, Милош (1978), Переселение, книга I, перевод И. Дор бы, Мос ква: Ху до ж ес твенная литература.

7. Пере, т. II, к. II: Црнянский, Милош (1978), Переселение, книга II, пере-вод И. Дор бы, Мос ква: Ху до -жественная литература.

8. С: Црњански, Милош (2002), Сеобе, Београд: ЗУНС.

Литература1. Бабић, Стјепан (1986), S. Babić, Tvorba

riječi u hrvatskom književnom jezi-ku, Nacrt za gra ma ti ku, Zagreb: Djela JAZU 62.

2. Белић, Александар (1949), Савреме-ни српскохрватски књижевни језик.

88


II. На у ка о грађењу речи, Београд: Научна књига.

3. Белешопкова, Вера Арсеньевна и други (1999), Современный русский язык, треће издање, Москва: Азбу-ковник.

4. Виноградов, Виктор Владимирович и други (1980), Русская грамматика, том I, Москва: РАН.

5. Виноградов, Виктор Владимирович (2001), Русский язык, Москва: Рус-ский язык.

6. Зализяак, Андрей Анатольевич (1977), Грамматический словарь рус-ского языка, Москва: Русский язык.

7. Земская, Елена Андреевна (2009), Современный русский язык Слово-образование, Москва: Флинта.

8. Кибрик, Александр Евгеньевич (2003), Константы и переменные языка, Санкт-Петербург: Алетейя.

9. Клајн, Иван (2002), Творба речи у савременом српском језику. Први део. Сла га ње и префиксација. Бео-град: ЗУНС – Матица српска – Ин-ститут за српски језик САНУ.

10. Клајн, Иван (2003), Творба речи у савременом српском језику. Други део. Су фик сација и конверзија. Бео-град: ЗУНС – Матица српска – Ин-ститут за српски језик САНУ.

11. Маројевић, Радмило (2001), Русская грамматика, сопоставительная гра-

м ма ти ка русского и сербского язы-ков с историческими комментария-ми (в двух то мах), том I, Типология. Фонология. Морфология имени, Мос ква – Бел град: Фото Футура.

12. Маројевић, Радмило (2005), „Творба речи у савременом српском је зи ку Ивана Клај на (I)“, Српски језик 10: 685–779.

13. Ма ро је вић, Радмило (20051), „Творбе-на и морфолошка анализа у гра ма-тичком сис тему савременог српског језика“, Наука и об ра зо вање: Збор ник ра до ва са на учног ску па 6: 123–151.

14. Маројевић, Радмило (2007), „Творба речи у савременом српском је зи ку Ивана Клај на (II)“, Српски језик 12: 501–600.

15. Ожегов, Сергей Иванович и Наталия Юльевна Шведова (2003), Толковый словарь русского языка, Москва: РАН.

16. Стевановић, Михаило (1981), Савре-мени српскохрватски језик (Грама-тич ки системи и књижевно-језичка норма) I, Београд: Научна књига.

17. Стевановић, Михаило и др. (1990), Речник српскохрватског књижевног језика, Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска.

18. Фасмер, Макс (1986), Этимологиче-ский словарь русского языка, Мо-сква: Прогресс.

89

СУФФИКСАЦИЯ СЛОЖНЫХ И ДРУГИХ ДВУТЕМАТИЧЕСКИХ СЛОВ

Резюме

В настоящей статье на материале русского и сербского языков рас сма три вается образование новых слов в процессе суфиксации двутематических сло во образовательных основ. Целью данной рабо ты явля ется исследование про дук-тивности такого процесса в близкородственных языках и выявление са мых частотных суффиксов, участвующих в таком процессе.Ключевые слова: суффиксация, словообразовательная осно-ва (деривацион ная база), сложение, сращение, су ффик са-ция сложных слов.

jelena.lepojevic@fi lfak.ni.ac.rs

90


1. Introduction

Par rapport à la notion de télicité, nous trouvons, dans la littérature, deux défi nitions diff érentes. La pre-

mière liée au sens originel du terme, selon laquelle une éventualité est dite télique si elle possède un but (Depreatre, 1985 a). Cependant, selon nous, cette défi nition n’est pas satisfaisante, sa faiblesse majeure consistant dans la notion de but elle-même. En eff et, faisons remarquer que celle-ci présuppose l’existence d’un agent conscient, qui vise l’atteinte d’un certain résultat. En d’autres termes, une éventua-

lité télique représenterait une action in-tentionnelle. Cependant, lorsqu’on prend en considération les verbes téliques tels que tomber, s’évanouir, mourir, s’apeurer, se tromperet d’autres, ne renvoyant pas à des actes intentionnels, on comprend que la notion de but que fait entrer cette défi ni-tion ne tient pas.

Selon la seconde défi nition, une situa-tion est dite télique si elle tend vers une li-mite qui reste potentielle : une fois cette limite atteinte, l’action s’épuise. En l’ab-sence de cette propriété, nous avons aff aire

Dragana Lukajić UDK 811.16:811’367.625Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/FIL1307090LFilološki fakultet

LES VERBES PERFECTIFS ET LA TÉLICITÉ EN SERBE : UN EXEMPLE DES VERBES DÉRIVÉS AVEC LE PRÉFIXE PO-

Résumé : Depuis les travaux de Vendler (1967), et surtout avec les travaux menés en sémantique verbale dans le cadre de la grammaire générative depuis les années soixante, la notion d’aspect verbal cesse d’être exclusivité des langues slaves : les termes tels que l’aspect sémantique, l’aspect grammatical, la perfectivité, l’imperfectivité sont largement utilisés parmi les aspectologues occidentaux. Cependant, cette propagation de la terminologie aspectuelle n’est pas unidirectionnelle : la notion de télicité, peu connue parmi les slavisants, commence à être appliquée dans les travaux portant sur le verbe slave, notamment en russe. Ceci explique la tendance d’assimiler l’aspect perfectif slave, en tant que renvoyant à une situation accomplie, à la télicité : selon cette conception de l’aspectualité, tout verbe perfectif est par défaut télique. En analysant les verbes perfectifs dérivés avec le préfixe po-, notre objectif est de montrer que cette hypothèse, selon laquelle la perfectivité implique la télicité, n’est pas valable dans le cas de la langue serbe.

Ceci nous permettra, dans un premier temps, de relever l’identité sémantique du pré-fi xe po-, et ensuite, de montrer que le trait ‘+ télique’, marqué par certains verbes dérivés avec le même préfi xe, n’est pas intégré dans son propre sémantisme, mais s’ensuit comme le résultat des calculs inférentiels.

Mots clés : la télicité, la perfectivité, les préfi xes verbaux, le résultat, le bornage, la pragmatique, lalinguistique cognitive.

91

Les verbes perfectifs et la télicité en serbe : un exemple des verbes dérivés avec le préfi xe po-

avec une situation atélique. Ainsi, dans les exemples ci-dessous :

1) Marie s’est promenée dans le parc. 2) Marie s’est promenée jusqu’à la

gare.

la phrase sous (1) décrit une situation atélique, puisque l’action de se promener ne possède pas de point fi nal.

Cependant, si l’on part du principe que chaque éventualité passée, qui est ob-jet de la description linguistique, possède un point fi nal, il devient tout à fait légitime de mettre en question la pertinence de ce dernier pour valider la télicité. A cet égard, nous sommes entièrement d’accord avec Borik (2006) qui, à ce propos, fait remar-quer que la notion de point fi nal implique la référence aux éventualités et aux situa-tions dans le monde réel, alors que la téli-cité, en tant que propriété linguistique, renvoie à la description des ces éventuali-tés. En tout cas, les propriétés aspectuelles des éventualités et leur description ne doi-vent pas obligatoirement se correspondre : la représentation d’une éventualité comme télique ou atélique dépend du choix du lo-cuteur, et non pas des propriétés « réelles » de celle-ci. En d’autres termes, une situa-tion est atélique si une éventualité est dé-crite avant l’atteinte eff ective du point fi -nal, en tant que sa « propriété réelle », alors qu’une situation télique implique la cor-respondance entre la description de l’éven-tualité et le « monde réel ».

Vu les faiblesses que chacune des deux défi nitions présente, pour établir le trait ‘±télique’ des verbes dérivés avec le préfi xes po-, nous allons utiliser le test de la modifi cation adverbiale, consistant dans l’utilisation des expressions adverbiales x vremena ‘pendant x temps’, se combinant avec les verbes atéliques, et za/u x vremena ‘en x temps’1, tolérés par les verbes téliques. 1 Par rapport à l’alternance des prépositions za

‘pour’ et u ‘dans’ dans l’expression adverbiale en serbe marquant la télicité, faisons remarquer qu’elle est en eff et parallèle à l’opposition séman-

Pour ce qui est de la défi nition de l’as-pect perfectif, nous référons à Comrie (1976 : 3), pour qui « l’aspect perfectif pré-sente une situation envisagée comme un tout simple, avec le début, le milieu et la fi n, sans faire référence à sa structure in-terne ». Autrement dit, la situation est en-visagée de l’extérieur, à la diff érence de l’as-pect imperfectif, qui représente une situa-tion vue de l’intérieur, faisant référence à sa structure interne.

Du point de vue de la question dont nous voudrions traiter ici, cette défi nition générale de l’aspect perfectif n’est pas pro-blématique, puisqu’elle ne pivote pas au-tour de la notion de point fi nal, souvent associée à l’aspect perfectif : selon cette conception, la perfectivité, représenterait une action complétée (Comrie, op.cit. : 18). Cependant, Comrie lui-même s’oppose à une telle vision des choses, en insistant sur la diff érence, cruciale selon lui, dans la dé-fi nition de l’aspect perfectif, entre les termes de complété (completed), d’une part et complet (complet) de l’autre : c’est seulement le second terme qui est à même de cerner la notion de perfectivité, en tant qu’un tout indivis, le premier mettant trop l’accent sur l’étape fi nale de la situation, sur sa complétude ou son résultat. En trai-tant du rapport ‘télicité/perfectivité’ dans le cas de la langue serbe, nous souscrivons à la conception de la perfectivité adoptée par Comrie.

Pour identifi er l’aspect perfectif en serbe, nous allons nous servir du test syn-taxique consistant dans l’utilisation des constructions avec les verbes dits ‘les verbes de phase’, à savoir les verbes početi (PF)/počinjati (IMPF), ‘commencer à’, et

tique ‘± structure interne’ ou, selon la terminolo-gie traditionnelle ‘± durée ». Donc, à la diff érence du français, où cette opposition sémantique entre les verbes n’est pas formalisée, en serbe, les verbes possédant la structure interne se combinent plus facilement avec l’expression za x vremena, les verbes dits momentanés, donc sans structure in-terne, étant compatibles avec l’expression u x vre-mena.

92

Dragana Lukajić

prestati (PF)/prestajati (IMPF)2. Donc, les constructions avec les verbes de phases sont compatibles uniquement avec les verbes imperfectifs, comme le montre l’exemple sous (3):

3) Počela / prestalasam da pričam / *popričam.

Commencé / fini suis que parle (IMPF) /*parle (PF).

J’ai commencé à parler (IMP)/*à po-parler (PF).

Afi n de répondre aux objectifs que nous nous proposons ici, nous allons, dans un premier temps (§ 2), présenter la classi-fi cation sémantique de Vendler, largement utilisée dans l’aspectologie, en appliquant les mêmes critères aux verbes serbes déri-vés avec le préfi xe po-. Ensuite, (§ 3), nous allons revenir sur la notion detélicité, dans le but dégager le concept clé sous-tendant son contenu sémantique et dont nous au-rons besoin dans notre analyse des verbes dérivés avec le préfi xe po-. Puis, nous pré-sentons le sémantisme du préfi xe po- même (§ 4) avant d’eff ectuer l’analyse des verbes dérivés (§ 5), centrée sur la relation ‘perfectif/télique’ et ‘perfectif/atélique’.

2. Les verbes serbes dans un cadre vendlérien

Avant de soumettre les verbes serbes au test de télicité, nous voudrions tout d’abord rappeler que le trait ‘± télique’, dans sa combinaison avec les traits ‘± pro-cès’ et ‘± intervalle temporel’3, a servi de 2 A côte des verbes de phase mentionnés ici, il en

existe d’autres qui ont le même eff et sémantico-syntaxique. Ainsi, les verbes utilisés pour mar-quer la phase initiale sont également krenuti (PF)/kretati (IMPF) da et statida ‘se mettre à’, ce dernier n’étant utilisé, en tant que verbe de phase, que dans saforme perfective. Pour ce qui estde la phase fi nale, on utilise également le verbe završiti (PF)/završavati (IMPF) da.

3 Pour ce qui est la distinction ‘procès/non procès’, elle correspond, selon la conception de Vendler, à la distinction ‘progressif/non progressif ’. Cela dit, seuls les procès répondent au test du progressif,

critère à Vendler pour diviser les verbes an-glais en quatre classes sémantiques, no-tamment : i) les états (- procès, - intervalle temporel, - télique), ii) les activités (+ pro-cès, + intervalle temporel, - télique), iii) les accomplissements (+ procès, - intervalle temporel, + télique’), iv) les achèvements (+ procès, - intervalle temporel, + télique). Cette classifi cation, malgré des modifi ca-tions subséquentes qu’elle a subies, a été par la suite largement utilisée parmi les as-pectologues.

Suivant l’implication‘perfectif→télique’, les états et les activités seraient d’as-pect imperfectif, les accomplissements et les achèvements d’aspect perfectif.

Combinés avec les expressions adver-biales, les verbes serbes dérivés avec le pré-fi xe pose comportent comme suit :

4) Posjedila je dvasata / * zadvasata / * u sekundi.

Po-assise est deux heures /* pour deux heures/*dans seconde.

Elle est restée assise pendant deux heures/*en deux heures/*en une seconde.

5) Popričali su dvasata / ?? zadvasata / * u sekundi.

Po-parlé sont deux heures/ ?? pour deux heures/*dans deux heures.

Ils se sont parlé pendant deux heu-res/ ??en deux heures/*en une seconde.

6) Pojela je jabuku * pet minuta/za pet minuta/?usekundi.

Mangé est pomme *cinq minutes/pour cinq minutes/ ?dans seconde.

Elle a mangé une pomme *pendant cinq minutes/en cinq minutes/ ?en une se-conde.

présenté par la construction ‘be –ing’, contraire-ment aux non procès ne le tolérant pas (He was running./*He wasknowing.). En ce qui concerne le critère ‘± intervalle temporel’, il s’agit en eff et de la propriété ontologique des verbes de posséder ou de ne pas posséder la structure interne.

93


7) Pomislila je na svojumajku * pet minuta/* za pet minuta/u sekundi.

Pensé est sur sa mère *cinq mi-nutes/*pour cinq minutes/en une seconde.

Elle a pensé à sa mère *cinq minu-tes/*en cinq minutes/en une se-conde.

La première chose qu’on peut consta-ter est que ces verbes, dans leur combinai-sonavec les expressions adverbiales, exhi-bent des propriétés diff érentes. Pour ce qui est la phrase sous (4), le verbe posjediti est sans aucun doute atélique, ne tolérant que l’expression adverbialex vremena. En ce qui concerne le verbe popričati, fi gurant dans la phrase sous (5), son statut, concer-nant le trait ‘± télique’, n’est pas si net, puisque, tout en se combinant le plus na-turellement avec l’expression x vremena, indiquant l’atélicité, dans certains con-textes, comme nous le verrons ci-dessous, il peut tolérer l’expression za x vremena, conduisant à une lecture télique. Le fait qu’il n’accepte pas l’expression u x vremena indique le trait ‘+ intervalle temporel’. Dans la phrase sous (6), le verbe pojesti ré-pond au test avec l’expression za x vreme-na, marquant le trait ‘+ télique’ en même temps que le trait ‘+ intervalle temporel’. Toutefois, dans certains contextes, il est compatible avec l’expression u x vremena, indiquant la momentanéité : dans ce cas-là, il s’agit plutôt d’emploi fi guratif choisi par le locuteur pour exprimer son sentiment(la surprise, le mépris etc.). Quant à la phrase sous(7), l’expression u xvremena, la seule possible par le verbepo-misliti, indique qu’il s’agit d’un verbe té-lique et momentané.

Pour ce qui est de la valeur aspectuelle de ces verbes, ils sont tous perfectifs, puisque ils ne admettent en aucun cas les verbes de phase početi da/završiti da, comme en témoignent les exemples ci-dessous :

8) *Počela je/završila je da posjedi. (PF)

Commencé est/fini est que po-asseois.

*Elle a commencé à/fini de se po-asseoir (PF).

9) *Počela je/završila je da popriča. (PF)

Commencé est/fini est que po-parle. *Elle a commencé à/fini de po-

parler.(PF)10) *Počela je/završila je da pojede ja-

bu ku. (PF) Commencé est/fini est que po-

man ger une pomme. *Elle a commencé à/fini de po-

manger une pomme.(PF).11) *Počela je/završila je da pomisli na

svoju majku. (PF) Commencé est/fini est que po-

penser sur sa mère. *Elle a commencé à/fini de po-

penser à sa mère. (PF)

En insérant ces verbes, suivant les traits sémantiques exhibés, dans le cadre de la classifi cation vendlérienne,élargie par la case indiquant leur valeur aspec-tuelle, nous obtenons les résultats sui-vants :

VerbeVerbe

±pro

cès

±pro

cès

±int

erva

lle

±int

erva

lle

tem

pore

lte

mpo

rel

±tél

ique

±tél

ique

PF/I

MPF

PF/I

MPF

Cla

sse

Cla

sse

aspe

ctue

lleas

pect

uelle

posjediti‘po-asseoir’ - + - PF état

popričati‘po-parler’ + + ± PF

activité/accom-

plissementpojesti

‘po-manger’ + + + PF accom-plissement

pomisliti‘po-penser’ + - + PF achèvement

94

Dragana Lukajić

Par rapport à la pertinence de la téli-cité pour la classifi cation verbale, les verbes posjediti, pojesti et pomisliti ne sont pas problématiques : le trait ‘- télique’ est propre de la classe des états, le trait opposé étant normalement intégré dans la classe des accomplissements et des achèvements. Parmi les verbes mentionnés ci-dessous, le seul cas problématique, du point de vue des critères vendlériens, représente le cas du verbe popričati, son statut classifi ca-toire pouvant être considéré comme ins-table, puisque il partage les propriétés des activités et des accomplissements. Ceci nous permet de constater que les verbes serbes possèdent certaines spécifi cités sé-mantiques débordant le cadre de la classi-fi cation de Vendler, ce que nous essayerons d’expliquer ci-dessous.

Concernant l’implication ‘perfec-tif→télique’, hormis le verbe popričati, qui, dans sa lecture atélique, reste cependant perfectif, le verbe posjediti, auquel on a as-signé le trait ‘+ perfectif ’, possède les mêmes traits sémantiques que le verbe de base sjediti ‘être assis’, appartenant à la classe des états.Cela nous permet de constater une dissociation entre la télicité et la perfectivité, invalidant ladite implica-tion.

Le changement de la structure mor-phologique des verbes de bases, enrichie par l’élément préfi xal, indique le rôle de ce-lui-ci dans le changement de la valeur as-pectuelle. Autrement dit, on peut considé-rer que le préfi xe po- est l’élément perfecti-vant. Cependant, tout en assumant cette fonction grammaticale, ce préfi xe ne peut être considéré commetélicisant, ce qui ap-paraît clairement à travers l’exemple du verbe posjediti.

Comment alors expliquer le trait ‘+ té-lique’, apparaissant dans la structure sé-mantique des verbes dérivés avec le préfi xe po-, inexistant dans le verbe de base ?

Avant de répondre à cette question, il nous faudra, dans un premier temps, reve-nir sur la notion de télicité : en le faisant,

notre objectif n’est pas de proposer une dé-fi nition la plus exacte que possible de cette notion, mais de tenter de circonscrire le concept clé sous-tendant son contenu sé-mantique. Ce concept, nous en aurons be-soin par la suite pour expliquer le séman-tisme des verbes dérivés avec le préfi xe po-, censé être non télicisant.

3. Le contenu sémantique de la télicité

Pour relever le trait ‘± télique’ des verbes serbes, nous avons utilisé le test avec les expressions adverbiales, x vremena et za/u x vremena : ce test syntaxique nous a permis de dégager la structure séman-tique des verbes dérivés, ayant un but fon-cièrement classifi catoire. En même temps, il nous a permis de contourner les diffi cul-tésqu’entraînent les notions de but et de point fi nal, intégrées dans les défi nitions sémantiques de la télicité présentées ci-dessus. Cependant, on est forcée de consta-ter que ce test syntaxique,pour utile qu’il soit, ne nous dit rien sur le contenu séman-tique de latélicité.

Afi n de parvenir à ce dernier, il nous sera nécessaire de quitter le niveau de la si-gnifi cation linguistique, nous livrant des informations en premier lieu à partir des processus de codage et de décodage. Pour expliquer la diff érence,en français, entre les eff ets interprétatifs obtenus avec les ex-pressions adverbiales ‘pendant x temps’ et ‘en x temps’, dont le comportement syn-taxique est identique aux expressions ho-mologues en serbes, il nous faudra prendre en considération les acquis de la pragma-tique, qui, dans l’interprétation des énon-cés, prend en ligne de compte le contexte et la cognition. Pour le faire, nous aurons recours à la théorie de la pertinence (cf. Sperber&Wilson, 1989), théorie de l’inter-prétation des énoncés qui se situe dans le cadre des approches cognitivistes.

Or, la théorie de la pertinence fait deux hypothèses fortes, l’une sur la cogni-

95


tion, l’autre sur la communication (cf. Moeschler, 1999) :

1) L’hypothèse sur la cognition est que l’esprit humain est orienté vers la recherche de la pertinence. Au-trement dit, dans la communica-tion entre les humains, les interlo-cuteurs sont guidés par la re-cherche des eff ets cognitifs, ce qui demande, par conséquent, la mo-bilisation des eff orts cognitifs (at-tention, traitement de l’informa-tion) dans la communication.

2) La seconde hypothèse est que la commu nication verbale est un processus ostensif-inférentiel. La communication verbale est osten-sive parce que les actes de commu-nication sont des comportements intentionnels : le locuteur a une in-tention informative qu’il essaye de faire reconnaître par son destina-taire. La communication verbale est en même temps inférentielle, parce que, pour atteindre l’inten-tion informative du locuteur, le destinataire doit faire des infé-rences non-démonstratives, et ac-céder à des informations sur le monde pour construire les pré-misses.

La seconde hypothèse met au cœur de son dispositif d’explication les opérations logiques (la déduction, l’élimination) et les connaissances sur le monde, fonctionnant comme les prémisses.

Quant à la diff érence interprétative entre les phrases sous (12) et (13), faisons d’emblée remarquer que les expressions verbales, pendant et en, renvoient toutes les deux à un intervalle fermé à gauche et à droite, qu’il s’agisse d’éventualités situées dans le passé ou dans le futur, comme dans les exemples ci-dessous :

12) J’ai lu des romans pendant 5 heures. / Je vais lire des romans pendant 5 heures.

13) J’ai lu ce roman en 5 heures. / Je vais lire ce roman en 5 heures.

Comme nous venons de le constater, dans un cas comme dans l’autre, il s’agit des éventualités bornées, possédant un point initial et un point fi nal. Cependant, malgré cet élément qu’ils ont en commun, chaque phrase est interprétée diff érem-ment, les diff érences interprétatives con-duisant à l’opposition ‘±télique’. Toutefois, constater la diff érence de comportement n’est pas expliquer cette diff érence. Autre-ment dit, notre analyse ne se limitera pas à l’interprétation fournie par chacune des phrasescontenant diff érentes expressions adverbiales, mais portera également sur les procédures interprétatives qui y condui-sent.

Du point de vue interprétatif,lorsqu’on énonce la phrase sous (12), contenant l’ex-pression ‘pendant x temps’, l’information que nous obtenons est la suivante : il existe une action x, s’étalant sur un intervalle temporel de cinq heures, et cette action a porté sur une quantité indéfi nie des choses appartenant à la classe de type ‘livre’.Par contre, la phrase sous (13), lorsqu’elle est énoncée, nous livre une information sup-plémentaire, celle qu’a l’issue de l’action, l’expérience intellectuelle de l’agent est en-richie par le contenu complet d’un roman. Autrement dit, entre le point initial et le point fi nal de l’action il y a eu un change-ment d’état de l’agent.Comment accède-t-on à cette information ?

Concernant l’interprétation séman-tique de la phrase sous (13), elleest la sui-vante : il existe une action x, occupant un intervalle temporel de cinq heures, qui a porté sur une chose de type ‘livre’, cette chose ayant été déjà identifi ée par le desti-nataire. La glose de la phrase sous (13) nous permet de constater que l’information sur le changement d’état de l’agent ne se situe pas au niveau sémantique. Les procédure-sinférentielles conduisant à l’interpréta-tion signifi ant l’existence d’un nouvel état

96

Dragana Lukajić

de choses sont en eff et déclenchées par le type du syntagme nominal, appartenant à la catégorie conceptuelle ‘déterminé’, ex-plicitée par le déterminant défi ni ‘ce’. Le choix, de par le locuteur, de ce déterminant sert à indiquer son intention communica-tive d’attirer l’attention du destinataire, qui se livre par la suite à la recherche des eff ets cognitifs.En d’autres termes, la focalisa-tion, dans un contexte donné, sur un objet de type ‘livre’,qui ainsi devient délimité, doté de bornes,est jugée pertinente. Il s’agit donc d’une information implicitée, déclenchée par le biais d’une information explicitée par l’item lexical ‘ce livre’.

De ce qui précède, l’opposition entre les phrases (12) et (13), chacune contenant un type particulier de l’expression adver-biale, se traduit en eff et comme l’opposi-tion interprétative implicitée ‘± résultat’. Donc, la résultativité serait, selon nous, le concept qui sous-tend la notion de télicité.

Quant aux expressions adverbiales elles-mêmes, observons qu’elles se rappro-chent, par la manière dont elles réfèrent à une action, de l’opposition ‘point de vue interne/ point de vue externe’, faisant en-trer la notion de perspective. En d’autres termes, avec l’expression ‘pendant x temps’, l’attention du locuteur est portée à l’inté-rieur des bornes, i.e. sur l’action même, contrairement à l’expression ‘en x temps’, impliquant une perspective externe au procès. Puisque,grâce à nos connaissances sur le monde, on sait que l’état résultant suit l’action, i.e. se situe à l’extérieur des bornes de l’action elle-même, on com-prend la compatibilité sémantique de l’ex-pression adverbiale ‘en x temps’ avec le type d’information livrée par des phrases qui la contiennent.

Pour ce qui est du sémantisme du pré-fi xe po-, nous nous proposons de l’exami-ner dans la section suivante, afi n de mon-trer primo, par quelle propriété séman-tique il confère aux verbes le trait ‘+ perfec-tif ’, secondo, pourquoi il ne s’agit pas d’un préfi xe télicisant.

4. Le préfixe po- : son sémantisme et sa fonction sémantique

En analysant le sémantisme du préfi xe po-, nous nous sommes appuyés sur les ré-fl exions de Talmy (2000), dont les travaux s’inscrivent dans le cadre de la linguistique cognitive. Selon cette approche, l’activité langagière est considérée comme étant di-rectement dépendante d’un faisceau de facteurs diff érents : physiques, biolo-giques, psychologiques, sociaux, culturels. La linguistique cognitive représente en ef-fet une théorie conceptuelle de la signifi ca-tion du point de vue psychologique. Par conséquent, la structure sémantique est vue comme à peu près identique à la struc-ture conceptuelle.

Chez Talmy, nous trouvons le classe-ment des structures conceptuelles en quatre groupes ou systèmes, qui sont les suivants : la schématisation structurelle, la perspective, la distribution de l’attention et la dynamique des forces. Nous nous at-tardons brièvement sur le premier des quatre systèmes, celui de la schématisation structurelle.

Le principe de base sous-jacent à ce système concerne l’homologie existant entre notre conceptualisation de l’espace et du temps, notions membres de la caté-gorie conceptuelle nommédomaine. La substance propre à la catégorie de l’espace est la matière, pouvant être conceptualisée comme continue (massique) ou discrète (objet). Pour ce qui est la notion de temps, la substance qui lui est propre est celle d’action, conceptualisée soit comme une action (continue) ou un acte (discrète).

Un autre principe d’organisation con-ceptuelle est celui deconversionconcep-tuelle. Il s’agit d’une opération cognitive reposant sur l’interaction existant entre les membres d’une même catégorie : toute no-tion relative à un seul membre de la caté-gorie peut être incorporée dans une ex-pression linguistique portant sur un autre membre de la même catégorie. Les conver-sions conceptuelles propres à la catégorie

97


du domaine sont celles de réifi cation (reifi -cation), selon laquelle une action est conceptualisée comme un objet, étant ain-si transformée en un acte (‘to call/to give a call’, ‘to push/to give a push’) et d’actionna-lisation (actionalizing), reposant sur l’im-mersion conceptuelle (melding) du réfé-rent, génériquement spatial, dans l’action même (‘to remove the pitfromsomething/to pitsomething’, ‘to ejectspitintoso-mething/to spitsomething’). A côté de la catégorie conceptuelle de domaine, Talmy mentionne aussi la plexité (plexity),le bor-nage (state of boundedness), et la division (state of dividness). La plexité est relative au nombre d’occurrences des référents qui peuvent être conceptualisés comme unique (uniplex) ou multiplié (multiplex).Le (dé)bornage, comme le mot même le dit, ren-voie à la manière dont on se représente les référents, qui peuventêtre conceptualisés comme continus ou infi nis, sans bornes in-trinsèques, ou avec les bornes, délimités en tant qu’occurrences uniques. Enfi n, la ca-tégorie de la division de la quantité est rela-tive à la structure interne des référents, qui peuvent être représentés comme composés de plusieurs éléments (discrétisés), ou continus. Les notions propres à chaque ca-tégorie, dont l’intersectionconstitue la structure complexe nommée disposition de la substance, sont les suivantes :

Espace TempsDomaine : discret/massique acte/activité

Plexité : singulier/pluriel semelfactif/itératif

Bornage : borné/non borné perfectif/imperfectif

Division : composé(discrétisé)/continu itératif/duratif

Concernant le sémantisme du préfi xe po-, certains rapprochements ont été faits, dans la littérature, entre le préfi xe russe poet l’article indéfi ni a en anglais appa-

raissant dans les constructions ‘have/give/take a + nom dévérbal’, dites « construc-tions avec un verbe léger ». La fonction desdites constructions résiderait dans ceci: en délimitant une entité en tant que seg-mentable, l’article indéfi ni qu’elles incor-porent actualise le procès qui ainsi devient saillant, doté de bornes.

L’analyse plus serrée des verbes déri-vés avec le préfi xe po- nous a permis de constater qu’en serbe, ce préfi xe possède le même pouvoir actualisant dans le cas où le verbe de base ne s’attache pas un objet in-crémental4 aussi bien que dans d’autres types de verbes. En termes de la pragma-tique référentielle, la fonction sémantique du préfi xe po- serait d’assurer le passage de la référence virtuelle vers la référence ac-tuelle5, autrement dit de rendre fi ni (dis-cret) ce qui est potentiellement infi ni (continu). En eff et, l’examen de diff érentes occurences de ce préfi xe nous a permis de dégager l’information sémantique sui-vante: ‘il existe, dans une situation particu-lière, une quantité indéfi nie de x’ , ce qui confère à l’action, représentée par la va-riable x, une représentation événemen-tielle. Dans certains cas, cette quantité peut être explicitée par le sémantisme du verbe de base ou par le contexte.

En tout état de cause, il s’agit d’une quantité délimitée de l’action, ce qui nous suggère que le sémantisme du préfi xe po- intègre la notion de borne, relative à la ca-tégorie grammaticale de la perfectivité. Comme Talmy le montre, la notion de borneconstitue une notion plus générale, à l’intersection des quatre catégories présen-tées ci-dessus, et, à côté d’elles, aux catégo-4 Un objet incrémental, ou un thème incrémental,

représente un proto-rôle sémantique introduit dans les travaux de Dowty (1991, cité par Corre, 2000 : 194), correspondant à peu près à la notion de prédicat cumulable développée dans les tra-vaux de Krifk a (1985) : un argument incrémental mesure la progression de l’événement dénoté par le verbe par la consommation ou l’épuisement par incrément de l’objet auquel le procès s’applique.

5 Cf. Moeschler (1988).

98

Dragana Lukajić

ries de l’extensionet de la distribution de la substance.6 Par conséquent, la catégorie grammaticale de la perfectivité, inclut les notions d’acte (+ discret, +borné), de se-melfactif (+unique, + borné) et d’itératif (-unique, + borné), chacune relevant de catégories diff érentes.

Du point de vue conceptuel, le pré-fi xepo- est un opérateur, représenté par les lettres majuscules ‘PO-’, dont la fonction consiste à „prélever“ une quantité du pro-cessus sur le fond spatio-temporel, en as-surant ainsi son existence en situation et en convertissant ainsi une substance conti-nue en une substance discrète. Donc, au niveau sémantique, son sémantisme est est incorporé dans le verbe dérivé, ce que nous représentons comme suit:

PO- [(x) V con] → [(po-x)Vdscr]

Afi n de répondre à la deuxième partie de notre objectif, i.e. de montrer pourquoi le préfi xe pone peut être considéré comme télicisant, il nous faudra examiner de plus près la structure interne des verbes de base qui sont, très majoritairement, imperfec-tifs. Pour le faire, nous référons à Nakhy-movski (1988), qui appuie ses analyses sur le paradigme établi par Hayes (1985, 1979), Hobbes et Moore (1985), et Hobbs et al. (1985, 1986). En eff et, l’auteur considère les objets sémantiques comme des construc-tions (‘frames’) ou des ensembles de constructions qui forment une hiérarchie. La première opposition qu’il y distingue est celle entre les constructions représentant 6 La catégorie de l’extension relève de la schémati-

sation structurelle et de la catégorie schématique de la perspective, selon laquelle une action peut être vue comme un point, une extension bornée ou une extension non bornée. Pour ce qui est la catégorie de la distribution de la substance, elle-combine les paramètres de la plexitéet de la divi-sion de la substance, en distinguant entre les ac-tions monocycliques irréversibles, les actions monocycliques réversibles, les actions à deux cycles, les actions à deux cycles multipliées, les actions statiques et les actions progressives avec un gradient élevée.

des objets et celles représentant des situa-tions qui se développent dans le temps. Ensuite, il introduit l’opposition entre les constructions qu’il nomme génériques ou des types (‘history types’ ou ‘h-types’) et leurs occurrences (‘historytokens’ ou ‘h-to-kens’), ces dernières étant seules à possé-der une ‘tranche spatio-temporelle’. Pour ce qui est un h-type, il est constitué dans le lexique des composantes suivantes :

i) étape préparatoireii) étape initialeiii) corpsiv) étape finalev) étape résultante

Vu le parallèle ‘résultat/télicité’ précé-demment introduit, il s’ensuit que la fonc-tion sémantique du préfi xe pone dépasse pas l’étape fi nale, l’étape résultante restant en dehors des limites de sa portée.

En mettant la portée sémantique du préfi xe po- en relaton avec la structure in-terne du verbe de base, nous avons vu que celle-ci couvre le début (étape initiale), le milieu (corps) et la fi n de l’action (étape fi -nale). Ainsi, le sémantisme du préfi xe po-, en tant qu’élément perfectivant, est-iltout à fait en accord avec la conception de la perfectivité renvoyant à une structure com-posite, vue comme un tout indvisible, conception que nous adoptons ici.

Dans la section suivante, nous exami-nons le préfi xe po- dans son interaction avec les verbes de base: cette analyse, pre-nant en ligne de compte les propriétés sé-mantiques de ceux-ci, devra nous montrer que la télicité, i.e. l’existance d’un état ré-sultant, est dérivée du contexte et de nos connaissances générales sur le monde.

5. Les verbes dérivés avec le préfixe poet la télicité

Nous commencerons notre analyse par les verbes pojesti et pomisliti, dont la valeur télique est stable et qui appartien-nent à la classe des accomplissements.

99


Pour ce qui est le verbe pojesti, il est dérivé du verbejesti, conceptualisé comme déborné (continu), et qui appelle un objet incrémental.Autrement dit, la délimita-tion d’une quantité de l’actionjesti doit correspondre à une quantité précise de l’objet, cette quantité étant explicitée par l’argument-objet (une pomme). Donc, l’étape fi nale de l’action doitcoïncider avec la dernière partie de la pomme mangée, qui constitue sa borne fi nale. Ici, il y a lieu de référer à Talmy (op.cit.: 54-55), qui, en traitant de la distinction marquée par les expressions for x time (‘pendant x temps’) et in xtime(‘en x temps’), censées identifi er l’(a)télicité, attire l’attention sur le fait que l’opposition ‘situation bornée/situation non bornée’ n’est pertinente que pour l’en-tité impliquée dans l’action. Pour ce qui est de l’action elle-même, dans sa lecture té-lique ou atélique, elle possède des bornes temporelles, explicitées par les expressions adverbiales. La diff férence conceptuelle consiste dans la (non)coïncidence entre les bornes de l’action et de l’entité impliquée dans celle-ci. Il s’agit du principe cognitif, relevant de la catégorie de (dé)bornage, que Talmy nomme le principe de la coïnci-dence des bornes (boundary coincidence), qui, en eff et, correspondrait à la notion de télicité. Cette vision des choses, selon la-quelle la télicité est plutôt relative à l’objet de référence qu’à l’action même, est tout à fait en accord avec notre conception de la portée sémantique du préfi xe po-: il déli-mité l’action même, en tant qu’entité tem-porelle, en la marquant par son propre sé-mantisme. Quant au résultat même de l’action ‘pojestijabuku’(‘manger une po-mme’) –la pomme n’existe plus dans le champ visuel du conceptualiseur –il estin-féré par nos connaissances générales rela-tives au type d’entité impliquée dans l’ac-tion: la pomme disparaît par incrément du champs visuel du conceptualiseur, l’arrêt de l’action correspondant à la dernière par-tie mangée de la pomme.

Quant au verbe pomisliti, il est dérivé du verbe de base misliti, dénotant une ca-pacité mentale. Du point de vue congitif, l’action de misliti est conceptualisée comme une action continue, donc non bornée, en renvoyant au processus mental consisant dans le passage continu de pen-sées dans l’esprit humain. Il s’agit d’une ac-tion qu’on se représente comme constituée de plusieurs cycles, chacun correspondant à une seule pensée, tous les cycles étant conceptuellement immergés dans une ac-tion continue. Pour expliquer le séman-tisme du verbe dérivé avec le préfi xe po-, nous faisons référence à l’opération cogni-tive que Talmy nomme extraction, consis-tant en prélèvement d’un seul cycle de l’ac-tion, en lui assignant des bornes. Ce cycle, il est explicitée par l’argument-objet, dont les bornes conceptuelles coïncident avec les bornes de l’action. Ceci explique le fait qu’à ce verbe, il est possible d’assigner le trait télique. Cependant, si l’on tient en compte la notion sémantique que nous as-signons à la télicité, i.e. la notion de résul-tat, elle n’est pas tirée de la même manière que pour le verbe pojesti, entraînant un ob-jet incrémental. Dans le cas de ce dernier, la lecture télique –le résultat comme le changement de l’état du monde –s’impose par la nature même de l’objet, et est dérivée grâce à nos capacités perceptives, ce qui ne peut en aucun cas être appliqué au verbe-pomisliti, une pensée, en tant que l’objet mental, ne pouvant être perçue. En eff et, nous sommes d’avis que la notion de résul-tat est dérivée de la notion de borne, inté-grée dans le sémantisme du préfi xe po-, mise au focus de l’attention par l’opération cognitive de l’extraction. Du point de vue de la pragmatique, l’extraction traduit l’in-tention communicative du locuteur d’atti-rer l’attention du destinataire. La conclu-sion tirée par celui-ci, selon laquelle l’enti-té délimitée représente un nouvel état de monde, repose sur l’hypothèsesuivante: les bornes délimitent un état de chose qui, avant elles, n’a pas été, et après elles, ne

100

Dragana Lukajić

sera plus. Ainsi, l’entité à laquelle réfère l’argument-objet s’interprète comme le fruit, nouveau et unique, de l’activité men-tale de l’agent. Comme la naissance d’une pensée, dans l’esprit humain, représente un processus instantané, échappant à toute perception visible, ceci explique pourquoi le verbe pomisliti ne se combine qu’avec l’expression u x temps.

Il nous reste encore d’examiner le cas du verbe popričati, qui se comporte comme un verbe atélique, mais, dans certains contextes,il peut recevoir la lecture télique, donc l’interprétation résultative.

Pour ce qui est de sa lecture atélique, le préfi xe pone fait que délimiter une quantité de l’action, conceptualisée comme non bornée,sa fonction sémantique étant parallèle au déterminant indéfi ni fi gurant dans les constructions avec un verbe léger (cf. ci-dessus). Dans ce cas-là, l’interpréta-tion sémantique est la suvante: il existe une certaine quantité de l’action de pričati ‘parler’. Le choix même, de la part du locu-teur, du préfi xe po-, intégrant dans son sé-mantisme la notion de quantité indéfi nie, traduit l’intentionde celui-ci de ne pas fournir d’autres précisions sur l’activité: il ne fait que constater l’existence de cette ac-tivité dans une situation donnée. A la diff é-rence du verbe pomisliti analysé ci-dessus, le verbe popričati ne précise pas l’objet im-pliqué dans l’action. Autrement dit, le lo-cuteur n’attire pas l’attention sur la notion de borne, pouvant déclencher l’inférence sur l’existence d’un état résultant, ce qui explique pourquoi, dans ce cas-là, le verbe marque le trait ‘-télique’. L’exemple de verbe popričati, dans sa lecture atélique, nous permet de voir pourquoi l’assignation de la perfectivité, dans le cas de la langue serbe, ne repose pas sur la notion de téli-cité et que, lors du classement sémantique des verbes, il est nécessaire de prendre en considération les propriétés sémantiques des préfi xes mêmes. Dans le cas du préfi xe po-, l’information véhiculée par celui-ci porte sur l’action même, en la présentant

comme dotée de bornes, faisant abstrac-tion de ce qui est extérieur à celles-ci.

Toutefois, dans certains cas, cette acti-vité elle-même peut être considérée comme un résultat, mesurée en terme de quantité. Dans ce cas-là, la phrase contient un adverbe de quantité de type ‘dobro’, ‘li-jepo’, ( ‘beaucoup; pas mal’), comme dans l’exemple sous (14):

14) Lijepo / dobro smo popričali za pet minuta.

Jolie/bien sommes po-parlé pour cinq minutes.

Nous nous sommes ditpas mal de choses en cinq minutes.

Faisons remarquer que les adverbes d’intensité intègrent, dans leur séman-tisme, la notion de cumulativité, ce par quoi ils se rapprochent, d’une certaine ma-nière, à un objet incrémental. Ce fait peut expliquer pourquoi, dans ce contexte, le verbe popričaticonduit le destinataire à l’interprétation télique, i.e. pourquoi une quantité délimitée de l’action est vue comme un résultat.

6. Conclusion

L’analyse eff ectuée ici sur quatre type de verbes dérivés avec les préfi xe po- nous a permis de constater que la notion cruciale sur laquelle repose la perfectivité dans la langue serbe n’est pas la télicité, mais celle de borne qui n’implique pas obligatoire-ment la notion de résultat. Cependant, à part la notion de borne, la perfectivité dans lalangue serbe apporte une information supplémentaire apportée soit par les pré-fi xes verbaux, qui entrent dans la composi-tion d’une majorité écrasante des verbes perfectifs en serbe, soit par le sémantisme même des verbes perfectifs simples qui présuposent le changement d’état de l’ar-gument-sujet/objet (pasti ‘tomber’, roditi se ‘naître’, sjesti ‘s’asseoir’, dići ‘lever’, pus-titi ‘lâcher’ etc.)

101


Concernant la notion de télicité elle-même, nous avons vu qu’il s’agit d’une pro-priété linguistique, correspondant, du point de vue conceptuel, à la coïncidence des bornes de l’entité impliquée dans l’ac-tion avec l’action même. Au niveau inter-prétatif, la télicité, en tant que propriété linguistique identifi ée par les expressions adverbialesza/u xvremena, correspond à la notion de résultat, à laquelle on parvient par nos connaissances extralinguistiques. Ceci explique pourquoi, pour cerner au mieux la télicité, il nous a été nécessaire d’introduire, dans notre analyse, la prag-matique qui, dans l’interprétation des énoncés, prend en ligne de compte le contexte et nos connaissances générales sur le monde.

Bibliographie1. BORIK, O. (2006), Aspect and Refe-

rence Time, Oxford: University Press.2. COHEN, D. (1989), L’aspect verbal, Pa-

ris : Presses universitaires parisiennes. 3. COMRIE, B. (1976), Aspect, Cam-

bridge : Cambridge University Press.4. CORRE, E. (2009), De l’aspect séman-

tique à la structure de l’événement. Les verbes anglais et russe, Paris : Presses Sorbonne Nouvelle.

5. DAYNOVSKA, D. (2008), Analyse de quelques préverbes et prépositions fran-çais et bulgares dans une perspective cognitive et formelle. Thèse dedoctorat. Université de Paris-Sorbonne

6. DEPRAETERE, I. ( 1985 a), « On the necessity of distinguishing between (un) boundedness and (a) telicity », Linguistics and Philosophy 18, 1-19

7. DOWTY, D. (1986), «The eff ects of as-pectual class on the temporal structure of discourse: semantics or pragmatics? », Linguistics and Philosophy 9, 37-61.

8. GRUBOR, Đ. (1953), Aspektnaznačenja, Zagreb : JAZU

9. GUENTCHEVA, Z. (1990), Temps et as-pect : l’exemple du bulgare contempo-rain. Paris : CNRS.

10. GWIAZDECKA, E. (2005), Aspects, prépositions et préverbes dans une pers-pective logique et cognitive. Application au polonais : przez/prze-, do/do-, od/od-. Thèse de doctorat. Université de Paris-Sorbonne.

11. JANDA, L. (1986), A semantic analysis of the russian verbal prefi xes za-, pere-, do and ot-. Slavische Beiträge. Mün-chen: Verlag Otto Sagner.

12. KRIFKA, M. (1998), « The Origins of te-licity », Events and Grammar, 197-235.

13. MEILLET, A. (1937), Introduction à l’étu de comparative des langues indoeu-ropéennes. Paris.

14. MOESCHLER, J. et al., (1998), Le temps des événements, Paris, Kimé.

15. MOESCHLER, J. (2008), « Qu’est-ce que la pragmatique ? Signifi cation lin-guistique et interprétation pragma-tique », in Actes du XXIVe Congrès Scientifi que International de la FNO : Pragmatique de l’intention à la réalisa-tion, Paris, Gnosia, 13-32.

16. MOESCHLER, J. (2010), « Pourquoi le sens est-il structuré ? Une approche vé-riconditionnelle des relations séman-tiques et pragmatiques », Nouveaux cahiers de linguistique française 30, 1-20.

17. MOESCHLER, J. (2010), « Jusqu’où les temps verbaux sont-ils procéduraux ?», Nouveaux cahiers de linguistique fran-çaise 30, 119-139.

18. NAKHIMOVSKY, A. (1988), « Aspect, Aspectual Class, and the Temporal Structure of Narrative », Computatio-nal Linguistics 14/2, 29-43.

19. NOVAKOV, P. (2005), Glagolski vid i tip glagolske situacije u engleskom i srpskom jeziku, Novi Sad: Futura publikacije.

20. ROUSSEAU, A. (1995), Les préverbes dans les langues d’Europe. Introduction à l’étude de la préverbation. Lille : Presses Universitaires du Septentrion.

21. SPERBER, D. &WILSON, D. (1986), Re-levance.Communication and Cogni-tion, Oxford, Basil Blackwell.

102

Dragana Lukajić

22. TALMY, L. (2000), Toward a Cognitive Semantics, Cambridge (Mass.), The MIT Press.

23. VENDLER, Z. (1967), Verbs and times, Linguistics and Philosophy, Cornell University Press, Ithaca, N.Y.

PERFEKTIVNI GLAGOLI I TELIČNOST U SRPSKOM JEZIKU: PRIMJER GLAGOLA IZVEDENIH

PREFIKSOM PO‐

Rezime

S Vandlerovim (1967) istraživanjima, a naročito istraživanjima vezanim za glagolsku semantiku u okviru generativne gramati-ke, započetim šezdesetih godina, pojam glagolskog vida više nije isključivo vezan za slovenske jezike: termini kao što su se-mantički vid, gramatički vid, perfektivnost, imperfektivnost sve više se primjenjuju među zapadnim aspektolozima. Ipak, ovo širenje vidske terminologije nije jednosmjerno: pojam telično-sti, gotovo neprisutan među slavistima, počinje da se koristi i u istraživanjima slovenskih glagola, prvenstveno u ruskom jeziku.Ovo objašnjava tendenciju izjednačavanja perfektivnog vida slovenskog glagola, ukazujući na svršenu radnju, s teličnošću. Analizirajući perfektivne glagole izvedene prefi ksom po-, naš cilj je da pokažemo da ova hipoteza, prema kojoj perfektivnost implicira teličnost, nije validna u slučaju srpskog jezika. Da bi-smo ovo dokazali, najprije ćemo odrediti semantiku prefi ksa po-, a potom pokazati da obilježje ’+ teličnost’, koje posjeduju neki glagoli izvedeni ovim prefi ksom, nije integrisano u njegovu semantiku, nego je rezultat inferencijalnog zaključivanja.

[email protected]

103


Уводне напомене

1.Дервента је градско насеље и сје диште истоимене општине ко-ја заузима неке сјеверније дије-

лове Републике Српске и Босне и Херце-говине. До деведесетих година прошлог вијека на просторима које заузима наве-дена општина живјело је становништво различите конфесионалне, националне и дијалекатске припадности. Главнину становништва чинили су православни Срби, који говоре херцеговачко-краји-ш ким (источнохерцеговачким) типом го-вора и католичко хрватско становни-штво, углавном икавскошћакавске дија-лекатске припадности (Baotić 1983: 13), док је укупни број становника мусли-манске провенијенције, чији говор Бао-тић оцјењује као „pretežno ikavsko-jekav-ski sa novom akcentuacijom i šć refleksom stare sekvence *stj“ (ibid., 34) био знатно мањи, иако су они чинили већину у најужем градском језгру. Грађански рат, вођен у посљедњој деценији 20. вијека, знатно је измијенио демографску слику дервентског краја. Промјене се наји-

з разитије испољавају у смањењу укуп-ног броја становника ове општине, као и у томе што је православно српско ста-новништво постало у изразитијој мјери апсолутно већинско, како на цијелој оп-штини, тако и у самом граду.

2. Говори становништва дервент-скога краја, упркос чињеници да је то подручје све донедавно настањивало конфесионално и дијалекатски хетеро-гено становништво, и данас спадају ме-ђу слабије истражене комплексе наших народних говора. О њима је релативно мало писано у нашој научној дијалек-толошкој литератури 20. вијека. Говори-ма католичког и муслиманског станов-ништва дервентског краја посве ћена су два посебна рада. Први од њих пред-ставља давно писана, релативно касно откривена и, колико ми је познато, још увијек необјављена студија Атифа Хаџи-ка дића Der Dialekt der Stadt Derventa (Hadžikadić 1910) у којој се, углавном, приказују важније особине говора град-ског католичког и муслиманског станов-

Слађана Цукут УДК 811.163.41’342.8(497.6 Дервента)Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/FIL1307103CФилолошки факултет

О НЕКИМ ОСОБИНАМА АКЦЕНАТСКОГ СИСТЕМА ГОВОРА МЛАЂИХ СТАНОВНИКА ДЕРВЕНТЕ

Апстракт: У раду се излажу подаци о важнијим особинама акценатског систе-ма говора млађег српског становништва Дервенте, градића из сјеверног дијела Ре-публике Српске и Босне и Херцеговине, забиљежени приликом истра жи вања про-ведених у раздобљу од 2010. до 2012. године. Изложена грађа пореди се с одговарајућим приликама које владају у говорима њихових старијих сународника из ближег и не-што даљег руралног окружења, као и са стањем које карактерише српски књижевни језик.

Кључне ријечи: говор младих Дервенте, говор херцеговачко-крајишког типа, важније акценатске особине.

104

Слађана Цукут

ништва,1 а други представља знатно познатији монографски приказ икав-скошћакавских говора овог краја проф. Јосипа Баотића (Baotić 1983). Специјално о српским говорима дервентског краја у том раздобљу није писао нико. Тек у најновије вријеме појавили су се први радови о руралним говорима српског становништва овог предјела. Представ-љају их два рада проф. М. Драгичевића о говорним особинама Срба из једног мањег овдашњег микрорегиона.

3. У периоду од 2010. до 2012. године интензивније сам истраживала говорне особине млађих припадника оног дијела српске популације који настањује сам град Дервенту. Истраживање је обухва-тило говоре тридесетак информатора средњошколског узраста и том прили-ком сам забиљежила релативно богат корпус изворне језичке грађе.2 За овај краћи прилог издвојила сам из помену-1 Први је на овај рад, рађен под руководством проф. М. Решетара, скренуо пажњу аустријски слависта Герхард Невекловски (Neweklowsky 1979: 174). Нешто касније проф. Невекловски објавио је и Решетареву оцјену поменуте док-торске дисертације (Neweklowsky 2005: 25–26). Професору Невекловском дугујем велику за-хвалност јер ми је уступио своју копију Хаџикадићевог рада и дао ми низ драгоцјених података у вези с њим.

2 Избор типа насеља, као и строги одабир популације чији се говор истражује, сами по себи довољно говоре о томе да сам се опре-дијелила за онај тип дијалектолошких истра-живања који обично практикује тзв. урбана дијалектологија. Познато је да је ова дијалек-толошка поддисциплина код нас још у по-војима, иако су неки лингвисти још давних шездесетих година прошлога вијека истицали значај оваквих истраживања (исп. нпр. Bu-garski 1965. и M. Ivić 1965). Проф Р. Бугарски је на значај таквих истраживања указао и у најновије вријеме (в. Bugarski 2009: 77–101). Објавивши свој рад Теоријске основе урбане дијалектологије и као прилог Уводу моно-графије Говор Новог Сада (стр. 13–30), између осталог, подсјетио је на то да се ради о првом пројекту који се бави говором градског ста-новништва из оних ареала чији говори пред-стављају најужу дијалекатску основицу срп-скога књижевног језика.

тог корпуса оне податке који најре-левантније свједоче о важнијим прозо-дијским особинама њиховог свакоднев-ног говора. О тим особинама, и углав-ном само о њима, говорим у одјељцима који слиједе.

Грађа и запажања

Напомене о систему

4. Акценатски инвентар овога гово-ра, као и у српском књижевном језику, чине четири акцента: краткосилазни 1, дугосилазни 2, краткоузлазни 3 и дугоуз-лазни 4, те постакценатска дужина (a5), односно ненаглашена краткоћа (ă). Ди-с трибуција акцената углавном је стан-дардна (Петровић 2010: 117. и 391), а као и у бројним другим нашим говорима, нарушавају је појаве силазних акцената изван првог слога ријечи које се оства-рују у сложеницама типа истовре 1мено, купопро 1даја, очигле1дно, пољопри1вреда, примопре1даја, у самопо 1слузи, телеви 2-зијa, црнома 1њаст, затим у неким обли-цима ген. мн., најчешће вишесложних именица на -ац: гимназија2ла5ца5, Македо 2-на5ца5, основношко 2ла5ца5, средњошко 2ла5ца5, те у неким другим ријечима махом стра-ног поријекла Алекса1ндар/Алекса2ндар, амбаса2дор, анса1мбл, асисте 1нт, аустра2-лиски5, дире 1ктно (понекад ди 3ректно), докуме1нт, елеме 1нт/елеме 1нат, изола2-тор, интервју 1, интереса 1нтан, коефици-је 1нт, култива 2тор, педа 1нтан, прева-ра 1 нт, трансформа2тор и сл. Именице страног поријекла на -ист(а) изговарају се понекад с акцентом на суфиксу као нпр.: бицикли1ста, виолини 1ста, гита-ри 1ста, журнали1ста, модрени 1ста, пија-ни 1ста, реали1ста, али су знатно фрек-вентнији њихови прозодијски ликови типа бици 3клиста, виоли3ниста, гита3ри-ста, журна3листа, моде 3рниста, пија3ни-ста, реа3листа и сл.

5. Постакценатске дужине одлично се чувају у свим оним категоријама у

105

О неким особинама акценатског система говора млађих становника Дервенте

којима су обавезне и у стандардном језику (Николић 1970: 13):

а) у облицима ген. мн.: ба4шта 5, бр4да5, бре 1скви 5, бу1кви 5, ви 1ша5ња5, во 4јски 5, вр 4ста 5, га2зда 5, гле3дала5ца5, го 1ди 5на5, го 3сти 5, го 3стију 5, гра1до 5ва5, да4на5, дру 1го 5ва5, звје 4зда 5, зема 4ља5, зу 4би 5, ига4ла5, катастро 4фа5, клу4-па5, коко 3шију 5, ко 3сти 5, ко 3стију 5, кру1ша5ка5, ла4мпи5, ла4сти 5, ло 1пти 5, ма1ра5ка5, ма1ча5ка5, ма1чки 5, мо 3лби5, мра4ва5, мра4ви 5, не 3пра5вди 5, но 1ка5та 5, но 3ктију 5, пје 1са5ма5, по 2ља5, при1ја-те 5ља5, при4мједби 5, при1повједа 5ка5, про 3фе-со 5ра5, руково 3дила5ца55, свје3ти 55љки 5, си 1но 5ва5, сме 4тњи 5, тре 3ну5та 5ка5, ту 3жби 5, цр 4ва5, цр 1ка5ва5, цр 2кви 5, чи 3тала5ца5 и сл.;

б) у облицима ген. и инстр. јд. име-ница које у ном. јд. завршавају на -а: код ба4ке 5 – з ба4ко 5м, из во 3де 5 – под во 3до 5м, ви 3-љушко 5м, про 1шле5 го 1дəне 5, из Де 3рве 5нте 5, ка3шико 5м, са ко 3шћуро5м, ис ку1ће 5 – пре3т кућо 5м, про 1шле5 не 3дјеље 5 – не 3дјељо 5м, ни 3з-брдицо 5м, но 3го 5м, ма1ме 5 – са ма1мо 5м, поред о 1граде5, о 3ло 5вко 5м, испред о 1пштине 5, мало па1влаке5 – с па1влако5м, пје 1смо 5м, са по 3ро-дицо 5м, пријате 3љице 5, по1слије 5 про4бе 5, код се 3стре 5 – са се 3стро 5м, до 1ста хра4не 5 – хра4-но 5м, пред цр 2кво 5м, сре 1дње 5 шко 2ле5 – пред шко 2ло 5м и сл., као и у истим облицима имена и хипокористика м. рода на -о и -е који се деклинирају као именице на -а: Ве4љке5 – са Ве4љко5м, Здра4вке5 – са Здра4 в-ко 5м, Ми 4ле5 – са Ми 4ло 5м, Ра4де 5 – са Ра4до 5м и сл.;

в) у падежним формама оних ријечи које се мијењају по типу промјене при-д јева одређеног вида: ве 1лико 5г-ве 1лико 5м, глу4по 5г-глу4по5м, и 1какво 5г-и 1какво 5м, је 3дно 5г--је 3дно 5м, мла4до 5г-мла4до 5м, њи 1хово 5г-њи 1хо-во 5м, о 1во 5г-о 1во 5м, о 1но 5г-о 1но 5м, па1метно 5г--па1метно 5м, ру4жно 5г-ру4жно 5м, сва1какво 5г--сва1какво5м, сла3тко5г-сла3тко5м, ви1ши5-на2ј-ви1ши5, ја1чи5-на2јачи5, ни1жи5-на2јни1жи5, те1жи--на2 јте 1жи 5, ши 1ри 5-на2јши 1ри 5, пр3ви 5-пр3во 5г, се 2д ми 5-се 2дмо 5м, тре 1ћи 5-тре 1ће 5г, че 3тврти 5-че 3тврто 5г, о 2сми 5-о 2смо 5м, бр1жи 5-на2јбржи 5, као и

г) у облицима презента оних глаго-ла који чувају дужину завршног само-гласника основе:

бу2ди 5м се, во 1ли5м, не 3 дру 5жи 5м се, же 3л и 5м, зага3ла5ме 5, испе3че 5м, мо 1ли5м, мо 2-ра5м, не 2ма5м, пе 1ње 5м се, ра2ди 5м, сви 2ра5м, сје 1ћа5м, ску1ва5м, спа1дне 5м, сти 4ди 5м се, тре 1ба5м, тр 3пи5м, у3хвати5м,

ви 1ди 5ш, и 3здржи 5ш, о 3држи 5ш, по 3ре-же 5ш, ра2ди 5ш,

вр 3ти 5, до 3лази5, и 3ма5, за3ни 5ма5, је 1де 5, на3-лети 5, о 3бла5чи 5, о 3жени 5, пи1је 5, пре3зи 5ва5, псу1-је 5, ра2ди 5, не 3 ра5ди 5, рено 3ви 5ра5, свје4тли 5, тре 1 ба5, че 1ка5, ше 2та 5,

гле1да5мо, до 2ђе 5мо, же 3ли5мо, и 1гра5мо, и1де5мо, и3ма5мо, и3справља5мо, ку2пи5мо, о3с је- ти 5мо, по3дигне 5мо, позо3ве 5мо, по3чисти 5-мо, при2ча 5мо, ра2ди 5мо, сми 2ри 5мо, тра 2жи 5-мо, у3чи 5мо, чи 3та 5мо,

кре 2не 5те, чи 3та 5те, да4ју 5, ди 3вљају 5, пља1чкају 5, по 3макну5,

при4чају 5, ра2де 5.

6. Остале важније појединости у вези с јављањем постакценатских дужи-на у основи се своде на сљедеће:

а) У облицима ном. и ак. јед. имени-ца женског рода на -ост суфиксални во-кал је обавезно дуг ако му претходи кра-так слог: жа1ло 5ст, ли1чно 5ст, мла1до 5ст, пла3шљиво 5ст, ра1до 5ст, свје1тло 5ст, ста 1-ро 5ст, у3мјетно 5ст, ште 3дљиво 5ст, а само понекад ако му претходи дуги слог: буду 4ћно 5ст, на4родно 5ст. Дужина се, ипак, не јавља у већини сличних при-мјера који имају дугоузлазни акценат на претходном слогу: буду 4ћност, врије 4-дност, ду 4жност, једна 4кост, могу4ћ-ност, око 4лност, сигу4рност, хра4брост. У зависним падежима ова дужина обич-но се губи: у ка3кво 5ј жи 4вјети буду 4ћности; од та 3кве 5 мла1дости; од ова 3кве 5 ра1дости; до ста 1рости и сл. Забиљежила сам, ис-тина, и потврде: бо 1ле5шћу, свје1тло 5шћу, али су у њима, по свему судећи, појаве постакценатских дужина узроковане природом казивања у датом тренутку.

106


б) Деминутивни суфикс -ић у овом говору обично се остварује с дужином у случајевима у којима наведеном суфик-су претходи слог с краткоузлазним ак-центом: бо 3ри 5ћ, бро 3ди 5ћ, бр3чи 5ћ, вје 3три 5ћ, вра3ти 5ћ, гра3ди 5ћ, зу3би5ћ, кљу3чи 5ћ, ли3сти 5ћ, ми 3ни 5ћ, но3кти 5ћ, но 3си 5ћ, пје 3тли 5ћ, пр3сти 5ћ, ра3жњи 5ћ, хра3сти 5ћ, че 3шљи 5ћ, али се поне-кад могу чути и ликови бр3чйћ, вра3тйћ, зу 3бйћ.

в) У ликовима с постакценатском дужином и без те дужине остварују се форме неких именица мушког рода из Даничићевих акценатских категорија (в. Даничић 1925: 34. и 46): за4во 5ј/за4вој, ло 4по 5в/ло4пов односно: до 1гађа5ј/до 1гађај, за1лога5ј/за1логај, по 1рођа5ј/по1рођај. Утисак је, међутим, да се чешће јављају они ли-кови наведених именица у којима се пост акценатске дужине чувају.

г) Придјевски суфикси -ав, -аст и -ар јављају се без дужине:3 га1рав, гр1бав, ки 1лав, му1тав, пр1љав, сли1нав, тра 1пав, би 1стар, бу1цмаст, до 1бар, лу1цкаст, а по-сесивни суфикси -ин и -ов/-ев увијек с дужином које нема у стандардном језику (в. Даничић 1925: 209–211): Алекса1ндро 5в, ба1би 5н, Бра 2нко 5в, га1зди 5н, ди 3ректоро 5в, друга3ричи 5н, Здра 4вки 5н, Здра 2вко 5в, ма1ми 5н, Ма2рко 5в, Ми 4ли5н, Мило 3ше 5в, млади4ће 5в, ње 3 го 5в, по3по 5в, при1јатеље 5в, про3фесоро5в, Ра4ди 5н, Сла1вичи 5н, та 1ти 5н, те 1тки 5н, у3чи-теље 5в и сл.4

д) Неки глаголи I Белићеве врсте углавном се јављају без постакценатске дужине у формама презента: ву 4 чем, из-ву 4чем, пову 4чеш, ра4стеш-ра4 сте, тре 4сем--тре 4сеш, ту 4чем-ту 4чеш, али сам била у прилици да заби љежим и лик изву 4че 5м с 3 У говорима старијих мјештана неких руралних насеља из околине Дервенте, изгледа, оби-чнија је употреба придјевских форми на -а5в с дужим изговором суфиксалног вокала, мада није необично ни њихово јављање у прозо-дијским ликовима с кратким вокалом (в. Дра-гичевић 2011: 227).

4 Дужине на овим суфиксима јављају се и у мно-гим другим ијекавским говорима, и то не само оним из западнијих предјела (исп. Okuka 2008: 62).

дужином. Уобичајени су ликови пре-зента глагола красти без дужине за-вршног самогласника: кра4де-кра4деш, али се могу чути и ликови с постакце-натском дужином (кра4де 5-кра4де 5ш). У обли цима трећег лица плурала презен-та наведених глагола обично се јавља дуг завршни самогласник: ву 4ку5, кра4 ду 5, мо 1гу5, не 4ће 5, ра4сту 5, тре 4су 5, ту 4ку5, хо 3ће 5. За дужину завршног самогласника не знају, наравно, ни облици: мо 3гу-мо 1жеш, хо 3ћу--хо 1ћеш, не 4ћу-не 2 ћеш, је 3сам-је 3си, ни 4сам-ни 4си.

ђ) Облици презента глагола са ос-новом на -је- јављају се понекад без ду-жине завршног самогласника: бри3јĕм, да2јĕм, и 3здаĕм, ку3пуĕм, о 3сну јĕм, пи1јĕм, про 3дајĕм, сми 3рујĕм, ста 3 нујĕм, чу 1ĕм, ши 1јĕм. Тешко је рећи да ли се ови глаго-ли чешће јављају с дужином, без ње, или је, у већини случајева, у питању полуду-жина.

е) Стекла сам утисак да се код неак-центованих финалних вокалских се-квенци у облицима глаголског при дјева радног понекад јављају секундарна ду-жења завршног вокала: ви 1дијо 5, во 3дијо 5, до 3бијо 5, по3сјетијо 5, про3 славијо 5 и сл. Се-кундарне дужине које се јављају као ре-зултат сажимања неакцентованих во-калских секвенци на крају ријечи оба-везне су, што се види из бројних заби-љежених потврда: до 3шо 5, до 3чеко 5, зала4го 5, и 1гро 5, и 3мо 5, и 3шо 5, ко 1нто 5, мо 1го 5, мо 4ро 5, на3ви-ко 5, напи4со 5, о 3бишо 5, о 1бријо 5, о 3сто 5, о 3тишо 5, пи4то 5, пла1ко 5, пома4го 5, помје 4ро 5, по 3шо 5, пре3по5, пре3шо 5, при4чо 5, пу1тово 5, ре 1ко 5, ска4-ко 5, слу1шо 5, спа4во 5, сти 1го 5, сти 4ско 5, тре 1бо 5, ту 2ко 5 се, у3кро 5, упи 4со 5, у1позно5, у3стајо 5, у3сто 5.

ж) Облици трећег лица множине аориста, којима располажем у грађи, по-некад се јављају с дужином завршног во-кала: обја 4снише 5, о 3доше5, про4ђоше 5, ре 3ко-ше 5, мада није искљу чено да се ради и о полудужини у наведеним ликовима, будући да је у неким насељима околине Дервенте овај вокал у већини случајева

107


заби љежен као кратак (Драгичевић 2011: 232).

7. Овај говор зна и за старо и за ново преношење акцената на проклитику, на шта упућују сљедећи примјери:

ни 1з брдо, у1з брдо, о 1д гла5ди, у1 гра5д, до 1 гра5да, о 1-два 5 пи2ва, пре1д зору, с ка1мена на1 каме5н, у1 кола, за1 три 5 мје 1се 5ца, на1 мо 5-ре, у1 мо 5ре, пре1д но 5ћ, на1 очи, на1 ре 5п, не 1 рече, односно:

у3 ба5нку, ни 3 вама, бе 3з везе 5, и 3 ја5, и 3с куће 5, ко 3т куће 5, у3 кући, у3 кућу, пре3т кућо 5м, за3 мене, и 3 мене, о 3 мени, и 3 ми 5, о 3д мо 5г о 3ца, са3 нама, о 3д на5с, са3 неки 5м, за3 Нову 5 го 1дну, за3 њега, на3 њему, о 3д њи 5х, за3 њу 5, у3 плач, на3 пу5т, ко 3т сваког, ра3д себе, по 3 собама, о 3д су 5нца, са3 су 5нца, на3 су 5нце, на3 то 5, о 3 теби, ко 3 тетке 5, о 3 то 5м факул-те 4ту, у3 то 5м сми 4слу, по 3 улици, у3 хлаче, у3 ходни 5цма, у3 ше 5сто 5м ра4зреду, до 3 школе, у3 шко 5ли, у3 шко 5лу.

Изгледа, ипак, да се најчешће оства-рују форме с непренесеним акцентима, што потврђује и навођење мањег броја забиљежених примјера:

у бла1то, од бо 2ла, низ бр1до, уз бр1до, међу ва1ма, кроз во 1ду, низ во 1ду, у во 1ду, од гла2ди, за го 1дəну, у гра2д, из гра2да, у гр1лу, за гру2ди, и да2н-да3нас, на дне 2вно 5м ре 4ду, на дну 1, на жу 2рци, у зи 2му, од зла2та, пред зо 1ру, у је 1се 5н, с ка1мена на ка1ме 5н, у ко 1ла, у ко 1ло, из ку1ће 5, код ку1ће 5, пред ку1ћо 5м, пре-ко ку1ће 5, за ме 1не, и ме 1не, о ме 1ни, од ме 2са, из мо 2ра, преко мо 2ра, у мо 2ре, на мо 2ру, ни на1ма, са на1ма, од на2с, пред но 2ћ, од ње 1га, код ње 1га, о ње 1му, од њи 2х, из о 1ка, у о 1ко, у пла1ч, у по 1ла два 2, у по 1ље, на пу2т, из ра1-та, на ре 2п, у Ри 1о, на ро 1ђенда5ну, за ср1це, на су 2нце, од су2нца, са су 2нца, о те 1би, код те 1тке 5, на тије 2ло, на то 2, због то 1га/због то 2га, на хо 2р, због шко 2ле5, из шко 2ле5, у шко 2лу итд. Преношење се, међутим, обично остварује у примјерима типа: не 3 виде 5, не 3 вјерује 5мо, не 3 може, не 3 ра5ди 5, не 3 сви 5ђа5, не 3 треба 5 и сл.

Ријетку појаву представљају слу-чајеви специјалног преношења типа: за4 ме, пре1да5 ме, који су познати у готово

свим говорима херцеговачко-крајишког дијалекта (в. Ивић 1985: 137).

О акцентима неких облика8. У дублетним прозодијским лико-

вима с мање-више једнаком фреквент-ношћу остварују се форме ових именица м. рода: го 1ст и го 2ст, кро 1в и кро 2в, ро 1к и ро 2к, то 1к и то 2к, затим про4грам и про3-грам, про 1изводи и прои 3зводи.

О акцентима неких мушких имена могло би се рећи сљедеће: Мушко име Ми 4ле углавном се изговара с дугоузла-зним акцентом и у том случају мијења се по обрасцу промјене именица женског рода на -а (Ми4ле – Ми4ле5 – Ми4лу – са Ми4ло 5м – о Ми 4ли). Уколико се ово име изговара с дугосилазним акцентом, уобичајено је да се мијења по обрасцу промјене име-ница средњег рода с проширењем, да-кле, по обрасцу промјене именица друге врсте (Ми 2ле – Ми 2лета – са Ми 2летом – о Ми 2лету).5 Међутим, промјена овог име-на по другој врсти права је ријеткост у говору Дервенте. У неколико случајева забиљежено је укрштање деклинацио-них типова, а самим тим и употреба ра-зличитих прозодијских ликова у косим падежима: Ми 4ле – Ми 2лета – Ми 4ли – Ми 2-лета – о Ми 2лету/о Ми 4ли. За мушко име Ра4де тешко је процијенити да ли превла-дава промјена типа: Ра4де-Ра4де 5, или промјена по обрасцу: Ра4де-Ра2дета, која условљава и дугосилазни акценат у ко-сим падежима.

Мушка имена Ве 4љко и Же4љко де-кли нирају се по обрасцу промјене име-ница женског рода на -а и увијек се изговарају са узлазним акцентом (Ве 4љ-ко-Ве 4љке 5, Же4љко-Же4љке 5). Једини изузе-ци су облици ном. Же2љко са силазним акцентом и дат. с наставком именица мушког рода на сугласник: Же2љку.

Разнолика је и промјена мушког имена Здра 2вко/Здра 4вко. Најчешће се 5 Деклинациони тип условљен је акцентом ном. јд. (Peco 1979: 119).

108


ово име изговара са узлазним акцентом и у том случају мијења се по женској промјени (Здра4вко-Здра4вке5). Сасвим ри-јетко јавља се са силазним акцентом, уз који иде и промјена по обрасцу именица прве врсте (Здра 2вко-Здра 2вка). Понекад долази и до укрштања деклинационих типова: Здра 2вко – Здра 2вка – Здра 4вки – Здра 2в ка – о Здра 4вки). Треба напоменути да се већина информатора и у овом случају доста колеба. Наиме, дешавало се у току истраживања да исти инфор-матори изговарају спорна имена час са силазним, час са узлазним акцентом и да их, у зависности од акцента, мијењају по различитим врстама промјене. У ру-ралним говорима околине Дервенте, из-гледа, оваква колебања су мање при-мјетна. Апсолутној превласти ликова форми: Ве 4љко-Ве 4љке 5, Јо4во-Јо4ве 5, Ми 4ле--Ми 4ле5 и сл. на једној, контрастују на дру гој страни исто тако досљедна урав-нања типа: Го2јко-Го2јка, Здра 2вко-Здра 2вка, Ра2ј ко-Ра2јка, Сла2вко-Сла2вка (Драгичевић 2011: 220–221).

9. Уз уобичајено гво 2жђе-гво 2жђем јав љају се и ликови гво 1жђе-гво 1жђем, док је уједначено: гро2бље-гро2бљем, гро2-ж ђе-гро2жђем, сно1пље-сно1пљем, у2ље-у2љем.

Уобичајено је да се каже задово3љ-ство и задово4љство, а ни множинске форме неких именица средњег рода у основи се не разликују од књижевних, изузев што се поједине од њих чешће јављају у дублетним прозодијским лико-вима: по 1ља-по 4ља5-по 1љима и по3ља-по 2ља5--по3љима, бр3да-бр4да5-бр3дима, и бр1да-бр2-да5-бр1дима, зво 1на-зво 3нима или зво 1нима, се 3ла-се 3лима и се 1ла-се 1лима и сл.

10. У двојаким прозодијским лико-вима јављају се и облици ових именица ж. рода: пија3ца – на пија3цу и пи3јаца – на пи3јацу, по3родица – с по3родицо 5м и по 4ро-дица – с по 4родицо 5м, про3да5вница – у про3-да5вници и прода 4вница – у прода4внци, ције 2не и ције 4не.

Вокално р зна за квантитет у поје-диним случајевима, али се тај квантитет

понекад и скраћује (Брозовић 1985: 176), те се и због тога јављају двојаки про-зодијски ликови именица женског рода на консонант: кр2в-кр2ви и кр1в-кр1ви, цр 2-ква и цр 1ква, или неких других врста ријечи цр 2н и цр 1н док су многи ликови забиљежени само са скраћеним р6: бр1з, вр 3ти 5, пр3ви 5, пр3во 5, тр 3пи5м, цр 1в и сл.

11. Суперлативи придјева и прилога углавном се изговарају с два акцента: на2јбо 1ље 5, на2јбр 1жа5, на2јбр1же 5, на2јбр1жи 5, на2јви 1ши 5, на2јље 1пши5, на2јље 1пша5, на2јље 1пше5, на2јно 3вија 5, на2јпаме3тије 5, на2јпаме3тнији 5, на2јпопула3рнија 5, на2јсна3жнији 5, на2јспре 3м-нији 5, на2јста 3рија 5, на2јста 3рије 5, на2јста 3рији 5, на2јсу 1вљи 5, на2јче 1шће 5, а ријетко с једним акцентом (углавном када се ради о једносложним придјевима и прилози-ма): на2јачи 5, на2јбржа5, на2јбрже 5, на2јбржи 5, на2јљепша 5, на2јљепше 5, на2јљепши 5, на2јста-рији 5, на2јчешће 5.

Иако се облици неодређеног при-дјев ског вида у косим падежима у овом говору углавном и не употребљавају, ак-ценат придјева неодређеног вида може се чути колико и акценат придјева одре-ђеног вида: бије 4ло/бије 2ло 5, глу4по 5г/глу2по 5г, лије 4но 5г/лије 2но 5г, мла4до 5г/мла2до 5г, ру4жно 5г/ру2жно 5г, смије 4шно 5г/смије 2шно 5г,

висо 3ке/ви 3соке 5 ци 4љеве, лије 4по 5м/лије 2по5м, лије4пи5х/лије2пи5х, ма4ли5х/ма2ли5х, стра 4-

ш ни 5х/стра 2шни 5х, пра4зни 5м/пра2зни 5м при2чама и сл.

Чешће се употребљавају прозодиј-ски ликови придјева го 4рњи 5 и до 4њи 5, а врло ријетко се могу чути ликови го 2рњи 5 и до 2њи 5.

12. Облици зависних падежа лич-них замјеница, као и у главнини других западнијих српских говора, досљедно се изговарају с краткосилазним акцентом: ме 1не-ме 1ни, те 1бе-те 1би, ње 1га-ње 1му.6

6 И у књижевном језику „prema Vukovom mе3nе, mе3ni, tе 3be, tе3bi, sе3be, sе3bi danas je obično i: mе1nе, mе1ni, tе 1bе, tе 1bi“ (Peco 1971: 81).

109


У формама дат., инстр. и лок. личне замјенице ми 2 углавном се јавља силазни акценат (на1ма), а сасвим ријеткo узла-зни акценат (на3ма).

Форме показних замјеница о 1ва5ј, о 1ва5, о 1во 5, од о 1во 5г, о 1на5ј, о 1на5, од о 1но 5г такође се редовно јављају са силазним акцен-том, док ликовe са узлазним акцентима нисам успјела да забиљежим. Уједначено је оволи 3ки 5, оноли3ки 5, толи3ки 5, коли 3ки 5.

Говори се то 1га и то 2га, али много чешће с дугосилазним акцентом.

13. Једносложне форме покраћених облика инфинитива глагола на -ћи имају обично силазни акценат: ву 2ћ, до 2ћ, и 1ћ, при2ћ, ре 1ћ, али не тако ријетко и узлазни: до 4ћ, и 3ћ, на4ћ, пре4ћ, при4ћ, сву 4ћ. Код истих информатора могу се чути примјери и са силазним и са узлазним акцентима, чак и у истој реченици: И о 3ни кад су тре 1бали у су3боту до 4ћ ко 3д на5с, о 3ни су на1зва 5ли и ре 3кли да не 4ће 5 до 2ћ.

У покраћеним и у ријетким непо-краћеним облицима инфинитива глаго-ла: до 3вест, за3бост, за3вест, за3тећ, и 3с-пећ, и 3стаћ, на3вест, пре3пећ, у3змаћ, може се чути само иницијални акценат. Ни-сам била у прилици да забиљежим слич-не примјере инфинитива с акцентом на другом слогу, али је такав акценат уобичајен у облицима презента ових глагола: дове3де 5м, заве3де 5м, испе 3че 5м, ис-пле3те 5м, опле3те 5м, препе3че 5м, и сл.

Уз ликове орга3низовати и реа3лизо-вати може се чути и: о 3рганизовати, ре 3ализовати.

Облик презента глагола дати има двојак акценат у трећем лицу множине: да1ју 5, да 4ју 5.

Досљедно се говори је 1де 5м-је 1де 5ш--је 1де 5 с краткосилазним акцентом, што је једно од обиљежја тзв. источније скупи-не сјеверозападног огранка источнохер-цеговачког дијалекта (исп. Драгичевић 1999: 389–395 и 2001: 87).

Чешће се говори не 2ма5м-не 2ма5ш-не 2-ма5 него не 4мам-не 4маш-не 4ма.

Облици глаголског придјева рад-ног глагола звати и прати могу се ја-вити у различитим акценатским лико-вима: зва 1ли и зва 4ли, односно: пра1ли, пра4ли и пра2ли.

Завршне напомене14. Из свега што је напријед изло-

жено јасно произлази да је акцентуација говора млађих становника Дервенте но-воштокавска, и то онаква какву сусре-ћемо у главнини других говора херцего-вачко-краjишког дијалекта у сјеверо-западним предјелима српске језичке територије. Потврђују то подаци о до-бром чувању свих интонационих карак-теристика новоштокавских акцената, као и постакценатских дужина. Говору младих Дервенте потпуно су непознате тенденције присутне у неким источ-нијим српским говорима, а у прести-жнијим урбаним центрима првенствено у говору младих, које се очитују кроз појаве неутралисања тонских опозиција међу кратким акцентима, честе слу-чајеве скраћивања дугих акцената, од-носно прилично радикална уклањања постакценатских дужина (в. Петровић 2010: 374–375). Наведеној општој оцјени о карактеру акцентуације говора младих Дервенћана не противуријече ни неки напријед изложени подаци који упућују на нешто другачију дистрибуцију сила-зних акцената у понеким случајевима од оне у књижевном језику (т. 4), као ни забиљешке о дублетним прозодијским ликовима форми појединих ријечи (т. 8–13), пошто су такве појединости по-знате и главнини других српских запад-нијих говора, а и не само њима. Стоји, такође, и чињеница да говор младих Дервенте у основи познаје и старо и ново преношење акцената на проклити-ке, а то што је фреквенција забиљежених случајева нижа од очекиване, засад се може узимати само као потврда тренут-ног стања. О томе да ли ће се наведени подаци моћи доводити у везу са зачеци-

110


ма оних процеса какве је, на примјер, Ж. Бошњаковић запазио у говору младих Новосађана (в. Бошњаковић 2007: 90), биће познато тек онда кад и урбани го-вори у дервентском окружењу буду те-мељитије истражени.

Литература1. Baotić, Josip (1983), „Ikavskošćakavski

govor u okolini Dervente“, Bosansko-herce govački dijalektološki zbornik, Sarajevo, knj. 4: 7–208.

2. Бошњаковић, Жарко (2007), „Прено-шење акцената у говору неких јавних медија“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, Нови Сад, књ. 50 (1–2): 81–93.

3. Брозовић, Далибор (1985), Група ау-тора, „Говори сјеверне и сјеверо-и сточне Босне“, Босанскохерцеговач-ки дијалектолошки зборник, Сара-јево, књ. 5: 7–372, Далибор Брозовић, Прозодијске значајке сјеверне Бо-сне, 171–200.

4. Bugarski, Ranko (1965), „Grad i jezik“, Izraz, 9 (4): 366–375 (прештампано у књизи Lingvistika o čoveku, 3. izdanje, Beograd, Biblioteka XX vek, 1996, 172–183).

5. Bugarski, Ranko (2009), „Teorijske os-nove urbane dijalektologije“, Evropa u jeziku, 77–101, Beograd: Biblioteka XX vek.

6. Даничић, Ђуро (1925), Српски акцен-ти, Београд – Земун: Посебна изда-ња Српске краљевске академије.

7. Драгичевић, Милан (1999), „О про-зо дијским ликовима неких облика глагола јести у најзападнијим срп-ским говорима“, Српски језик, Бео-град, књ. 4 (1–2): 389–395.

8. Драгичевић, Милан (2001), „Најза-паднији српски говори данас“, Збор-ник српског језика, књижевности и умјетности, Бањалука, књ. 1: 79–89.

9. Драгичевић, Милан (2010) „Важније гласовне особине говора Срба из не-ких насеља у околини Дервенте у

сјеверној Босни“, Јужнословенски фи лолог, Београд, књ. 66: 231–253.

10. Драгичевић, Милан (2011), „О мор-фолошким особинама говора Срба трију насеља из околине Дервенте у сјеверној Босни“, Јужнословенски фи-лолог, Београд, књ. 67: 217–239.

11. Ivić, Milka (1965), „Jezička individu-alnost grada“, Izraz 9 (8–9): 740–747 (прештампано у књизи O Vukovom i vukovskom jeziku, 2. izdanje, Beograd, Biblioteka XX vek, 1997, 158–169).

12. Ивић, Павле (1985), Дијалектологија српскохрватског језика, Увод и што-кавско наречје, друго издање, Нови Сад: Матица српска.

13. Neweklowsky, Gerhard (1979), „До-принос аустријске славистике срп-ско хрватској дијалектологији“, На-учни састанак слависта у Вукове дане, Зборник МСЦ, Београд, књ. 9: 173–179.

14. Neweklowsky, Gerhard (2005), „Milan Rešetar als Dialektologe“, Zbornik o Milanu Rešetaru, Zagreb, 21–29.

15. Николић, М. Берислав (1970), Осно-ви млађе новоштокавске акценту-ације, Београд: Институт за српско-хрватски језик.

16. Okuka, Miloš (2008), Srpski dijalekti, Zagreb: SKD Prosvjeta.

17. Петровић, Драгољуб (2010), Фоноло-гија српскога језика, Београд: Ин-ститут за српски језик САНУ – Бео-градска књига – Матица српска.

18. Peco, Asim (1979), Grupa autora, „Go-vori sjeverozapadne Bosne“, Bosansko-hercegovački dijalektološki zbornik, Sarajevo, knj. 2: 7–157, Asim Peco, Morfološke osobine, 119–157.

19. Peco, Asim (1971), Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika, Beograd: Na-učna knjiga.

20. Hadžikadić, Atif (1910), Der Dialekt der Stadt Derventa, Wien (докторска дисертација у рукопису из ахива Универзитета у Бечу).

111

CHARACTERISTICS OF THE ACCENTUAL SYSTEM IN HIGH SCHOOL STUDENTS’ SPEECHES IN DERVENTA

Summary

This paper presents a phonologic description of the Derventa speeches with accents distribution, distribution of vowel lengths, with position after an accented syllable in some word categories, and specifi c stress transfer to the proclitic. The re-sults indicate that all of the pupils conserve vowel lengths, with position after an accented syllable, while in the eastern Serbian speeches the tendency of losing these lengths has taken root. It is noticeable that stress transfer to the proclitic is not as fre-quent as in the western Serbian speeches. Registered accentual doublets are quite common in many western speeches.

[email protected]

112

PREGLEDNI RAD

1. Predmet opisa konstrukcijske gramatike

Konstrukcijska gramatika novi je teo-retski model opisa jezika koji se ra-zvijao u posljednjih nekoliko dece-

nija 21. vijeka na engleskom jezičkom po-dručju kao alternativa generativnoj grama-tici. Osnovne postavke konstrukcijske gra-matike (construction grammar) u engle-skoj lingvistici dali su u svojim radovima Čarls Filmor (Charles Fillmore, 1988), Vili-jam Kroft (William Croft, 2001), Adel Gould-berg (Adele Goldberg, 1995; 2006) i Majkl Tomaselo (Michael Tomasello, 2003). I na njemačkom govornom području se krajem prve decenije 21. vijeka na većem broju lin-gvističkih skupova aktivno raspravljalo o predmetu opisa konstrukcijske gramatike i o metodološkim postupcima koje primje-njuje ovaj gramatičko-teoretski model opi-sa jezika. Rezultat tih rasprava su i obja-vljene publikacije,1 koje su naišle na dobar 1 Usp. http://konstruktionsgrammatik.wordpress.

com/literatur/ (17. 1. 2013): Fischer, Kerstin und Anatol Stefanowitsch, Hrsg. (2006), Konstrukti-

odjek kod lingvističke javnosti, osobito kod lingvista koji se bave korpusnom i ko-gnitivnom lingvistikom, kao i onih čiji je interes usmjeren na istraživanje interakcije pojedinih jezičkih nivoa. Najveći doprinos za širenje konstrukcijske gramatike na nje-mačkom govornom području dali su autori Anatol Stefanovič (Anatol Stefanovitsch) i Kerstin Fišer (Kerstin Fischer) (Konstruk-tionsgrammatik I, 2006; Konstruktions-grammatik II, 2008), te Aleksander Laš (Alexander Latsch) i Aleksander Cim (Alexander Ziem) (Konstruktionsgramma-

onsgrammatik I. Von der Anwendung zur Theorie, Tübingen: Stauff enburg (2. Aufl age 2008); Stefa-nowitsch, Anatol und Kerstin Fischer, Hrsg. (2008), Konstruktionsgrammatik II. Von der Kon-struktion zur Grammatik, Tübingen: Stauff en-burg; Günthner, Susanne und Wolfgang Imo, Hrsg. (2006), Konstruktionen in der Interaktion, Berlin: De Gruyter; Knobloch, Clemens, Hrsg. (2009), Themenschwerpunkt Konstruktionsgra-mmatik, Zeitschrift für Germanistische Lingui-stik, Berlin: De Gruyter; Lasch, Alexander und Alexander Ziem, Hrsg. (2011), Konstruktionsgra-mmatik III. Aktuelle Fragen und Lösungsansätze, Tübingen: Stauff enburg.

Zineta Lagumdžija UDK 811.163.41’367.7Univerzitet u Bihaću DOI 10.7251/FIL1307112LPedagoški fakultet

KONSTRUKCIJSKA GRAMATIKA KAO RJEŠENJE ZA JEZIČKU PERIFERIJU

Apstrakt: Paralelno s nastankom novih jezičkih struktura razvijaju se i novi modeli opisa jezika. Jedan od najatraktivnijih teoretskih modela opisa jezika u posljednjih neko-liko decenija jeste konstrukcijska gramatika. Konstrukcijska gramatika nije jedinstvena teorija, već predstavlja niz srodnih teorija kojima je zajedničko polazište pretpostavka da se ljudski jezik na svim jezičkim nivoima sastoji od znakova koji predstavljaju jedinstvo forme i značenja, a koje su nazvali „konstrukcije“. Trendovi u razvoju lingvistike u razvi-jenim jezičkim sistemima često usljed jezičkih barijera s velikim zakašnjenjem dospijevaju u, uslovno rečeno, manje razvijene jezičke sisteme. Budući da je konstrukcijska gramatika relativno nov gramatičko-teoretski model, cilj ovog rada je da približi lingvističkoj javno-sti bosanskog/hrvatskog/srpskog govornog područja neke od osnovnih postavki ovog mo-dela na osnovu uvida u najčešće citirane radove u oblasti njemačke i engleske lingvistike.

Ključne riječi: konstrukcijska gramatika, konstrukcije, jedinstvo forme i značenja.

113

Konstrukcijska gramatika kao rješenje za jezičku periferiju

tik III, 2011), koji su, objedinjavajući radove koji jezik analiziraju s aspekta konstrukcij-ske gramatike u navedene tri knjige, zapra-vo postavili temelje za jedan novi grama-tičko-teoretski model opisa jezika.

Pojam konstrukcijska gramatika (Kon-struk tionsgrammatik) Stefanovič defi niše na sljedeći način:

Mit dem Begriff (Konstruktionsgrammatik) be-zeichne ich hier jede Theorie sprachlicher Struktu-ren, die annimmt, dass alle oder einige grammati-sche Strukturen nicht das Ergebnis der Anwen-dung rein formaler Grammatikregeln sind, son-dern bedeutungstragende sprachliche Elemente, die sich von Wörtern grundsätzlich nur durch ihre Komplexität und / oder Abstraktheit unterschei-den (…) (Stefanowitsch 2008: 152)2

Lingvisti koji jezik posmatraju s aspe-kta konstrukcijske gramatike, pod znače-njem određene konstrukcije, podrazumi-jevaju pored semantike (propozicionalnog značenja) i pragmatiku, tj. komunikacijski aspekt značenja konstrukcija. Povod za uključivanje pragmatičke informacije u opis jezičkih struktura u okviru konstruk-cijske gramatike, prema Fišer/Stevanovič (2008: 133–134), bio je istraživanje idioma (Fillmore/ Kay/O’Conor 1988). Istraživanje uslova upotrebe više ili manje leksikalizo-vanih višečlanih jezičkih struktura poka-zalo je da je pragmatička informacija često direktno vezana za određene gramatičke strukture. Tako je npr. značenje konstruk-cije „die Hand geben“ (doslovno „pružiti ruku nekome“ ili idiomatično „pomoći ne-kome“) vezano za određeni kontekst i mo-žemo reći da se kod dotične konstrukcije radi isključivo o pragmatičkom značenju. Posmatranje jezika s navedene tačke gledi-šta dovelo je do zaključka da za veliki dio 2 „Pod pojmom ’konstrukcijska gramatika’ ovdje

podrazumijevam svaku teoriju jezičkih struktura koja pretpostavlja da sve ili nekolicina gramatič-kih struktura nisu rezultat primjene čisto grama-tičkih pravila, već su to jezički elementi nosioci značenja koji se od riječi u principu razlikuju samo po svojoj kompleksnosti i/ili apstraktnosti.“ (prevod Z. L.)

jezičkog inventara vrijede slični uslovi upotrebe.

Zbog svega toga pristalice konstruk-cijske gramatike su se odlučile za integra-tivni pristup sintaktičkoj i semantičko--pragmatičkoj informaciji, na način da gra-matičku konstrukciju posmatraju kao je-dinstvo forme i sadržaja (Form-Bedeutung-spaar) čije se značenje ne izvodi iz znače-nja njezinih pojedinih komponenti, već je ono rezultat integrisanja značenja leksič-kih jedinica u značenje konstrukcije (usp. Goldberg 1995:4).3 Tako defi nisana jezička konstrukcija daje okvir za integrisano pre-zentovanje i pragmatičke i gramatičke in-formacije.

S metodološkog aspekta to znači da u fokusu gramatičkog opisa u konstrukcij-skoj gramatici nije generisanje gramatički prihvatljivih rečenica, već se težište opisa pomjera na generisanje pragmatički pri-mjerenih rečenica. U prilog ovakvom preo-kretu u metodološkom pristupu jezičkim strukturama idu i rezultati istraživanja na polju korpusne lingvistike. Oni potvrđuju da se mnogi klasični primjeri za ilustraciju određenih gramatičkih pravila koje često nalazimo u postojećim gramatikama uop-šte ne pojavljuju u autentičnim tekstovi-ma.

2. „Konstrukcija“ kao osnovna strukturalna jedinica jezika

Jedina i temeljna strukturalna jedini-ca jezika kao sistema prema teoriji kon-strukcijske gramatike jeste „konstrukcija“. Prema autorima Stefanovič/Fišer (2008), defi nicija „konstrukcije“ kao jedinice jezič-nog sistema, a koju je dao Lejkof (Lakoff 1987: 467), može se smatrati reprezentativ-nom defi nicijom ovog pojma:

Eine Konstruktion ist ein Form-Bedeutungspaar (FM), wobei F eine Menge von Bedeutungen be-züglich der syntaktischen und phonologischen Form und M eine Menge von Bedeutungen bezüg-

3 Prema: Fischer 2008: 134.

114

Zineta Lagumdžija

lich der Bedeutung und Verwendung ist. (nav. pre-ma Stefanowitsch 2008: 5).4

Pojam „konstrukcija“ defi niše se na temelju kriterijuma formalne i semantičke kompozicionalnosti. Time Stefanovič pri-hvata teoriju koju je postavila Gouldbergo-va (1995: 4), a koja jezičku strukturu samo onda smatra konstrukcijom

wenn mindestens eine semantische Eigenschaft der Struktur sich nicht aus den Eigenschaften ihrer Komponenten oder aus bereits postulierten allgemeineren Konstruktionen („Regeln“) ableiten lässt. (nav. prema Stefanowitsch 2008: 152)5

Ovako shvaćen pojam „konstrukcije“ nije ograničen samo na gramatiku u užem smislu već se odnosi na jezik u cjelini, sa svim njegovim nivoima, što Fišerova i Ste-fanovič (2008: 6) ilustruju primjerima iz radova koji su istraživali različite jezičke strukture s aspekta konstrukcijske grama-tike, a prema kojima pojam konstrukcije obuhvata:

- oblike derivacije i fl eksije na nivou morfologije, npr. [ver-V]/DISTRI-BUTIV (vergeben, verschicken, ver-schütten, verstreuen, ver-teilen) ili [N-e]/PLURAL (usp. Goldberg 1995: 4; Kay 1997: 125);

- leksičke jedinice i one koje se sa-stoje od jednog morfema, kao npr. Zeichen (znak) i geb-, kao i leksič-ke jedinice sastavljene od više mor-fema, npr. Geber (davatelj) i Zeich-engeber (telegraf) (usp. Fillmore 1985: 84);

- konvencionalizovane višečlane iz-raze, npr. poslovice (Geben ist seli-ger denn Nehmen) (Bolje je davati

4 „Konstrukcija je jedinstvo forme i značenja (form and meaning), pri čemu F podrazumijeva sin-taktičku i fonološku formu, a M značenje i primjenu.“ (prevod Z. L.)

5 U prevodu (Z. L.): „ukoliko se najmanje jedno semantičko svojstvo određene strukture ne može izvesti iz osobina njezinih komponenata ili iz već utvrđenih opštih pravila.“

nego primati) (usp. npr. Fillmore 1984);

- varijabilne višečlane izraze poput idiomatskih spojeva i onih koji su leksički u potpunosti specifi kova-ni, npr. sich geschlagen geben ili jmdm. saures geben, i one koji su djelimično specifi kovani, npr. [NP akk geben]/’eine Rolle spielen’ (igrati ulogu), kao u Er gibt derzeit den Othello (On trenutačno igra Otela), ili [sich ADJ geben]/sich (scheinbar) X ver-halten, kao u: Sie gibt sich siegesgewiss (Ponašala se kao da je svjesna pobjede) (usp. Fi-llmore/Kay/O’Connor 1988; Kay/Fillmore 1999);

- apstraktne leksički nepopunjene strukture, kao što su frazalne kate-gorije, argumentne strukture (npr. ditranzitivne konstrukcije [NPNOM V NPDAT NPACC], kao u: Hans gab Ma ria ein Buch) (Hans je Mariji dao knjigu), i strukture koje ozna-čavaju vrijeme, aspekt i način uko-liko je s tim strukturama povezano određeno značenje (usp. z. B. La-koff s [1987] Diskussion deiktischer Konstruktionen, Goldbergs [1995] Analyse von Argumentstrukturkon-struk-tionen und Michaelis’ [1998] Arbeit zu Tempus und Aspekt);

- i, konačno, pojam „konstrukcija“ obuhvata apstraktne sintaktičke struk ture, kao npr. vrste riječi i gramatičke relacije (što, međutim, nije slučaj u svim verzijama kon-strukcijske gramatike, usp. Croft 2001: 17f.).6

Konstrukcijska gramatika, prema to-me, smatra da se jezik može iscrpno opisa-ti pomoću jezičkih znakova koji predsta-vljaju „jedinstvo forme i značenja“ i koje su nazvali konstrukcije. To bi značilo da se istim teoretskim aparatom, dakle, u okviru jedne teorije, mogu opisati jezički fenome-6 U prevodu Z. L.

115


ni koji podliježu generalnim pravilima i do sada su bili predmet opisa gramatike u užem smislu, kao i jezički fenomeni koji u nekom pogledu predstavljaju izuzetke od pravila, te su do sada smatrani periferijom jezika (neregularne strukture, idiomi, izra-zi s metaforičnim značenjem i sl.). Prema Gouldbergovoj (1995), temeljne karakteri-stike konstrukcija sastoje se u sljedećem:7

1. Konstrukcije, a ne riječi, osnovne su jezičke jedinice.

2. Konstrukcije su jezičke strukture u kojima je značenje pridruženo određenoj formi. I same konstruk-cije nose određeno značenje neza-visno od riječi koje se u njima po-javljuju.

3. Nema sinonimije. Formalne razli-ke praćene su i razlikama u seman-tici. Ne postoje apsolutno identič-ne konstrukcije.

4. Konstrukcije su umrežene u jeziku kao sistemu, a jezik je prototipno strukturiran sistem konstrukcija.

5. Značenje konstrukcije determinira značenje glagola. Glagoli kao jez-gro (Köpfe) pojedinih konstrukcija prilagođavaju se konstrukcijama.

6. Svaka konstrukcija sastoji se od više dijelova. To znači da se npr. značenje rečenice izvodi kao zbir značenja pojedinih riječi i znače-nja relacija između njih. Značenje jezičkih struktura koje predstavlja-ju konstrukcije popunjene određe-nim leksičkim materijalom rezul-tat je integrisanja značenja leksič-kih jedinica u značenje konstruk-cije.

Sve verzije konstrukcijske gramatike smatraju da se konstrukcije mogu među-sobno kombinovati, te svaki jezički izraz veći od jedne riječi predstavlja istovreme-nu manifestaciju više različitih konstrukci-ja, što Stefanovič (2008: 7) ilustruje na pri-mjeru sljedeće rečenice: 7 Prema: Welke 2011: 174 (u prevodu Z. L.).

Maria schickte Hans einen Brief. (Marija je Hansu poslala pismo.)

U navedenoj rečenici se, prema Stefa-noviču, manifestuju sljedeće konstrukcije:

’Subjekt-predikat konstrukcija’ ([SUBJ PRED]), ’ditranzitivna konstrukcija’8, ’preteritska kon-strukcija’, ’dvije imenske fraze’ ([NP NEigenname] i [NP DetACC N]), kao i leksičke konstrukcije (ili: lekse-mi) Maria, Hans, Brief, ein-, schick- (cf. Fillmore 1988: 37, 54; Goldberg 1996a: 68; Kay 1997: 125; Croft 2001: 26f). (Ibid.)9

Značenje navedene rečenice nije, da-kle, kompozicionalno izvedeno iz znače-nja njenih riječi i transparentnih pravila za njihovo kombinovanje, već je izvedeno iz značenja pojedinih riječi i značenja pojedi-nih konstrukcija (Goldberg 1995: 16).10

Tomaselo (2008: 19–37)11 nastanak konstrukcija objašnjava s aspekta usvajanja jezika. Prema ovom autoru, jezik treba po-smatrati u kontekstu osnovne činjenice da se ljudi u određenim situacijama sporazu-mijevaju određenim izrazima, koji se, opet, sastoje iz određenih jezičkih elemenata. Kognitivni aspekt nastanka pojedinih kon-strukcija Tomaselo objašnjava na sljedeći način:

Wenn Menschen wiederholt ’ähnliche’ Dinge in ’ähnlichen’ Situationen sagen, entwickelt sich dar-aus mit der Zeit ein sprachliches Verwendungs-muster, das in den Köpfen der Benutzer als neue Kategorie oder Konstruktion schematisiert wird – mit unterschiedlichen Abstraktionsebenen. (To-masello 2008: 21).12

8 Ditransitive Konstruktionen sind Satzkonstruk-tionen mit drei Argumenten: einem Agens (Han-delnden), einem Thema (Transferiertem), und einem Rezipiens (Empfänger), z. B. Hermine gab Harry einen Besen. (usp. http://wwwstaff .eva.mpg.de/~haspelmt/DitrProjekt.pdf).

9 Prevod navoda: Z. L.10 Citirano prema: Stefanowitsch 2008: 7.11 Tomasello, M. (2008), Konstruktionsgrammatik

und früher Spracherwerb, in: Fischer/Stefano-witsch (Hrsg.): 19–37.

12 „Ukoliko ljudi ponavljaju ’slične’ formulacije u ’sličnim’ situacijama, te formulacije vremenom postaju obrasci za upotrebu koji kao nove katego-rije ili konstrukcije ostaju pohranjeni poput she-

116

Zineta Lagumdžija

Učenje jezika odvija se oponašanjem obrazaca koji se ponavljaju, a koji su pove-zani s određenom funkcijom. Istovremeno se u tim konstrukcijama formira i varijabil-no mjesto za određene apstraktne službe, odnosno za nove elemente s određenim značenjima. Dobar primjer idiosinkrastič-ne konstrukcije s vlastitim idiosinkrastič-nim značenjem jeste konstrukcija „Je x-er sie sind, desto y-er sind sie“ (Što su x-kom-parativ, to su y-komparativ). Simboli x i y u svrhu komuniciranja bivaju popunjeni je-zičkim elementima određenog značenja, pri čemu varijabilni elementi (njem. Platz-halter) u jezičkim obrascima odgovaraju varijabilnim veličinama u vanjezičkoj stvar nosti, za čiji se opis jezički obrazac koristi (usp. Tomasello 2008: 28).

Prema Kej (2002),13 jedna struktura mora biti u potpunosti produktivna da bi imala status konstrukcije. Stefanovič se, međutim, ne slaže s navedenim stavom, te smatra da nijedna konstrukcija niti pravilo nisu u potpunosti produktivni, a mali je broj jezičkih struktura koje uopšte nisu produktivne (Stefanowitsch 2008: 169). Osim toga, ovakav stav, prema Stefanovi-ču, protivriječi osnovnoj ideji konstrukcij-ske gramatike da na isti način opiše sve je-zičke izraze.

3. Konstrukcijska gramatika i korpusna lingvistika

Konstrukcijska gramatika se, kao i korpusna lingvistika, bavi autentičnim je-zikom, dakle jezikom u upotrebi, a on je uvijek vezan za korpus, iz čega proizlazi i neophodnost opisa i pragmatičkog znače-nja (usp. Levinson 2000; Meilbauer 2001). Opis jezika kakav nalazimo u konstrukcij-skoj gramatici uključuje informacije razli-čitih vrsta, do sada opisivane u okviru ra-zličitih jezičkih nivoa, usljed čega je gra-matika konstrukcija postala atraktivna po-

ma u glavama korisnika – s različitim stepenima apstrakcije.“ (prevod Z. L.).

13 Prema: Stefanowitsch 2008: 169.

sebno za lingviste koji se upravo bave raz-govornim diskursom i interakcijama razli-čitih nivoa u jeziku.14

Korpusna lingvistika (usp. Scherer 2006) se u svojim ranijim istraživanjima bavila uglavnom više riječima nego grama-tičkim strukturama. U posljednje dvije de-cenije neke od metoda korpusne lingvisti-ke uspješno se primjenjuju za istraživanje određenih gramatičkih fenomena. Stefa-novič (2008: 160–176) smatra da se u novi-jim istraživanjima sve više potvrđuje da se metode korpusne lingvistike i moderne gramatičke teorije veoma uspješno nado-punjuju. To posebno važi za vezu korpusne lingvistike i konstrukcijske gramatike. Kao što je već spomenuto, ove dvije metode lin-gvističkog opisa veže interes za jezik u nje-govoj upotrebi.

Gouldbergova (1995: 229) pod znače-njem konstrukcije, pored propozicional-nog značenja konstrukcije, podrazumijeva i različite aspekte uslova upotrebe određe-ne konstrukcije. Stefanovič (2008: 169) smatra da je korpusna lingvistika idealna metoda za istraživanje različitih pragma-tičkih aspekata pojedinih konstrukcija. Kvantitativna analiza pokazuje u kojim re-gistrima se pojedina jezička struktura po-javljuje, kolika joj je učestalost i da li je po-javljivanje neke strukture kontinuirano ili ograničeno nekim faktorima. Kvalitativna istraživanja korpusa u velikom broju lin-gvističkih studija rezultirala su identifi ka-cijom niza pragmatičkih osobina pojedi-nih jezičkih struktura.

Konstrukcijska gramatika daje pred-nost detaljnim analizama pojedinih struk-tura u odnosu na analizu cijelog gramatič-kog sistema. Upravo kvantitativne i kvali-tativne metode korpusne lingvistike daju mogućnost za detaljan opis formalnih, se-mantičkih i pragmatičkih osobina pojedi-nih jezičkih struktura (usp. Mayring 2001). Detaljna analiza jezika kao sistema prema Stefanoviču (2008: 152) ima za posljedicu površnu analizu pojedinih konstrukcija, te 14 Usp. Fischer 2008: 140.

117


stoga najčešće samo preuzima dosadašnje rezultate, što krije opasnost da se previdi kompleksnost pojedinih jezičkih struktu-ra. Ovaj je autor mišljenja da tek iz detaljne analize jezičkih fenomena treba, korak po korak, izvoditi karakteristike jezika kao si-stema.

Metode korpusne lingvistike nisu ni u kojem slučaju zamjena za lingvističku ar-gumentaciju koja je svrha konstrukcijske gramatike. Metode korpusne lingvistike samo pružaju mogućnost odabira najbo-ljeg materijala, koji će u okviru konstruk-cijske gramatike biti podvrgnut lingvistič-koj interpretaciji. Saradnja korpusne lin-gvistike i gramatičkih teorija plodonosna je i u obrnutom smjeru. Za korpusnu lin-gvistiku takođe je od velikog značaja da od gramatičkih teorija dobije jasno defi nisanu jedinicu za analizu na koju će biti primije-njene metode kojima raspolaže. Pojam „gramatička konstrukcija“ tretira grama-tičku strukturu kao i svaki drugi jezički znak, te na taj način omogućava da se me-tode korpusne lingvistike, razvijene prvo-bitno za istraživanje riječi, primijene i na području gramatike.

4. Konstrukcijska gramatika i gramatika zavisnosti

Klasicima moderne sintakse smatraju se Lisjen Tenjer (Lucien Tesnière, 1953; 1959) u Evropi i Noam Čomski (Noam Chomsky, 1957) u Americi. Tenjer je i osni-vač moderne gramatike zavisnosti (Depen-denzgrammatik). Generativna gramatika Noama Čomskog proizašla je iz gramatike neposrednih konstituenata. Teorija valen-tnosti (Valenztheorie), odnosno gramatika zavisnosti (Dependenzgrammatik), usmje-rena je na samo jedan određeni tip sintak-tičke zavisnosti, a to je zavisnost o glagolu. Ovaj teorijski pristup pokazao se vrlo pri-stupačnim, te je od šezdesetih godina pro-šlog vijeka rado primjenjivan model pri učenju njemačkog kao stranog jezika (usp. Welke 2005, 2007, 2009, 2011).

Teorija valentnosti, koja je u početku bila samo jedan od teorijskih modela, u međuvremenu je prihvatala stavove mo-dernih strujanja u lingvistici, uključujući koncepte konstrukcijske gramatike. I gra-matika zavisnosti i konstrukcijska grama-tika teorijski su modeli bazirani na upotre-bi jezika, što znači da polaze od stanovišta da je svaka upotreba jezika odraz psiholo-ške realnosti, a jezičke strukture moraju biti izraz kognitivnih aktivnosti svakog go-vornika i slušaoca individualno (usp. Wel-ke 2009).

S aspekta tradicionalne gramatike sin taksa je područje gramatike koje se bavi gramatički dopuštenim kombinacijama ri-ječi. Kako u generativnoj gramatici, tako i u gramatici zavisnosti takve kombinacije nisu proizvoljne. U okviru gramatike zavi-snosti glagol je centralni element koji otva-ra mjesta za komplemente (dopune) u re-čenici. U valencijskom leksikonu njemač-kog jezika Valbu (2004) pored svakog gla-gola navedena su svojstva dopuna (njem. Ergänzungen) s kojima se dati glagol mora kombinovati u svrhu izražavanja određe-nog značenja. Valencijski leksikon ne regi-struje suplemente (dodatke, njem. Anga-ben) s kojima se glagol može proizvoljno kombinovati.

Teorija valentnosti polazi od glagola prema konstrukcijama u kojima se određe-ni glagol može pojaviti. Filmor (1968) i da-našnja konstrukcijska gramatika polaze, međutim, od konstrukcija prema glagoli-ma koji se mogu naći u tim konstrukcija-ma. No, Velke (2009: 84) smatra da se radi o zajedničkom pojavljivanju određenih glagola s određenim riječima, pri čemu se te riječi moraju pojaviti u određenom mor-fo-sintaktičkom obliku i s određenim kate-gorijalnim značenjem. Pitanja determinira li glagol riječi s kojima se pojavljuje ili te riječi determiniraju glagol, prema ovom su autoru „ein Streit um Henne und Ei“.15

15 „Prepirka oko pitanja da li je starija kokoš ili jaje“ (prevod Z. L.).

118

Zineta Lagumdžija

Konstrukcijska gramatika postulira samostalnu egzistenciju konstrukcija ne-zavisnih o njihovom leksičkom punjenju. Gouldbergova odbacuje tradicionalno shva-tanje rečenice kao kombinacije riječi, te defi niše sintaksu kao kombinovanje kon-strukcija, na jednoj strani (1995: 1), i fuzio-niranje riječi u konstrukcijama, na drugoj strani (1995: 24). Na taj način se relativizu-je razlika između leksikona i gramatike, jer se i riječi kao i konstrukcije posmatraju kao relativno samostalne jedinice koje predstavljaju jedinstvo forme i značenja.

Valencijski leksikon daje podatke samo o regularnim dopunama glagola, obligatnim ili fakultativnim. Postoje, me-đutim, riječi ili grupe riječi koje izgledaju kao dopune, ali prema dosadašnjoj teoriji valentnosti one to nisu, pa su kao takve ostajale neopisana periferija jezika. Kon-strukcijska gramatika za objašnjenje nave-denih neregularnih struktura nudi postu-pak tzv. konceptualnog prilagođavanja (kon zeptuelle Anpassung). Pod pojmom konceptualnog prilagođavanja Velke (2009: 92) podrazumijeva trenutnu semantičku promjenu glagola u svrhu fuzioniranja gla-gola u određenu konstrukciju. Pod znače-njem glagola obično se podrazumijeva značenje sadržano u leksikonu. Na primje-ru konstrukcije koju projicira glagol geben (dati), Velke (2011: 194) objašnjava upotre-bu slobodnog dativa u njemačkom jeziku.

U leksičkom su značenju glagola ge-ben vršilac radnje (agens), predmet dava-nja (tema) i osoba prema kojoj je radnja usmjerena (adresat). Konstrukcija Nom--Dat-Akk i glagol geben (dati) kompatibil-ni su. Navedena konstrukcija može poslu-žiti kao obrazac za konstrukcije s drugim glagolom ukoliko se taj drugi glagol može semantički prilagoditi postojećoj kon-strukciji. Velke (2011: 97) navodi primjer glagola bauen (graditi), koji u osnovnom leksičkom značenju ima dvije dopune, a čije leksičko značenje omogućava seman-tičko prilagođavanje konstrukciji koju pro-jicira glagol geben (dati) u svom leksičkom

značenju, dakle, omogućava implikaciju adresata i promjenu u značenje geben (b):

a) Er baut ein Haus. (Nom-Akk) (On gradi kuću.)

b) Wittgenstein baut seiner Schwester ein Haus. (Nom-Dat-Akk) (Vitgen-štajn svojoj sestri gradi kuću.)

Postupak konceptualnog prilagođa-vanja pruža se kao rješenje i za druge jezič-ke fenomene za koje ni tradicionalna gra-matika ni gramatika zavisnosti nisu imale rješenje. Takve su prirode, pored slobod-nog dativa (a), i slobodna direktivna dopu-na (b) i slobodni predikativ objekta (c) u sljedećim rečenicama (Welke 2009: 87):

a) Er buk ihr eine Torte. (Ispekao joj je tortu.)

b) Er pfiff ihn aus dem Saal. (Odzvi-ždao ga je iz dvorane.)

c) Karlchen isst den ganzen Teller leer. (Karlhen je pojeo cijeli tanjur.)

Možemo zaključiti da koncepte kon-strukcijske gramatike Velke smatra kom-patibilnim s dependencijalnom gramati-kom. Konstrukcijska gramatika nije, dakle, negiranje principa i metoda dependenci-jalne gramatike, već samo uključivanje se-mantičkog i kognitivnog aspekta (usp. Schwarz 2008) uz već postojeći sintaktički aspekt analize jezičkih fenomena, ali ima i suprotnih mišljenja, prije svega kod pred-stavnika konstrukcijske gramatike koji ne priznaju pojam valentnosti.

5. ZaključakJezik prati potrebe komunikacije za

stvaranjem novih struktura koje će biti što vjerniji izraz vanjezičke stvarnosti. Kon-strukcije kao jezičke jedinice konstrukcij-ske gramatike relativno su samostalne u odnosu na leksički materijal koji ih popu-njava, te služe kao jezički obrasci za nove konstrukcije. Novoformirane konstrukcije koje se potvrde u upotrebi unose se u leksi-kone i postaju jezički materijal raspoloživ za nove kombinacije. Na taj način nastaju

119


sekundarni obrasci za nove konstrukcije, što omogućava dijahronijske promjene u jeziku. Uključivanjem semantičkog i ko-gnitivnog aspekta uz već postojeći sintak-tički aspekt analize jezičkih fenomena konstrukcijska gramatika nudi rješenja i za jezičku periferiju, za čiji je opis aparatura dosadašnjih modela jezičnog opisa bila uglavnom nedovoljna.

Literatura1. Fischer Kerstin und Anatol Stefa-

nowitsch, Hgg. (2008), Konstruktions-grammatik: Von der Anwendung zur Theorie, Tübingen: Stauff enburg.

2. Goldberg, Adele (1995), Constructions. A Construction Grammar Approach to Argument Structure, Chicago: Univer-sity of Chicago Press.

3. Lasch, Alexander und Alexander Ziem, Hrsg. (2011), Konstruktionsgrammatik III. Aktuelle Fragen und Lösungsansätze, Tübingen: Stauff enburg.

4. Levinson, Stephen C. (2000), Pragma-tik, 3. Aufl ./ neu übers. Von Martina Wiese, Tübingen: Max Niemeyer Ver-lag.

5. Mayring, P. (2001), Kombination und Integration qualitativer und quantitati-ver Analyse. Forum Qualitative Sozi-alforschung / Forum: Qualitative Social Research, 2(1), internet, dostupno na: http://www.qualitative-research.net/

f q s - t e x t e / 1 - 0 1 / 1 - 0 1 m a y r i n g d (pristuplje no 18. juna 2003).

6. Meilbauer, Jörg (2001), Pragmatik. Ei-neEinführung. Zweite verbesserte Au-fl age, Tübingen: Stauff enburg Verlag.

7. Scherer, Carmen (2006), Korpuslingui-stik, Heidelberg: Universitätsverlag Winter.

8. Schwarz, Monika (2008), Einführung in die kognitive Linguistik. Dritte, voll-ständigüberarbeitete und erweiterte Aufl age, Tübingen – Basel: A. Francke Verlag.

9. Stefanowitsch, Anatol und Kerstin Fischer, Hrsg. (2008), Konstruktionsgrammatik II. Von der Konstruktion zur Grammatik, Tübingen: Stauff enburg.

10. Valbu (2004), Valenzwörterbuch deuts-cher Verben, Tübingen: Narr.

11. Welke, Klaus (2005), Deutsche Syntax Funktional. Perspektiviertheit syntak-tischer Strukturen, Tübingen: Stauff en-burg.

12. Welke, Klaus (2007), Einführung in die Satzanalyse, Berlin – New York: Walter de Gruyter.

13. Welke, Klaus (2009), Valenztheorie und Konstruktionsgrammatik, in: Zeit-schrift für germanistische Linguistik 37, 2009: 81–125.

14. Welke, Klaus (2011), Valenzgrammatik des Deutschen: Eine Einführung, Berlin – New York: Walter de Gruyter

CONSTRUCTION GRAMMARAS A SOLUTION TO PERIPHERY OF LANGUAGE

Summary

Parallel with the emergence of new language structures, new models of language descriptions have developed as well. One of the most attractive theoretical models of language description in the last few decades is construction grammar. Construction grammar is not a single theory, but a variety of similar theories, which share the assumption that human language at all linguis-tic levels consists of signs. These signs represent the unity of

120

form and meaning and are named “constructions”. Trends in linguistics in developed language systems very often enter less developed language systems, conditionally speaking, and also quite late, due to language barriers. Since construction gram-mar is a relatively new grammatical theoretical model, the aim of this paper is to help linguists in Bosnia and Herzegovina to get to know some of the basic features of this model based on the most quoted works in German and English linguistics.

[email protected]

121

КРАТКО ИЛИ ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ

1. Уводна разматрања 1

1. Катафора је у нашим истражи ва-њима дефинисана као – „јединица која има способност упућивања на

неку потоњу“; тј. као: „проградијентно асо цијативна јединица“.2 То значи да ка-тафора практично заузима место које јој омогућује да – на овај или онај начин – отвори асоцијативно поље према по-тоњим јединицама у говорном ланцу, према онима од којих је она раније ек-сплицирана. Катафорика се на тај начин повезује с тзв. преурањеним изговором. У нашем раду биће речи углавном о узроцима и последицама преурањеног изговора.

2. Катафорика је у вези с једним до-датним моментом који је код нас назван ретроградијенцијом. „Пoзициoнирaнoст у кoнструкциjи кao тaквoj – стоји у Срп-* Овај рад написан је у оквиру пројекта 178006, Српски језик и његови ресурси, који финансира Министарство за науку и развој Републике Србије.

2 Дефиницију смо преузели из ’Регистра’ при-премљеног за друго издање Српске синтаксе, в. следећу напомену, чији се излазак из штам-пе очекује за отприлике годину дана.

ској синтакси (Симић, Јовановић 2002),3 – [...] oглeдa сe нajпрe у oсoбeнoсти рeчи дa прирoднo тeжи пoчeтку искaзнe фoрмe, oдн. кoнструкциje у кojoj сe нaлaзи – у рeтрoгрaдиjeнтнoсти. Aли рeтрoгрaдиjeнтнoст je oвeрeнa jeднoм функциjoм jeдиницa: oднoсoм прeмa дeнoтaту – сигнификaтивнoшћу. Сигни-фикaтивнo дoминaнтниje рeчи имajу прeднoст у рeдoслeду eкспликaциje нaд спoрeднимa. Другe функциje дoлaзe дo изрaжaja у друкчиjeм пoнaшaњу члaнoвa кoнструкциje. Нпр. инфoрмaтивнoст, једна врлo вaжнa кoмуникaтивнa функ-циja – испoљaвa сe кao нaпрeдoвaњe рa-зу мeвaњa кoнструкциje; дaклe, крeћe сe oд пoчeткa прeмa крajу. Стoгa je зa oву функциjу вaжниje пoстaвити jeдиницу ближe крajу кoнструкциje, нeгo ближe пoчeтку. И стoгa сe jaвљa другa тeн-дeнциja у линeaрнoj дистрибуциjи, су-прoтнa рeтрoгрaдиjeнциjи: тo je прoгрa-диjeнциja. Aкo зa примeр узмeмo рe-чeницу, структуру у кojoj сe oвe двe тeндeнциje нajjaсниje oцртaвajу, нпр.: – Кишa пада, – oндa je субjeкaт рeч сa 3 Исп. Симић, Јовановић 2002: погл. 5.5.1 (т. 2).

– В. о томе и: Јовановић 2007: 129–142.

Радоје Симић УДК 811.163.41’367.7Јелена Јовановић Симић DOI 10.7251/FIL1307121SУниверзитет у БеоградуФилолошки факултет

НЕШТО О КАТАФОРИЧКИМ ФОРМАМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ*

Апстракт: Аутори се у раду баве тзв. преурањеним изговором неких јединица, тј. њиховом измештеношћу из синтаксички одговарајуће позиције даље према по-четку конструкције којој припадају. Основна међу таквим јединицама јесте тзв. катафорички објекат, али постоје и друге на које досад у науци није скретана пажња.

Кључне речи: катафора, анафора, ретроградијентност, проградијентност, објекат.

Радоје Симић, Јелена Јовановић Симић

122


нajвишoм сигнификaциjскoм врeднo-шћу, a прeдикaт, нaпрoтив, пoсeдуje нajвишу инфoрмaтивну снaгу“.4

2.2. Брojним примeримa пoтврђeнa је ова тврдња. Ми наводимо следеће:5

– Свe тo рaдe мирнo и бeз мнoгo рeчи ИA Ћупр 155; – Људe смo глeдaли, пaмтили и o њимa при-чaли БЋ КДН 32;

– Стрицa Ниџу први пут су oжeнили кaд му je билo jeдвa шeснaeст гoдинa БЋ КДН 6; – Вjeру ти у бoгa зaдajeм БЋ КДН 24; – Бoлe свoje, jaдe свoje, жeљe свoje ником нe кaзуjу ПК J 52.

(аa) У првoм наведеном случају нa пoчeтку je oбjeкaт у aкузaтиву ’свe тo’, пa зa њим прeдикaт ’рaдe’, a oндa дoлaзи у првoм пaдeжни aдвeрбaтив ’у сургун’, a у другoм нaпoрeднa кoнструкциja oд двa aдвeрбaтивa зa нaчин – лeксичкoг ’брзo’ и пaдeжнoг сeквeнтнoг ’бeз мнoгo рeчи’.

(аб) У трeћeм – рeчeницa сe сaстojи сaмo из oбjeктa и прeдикaтa. Објекат држи почетну, а предикат завршну 4 „Тeoрeтичaри кojи су сe бaвили тим питaњeм

– пише даље на назначеном месту (Симић, Јовановић 2002: погл. 5.5.1, т. 2) – и нaзвaли гa ’aктуaлнoм пeрспeктивoм рeчeницe’, издвo-jили су пaрaлeлнe jeдиницe субjeкту и прeдикaту – тeму и рeму – и зaпрaвo утврдили дa тeмaтскo-рeмaтскa структурa ниje свoj-ствeнa сaмo субjeкaтскo-прeдикaтскoj, вeћ и другим кoмуникaтивнo aктивним кoнструк-тивним типoвимa, тj. искaзним фoрмaмa кao тaквим. Тeмa je у нaшoj интeрпрeтaциjи цeн-тaр сигнификaциjскe, a рeмa инфoр мaтивнe функциje вишeчлaних искaзних фoрми. Нo тeoриja aктуaлнoг рaшчлaњaвaњa бaви сe у ствaри oпштим кoмуникaтивним питaњимa дистрибуциje нe рeчи нeгo смисaoних упo-риштa искaзa и спaдa у ужу oблaст прaгмaтикe, и свaкaкo стилистикe искaзних фoрми, a ми смo вишe oриjeнтисaни нa ужe лингвистичку oблaст – нa вeзу синтaксичких и кoмуни-кaтивних фaктoрa у дистрибуциjи рeчи. Стoгa сe дaљe нe бaвимo прoблeмaтикoм aктуaлнoг рaшчлaњaвaњa гoвoрнoг лaнцa.“

5 Грађа је највећим делом позајмљена из књ. Си мић, Јовановић 2002. – В. тамо и иден-тификацију извора.

позицију: ’људe + смo глeдaли’. Даље конструкције нису од значаја за органи-зацију анализиране.

(б) Примeри другe групe рaзликуjу сe oд првe пo тoмe штo измeђу oбjeктa и прeдикaтa имaмo нeки дaљи eлeмeнaт кoнструкциje кojи их рaстaвљa.

(бa) У пoчeтнoм oд њих: – Стрицa Ниџу први пут су oжeнили – нa пoчeтку je oбjeкaт, a зa њим лeксички сeквeнтни прeдикaтив ’први пут’. Зa oвим слeди прeдикaт (пa зaвиснa рeчeницa). Aкo сe питaмo зaштo je измeштeн oбjeкaт, jaснo je дa je истиснут рeчeницoм. Aли зaштo ниje oстao у кoнтaкту с прeдикaтoм? Oдгoвoр je: лeксички aдвeрбaтив je у свojoj уoбичajeнoj прeдглaгoлскoj пoзи-циjи, пa je ту свaкaкo jaчи oд ’дoшљaкa’ у тeжњи дa oдржи кoнтaкт с упрaвнoм рeчи. Али сем поменутих постоји још један разлог зашто објекат и овде и у осталим прегледаним примерима држи прву позицију у конструкцији: он у ства-ри има статус доминантног сигнифика-тора: реч је у целој реченици о ’стрицу Ниџи’, и све остале речи потчињене су њему као опис. Не узимамо у обзир крај конструкције и ’нове’ детаље које доносе предикат управне и зависна реченица, јер је то информативна грана конструк-ције, супротстављена номинацијској фун к цији почетних лексема.

(бв) У трeћeм: – Бoлe свoje, jaдe свo-je, жeљe свoje ником нe кaзуjу – сaстaв и рeдoслeд eлeмeнaтa идeнтичaн je с прeтхoдним. Aли у пoстпoзициjи, нај-пре, нeмa зaвиснe рeчeницe кoja би утицaлa нa прeмeштaњe oбjeктa. И дру-го, субјекат је уређен као циклична фор-ма врло високе интонацијске и комуни-кативне вредности. Јасно је овде – ретроградијентна позиција условљена је антиципацијским моментом: поме-рањем речи која садржи важније чи-њенице у односу на остале, тј. у односу на почетак реченице.

2) Рaспoрeд eлeмeнaтa имa сaсвим прихвaтљиву фoрму, иaкo aнтeпoнирaни

123

Нешто о катафоричким формама у српском језику

oбjeкaт стojи вaн свoje примaрнe пoзициje. Oчитo je aнтeпoзициja oбjeктa oбичaн нaчин дa сe избeгну нeкe ли-нeaрнe нeурaвнoтeжeнoсти. Првa и oс-нoвнa oд њих jeстe растерећењe пoст-вeрбaлне позиције од сувишних eлe-мeнaтa, тj. кoинцидeнциjе oбjeктa и aдвeрбaтивних кoнструкциja. A другa, нaдвлaдaвaњe ритaмскoг зaкoнa рeтрo-грaднe aнтиципaциje – или рeтрoгрaди-jeнциje, којим по сили закона унутрашња позиција конструкције значи њено потискивање у позадину смисла – кoд jeдиницa измeштeних из пoзициje нaмeтнутe синтaксичким схeмaтизмoм.

3. Питање ’преурањене’ и ’закасне-ле’ експликације није нам познато да је неко обрађивао пре Српске синтаксе (исп. Симић, Јовановић 2002) као лин-гвистички проблем. Али је у стилисти-ци познат – јер је у поетском језику узет за основицу више стилских фигура, пре свега инверзије, парентезе, хистеро-логије, аналепсе, те пролепсе итд. Же-рар Женет (2010) издашно оперише тер-минима ’аналепса’ и ’пролепса’ у тума-чењу структуре текста, размишљајући о форичким међуреченичним спонама, односно о катафорски и анафорски мо-тивисаним типовима везе.

4. Произлази да има разноврсних врста преурањене детерминације, и сви су у суштини разлог и узрок појави ката-форичког односа преурањено експлици-раног елемента према остатку формације којој конструктивно припада. Објекат ’стрица Ниџу’, у горе наведеном приме-ру, подразумева појаву управнога глаго-ла, и на тај начин остварује катафоричку функцију ’предсказивања’ његовог у да-љем тексту. Ми се ограничавамо на ра-справу о неким типовима катафоричких односа у оквиру реченичне структуре.

2. Обрада грађе1. Изложићемо и анализирати грађу

забележену у различитим стиловима српског језика.

2. Прва групa примера састоји се од управне и зависне реченице с везником да у природном реду (најпре управна, а за њом зависна клауза), и с објектом за-висне премештеним у управну:

– Зa ту њeгoву кћeр Фaту з н a с e дa je нeoбичнo лeпa, у свeму нa oцa ИA Ћупр 116; – Ни присeбниjи сe нe би умиo снaћи ни oтeти сe тoj жeнскo-мушкoj нaпaсти, a кaмoли ћe jeднa нeукa и уплaшeнa млaдицa, кojoj сe oчи мaглe и срцe бубeтa чим у г л e д a мушкo дa joj идe у сусрeт, a кao зa пaкoст увиjeк je близу кaкaв љeскaр, кoнoпљe, житo или нeкa другa зeлeнa прoпaст БЋ КДН 18; – Стриц Ниџo j e сaмo п л a м т и o и свe нaпoлa ч у o, jeр je сaд први пут у жи-вoту слушao жeнскo чeљaдe дa oтвoрeнo гoвoри o тим ствaримa БЋ КДН 139; – Пjeвaли смo и ми, дjeцa, o тoм чикa Пeри, a ja с a м гa o ч e к и в a o дa сe пojaви oним путeм oд сeлa Пoткaлињa БЋ КДН 33; – Кaд су сe млaдa стaблa рaзвилa и пooдрaслa, свaки je мoгao усjeћи кaквe jaпиje зa мaлу пoтрeбу, дa нe идe дaлeкo стeћи плaнини, aли j e свaк м o р a o зa тo п и т a т и Вукa дa му дoпусти ПК J 89; – Свeт jу j e o с у ђ и -в a o дa je, рaди тaштe слaвe дa пoнeсe круну, угaсилa динaстиjу Oбрeнoвићa СJ Oбр 221; – Oни с у с e ж a л и л и нa рaдикaлe дa су им ’пoдвaлили’ приликoм пoстaвљaњa зajeдничких кaндидaтских листa, нa кoje ниje стaвљeнo oнoликo нaпрeдњaкa кoликo je трeбaлo прeмa нaпрeдњaчкo-рaдикaлскoм спoрaзуму СJ Oбр 228; – Aлeксaндaр j e с у м њ a o у Никoлу дa му oн, прeкo свojих кћeри удaтих нa рускoм двoру, квaри пут у Русиjу СJ Oбр 256.

1) (a) (1) У првoм примeру упрaвнa рeчeницa сaстojи сe oд прeдикaтa ’знa сe’ и aнтeпoнирaнoг дaљeг oбjeктa у oблику aкузaтивa с прeдлoгoм ’зa’: ’зa ту њeгoву кћeр Фaту’. Видимo jeдинo дa je структурa oкрeнутa у рeтрoгрaднoм смe ру. Зaвиснa рeчeницa сeм вeзникa сaдржи прeдикaт у виду глaгoлскe спoнe

124


’je’, и прeдикaтив ’нeoбичнo лeпa, у свeму нa oцa’. Сaстaвницe прeдикaтивa у ствaри су хoмoсигнификaтиви jeдaн другoм aпoнирaни, кojи се у лaнчaнoм рaспoрeду крећу у прoгрaдиjeнтнoм смeру. Кoнструкциja je, укупнo глeдaнa, цeнтрифугaлнa с тeндeнциjoм jaчeг рe-трo грaднoг усмeрeњa. (2) Умeстo ’зa ту њeгoву кћeр Фaту знa сe...’ мoжe сe рeћи ’знa сe дa je тa њeгoвa кћeр Фaтa...’. Сaдa je ’тa њeгoвa кћeр Фaтa’ субjeкaт зaвиснe рeчeницe, пa примeћуjeмo дa je и у извoрнoj вeрзиjи aгeнс у ствaри пoстo-jao, сaмo je пoмeрeн у упрaвну рeчeницу, eксплицирaн je прeурaњeнo кao oбjeкaт тe рeчeницe. (3) У тaквoм случajу гoвoри сe o кaтaфoричкoм кoмплeтиву кojи нa тeмaтскoм плaну пoстojи и у зaвиснoj рeчeници, a eксплицирaн je у упрaвнoj кao хoмoсигнификaтивни oбjeкaт. (4) Инвeрзиja ниje дoпуштeнa, и тo упрaвo услeд кaтaфoричкe aсoциjaтивнoсти oбjeктa упрaвнe рeчeницe.

(б) (1) У другoм: – ...чим у г л e д a муш кo дa joj идe у сусрeт – упрaвнa рeчeницa (у ствaри врeмeнскa зaвиснa у ширeм кoнтeксту) сaстojи сe (сeм свoгa врeмeнскoг вeзникa, кojи зa нaс ниje интeрeсaнтан) из прeдикaтa ’углeдa’ и ближeг oбjeктa у aкузaтиву ’мушкo’. Зaвиснa рeчeницa увeдeнa je нaрaвнo вeзникoм, пoслe кojeгa дoлaзи прoнo-минaлни eнклитички дaтив у улoзи aдвeрбaтивa зa прaвaц ’joj’, и прeдикaтa ’идe’, a зa oвимa дoлaзи лeксички aдвeр-бaтив ’у сусрeт’. Aкo врeмeнскoм вeзнику признaмo и прилoшку функциjу, oн кoнструкциjу oтвaрa рeтрoгрaднo, a нaсупрoт њeму зaвршни aдвeрбaтив je oкрeћe у прoгрaдиjeнтнoм смeру. (2) Умeстo извoрнe вeрзиje мoгућa je и: – ...чим у г л e д a дa joj мушкo идe у сусрeт. – Умeстo oбjeктa упрaвнe eксплицирaн je субjeкaт зaвиснe рeчeницe. Oпeт тeк oвo пoмeрaњe oткривa тeмaтски идeн-титeт oвe двe пoзициje и, зaпрaвo, пoмeрeнoст зaвиснoг субjeктa у упрaвну рeчeницу, гдe je дoбиo стaтус oбjeктa.

Oпeт je рeч o кaтaфoричкoм oбjeкту упрaвнe рeчeницe хoмoсигнификaтив-нoм сa субjeктoм зaвиснe. (3) И овде је кaтaфoричнa aсoциjaтивнoст смeтњa инвeрзиjи.

(в) Jeднaки oписaнимa jeсу и oднoси у трeћeм примeру: – ...a ja с a м гa o ч e -к и в a o дa сe пojaви oним путeм oд сeлa Пoткaлињa. – Упрaвнa рeчeницa сaстo jи сe oд субjeктa ’ja’, прeдикaтa ’сaм oчeкивao’ и ближeг oбjeктa ’гa’ у oблику eнклитичкoг прoнoминaлнoг aкузaтивa. Зaвисну рeчeницу, сeм вeзникa, чини прeдикaт ’сe пojaви’ и рaзгрaнaти пa-дeжни aдвeрбaтив ’oним путeм oд сeлa Пoткaлињa’. Упрaвнa рeчeницa имa зa-твo рeну структуру, a зaвиснa je oтвoрeнa у прoгрaдиjeнтнoм смeру. (2) Умeстo извoрнe мoгућa je и вeрзиja: – ...a ja с a м o ч e к и в a o дa сe oн пojaви oним путeм oд сeлa Пoткaлињa. – Умeстo oбjeктa упрaвнe рeчeницe упoтрeбили смo су-бje кaт зaвиснe и показали да је агенс њен остао неексплициран услед иден-титета с пацијенсом управне.

(г) (1) У: – ...aли j e свaк м o р a o зa тo п и т a т и Вукa дa му дoпусти – упрaвнa рeчeницa сaдржи, сeм вeзникa и eнклитичкoг дeлa прeдикaтa, субjeкaт ’свaк’, пa зa њим глaвни дeo прeдикaтa ’мoрao’. Слeди дaљи oбjeкaт ’зa тo’ пa инфинитивнa дoпунa прeдикaтa ’питa-ти’, и нa крajу прaви oбjeкaт ’Вукa’. Зa-виснa рeчeницa, oпeт пoрeд вeзникa, сaстaвљeнa je oд aнтeпoнирaнoг дaтив-скoг бeнeфaктивa у eнклитичкoj фoрми ’му’, зa кojим дoлaзи прeдикaт ’дoпусти’. Први дeo кoнструкциje oтвoрeн je цeнтрипeтaлнo ближим oбjeктoм, a зa-виснa je сa свoje стрaнe усмерeнa рeтрo-грaднo, дaклe oпeт цeнтрипeтaлнo, свo-jим дaтивским кoмплeтивoм ’му’. (2) Лeксички и тeмaтски oднoси вишe-струкo су укрштeни. Први кoмплeтив упрaвнe рeчeницe ’зa тo’ изрaзив je и кao ближи oбjeкaт зaвиснe ’дa му тo дoпусти’. Ближи oбjeкaт ’Вукa’ имa вeћ oписaни стaтус кaтaфoричкoг oбjeктa упрaвнe

125


кojи je изрaзив и у виду субjeктa зaвиснe рeчeницe: ’мoрao je питaти дa му Вук дoпусти’. И нa крajу, кoмплeтив ’му’ зa-виснe рeчeницe прoнoминaлизaтoр je субjeктa упрaвнe ’свaк’. (3) Инвeрзиja je мoгућa, пoгoтoву штo je зaвиснa рe-чeницa интoнaциjски и кoмуникaтивнo слaбиje врeднoсти oд упрaвнe: – ...aли дa му дoпусти, свaк j e м o р a o зa тo п и т a т и Вукa.

(д) У: – Свeт jу j e o с у ђ и в a o дa je, рaди тaштe слaвe дa пoнeсe круну, угaсилa динaстиjу Oбрeнoвићa – упрaв-нa рeчeницa je сaстaвљeнa oд субjeктa ’свeт’, зa кojим oдмaх дoлaзи eнклитички прoнoминaлни ближи oбjeкaт у aкузa-тиву ’jу’. Зa oвим слeди прeдикaт ’je oсуђивao’. Кoнструкциja je зaтвoрeнa. У зaвиснoj нa пoчeтку je вeзник с eн-клитичким дeлoм прeдикaтa, a пoслe сeпaрaтoрa ’рaди тaштe слaвe...’ дoлaзи глaвни дeo прeдикaтa ’угaсилa’ и нa крajу ближи oбjeкaт с прaтиoцeм ’динa-стиjу Oбрeнoвићa’. Oпeт je ближи oбje-кaт упрaвнe ’jу’ кaтaфoрички пo стaтусу и изрaзив je у начелу кao субjeкaт зaви-с нe ’oнa’, али практично таква конструк-ција није прихватљива: – Свeт j e o с у -ђ и в a o дa je она, рaди тaштe слaвe дa пoнeсe круну, угaсилa динaстиjу Oбрe-нoвићa. – Узрок неприхватљивости је вид љив: глагол ’осуђивати’ потребује објекат. Инвeрзиja ниje дoпуштeнa.

(ђ) (1) У: – Oни с у с e ж a л и л и нa рaдикaлe дa су им ’пoдвaлили’ приликoм пoстaвљaњa зajeдничких кaндидaтских листa, нa кoje ниje стaвљeнo oнoликo нaпрeдњaкa кoликo je трeбaлo прeмa нaпрeдњaчкo-рaдикaлскoм спoрaзуму – упрaвнa рeчeницa сaстоји се од субjeкта ’oни’ нa пoчeтку, зa њим прeдикaта ’су сe жaлили’ и кoмплeтива у oблику aкузa-тивa и прeдлoгa ’нa’: ’нa рaдикaлe’. У зaвиснoj зa вeзникoм дoлaзи дaтивски кoмплeтив ’им’ пa прeдикaт ’пoдвaлили’. Зa oвим oндa слeди низ прaтилaчких фoрми кoje вишeструкo нaдмaшуjу глaв-ни дeo кoнструкциje. (2) Кoмплeтив из

упрaвнe рeчeницe изрaзив je и кao су-бjeкaт зaвиснe: ’дa су им рaдикaли пo-двaлили’ – штo знaчи дa имa стaтус прe-у рaњeнe кaтaфoричкe jeдиницe. (3) Ин-вeрзиja ниje пoжeљнa.

(e) (1) У: – Aлeксaндaр j e с у м њ a o у Никoлу дa му oн, прeкo свojих кћeри удaтих нa рускoм двoру, квaри пут у Русиjу – кoнструкциja je сличнa прeт-хoднoj, али с једном значајном поједи-ношћу која је чини различитом од ње. Упрaвнa рeчeницa сaстaвљeнa je oд субjeктa ’Aлeксaндaр’ нa пoчeтку, зa кojим дoлaзи прeдикaт ’je сумњao’ и кoмплeтив у oблику aкузaтивa сa прeд-лoгoм ’у’: ’у Никoлу’. У зaвиснoj нa пoчeтку je вeзник с eнклитичким прo-нoминaлним мaлeфaктивoм ’му’, пa субjeкaт ’oн’. Пoслe тoгa слeди рaзгрa-нaти aнтиципирaни пaдeжни aдвeр-бaтив сa стaтусoм сeпaрaтoрa ’прeкo свojих кћeри удaтих нa рускoм двoру’, пa прeдикaт ’квaри’ и ближи oбjeкaт с прaтиoцeм ’пут у Русиjу’. (2) Умeстo кoмплeтивa упрaвнe ’у Никoлу’ мoгућe je у истoj сигнификaциjскoj функциjи упoтрeбити кao субjeкaт зaвиснe ’дa му Никoлa’. Интeрeсaнтнo je дa субjeкaт вeћ пoстojи, и дa имa стaтус прoнo-минaлизaтoрa нaшeг кoмплeтивa ’Ни-кoлa’ = ’oн’. То је она значајна појединост о којој смо дали напомену на почетку. (3) Инвeрзиja ниje пoжeљнa.

2) (a) И у oвим примeримa пoст-су бjункциjски пoлoжaj eнклитикa зaви-снe рeчeницe oствaрeн je кoнсeквeнтнo – нпр.: – ...дa je нeoбичнo лeпa; – ...дa joj идe у сусрeт; – ...a ja с a м гa o ч e к и в a o дa сe пojaви; – ...дa му дoпусти – итд.

(б) У: – ...з н a с e дa je нeoбичнo лe-пa – у управној и зависној клаузи упо-треб љене су сличнe eнклитикe, aли нису рeдуктивнo кoрeспoндeнтнe.

(в) У: – ...a ja с a м гa o ч e к и в a o дa сe пojaви; – ...aли j e свaк м o р a o зa тo п и т a т и Вукa дa му дoпусти – у свaкoj клaузи пoсeбнo eнклитикe имajу нajпo вoљниjи пoстинициjaлни пoлoжaj,

126


a у тoмe jeднa сe нe углeдa у другу, нити пoстojи тeндeнциja oбрaзoвaњa зajeд-ницe eнклитикa, нити пaк прeскaкaњa нпр. из зaвиснe у упрaвну.

3. Обично се мисли да је катафо-рички објекат својствен реченицама са да. У кoнструкциjaмa кoje нaвoдимo нижe везничка реч је како, а у управну рeчeницу смeштeн je ближи oбjeкaт за-висне – кaтaфoрскoг типa:

– Нe сaмo дa рaспoзнaje тaj глaс нeгo и в и д и oцa jaснo кaкo сeди и пуши, рaсaњeн и мучeн кaшљeм ИA Ћупр 122; – Нeки oд њих j e вeћ в и д e o сeбe кaкo гa oдвoдe прaвo у сургун, у дaлeку Нeмaчку, дa никaд вишe нe види ни свoje кућe ни кaсaбe ИA Ћупр 151; – Тaкo, jeднoг пoпoднeвa з a т e ч e гa дjeд Рaдe кaкo нeштo прeкaпa пo jeднoм сaндуку у oстaви и вeoмa сe изнeнaди oткуд oн сaд ту у oвo дoбa БЋ КДН 8–9; – Г л e д a нaс кaкo вeсeлo брстимo oнaj oгрaнaк и пoтиштeнo климa глaвoм БЋ КДН 46; – Пoслиje тoгa њeгoвoг приjeкoрнoг пригoвoрa н a ђ o с м o стрицa Ниџу кaкo oсaмљeн сjeди нa дрвљaнику и зури нeкуд у прaвцу пoтoкa БЋ КДН 121; – Тe нoћи, крoзa сaн, ч у л и с м o стрицa кaкo пjeвa врaћajући сe пиjaн кући, a уjутру гa у г л e д a с м o, пoдбулa и тихa, кaкo пoкoрнo кусa oстaтaк чoрбe oд крaвинe џигeрицe БЋ КДН 129; – Дjeд Рaдe кисeлo пoглeдa Вилсoнoву слику, oбoри oчи и тeк тaдa с п a з и нaшeг мaчкa кaкo истeжe врaт уз лoнaц с jeлoм и љутитo рaзвучe мaшицoм пo њeму БЋ КДН 140; – В и д и тaмo дaлeкo oних ниjeмих брдa кaкo сe дижу, oбaсjaнa и oсвиjeтљeнa ПК J 49; – Сaмo н a з и р e нeпрeглeднo зeлeнилo, oбли-вeнo у свjeтлoсти, кaкo сe прeд њим шири и пoдрхтaвa, a oсjeћa кaкo свe oкo њeгa примaмљивo шуми, дршћe, стрeпи ПК J 59; – Aустриjски пoслaник, цeпи-длaкa кao и сви aустриjски диплoмaти у питaњимa двoрскe eтикeциje, хтeo je дa пoлуди oд чудa, кaдa j e в и д e o г-ђу Пeтрoвићку, жeну jeднoг oбичнoг упрaв-

никa нoвчaнoг зaвoдa, кaкo сe прaви принцeзa СJ Oбр 224.

1) (a) (1) Зaвисни клaузaлни кoм-плeкс у првoм примeру: – ... кaкo сeди и пуши, рaсaњeн и мучeн кaшљeм – рaстaвљeн je oд упрaвнoгa глaгoлa ’види’ ближим oбjeктoм ’oцa’, и aдвeрбaтивoм ’jaснo’. Тaj oбjeкaт тeмaтски je идeнтичaн сa субjeктoм (двe) зaвиснe рeчeницe: – ... в и д и oцa jaснo кaкo сeди и пуши = в и д и jaснo кaкo oтaц сeди и пуши. (2) Упрaвну рeчeницу чинe прeдикaт, кaтa-фo рички oбjeкaт и лeксички aдвeрбa-тив. Зaвиснa клaузaлнa структурa сa-стojи сe oд вeзникa и двa нaпoрeднa прeдикaтa ’сeди и пуши’. (3) Кaтaфoрички кaрaктeр oбjeктa смeтњa je инвeрзиjи.

(б) (1) У другoм, измeђу зaвиснe рeчeницe и упрaвнoгa глaгoлa пoсрeдуje ближи oбjeкaт ’сeбe’. Oднoс тoгa oбjeктa прeмa зaвиснoj клaузи врлo je oсoбeн: oн je тeмaтски идeнтичaн с oбjeктoм зaвиснe ’гa’, a нe сa субjeктoм. Зa рaзлику oд прeтхoднoг случaja, oвдe прeнoс oбjeктa упрaвнe рeчeницe у зaвисну ниje мoгућ, нити oбрaтнo. Узрoк тoмe прeд-стaвљa хeтeрoaгeнтивнoст двejу рeчe-ницa, те је и oднoс ’сeбe’ – ’гa’ тимe мoтивисaн. Први je кoрeспoндeнтaн сa сoпствeним субjeктoм, a други сa свojим пo прирoди ствaри ниje. (2) Сaстaв упрaвнe рeчeницe – субjeкaт ’нeки’, пaдeжни њeгoв aтрибут ’oд њих’, прe-дикaт ’je видeo’ и oбjeкaт ’сeбe’ – с пaрним рaспoрeдoм jeдaн oснoвни / jeдaн спoрeдни члaн, циклизирaн je и тимe нeштo нaглaшeниje ритмизирaн, oтвoрeн у прoгрaдиjeнтнoм смeру. Зa-виснa реченица je нaглaшeнo прoгрa-диjeнтнo усмeрeнa: зa вeзникoм слeди eнклитички прoнoминaлни ближи oбje-кaт ’гa’, a зa њим прeдикaт. Пoслe прe-дикaтa дoлaзи сeквeнтни aдвeрбaтив ’прaвo у сургун’, њeгoвa aпoзициja ’у дaлeку Нeмaчку’ и нa крajу зaвиснa рeчeницa ’дa вишe никaдa...’. (3) Инвeр-зиja oпeт ниje мoгућa, и тo свaкaкo услeд

127


укрштeнe кaтaфoрскo-aнaфoрскe aсoци-ja тивнoсти двajу oбjeкaтa.

(в) (1) У трeћeм пoсрeдничку улoгу измeђу зaвиснe рeчeницe и упрaвнoгa глaгoлa имajу eнклитички прoнoми-нaлни aкузaтив ’гa’ у служби ближeг oбjeктa и субjeкaт упрaвнe рeчeницe с aтрибутивoм ’дjeд Рaдe’. (2) Упрaвнa рeчeницa сaстojи сe oд aнтиципoвaнoг лeксичкoг aдвeрбaтивa ’тaкo’, зa кojим слeди пaдeжни ’jeднoг пoпoднeвa’, пa прeдикaт ’зaтeчe’, eнклитички oбjeкaт ’гa’ и субjeкaт ’дjeд Рaдe’. Кoнструкциja je виднo нaгнутa у рeтрoгрaднoм смeру. Пoчeтaк зaвиснe рeчeницe кao дa нa-jaвљуje истo усмeрeњe: пoслe вeзникa дoлaзи oбjeкaт ’нeштo’ пa прeдикaт ’прeкaпa’. Aли oндa слeдe eлeмeнти кojи тeжиштe кoнструкциje нaглaшeнo прe-нoсe у прoгрaдиjeнтнoм смeру: пaдeжни aдвeрбaтив с припaдajућим прaтeћим члaнoвимa ’пo jeднoм сaндуку у oстaви’. (3) Зaнимљивo je дa кaтaфoрички oб je-кaт ’гa’ ниje ни oвдe прeмeстив у зaвисну рeчeницу, aли пo утврђeнoм прaвилу oмeтa инвeрзиjу.

(г) У чeтвртoм: – Г л e д a нaс кaкo вe сeлo брстимo oнaj oгрaнaк – пoсрeд-ник мeђу клaузaмa jeстe oбjeкaт ’нaс’. Oн je нaрaвнo прeнoсив у зaвисну рeчeницу, гдe прeузимa улoгу субjeктa: – Г л e д a кaкo ми вeсeлo брстимo oнaj oгрaнaк. – Aли пo прирoди ствaри зaмeнички субjeкaт ниje oбaвeзaн, пa je и у oвoм случajу испустив: – Г л e д a кaкo вeсeлo брстимo oнaj oгрaнaк. – Рaзликa измeђу пoлaзнe и зaвршнe вeрзиje ипaк пoстojи: у пoтoњoj oдсуствуje кaтaфoрскa вeзa мeђу рeчeницaмa. (2) Упрaвнa рeчeницa сaдржи прeдикaт ’глeдa’ и кaтaфoрички eнклитички oбjeкaт ’нaс’. Зaвиснa сeм вeзникa имa лeксички aдвeрбaтив ’вe-сeлo’, прeдикaт ’брстимo’ и ближи oбje-кaт ’oнaj oгрaнaк’. Зaвиснa je сaмo рa-з виjeниja фoрмa упрaвнe, штo знaчи дa су урaђeнe пo систeму вaриjaтивнoг пo-стaв љaњa фoрмe, дaклe пo циклизa-циjскoм мaниру. Усмeрeнe су прoгрa-

диjeнтнo. (3) Инвeрзиjу спрeчaвa кaтa-фoрa.

(д) У: – Пoслиje тoгa њeгoвoг приje-кoрнoг пригoвoрa н a ђ o с м o стрицa Ниџу кaкo oсaмљeн сjeди нa дрвљaнику и зури нeкуд у прaвцу пoтoкa – кaтa-фoрски oбjeкaт ’стрицa Ниџу’ oпeт je пoстaвљeн измeђу зaвиснe рeчeницe и упрaвнoгa глaгoлa. Ниje прeнoсив у зaвисну, и тo збoг спeцифичнe сeмaнтикe упрaвнoгa глaгoлa. У ствaри, зaвиснa рeчeницa и ниje искључиви кoмплeтив упрaвнoгa глaгoлa, вeћ и кaрaктeризaтoр њeгoв пo нaчину: ’нaђoсмo гa тaкo’ = ’кaкo сeди’. (2) Нa пoчeтку упрaвнe рe-чeницe смeштeн je oбимaн пaдeжни aдвeрбaтив ’пoслиje тoгa њeгoвoг при-jeкoрнoг пригoвoрa’. Слeди прeдикaт ’нaђoсмo’ пa кaтaфoрички oбjeкaт. Бeз oбзирa нa двoстрaну oтвoрeнoст, у кoн-струкциjи влaдa нeрaвнoтeжa у кo рист рeтрoгрaдних крeтaњa. Зaвиснa клaу-зaлнa кoнструкциja имa двe рeчe ницe. Првa, пoслe вeзникa, зaпoчињe прeдикa-тoидoм ’oсaмљeн’ и прeдикaтoм ’сjeди’, зa кojимa слeди пaдeжни aдвeрбaтив ’нa дрвљaнику’. Другa нa пoчeтку имa прe-дикaт ’зури’, a нaстaвљa сe aдвeрбaтив-ним кoмплeксoм ’нeкуд у прaвцу пoтoкa’. Oбe су oтвoрeнe прoгрaдиjeнтнo. (3) Ин-вeр зиja je и oвдe спрeчeнa, и oпeт кao и инaчe: кaтaфoрским oбjeктoм.

4. Није ретко ни да реченице с ве-зником кад могу имати исти распоред чланова:

– Кaкo тo свe бoнo д и р a и п р и j a уздрхтaлoj, рaздрaгaнoj души кao нeкa мjeсeчeвa свjeтлoст кaд сe у миришљaвoj љeтнoj нoћи рaзлиje пo oбaмрлим бр-димa и ћутљивим дoлинaмa, крoз кoje jeднaкo шушти вoдa ПК J 57; – Кнeз с e љ у т и o нa Слaтку Душу кaд би мириo и oдврaћao тeжaкe дa нe иду зa свaку сит-ницу нa суд ПК J 21; – Свeтoгa ли ти Климeнтиja, дa с и ти у Aмeрици в и -д и o Сaву Сaвaнoвићa и Никa Ћулибркa кaд нaтoвaрe кaру с вискиjeм БЋ КДН 104.

128


(а) У првом примеру: – Кaкo тo свe бoнo д и р a и п р и j a уздрхтaлoj, рa-з дрaгaнoj души кao нeкa мjeсeчeвa свje-тлoст кaд сe у миришљaвoj љeтнoj нoћи рaзлиje пo oбaмрлим брдимa и ћут-љивим дoлинaмa, крoз кoje jeднaкo шушти вoдa – пoсрeдничкa групa срaз-мeрнo je врлo вeликa, a сaстojи сe oд бeнeфaктивнoг дaтивa ’уздрхтaлoj, рaз-дрa гaнoj души’, и кoмплeмeнтaрнe кoн-струкциje ’кao нeкa мjeсeчeвa свjeтлoст’. Нeoбичнo je дa пoтoњи дeo у ствaри припaдa зaвиснoj рeчeници, у кojoj oбa-вљa функциjу субjeктa: ’мjeсeчeвa свjeт-лoст’ – ’сe умири’. У упрaвнoj je зaступљeн joш упитни прилoг ’кaкo’, тe субjeкaт с aтрибутoм ’тo свe’, aдвeрбaтив ’бoнo’, и прeдикaтски пaр ’дирa и приja’. Кoн-струкциja je блaгo рeтрoгрaднo oтвo-рeнa. У зaвиснoj рeчeници нaлa зимo пoслe вeзникa joш eнклитику ’сe’, пa-дeжни aдвeрбaтив ’у миришљaвoj љeт-нoj нoћи’, глaвни дeo прeдикaтa ’рaз лиje’, и нa крajу aдвeрбaтивe ’пo oбa мрлим брдимa и ћутљивим дoли нaмa’. Слeди зaвиснa рeчeницa кoja врлo нaглaшaвa вeћ дoстa уoчљиву oтвoрeнoст кoн-струкциje у прoгрaдиjeнтнoм смeру. Инвeрзиja ниje мoгућa, и тo услeд oбa-вeзe упитнe рeчи ’кaкo’ дa зaдржи инициjaлну пoзициjу.

(б) У другoм: – Кнeз с e љ у т и o нa Слaтку Душу кaд би мириo и oдврaћao тeжaкe дa нe иду зa свaку ситницу нa суд – пoсрeдник je oпeт aкузaтив с прeд-лoгoм ’нa Слaтку Душу’. Нa пoчeтку упрaвнe рeчeницe je субjeкaт ’кнeз’, пa зa њим прeдикaт ’сe љутиo’. Oбjeктoм je oтвoрeнa прoгрaдиjeнтнo. Зaвиснa рe-чe ницa пoслe вeзникa сaдржи прeдикaтe ’би мириo и oдврaћao’, пa ближи oбjeкaт ’тeжaкe’. Зa oвим слeди зaвиснa рeчeницa кoja oтвoрeнoст кoнструкциje прeтвaрa у прoгрaдиjeнтну eкспaнзивнoст. Ин-вeрзиja je и пoрeд тoгa дoзвoљeнa: – Кaд би мириo и oдврaћao тeжaкe дa нe иду зa свaку ситницу нa суд, кнeз с e љ у т и o нa Слaтку Душу. – Ипaк je трaнс фoр-

мaциjoм дoшлo дo пoмeрaњa смислa кoнструкциje, штo je симптoм нeпoвoљ-нoг рaспoрeдa лeксичкe грaђe. Кaд би сe ’Слaткa Душa’ нaшлo у зaвиснoj рeчe-ници, инвeрзиja би билa зaдoвoљaвajућa: – Кaд би Слaткa Душa мириo и oдврaћao тeжaкe дa нe иду зa свaку ситницу нa суд, кнeз с e љ у т и o. – Дeсилo сe нeштo сличнo кao с кaтaфoричким oбjeктoм, штo упућуje нa мoгућнoст пoсмaтрaњa и нeпрaвoг oбjeктa кao тaквoг и у aдвeр-бaтивним клaузaмa.

(в) У пoтoњeм глaгoл ’видeти’ имa знaчeњe сaзнaвaњa чулимa, пa зaвиснa рeчeницa прeдстaвљa и њeгoву дoпуну, пoрeд тoгa штo гa дeтeрминишe и врe-мeнски. Дoпунски кaрaктeр кoнструк-циje oглeдa сe и у стaтусу двajу oбjeкaтa ’Сaву Сaвaнoвићa и Никa Ћулибркa’. Oни су, нaимe, кaтaфoрски пo кaрaктeру и мoгу сe зaмeнити субjeктимa зaвиснe рeчeницe: – ...дa с и ти у Aмeрици в и -д и o Сaву Сaвaнoвићa и Никa Ћулибркa кaд нaтoвaрe кaру с вискиjeм -> – ...дa с и ти у Aмeрици в и д и o кaд Сaвa Сa-вaнoвић и Ник Ћулибрк нaтoвaрe кa ру с вискиjeм. – Стогa je и инвeрзиja нeпo-жeљнa.

5. Преостао нам је један необичан случај у којем није јасно како треба ту-мачити један детаљ:

– Ту с e м и с л и л o дa oн чини пoкушaje приближaвaњa Aустриjи сaмo дa би прoбудиo сурeвњивoст Русиje и ускoриo свoj и Дрaгин приjeм нa рускoм двoру СJ Oбр 258.

Није, наиме, јасно да ли се ’ту’ одно-си на ’мислило се’ или на ’чини покушаје’. Изгледа да је друго тумачење исправније, јер се говори о изјавама краља Алексан-дра Обреновића у којима је превладавао помирљив тон према аустријском двору. Ако је тако, онда адвербатив ’ту’ иде у ред преурањених детерминатива ката-форичког типа попут објекта и субјекта из претходно анализираних примера.

129


3. Закључне напомене

1. Прво што смо утврдили у прет-ходној расправи – јесте да редо-след експликацје елемената је-зич ке структуре зависи од њи-ховог функционалног статуса: сигнификацијска функција под-разумева тежњу јединице ретро-градијенцијским позицијама, тј. да буде раније изговорена од јединица с информацијском функ-цијом.

2. Друго, појачана тежња ка ретро-градијентним позицијама усло-в љена је антиципацијским мо-ментом: померањем речи која садржи важније чињенице у од-носу на остале – на почетак рече-нице.

3. У раду смо анализирали кон-струк ције које садрже тзв. ката-форички објекат, али и друге јединице с преурањеним изгово-ром. Тако, адвербатив ’ту’, у једном случају забележен, иде у ред преурањених детерминати-ва катафоричког типа попут

објекта и субјекта из претходно анализираних примера.

Литература1. Genette, Gérard (2010), Die Erzählung,

3. Aufl., Paderborn: Wilhelm Fink. 2. Zima, Ladislav (1988), Figure u našem

narodnom pjesništvu, Zagreb: Globus.3. Јовановић, Јелена (2007), „О пробле-

му преурањене детерминације (на грађи из језика Св. Ранковића)“, у: Српски језик и друштвена кретања, Зборник радова са научног скупа одр-жаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, 129–142.

4. Ковачевић, Милош (2000), Стили-стика и граматика стилских фигу-ра, Крагујевац: Кантакузин.

5. Simeon, Rikard (1969), Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva I/II, Zagreb: Matica hrvatska.

6. Симић, Радоје (1982), „Језичка култу-ра и норма“, у: Гласник, 4, Титоград: ЦАНУ, 171–179.

7. Симић, Радоје и Јелена Јовановић (2002), Српска синтакса IV, Београд: Јасен.

ON CATAPHORIC FORMS IN SERBIAN

Summary

This paper deals with the so-called premature pronunciation of some language units. These are units moved from the syntacti-cally appropriate position towards the beginning of the struc-ture they belong to. The basic one among these is the so-called cataphoric object, but there are others too, which have not been fully treated yet.

[email protected]

130

KRATKO ILI PRETHODNO SAOPŠTENJE

Language contacts are always a result of historical and cultural bonds, and Montenegrin-Roman infl uence and

permeation lasted from the very begin-nings of Montenegrin history, opening ways to Mediterranean culture, being one of the important constituents of Mon-tenegrin cultural identity.

In order to indicate full signifi cance of these eff ects, both synchronic and dia-chronic aspects need to be considered. Re-gardless of the moment of its develop-ment, language is always a result of histori-

cal processes that determine its structure and properties.

Linguistic diversity of the world is rel-evant in the overall ethnological and cul-tural diversity among human communi-ties. There is no common opinion among scientists on the subject, as to when the human species developed language skills, or even whether it happened abruptly, as a result of a genetic mutation, or due to a long-term process that could have lasted for hundreds of thousands of years. Lan-guage changes occur unevenly in time and

Aleksandra Banjević UDK 81’367.7:316.77Univerzitet Crne Gore DOI 10.7251/FIL1307130BFilozofski fakultet Nikšić

AN OVERVIEW OF LEXICOLOGICAL INFLUENCE THROUGH LANGUAGE CONTACTS

Abstract: Language contacts can be studied in three directions: language acquisition; b) language borrowing; c) translation. In this project all of the three directions are inves-tigated. The process of language borrowing is analysed on four levels: phonological, mor-phological, semantic, and syntactic. During the borrowing process, language model adap-tation takes place. The adaptation of a model (a foreign word) shows two kinds of chang-es: primary and secondary changes, which take place on all four levels.

The adaptation on the quoted levels is carried out according to the three types of trans-phonemisation (zero, compromise and free), three types of transmorphemisation (zero, compromise and complete) and according to the degree of change of meaning on a seman-tic level. In terms of impact languages have on one another, one has to assert that lexis and phonetics are the language branches most subject to changes. Syntax comes next, followed by morphology, which resists outer impacts the longest. People borrow not only words as such, but also full syntactic constructions. Today’s linguistics terms the phe-nomena as calques (or loan translations), derived from the French word calquer (“to copy”). It is a term used in comparative and historical linguistics to indicate the type of borrowing in which the morphemic constituents of borrowed words or phrases are trans-lated into the equivalent morphemes of another language item by item. This division is essentially methodological due to inseparability of three linguistic realms within the lin-guistic sign, which, even when it comes to integration of lexical loans, stand in a link of mutual dependence and interaction.

Keywords: languages in contact, linguistic borrowing, primary and secondary adap-tation, indirect borrowing, direct borrowing, foreign word, foreign loan, loanword.

131

An Overview of Lexicological Infl uence through Language Contacts

space; if a group of people migrates far enough, the language of that group will evolve in a diff erent manner in relation to the language of the group that did not mi-grate. We can rest assured that languages emerged and disappeared in the past as well as today.

In essence, each language classifi ca-tion is similar: some group members are joined to certain subgroups with respect to elements shared by all members of respec-tive subgroups. Scientifi c classifi cation is diff erentiated from day-to-day classifi ca-tion by certain elements according to which are performed and are relevant in terms of identity of the classifi ed items.

Two languages are genetically related provided that they have sprung from the same primordial language. It follows that, for the genetic relatedness of languages, what happened with them during their history is of vital importance. Language family is the name we use to identify a set of languages that have provably evolved from the identical primordial language. Indo-European languages belong to the same language family, since it has been proved that their common primordial lan-guage, Indo-European, was in fact their language ancestor. One should emphasize that within a language family we place all languages shown to originate from the same primordial language, because, other-wise, we would have to regard Slavic lan-guages, Romance, Celtic, etc., as language families, being that they share a common primordial language, as proven before.

Complexity of language issues and their relation to other human activities is refl ected through existence of a number of scientifi c disciplines that were founded precisely on the verge of linguistics and other sciences. Those are sociolinguistics, psycholinguistics, neurolinguistics, phi-losophy of language, applied linguistics and those related thereof.

Human language history shows that there is no such language that has not been

exposed to contact with other languages during its historical development. These contacts could have been made by various means – migrations, military assaults, col-onisation, within ethno-linguistic en-claves, through education or expansions of international languages. The results were diff erent – from borrowing solely a few words to the creation of brand new lan-guages. This was substantially infl uenced by internal factors (types of relationships between languages, particularly typologi-cal relatedness), but also by social and psy-chological factors (intensity and duration of contact between language communi-ties, and by their size and prestige of rela-tionship).

It is well known that the languages within the Balkan Peninsula (particularly Romanian, Bulgarian, Albanian and Mod-ern Greek), belonging to diff erent branch-es of Indo-European, exhibit many simi-larities, not only in lexis, but also in mor-phology, syntax, idioms, even in phonetics, which is attempted to be explained by the action of mutual substratum.

Romance lexical infl uence on many European languages and dialects, among which stand the Montenegrin dialects, comes as a result of their centuries old presence in these regions, and their huge impact in various epochs.

At its zenith, the Roman Empire stretched from the east to the west along a territory of fi ve thousand kilometres, and from the north to the south three thou-sand two hundred kilometres. The entire Romania, i.e. the totality of Roman coun-tries from a linguistic point of view, is di-vided into two: the east and the west.

The east encompasses the Balkan re-gion, including Romania and remnants of Romanian dialects, whereas the west en-compasses Roman lands of today’s south-ern and western Europe: Italy (save the Slovenian and Croatian part of Istria, Gorički kraj, Slovenian parts of province Venezia Giulia and Lastovo), cantons

132

Aleksandra Banjević

Grisons, Vaud, Neuchatel in Switzerland, (namely, Italian, French, and a so-called Romansh, a part of Switzerland), France (save the land of Baska) and Portugal.

Both Romanias today are geographi-cally disconnected. South-Slavic countries were squeezed in between. In terms of lin-guistics, Roman dialects, that used to con-nect both Romanias, were employed in medieval Dalmatian and Istrian cities. They used to form a connection with dia-lects in the Fruili region and with the Vene-tians. The rise of the Venetian Republic in Istira and Dalmatia disrupted the connec-tion as refl ected in the cities where the Venetian dialect suppressed the primarily older Romance language in the province that had developed there in the Byzantine age. South-Slavic villages boosted the breaking of the link by introducing a new, non-Roman population, which surged into the cities and their surroundings.

This group includes Romanian, and the now-vanished (Old) Dalmatian lan-guage. Latin loanwords in the Albanian language are of great importance for mak-ing a comparison. The Balkan Peninsula was, with the exception of Dacia, superfi -cially romanised; much of it remained en-tirely Greek. The connection with the Ro-man centre was broken in the fi fth century, at the latest. Dane Kristian Sandfeld, in his work titled Linguistique balkanique, sum-marised the observations nineteenth cen-tury linguistics already tackled, in particu-lar, by the Slovenian linguist Franc Miklošič. In the Balkan Peninsula, lan-guages that coexist are genetically related: three Slavic, Greek, one Romance, and one Albanian, probably the last relic of the Il-lyrian language group. The listed languag-es exhibit signifi cant common features.

According to Skok, pre-Slavic lan-guages in the Balkans are as follows:

the Vulgar Latin, from which Romanian has been preserved to this day

Illyrian-Thracian, resulting in today’s Albanian (Arnautic), and

the Old Greek, which in the present phase of its name is called New Hellenic, or Modern Greek, or Rumanian. The last name originates from the Byzantine age.

Slavic borrowings from Latin have a certain value for Romanists, in particular for the reconstruction of, the so-called Bal-kan identity, which Latin elements of Al-banian and Modern Greek stem from, and from which today’s Romanian and Old Dalmatian Romance language evolved.

These loanwords are not a signifi cant issue for Romanists, as they are for Ger-manists. Their importance decreases, since for many Slavic Latinisms (as for cesarь, vrt, ocat,kotao, kuhinja, tresnja, kupovati, etc.) it is claimed, by more or less right, that they had not entered Slavic languages directly via the Romans, but the Germans, especially the Goths, who arrived at the Danube frontier and came into contact with the Romans fi rst rather than the Slavs.

This fact indicates the very name the Slavs give to the Romans. The general Slavic term for them is not of Roman, but of Germanic origin. Vlach (Vlah) is derived from Germanic walhoz, the latter from the name of the Celtic people Volcae, who at the time of fi rst contacts between Romans and Germans, were their closest neigh-bours. According to these data, the Slavs learnt about the Romans via the Germans. However, according to Skok, when things are considered up close, this is true only to some extent.

Therefore, according to Skok, “it is possible, that in the Slavic languages, espe-cially those of the northwest and south, there are words of Vulgar Latin origin of late period, say from sixth and seventh century, according to the theory before the arrival of Hungarians in Pannonia, before the founding of the fi rst Romanian princi-palities and before the colonising of the Bavarian Alpine countries, and that the northern Slavdom was not separated from

133


the southern as it is today, hence, before the individual establishment of Romance languages” (Skok 1940:130).

Indeed, Vulgar Latin castellu(m), a di-minutive form of castrum, is to be found in South-Slavic’s kostel in its original mean-ing, and in the Czech and Polish meaning of “church”.

There are other words, such as: vinum > vino (wine), oleum > ulje (oil), lactuka > loćika, rapa (croat.) > repa (turnip), graec-us > grk (Greek), paganus > pogan (pagan, peasant), casulla > košulja (shirt), etc., words mainly found in northern Slavic lan-guages.

The fi rst penetration period of Latin words into Slavic languages encompasses South-Slavic words stemming from the Balkan Latin provenance, as listed above, but which have not entered the northern Slavic languages: ratione > račun (reason, count), calendae > koleda (carol), rosalia > rusalje (rose festivity), altare > oltar (al-tar), radicem > rotkva (radish), menta > metvica (mint), molinum > mlin (mill), calce > klak (clack), camara > komora (chamber), focatia (or–cea) > pogača (type of bread), laurum > lovor (laurel), pavone > paun (peacock), sapone > sapun (soap), persica > breskva, praskva (peach).

This, as a result, raises the question of whether the South-Slavic dialects pre-served something of the Balkan Vulgar Latin. The following words are used every-day, as exemplifi ed in: račun, košulja, etc, derived from the purely Latin ratio, accu-sative case rationem, casulla. This brings us to believe that our ancestors, who were great tradesmen, acquired a great deal of cultural and culture-related words from the Balkan Romans. Culture-related words did not stem solely from the Balkan-Latin provenance, but from those with regard to folklore as well. These are koleda, carol, followed by the Bulgarian rusalje, etc. Koleda was derived from the Latin calen-dae, and beyond a calendar-related mean-ing, the word denoted a song or carol, sung

in cycles. Rusalje comes from the Latin ro-salia, marking a beginning of rose festivi-ties. These examples give viable evidence about the source, as they play an important role in the folklore of the nations of Roman descent (Caraman 1933: 146).

The relations between the Slavs and Romans existed not only during the fi rst settlings in the Balkans; they remained vi-brant to this day.

“It is not just the question of strong infl uence, as the Venetian infl uence was, which was intensively exercised from the fourteenth century until the fall of the Re-public under Napoleon. The reason this infl uence was intensive within our Adriatic belt is due to prestige” (Skok 1940: 6 - Translated by A. B.).

Romance study is not just a matter of Roman impact resulting from prestigious law, but one coming to existence under the law of symbiosis.

In the nineteenth century, Romance loanwords penetrated into our language in two ways: directly via Romance-Slavic lin-guistic symbiosis on the east coast of the Adriatic, and indirectly through the Ger-man language, i.e. through the infl uence of Vienna and Austria in the west. This oc-curred because the cultural centres of the Adriatic coast shifted towards inland, con-sequently forming brand new areas of in-fl uence of Romance loanwords (Jernej 1998:60-61).

The infl uence of Romanisms, passing on the east coast of the Adriatic, i.e. via di-rect contact between two language groups, primarily appertained to “non-technical” terms, such as (as listed by Jernej), ćàr (it. chiaro) “jasan” (clear), kòntenat (it. con-tento) “zadovoljan” (conten(ed)), ečèlenat (it. eccellente) “izvrstan” (excellent), kàn-tat (it.cantare) “pjevati” (sing), etc., for which there are authentic terms in the standard language of ancient origin. For that reason, such Romance loanwords could not penetrate further inland, or en-ter the standard language, and, thus, were

134

Aleksandra Banjević

compressed inside a narrow area along the coast, doomed to die out (Jernej 1998:65-66).

The fate of “Austro-Italian” words (so-called by Jernej) is diff erent, however, ex-hibiting a greater degree of expansion and tending to suppress the Dalmatian-Italian forms in all areas of standard language, and even in those cases where both vari-ants, the “northern” and the “southern” en-tered the standard language. As an exam-ple, Jernej is the name of the famous mask from the Italian comedia dell’arte, entering the south directly via the Italian term arlecchino>Arlekin (Harlequin), whilst on the north it entered via the German form Harlekin>Harlekin.

According to Jernej, the latter sup-presses the former (Jernej himself is, none-theless, somewhat reserved about this ob-servation). As for the other types he men-tions, Jernej is undoubtedly right in his assertion that the northern form of maska suppresses the southern maškara, the form menza suppresses mensa, gitara-kitara, vi-olina-violin, etc. (Jernej 1998:67).

Italianisms, which for the last hun-dred years penetrated into the standard language, and in this way reached the dia-lects in Montenegro, are for the most part related to the regions where the Italian language dominated Europe during the sixteenth and seventeenth century and ex-panded to all European languages. Most numerous are the commercial and bank-ing terms (banka, konto, bilans, kredit, bankrotirati, etc.), as the territory of present-day Italy was the fi rst country in the Middle Ages which introduced a sort of money-commodity exchange relation, in a country where the fi rst European banks and credit institutes were established. Mu-sic-related terms are also included (tenor, bas, bariton, viola, violončelo, kantata, so-nata, serenada, duet, kvartet, etc.), theatre-related terminology (in Italy, by the end of the fi fteenth century, classical theatre was restored), terms in architecture (Italian

Renaissance architecture was a model for Europe at the time), military terms (alarm, bataljon, kaplar, citadela, major, kapetan, general, etc.), and many more that spread from Italy to all European countries and, thus, via major European languages, espe-cially German, penetrated our own Mon-tenegrin dialects (Jernej 1998:70-80).

Sudden extinction of urban popula-tion provided opportunity to the Slavic, predominantly rural populace, to increas-ingly occupy positions in Roman cities.

By the end of the nineteenth century, such bilingualism acquired new features before it had completely vanished.

The fact that we can reach out only as far as language permits, leads us to tackle research processes of the word even more, its origin, and possible changes that may have occurred during its usage.

The importance we attach to language as a tool, which helps us understand our-selves and the society we belong to, is re-fl ected in the notion of two basic objec-tives of language, that of thought and com-munication. Precisely that the “mission” of language permits a number of subjective paths towards human enlightenment that, within their wholes, constitute something of the objective, many paths “not only to show the known truths, but to reveal some of those of the unknown”. (Humboldt 1820:Bd.IV)

ConclusionThe study of language contacts repre-

sents one of the most exciting fi elds of so-ciolinguistic research. R. Filipović lists seven ways in which loanwords are classi-fi ed within a language: classifi cation by al-phabetical order, by subject, type of words, grammatical level, degree and means of integration, by how desirable and needed certain loanwords are, and according to speakers who import them and their per-sonal standpoints. The most common and the most evident changes are those in terms of pronunciation and vocabulary,

135


and, therefore, they are the most studied. The most important reason with regard to word borrowing is in fi lling lexical gaps. In most cases, words are borrowed in order to accentuate particular lexical diff erences local words do not refl ect.

The harmonious co-existence of many languages in Europe is a powerful symbol of the aspiration to be united in diversity. Languages defi ne personal identities, but are also part of a shared inheritance. They can serve as a bridge to other people and open access to other countries and cul-tures, promoting mutual understanding. Approached in this spirit, linguistic diver-sity can become a precious asset. Language is always changing.

In spite of an impressive amount of work on language by linguists, literary crit-ics, psychologists, and philosophers, lan-guage still remains a marvel and a mystery. It remains wonderful that mere puff s of wind should allow men to discover what they think and feel, to share their attitudes and plans, to anticipate the future and learn from the past, and to create lasting works of art. One need only imagine the consequences of an onslaught of semantic amnesia, with progressive loss of meaning of the words we employ so casually, to be reminded of the importance of language in human aff airs.

Without words, we would be dumb in more senses than one. Yet we understand

very little, after centuries of investigation, about how this infi nitely fi ne web of com-munication is established, improved, and preserved. We can be sure, however, that the old defi nition of language as a vehicle serving primarily for the expression and transmission of thought is too narrow to be helpful (Black 1962:47).

References1. Black, Max (1962). The Importance of

Language, Prentice Hall, Englewood Cliff s, NJ.

2. Caraman, Piotr (1993). ‘‘Obrze d koledo wa nia u Słowian i u Rumunów : studjum porównawcze, W Krakowie . Nakł. Polskiej Akademji Umiejetnoś ci. http : //w w w.worldcat .org/t i t le/obrzed-koledowania-u-sowian-i-u-ru-munow-studjum-porownawcze/oclc/716923477&referer= brief_results (accessed January 22nd 2013)

3. Jernej, J. (1998). Sugli italianismi pene-trati nel serbo-croato negli ultimi cento anni. Studia romanica 1/1, Zagreb, 54-82. R. Literarum studia. MH.

4. Skok, Petar (1940). Osnovi romanske lingvistike, Zagreb, 1940,Vol. I, p. 6-130.

5. Skok, Petar (1971 – 1974). Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Band 1-4, Zagreb.

6. Humboldt, Wilhelm von (1820). Über das vergleichende Studium. In: Bd.IV.

ПРЕГЛЕД ЛЕКСИКОЛОШКИХ УТИЦАЈА КРОЗ КОНТАКТЕ МЕЂУ ЈЕЗИЦИМА

Резиме

Контакте међу језицима могуће је проучавати у три смјера: усвајање језика, позајмљивање, превод. У овом раду истра-жују се сва три наведена смјера. Процес позајмљивања ана-лизира се на четири нивоа: фонолошком, морфолошком, се-мантичком и синтаксичком. Током овог процеса долази до прилагођавања језичког модела. Приликом прилаго-ђавања модела (стране ријечи), долази до двојаке промјене, примарне и секундарне, која се одвија на сва четири нивоа.

136

Овај процес се на наведеним нивоима одвија у складу с три типа трансфонемизације (нулти, компромисни и слобод-ни), три типа трансморфемизације (нулти, компромисни и потпуни), као и у складу са степеном промјене значења на семантичком нивоу. Када говоримо о утицају који језици остављају у међусобном контакту, морамо схватити да су лексика и фонетика језичке области које највише подлијежу промјенама. Након тога долази синтакса, а послије синтак-се морфологија, која се најдуже опире тим промјенама. Не само да усвајамо ријечи већ и потпуне синтаксичке кон-струкције. Данашња лингвистика ту појаву назива калком (или позајмљеним преводом), а ријеч долази од француске ријечи calquer (преписати). То је термин који се користи у компаративној и историјској лингвистици да би се назна-чио тип позајмљивања у коjeм се морфемски конституенти позајмљене ријечи или синтагме преводе у одговарајуће морфеме дио по дио. Ова подјела је у основи методолошка, због чињенице да су ове три лингвистичке области нео-двојиве једна од друге унутар језичког знака, пошто се оне, чак и када дође до спајања лексичких позајмљеница, налазе у односу међузависности и интеракције.

[email protected]

137

STRUČNI RAD

Introduction

In 2011/ 2012, the University of Maribor enrolled the fi rst generation of stu-dents in the Master’s degree pro-

gramme entitled Translation and Inter-preting. The new programme was a mile-stone in two respects: on the one hand, it marked the end of the introduction stage for the new Bologna fi rst- and second-cy-cle study programmes; on the other, it symbolically rounded off the fi rst decade of translator and interpreter (TI) training at the University of Maribor. Both the new MA Translation and Interpretation and the BA Interlingual Studies programmes build heavily on the experience accumulated with the pre-Bologna TI undergraduate programmes. At the same time, they follow contemporary trends in the fi eld and com-ply with the general requirements of the Bologna Process. Compared to the old ones, the new programmes feature more specialised TI courses, greater compatibil-ity with other universities, increased hori-zontal study stream transfer possibilities as well as more student and teaching staff

mobility opportunities. In addition, the new programmes are better adapted to the specifi c needs of the Slovene job market and higher education and aim to set the trends for TI training at the University of Maribor for the next decade, even though it is clear that they are “on-going projects” (Gadpaille et. al, 2011: 107).

Pre-Bologna study programmes

Even though the Bologna programmes were only introduced recently, the transla-tor and interpreter training at the Univer-sity of Maribor has a long history. The fi rst specialised undergraduate programme in the fi eld was introduced in 2001/ 2002. It was called Translation and Interpreting (Prevajanje in tolmačenje). The programme (hereafter referred to as pre-Bologna TI to distinguish it from the current Bologna Translation and Interpreting MA) com-prised 4 years (8 semesters) of instruction and totaled 120 ECTS points. It had two diff erent versions: pre-Bologna TI – English for translation and interpreting between

Simon Zupan UDK 81‘25:378University of Maribor DOI 10.7251/FIL1307137Z

TRANSLATOR AND INTERPRETER TRAINING AT THE UNIVERSITY OF MARIBOR

Abstract: The University of Maribor has been training translators and interpreters for about a decade. Initially, training was organised at the undergraduate level and took four years to complete. With the Bologna process, pre-Bologna study programmes were split into BA and MA levels and now take 5 years to complete. The first cycle provides students with general language, culture and translation competences, while in the second cycle graduates obtain specialised translation and interpreting competences and skills. Although not problem-free, the new Bologna programmes have improved translator and interpreter training.

Key words: translator and interpreter training, Bologna process, study programme, University of Maribor, Department of Translation Studies

138

Simon Zupan

Slovene and English; and pre-Bologna TI – German, which was its Slovene – German equivalent. Both were comprehensive, double-subject study programmes (dvo-predmetni študijski program). As such, they could be combined with any other double-subject study at the then Faculty of Education (Pedagoška fakulteta). Aside from the most common pre-Bologna TI – English and pre-Bologna TI – German com-bination, students often combined either of the two with other double-subject pro-grammes in the Humanities and Social Sciences such as Slovene, Sociology, His-tory, Philosophy, Pedagogy or others. One interesting feature of pre-Bologna TI study programmes was they could be combined with study programmes in the Natural Sci-ences such as Biology or Computer Sci-ence, which today at the MA level is no longer an option.

Even though the Department of Eng-lish and American Studies and the Depart-ment of German Studies collaborated in their preparation, the two TI programmes featured several internal diff erences. Most of these were the result of the diff ering profi les and levels of experience among the available teaching staff . Thus pre-Bologna TI – English, for example, comprised a to-tal of 38 courses, while pre-Bologna TI – German only had 34; the latter was the case owing to several courses run across two se-mesters instead of one. In addition, ap-proximately 10% of courses in pre-Bologna IT – English were elective and a further 15% had internal electivity (e.g., in the Literary Translation cluster, students chose one out of the following courses: Prose Transla-tion; Poetry Translation and Drama Trans-lation); in pre-Bologna TI – German, on the other hand, approximately 15% of courses were elective and 15% featured internal electivity. Content-wise, both programmes comprised the same four clusters of cours-es: linguistics; literature; intercultural studies and specialised TI courses. How-ever, pre-Bologna TI – German diff ered

from pre-Bologna TI – English in terms of the proportions and distribution of each cluster, in particular with respect to spe-cialised TI courses. In pre-Bologna TI – German, students thus had at least one translation course per semester beginning with the fi rst year. Of these, the majorities were in non-literary translation. In addi-tion, TI-related courses accounted for al-most 38% of all courses in the programme in terms of ECTS points. Pre-Bologna TI – English, on the other hand, featured no TI courses in the fi rst four semesters at all. Students had to wait until 3rd year for the fi rst three specialised translation-related courses (one in contrastive linguistics and two in literary translation), followed by three more in the fi nal two semesters. Of the latter, one was in literary translation and one in conference interpreting. In con-trast with pre-Bologna TI – German, over-all, TI-related courses in pre-Bologna TI – English thus accounted for fewer than 25% of ECTS points in the programme.

Even though the German version had a higher proportion of specialised TI cours-es, today neither of the two would proba-bly be regarded as a typical TI training pro-gramme. Instead, they were closer to typi-cal philology programmes, in particular because of the high proportion of special-ised linguistics and literature courses, most of which overlapped completely and were taught jointly with those in the Eng-lish Language and Literature and German Language and Literature undergraduate study programmes. The similarity was not coincidental. On the one hand, it was a re-sult of the fact that both TI programmes were originally developed out of the two philology programmes; on the other, of the teaching faculty in both language depart-ments who had proposed the new courses, relatively few had experience with practi-cal TI, and even fewer had any academic background in Translation Studies. De-spite the defi ciencies, both programmes marked the beginning of translator and in-

139

Translator and Interpreter Training at the University of Maribor

terpreter training at the University of Mar-ibor and also produced graduates, some of whom work successfully at the highest lev-el for EU institutions (Nuč, 2013: 60).

The Bologna process

In 2006, the old Faculty of Education split into three new faculties, the Faculty of Arts (Filozofska fakulteta) being one of them. The split coincided with the imple-mentation of the Bologna process and a complete redesign of programmes in the Humanities and Social Sciences, which all had to comply with the 3-year BA + 2-year MA + 3-year PhD Bologna study pro-gramme model (e.g. Kukovec et. al, 2011; Onič et. al, 2010; Šabec et. al, 2007). This left the departments with little maneuver-ing space in terms of length and structure of the programmes. Study programmes for TI were once more prepared by the English and German departments. It was also de-cided that a third language stream, Hun-garian1, would be added to TI training. The Department of Hungarian took charge of its preparation.

The fi rst decision of the three depart-ments was that the study programmes at the BA level would continue to be compre-hensive double-subject programmes. This meant that they would be compatible with other double-subject programmes at the Faculty of Arts. In line with the general re-quirements for the new undergraduate programmes, one notable diff erence was that they had to equal 90 ECTS in total (previously 120 ECTS). In contrast to the pre-Bologna programmes, preparation of the new BA programmes was better coor-dinated between the departments. As a re-sult, the new programmes, which became 1 Hungarian is the language of one of the two offi -

cially recognised national minorities in Slovenia (the other being Italian). As such, it enjoys a spe-cial status and constitutional protection. The University of Maribor is the only higher educa-tion institution in Slovenia off ering degree pro-grammes in Hungarian.

known as BA Interlingual Studies (i.e. IS – English; IS – German; IS – Hungarian), were more uniform in structure and con-tent. Another important decision was that the new programmes would be better tai-lored to the needs of TI training, even though it was also decided that the fi rst cy-cle alone was not meant to provide com-plete training for TI. Instead, its objective was to provide graduates with a sound knowledge of linguistics, literature, (inter)cultural studies and basic TI, which would either prepare them for specialised TI training at the MA level or allow them a horizontal shift into other similar streams. Consequently, the fi rst three semesters (equal to 45 ECTS) of the new programme now mostly comprise general courses in linguistics, literature, composition and cultural studies, such as Phonology, Mor-phology, Syntax, Literature and Culture and Oral and Written Composition. The re-maining three semesters, on the other hand, mostly feature specialised TI cours-es. These include both theoretical courses such as the Introduction to Professional Translation and Interpretation and Theo-retical and Applied Translation Studies, or more practical ones such as Tutorial in Translation 1, 2, 3 or the Introduction to Si-multaneous and Consecutive Interpreting. Another diff erence in comparison with pre-Bologna TIs is the diff erent distribu-tion of courses dedicated to Slovene, i.e. language A in Interlingual Studies. While pre-Bologna TIs featured Slovene only in the fi rst and fourth semesters, the new BA mandated a course in Slovene in each year. The proportion of elective courses in the BA programme remains at 10%. It is nota-ble, however, that the new list of elective courses comprises several courses tailored to the needs of TI students, such as Inter-national Organisations or the Basics of Business Law. Naturally, this list of elective courses is not defi nitive and changes from one academic year to another, depending on the needs of the students and the de-

140

Simon Zupan

partment; in addition, students can choose courses from other study programmes at the University of Maribor and have the credits recognised in the framework of elective courses.

As soon as the fi rst students enrolled in the new BA programmes, the Faculty of Arts started preparing new MA pro-grammes (Teržan Kopecky et. al, 2010). This move coincided with the establish-ment of the Department of Translation Studies in 2008, which took over the im-plementation of the remaining three years of pre-Bologna TI – English and pre-Bolo-gna TI – German and the fi rst year of the new BA programmes. It also became solely responsible for the development of the new specialised MA programme, Transla-tion and Interpretation (Prevajanje in tolmačenje). The department originally prepared two versions of the programme: a single-subject (enopredmetni) and a dou-ble-subject (dvopredmetni) one. With the latter, it wanted to off er the students a pos-sibility to combine translation or interpre-tation with another subject (History, Soci-ology, Pedagogy etc.) also at the MA level. However, the proposal for a double-subject programme was not approved by the Slov-enian Quality Assurance Agency or Higher Education, the institution in charge of ac-creditation of all higher education study programmes in Slovenia. As a result, the department decided to prepare only a sin-gle-subject programme.

The new MA programme became a combination of experience gained with the previous study programmes and that ac-quired by the analysis of comparable train-ing programmes at various other European higher education institutions. One other

important factor considered in its design was the relatively small size of the depart-ment, which meant that for fi nancial rea-sons translator and interpreter training would have to take place within one, not two separate programmes. In addition, it was clear from the beginning that the job market for graduates, too, would be wider if they could qualify for both translation and interpreting within one programme. In practice, this meant that at least a few courses would have to be shared by trans-lation and interpreting trainees. Given these factors, the programme was struc-tured along the lines of the following four sets of courses:

• joint general courses for both translators and interpreters;

• language-independent courses for translators and language-inde-pendent courses for interpreters;

• language-specifi c courses for translators and language-specifi c courses for interpreters;

• and elective courses.

Next, the relative weight of each set was determined in terms of ECTS points. Of the total 120 ECTS in the MA pro-gramme, the joint general courses were al-located 34; language-independent courses for translators and language-independent courses for interpreters 30; language-spe-cifi c courses for translators and interpret-ers 44 and elective courses a total of 12 ECTS. After their proportions were set, the sets were assigned courses and the pro-gramme was structured into four tiers in line with the requirements mentioned above. In Diagram 1, its fi nal version is pre-sented:

JOINT COURSES IN TRANSLATION AND INTERPRETINGSeminar in Translation Studies – Selected Chapters

Slovene as the Language of the Profession ISlovene as Language of the Profession II

Diagram 1: Single-subject Translation and Interpretation MA programme

141


Slovene as Language of the Profession IIIIntercultural Communication

Language and Culture from the Point of View of Cognitive and Other Modern TheoriesMA Seminar IMA Seminar II

LANGUAGE-INDEPENDENT TRANSLATION AND LANGUAGE-INDEPENDENT INTERPRETING COURSES

TRANSLATION INTERPRETING

Literary Translation Theory I Interpreting – Theoretical and Applied Aspects I

Literary Translation Theory II Interpreting – Theoretical and Applied Aspects II

Professional Communication I Note-taking Technique IProfessional Communication II Note-taking Technique II

Translation of Specialized Texts – Theoretical Aspects I Interpreting and Memory I

Translation of Specialised Texts – Theoretical Aspects II Interpreting and Memory II

Translation Practice I/1 Interpreting Practice I/1Translation Practice I/2 Interpreting Practice I/2Translation Practice II/1 Interpreting Practice II/1Translation Practice II/2 Interpreting Practice II/2

LANGUAGE-SPECIFIC TRANSLATION COURSES AND LANGUAGE-SPECIFIC INTERPRETING COURSES


ENGLISH GERMAN HUNGARIAN ENGLISH GERMAN HUNGARIAN

Translation of Humanist

Texts


Texts


Texts

Simultaneous Interpreting I



Translation of Literary

Texts

Translation of Literary

Texts

Translation of Literary Texts

Consecutive Interpreting I



Subtitling Subtitling Subtitling Simultaneous Interpreting II

Simultaneous Interpreting II

Simultaneous Interpreting II

Translation of Technical

Texts


Texts

Translation of Technical Texts

Consecutive Interpreting II



Translation of Legal and

Political Texts


Political Texts


Political Texts

Simultaneous interpreting

III


III

Simultaneous interpreting III

Style as a Translation

Category


Category


Category

Consecutive Interpreting

III


III

Consecutive Interpreting III

142

Simon Zupan

As can be seen, the fi rst tier comprises eight courses (Seminar in Translation Stud-ies – Selected Chapters; Slovene as the Lan-guage of the Profession I, II, III; Intercul-tural Communication; Language and Cul-ture from the Point of View of Cognitive and Other Modern Theories and MA Semi-nar I and II). The courses are general and have to be taken by all students, regardless of their study orientation (translation or interpreting) or language. They provide students with advanced knowledge of Slovene, Translation Studies and intercul-tural communication from the point of view of various modern theories. The term “general” does not mean that students would have to take all of the courses at the beginning of their studies. On the contra-ry, the courses are dispersed across four se-mesters. It should also be noted that the programme features two MA Seminars. This happened for two reasons: the fi rst

was that one of the seminars aimed at stu-dents of translation and the other at stu-dents of interpretation (e.g., to make a dis-tinction for students who decide to study both). Besides this, the single-subject pro-gramme is designed in a way that makes it compatible with its possible double-sub-ject version2, where the seminar for trans-lators would necessarily have to diff er from the one for interpreters.

The second tier features 10 language-independent specialised translation and interpreting courses. These aim to pro-vide students with theoretical (the fi rst six) and practical (the last four) knowl-edge in translation and interpreting, ranging from literary translation and pro-fessional communication, on the one hand, to the theory of interpreting and note-taking technique, on the other. The exact choice of courses students have to complete depends on their study orienta-

Translation of More Com-plex Profes-sional Texts

Translation of More Complex

Professional Texts


Professional Texts

Simultaneous and


Simultaneous and


Simultaneous and Consecu-tive Interpret-

ing

ELECTIVE COURSES


ENGLISH GERMAN HUNGARIAN ENGLISH GERMAN HUNGARIAN

Elective course 1

Elective course 1

Elective course 1

Elective course 1

Elective course 1

Elective course 1

Elective course 2

Elective course 2

Elective course 2

Elective course 2

Elective course 2

Elective course 2

Elective course 3

Elective course 3

Elective course 3

Elective course 3

Elective course 3

Elective course 3

Elective course 4

Elective course 4

Elective course 4

Elective course 4

Elective course 4

Elective course 4

2 Besides the comprehensive single-subject programme, the department originally planned to also develop its double-subject counterpart, which would allow either of the two study orientations (translation or interpreting) to be combined with other compatible double-subject programmes. However, after the original proposal of a double-subject programme was rejected, its development was put on hold.

143


tion. If they decide to study both transla-tion and interpreting into one language (e.g., to obtain an MA in Translation and Interpreting – English), it means that they

have to take half of the courses from the Translation column and the other half from the Interpreting column as indicat-ed in the following diagram:

As can be seen, the students must take all the courses marked with the number “I” (e.g., Literary Translation I and Interpret-ing – Theoretical and Applied Aspects I etc.). The choice of these courses will pro-vide them with the required theoretical and practical competences in both transla-

tion and interpreting as well as guarantee them a suffi cient number of ECTS points. If, however, a student decides to study translation between two diff erent languag-es (e.g. for an MA in Translation – English and German), their mandatory courses from the two tiers would be as follows:



Literary Translation Theory I Interpreting – Theoretical and Applied Aspects I

X XProfessional Communication I Note-taking Technique I

X XTranslation of Specialised Texts –

Theoretical Aspects I Interpreting and Memory I

X XTranslation Practice I/1 Interpreting Practice I/1

X XTranslation Practice II/1 Interpreting Practice II/1

X X


TRANSLATION INTERPRETINGLiterary Translation Theory I XLiterary Translation Theory II XProfessional Communication I XProfessional Communication II X

Translation of Specialised Texts – Theoretical Aspects I X

Translation of Specialised Texts – Theoretical Aspects II X

Translation Practice I/1 XTranslation Practice I/2 XTranslation Practice II/1 XTranslation Practice II/2 X

144

Simon Zupan

As indicated in the diagram, students would have to complete all the courses marked with “I” as well as those marked with “II” in the Translation column. The latter upgrade the former and provide stu-dents with additional, in-depth compe-tences in the fi eld of translation. As can also be seen, both columns feature four practical courses. These are designed as a combination of in-class assignments and practical translation experience that stu-dents acquire by working for real TI com-panies and customers in the market. Stu-dents take them in the second and third semesters. Since the orientation of the stu-dents from the diagram is solely translation, they will have to complete four practical courses from the Translation column, com-pared to students of translation and inter-preting, who must take two from each.

With the third tier, the programme splits into language-specifi c translation or interpreting courses. These aim to provide students with specialised knowledge in various subfi elds ranging from translation of humanist, literary and technical texts in the Translation column, on the one hand, to courses at various levels in simultaneous and consecutive interpreting, on the other. The exact list of courses to be completed again depends on students’ study orienta-tion and choice of languages. If they, for example, decide to qualify as interpreters and translators for English, they will have to complete seven language-specifi c inter-preting courses from the English section as well as seven language-specifi c translation courses in the English section, as indicated in the following diagram:

LANGUAGE-SPECIFIC TRANSLATION COURSES AND LANGUAGE-SPECIFIC INTERPRETING COURSES


ENGLISH GERMAN HUNGARIAN ENGLISH GERMAN HUNGA-RIAN


TextsX X Simultaneous

Interpreting I X X

Translation of Literary Texts X X Consecutive

Interpreting I X X

Subtitling X X Simultaneous Interpreting II X X


TextsX X Consecutive

Interpreting II X X


Political TextsX X


IIIX X


CategoryX X


IIIX X


Professional Texts

X X

Simultaneous and


X X

145


If the same student wanted to obtain an MA IN Translation – German and Hun-garian, however, they would have to com-plete fourteen courses from the corre-sponding German and Hungarian sections in the Translation column. On completion, these choices provide the candidates with the required special translation or inter-preting (or both) skills in each of the cho-sen languages.

Finally, the programme also compris-es elective courses, which represent 10% of the programme. Students can choose be-tween two diff erent categories of elective courses: fi rst, those that are part of the ac-credited programme and are run by the de-partment; and, second, courses that are of-fered by the University of Maribor outside the Department of Translation Studies. The former feature courses that range from Legal Terminology and Translation of Prose Texts, on the one hand, to Communication Science, Social and Political Philosophy and many others, on the other. As is the case with elective courses at the BA level, the list of available courses changes from one academic year to the other, depending on students’ preferences and the available teaching staff .

ConclusionThe fi rst generation of students en-

rolled in the new MA programme in 2011/ 2012. Therefore, the fi rst candidates (as of April 2013) are yet to complete translator and interpreter training from a Bologna programme at the University of Maribor. Nevertheless, it is possible to make a few early observations. The fi rst signs, if anec-dotal, are promising. In comparison with pre-Bologna programmes, which by many students were considered too theoretical and lacking in practical courses in both translation and interpreting, the new pro-grammes elicit less critique. Indeed, upon completion of 1st year, some MA students even complained that the amount of prac-tical work was greater than expected. They

also praised the hands-on practical experi-ence they received working for translation agencies or interpreting in a real-life work environment. Another positive trend is an increase in the number of outgoing ex-change students. While seven years ago, among pre-Bologna students, only a hand-ful of them used to spend a semester or two abroad, today (BA and MA students com-bined) the number is considerably higher. Something similar applies to the teaching staff . While a decade ago study trips abroad among teaching staff were only sporadic, they have become much more common in recent years. Even though other factors have contributed to this, the Bologna re-form probably has also facilitated both stu-dent and teacher mobility.

Clearly, Bologna is not entirely prob-lem-free. One considerable problem is an increase in the number of courses per pro-gramme. Whereas in the old double-sub-ject programmes, students typically gradu-ated after completing around 50 courses in four years, today they often have to take around 60 courses in three years. This, of course, means not only additional course-work, exams and stress for students but also extra work for the faculty. It comes as no surprise that a competence overload for instructors with the new Bologna pro-grammes has already been observed (cf. Gadpaille). In addition, after a fi nancial crisis hit public universities and austerity measures were introduced, many depart-ments had to cut back on their study pro-grammes and reduce the number of con-tact hours. Interlingual Studies and Trans-lation and Interpreting programmes, un-fortunately, were among them. As a result, some of their original segments have shrunk considerably in comparison with the original versions. Nevertheless, it is be-lieved that the new programmes were a step in the right direction, even though it is clear that it will take several generations of graduates before a sound judgment about them can be made.

146

Simon Zupan

References1. Gadpaille, M. (forthcoming) „Compe-

tence Overload: Implementing the Bo-logna Programme in the Humanities.“.

2. Gadpaille, M., Onič, T. and Nuč, A. “Upgrading undergraduate English and translation studies: the Bologna programme at the Maribor Faculty of Arts”, in Banjević, A., Ceramella, N., Tabaku, E., and Knežević, M. (ed.) Critical comparison of foreign language studies in the region of South East Eu-rope, Nikšić: Faculty of Philosophy, University of Montenegro; Tirana: Fac-ulty of Foreign Languages, University of Tirana, pp. 101-106.

3. Kukovec, M., Cvetek, S., Gadpaille, M., Hempkin, K., Jutronić, D., Jurančič, K., Kennedy, V., Križan, A., Majcenovič Kline, B., Onič, T., Plemenitaš, K. and Šabec, N, (2011) Akreditacija dvopred-metnega pedagoškega študijskega pro-grama druge stopnje Poučevanje an-gleščine: vloga za pridobitev soglasja k dvopredmetnemu pedagoškemu študij-skemu programu druge stopnje Pou-čevanje angleščine Filozofske fakultete Univerze v Mariboru, Maribor: Filozof-ska fakulteta, Available: http://www.ff .uni-mb.si/dotAsset/26124.pdf [10 April 2013].

4. Nuč, A. (2013) “Študij prevajanja in tolmačenja v Mariboru”, in Veber, J. (ed.) Združenje konferenčnih tolmačev: 40 Let: jubilejni zbornik, Ljubljana: Združenje konferenčnih tolmačev Slovenije.

5. Onič, T., Jurančič, K., Gadpaille, M., Plemenitaš, K. and Zupan, S. (2010) Akreditacija dvopredmetnega nepeda-goškega študijskega programa druge stopnje Anglistika: vloga za pridobitev soglasja k dvopredmetnemu nepedagoš-kemu študijskemu programu druge stopnje Anglistika Filozofske fakultete Univerze v Mariboru, Maribor: Filozof-ska fakulteta, Available: http://www.ff .uni-mb.si/dotAsset/26122.pdf [10 April 2013].

6. Teržan-Kopecky, K., Nuč, A., Zupan, S., Hribar, D. D., Valh Lopert, A., Kučiš, V., Onič, T., Kosi, M. (2010) Prevajanje in tolmačenje: vloga za pridobitev soglasja k enopredmetnemu študijskemu pro-gramu druge stopnje Prevajanje in tolmačenje Filozofske fakultete Uni-verze v Mariboru: akreditacija enopred-metnega študijskega programa druge stopnje, Maribor: Filozofska fakulteta, 2010.

7. Šabec, N., Kennedy, V., Jutronić, D., Gadpaille, M., Hribar, D. D., Onič, T., Jurančič, K., Plemenitaš, K., Zupan, S., Kukovec, M., Hempkin, K., Majcenovič Kline, B., Križan, A. (2007) Akreditacija univerzitetnega študijskega programa 1. stopnje Angleški jezik in književnost: vloga za pridobitev soglasja k univer-zitetnemu dvopredmetnemu študijske-mu programu prve stopnje Angleški jezik in književnost Filozofske fakultete v Mariboru, Maribor: Filozofska fakul-teta, Available: http://www.ff .uni-mb.si/dotAsset/12158.pdf [10 April 2013].

ŠKOLOVANJE PREVODILACA I TUMAČA NA UNIVERZITETU U MARIBORU

Rezime

Već deset godina na Univerzitetu u Mariboru školuju se prevo-dioci i tumači. U početku se ovaj proces odvijao na osnovnom studiju, koji je trajao četiri godine. S uvođenjem principa Bo-lonjske deklaracije u visoko obrazovanje, postojeći dodiplom-ski studij dijeli se na osnovni i master nivo, čime se trajanje stu-

147

dija produžava na pet godina. Prvi ciklus studija omogućava sticanje opštih kompetencija na polju jezika, kulture i prevođe-nja, dok se na drugom ciklusu radi o specijalizovanim kompe-tencijama i vještinama u oblasti prevođenja i tumačenja. Iako novi studijski programi, ustrojeni prema pravilima Bolonjske deklaracije, nisu oslobođeni poteškoća, poboljšali su obuku i nastavni proces u ovim disciplinama.

[email protected]

148

149

КЊИЖЕВНОСТ

150

Simon Zupan

151


Волф Шмит (Wolf Schmid), профе-сор емеритус на Институту за сла-вистику Хамбуршког универзите-

та и познати наратолог, у Уводу своје књиге Елементи наратологије (Elemen-te der Narratologie) истиче теоријски потенцијал и стимулативни значај ру-ских теоретичара и школа1 за формирање категорија модерне наратологије. Сам наслов Шмитове књиге је програмат-ског карактера и садржи двоструку по-руку: с једне стране указује на фунда-1 У том контексту Шмит набраја пре свега руски формализам и његове представнике: Шклов-ског, Томашевског, Тињанова, Јакобсона, за-тим Пропа, Бахтина, Волошинова, као и чла-новe тзв. тартуске школе – Лотмана и Успен-ског. Поред руских, у оквиру разних поглавља своје књиге, Шмит поклања пажњу и другим теоретичарима словенског порекла (нпр. До-лежел, Гловињски и др.).

менталност, а с друге на парцијалност ауторовог приступа конститутивним структурама фикционалних припове-дачких текстова (Schmid 2008: V–VI). Изузетно су занимљиви, а делом и ино-вативни, Шмитови ставови о елементи-ма из домена „перспективологије“, по-себно они који се баве анализом односа између текста приповедача и текста фи-гура.

У том сегменту је на Шмита инспи-ративно деловао пре свега руски фило-зоф, теоретичар књижевности, језика и културе Михаил М. Бахтин (1895–1975), ’откривен’ шездесетих година прошлог века, који је својим дијалошким присту-пом извршио велики утицај на целокуп-ну постмодерну науку о књижевности. У својим концептима полифоније и дија-логизма Бахтин је још пре Женета ета-

Милица Пасула УДК 821.133.1.09 Жерар Ж.Јулијана Бели Генц DOI 10.7251/FIL1307151PУниверзитет у Новом СадуФилозофски факултет

ПРИМЕНА ШМИТОВОГ МОДЕЛА ТЕКСТУАЛНЕ ИНТЕРФЕРЕНЦИЈЕ НА НАРАТОЛОШКУ АНАЛИЗУ РОМАНА ГРЕТХЕН РУТ БЕРГЕР

Апстракт: Волф Шмит под појмом текстуалне интерференције подразумева продирање субјективног говора фигура у говор приповедача, дакле, интерференцију између текста ликова и текста наратора. Он развија модел састављен од осам карактеристика односно критеријума намењених разликовању текста нарато-ра и текста фигура. Циљ рада је имплементација овог модела на анализу нара-тивних техника, тј. техника приказивања говора и мисли фигура и наратора у савременом немачком роману Гретхен ауторке Рут Бергер. Посебна пажња у ана-лизи поклања се категоријама модуса (фокализације) и гласа по Женетовом нара-тивном дискурсу.

Кључне речи: текстуална интерференција, Волф Шмит, Жерар Женет, на-ратолошка анализа, Рут Бергер, роман Гретхен.

152

Милица Пасула, Јулијана Бели Генц

блирао „глас“ као специфичну категорију наративних текстова. У истраживањима многострукости говора у роману он по-лази од два начелна разграничења: између говора приповедача и у њега ин-корпорираног говора фигура и између двоструке упућености речи (унутрашња дијалогичност речи на нивоу језика) (Helt, интернет). Под феноменом дво-гласности Бахтин подразумева све из ја-ве које се по својим граматичким и компози ционим одликама приписују једном говорнику – наратору, али се у њима може препознати мешање две изјаве, два начина говора, два стила и ’језика’ и самим тим два смисаона и вредносна хоризонта. Бахтин разликује више слојева говора, који се међусобно налазе у дијалошком односу, при чему посебну пажњу посвећује релацијама го-вора приповедача и аутора „заоденутог у ћутање“ (Епштејн, интернет), који те-жи ка неутралности (Bachtin 2007: 138–139). Његов сународник Валентин Н. Во-лошинов, један од Бахтинових „двој-ника“ (Епштејн, интернет), назива овај феномен интерференцијом (Lahn & Mei ster 2008: 129).

Док Бахтин прозну реч дели на три типа, Шмит разликује само две кате-горије: говор наратора и говор фигура. Полазећи од Бахтинове теорије и Вол о-шиновљеве терминологије, он развија свој модел текстуалне интерференције, под којoм подразумева продирање су-бјек тивног говора фигура у исто тако субјективни говор приповедача. Шмит овај феномен попут Бахтина назива хи-бридним, због тога што се у њему преплићу mimesis и diegesis у платонов-ском значењу, а то преплитање резулти-ра настанком нове структуре која обједињује две функције: преношење текста фигура (mimesis) и приповедање (diegesis), што се може схватити и као интерференција драмског и наративног модуса (Martinez & Scheffel 2009: 51). Тако се у свим облицима преношења го-

вора могу наћи неке карактеристике које упућују или на приповедача или на фигуру као другу инстанцу. На тај начин неки одломак може имати претежно на-раторов или фигурални печат. За разли-ку од анализе невербалних догађаја фикционалног света на нивоу дијегезе, код које се у обзир морају узети време нарације, фокализација и стил припо-ведања (Quinkertz 2004: 160), Шмит формулише осам карактеристика, које истовремено делују и као критеријуми, на основу којих се може препознати и разграничити текст фигура (ТФ) од тек-ста наратора (ТН):

1. Тематске карактеристике: ТФ и ТН могу се разликовати по избо ру тематских јединица као и по карактеристичним темама.

2. Идеолошке карактеристике: ТН и ТФ могу се разликовати по вре-дновању одређених тематских је диница и по општем поимању значења.

3. Граматичке карактеристике пер соналне форме: ТФ и ТН могу се разликовати по употреби гра-матичког лица код заменица и глаголског облика. Недијегети ч-ки приповедач користи треће лице када говори о фигурама у дијегези, док се у ТФ употребљава систем три лица – инстанца која говори означава се првим лицем, фигура којој се обраћа другим, а фигура о којој се говори трећим.

4. Граматичке карактеристике гла голског времена: ТФ и ТН могу се разликовати према упо-треби глаголског времена. У ТФ се за три временске равни (про-шлост, садашњост, будућност) по правилу користе три глагол-ска времена (перфекат, презент, футур). У ТН (када се изјаве од-носе на ниво дијегезе) по прави-лу се употребљава епски прете-рит или историјски презент. У

153

Примена Шмитовог модела текстуалне интерференције на наратолошку анализу романа Гретхен Рут Бергер

тумачењима (коментари, ауто-тема тизација, апострофирање чи-та оца и сл.) могу да се користе сва три времена.

5. Граматичке карактеристике по-казног система (нем. Zeigsy-stem): За ТФ је типична употреба хронотопских прилога, који се односе на „ја-овде-сада-ориго“ (nem. „Ich-Jetzt-Hier-Origo“) фи-гуре.2 У ТН се употребљавају при лози допуњени показним одре дницама,3 дакле, изрази који се односе на податке већ споменуте у тексту независно од знања о оригу фигуре.

6. Карактеристике језичке функ-ци је: ТН и ТФ могу се разликова-ти на основу функција језика – израз, апеловање, приказивање.

7. Стилске карактеристике лек-сике: ТФ и ТН могу се разликова-ти по другачијим називима за један те исти објекат4 и по ре-пертоару лексике, при чему ТН не мора бити стилски неутра-лан, као што ни ТФ не мора бити колоквијалан.

8. Стилске карактеристике син-таксе: ТФ и ТН могу се разлико-вати по особеним синтаксичким обрасцима.

У једном сегменту текста ретко се може пронаћи истовремена засту п ље-ност свих осам карактеристика, јер се опозиција ТФ – ТН често неутрализује. Текстуална интерференција јавља се у оним случајевима када постојање барем једне од наведених одлика указује на присуство другог текста. Између ТФ и ТН постоји широки спектар прелазних форми, тј. наративних трансформација 2 На пример: данас, јуче, сутра, овде, тамо, лево, горе и сл.

3 На пример: тог дана, дан пре, на истом месту итд.

4 „Александар“ наспрам „Саша“, „коњ“ наспрам „кљусе“.

с разноврсним дистрибуирањем карак-теристика у ТФ или ТН. Као различите степене ових трансформација Шмит исти че директни, индиректни и дожи-в љени говор. Код директног говора су заступљене искључиво одлике текста фигура. Код индиректног говора, ка-рактеристике под редним бројевима 3, 4, 6 и 8 приписују се тексту наратора, а остале се дистрибуирају на текст фигу-ра, док се код доживљеног говора за ТН везују само одлике под редним бро-јевима 3 и 4.

Код презентовања менталних про-цеса Шмит разликује директни уну-трашњи монолог (нем. direkter innerer Monolog) и доживљени унутрашњи мо-нолог (нем. erlebter innerer Monolog). Он под директним унутрашњим моноло-гом подразумева дословно, аутентично изношење унутрашњег говора фигуре, које не подразумева само тематско већ и граматичко, лексичко, синтаксичко и функционално задржавање одлика – оно што ће се у даљем тексту по тра-диционалној терминологији називати директним или непосредним унутра-ш њим говором. Притом се неретко де-шава да наратор синтаксички ’прерађује’ мисли и рефлексије ликова, па се онда може говорити о доживљеном унутра-ш њем монологу.

Неправо приповедање (нем. unei-gen tliches Erzählen) аутентични је говор приповедача, који у различитој мери преузима ставове и ословљавања из ТФ, а да то ни на који начин не наглашава или означава. Овај феномен Шмит на-зива репродукцијом текста фигура. Улога двогласности доживљеног говора и неправог приповедања отежава јед-нозначну рецепцију текста и позива чи-таоца да раздвоји и утврди којој инстан-ци припада које идеолошко становиште и да ли наративна инстанца можда пре-узима одређене ставове фигура, али их притом „присваја“, односно приказује као сопствене (Schmid 2008: 181–229).

154


У роману Гретхен преовлађује нул-та фокализација, која се повремено смењује с интерном. Однос информиса-ности фигура и наратора, који се у случају нулте фокализације може ше-матски приказати као Н > Ф, а у интерној као Н = Ф (Genette 2010: 120), није у сва-ком сегменту текста лако уочљив. Нулта фокализација, тј. нараторова боља ин-формисаност, очигледна је у следећем примеру:

„Er hatte sie nämlich entgegen seinen Ankündun-gen nicht mit einem Legat bedacht, nicht einmal mit einem kleinen. Was andererseits auch wieder egal war, da der gesamte Nachlass sofort von Gläubigern konfi sziert worden war. Davon aller-dings wusste die Seyfriedin nichts“ (Berger 2007: 217).

Веома су ретка места у роману на којима наратор експлицитно истиче своју бољу упућеност и већу информи-саност у односу на ликове, као што то чини у последњој реченици овог приме-ра („Davon allerdings wusste die Seyfriedin nichts.“). Због тога је и тешко одредити и разграничити фокализације јер у већини случајева постоје индикације да је у питању интерна, иако је у суштини присутна нулта фокализација.

„Wobei man zugeben muss, dass die Demoiselle Goethe bei ihrer lebhaften, aufgeregten Freude über die nahende Rückkunft ihres geliebten Bru-ders auch einen kleinen, in ihrer Lage verständli-chen Hintergedanken hatte. Wenn er erst mal da wäre, der Wolfgang, dann würde er, wie sie ihn kannte, sehr häufi g Freunde mit ins Haus brin-gen. Männer“ (Berger 2007: 233).

У овом примеру приказане су ми-сли једног лика, Корнелије Гете, а само коментар „in ihrer Lage verständlichen [...]“ указује на присуство наратора, који не само да познаје ситуацију фигуре већ поседује и способност повезивања њених мисли и околности у којима се она налази. Комбинација наративизи-раног и транспонованог говора такође је чест показатељ приповедачевог при-

суства у роману Рут Бергер, јер указује на велику дистанцу, а самим тим и на могућност његове боље информисано-сти у односу на појединачне ликове. Граматичке карактеристике персоналне форме потврда су преовлађивања текста наратора, док језичка функција указује на интерференцију с текстом фигура. С обзиром на то да је у Гретхен присутна каснија нарација, не чуди да сазнања на-ратора превазилазе упућеност фигура, што се посебно огледа у епилогу („Nachrede. Für die, die wissen möchten, wie es weiterging“), у којем приповедач укратко предочава даљу судбину ликова након завршетка радње романа.

Интерна фокализација, која карак-терише поједине сегменте романа Грет-хен, безусловно је константна (Genette 2010: 121), јер, иако постоји већи број ли-кова који подлежу фокализацији, ни у једном тренутку није присутна више-струка или варијабилна варијанта овог феномена. Почетак романа приказан је из перспективе заменика градоначел-ника Франкфурта на Мајни, др Зигнера:

„Lederne Haut sieht er, einen breiten Mund mit eifrig schon zum nächsten Sprechen gespreizten Lippen, eine kleine Warze rechts am Kinn und gelblichbraune Schatten unter den Augen. Der-weil fällt ihm auf, dass er, obwohl er obenherum schwitzt, kalte Füße bekommt“ (Berger 2007: 15).

У истом простору су поред ове фи-гуре присутне још три (његов слуга, Ур-сула и водник Брант), међутим, при-казују се искључиво Зигнерова запажа-ња и размишљања, без интерференције с наратором у виду коментара или додат-них информација. Код овог вида фока-лизације често се у први план ставља текст фигура, чије присуство се може препознати анализом граматичких ка-рактеристика показног система („rechts am Kinn“), као и глаголског времена (презент). Интерна фокализација везује се у роману првенствено за главни лик романа Сузане Маргарете Брант, при

155


чему у тим деловима текста често долази до смењивања ове врсте фокализације с нултом. Најчешћа су прекидања интер-не фокализације нараторовим комента-рима у заградама, чиме се он по својој обавештености на тренутке издиже из-над фигуре с којом је до тог тренутка де-лио исто знање.

Када је у питању категорија гласа (Genette 2010: 158–164), она се у роману Гретхен без изузетка приписује увек на-ратору. Одговор на питање Ко види? упућује на неравноправну заступљеност интерне и нулте фокализације, док је само приповедање искључиво производ наратора, који ликовима (осим у случају директног говора) не даје да дођу до речи, већ сам преузима улогу презента-тора. Овај приповедач ни у једном тре-нутку не постаје део дијегезе, те се стога означава као екстрадијегетичко-хете-родијегетички (Genette 2010: 161). Ме-ђутим, чак и у случајевима када наратор даје фигурама више простора за дирек-тни говор, појава унутрашње приче (Schmid 2007: 85–86) тј. интрадијегезе (Genette 2010: 226) није карактеристика овог романа, у којем се кредибилно и са сигурношћу не може говорити о по-стојању наративних нивоа. Женетово разликовање категорија модуса и гласа показује се на примеру романа Гретхен оправданим, јер, упркос чињеници да различити ликови перципирају исте догађаје (перцептивна перспектива по Шмиту), они не добијају прилику да се о њима изјашњавају, те се самим тим не могу посматрати као наративне инстан-це било којег нивоа.

У роману Гретхен могу се уочити следеће технике презентовања говора: извештај о говору (нем. Redebericht), ди-ректни и индиректни говор, као и доживљени говор.

С обзиром на то да је код извештаја о говору начелно евидентна дистанца између наратора и фигура уз истовреме-но позиционирање наратора у први

план (што је случај и у роману Рут Бер-гер), изненађује да такав извештај пред-ставља најнезаступљенију технику пре-зен товања говора у овом делу. Обја-шњење овог парадокса лежи вероватно у савремености наратора,5 који, упркос учесталости нулте фокализације, радије прибегава модерној интерференцији текста фигура и текста приповедача.

„Und während Cornelie auf dem Nachhausеweg ihrem Bruder so etwas wie ein Geständnis macht, darüber, dass sie die Person schon einmal gese-hen hat vor der Tat und dies und jenes dabei ge-dacht hat, und dass Stockums und de Barys die Familie ganz gut kennen, und dass sie sich nun manchmal fragt, was man hätte tun können, be-ziehungsweise ob man etwas hätte tun können, um das Unglück zu verhindern [...]“ (Berger 2007: 387).

У датом примеру присутан је изве-штај о говору у кратком приказу Корне-лијиног ’признања’ брату, а сигналне ре чи за препознавање нараторовог рези-мирања њене изјаве пре свега су „dies und jenes“. У наведеном примеру се упо-треба презента као основног глаголског времена може тумачити као присуство текста фигура, при чему се и избор теме приписује Корнелији, а не наратору. С друге стране, персонална форма трећег лица једнине потврђује нараторов глас и доминацију његовог текста.

Директни/непосредни говор за-сту пљенији је у роману Гретхен од извештаја о говору, али није доминант-на наративна техника овог дела. Гра-фичку карактеристику (Schmid 2007: 188) ове наративне технике представљају знаци навода, док се тематске, стилске и граматичке одлике текста у потпуности приписују фигурама (Schmid 2007: 194). Наратор прибегава овом виду пре-зентовања говора у тренуцима у којима жели да ’успори’ описивање радње због 5 Извештај о говору одлика је првенствено тра-диционалних наратора у немачким романима 18. и 19. века.

156


карактеризације ликова и расветљавања њихових интерперсоналних односа:

„’Also Chérie, wenn du mich fragst, der alte Goethe ist geisteskrank. Lässt sie dreißig Seiten am Tag abschreiben ohne Sinn und Zweck. Verrückt, schlicht und einfach.’

’Maman, Sie übertreiben. Soo schlimm ist er nun auch –’

’Dochdoch. Sieh mich nicht so an, ich weiß, wovon ich spreche [...]. Hört man denn da eigentlich was, dass die Cornelie wen in Aussicht hätte?’

’Im Moment wohl eher nicht.’

’Soso. Sie ist ja auch leider alles andere als hübsch, das Fräulein Goethin. Diese schlechte, picklige, narbige Haut. Hat der Bruder auch.’

’Der ist aber trotzdem nicht hässlich. Sie doch eigentlich auch nicht. Ich weiß gar nicht, was Sie haben, Maman’“ (Berger 2007: 274).

Цитирани део разговора између мајке и кћерке Фон Штокум има двојаку улогу: указивање на однос између Корнелије Гете и њеног оца, као и на карактеризацију и опис односа самих учесница у дијалогу. С обзиром на то да се текст фигура протеже у више редова без било каквог прекида од стране нара-тора, текстуална интерференција у овом примеру изостаје (Schmid 2007: 194).

Индиректни говор је најзаступ ље-нија наративна техника презентовања говора у делу, на основу чега се може закључити да текстуална интерферен-ција игра важну улогу у роману Гретхен. Узимајући у обзир Шмитових осам ка-рактеристика по којима се разликују текст фигура и текст наратора, може се анализирати субјективност следећег израза: „An den Hals hatte sie [Ursel] sich gefasst, einen leidenden Ausdruck auf-gesetzt und erklärt, sie habe es immer gewusst, wie es enden würde mit der Susann, und die Dorette könne wohl kaum erwarten, dass nun ausgerechnet sie und ihr König das freche Ding bei sich aufnähmen“ (Berger 2007: 229). Оно што Шмит означава као „идеолошку карак-

теристику“ и у индиректном говору приписује тексту фигуре, у Урсулином коментару испољава се у ставу према Су-зани и њеној ванбрачној трудноћи, што се посебно истиче стилским избором лексике при називању сестре „das freche Ding“, као и у ословљавању и својатању супруга „ihr König“. У овом примеру су тематске одлике идентичне и у тексту фигуре и у тексту наратора, јер је пред-мет интересовања у оба случаја судбина Сузане Брант. Употреба трећег лица за означавање фигуре која говори, глагол-ско време (модус) и синтакса упућују на текст наратора (Schmid 2007: 194).

Доживљени говор је у роману заступљен у мањем обиму од индирек-тног, али га такође карактерише тексту-ална интерференција, при чему текст фигура има примат над текстом нарато-ра. Доживљени говор у Гретхен у већини примера се интегрише у друге форме презентовања говора и мисли фигура и наратора или се надовезује на њих, тако да није аутономан нити је лако уочљив.

„Als der Zug vorbei war, hörte man auf der Neuen Kräme viele Passanten sich äußern: Das sei doch skandalös – eine solch unbarmherzige Verbre-cherin derart zartfühlend zu behandeln! Ja was, in den Kerker gehöre die! Zu den Ratten, bei Was-ser und Brot! Doch nicht ins Krankenhaus! Wo kommen wir denn hin, wenn Mörderinnen auf städtische Kosten gepäppelt werden, während viele hart arbeitende, gottesfürchtige Menschen sehen können, wo sie bleiben. Bei dem Brotpreis dies Jahr!“ (Berger 2007: 311).

У наведеном примеру смењују се три нивоа: први ниво представља нара-торов крајње сажет опис ситуације уз inquit формулу и verbum dicendi („sich äuß-ern“), који на другом нивоу уводе инди-ректни говор, очигледан и по употреби конјунктива („Das sei doch skandalös“), док је трећи ниво доживљени говор, који је у овом примеру првенствено препознатљив по глаголском начину транспонованом из конјунктива у инди-катив („Wo kommen wir denn hin“), као и

157


по промени стилског нивоа – од неу-тралности приповедача до огорчености посматрача (идеолошка карактеристи-ка по Шмиту) – израженој кроз употре-бу израза карактеристичног за говорни језик („päppeln“ = некога брижљиво хра-нити/неговати). Такође је очигледна и промена глаголског времена: из епског претерита наратора прелази се у пре-зент као темпорални ниво текста фигу-ра. Доживљени говор се у овом примеру разликује од индиректног по функцији језика и синтаксе (Schmid 2007: 195).

При анализи романа Гретхен уо-чавају се следеће наративне технике презентовања менталних процеса: из ве-штај о унутрашњем говору, директни и индиректни унутрашњи говор, као и доживљени унутрашњи говор. Уну-трашњи монолог је једина наративна техника која није коришћена у роману, а њено одсуство може се објаснити пре-влађивањем нулте фокализације, која не оставља простор за приповедање у пр-вом граматичком лицу као суп станци-јалном виду ове технике.

Извештај о унутрашњем говору или психонарација (Cohn 1983: 31) у ро-ману Гретхен је искључиво консонант-ног карактера. Ни у једном тренутку наратор не коментарише или анализира менталне процесе ликова о којима при-поведа, већ оставља читаоцу могућност да их протумачи по сопственом на-хођењу, при чему његова селекција одре-ђених менталних процеса увек подразу-мева сугестивност – он интенционално одабира само одређене мисаоне са-држаје фигура, чиме код реципијента жели да постигне одређену реакцију и тиме креира његову слику о догађају и/или фигури.6 Када је у питању ритам кондензације времена, у роману Рут Бергер је могуће уочити сва три типа: итеративни, дуративни и мутациони ритам (Cohn 1983: 35): 6 Ову функцију наратора да организује текст Женет назива „режисерском“ (2010: 166).

- Итеративно резимирање: „Der Bonum weiß überhaupt nicht, wie er agieren soll in der Sache mit Susann. Die Vernunft sagt ihm, reden wäre besser. Aber dem Instinkt nach tut er lieber ahnungslos. Stillhalten, sich nur nicht einmischen“ (Berger 2007: 130).

- Дуративно резимирање: „Während er aber aufs Judenbrücklein zuhielt, wurde ihm nach und nach klar, dass wahrscheinlich der Lärm – der jetzt nachließ – gar nicht aus der Judengasse kam, sondern aus dem links davor gelegenen Gasthaus Zum Einhorn“ (Berger 2007: 32).

- Мутационо резимирање: „Was die Bauerin doppelt quält, weil sie diese Krankheit vom Christoph als eine ihr geschickte Strafe sieht dafür, dass sie den armen Jungen eine Zeitlang im Verdacht hatte, mit der Schwangerschaft von der Susann was zu tun zu haben. [...] Denn inzwischen wusste man ja, die Susann hatte zugegeben, sie hätte am ersten Advent mit einem Holländer gehurt“ (Berger 2007: 367).

Итеративно резимирање подразу-мева организовање догађаја по шеми понављања, што је у датом примеру до-некле недовољно експлицитно израже-но, али се из контекста може закључити да је Бонум увек изнова ’мучен’ мислима о томе како да помогне Сузани. Упркос чињеници да се мисли не могу означити као догађај у ужем смислу (барем не у овом случају), њихова рекурентност указује на итерацију. Дуративно рези-мирање подразумева трајање догађаја (притом Дорит Кон ближе не одређује појам „константног трајања“), тако да се у датом примеру из Гретхен („wurde ihm nach und nach klar“) указује на одређено трајање галаме коју Петер Брентано све време прати у мислима. Мутационо резимирање је теже уочљиво од прет-ходна два типа, а подразумева одређену промену кроз проток времена. Дати пример се не може назвати идеалним, али указује на трансформацију у ставу гостионичарке Бауер: од сумњичења сина ка грижи савести („den armen Jungen“) након откривања истине. Ро-ман Рут Бергер обилује извештајима о унутрашњем говору, међутим, они су,

158


иако учестали, веома кратки и често комбиновани с другим наративним тех-никама, тако да у многим случајевима није лако утврдити врсту резимирања. Као и код извештаја о (усменом) говору, и ову наративну технику у првом реду карактерише текст наратора, док се тек-сту фигура могу приписати само одабир теме и њено вредновање. У примеру за итеративно и мутационо резимирање ове карактеристике су видљиве кроз проблематику која мори Бонума и го-стионичарку, као и кроз њихов однос према њој. У примеру за дуративно резимирање избор теме је детермини-сан ситуацијом, тако да се и њено вредновање заснива на тренутним ути-сцима. Шмит овај вид презентовања мисли означава као псеудообјективан (2007: 214), јер истицање текста нарато-ра ос тавља утисак веродостојности и објекти вности, што у многим случаје-вима може бити само заблуда.

Директни унутрашњи говор, ко-ји по дефиницији одликују inquit форму-ле, verbum credendi и знаци навода, заступљен је у Гретхен у мањем обиму, при чему не испуњава све теоријске зах-теве: у роману се код цитираног уну-трашњег говора не употребљавају навод-ници, те се, дакле, може говорити о нео-значеном директном говору (Schmid 2007: 196). Следећи пример представља добру илустрацију: „Und die Susann denkt, während sie ihn küsst und festhält, ganz klar denkt sie plötzlich: Das ist es also, wozu man auf der Welt ist. Das ist das Leben“ (Berger 2007: 55). Исто се односи и на пример: „Also bittschön, nun fang aber einmal an!, dachte Siegner ungeduldig, und in dem Moment näselt der Claudy auch los“ (Berger 2007: 86). Наведени одељци из романа без сумње су приме-ри за директни унутрашњи говор. Визу-елно делује помало збуњујуће непосто-јање наводника, али се применом првог лица једнине говорника и глаголског индикатива сигнализира управо ова на-

ративна техника, при чему се на тај на-чин уједно повлачи и разлика у односу на индиректни унутрашњи говор. При-мери директног унутрашњег говора у Гретхен су увек веома кратки (једна до две реченице) и веома често су суптил-но испреплетени с другим наративним техникама, чиме се стиче утисак нарато-ровог поигравања с блискошћу која се простире од директног унутрашњег го-вора као најприсније везе између лика и читаоца, до крајње дистанцираног изве-штаја о мислима. Овим варијацијама појачава се читаочева несигурност у по-гледу тога ко мисли, а ко говори, тако да му једино преостаје да понуђене изјаве прихвати као искрене и објективне – као да су потекле из најпоузданијих изво ра. Нараторова себичност у дељењу цитираног унутрашњег говора с други-ма (читаоцем) указује на његово лукав-ство, јер му полази за руком да на мо-менте створи илузију да даје прегршт информација, чији су извор директно фигуре, при чему их заправо дозира ’на кашичицу’, због чега је утврђивање интерференције текста фигура и текста наратора веома отежано.

Индиректни унутрашњи говор попут директног одликује иста уводна формула и глаголи размишљања, а ра-злика је у томе да наратор препричава мисли фигура, уместо да их цитира. Ин-тересантна је чињеница да је, аналогно с индиректним (усменим) говором, ова техника презентовања мисли такође најзаступљенија у роману Гретхен. Илу-стративан је следећи пример: „Und der Rost dachte mit säuerlich verzogenem Mund und leicht hochgezogenen Augen-brauen, dass die bestbezahlten Amtsper-sonen nicht immer die fleißigsten seien. Er müsste das mal wagen, einfach zu sagen, er habe zu einer bestimmten Aufgabe keine Lust“ (Berger 2007: 400). За разлику од цитираног, Рут Бергер код индиректног унутрашњег говора не крши ниједно формално правило, али га веома често

159


комбинује с другим техникама презен-товања говора и менталних процеса. Заступљеност овог вида представљања мисли у роману може да се објасни нара-торовом потребом за истицањем соп-ственог стила, лексике и интенције у први план, што за последицу има по-тискивање ликова у позадину, тако да они нису у могућности да утичу на селекцију и презентацију менталних садржаја нарације. Текст фигуре је у овом примеру присутан у следећим ка-рактеристикама: тематској, идеолошкој и језичкој функцији – иронично инто-нираној констатацији одређених одно-са, која кореспондира с описаном мими-ком овог лика.

Доживљени унутрашњи говор, такође означаван и као аутономни ин-директни унутрашњи говор, веома је заступљен у Гретхен – много више него доживљени (усмени) говор, такође у ве-ома кратким, али учесталим секвенца-ма:

„Die Susann kann am nächsten Morgen kaum aufstehen vor Scham. Jesus, was schämt sie sich. Wie konnte sie nur. Das ist doch nicht sie, die im Suff mit dem erstbesten Fremden ins Bett geht. Sie war doch immer so vorsichtig. Ach, sie schämt sich so. Wie konnte sie nur so viel trinken. Wie konnte sie überhaupt zustimmen, sich mit einem Gast auf sein Zimmer zu setzen und zu trinken. Und was danach kam, daran mag sie gar nicht denken. Dreimal, dreimal hat sie mit ihm ... Gott, was war denn nur in sie gefahren, sie muss von Sinnen gewesen sein. Vielleicht war der Wein nicht in Ordnung. Vielleicht war was im Wein, dass sie derart ...“ (Berger 2007: 62).

У наведеном примеру након прве реченице почиње доживљени унутра-ш њи говор. Ово је једно од ретких места у делу где наратор не прекида ову нара-тивну технику својим запажањима или неким другим формама презентовања мисли или говора. Доживљени уну-трашњи говор у овом случају и даље представља текст наратора, јер се мисли лика приказују у трећем граматичком

лицу. С друге стране, темпорални си-стем одговара времену фигуре (пре-зент), као што је и лексика карактери-стична за лик Сузане (речи попут „Jesus“ или „ach“), док кратке, елиптичне и не-довршене реченице указују на набој њених, а не нараторових емоција. Сама тематика мисли се, као и „идеолошко“ становиште (Шмитов термин је само донекле прикладан у овом случају), да-кле, стид због учињеног, такође, при-писују фигури. Шмит овај вид дожив ље-ног говора назива варијантом, која се од основног типа разликује у томе што је глаголско време карактеристично за текст фигуре, а не наратора (2007: 211).

Након анализе појединачних видо-ва презентовања говора и мисаоних процеса, потребно је скренути пажњу и на разноврсне комбинације ових техни-ка. Најчешће се у роману у оквиру једног пасуса јављају две или више врста представљања мисли и говора (примери 1 и 2). Такође су уочљиве варијације – дистанцирање од ликова (говор припо-ведача) и приближавање њима (на при-мер употребом доживљеног говора).

Пример 1:

„Gott sei Dank, allein. Jesus sei Dank. Die Susann steht vorsichtig auf, es ist ihr auch gerade in die-ser Sekunde etwas besser. [...] Vorsichtig fühlt sie in ihrem Schurz, stopft das Hemd so, dass es alle Flüssigkeit auff ängt – denn es rinnt jetzt merklich hervor zwischen ihren Beinen, ob das nicht doch ihr Gewöhnliches sein kann? Zugleich fühlt sie aber auch, ob sie ihr Nähsäckchen bei sich hat mit der Schere, falls sie eine Nabelschnur abzuschnei-den hat (ach, wenn es bitte, bitte doch nur ihr Ge-wöhnliches wäre!)“ (Berger 2007: 242).

Прве две реченице представљају до живљени говор, међутим, с обзиром на чињеницу да је Сузан сама у просторији, не постоји доказ који би потврдио да ли је он унутрашњи или не (иако се може претпоставити да ипак јесте). Након тога следи реч наратора из Сузанине перспективе (интерна фока-

160


лизација), која приказује искључиво спољну, Сузани видљиву радњу, да би на крају дошло до поновног враћања на доживљени говор (опет се претпоставља да је реч о унутрашњем). Интерференци-ја ТФ и ТН прераста у интерференцију наративних техника, чиме се уноси не-сигурност у извор информација и про-бле матизују границе између поједи-начних врста текстова и њихових карак-теристика.

Пример 2:

„Wärme könne er in jedem Fall gebrauchen, befindet er lachend, streckt ihr seine Hand hin zum Fühlen, wie kalt die Finger sind, und bittet, wenn möglich noch einen zusätzlichen Krug Wein mitzubringen“ (Berger 2007: 47–48).

Други пример илуструје скоро не-приметно интегрисање доживљеног („wie kalt die Finger sind“) у индиректни говор, и то у оквиру једне реченице. Ин-тересантно је да и у овом примеру, као и на многобројним местима у роману Гретхен, остаје неразјашњено да ли је у питању унутрашњи или изречени до-живљени говор. Да ли Јан само запажа или наглас коментарише Сузанине хладне прсте? Сваки покушај једнознач-ног тумачења представља чисту спе-кулацију. Међутим, такви брзи прелази из једне у другу форму презентовања делују на читаоца као скуп тренутних али и неповезаних утисака, при чему се овај доживљени (унутрашњи) говор умногоме приближава унутрашњем мо-нологу. Шмитов модел на оваквим ме-стима у тексту често не може да пружи јасно решење у уклањању постојећих дилема, јер нагли прелази, као и недо-статак информација о говорнику или о ономе који мисли, стварају, додуше, ути-сак текстуалне интерференције, али не омогућавају јасно диференцирање поје-ди начних карактеристика унутар тек-ста. Неразјашњени део из другог приме-ра може се (упркос својој краткоћи) ту-мачити и као унутрашњи монолог, јер се

акценат ставља на утисак фигуре, ме-ђутим, у недостатку сигнала, попут по-казних заменица и других елемената по-казног система, даља анализа није могућа, превасходно због оскудности информација, упркос закључку да је у питању текст фигуре.

Анализом техника презентовања говора и мисли у роману Гретхен може се утврдити постојање свих традицио-налних техника са изузетком уну-трашњег монолога. Текстуална интерфе-ренција притом игра кључну улогу у ин-директном и доживљеном говору, док је у нараторовим извештајима и дирек-тном говору превасходно присутна је-дно гласност говорника. Ме ђутим, гра-нице интерференције нису увек лако уочљиве, као ни њихове карактеристи-ке, у првом реду због тен денције Рут Бергер да, поред преплитања текста фи-гура и текста наратора, у кратким сек-венцама користи више наративних тех-ника, чиме отежава њихову анализу. Смењивање нулте и интерне фо ка-лизације у Гретхен додатно спречава прегледност карактеристика које Шмит предлаже, тако да се његов модел може само делимично, често искључиво на нивоу спекулације, применити на нара-толошку анализу овог дела. На овај на-чин роман Рут Бергер задовољава Ле-мертову карактеризацију наративног текста као „мешовите форме“, што у исто време представља и његову предност, али и недостатак (2004: 199).

Извори1. Berger, Ruth (22007), Gretchen: Ein

Frankfurter Kriminalfall: Historischer Roman, Reinbek: Kindler.

Литература1. Bachtin, Michail M. (2007), „Die

Redevielfalt im Roman“, Die Welt der Geschichten : Kunst und Technik des Erzählens, eds, A. Mentzer & U.

161


Sonnenschein, Frankfurt a. M.: Fischer Taschenbuchverlag, 125–139.

2. Cohn, Dorrit (21983), Transparent Min-ds: Narrative Modes for Presenting Consciousness in Fiction, Princeton: Princeton University Press.

3. Епштејн, Михаил (2001), „Ликови који мисле“, Филозофија могућег: Модалности у мишљењу и култури, СПб, интернет, доступно на: http://www.zetna.org/zek/folyoiratok/110/epstein01.html (приступљено 18. мар-та 2013).

4. Genette, Gérard (32010), Die Erzählung, Paderborn: Wilhelm Fink.

5. Helt, Maike van (2003), „Manfred Pfister: Konzepte der Intertextualität“, интернет, доступно на: http://www.geisteswissenschaften.fuberlin.de/v/littheo/methoden/intertextualitaet/

darstellungen/vanhelt_pfister.pdf (приступљено 18. марта 2013).

6. Lahn, Silke & Jan Christoph Meister (2008), Einführung in die Erzähltex t-analyse, Stuttgart – Weimar: J. B. Metzler.

7. Lämmert, Eberhard (92004), Baufor-men des Erzählens, Stuttgart: Metzler.

8. Martinez, Matias & Michael Scheffel (82009), Einführung in die Erzähltheorie, München: C. H. Beck.

9. Quinkertz, Ute (2004), „Zur Analyse des Erzählmodus und verschiedener Formen von Figurenrede“, Einführung in die Erzähltextanalyse: Kategorien, Modelle, Probleme, ed. Peter Wenzel, Trier: WVT, 141–161.

10. Schmid, Wolf (22008), Elemente der Narratologie, Berlin – New York: Walter de Gruyter.

APPLYING SCHMID’S MODEL OF TEXT INTERFERENCE TO THE NARRATOLOGICAL

ANALYSIS OF RUTH BERGER’S NOVEL GRETCHEN

Summary

By the concept of text interference Wolf Schmid implies the phenomenon of each character’s subjective speech penetrating the very speech of the narrator, the expression thus comprising interference between parts of the text as produced by the char-acters and those created by the narrator him/ herself. He devel-ops a model consisting of eight criteria, which help to distin-guish the text of the narrator from that of the characters. The aim of the paper is to implement this model to the analysis of the narrative techniques, i.e. the techniques of conveying speech and thoughts of both the characters and the narrator, used in Gretchen, a contemporary German novel, written by Ruth Berg-er. In the analysis, special attention is paid to the categories of modus (focalisation) and voice as defi ned by Genette’s theory of narrative discourse.

[email protected]@gmail.com

162


Skoro bez izuzetka, kada su u pitanju biografske beleške i kritički prikazi dela brazilskog pesnika Karlosa Dru-

monda de Andradea, uz njegovo ime stoji da je jedan od najvećih pesnika portugal-skog jezika, ako ne i najveći. Drumond, kako ga još oslovljavaju, smatra se uteme-ljivačem brazilskog modernizma, a njego-va književna aktivnost bila je posebno zna-čajna za Minas Žerais, brazilsku državu iz koje je potekao. Novinar, pesnik i pisac kratkih priča, Drumond je u Belo Horizon-teu, gde je završio farmaciju i radio jedno vreme kao profesor geografi je, pokrenuo 1925. godine časopis A Revista, koji je bio glavno uporište brazilskog modernizma u Minas Žeraisu. Godine 1924. susreo se s glavnim ličnostima brazilskog moderni-zma, kao što su Tarsila do Amaral, Mario de Andrade i Osvald de Andrade, koji su 1928. objavili Drumondovu danas najpoznatiju i najznačajniju pesmu „Na sredini puta“ („No meio do caminho“). Drumond se po-

kretu priključio u kasnijim godinama prve generacije modernista, iz provincije, i ostao je u izvesnoj meri iz njega izolovan, kako geografski tako i tematskim i pro-blemskim opsegom svoje poetike, ali ga je svojim delom nadrastao. Veći dio života proveo je u Rio de Žaneiru, radeći u držav-noj službi. Njegova prva knjiga poezije pod naslovom „Nešto poezije“1 (Alguma Poe-sia), izdata 1930. godine, smatra se pokuša-jem da se zabeleže svakodnevna iskustva na jedan formalno sveden, neukrašen na-čin, koji Viržinia de Araužo naziva izosta-vljanjem svega izlišnog u pokušaju elimini-sanja moguće greške u komunikaciji (Wi-lliams 1985: 81). Armstrong takođe podvla-či važan momenat Drumondovog nepre-stanog traganja za odgovarajućim poet-1 Prevod naslova zbirke je iz biografske beleške o

Karlosu Drumondu de Andradeu iz zbirke njego-ve poezije prevedene na srpski od strane Nine Marinović, KOV Vršac.

Jovanka Kalaba UDK 811.134.3-1.09 Drumond de Andrade K.Univerzitet u Beogradu DOI 10.7251/FIL1307162KFilološki fakultet

NEPRISTUPAČNOST KAO POKUŠAJ KOMUNIKACIJE: „NA SREDINI PUTA“ DRUMONDA DE ANDRADEA

Apstrakt: Najpoznatija pesma Karlosa Drumonda de Andradea „Na sredini puta“ stavljena je u fokus ovog rada, u pokušaju da se iznesu i ispitaju konfl iktni aspekti pesme koji pre svega leže u njenoj hermetičnosti i prevodilačkim izazovima koje „prosti originali“ postavljaju pred prevodioca. Kroz detaljnu analizu, kako formalnog tako i sadržinskog aspekta pesme, ističu se njeni bogati interpretativni kapaciteti, inicijalno osporavani od strane kritike zbog prividnog formalnog i tematsko-idejnog siromaštva i banalnosti. Esej predlaže viđenje pesme kroz suprotstavljene koncepte unutrašnjeg i spoljašnjeg, te odnos pojedinca i društva, koji podrazumeva večiti sukob između hermetičnosti ličnog prostora pojedinca i težnje da se iz tog prostora izađe kako bi se uspostavila uspešna komunikacija u društvu kojeg je pojedinac deo.

Ključne reči: Drumond de Andrade, hermetičnost, kamen, protivrečnosti, ironija, po-jedinac, društvo, komunikacija.

163

Nepristupačnost kao pokušaj komunikacije: „Na sredini puta“ Drumonda de Andradea

skim izrazom koji omogućava komunika-ciju i prenosi poruku:

Osećaj ograničenja takođe važi i za sam pesnički čin. Skeptičnost u pogledu bilo kakve pretpostav-ke odgovarajuće komunikacije u poeziji i jaz izme đu osećanja koje teži izrazu i sposobnosti medijuma za taj izraz je tema koja se neprestano pojavljuje u Drumondovom delu.2 (Armstrong, 1999: 83)

S druge strane, izostavljanje izlišnog kroz formalno i semantičko uprošćavanje može dovesti do hermetičnosti poezije, onoga što Melors defi niše kao „kovanje pri-vatnih, enigmatičnih ikonologija“ u pe-sničkom izrazu, u kojima je smisao izreče-nog podređen njegovoj zvučnosti, a što dovodi do „međudejstva duboko skrivenih značenja i uzvišenih odsutnosti“3 (2005: 14). Drumondova najpoznatija pesma „Na sredini puta“, upravo zbog svoje hermetič-nosti i nepristupačnosti, odmah po obja-vljivanju prouzrokovala je skandal bez pre-sedana u brazilskoj književnosti. „Na sre-dini puta“ pripada zbirci „Nešto poezije“ i spada u Drumondovu takozvanu prvu fazu, koja se računa od zbirke „Nešto poe-zije“ iz 1930. godine do zbirke „Ruža naro-da“ iz 1945. Enigmatičnost ove naizgled vrlo jednostavne pesme, čak banalne, od ukupno deset stihova, ogleda se u simetrič-nom ponavljanju i variranju kako delova tako i celog prvog (i glavnog) stiha u osam navrata, kao i ponavljanju jednog dela sti-ha iz centralnog dela pesme:

No meio do caminho No meio do caminho tinha uma pedratinha uma pedra no meio do caminho

2 “The sense of limitations applies also to the poe-tic act itself. Skepticism regarding any presump-tion of adequate communication in poetry and the gap between the sentiment seeking expressi-on and the capacity of the medium is a consi-stently reappearing theme in Drummond’s work.”

3 “The forging of private, enigmatic iconologies and the subordination of sense to sound, creating an interplay of deeply obscure signifi cance and numinous vacancies.”

tinha uma pedrano meio do caminho tinha uma pedra.Nunca me esquecerei desse acontecimentona vida de minhas retinas tão fatigadas.Nunca me esquecerei que no meio do caminhotinha uma pedratinha uma pedra no meio do caminhono meio do caminho tinha uma pedra.(An Anthology of Twentieth-Century Brazilian

Poetry, 1972: 88)

Na sredini puta Na sredini puta bio je kamen Bio je kamen na sredini putabio je kamenna sredini puta bio je kamen.Nikada neću zaboraviti taj događaju životu mojih umornih mrežnica.Neću nikada zaboraviti da na sredini putabio je kamenbio je kamen na sredini putana sredini puta bio je kamen.

(Bajšić, internet)

Kontroverza ove Drumondove pesme zasniva se pre svega na reakciji i sudu knji-ževnih kritičara koji su usledili nakon objavljivanja. Negodovanje, čak i podsmeh najviše su proizlazili iz njihovog viđenja događaja u pesmi, tj. opažanja jednog ka-mena na sredini puta od strane pesnika i opsesija tim doživljajem, kao krajnje ba-nalnog, kao i iz shvatanja već pomenutih distribucija jednog istog stiha kao potpuno nasumičnih (Sternberg 1984: 62). Ovaj rad će, između ostalog, pokazati da je, napro-tiv, distribucija identičnih stihova u pesmi apsolutno simetrična i da ponavljanja izra-žena kroz tu simetriju u sebi sadrže suge-stivnost koja iznedrava smisao i značenja koji prevazilaze puku datost u vidu teksta banalnog sadržaja.

Čini se da je ironija, kao najprisutniji tematski motiv Drumondove poezije, i u korenu cele priče oko burnog prijema ove pesme od strane kritičara, s jedne strane, i, s druge strane, mesta koje je pesma „Na kraju puta“ konačno zauzela u antologija-ma poezije sveta svojim problemskim po-tencijalom koji kipi iz samo naoko trivijal-

164

Jovanka Kalaba

ne tematike i nedostatnosti forme. Taj po-tencijal pre svega proizlazi iz onoga što je sam Drumond nazivao „o choque social“ ili „socijalni šok“, u čijoj suštini je konfl iktan, dijalektički odnos između pojedinca i društva, a koji se u kontekstu poezije ogle-da u takvom odnosu samog pesnika i nje-gove čitalačke publike. Drugim rečima, pe-snik čije delo poseduje hermetičnosti izra-za kao polaznu tačku ima „poetološko samorazumevanje“4 (Ebeling 2007: 136), koje u prvi mah isključuje nesmetanu pri-stupačnost pesnikovom delu. Štaviše, her-metičnošću svog izraza pesnik se na odre-đeni način distancira od svoje čitalačke publike, „u duhu otuđenosti koja se graniči sa antagonističkim“ (Gitlin 1981: 63). Pe-snik svojim otuđenjem i zatvorenošću svo-ga dela antagonizira čitalačku publiku i kritiku, te na taj način u društvu za koje stvara proizvodi provokaciju ili Drumon-dov „socijalni šok“. Po Gitlinu, postizanje burne reakcije publike na umetnost i jeste zadatak umetnika – da, oglušujući se o ne-minovni otpor publike, iskorači u nepo-znato ne bi li „spasio istinu, zakopanu ili izvitoperenu svakodnevnicom“ i „opravdao (umetnikov) uzvišeni poziv“5 (Gitlin 1981: 64).

Kada je u pitanju odnos pojedinca i društva u pesmi „Na sredini puta“, čini se da se ne radi o odnosu između bilo kog po-jedinca i društva koje ga okružuje. Pesma je ispevana u prvom licu i atmosfera her-metičnosti koja se u pesmi stvara, dok pe-snički glas insistira na svojoj čudnovatoj opsesiji, samo podvlači koliko je taj odnos u ovom slučaju prenesen na jedan ličan, subjektivan nivo. U ovoj pesmi to je odnos između sebe i ostalih/ostalog, koji se uspo-stavlja opsesivnim premišljanjem u potpu-no ličnom, unutrašnjem, izolovanom pro-storu. Iako je centralni događaj koji fi guri-4 “Poetological self-understanding.”5 “The serious artist must penetrate – even, or es-

pecially against the audience’s resistance – beyond the known, must rescue the truth buried or distorted in ordinary life, in order to justify his or her most high calling.”

ra u pesmi krajnje banalan, u očima pesni-ka je od izuzetne važnosti. Na ovu protiv-rečnost, koja vrlo efektno proizvodi stanje iznenađenosti i začuđenosti, navodi i sam naslov pesme, identičan prvom stihu. Na prvi pogled čini se da izbor naslova, koji ne sadrži nikakav poseban semantički inten-zitet koji bi okupirao pažnju, samo ide uz banalnost celog događaja; ipak, mentalna predstava koju „na sredini puta“ stvara može da implicira veoma jaku ideju raskr-šća, tačke preloma, trenutka odluke o tome koji put od onih koji se pružaju ispred onog koji bira treba odabrati, dok on stoji na sre-dini. Takvo poimanje „sredine“, na određe-nom „putu“, povlači ideju kretanja, sa cen-tralne pozicije ka spoljašnjim prostorima, od sebe ka mogućem, s unutrašnje tačke ka spoljašnjim.

S druge strane, ako se pogleda poče-tak i završetak pesme, i analizira distribu-cija tri stiha koja otvaraju i zatvaraju kon-strukciju pesme, može se primetiti da je repetitivna shema u pesmi simetrična i da je smer tih ponavljanja od spolja ka unutra. Drugim rečima, identični stihovi su distri-buirani u prvom i u poslednjem stihu, u drugom i u pretposlednjem, i u trećem i trećem od kraja. Ovaj simetrični paraleli-zam identičnih stihova formira specifi čnu strukturu koncentričnih krugova, koji stvaraju efekat cikličnog ponavljanja koje stvara utisak kretanja ka centru – u kon-tekstu pesme, utisak putovanja u samog sebe.

Na sredini puta bio je kamenbio je kamen na sredini puta bio je kamen[...]bio je kamenbio je kamen na sredini putaNa sredini puta bio je kamen.

Dinamika prva i poslednja tri stiha se donekle nastavlja i u centralnom delu pe-sme. Ako se analizira odvojeno, preostaje, opet, „Na sredini puta bio je kamen.“, s tač-kom kao znakom interpunkcije na kraju

165


rečenice, kao nezavisna, čak izolovana iz ja va, iza koje sledi:

Nikada neću zaboraviti taj događajU životu mojih umornih mrežnica. Neću nikada zaboraviti da na sredini puta[...]

Prevodi „prostih“ originala, kakvim se može smatrati i pesma „Na sredini puta“, često stvaraju zabludu o lakoći zadatka. Iako je činjenica da se u većini originalnih književnih izraza nalaze svetovi koji su ne-osvojivi i za najhrabrije i najsuptilnije pre-vodioce, jer je „teško ostati veran i sadržaju (poruci, ne rečima) i formi (stilu, rimi, ri-tmu, itd.), naročito meta-poruci – rečima takvog tona i teksture da signaliziraju čita-ocu način na koji će razumeti sadržaj“6 (Williams 1985: 81), „prost“ original bi mo-rao pretpostaviti prevod koji ide istom lini-jom i logikom i na taj način refl ektovati „komplikovanu jednostavnost originala“7 (Moser 1966: 894). Prevod pesme koji je iskorišćen u ovoj analizi, a odabran nakon iščitavanja više prevedenih verzija, najbliži je vrlo doslovnom prevodu originala s por-tugalskog, što je bio i cilj autorke ovog ese-ja. Prevod u svega nekoliko detalja odstupa od bukvalnog prevoda, i onaj koji je za ovu analizu od značaja odnosi se na prevod pe-tog i sedmog stiha:

Nunca me esquecerei desse acontecimento[...]Nunca me esquecerei que no meio do caminho

Nikada neću zaboraviti taj događaj[...]Neću nikada zaboraviti da na sredini puta

Prevedena verzija dozvoljava varijaci-je u prevodu prvog dela petog i sedmog sti-6 “Diffi cult to maintain fi delity to both content

(message, not words) and form (style, rhyme, rhythm, etc.), especially the meta-messages – those words of tone and texture that signal to the reader the manner in which to understand the content.”

7 “The difficult simplicity of the originals.”

ha. U originalnoj verziji, oni su identični („Nunca me esquecerei“), i na taj način nji-hovo ponavljanje nastavlja istu cikličnu strukturu s kretanjem od spolja ka unutra, započetu s prva i poslednja tri stiha, i te-matski, nastavlja istu opsesiju, jer pored novog motiva koji druga strofa uvodi, ne-zaborava događaja nesvakidašnjeg uticaja, drugi deo i petog i sedmog stiha opet se svodi na opažanje kamena na sredini puta („... taj događaj[...] (da) na sredini puta“, ili na portugalskom, „... desse acontecimento [...] (que) no meio do caminho“).

Stih koji zauzima defi nitivnu central-nu poziciju u pesmi i jedini ne podleže ni-kakvoj vrsti ponavljanja okružen je već po-menutim petim i sedmim stihom („u živo-tu mojih umornih mrežnica.“) U original-noj verziji na portugalskom, član koji se nalazi ispred reči „puta“ je određen („do caminho“) – u pitanju je ne bilo koji put, već određeni, konkretan put, poznat pe-sniku. Ono što privlači pesnikovu pažnju duž tog puta, „u životu“ njegovog opažanja u kojem bujica raznovrsnih draži koje do-laze iz spoljašnjeg sveta čine njegove oči „umornim”, otupelim i nevoljnim, jeste najjednostavnija, najnenametljivija stvar koja se u svojoj prostoti prikazuje pesniku kao značajna. Ipak, iako se po rečima jed-nog od kritičara „Drumond neprestano bori da prozre očigledno i da analizira neo-bično sadržano u običnom“8 (Armstrong 1999: 83), samo je pesniku otkriven pun značaj takvog jednog događaja. Pesnikova potreba da svoju fascinaciju podeli s drugi-ma, s onima koji njegovom subjektivnom svetu nemaju pristup, iskazuje se kroz pe-smu, ali imanentna logika događaja ostaje razumljiva samo njemu. Mada Drumondo-va poezija često podvlači „veru u samodo-voljnost i čak superiornost sopstvenog bića u poređenju sa svetom“9 (Sternberg 1984: 8 “Drummond battles constantly to see through

appearances and analyze the extraordinary con-tained in the ordinary.”

9 “A belief in the inner-suffi ciency and even superi-ority of the self vis-à-vis the world.”

166

Jovanka Kalaba

57), mnogi kritičari su često potencirali dve osnovne protivrečnosti njegove poezi-je, u kojoj istovremeno postoji lična potre-ba pojedinca za povlačenjem iz sveta i po-treba da se u tom istom svetu učestvuje:

Ako, s jedne strane, postoji želja za neuključiva-njem sebe u taj odnos, jer se isti vidi kao konačno besmislen i nemoguć, postoji, s druge strane, že-lja za učestvovanjem u svetu i viđenjem sebe ispu-njenim sve dok postoji sa i u kontekstu drugih [...]10 (Sternberg, 1984: 57)

Objekat od kojeg u pesmi „Na sredini puta“ polazi pesnikova studija neobičnog u običnom svakako je kamen. Drumondova „pedra“ može biti bilo šta, simbol bilo čega značajnog u nečijoj percepciji. Rekli smo da je Drumondovo rodno mesto grad u unutrašnjosti po imenu Itabira, a na lokal-nom jeziku Guarani ità je reč za „stenu“ ili „metal“ (Williams 1985: 81), što bi moglo da objasni tematsko prisustvo kamena u njegovoj najpoznatijoj pesmi. Takođe, „Minas“ u imenu države Minas Žerais od-nosi se na rudnike, a narod iz tog kraja su mineiros ili rudari. Nekoliko prevodilaca Drumondove poezije se u osvrtima na pe-snikov život bavi relevantnošću njegovog provincijskog porekla i ranog života, speci-fi čnim crtama njegovog karaktera i tempe-ramentom uslovljenim tim poreklom, te uticajima koji se daju prepoznati u njego-vom delu. Drumondov prevodilac Elizabet Bišop govori i njegovom rodnom kraju: „Visoko je, surovo, i stenovito (a stene su pune minerala. Itabirito ima jedne od naj-većih naslaga gvožđa na svetu) i život je težak, skučen, religiozan, i često fanati-čan.“11 (Lombardi 1995: 159). Ogoljeni i tu-10 “If, on the one hand, there is the desire not to

engage the self in this relationship, seeing it as ultimately meaningless and impossible, there is, on the other hand, the desire to be engaged in the world and to see the self as fulfilled insofar as it exists with and in the context of others [...].”

11 “It is high, harsh, and rocky (and the rocks are full of minerals. Itabirito has one of the largest iron deposits in the world) and life is hard, narrow, religious, and often fanatical.”

robni realizam jednog takvog pejzaža čini se da ide ruku pod ruku s teskobnom opse-sijom Drumondove pesme; ipak, iz nje pulsira bogatstvo privatnih svetova u koje potpun pristup spolja ne postoji.

Neobično i dramatično predstavljanje navodno nesvakidašnjeg događaja i provo-kativna nedoslednost između lične hije-rarhije onoga što se smatra važnim i onoga što bi se važnim smatralo u konvencional-nim okvirima, u ovoj pesmi se može po-smatrati kao istraživanje koncepta spolja-šnjeg i unutrašnjeg, studija izolacije posma-tračevog privatnog viđenja sveta u odnosu na ono što bi se inače smatralo normalnim ili prihvatljivim. Pojedinac i njegovo mesto u društvu (i izvan njega), prividna trivijal-nost koja, protkana blagim cinizmom „ne-ozbiljne“ teme s jedne strane i vrlo ozbilj-nog tona i atmosfere pesme s druge strane, kamufl ira unutrašnje bogatstvo značenja, varljiva jednostavnost forme koja za sobom u isto vreme povlači visoku hermetičnost i nedostupnost, samo su neke u konglome-ratu protivrečnosti koje se daju naći u pe-smi „Na kraju puta“, ali i u celom Drumon-dovom delu. Simetrija višestrukih pona-vljanja i variranja redosleda ponavljajućih stihova proizvodi atmosferu bezizlaznosti ljudske zazidanosti u svom unutrašnjem prostoru, ali i njegove večite težnje da us-pešnom komunikacijom s drugim iz tog prostora istupi.

Literatura 1. Armstrong, Piers (1999), Third World

Literary Fortunes: Brazilian Culture and Its International Reception, Lewis-burg: Bucknell University Press.

2. Bishop, Elisabeth and Emanuel Brasil, ed. (1972), “An Anthology of Twenti-eth-Century Brasilian Poetry”, We-sleyan University Press.

3. Ebeling, Florian (2007), “Twentieth Cen-tury: Systems and Esoterica”, The Secret History of Hermes Trismegistus: Herme-ticism from Ancient to Modern Times, New York: Cornell University Press.

167


4. Gitlin, Todd (1981), “Inaccessibility as Protest: Pound, Elliot, and the Situati-on of American Poetry”, Theory and So-ciety, Vol. 10, No. 1, Springer, 63-80, in-ternet, dostupno na: http://www.jstor.org/stable/656979 (pristupljeno 18. marta 2013).

5. Bajšić, Tomica, „Južna pošta, putovanje poezijom Latinske Amerike“, internet, dostupno na: http://tomicabajsic.wor-dpress.com/33/juzna-posta-putova-nje-poezijom-latinske-amerike/ (pri-stupljeno 18. marta 2013).

6. Krdu, Petru, ur. (2005), „Karlos Dru-mond de Andrade: Cvet i Mučnina“, prevela Nina Marinović, Vršac: KOV.

7. Lombardi, Marilyn May (1995), The Body and the Song: Elizabeth Bishop’s Poetics, Carbondale: Southern Illinois University Press.

8. Mellors, Anthony (2005), Late Moder-nist Poetics, from Pound to Prynne, Manchester University Press.

9. Moser, Gerald M. (1966), Review: [un-titled], Hispania, Vol. 49, No. 4, Ameri-can Association of Teachers of Spanish and Portugues, 894, internet, dostu-pno na: http://www.jstor.org/ stable/ 346258 (pristupljeno 8. oktobra 2011).

10. Sternberg, Ricardo da Silveira Lobo (1984), “The World within: Carlos Drummond de Andrade’s ’Alguma Poe-sia’”, Luso-Brazilian Review, Vol. 21, No. 2, University of Wisconsin Press, 57–69, internet, dostupno na: http://www.jstor.org/stable/3513499 (pristupljeno 8. oktobra 2011).

11. Williams, Frederick G (1985), Review: [untitled], Hispania, Vol. 68, No. 1, American Association of Teachers of Spanish and Portuguese, 81–83, inter-net, dostupno na: http://www.jstor.org/stable /341613 (pristupljeno 8. ok-tobra 2011).

INACCESSIBILITY AS ATTEMPT AT COMMUNICATION: DRUMMOND DE ANDRADE’S

“IN THE MIDDLE OF THE ROAD”

Summary

The paper focuses on Drummond de Andrade’s poem “In the middle of the road” in an attempt to isolate and investigate the confl icting aspects relating to the poem, such as the ones rela-ting to its hermeticism and the translation challenges that “sim-ple originals” set before the translator. An overarching analysis of both formal and thematic aspects of the poem brings to light its rich interpretative capacities that were disputed initially by the critics due to its ostensible formal and thematic poverty and banality. The paper proposes viewing of the poem through the opposing concepts of the inside and outside and the relation-ship between the individual and society, which implies a con-stant collision between the hermeticism of the individual’s per-sonal space and the striving to leave that space in order to esta-blish communication in the society the individual belongs to.

[email protected]

168


Quando gli umili e gli indifesi trova-no spazio nelle pagine di Giovanni Verga, le vicende letterarie del po-

polo minuto, gente di campagna, di mare, piccoli lavoratori di paese (prima ancora che operai o, come si dirà più tardi, prole-tari), hanno già un po’ di storia importante dietro di sé.

Nelle edizioni del 1827 e del 18401, in-fatti, il romanzo I promessi sposi di Ales-sandro Manzoni rivoluziona il modo in cui vengono raccontate, nell’ambito della let-teratura italiana, le diverse classi sociali. Qui, per la prima volta, possiamo annove-rare i protagonisti principali nella catego-ria degli umili e degli indifesi. Manzoni sceglie una prospettiva che indirizza lo sguardo compassionevole e partecipe del 1 Per non parlare, naturalmente, del Fermo e Lucia

a cui Manzoni lavora fin dal 1821.

narratore onnisciente verso due popolani (Renzo e Lucia), e più in generale verso la storia collettiva e le traversie di un popolo che subisce la violenza della Storia, mentre la grande politica e l’amministrazione in-controllata dei diritti del più forte sono de-rise e disprezzate. In questo modo i rap-porti di potere, considerati falsi, vengono messi da parte, per lasciar posto ai valori umani più autentici, di cui appunto i nuovi protagonisti diventano depositari. Tutta-via, questo atteggiamento innovativo evi-denzia i suoi limiti proprio dal punto di vista degli umili e degli indifesi poiché, se essi mostrano di possedere caratteri ele-mentari e naturali, appaiono spesso come modelli di onestà: sono generosi e sempre pronti ad aiutarsi l’un l’altro, nondimeno essi sono destinati all’errore ogni volta che cercano di risolvere i problemi di propria

Roberto Russi UDK 821.131.1.09 Verga G.Università di Banja Luka DOI 10.7251/FIL1307168RFacoltà di fi lologia

IL MARE DI ACI TREZZA. UMILI E INDIFESI NELLE IDEE LETTERARIE DEL VERGA VERISTA

Abstract: Quando gli umili e gli indifesi trovano spazio nelle pagine di Giovanni Ver-ga, le loro vicende letterarie hanno già un po’ di storia importante dietro di sé: da I pro-messi sposi di Alessandro Manzoni, ai romanzi di George Sand alla narrativa rusticale dell’Ottocento. L’ideologia letteraria di George Sand, tuttavia, pur ispirata a ideali umani-tari e di uguaglianza sociale, non tiene per nulla in conto le reali condizioni o le esigenze del mondo che descrive, facendone un rifugio ideale e elitario dalle presunte insidie del progresso. Anche Verga aff ronta il problema del progresso soprattutto a seguito dello svi-luppo delle nuove forze produttive che si avvia in Italia dopo la formazione dello Stato unitario e di un mercato nazionale; ma Verga osserva in modo scientifi co la realtà, met-tendone in rilievo tutti gli aspetti negativi, senza proporre alcuna soluzione. Il suo è un atteggiamento esclusivamente conoscitivo, che sfrutta gli strumenti messi a disposizione dal pensiero positivista per criticarne dall’interno l’ideologia.

Parole chiave: Letteratura rusticale, letteratura italiana, Diciannovesimo secolo, ve-rismo, letteratura e società.

169

Il mare di Aci Trezza. Umili e indifesi nelle idee letterarie del Verga verista

iniziativa, senza lasciarsi guidare da qual-cuno più saggio e accorto di loro (dall’auto-rità della Chiesa, soprattutto). Vi è poi, se vogliamo, anche un limite di ordine lingui-stico e concettuale, in quanto i pensieri dei popolani, passando attraverso la mediazio-ne della voce narrante, vengono tradotti in perfetto italiano e talvolta in ragionamenti molto più complessi di quelli che ci po-tremmo aspettare. Inoltre, dall’orizzonte del realismo manzoniano svaniscono quasi del tutto tanto la passione amorosa quanto la sessualità, che sono semmai suggerite (come nel caso della monaca di Monza), ma non espresse esplicitamente2.

È comunque con Manzoni che umili e indifesi entrano a pieno titolo nella lettera-tura per rimanerci. Nel panorama lettera-rio italiano incontriamo ad esempio la co-siddetta letteratura rusticale3, che si incari-ca di descrivere le dure condizioni di vita e lavoro del mondo contadino, assecondan-do però un’ideologia estremamente mani-chea divisa tra la corruzione del mondo cit-tadino e l’idilliaco universo arcaico della 2 Nel Fermo e Lucia, all’inizio del primo capitolo

del secondo tomo, Manzoni inserisce una digres-sione in forma di dialogo in cui un “personaggio ideale” rimprovera il narratore di non mostrare mai i sentimenti dei due giovani fi danzati. Il nar-ratore si giustifi ca argomentando che raccontare le passioni e l’amore non servirebbe comunque a comprendere in un modo migliore le vicende narrate, potrebbe anzi essere fuorviante (se non addirittura fonte di pensieri impropri) per dei let-tori impreparati. Emerge anche qui l’intento mo-ralistico di Manzoni e la sua idea di utilità sociale della letteratura, che si basa su altri sentimenti: “l’amore è necessario a questo mondo: ma ve n’ha quanto basta, e non fa mestieri che altri si dia la briga di coltivarlo; e che col volerlo coltivare non si fa altro che farne nascere dove non fa bisogno. Vi hanno altri sentimenti dei quali il mondo ha bisogno, e che uno scrittore secondo le sue forze può diff ondere un po’ più negli animi: come sa-rebbe la commiserazione, l’aff etto al prossimo, la dolcezza, l’indulgenza, il sacrifi cio di se stesso: oh di questi non v’ha mai eccesso” (Manzoni 1971: 129).

3 Tra gli autori che si sono dedicati a questa narra-tiva possiamo ricordare Giulio Carcano, Caterina Percoto e Ippolito Nievo; per una panoramica sull’argomento cfr. almeno De Tommaso (1973).

campagna. Modello di questa narrativa sono i romanzi campestri (romans champêtres) di George Sand che mostrano l’impegno sociale e ideologico della scritt-rice francese ma anche una descrizione della serena e semplice vita nei campi, o del carattere nobile e onesto dei contadini, che trasfigura la realtà in un idillio enfatico da contrapporre appunto al mondo urba-no, corrotto e innaturale. Gli umili e indi-fesi contadini divengono così parte di un aff resco esotico e aff ascinante nella sua sacralità ma, lontani da ogni immagine re-ale, restano custodi di sentimenti autentici e valori condivisi totalmente idealizzati e trasformati in materia romanzesca. Un esempio significativo ci viene off erto dalle prime pagine di La mare au diable (Lo stag-no del diavolo, 1846), in un capitolo, il se-condo, intitolato Le labour (Il lavoro); ecco infatti come rifl ette il narratore, dopo aver descritto una idilliaca scena di lavoro cam-pestre:

[…] et qu’en voyant ce couple si beau, l’homme et l’enfant, accomplir dans des conditions si poétiques et avec tant de grâce unie à la force, un travail plein de grandeur et de solennité, je sentis une pitié profonde mêlée à un respect involontai-re. Heureux le laboureur ! oui, sans doute, je le se-rais à sa place […]. (Sand 1987: 42)

Poi, difendendo la semplicità del po-polano, lancia uno strale contro coloro che, senza merito, traggono ingiusto vantaggio dal suo lavoro, cioè i cittadini, naturalmen-te:

Il lui manque la connaissance de son senti-ment. Ceux qui l’ont condamné à la servitude [...], ne pouvant lui ôter la rêverie, lui ont ôté la réfl exion.

Eh bien ! tel qu’il est, incomplet [...], il est encore plus beau que celui chez qui la science a étouff é le sentiment [...]. J’aime encore mieux cette simplicité de son âme que les fausses lumières de la vôtre. (Sand 1987: 43-44)

Infi ne, attraverso la propria mediazio-ne letteraria, che presuppone la capacità di

170

Roberto Russi

padroneggiare degli strumenti evidente-mente fuori della portata del contadino, si propone di raccontarne la storia:

Quoique paysan et simple laboureur, Germain s’était rendu compte de ses devoirs et de ses aff ec-tions. Il me les avait racontés naïvement, claire-ment, et je l’avais écouté avec intérêt. Quand je l’eus regardé labourer assez longtemps, je me de-mandai pourquoi son histoire ne serait pas écrite, quoique ce fût une histoire aussi simple […] que le sillon qu’il traçait avec sa charrue.

[…] Eh bien ! arrachons, s’il se peut, au néant de l’oubli, le sillon de Germain, le fi n laboureur. (Sand 1987: 44-45)

Possiamo provare così a riassumere il senso di questi tre esempi: 1) il narratore, pur conservando una certa distanza, si identifi ca con la vita del contadino, idealiz-zata e trasfi gurata poeticamente; 2) il nar-ratore giustifi ca come semplicità e natura-lezza la presunta inferiorità del contadino e la contrappone vittoriosamente all’artifi -ciosità priva di sentimenti del mondo ur-bano; 3) il narratore decide, con la sua voce e con il suo punto di vista, di raccontare la storia del contadino. L’ideologia letteraria di George Sand, pur ispirata a ideali uma-nitari e di uguaglianza sociale, non tiene per nulla in conto le reali condizioni o esi-genze del mondo che descrive, facendone un rifugio ideale – quasi una novella Arca-dia – ed elitario dalle presunte insidie del progresso, che guarda solo all’utile e ignora i sentimenti. Di fatto sembrerebbe essere proprio quest’ultimo, il progresso appun-to, il vero obiettivo polemico di George Sand, la quale nei suoi romanzi, passionali, socialisti o campestri che siano, cerca ri-sposte a una domanda che, in un certo sen-so, si porrà più tardi Giovanni Verga: come giustifi care, in un mondo sempre più bor-ghese e sempre più pragmatico, il ruolo dell’artista, e in particolare quello dello scrittore?

Anche Verga aff ronta il problema del progresso, soprattutto a seguito dello svi-luppo delle nuove forze produttive che si

avvia in Italia dopo la formazione dello Stato unitario e di un mercato nazionale. Dal 1876 la cosiddetta sinistra storica va al governo, favorendo il protezionismo e l’in-dustria. Pur se appena agli albori, questi primi passi verso un’economia di tipo capi-talistico-industriale appaiono a Verga una grande novità, dal suo punto di vista per nulla auspicabile, soprattutto dopo che la cosiddetta destra storica aveva favorito lo sviluppo agrario. Verga infatti non appar-tiene alla classe che detiene il potere, ma a una classe di piccoli proprietari terrieri, so-stanzialmente estranea a un pensiero eco-nomico di tipo capitalistico moderno e an-corata al proprio ambiente. Dunque il punto di vista di Verga è diverso da quello di coloro che confi dano nei miti del positi-vismo, è diverso cioè da quello della nuova borghesia egemone, di cui lo scrittore met-te in evidenza gli aspetti negativi: l’avidità, l’egoismo, i vizi, gli interessi particolari. Anche nell’ambiente culturale milanese Verga troverà appoggio alle sue idee, facen-do proprio il sentimento anticapitalistico della Scapigliatura.

Il mondo verso il quale si rivolgerà la scrittura di Verga non sarà allora quello del nuovo corso economico e sociale, ma quel-lo dei vinti, cioè di coloro che sono le vitti-me di un sistema sempre più basato sul principio dell’antagonismo: per uno che ri-esce a emergere molti ve ne sono che spro-fondano. Questo atteggiamento, alla base dell’ideologia letteraria di Verga, ha alme-no due motivazioni: 1) la delusione seguita all’unifi cazione dell’Italia, e condivisa da tanti scettici, come lui, di fronte a una real-tà postunitaria che sembrava contraddire tutte le aspettative del Risorgimento; 2) il diff uso sentimento di una crisi che investe la fi gura dell’intellettuale. Verga, come scrittore, si sente emarginato da una socie-tà che, trasformando rapidamente la pro-pria scala di priorità, nega sempre di più all’artista quei privilegi che gli erano prece-dentemente concessi dall’aristocrazia, sep-pure spesso a scapito dell’autonomia indi-

171


viduale, in quanto depositario privilegiato e cantore dei valori autentici. Dunque, se-guendo in questo gli Scapigliati, anche Verga pensa che l’artista non possa essere l’interprete del Bello, poiché questo non ha più nessun rapporto con il Vero, ma può solo sperare di essere integrato in un siste-ma che off ra il prodotto artistico al consu-mo della classe dominante. Insomma, come Verga stesso scrive nella breve prefa-zione al romanzo Eva (1873), nel mondo moderno, l’arte non sembra più essere sim-bolo di civiltà, ma “un lusso: anzi un lusso da scioperati” (Verga 1996: 221)4.

Stando così le cose, avvertendo in modo tanto bruciante l’isolamento intel-lettuale e ideologico, non appartenendo a un movimento letterario organizzato (come Manzoni), non esprimendo le ten-denze letterarie e le aspirazioni dell’epoca (come Carducci), non contribuendo a for-mare il gusto del pubblico e a prevenirne i desideri (come farà di lì a poco d’Annun-zio), per Verga si profi la il compito di os-servare in modo scientifi co la realtà, met-tendone in rilievo tutti gli aspetti negativi, ma senza proporre alcuna soluzione. Ecco dunque il mondo che Verga conosceva di più, quello dei contadini, dei pastori, dei pescatori siciliani, presentato però senza alcuna nostalgia, senza alcuna intenzione di farne un’alternativa al mondo cittadino degli aff ari, dell’industria; non c’è neppure il mito (che abbiamo visto in George Sand) dei valori sacri e incorrotti minacciati dal progresso. Il suo è un atteggiamento esclu-sivamente conoscitivo, che sfrutta gli stru-menti messi a disposizione dal pensiero positivista per criticarne dall’interno l’ide-ologia.

Verga si interroga dunque apertamen-te fi n da Eva su quale possa essere il ruolo dell’artista una volta immerso “in un’atmo-sfera di Banche e di Imprese industriali” (Verga 1996: 221). Una prima risposta sem-4 Sul rapporto tra Verga e la società contemporanea

e sulla crisi della fi gura dell’artista cfr. Baldi (2006: 7-28)

bra trovarla nel presentare ai suoi lettori, appartenenti per lo più, appunto, alla di-sprezzata nuova società borghese che vuo-le conservare l’egemonia cancellando però quella sorta di vincolo solidaristico, e stati-co, tra le classi in cui lo scrittore si ricono-sceva (Bigazzi 1969: 420-421, e Bigazzi 1975: 9), una storia “vera, com’è stata e come po-trebbe essere, senza rettorica e senza ipo-crisie” (Verga 1996: 221). La capacità cono-scitiva della letteratura è così già ampia-mente delineata, e raff orzata nell’ammoni-mento, rivolto direttamente ai lettori: “ci troverete qualche cosa di voi, che vi appar-tiene, ch’è il frutto delle vostre passioni” (Verga 1996: 221). Lo scrittore capisce i gu-sti, i segreti desideri, i difetti e le debolezze del suo pubblico, ed è capace, all’occorren-za, di gettarglieli in faccia attraverso la sua arte. Il nuovo interesse che in quegli anni stava conoscendo la letteratura campagno-la off re tuttavia a Verga la possibilità di spe-rimentare un nuovo punto di vista, quello off erto proprio dagli umili e dagli indifesi. È infatti del 1871 una nuova edizione delle novelle campagnole di Giulio Carcano che contiene un testo del 1846 di Cesare Cor-renti (Della letteratura rusticale – Lettera a Giulio Carcano), considerato una sorta di manifesto programmatico del genere. Mentre George Sand, come si è visto, nello stesso anno off re la sua voce di scrittrice per salvare dall’oblio le vicende del sempli-ce ma invidiabile contadino senza farsi troppe domande, Correnti ci tiene invece a sottolineare quanto sia diffi cile il compito dell’artista “che deve farsi interprete di una realtà complessa nella sua apparente ele-mentarietà, riuscendo a dar voce a un’inte-riorità che alla voce non giunge” (Cecco 1997: IX). Ecco dunque una possibilità per ridefi nire il ruolo del narratore: “la formula nuova che apre l’accesso a un nuovo tipo di personaggi” (Debenedetti 1993: 382), e che permette nello stesso tempo di “risolvere una crisi del contenuto” (Debenedetti 1993: 384). Nasce così il racconto Nedda (1874), la prima ambientazione verghiana

172

Roberto Russi

nel mondo popolare siciliano. Gli anni tra-scorsi a Firenze, e l’incontro determinante con Luigi Capuana, avevano inoltre già av-vicinato Verga alle nuove teorie letterarie del primo ventennio unitario, e ora lo scrit-tore comincia a porle in una prospettiva nuova: in primo luogo l’idea di rappresen-tare l’uomo e la società in tutti i loro aspet-ti, poi la convinzione che, mentre nel po-polo sembra esistere una spontanea equi-valenza tra gesto e sentimento, l’educazio-ne e le maschere dell’ipocrisia indossate in società, nascondendo le reali motivazioni interiori, facciano emergere la dimensione psicologica, e allo stesso tempo favoriscano il livellamento interiore ed esteriore della borghesia. Ancora, mentre la lingua do-vrebbe rispecchiare il più possibile da vici-no “il colore locale delle vicende e dei per-sonaggi”, l’impersonalità dovrebbe imporsi come tecnica privilegiata, eliminando così il soggettivismo “nel rispetto della logica delle cose” (Bigazzi 1969: 359).

Giunto a Milano Verga avrà modo di consolidare le sue idee sulla società sempre più frenetica e corruttrice, così, abbrac-ciando l’idea che in Italia la questione so-ciale fosse principalmente una questione agraria (come scrive anche sulla “Rassegna settimanale”), ne fa a poco a poco un pro-blema morale, in cui agli umili e agli indi-fesi va ancora il merito di provare senti-menti autentici, anche se a volte possono subire il fascino, restandone corrotti, delle idee moderne (Bigazzi 1969: 403-404). In questo senso il pericolo maggiore viene, secondo Verga, dall’ozio e dal disinteresse delle classi egemoniche, “che favorisce l’in-quietudine dei poveri, sobillati da destra e da sinistra a rompere lo status quo”, minac-ciando quell’ideale di società statica anco-ra largamente condiviso dalla maggior par-te degli intellettuali dell’epoca (Bigazzi 1969: 420-421).

Se con Nedda sembra aprirsi la porta verso quelle novità tematiche che permet-teranno a Verga di prendere le distanze dall’uniformità del mondo borghese per la

quale provava così poca simpatia, devono però ancora essere messi a punto gli stru-menti narrativi con i quali l’idea possa pie-namente realizzarsi senza ricorrere alle tecniche di solito usate per rappresentare gli ambienti e le storie borghesi. Ecco allo-ra che, con la novella Primavera (1875), Verga comincia a sperimentare in modo originale l’indiretto libero che diventerà la sigla dello stile verista:

[…] si ciarlava sottovoce, dietro le scatole di cartone e i mucchi di fiori e di nastri sparsi sulla gran tavola da lavoro, del nuovo moroso della Principessa, e si rideva molto di quest’altro, il quale aveva un soprabitino che sembrava quello della misericordia di Dio, e non regalava mai uno straccio di vestito alla sua bella. (Verga 1982: 34)

Le parti più scoperte dell’indiretto li-bero sono ancora segnalate dal corsivo (come in Nedda), così come i termini dia-lettali (che tuttavia appaiono per la prima volta integrati con scorrevolezza nei modi del racconto), eppure qui si tratteggia in nuce, nei pettegolezzi delle ragazze al lavo-ro, tanto la tecnica della regressione quan-to l’immagine del narratore collettivo che troverà più tardi pieno compimento in Vita dei campi (1880) e nei Malavoglia (1881). Ancor più riuscito un altro passo, in cui i corsivi spariscono quasi, mentre l’autore lascia il posto al personaggio che trasmette da sé i propri pensieri e i propri sentimenti fondendo discorso e narrazione nel ‘colore’ del mondo rappresentato (Bigazzi 1969: 409):

A casa non erano ricchi, per dir la verità; […] e al-lora la Principessa era entrata in un magazzino di mode per aiutare alquanto la famiglia. Colà, un po’ le belle vesti che vedeva, un po’ le belle parole che le si dicevano, un po’ l’esempio, un po’ la vani-tà, un po’ la facilità, un po’ le sue compagne e un po’ quel giovanotto che si trovava sempre sui suoi passi, avevano fatto il resto. Non avea capito di aver fatto il male, che allorquando aveva sentito il bisogno di nasconderlo ai suoi genitori: il babbo era un galantuomo, la mamma una santa donna; sarebbero morti di dolore se avessero potuto so-spettare la cosa, e non l’aveano mai creduto possi-

173


bile, giacché avevano esposto la fi gliuola alla ten-tazione. La colpa era tutta sua... o piuttosto non era sua; ma di chi era dunque? Certo che non avrebbe voluto conoscer quell’altro, ora che cono-sceva il suo Paolo, e quando Paolo l’avrebbe la-sciata non voleva conoscer più nessuno...

Parlava a voce bassa, sonnecchiando, appoggiando il capo sulla spalla di lui. (Verga 1982: 39-40)

Per raffi nare questi strumenti narrati-vi Verga comincia a coniugare le suggestio-ni delle avanguardie culturali milanesi con le istanze di oggettività maturate nell’espe-rienza fi orentina, soprattutto attraverso la formula del teatro impersonale teorizzato da Capuana (Bigazzi 1969: 409). Il testo in cui la nuova poetica di Verga ha una svolta importante è la novella Fantasticheria (1879), poi confl uita nella raccolta Vita dei campi (l’edizione del 1897), che off re un particolare invito alla lettura delle pagine più propriamente veriste rivolto al pubbli-co borghese; un modo per presentare, e giustifi care, l’eclissi dell’autore, ma anche un modo per entrare e per restare in con-tatto con chi legge, un modo, infi ne, per aff ermare nuovamente la possibilità cono-scitiva dell’arte e quindi un ruolo per l’arti-sta che, se pure non può dare risposte, può comunque rendere attenti e sensibili a ciò che ci circonda. Il racconto presenta indi-rettamente i protagonisti del quasi con-temporaneo romanzo I Malavoglia, il cui mondo intanto Verga sta con fatica co-struendo, sotto forma di ironica e polemica risposta alle intemperanze capricciose di una donna (evidentemente una ricca bor-ghese, possibile ‘lettore ideale’ di Verga) che si domanda come sia possibile, passata la curiosità del momento, trascorrere tutta una vita nel povero e sperduto paesino di Aci-Trezza:

La cosa è più facile che non sembri: basta non possedere centomila lire di entrata, prima di tut-to; e in compenso patire un po’ tutti gli stenti fra quegli scogli giganteschi, incastonati nell’azzur-ro, che vi facevano batter le mani per ammirazio-ne. Così poco basta, perché quei poveri diavoli […] trovino fra quelle loro casipole sgangherate

[…] tutto ciò che vi aff annate a cercare a Parigi, a Nizza ed a Napoli. (Verga 1982: 122)

Qui è messa in evidenza la contrappo-sizione tra una vita borghese vista nei sui aspetti volubili, dissipati e incostanti e una vita popolare immobile e persistente. E an-cora:

Vi siete mai trovata […] a sbaragliare un esercito di formiche, tracciando sbadatamente il nome del vostro ultimo ballerino sulla sabbia del viale? […] tutte […], dopo cinque minuti di panico e di viavai, saranno tornate ad aggrapparsi disperata-mente al loro monticello bruno. (Verga 1982: 123)

Le leggi che regolano questo mondo sono la necessità e il caso, e questo insiste-re sull’importanza della ripetizione piutto-sto che sul cambiamento è già da sé una negazione del principio di progresso av-versato da Verga tanto quanto da George Sand, ma qui il punto di vista non è più quello dell’autore onnisciente:

[…] per poter comprendere siff atta caparbietà, che è per certi aspetti eroica, bisogna farci piccini anche noi, chiudere tutto l’orizzonte fra due zolle, e guardare col microscopio le piccole cause […]. Volete metterci un occhio anche voi, a cotesta len-te? voi che guardate la vita dall’altro lato del can-nocchiale? (Verga 1982: 123)

Capire davvero la realtà signifi ca saper assumere “altre categorie mentali, e di con-seguenza espressive, che possano fornire una visione dall’interno del mondo popo-lare” (Cecco 1997: XXXIV), e per rappre-sentare questo mondo il narratore deve entrare nel racconto, farsi parte di esso. Inoltre, allo sguardo nostalgico, che con-trappone il mito dei sentimenti autentici della campagna a quelli corrotti della città, si sostituisce in Verga sempre più la con-vinzione che un unico meccanismo fatto di sopraff azioni, egoismo, cinico interesse e diritto del più forte domini la realtà sociale nel suo complesso, mondo popolare inclu-so. Questo meccanismo è visto come un fatto naturale e non modifi cabile, identico a se stesso in ogni tempo e in ogni luogo.

174

Roberto Russi

Dunque, ideologicamente, è ancor più im-possibile la fi gura del narratore onniscien-te, poiché solo la fi ducia in una realtà tra-sformabile può autorizzare un tale atto della narrazione. Non bisogna dare giudi-zi, ma lasciare che la realtà parli da sola. Da qui lo straniamento della tecnica verghiana che ci off re il punto di vista di un anonimo narratore, interno al mondo che viene rap-presentato (Baldi 2006: 21-22).

Il nuovo modello di voce narrante ap-pare in compendio nel canone dell’imper-sonalità, che Verga illustra, come sua abi-tudine, non come teoria ma come parte integrante del racconto, nell’introduzione, sotto forma di lettera a Salvatore Farina, alla novella L’amante di Gramigna (1880, con il titolo L’amante di Raja), anch’essa poi inserita in Vita dei campi:

[…] io credo che il trionfo del romanzo, la più completa e la più umana delle opere d’arte, si rag-giungerà allorché l’affi nità e la coesione di ogni sua parte sarà così completa che il processo della creazione rimarrà un mistero, come lo svolgersi delle passioni umane; e che l’armonia delle sue forme sarà così perfetta, la sincerità della sua real-tà così evidente, il suo modo e la sua ragione di essere così necessarie, che la mano dell’artista ri-marrà assolutamente invisibile, e il romanzo avrà l’impronta dell’avvenimento reale, e l’opera d’arte sembrerà essersi fatta da sé, aver maturato ed es-ser sorta spontanea come un fatto naturale, senza serbare alcun punto di contatto col suo autore. (Verga 1982: 192)

In una lettera a Capuana del 14 marzo 1879, Verga scrive a proposito dei Malavo-glia:

Non ti pare che per noi l’aspetto di certe cose non ha risalto che visto sotto un dato angolo visuale? E che mai riusciremo ad essere tanto schiettamente ed effi cacemente veri che allorquando facciamo un lavoro di ricostruzione intellettuale e sostitu-iamo la nostra mente ai nostri occhi? (Verga 1975: 112)

Anche se si parla, subito prima, di considerare i personaggi da “una certa di-stanza”, l’aff ermazione in realtà non è dav-vero in dissidio con la prefazione al roman-

zo che, descrivendo il rovinoso cammino dell’uomo alla conquista del progresso, sembra proporre invece una prospettiva da vicino: “Solo l’osservatore, travolto anch’es-so dalla fi umana, guardandosi attorno, ha il diritto di interessarsi ai deboli che resta-no per via” (Verga 1997: 6). Infatti l’osser-vatore non è altri che l’artista, come del resto si legge nella stesura rifi utata della stessa prefazione (Verga 1997: 378), così come la ricostruzione mentale sottintende l’inventiva letteraria: “la rivelazione della ‘verità’ romanzesca” non è dunque tanto nella “restituzione fedele di modelli reali”, quanto nella “ricostruzione di sistemi sim-bolici” (Blazina 1989: 75). L’arte come “lus-so da scioperati”, l’arte cioè che nella socie-tà borghese rimane legata agli ideali ro-mantici mentre tenta di rappresentare quella stessa società, viene allora superata, sempre nella prefazione ai Malavoglia, quando Verga prospetta nella sua interezza il progetto del ciclo dei vinti, contrappo-nendo implicitamente all’uomo di lusso, “cioè al modello fallimentare e sorpassato di artista […] un tipo di artista diverso: non più il poeta artefi ce della mistifi cazione estetica e sentimentale della realtà” (Mica-li 2008: 116), ma il narratore che studia la realtà per renderla “coi colori adatti” (Ver-ga 1997: 6-7).

In conclusione, grazie alle innovazio-ni tematiche, stilistiche e formali di cui si fa portavoce, e che coincidono con l’ingres-so di umili e indifesi nel suo orizzonte let-terario, ciò che, in un certo senso, limitava Manzoni e George Sand viene corretto da Verga: 1) non ci sono più guide o modelli a cui affi darsi; 2) la lingua tende a rispec-chiare, nel lessico e nella sintassi, quanto più possibile quella del mondo narrato; 3) la passione e la sessualità (entrambe non facilmente controllabili, quindi espunte da Manzoni e trasformate in romance da Sand) rientrano nell’orizzonte narrativo in quanto parti necessarie del meccanismo naturale della realtà; 4) l’esotico e il ro-manzesco come elementi che facilitano e

175


tranquillizzano la lettura sono soppiantati da una tecnica e uno stile stranianti che ri-chiedono la partecipazione attiva da parte del lettore per essere compresi. Ecco dun-que che attraverso la sua poetica, che si confi gura come una vera e propria ideolo-gia della letteratura (Baldi 2006: 27), Verga vuole, prima ancora che mostrare ingiusti-zie sociali o proporre soluzioni, ritrovare per l’arte, in un mondo trasformato, la pos-sibilità di poter essere ancora strumento di conoscenza e lettura del mondo.

Bibliografia:1. Baldi, Guido (2006), L’artifi cio della re-

gressione. Tecnica narrativa e ideologia nel Verga verista, Napoli: Liguori.

2. Bigazzi, Roberto (1969), I colori del vero. Vent’anni di narrativa (1860-1880), Pisa: Nistri-Lischi.

3. Bigazzi, Roberto (1975), Su Verga novel-liere, Pisa: Nisti-Lischi.

4. Blazina, Sergio (1989), La mano invisi-bile. Poetica e procedimenti narrativi del romanzo verghiano, Torino: Tirre-nia stampatori.

5. Cecco, Ferruccio (1997), Introduzione, in Verga, Giovanni, I Malavoglia, Tori-no: Einaudi, pp. VII-XLV.

6. De Tommaso, Piero (1973), Il racconto campagnolo nell’Ottocento italiano, Ravenna: Longo.

7. Debenedetti, Giacomo (1993), Verga e il naturalismo, Milano: Garzanti.

8. Luperini, Romano – Strazzeri, Marcel-lo – Augieri, Carlo A. (1982), Verga. L’ideologia, le strutture narrative, il caso critico, Lecce: Milella.

9. Manzoni, Alessandro (1971), I promessi sposi, vol. I, Fermo e Lucia, Appendice storica alla colonna infame, a cura di Lanfranco Caretti, Torino: Einaudi.

10. Masiello, Vitilio (1970), Verga tra ideo-logia e realtà, Bari: De Donato.

11. Mazzacurati, Giancarlo (1974), Forma e ideologia, Napoli: Liguori.

12. Micali, Simona (2008), Ascesa e decli-no dell’«Uomo di lusso». Il romanzo dell’intellettuale nella Nuova Italia e i suoi modelli europei, Firenze: Le Mon-nier.

13. Pellini, Pierluigi (2013), Verga, Bolo-gna: Il Mulino.

14. Verga, Giovanni (1975), Lettere a Ca-puana, a cura di Gino Raya, Firenze: Le Monnier.

15. Verga, Giovanni (1982), Tutte le novelle, I, Milano: Mondadori.

16. Sand, George (1987), La Mare au diable, Paris: Gallimard.

17. Verga, Giovanni (1996), Romanzi gio-vanili, Milano: Frassinelli.

18. Verga, Giovanni (1997), I Malavoglia, Torino: Einaudi.

MORE AČI TRECA: SIROMAŠNI I NEZAŠTIĆENI U POETICI VERGINOG VERIZMA

Rezime

U momentu kada siromašni i nezaštićeni nalaze svoje mjesto na stranicama Đovanija Verge, njihovi doživljaji su već ranije po-znati i ispričani u književnosti: susrećemo ih u romanu Zaručni-ci Alesandra Manconija, u romanima Žorž Sand, te u rustikalnoj narativi XIX vijeka. Književna ideologija Žorž Sand, iako je in-spirisana ljudskim idealima i društvenom jednakošću, ne uzima u obzir realne uslove ili potrebe svijeta koji opisuje, kreirajući na taj način idealno i elitno skrovište od opasnosti progresa. Verga se takođe bavi problemom progresa, kao posljedice razvoja no-

176

vih proizvodnih snaga u novoformiranoj državi, Italiji, ali on po-smatra realnost očima naučnika, uočavajući i ističući sve njene negativne aspekte, bez predlaganja bilo kakvog rješenja. Nje-gov stav je potpuno spoznajan, a kako bi kritikovao ideologiju pozitivizma, služi se istim sredstvima koje koristi pozitivistička misao.

[email protected]

177


1. Nakon kratkog boravka kod roditelja u Parizu, 1930. godine Alba de Sespedes1 se

1 Alba de Sespedes (Alba de Céspedes) rođena je u Rimu 1911. godine. Albin otac Carlos Manuel de Sespedes Kuezada, kubanskog porijekla, proveo je niz godina u diplomatskoj službi kao ambasa-dor Kube u Rimu. Majka joj je bila Italijanka, te Alba po svom odgoju i po književnoj i novinar-skoj djelatnosti pripada Italiji. Pored Rima, rod-nog grada Albe de Sespedes, za koji će uvijek ostati vezana, Pariz i Kuba su dvije bitne mete in-telektualnog itinerera ove književnice. Nakon mladalačkih djela, 1938. godine stiče pravu knji-ževnu slavu romanom Nessuno torna indietro, a nakon objavljivanja romana za izdavačku kuću Mondadori, s kojom će Alba nastaviti saradnju, slijedi zbirka pripovjedaka s autobiografskim alu-zijama Fuga (1941). Oba djela su bila cenzurisana od strane fašističkog režima. Tokom rata književ-nica je sarađivala s Radiom Bari, gdje je pod pseu-donimom Klorinda vodila program „Lotta Italia“, a neposredno nakon rata uređivala je rimski časo-pis Mercurio, što joj je omogućilo da aktivno uče-stvuje u kulturnom i književnom životu Italije, ali i da upozna najistaknutija imena literarnog mi-ljea posljeratne italijanske i svjetske književnosti.

vraća u Rim sa ciljem da se potpuno osamostali i postane finansijski nezavisna. Od povratka u Rim pa sve do 1938. godine,

Od 1949. do 1963. godine posvećuje se potpuno romanesknom stvaralaštvu i objavljuje romane: Dalla parte di lei (1949), Quaderno proibito (1952), Prima e dopo (1955), Il rimorso (1963). Početkom šezdesetih godina književnica se seli u Pariz i objavljuje dva posljednja romana, La bambolona (1967) i Nel buio della notte (1976), roman koji je prvobitno napisan na francuskom jeziku i obja-vljen 1973. godine u Parizu pod naslovom Sans au-tre lieu que la nuìt. Tih godina objavljuje još jednu zbirku pjesama pod naslovom Le ragazze di mag-gio. Alba de Sespedes je umrla 1997. godine u Pa-rizu. Godine 2011. izdavačka kuća Mondadori objavljuje neke od romana Albe de Sespedes pod naslovom Romanzi u knjizi koja je sastavni dio prestižne serije „I Meridiani“. U ovoj knjizi, koju je priredila i propratila uvodnim esejom Marina Zankan, našli su se romani: Nessuno torna indie-tro, Dalla parte di lei, Quaderno proibito, Nel buio della notte i Con grande amore, nedovršeni ro-man posvećen Kubi i Fidelu Kastru. Djela Albe de Sespedes su prevedena na više od trideset jezika.

Zorana Кovačević UDK 821.131.1.09Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/FIL1307177KFilološki fakultet

LIK INTELEKTUALKE U ROMANU NESSUNO TORNA INDIETRO ALBE DE SESPEDES

Apstrakt: Cilj ovog rada je prikazati lik intelektualke u romanu o odrastanju Nessuno torna indietro (Nikome nema povratka) italijanske književnice Albe de Sespedes. U ovom djelu Alba de Sespedes po prvi put prikazuje odnos između identiteta i intelektualnog rada, otkrivajući pritom kroz likove Silvije i Auguste, koje predstavljaju intelektualni ogranak grupe od osam djevojaka, kako pozitivnu tako i negativnu stranu tog odnosa. Dok je književnica kroz lik Auguste prikazala težak položaj žene tridesetih godina XX vijeka čiji je odabir pisanje romana i pripovjedaka, s druge strane, Silvijina sudbina i priča imaju zadatak da pokažu da je, uprkos svim poteškoćama i preprekama, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina žena ipak mogla započeti karijeru i izgraditi svoj identitet. U ovom romanu dominira ipak pomalo rigidna egzistencijalna vizija: postoji mogućnost kršenja tradicionalnih društvenih normi i mogućnost odabira alternativnog životnog puta, ali ovakav odabir često rezultira nekom vrstom kazne kao u slučaju junakinja romana.

Ključne riječi: italijanska književnost, XX vijek, Alba de Sespedes, roman o odrastanju, identitet, intelektualni rad.

178

Zorana Кovačević

kada stiče svjetsku slavu romanom Ne-ssuno torna indietro,2 koji se, uprkos ranije objavljenim djelima, može smatrati pravim prvencem ove spisateljice, Alba de Sespedes sarađuje s vodećim italijanskim časopisima tog perioda, kao što su Messaggero i Giornale d’Italia, objavljuje zbirke pripo-vjedaka L’anima degli altri (1935) i Concerto (1937), kratki roman Io, suo padre (1935), te poeziju posvećenu majci sakupljenu u zbirci Prigionie (1936).

Dakle, godine koje su prethodile radu na romanu Nessuno torna indietro obi-lježene su konstantnim eksperimentisa-njem, sve dok se na kraju književnica nije opredijelila za roman. Iako je sami početak karijere Albe de Sespedes bio krunisan uspjehom, spisateljica je u nekoliko navra-ta potvrdila da je afi rmacija žene na književnom polju, u kojem je pisanje odu-vijek bilo povezivano s muškom fi gurom, tridesetih godina XX vijeka bila često mu-kotrpna. U razgovoru s Pjerom Karoli iz 1993. godine na pitanje: „Per le donne scri-vere e pubblicare era molto diffi cile?“, spi-sateljica odgovara: „Molto, molto“ (Carroli 1993: 135). O iskustvima iz tog perioda,3 od kojih će Alba de Sespedes oživjeti samo neka u romanu Nessuno torna indietro, književnica progovara u sljedećem odlom-ku:

Ero a Roma con mio fi glio di quattro anni, che avevo avuto appena quindicenne da un primo brevissimo matrimonio. Passavo tutti i giorni da-vanti alla tipografi a Giornale d’Italia. Mi piaceva in modo enorme l’odore di inchiostro che emana-va da quelle stanze di piano terra. Allora mi attac-cavo alle sbarre delle fi nestre per sentirlo meglio. Mio padre mi aveva permesso di vivere da sola con il bambino (mi ero già separata) per un periodo di

2 O razlozima uspjeha romana Nessuno torna in-dietro spisateljica progovara: „Fu soprattutto per-ché era una storia di donne e poi forse perché era raccontato bene; allora c’erano anche molti libri che non erano realisti. E ancora oggi si continua a vendere“ (Carroli 1993: 182).

3 Više detalja o periodu koji prethodi pisanju ro-mana Nessuno torna indietro može se naći u radu Laure Fortini Nessuno torna indietro di Alba de Céspedes.

due anni in cui mi avrebbe passato un assegno mensile. Scaduto questo termine, se non fossi sta-ta in grado di mantenermi da me, avrebbe pro-gressivamente ridotto l’assegno fi nché sarei dovu-ta tornare a vivere in famiglia. Ero caparbia e deci-sa a farcela. Mandai le prime novelle al Giornale d’Italia, proprio perché mi ero aff ezionata alla sua tipografi a. Furono pubblicate. E fui anche pagata! Presto fui assunta come collaboratrice. Molto pri-ma del termine imposto da papà (Petrignani 1984: 38–39).

Roman Nessuno torna indietro je bildungsroman čija je radnja smještena u ženski internat „Grimaldi“ u Rimu, u predratnom periodu, tj. od 1934. do 1936. godine. Roman prati sudbinu osam mladih žena, uglavnom studentkinja književnosti, različitih po porijeklu i socijalnom statusu, ali i po karakternim osobinama, iako se neke od sudbina likova u romanu mogu dovesti u vezu i s biografijom Albe de Sespedes:

Nessuno torna indietro, infatti, è un romanzo scritto in terza persona oggettivante, che evita vo-lutamente l’io autobiografico. [...] La scelta di raf-figurare le vite di un gruppo di ragazze piuttosto che le vicende di un’unica protagonista, forma qu-esta più vicina all’autobiografia, risponde alla necessità da parte dell’autrice di rappresentare le donne non come un unicum ma come un mondo ricco e multiforme, vario e molteplice nelle sue sfaccettature e possibili esiti esistenziali (Fortini 1996: 8).

U romanu se nalaze neki od tipova ženskih likova koji će se nastaviti i evo-luirati u sljedećim romanima Albe de Sespedes, ali oni ovdje još nisu potpuno definisani i istančani usljed stapanja i preplitanja s drugim. Kako često biva u romanu o odrastanju, osim Emanuele i Mili, koje dolaze iz velikih gradova, skoro sve junakinje romana preselile su se u Rim iz provincije. Sve one imaju isti cilj i zadatak: treba da pređu barijeru između bezbrižnog perioda života i svijeta odraslih, a ta barijera je u romanu predstavljena pomoću metafore mosta, koji nije ništa drugo nego varijacija jednog od Bahtinovih hronotopa romana. Za vrijeme dijaloga

179

Lik intelektualke u romanu Nessuno torna indietro Albe de Sespedes

koji simbolično zatvara prvi dio knjige i odvija se za vrijeme božićne večeri u internatu „Grimaldi“, Silvija, najsvjesnija od svih djevojaka ovog kompleksnog pro-cesa, oštroumno primjećuje:

Ecco: è come se noi fossimo al passaggio di un ponte. Si costruiscono forse case sul ponte? Sia-mo già partite da una sponda e non siamo ancora giunte all’altra. Quello che abbiamo lasciato è die-tro le nostre spalle, neppure ci voltiamo per guar-darlo, quello che ci attende è una sponda dietro la nebbia. Neppure noi sappiamo cosa scopriremo quando la nebbia si scioglierà. Qualcuna si sporge a guardare il fi ume, cade e aff oga. Qualcuna, stan-ca, si siede per terra e sul ponte s’addormenta. Le altre, quale bene, quale male, passano all’altra riva (De Céspedes 1938: 107).

U Silvijinom opisu našle su mjesto sve sudbine junakinja ovog romana: Ksenija i Mili su se nagnule previše da bi vidjele rije-ku i na kraju pale u nju, prva jer je pobjegla iz internata, a druga pošto je umrla; Augu-sta i Valentina su posustale i zaspale na-sred mosta; a Silvija, Vinka, Ana i Emanu-ela, neke s više sreće, neke s manje, prešle su preko mosta na drugu stranu obale, tj. ostavile su iza sebe internat i suočile se s realnošću. Metafora mosta, osim što uka-zuje na ključni korak u životu, u romanima Albe de Sespedes nastalim nakon ovog ro-mana4 vezana je i za evoluciju ženskog bića koje „dalla sponda di un mondo familiare, col suo complesso di norme ataviche, si li-bra verso un’altra sponda, libera di precon-cetti, ma piena d’incognite“ (Vitti-Alexan-der 1991: 105).

Roman Nessuno torna indietro je po-dijeljen na četiri dijela „che scandiscono il tempo della narrazione e ne costituiscono la partitura sonora“ (Fortini 1996: 13). Rad-nja romana je vezana za dva mjesta: s jedne strane se nalazi internat „Grimaldi“, kojim upravljaju časne sestre, s druge strane je grad Rim sa svojim trgovima, ulicama, uni-verzitetom i bibliotekama koje posjećuju junakinje romana. Na samom početku, već 4 Metafora mosta će se ponovo javiti u romanu

Quaderno proibito.

u prvim redovima, ova dva mjesta se susre-ću, ali i sukobljavaju:

Sulla grande casa grigia il portone si apriva come una gola oscura; una vetrata che divideva l’andro-ne fermava l’ultima luce del crepuscolo e, oltre questa, si vedevano passare, per attimi, imprecise forme nere. Fuori, sulla piazza, la gente passeg-giava adagio, per intrattenersi nell’ora e nella sta-gione; era giorno ancora (De Céspedes 1938: 1).

Iako se internat u kojem borave dje-voj ke nalazi u sklopu grada Rima, dva mje-sta za koje je vezana radnja se ne poduda-raju, jer je „Grimaldi“ potpuno odvojen od svijeta i predstavlja unutrašnji i zatvoren prostor, dok se s druge strane u Rimu odvi-ja normalan život. Upravo zbog te izolaci-je, sve junakinje romana su svjesne da će u internatu boraviti samo određeno vrijeme, dok ne završe studije i budu spremne da kroče samostalno u svijet.

Roman je bio cenzurisan od strane fa-šističkog režima,5 ali je i dalje nastavio taj-no da kruži sve do posljednje faze Drugog svjetskog rata. Godine 1966. objavljen je iz-mijenjen, u seriji „Narratori italiani“ izda-vačke kuće Mondadori. Izmjene nisu uti-cale na strukturu, koja je ostala identična, ali se autorka zato odlučila „per un ammo-dernamento delle scelte lessicali, per una più precisa focalizzazione dei personaggi ed una messa a punto dei nuclei tematici e narrativi“ (Fortini 1996: 10). Najbitnije ra-zlike između izdanja iz 1938. godine i izda-nja iz 1966. godine odnose se na likove Sil-vije i Emanuele.

U ovom romanu Alba de Sespedes po prvi put prikazuje odnos između ženskog identiteta i intelektualnog rada, otkrivaju-ći pritom kroz likove Silvije i Auguste kako pozitivnu tako i negativnu stranu tog od-nosa. Augusta i Slivija predstavljaju inte-lektualni ogranak grupe od osam djevoja-ka: prva se okušava u kreativnom pisanju, a druga odabira akademsko pisanje. Obje ju-nakinje, iako su međusobno potpuno ra-5 O nekim razlozima fašističke cenzure biće govora

u odjeljku posvećenom Augusti.

180

Zorana Кovačević

zličite, odabiraju upravo pisanje i intelek-tualni rad „per compiere il percorso indivi-duale verso la costruzione di una vita adul-ta e consapevole“ (Rabitti 2005: 126).

2. Težak položaj žene tridesetih godi-na XX vijeka čiji je odabir pisanje romana i pripovjedaka Alba de Sespedes je prikazala kroz lik Auguste. Već na prvim stranicama, u fi zičkom opisu Auguste, uočava se njena posebnost i različitost u odnosu na druge djevojke iz internata: „Era la più anziana delle ragazze, non si capiva come ancora fosse tra le studentesse del ’Grimaldi’. Di-mostrava oltre trent’anni: era alta, ma gra-ssa, i capelli, che aveva neri e ricciuti, erano tagliati a zazzera. Sarda era, un tipo singo-lare“ (De Céspedes 1938: 2). Dakle, fi zički opis Auguste je prvi znak njene posebno-sti, te nam jasno ukazuje da je ova junaki-nja potpuno lišena ženstvenosti i obilježe-na nekom vrstom fi zičkog deformiteta. Očigledno je da se posebnost Augustinog izgleda ne podudara s fašističkim idealom ženstvenosti koji je bio predstavljen javno-sti preko štampe i kinematografi je tih go-dina.6 Prema riječima Pjere Karoli: „La donna che, come Augusta, non rientrava né fi sicamente né psicologicamente in quell’ideale, fi niva per sentirsi altra e per aver paura di aff rontare il mondo esterno. Un’alternativa a quest’isolamento era il la-voro [...]“ (Carroli 1993: 50–51). Augusta je najstarija studentkinja književnosti u in-ternatu „Grimaldi“ i za nju su govorili „che fosse di dieci anni in ritardo con gli esami. Le più giovani la chiamavano la zitella“7 (De Céspedes 1938: 19).

U drugom dijelu romana, čitajući je-dan od dijaloga između Auguste i Emanu-ele, saznajemo da Augusta provodi noći zatvorena u svojoj sobi, pišući romane i pripovijetke koje uzaludno šalje jednom književnom časopisu koji objavljuje „certe 6 Emanuela i Ksenija su od svih junakinja romana

Nessuno torna indietro najbliže fašističkom ide-alu ženstvenosti.

7 Predrasude o Augustinim godinama i sudbini uklapaju se u etiku fašizma.

ignobili cose futuriste con tanti onori qu-anti ne avrebbe la Commedia“8 (De Céspe-des 1938: 139). Iz načina na koji saopštava Emanueli da piše, može se jasno vidjeti da Augusta povezuje svoje pisanje s krivicom i nečim što treba da se strogo drži u tajnosti:

Io gli esami non ne do. Ma siccome sono iscritta alla facoltà voi credete che studi. Non studio. Nemmeno quando vedete accesa fino a tarda ora la luce io studio.– Oh, per l’amor di Dio, Augusta, che fai mai?Lei attese un istante prima di rispondere. Qualcosa nel suo viso s’era sciolto, si vedeva che desiderava aprirsi con la compagna, e che tuttavia ciò le costava grande sforzo. Disse infine: – Scrivo (De Céspedes 1938: 138).

Augusta, koja dolazi iz patrijarhalnog i zatvorenog sardinijskog ambijenta, u činu pisanja vidi izvor krivice, ali istovre-meno jedinu mogućnost koja joj je preo-stala, jer društvo u kojem živi gleda na nju kao drugačiju. Sam čin pisanja u Augusti-nom slučaju odvaja djevojku od spolja-šnjeg svijeta i onemogućuje joj da se suoči s njim. Za Augustu pisanje ne postaje ste-penica koja je vodi do emancipacije ili do zarade kao kod nekih drugih junakinja Albe de Sespedes,9 niti joj omogućuje da sagleda svoj život i izgradi identitet, nego, nakon što njen feministički roman, za ko-jeg se nadala da će ugledati svjetlost dana i promijeniti svijet, biva odbijen, pisanje će postati simbol junakinjine defi nitivne pro-pasti. Augusta, iako je svjesna kao i Silvija značaja koraka koji ih čeka, ipak, za razliku od većine djevojaka iz internata „Grimal-di“, neće uspjeti kročiti na drugu stranu obale, te će nastaviti živjeti: „isolata nella sua camera, in quell’odore di vino e siga-rette, accudendo alla tartaruga, odiando il mondo che non voleva accorgersi del suo romanzo“ (De Céspedes 1938: 356). 8 Augusta misli na Danteovu Božanstvenu kome-

diju. 9 Za Irene iz romana Prima e dopo i Frančesku iz

romana Il rimorso pisanje je, između ostalog, i izvor zarade.

181


Augustina soba, koja u sebi skriva mnoštvo simboličnih značenja, jedina je od svih soba internata koja ne izgleda po-put hotelske sobe, jer ju je Augusta izabra-la kao svoj stalni dom, a ne kao mjesto u kojem će se zadržati neko vrijeme:

Ma era la sola stanza dove si sentiva che qualcuno viveva veramente: forse perché Augusta vi abitava già da tre anni,e aveva il gusto della casa. Aveva portato oggetti dalla Sardegna […] Il tavolino stava in mezzo alla camera, sopra vi pendeva la lampada con un paralume verde. Quando lei era seduta a studiare, il suo grosso seno occupava lo spazio tra le due pile di libri, soverchiava il tavolino, lo rimpiccioliva; pareva una bambina davanti ai suoi giocatoli (De Céspedes 1938: 19).

Dok druge djevojke osciliraju između unutrašnjeg i vanjskog svijeta, odnosno izme đu internata i metropole, Augusta je isključivo fi gura unutrašnjosti. Gestovi koji se ponavljaju, isti ishod njenih književnih pokušaja, pa čak i prisustvo kornjače u sobi, doprinose da Augusta bude najizolo-vaniji i najinertniji lik u knjizi, iako od svih osam djevojaka najviše razmišlja o položa-ju žene u društvu. Njene riječi o položaju žene mogu se dovesti u vezu s nekim ideja-ma u čuvenom Ibzenovom djelu Lutkina kuća:

A casa, ormai, non si può tornare. I genitori non dovrebbero mandarci in città. Dopo, anche se tor-niamo, siamo cattive fi glie, mogli. Chi può di-menticare di essere stata padrona di se stessa? E, per i nostri paesi, aver vissuto sole in città vuol dire essere donne perdute. Quelle che sono rima-ste, che sono passate dall’autorità del padre a quella del marito, non ci perdonano di aver avuto la chiave della nostra camera, di uscire e di entrare all’ora che vogliamo. E gli uomini mon ci perdo-nano di aver studiato, di saperne quanto loro (De Céspedes 1938: 140).

Ova feministička svijest prožimaće se i kroz Augustina književna djela i na taj na-čin postati ideja kojoj će se uvijek vraćati kako bi dala smisao svom životu: „Che deve fare la donna per liberarsi dalla tirannia dell’uomo? Bisogna che si sostituisca a lui. Una vita autonoma, aff rancata anche dalla

servitù dei sensi: piena indipendenza dello spirito e della carne“ (De Céspedes 1938: 292). Na ovoj tezi počiva junakinjin femini-stički roman koji je već predodređen da bude odbijen od strane izdavača, kao i svi prethodni.

U jednom od dijaloga s Emanuelom Augusta otvoreno iznosi svoje stavove o braku i odlučno napada zakon o braku na-metnut od strane fašističkog režima i kato-ličke crkve:

Senti: tu ti sposi. Ebbene, non avrai più un mo-mento per te; più nulla di tuo, neppure il tuo nome, anche un tuo fi glio sarà suo, gli dovrai tut-to, perderai la tua personalità, sarai soltanto la moglie del signor Lanziani, egli avrà il diritto di sapere ogni tuo pensiero, e se glie lo nasconderai sarà un tradimento, avrà il diritto di entrare nella tua stanza anche di notte, di metterti le mani ad-dosso a ogni ora del giorno se vuole, guardarti mentre ti pettini, mentre dormi, ti dirà “usciamo” e tu dovrai seguirlo. [...] Ti piace veramente quella sua maniera di baciare? Io ho ancora sulle labbra un bacio, sì ... di molti anni fa e se ci ripenso sputo (De Céspedes 1938: 231).

Roman je bio cenzurisan zasigurno zbog ovakvih Augustinih stavova, jer u fa-šističkom društvu nije bilo mjesta za ženu poput nje. Dakle, lik Auguste, žene koja u svojim idejama nagovještava feminizam, odaje se alkoholu i cigaretama, osuđuje brak, a možda ima i homoseksualne sklo-nosti,10 predstavljao je najveću prijetnju fa-šizmu. Zbog toga je i Alba de Sespedes, zajedno s režiserom Alesandrom Blazeti-jem, odlučila da eliminiše potpuno Augu-stin lik iz fi lma Nessuno torna indietro koji se bazira na ovom romanu. Na scenariju fi lma je radila i sama književnica.11 Da se Alba de Sespedes kajala zbog toga što je eli-minisala ovaj lik iz fi lma, potvrđuje i slje-10 Na kraju knjige aludira se na potencijalnu homo-

seksualnu vezu Silvije i Valentine. Alba de Sespe-des je ipak odlučno negirala Augustine homosek-sualne sklonosti u intervjuu s Pjerom Karoli.

11 Film je nastao 1943. godine. Režiser je bio Alesan-dro Blazeti, a na scenariju, pored Albe de Sespe-des, radili su Dijego Kalkanjo, Vitorio Nino Nova-rese i Paola Ojeti.

182

Zorana Кovačević

deći odlomak iz autorkinog pisma upuće-nog Alesandru Blazetiju iz 1943. godine:

Ogni giorno, appena lavoro sola, odo il lieve cigolìo della porta che si apre, si richude, e vedo una donna entrare nel mio studio, calma e sicu-ra, sedersi di fronte a me, guardandomi, in att-esa. Non è più giovane, è grassa, bolsa, i suoi capelli sono tagliati a zazzera, sugli zigomi for-ti le occhiaie s’allargano sotto cupi e gravi occhi neri. Non c’è bisogno che vi dica di più, voi lo avrete capito: è Augusta.

A lungo tace avvolgendomi in un malinconico sguardo che m’impastoia i gesti, mi lega le idee, m’esaspera, insomma. Sopporto, faccio le viste di non avvedermi di lei, seduta lì, che aspetta, le mani incrociate sulla borsa. E infi ne non re-sisto più ... rompo l’imbarazzante silenzio nel quale siamo strette:

– Insomma – le domando – che vuoi?

Ancora poco ella tace; mi guarda come se m’avesse teneramente amato e io avessi menti-to: infi ne dice piano:

– Perché m’hai fatto questo?

Io abbasso gli occhi sull’elenco dei personaggi dove accanto al nome di Augusta proprio voi, con le vostre mani, avete scritto: soppresso.

Incoraggiata dal mio umile atteggiamento, ella continua:

– Ho sopportato tutto, che tu mi facessi così, così malfatta, che i miei gesti fossero ambigui, le mie novelle sbagliate. E tanta mia docilità, tanta dolcezza, non m’ha valso, adesso, un tuo tentativo di difesa (Gallucci e Carole 2000: 143).

Iako se spisateljica ne identifi kuje s Augustom, te se pritom osjeća bliža Silviji, jasno je da u liku Auguste postoji poneka autobiografska crta Albe de Sespedes. Možda najbitniji elemenat koji vezuje spi-sateljicu i njenu junakinju jeste pisanje to-kom noći. U jednom intervjuu iz 1984. go-dine, koji je s Albom de Sespedes vodila Sandra Petrinjani, na pitanje „Lei scrive re-golarmente tutti i giorni?“, književnica od-govara: „[...] Scrivo tutte le notti. [...] La notte è magnifi ca per scrivere“ (Petrignani 1984: 45). Kasnije Alba de Sespedes potvr-đuje i Pjeri Karoli da je od djetinjstva pisala

samo tokom noći. I Augusta, kao što je već pomenuto, piše tokom noći, kako i sama kaže: „Oh, sono appena le undici! È questa l’ora nella quale lavoro meglio, nel silenzio“ (De Céspedes 1938: 142).

3. Dok je Augusta prototip propale in-telektualke, Silvijina sudbina i priča imaju zadatak da pokažu da je, uprkos svim po-teškoćama i preprekama, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina žena ipak mogla započeti karijeru i izgraditi svoj identitet pomoću intelektualnog rada. Sil-vijin lik ima i još jednu funkciju u stvara-laštvu Albe de Sespedes: on nagovještava novu ženu koja evoluira, započinje proces emancipacije i udaljava se sve više od žene oblikovane prema fašističkim idealima koja je isključivo „regina del focolare do-mestico, ma totalmente sottomessa all’au-torità dell’uomo, sia esso padre, marito o fratello“ (Vitti-Alexander 1991: 103).

Kao i većina njenih drugarica iz inter-nata, i Silvija dolazi iz provincije, iz jedne skromne i brojne kalabrijske porodice. Sil-vija, uspješna studentkinja književnosti, za razliku od većine svojih drugarica ima za-crtane ciljeve i jasne ideje o sopstvenom životu i sazrijevanju: „Io penso – Silvia ris-pose – che l’essenziale nella vita sia pren-dere una strada e seguirla fi no in fondo [...]“ (De Céspedes 1938: 106). Poput Augu-ste, i Silvija je u očima drugih drugačija zbog svog fi zičkog izgleda i načina oblače-nja:

Da quando era al “Grimaldi”, vestiva sempre a lut-to, più di tre anni ormai, quei lutti pensanti della bassa Italia. Aveva opache trecce nere avvolte in-torno alla testa, la pelle del viso olivastra, gli occhi scuri e lievemente strabici, sotto le palpebre grevi e lucide quasi fossero unte (De Céspedes 1938: 3).

Zbog svog karaktera, težnje ka nezavi-snosti i fi zičkog izgleda Silvija se izdvajala od svojih sestara još od malih nogu. Svje-sna da je drugačija, u percepciji same sebe Silvija će konstantno oscilirati između dva polariteta: muškog i ženskog. Kao djevojči-ca „amava giocare a correre con i maschi-

183


etti della sua età, mentre le sorelle intre-cciavano ghirlande, ricamavano, ascoltava-no le favole accanto al camino“ (De Céspe-des 1938: 160). Za razliku od sestara, Silvija je voljela sve ono što ima veze s akcijom i pokretom i što nije tipično žensko: „Al ma-ttino, indossati i calzoni del fratello maggi-ore, andava a cavallo lungo il canale; poi, legato il cavallo, si stendeva sul prato a leg-gere o a pensare“ (Ibid.). Ova Silvijina po-sebnost, čiji je uzrok izbjegavanje konven-cionalnih modela od strane djevojke, do-prinijela je da se njena ženstvenost dovede u pitanje još u porodičnom okrilju: „Ride-vano, anche le sorelle ridevano e insisteva-no: ’Non l’avete vista con i calzoni del no-stro fratello? È un maschio anche lei’“ (Ibid.). Zbog toga su roditelji odlučili da je pošalju u grad na univerzitet, dok, s druge strane, „[...] le sorelle restarono nella gran-de cucina ad aspettare il marito“ (De Céspedes 1938: 161). Drugarice iz internata, ali i druge osobe s kojima se susreće, tako-đe dovode u pitanje Silvijinu ženstvenost i insistiraju na činjenici da je ona drugačija. Tako Emanuela jednom prilikom primje-ćuje: „Ha ragione Andrea; neppure sembra una donna“ (De Céspedes 1938: 121), a Ema-nuelin zaručnik Andrea: „[...] è brutta, non sembra nemmeno una donna“ (De Céspe-des 1938: 119).

Uspjeh na univerzitetu, boravak u bi-blioteci i intelektualni rad doprinose da djevojka postane skoro ravnodušna prema ljubavi i muškom polu:

In fondo, le donne pensavano soltanto all’amore. A Silvia l’amore pareva un sentimento angusto, egoistico. Se avesse dovuto scegliersi un mestiere, forse sarebbe andata in Asia a curare i lebbrosi. E invece era rimasta magata dai libri, cari libri che a toccarli le davano brividi di gioia (De Céspedes 1938: 75–76).

I dok njene sestre, drugarice iz inter-nata i uopšte većina žena tog perioda vide sebe u ulozi supruge i majke, Silvija je skeptična kada se govori o muškarcima i braku:

[...] non sarei stata una buona moglie. Non saprei vivere aspettando che una porta si apra e il marito venga a parlarmi di cose che non m’interessano, che forse non interessano neppure lui. Non sono una boccata d’aria fresca. Potrei sposare soltanto il bandito che portasse sulla sella anche me. Ma pure in quel caso credo che preferirei avere il mio cavallo e galoppargli accanto (De Céspedes 1938: 161).

Nezainteresovanost za ljubav, združe-na s intelektualnim radom, čine Silviju ti-pom žene koja je neobična i relativno nova za period u kojem živi, te je zbog toga dru-gi posmatraju drugačijom i bližom mu-škom nego ženskom rodu. Tokom jedne od mnogih diskusija o ljubavi, u Vinkinim ri-ječima odzvanja ideja o Silvijinoj ženstve-nosti, koju Vinka vidi kao parcijalnu, is-ključivo umnu i odvojenu od tjelesne di-menzije:

Hai confessato fi no a ieri, che nessuno mai ti ha guardata; tu ammetti che questo mondo esiste poiché t’accorgi che ti esclude, e cerchi di convin-certi che sei tu a tenertene fuori. Allora ti butti nel lavoro: il lavoro è per te un surrogato dell’amore tra uomo e donna. Ti dai a lui come a un uomo, sei venuta a dirci che avevi il posto da Belluzzi e avevi una faccia ... Non te ne sei accorta che per la prima volta avevi un viso da donna? La tua femminilità si esaurisce nel cervello (De Céspedes 1938: 104).

Susret s profesorom Belucijem, s ko-jim Silvija sarađuje i kome pomaže u istra-živanju, bitan je za razvoj njene ličnosti. Nakon nekoliko provedenih popodneva u profesorovoj kući, Silvijino divljenje profe-sorovom radu pretvara se u jedan nedefi ni-san osjećaj blizak ljubavnom. Međutim, profesor preferira tip žene koju otjelovljuje njegova supruga Dora „attraente, frivola, mondana, piena di attrazioni esterne per il marito, ma la cui ignoranza è per bocca de-llo stesso marito un refrigerio“ (Parsani e De Giovanni 1984: 20). Dorin lik, koji se snažno suprotstavlja tipu žene koji pred-stavlja Silvija, ima funkciju da naglasi još više Silvijinu blizinu muškom polu: „Ella entra come una donna mentre io sto accan-to a lui come un compagno. Non si accorge

184

Zorana Кovačević

neppure di non essere più solo quando io entro nello studio. Io sto di qua, dalla parte degli uomini“ (De Céspedes 1938: 135). Sam profesor Beluci ističe Silvijino naginjanje ka muškom polu i podvlači Dorinu žen-stvenost:

Sa, Dora è molto diversa da noi, un altro carattere, a lei piace la gente, il movimento, le cose inutili; è così piena di vita, Dora, è così donna; donna pro-prio... proprio donna, ecco. Che si può dire di più? Accanto a lei io non posso parlare del mio lavoro e ciò mi riposa. Noi che pensiamo, studiamo sem-pre, dobbiamo avere accanto a noi una persona che non pensi aff atto, se no soff ocheremmo. Per me quando ritrovo Dora a pranzo, la sera, è come se prendessi una boccata d’aria fresca. Quella sua meravigliosa ignoranza delle cose che per noi sono vitali, mi dimostra che ogni arte è essenziale solo per chi la fa (De Céspedes 1938: 159–160).

Dakle, prema mišljenju profesora Be-lucija, u jednoj ženi ne mogu u isto vrijeme egzistirati „donna, proprio donna“ i inte-lektualka. Iz profesorovih riječi je jasno da podržava stereotip prema kojem je žena koja radi manje ženstvena.12

Na samom kraju knjige Silvija prestaje da sarađuje s profesorom i seli se u Litoriju, gdje je čeka posao u gimnaziji.13 Boravak u novom okruženju je ključan za njeno sazri-jevanje i konačnu spoznaju o samoj sebi. Iz pisma Augusti saznajemo da Silvija po prvi put osjeća „un disagio fi sico di [se] stessa“ (De Céspedes 1938: 386) i postaje konačno svjesna svog tijela:

[...] il più grande sforzo è stato quello di traversare dietro al preside, nell’aula, lo spazio dalla porta alla cattedra; i ragazzi erano in piedi e mi osserva-vano. [...] seconda ginnasio, dodici, tredici quat-tordici anni, ragazzi alti quanto me, in piedi, mi consideravano: sedici ragazzi, trentadue occhi che sentivo addosso a me come punture, anche io li guardavo, in piedi, le mani sulla cattedra: e il coraggio mi venne proprio dal contatto con quel legno. Pensai che era la prima cattedra mia e che da lì la mia voce si poteva alzare con parole mie,

12 Ovaj stereotip je bio posebno aktuelan tokom fašističkog režima.

13 U izdanju iz 1966. godine Litoriju zamjenjuje Piza, a gimnaziju univerzitetska katedra.

idee mie. Sorrisi, e i ragazzi mi sorrisero (De Cé-spedes 1938: 386).

U citiranom odlomku se primjećuje Silvijino opažanje da je predmet pogleda drugih („mi osservavano“, „mi considera-vano“), ali i insistiranje na posesivima u pr-vom licu jednine („cattedra mia“, „la mia voce“, „con parole mie, „idee mie“), koji se sada po prvi put javljaju umjesto posesiva u prvom licu množine, koje je Silvija stalno upotrebljavala u romanu. „Noi“, koje je uje-dinjavalo ovu junakinju i njene drugarice i ukazivalo na kolektivno iskustvo, iščezava i na kraju knjige ga zamjenjuje „io“ i „mio“, koji simbolično nagovještavaju proces in-dividualizacije.

4. Evolucija ženskog lika u romanes-knom stvaralaštvu Albe de Sespedes može se pratiti kroz nekoliko faza, od kojih je svaka simbolično predstavljena kroz tri ro-mana, Nessuno torna indietro, Quaderno proibito i Prima e dopo. Oslobađanje žene i njeno konačno sazrijevanje je složen i če-sto zahtjevan proces u djelima ove književ-nice. Ovaj proces ima svoje korijene još u fašističkoj Italiji, iz romana Nessuno torna indietro, koja ženi prije svega dodjeljuje ulogu majke i domaćice, potpuno podre-đene suprugu, ocu ili bratu. Sudbinu žene u Italiji tog doba oslikava najbolje Musoli-nijeva deviza: „Il lavoro è nefasto alla maternità; perciò in contrasto con la natu-rale missione della donna. La donna deve essere la custode del focolare domestico come al tempo degli antichi romani e dare la prima impronta alla prole che noi desi-deriamo robusta“ (Vitti-Alexander 1991: 103).

Dakle, u romanu Nessuno torna indie-tro književnica počinje da istražuje i prika-zuje žene koje su dugo bile sputane dubo-kim snom i koje se bude podstaknute po-trebom da se izbore za dignitet i ulogu u društvu. U ovom romanu ženske fi gure su još uvijek zarobljene u društvene okove i, kako primjećuje Marija Rozarija Viti Alek-sander, „sono ancora le tipiche done agite“ (1991: 104), poput Ksenije koja se služi lje-

185


potom a ne inteligencijom i odabira jedno-stavniji životni put, Ane koja je potpuno okrenuta tradiciji ili Vinke koja „incarna quel tipo di sentimento d’amore che trop-po sovente rende la donna schiava“ (Ibid.). Pored hrabre ali često kontradiktorne Emanuele, od svih djevojaka se posebno izdvaja Silvija, čiju svijest od početka ispu-njava upravo ova potreba da se izbori za svoje mjesto u društvu. Iako je Silvija naj-svjetlija fi gura romana i prototip žene inte-lektualke, drage Albi de Sespedes, u njenoj „priči“ se nalazi veliki broj stereotipa, od kojih dominira ideja da ljepota, ženstve-nost i uspjeh u ljubavi ne idu nikada rame uz rame s intelektualnom afi rmacijom. Stoga je Silvija svjesna da njen odlazak u Pizu i započinjanje karijere koja obećava nosi sa sobom veliki broj odricanja i znači nemogućnost sklapanja braka. U romanu Nessuno torna indietro još uvijek dominira pomalo rigidna egzistencijalna vizija: po-stoji mogućnost kršenja tradicionalnih društvenih normi i mogućnost odabira al-ternativnog životnog puta, ali ovakav oda-bir često rezultira nekom vrstom kazne, kao u slučaju Auguste, koja je osuđena na pro-past zbog svojih stavova, ili u slučaju same Silvije, koja će zauvijek ostati lišena braka.

Literatura1. Åkerström, Ulla (2011), Tra confessione

e contraddizione. Uno studio sul ro-manzo di Alba de Céspedes dal 1949 al 1955, Roma: Aracne Editrice.

2. Carroli, Piera (1993), Esperienza e narrazione nella scrittura di Alba de Céspedes, Ravenna: Longo Editore.

3. Crocenzi, Lilia (1966), Narratrici d’oggi: De Céspedes – Cialente – Morante – Ginzburg – Solians Donghi – Muccini, Cremona: Mangiarotti, 5–38.

4. De Céspedes, Alba (1938), Nessuno tor-na indietro, Milano: Mondadori.

5. De Céspedes, Alba (1955), Prima e dopo, Milano: Mondadori.

6. De Céspedes, Alba (1971), Il rimorso, Milano: Mondadori.

7. De Céspedes, Alba (1976), Dalla parte di lei, Milano: Mondadori.

8. De Céspedes, Alba (1977), Prima e dopo, Milano: Mondadori.

9. De Céspedes, Alba (2006), Quaderno proibito, Milano: Il Saggiatore – Net.

10. De Céspedes, Alba (2011), Romanzi, a cura di e con un saggio introduttivo di Marina Zancan, Milano: Mondadori.

11. Fortini, Laura (1996), Nessuno torna indietro di Alba de Céspedes, in: Lette-ratura italiana. Le Opere, a cura di Al-berto Asor Rosa, vol. IV/2, Torino: Ei-naudi.

12. Gallucci, G. Carole e Nerenberg, Ellen (2000), Writing Beyond Fascism: Cul-tural Resistance in the Life and Works of Alba De Cespedes, Madison: Fairlei-gh Dickinson University Press.

13. Parsani, Maria Assunta e de Neria Gio-vanni (1984), Femminile a confronto: tre realtà della narrativa italiana con-temporanea: Alba de Céspedes, Fausta Cialente, Gianna Manzini, Manduria: Lacaita, 15–62.

14. Petrignani, Sandra (1984), Le signore della scrittura, Milano: La Tartaruga, 37–45.

15. Rabitti, Alessandra (2005), Donne che scrivono. Le protagoniste dei romanzi, in: Zancan, Marina (a cura di), Alba de Céspedes. Scrittrici e intellettuali del Novecento, Milano: Il Saggiatore/Fon-dazione Arnoldo e Alberto Mondadori, 124–141.

16. Rasy, Elisabetta (1984), Le donne e la letteratura, Roma: Editori Riuniti.

17. Vitti-Alexander, Maria Rosaria (1991), “Il passaggio del ponte: l’evoluzione del personaggio femminile di Alba de Céspedes”, in: Campi immaginabili, fas-cicolo III, 103–112.

18. Woolf, Virginia (2006), Una stanza tutta per sé, testo a fronte, Torino: Einaudi.

19. Zancan, Marina (1998), Il doppio itine-rario della scrittura. La donna nella tra-dizione letteraria italiana, Torino: Ei-naudi.

186

LA FIGURA DELLA DONNA INTELLETTUALE NEL ROMANZO NESSUNO TORNA INDIETRO

DI ALBA DE CÉSPEDES

Riassunto

Scopo del contributo è tracciare l’immagine della donna intel-lettuale in Nessuno torna indietro di Alba de Céspedes. In ques-to romanzo la scrittrice mostra per la prima volta il rapporto tra identità femminile e lavoro intellettuale, svelandone inoltre, at-traverso i personaggi di Silvia e Augusta, sia il lato positivo che quello negativo. Attraverso il fallimento letterario di Augusta la de Céspedes vuole mostrare che comunque aff ermarsi come donna in un mondo dove tradizionalmente la scrittura e il lavo-ro intellettuale sono stati quasi sempre associati alla fi gura mas-chile era molto diffi cile negli anni Trenta, sebbene non impos-sibile come mostra il caso di Silvia. In questo libro è evidente tuttavia una visione esistenziale piuttosto rigida: esiste la possi-bilità di uscire dagli schemi sociali prestabiliti e di scegliere una strada alternativa, ma questa scelta è spesso dura e comporta una serie di conseguenze, come nel caso delle due protagoniste del romanzo.

[email protected]

187

PREGLEDNI RAD

Epic as Unified Totality

Hegel’s famous views on epic, while certainly not the fi rst to be shaped by the model of the Homeric po-

ems, deserve particular attention in the discussion of epic generic features both for their philosophical clarity and for the in-fl uence they played on later scholars such as Lukács, Bakhtin, the Chadwicks or Bow-ra. In this article, I will argue that Hegelian generic distinctions were mostly formu-lated on the basis of a rather narrow sam-ple of Homeric epics, and propose a more inclusive, functional and contextually sen-sitive generic defi nition that takes into

consideration wider comparative material and the specifi c context in which epic ex-ists in a particular oral tradition.

In Hegel’s Aesthetics, epic represents a unifi ed totality and a comprehensive world. Although he is ready to admit that not all epic traditions gave birth to poems of such length, unity and complexity as Homeric epics, he nevertheless requires of a genuine Epos or true Epopea to be “essen-tially an organic whole” (Hegel II 1975: 111). Proper epic, in Hegel’s words, describes

a definite action, which, in the full compass of its circumstances and relations must be brought

Aleksandar Pavlović UDK 821.14’02.09-13 HomerUniversity of Nottingham DOI 10.7251/FIL1307187P

MONOLOGISM OR DIALOGISM OF EPIC VOICE: HEGELIAN AND FUNCTIONAL THEORIES OF EPIC GENRE

Abstract: This article advocates for the reconsideration of some of the most influential theoretical discussions on epic and its generic features, such as those offered by Hegel, Lukács and Bakhtin. The Hegelian approach to epic, it is argued, also informed later scholars, such as the Chadwicks or Bowra, to posit an evolutionary model that considers oral traditions without long poems as somewhat inferior to Ancient Greek or Vedic, and to require a more complex and advanced social and national framework as the prerequisite for the birth of such long epics as the true realisation and embodiment of epic genre. As I will argue further, these generic distinctions were mostly formulated on a rather small sample of Homeric epics, and the material collected from various oral traditions in more recent times clearly shows the limitations of the earlier theoretical models. I will therefore advocate for a more inclusive, functional generic definition that takes into consideration the specific context in which epic functions in a particular oral tradition. The last section of this paper offers some implications of the theoretical discussion on the Serbian oral epic tradition, in particular to implicitly Hegelian national-romantic attempts to unify short separate songs about Kosovo or Marko Kraljević into great Iliad-like epic poems.

Key words: Homeric Epic, Serbian Epic, Genre, Hegel, Lukács, Bakhtin, the Chad-wicks, Bowra.

188

Aleksandar Pavlović

with clarity to our vision as an event enriched by its further association with the organically complete world of a nation and an age. It follows from this that the collective world outlook and objective presence of a national spirit, displayed as an actual event in the form of its self-manifestation, and nothing short of this does to, constitute the content and form of the true epic poem (II 1975: 110).

Hegel’s defi nition is both conceptual and historical. On a conceptual level, epic is the epitome of objective spirit, and hence deprived of subjectivity characteristic for lyric and dramatic poetic forms. Here, He-gel follows the Aristotelian line of reason-ing about literary genres. Namely, already in the earliest investigation of literary techniques, Plato and Aristotle used the terms mimesis and diegesis to distinguish diff erent modes of representation in the genre system of Ancient Greek literature. As they argued, tragedy and comedy are characterised by pure representation, in the sense that every word belongs to the characters acting in the scene. In distinc-tion, genres that we commonly associate with lyrical poetry contain only one voice, that of the narrator. As the third distinctive narrative form, epic adopts both modes – this means that the narrator can some-times speak on his or her behalf, but also relate the events by the voice of the charac-ters. The Iliad, for example, begins by the singer’s invocation “Sing, goddess, the an-ger of Peleus’s son Achilleus”, but soon switches to the dialog between Apollo dis-guised as a priest and Agamemnon (Iliad 1961: 59). Finally, Aristotle recommends that “[t]he poet should speak as little as possible in his own person”, and empha-sises Homer as an example of such a re-strained narrator whose personality and subjectivity do not come to the forefront to hamper or disturb the narrative (Aristotle 1997: 131).

Similarly, Hegel recognises that “the epic poem, if a true work of art, is the ex-clusive creation of one artist”, but immedi-ately instructs that “personal outlook of

the poet must remain in a connection that enables him to identify himself wholly” with the world he objectively presents (II 1975: 115). In other words, although it is a poet’s personal subjectivity that gives rise to a particular epic poem, it is still inextri-cably bound with a collective outlook and not separated from the national body. Likewise, although for Hegel proper epic heroes are individuals that act from the au-tonomy of their character, their actions are not subjected to or confronted with the ob-jectifi ed space of laws and norms, and thus retain the “immediate unity of the sub-stantial with the individuality of inclina-tion” (I 1975: 185).

From the historical point, then, the basis for epic is - according to Hegel - cer-tain general world-condition, a “midway stage” in which “a people is aroused from its stupidity”. “To this extent”, Hegel con-tinues, “these memorials are nothing less than the real foundations of the national consciousnesses” that “every great nation can claim to have”. (II 1975: 112). Accord-ingly,

the separation of the individual’s personal self from the concrete national whole is only reached in the later life-experience of a people, in which the general lines laid down by men for the due regulation of their aff airs are no longer insepara-ble from the sentiments and opinions of the na-tion as a whole, but already have secured an inde-pendent structure as a co-ordinated system of ju-risprudence and law, as a prosaic disposition of positive facts, as a political constitution, as a body of ethical or other precepts (II 1975: 113).

This later stage, of course, belongs to a more advanced form of social existence, where public life depends on the organised system of government based on general principles, which takes over the sphere of morality and justice that in the epic world depended on the feelings and dispositions of epic heroes.

Lukács adopts this vision of epic and juxtaposes the epic world as a unifi ed total-ity to the fragmented universe of novelistic

189

Monologism or Dialogism of Epic Voice: Hegelian and Functional Theories of Epic Genre

genre. The novel is for Lukács a bourgeois epic that corresponds to modern subjectiv-ity, or “the epic of an age in which the ex-tensive totality of life is no longer directly given, in which the immanence of mean-ing in life has become a problem” (Lukács 1971: 56). Being focused predominantly on the novel, Lukács essentially relies on the Hegelian views of epic world as “internally homogeneous”, fi xed value system whose “theme is not a personal destiny but the destiny of a community” (1971: 66). As such, it has “weight in so far as it is signifi -cant to a great organic life complex — a na-tion or a family” (1971: 67).

Bakhtin also describes epic world as closed, hierarchical and complete. In Ba-khtin’s view, the constitutive features of epic genre are a national epic past as its subject, national tradition as its source and an absolute epic distance:

By its very nature the epic world of the absolute past is inaccessible to personal experience and does not permit an individual, personal point of view or evaluation… the important thing is… its reliance on impersonal and sacrosanct tradition, on a commonly held evaluation and point of view – which excludes any possibility of another ap-proach… tradition isolates the world of the epic from personal experience, from any new insights, from any personal initiative in understanding and interpreting, from new points of view and evaluations. The epic world is an utterly fi nished thing, not only as an authentic event of the dis-tant past but also on its own terms and by its own standards; it is impossible to change, to re-think, to re-evaluate anything in it (Bakhtin 1981: 16-17).

Bakhtin hence denies epic the possi-bility of heteroglossia or multiperspective-ness. It is the novel that is affi rmative, opened, polyphonic genre, never fi nished and fi xed. In Bakhtin’s view, while novel inherently contains the plurality of diff er-ent voices, battles between various “points of view, value judgements” etc., epic is pre-cisely the opposite – fi xed, monologic, with only one voice, that of aristocracy or the ruling class. He therefore describes literary works that do contain both the plurality of

voices and perspectives and epic elements as “novelised”, that is, being “transposed to the novelistic zone of contact”, or as the disintegration of epic (1981: 33). Thus while we can recognise here the apparent Hege-lian line of reasoning about epic, Bakhtin actually inverts Lukács’s view in affi rma-tion of the novel on the expense of epic.

Hegelian and Bakhtinian analyses of epic’s generic features appear to be more rigid then the Aristotelian one. Aristotle goes only so far as to recommend that the poet’s subjectivity should remain in the background, and emphasises Homer as the supreme example of such an approach. This is not the same as to say that epic speaks in only one voice and does not per-mit an individual, personal point of view or evaluation. For, if epic genre allows diff er-ent characters to speak in their own words, then surely one should account for the possibility that these characters can ex-press diff erent, even antithetical, stand-points and outlooks.

“Heroic Age” and “Heroic Poetry”Infl uential twentieth-century con-

cepts of “heroic age” and “heroic poetry” developed by Munro and Nora Chadwick (Chadwick 1912; the Chadwicks: 1932, 1936, 1940), and later expanded by Cecil Maurice Bowra (Bowra 1952) also derive from this implicitly Hegelian line of reasoning that defi nes epic predominantly by its content and according to certain presupposed gen-eral social conditions suitable for this type of poetry.

Cambridge professor Munro Chad-wick in his book Heroic Age (1912) initiated the conception that the birth of “heroic po-etry” corresponds to a phase in the devel-opment of society. It was later expanded in three large volumes of The Growth of Lit-erature (1932-1940) jointly published with his wife Nora Chadwick, and modifi ed in Cecil Maurice Bowra’s Heroic poetry (1952).

As they investigated early epic poetry of the Teutonic people and Homeric epic,

190


the Chadwicks found many parallelisms. They gradually expanded their research to other traditions, including the Serbian epic of Kosovo, and concluded that those parallelisms arise from “similar social and political conditions” (the Chadwicks 1932: xiii). According to them, those epic tradi-tions refer to a relatively short period and describe the deeds of several generations. That period the Chadwicks identifi ed with the fi fth and sixth century for the early Teutonic epic, eleventh century B.C. for the Homeric epic, seventeenth century for the Yugoslav Muslim epic tradition and the fourteenth century for the Yugoslav Chris-tian epic etc. All those songs describe he-roic deeds of man and their bravery in war-fare. Therefore, Chadwick gave the name “Heroic Ages” for “the period embraced by the common poetry and traditions” (1912: 29) of those people and, consequently, pre-ferred the label “heroic poem” over the wider and less precise notion of epic.

Heroic epic therefore arises from the heroic type of society or, more precisely, from the heroic phase in the development of a society. During the epoch in the his-tory of many societies, which could be de-scribed as the “heroic age”, great, heroic deeds of man and their exploits were re-garded as utmost achievements in the so-cial sphere. The Chadwicks described those similar social conditions as a society “characterised by an aristocratic and mili-tary ethos, itself reinforced by the exist-ence of court minstrels who praise the dominant warrior princes” (Finnegan 1992: 247). For the Chadwicks, heroic poems re-fl ect those social formations: “the resem-blances in the poems are due primarily to resemblances in the ages to which they re-late and to which they ultimately owe their origin” (1912: viii).

The problem is, however, that be-tween the presupposed heroic age, i.e. the historic time of the presented events, the time of the composition and the time of documenting the songs there is often a gap

of several centuries. Which one of these three phases should we perceive as the “he-roic age”? The Chadwicks do not distin-guish clearly among those periods and see them as basically the same. Therefore they presuppose actual historical background as a source of heroic poems and especially use Serbian Kosovo songs as an argument that heroic songs arise in the cause of the events and more or less faithfully describe historical events and actual persons. But, again, the problem is that the nineteenth century society in which those songs were sung hardly resembles anything like the feudal system from the time when the ac-tual Kosovo Battle took place. Ruth Finnegan criticised Chadwicks’ views in a similar way using Yugoslav material: “the kind of poetry widely regarded as ‘heroic’ or ‘epic’ does not just arise in the situation envisaged as natural by the Chadwicks. The poems of twentieth-century Yugoslav minstrels do not celebrate the deeds of warlike contemporaries, but tell the ad-ventures of a long-vanished, glorious and largely imaginary past to local audiences who had gathered in a neighbour’s house in the rural village or in coff ee shops in town” (1992: 248). Finnegan expands this argument to a critique of the refl ection theory in general: “The notion of direct and literal refl ection of current conditions does not work for oral any more than for written literature. The glorious heroes and sumptuous courts in the epics sung by Avdo Mededovic and other Yugoslav min-strels bear little resemblance to conditions in rural Yugoslavia in the 1930s” (1992: 263).

C. M. Bowra describes his infl uential book Heroic Poetry as a development of Chadwicks’ fi ndings, and similarly makes the connection with the content of the epic poetry and historical context: “Heroic po-etry proper …is composed in the convic-tion that its characters belong to a special superior class, which it sets apart in a curi-ous kind of past…. Modern scholarship has usually been able to relate these diff erent

191


heroic ages to an established chronology” (Bowra 1952: 25). However, he is aware that this scheme is not universal and mentions that in the Yugoslav tradition, besides Kos-ovo songs, there are other songs as well which are dedicated to both earlier and later events, and even to contemporary battles (1952: 27).

Bowra also limits his research exclu-sively to heroic poetry, and puts an empha-sis on the generic poetical features and characteristics of the “heroic epic”. Accord-ing to Bowra, there is a kind of a universal pattern in the development of primitive narrative poetry. Heroic poetry comes after this earlier stage with predominantly sha-manistic and magical narratives, progress-es to a phase of narratives like laments, panegyrics and stories about both gods and humans and, fi nally, ends when the latter separately develop into a narrative about deeds of man without superfi cial supplementation. Bowra distinguishes he-roic poetry from similar poetic forms such as shamanistic poetry which uses super-natural elements, or lament and panegyric where poet’s “outlook is limited to the ac-tual present, and he does not conceive of great events in an objective setting” (1952: 12). What gives heroic poetry its distinctive content is the particular valuation of hu-man nature: “What diff erentiates heroic poetry is largely its outlook. It works in conditions determined by special concep-tions of manhood and honour. It cannot exist unless men believe that human be-ings are in themselves suffi cient” (1952: 4).

In general, Bowra describes his study as “both literary and social”. In its social as-pect, heroic poetry is “the refl ection of the societies which practice it and illustrates their character and ways of thinking. It has considerable value for history because it exists in so many countries and ages” (1952: 47). Social aspect of his approach follows the same postulates as the Chadwicks’ the-ory and suff ers from the same insuffi cien-cies as theirs. His main contribution is the

attempt to distinguish the generic features of the heroic poetry as a literary genre. In the literary sense, Bowra concludes, this poetry “refl ects a widespread desire to cel-ebrate man’s powers of action and endur-ance and display”, and “it refl ects some of the strongest aspirations of the human spirit… and strength in human nature” (1952: 47). Nevertheless, his approach is too schematic and mechanistic, since he posits a kind of evolutionary perspective where heroic poetry is a posterior and su-perior form of primitive poetry. Conse-quently, it can be only a phase in the evolu-tion of poetry and becomes surpassed when it evolves into artistic poetry.

Secondly, despite the emphasis on supposedly universal human values, his defi nitions of epic genre and content are to narrow and exclusive. “Since these as-sumptions are not to be found in all coun-tries at all times”, Bowra claims, “heroic poetry does not fl ourish everywhere. It presupposes a view of existence in which man plays a central part and exerts his powers in a distinctive way” (1952: 5). Bow-ra is not taking into consideration contex-tual specifi city of the particular tradition, and his universal values actually corre-spond to Western standards derived from the Homeric epic. Thus, Bowra excludes entire oral traditions such as African and Chinese as non-heroic (1952: 12-13). As we will see from the more recent discussions, variety of comparative material demands a more inclusive and contextually sensitive generic defi nition.

Towards the Functional Definition of EpicThe crucial problem arising from

these distinctions is that they were formu-lated on a rather narrow epic material. As Hegel repeatedly reminds us, Homeric epic serves as the source of all epic generic fea-tures in his conception (II 1975: 119). Ba-khtin is even more exclusive and, by his own admission, employs the most ex-

192


tremely narrow description of epic, based solely on the Iliad (1981: 287). With the growth of comparative material world-wide, the narrowness of the previous dis-tinctions became apparent. For example, evidences from other, non-European epic traditions, challenged and relativised the previous clear-cut distinctions. Foley thus asks how to defi ne epic by its subject with such examples like Siri Epic, sung in matri-lineal Tulu society from Southern India, which is almost exactly the same length as the Iliad (15 683 lines). In Siri Epic, howev-er, “we encounter a female hero, together with a general deprecation of male fi gures and a virtual absence of violence, none of which the Western model of epic leads us to expect” (Foley 2005: 174). In a similar manner, Richard Martin refers to Joyce Flueckiger’s research (Flueckiger 1996) in central India to pinpoint that “even the same long, heroic narrative, like the Dho-la-Maru tradition, sung in communities a few hundred miles apart, qualifi es as ‘epic’ in one but not the other. Community self-identifi cation, caste ambitions, and local religious cult all determine whether a peo-ple view the epic as its own defi ning narra-tive” (Martin 2005: 17). In addition, while relatively short and loosely related, Ser-bian epic songs fail to satisfy the aforemen-tioned requirements of unity and length, even the length of Homeric epics can fall to be insuffi cient if compared with the Kirgiz Mana epic with its 200 000 verses, the Mongolian twelve volume Jangar epic or to the 600 000 verses long Tibetan version of the Geser epic, also popular among the peoples of Central Asia, Mongolia and Chi-na (Jensen 2008: 46). What is more, Nek-ljudov’s seminal works on the Geser epic tradition showed that it off ers instances of a diff erentiation process by which a longer, unifi ed poem actually becomes separated into shorter parts that further on continue their life separately (1984, 1996). Contem-porary scholars thus reconsidered previ-ously set generic boundaries and advocat-

ed for a more inclusive approach to oral epic traditions. However, they did not ne-glect the fact that, as Martin claims, “de-spite such formal diff erences, many socie-ties may share a functionally similar cate-gory” (2005: 9). Nevertheless, they argue that the characteristics commonly associ-ated with epic – length, heroism, history, nationalism – are variable and culturally specifi c and, as Foley says, need to be con-sidered according to “each tradition’s val-ues and perspectives” (2005: 185).

Slavonic scholars showed particular interest in the relation of short and long epics and challenged the Hegelian-Chad-wickian evolutionary model that posits the Iliad-like long poems as the generic norm (see: Zhirmunsky 1962: 32-44, Meletinsky 2009: 108-112). Namely, both exemplary modes of Slavonic heroic epic, Russian byliny and South-Slav junačke p(j)esme, typically consist of short and separate songs or, at best, loosely related epic cycles describing the exploits of a particular hero (such as Ilya Muromec in the Russian or Marko Kraljević in the South-Slav oral tra-dition). Yeleazar Meletinski thus acknowl-edges that the short songs are, in principle, older than the long epic poems, but claims that there is no exact correspondence be-tween the two. Meletinsky adds that some national epics, such as Slavonic for exam-ple, have reached their classical maturity only in the short form. Zhirmunsky, like-wise, classifi es Russian and South-Slav epic among the “classical products of the na-tional heroic epic”, alongside mediaeval epics of Germanic and Romanic nations (1962: 44).

Recent scholars also point out that the inherited generic distinctions are relative even when we remain within the limits of the Ancient Greek epic traditions. Peter Toohey, for example, reminds us of other forms of epic in classical antiquity such as miniature epic, didactic epic, comic epic etc., and argues that “in classical antiquity there were a variety of elastic, ill-defi ned,

193


but nonetheless recognisable subspecies or subgenres of epic” (Toohey 1992: 2). In addition, scholars like Richard Martin, Gregory Nagy and Andrew Ford indicate that our received idea of epic results pri-marily from the narrow understanding of Homer as the author of the Iliad and the Odyssey, and that these other forms of an-cient Greek epics have been marginalised and excluded from the generic defi nition. They argue that this culturally specifi c no-tion of epic then prevailed as a generic marker for the epic in total, since both classical and Western scholars followed Aristotle’s approach to epic with the Iliad as a standard (Nagy 1999: 21-32, Martin 2005: 9-19, Ford 1997: 396-414).

Meanwhile, it appears that not even the Homeric epic fulfi ls the generic de-mands set by Hegel, Lukács and Bakhtin. According to Charles Segal, for example, while Bakhtin’s defi nition of epic genre may fi t the Iliad, it forgets altogether the Odyssey that corresponds more to his de-scription of the novelistic genre (Segal 1994). In addition, after the seminal works of Morris and Scully, it has become com-monplace in contemporary homerology to perceive in the Iliad the fundamental ten-sion between the competitive aristocratic values and the cooperative values of the polis (Morris 1986: 81-136, Scully 1990). Moreover, according to Peter Rose, the ac-tual perspective is even more complex, in-volving various residual, dominant and emerging outlooks; even the layer identi-fi ed with aristocratic ideology is itself not homogeneous but comprised of various di-verse perspectives (Rose 1997: 151-199). Fol-lowing their insights, Goyet denies in toto the idea that Homeric epic describes a har-monious and stable world: “if we place these texts very precisely in their original context we recognise that the world they describe is a world that is prey to crisis, dis-order, and chaos” (Goyet 2008: 15-27).

Thersites of the Iliad: Textual Dissonance and Epic Contradictions

A brief reference to the Thersites scene from the Iliad will illustrate these views and exemplify that epic allows for various perspectives and diverse political standpoints to be articulated from diff er-ent social and spatial positions. The story occurs in the second book of the Iliad. Af-ter his quarrel with Achilles, Agamemnon receives a false message in a dream that he will capture Troy if he attacks immediately. He gathers the troops in the early morning to bring them the news but, to test their fi ghting morale, advises them to board the ships and go home. His plan proves fool-ish, as the demoralised soldiers rush to their ships. Odysseus manages to prevent the collapse by taking Agamemnon’s staff and persuading both commoners and chieftains to continue the siege. Although his eff orts fi nally stop the retreat, the troops are still in a bad mood, and a soldier by the name of Thersites openly opposes the chieftains, insults Agamemnon and opts for their immediate return to the homelands. Odysseus responds to his words by humiliating Thersites verbally, and then beating him with the staff . This brings amusement and laughter to the troops, ends their insubordination and se-cures a cheerful closure to the episode.

In line with the Hegelian and Ba-khtinian view of the Iliad and epic in gen-eral, we may say that the confl ict ends with an apparent reaffi rmation of aristocratic values. The brutality with which Thersites is silenced and subjected to the order seems to leave little grounds for a claim that the scene in any way questions or chal-lenges the existing hierarchy and social structure of the Homeric world. According to Alan Griffi ths, Thersites’s “exemplary humiliation ensures that never again in the Iliad will the exclusive discourse of the no-bles be so rudely interrupted” (Griffi ths 1995: 86). In addition, as John Marks re-

194


marks, Thersites “alone of speaking char-acters in the Iliad is provided with neither homeland nor patronymic, in contrast with such heroes as Achilles and Odysseus, for whom physical beauty and distin-guished ancestry are emblems of heroic identity” (Marks 2005: 4). In short, the narrative presentation, description and treatment of Thersites off er clear argu-ments in favour of the Hegelian and Ba-khtinian claim that an aristocratic point of view permeates the narrative.

But how to reconcile such a view of epic with Thersites’s speech, in which he openly accuses Agamemnon for his greed and selfishness:Your shelters are filled with bronze, there are plenty of choicestwomen for you within your shelter, whom we Achaiansgive to you first of all whenever we capture some stronghold.Or is it still more gold you will be wanting, that some sonof the Trojans, breakers of horses, brings as ransom out of Ilion,one that I, or some other Achaian, capture and bring in…My good fools, poor abuses, you women, not men, of Achaia,let us go back home in our ships, and leave this man hereby himself in Troy to mull his prizes of honourthat he may find out whether or not we others are helping him (I1961: Ch II, 225-38).

A number of recent homerologists pointed out several positive elements in Thersites’s character and speech, and ar-gued that the whole episode abounds in ambiguities without defi nite resolution and straightforward closure. For instance, Stuurman describes it as a “polished piece of crafty rhetoric”, while Donlan and Kirk recognise its “pungent and eff ective style” and “elaborate syntax and careful enjamb-ment and subordination” (Stuurman 2004: 183, Donlan 1999: 242, Kirk 1985: 140).

Moreover, Peter W. Rose in his analysis of the scene goes so far as to question the as-sumption that “the text itself makes a deci-sive bid to persuade its own target audi-ence of the superiority of one of these posi-tions” (Rose 1997: 164).

Contemporary homerologists, in short, agree that aristocratic values domi-nate in the Homeric poems but, in distinc-tion to the Hegelian and Bakhtinian no-tion of Homeric epic, also argue that this is not the only perspective presented in the poems. Several scholars, like Ruth Scodel, Walter Donlan or Alan Griffi ths, investi-gate in particular these anti-aristocratic elements in the early Greek poetry (Scodel 2002: 182, Donlan 1999: 241), while Stuur-man and Morris acknowledge that aristo-cratic values are dominant but also point out that “the narrative does not take them for granted” and that “in such complex po-ems, the ideological messages are not sim-ple or direct” (Stuurman 2004: 173, Morris 1986: 124). What is more, Rose even argues that “a relatively straightforward ideologi-cal commitment on the part of the poet is by no means as self-evident as is often as-sumed”, and indicates that “[i]n working through the examination of the social and political hierarchy, the poem certainly gives voice to a variety of perspectives” (Rose 1997: 164, 184).

Finally, it should be emphasised that all the above-mentioned, of course, fully appreciate that epic typically, as Hegel says, displays “the collective world-out-look”. Contemporary scholars readily ad-mit that oral performer composes in the mode that “occurs at a level beyond the in-dividual” (Beissinger 1999: 8) and embod-ies “more or less collective voice” (Ranković 2007: 300). Actually, as Foley suggests, oral tradition could be investigated on three levels – individual or idiolectal, local, and national or pantraditional (Foley 1993: 11).

195


Serbian Epic vs Hegelian Views of EpicA convenient parallel to the Thersites

scene in the South-Slav tradition, typically comprised of many short separate epic songs, can be found in the songs about Marko Kraljević. Vladan Nedić, for exam-ple, argued that hajduk Tešan Podrugović pictures Marko as a hajduk rather than a mediaeval knight, whereas the blind sing-ers from Srem, who frequented nearby monasteries and churches and often per-formed on religious holidays and in churchyards, celebrate Marko as a protec-tor of patriarchal family values or portray him as a more noble and Christian hero (Nedić 1990: 140-146). Moreover, Marko is sometimes presented as a negative hero. For instance, Starac Milija from Kolašin in his song “Sestra Leke Kapetana” portrays Marko as a brutal, violent elementary force. Similarly, Mirjana Drndarski in-forms us that Marko is often a negative character in the oral tradition from Dalma-tia (Drndarski 1997: 129-144). But, while such a picture of Marko in Dalmatia, ac-cording to Drndarski, can be associated with the late nineteenth-century ethnic animosity of the local Roman Catholics to-wards Orthodox Christians as the bearers of Marko’s cult in Dalmatia (1997: 139), no such case can be made about Milija’s songs. His implicit critique thus seems to derive from specifi c regional social values and de-mands. Namely, Karadžić’s friend Dimitri-je Frušić informs him about Sima Milutinović’s fi ndings in Montenegro “that Kraljević Marko had his share in the fall of the Serbian Empire”, and similar criticism of Marko for his loyalty to the Sultan can be found even in Njegoš’s Gorski vijenac (Karadžić 1989: 699). Nevertheless, one cannot exclude an explanation that relies on Milija’s personal affi nities. Jovan Deretić and Petar Džadžić, for example, pinpoint certain unique and distinctive features of the songs collected from this singer (Deretić 1978, Džadžić 1994). What is

more, Deretić notices that “the same singer in one of his songs [“Banović Strahinja” – A.P.] forgives the hero’s wife for her infi del-ity, while in another one brutally punishes another woman for a far lesser sin” (1978: 66). This all illustrates diff erent perspec-tives expressed in South-Slav oral songs and the possible tensions between person-al, local and pantraditional aspects of oral tradition, showing that diff erent singers can adopt quite a distinctive, even critical approach to their local or national oral tra-dition.

While it may be a truism to say that the Serbian oral epic tradition, in distinc-tion to the great and unifi ed Homeric po-ems, consists of numerous unrelated or, at best, loosely connected short songs, the theoretical consequences of such a truism have hardly been fully explored in previous scholarship. Serbian epic apparently fails to fulfi l the generic demands for the genu-ine Epos set by some of the most infl uen-tial theoretical discussions on epic and its generic features, such as those off ered by Hegel, Lukács and Bakhtin, which also in-formed later scholars, such as the Chad-wicks or Bowra. Within such a theoretical framework, short Serbian songs and other similar traditions should either be consid-ered as incomplete or imperfect or, as the Chadwicks did with the Kosovo songs, ac-cepted insofar as they appear to comply to the form of a on(c)e great unifi ed poem. However, as I argued further, these generic distinctions were mostly formulated on the rather narrow epic material of Homer-ic epics, and the materials collected more recently from various oral traditions, as well as the works of Slavonic scholars on short forms such as Russian byliny and South-Slav junačke p(j)esme, clearly show the narrowness of the earlier theoretical models. I therefore proposed a more inclu-sive, functional defi nition that, instead of positing a uniform scale for the evaluation of ‘epicness’, one takes into consideration

196


the specifi c context in which epic exists in a particular oral tradition.

Serbian epic with its numerous sepa-rate short songs is, therefore, not an aber-ration or rudimentary, elementary, unfi n-ished etc. epic form, but a fully developed and complete epic tradition in its own way. Consequently, all those implicitly Hege-lian national-romantic attempts of “recon-structing” the “former” great poems about Kosovo or Marko Kraljević are missing the point, and are incompatible with the spirit and character of the Serbian oral epic tra-dition.

In conclusion, the abundant evidence speaks strongly in favour of claims raised by contemporary oral theorists that “Ba-khtin’s version of epic has never existed – indeed, as a theory it ignores what has al-ways been present in epic’s dialogic voices” (Beissinger 1999: 7). Thus, while Hegelian and Bakhtinian far-reaching theoretical assumptions about epic are based on a quite small body of textual evidence, spe-cialists in the fi eld of oral studies empha-sise the variety and complexity of diff erent epic traditions and articulations, rejecting the idea that epic speaks only one voice and could be simply identifi ed with the view characteristic of the dominant class or ruling ideology.

Bibliography

1. Aristotle (1997), Poetics, translated by George Whalley, Montreal: McGill-Queen’s University Press.

2. Bakhtin, Mikhail Mikhaǐlovich (1981), The Dialogic Imagination, ed. by Mic-hael Holquist, Austin: University of Texas Press.

3. Beissinger, Margaret et all (1999), Epic Traditions in the Contemporary World: the Poetics of Community, Berkeley: University of California Press.

4. Bowra, Cecil Maurice (1952), Heroic Poetry, London: Macmillan.

5. Butler, Judith (2000) Antigone’s Claim: Kinship between Life and Death, New York: Columbia University Press.

6. Chadwick, Munro (1912)., Heroic Age, Cambridge: University Press.

7. Chadwick, Munro, and Chadwick, Nora (1932-1940), The Growth of Litera-ture, Vol. 1-3, Cambridge: Cambridge University Press.

8. Деретић, Јован (1978), Огледи из на-родног песништва, Београд: Слово љубве.

9. Donlan, Walter (1999), The Aristocrat-ic Ideal and Selected Papers, Waucon-da: Bolchazy Carducci Publishers.

10. Дрндарски, Мирјана (1997), “Деепи-зација лика Марка Краљевића у усменој поезији Далмације”, Расков-ник, 87-90, 129-44.

11. Џаџић, Петар (1994), Homo Balcani-cus, Homo Heroicus II, Београд: Про-света.

12. Finnegan, Ruth (1992), Oral Poetry: Its Nature, Signifi cance, and Social Con-text, Bloomington: Indiana University Press.

13. Flueckiger, Joyce (1996), Gender and Genre in the Folklore of Middle India, Ithaca: Cornell University Press.

14. Foley, John Miles (2005), “Analogues: Modern Oral Epics”, A Companion to Ancient Epic, ed. John Miles Foley, Ox-ford: Blackwell Publishing, 196-212.

15. Foley, John Miles (1993), Traditional Oral Epic: The Odyssey, Beowulf, and the Serbo-Croatian Return Song, Ber-keley: University of California Press.

16. Ford, Andrew (1997), “Epic as Genre”, A New Companion to Homer, ed. Ian Morris and Barry Powell, Leiden: Brill, 396-414.

17. Griffi ths, Alan (1995), “Non-Aristocrat-ic Elements in Archaic Poetry”, The Greek World, ed. by Anton Powell, Lon-don: Routledge, 85-103.

18. Goyet, Florence (2008), “Narrative Structure and Political Construction:

197


The Epic at Work”, Oral Tradition, 23/1, 15-27.

19. Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1975), Aesthetics: Lectures on Fine Art, trans-lated by T.M. Knox, Oxford: Clarendon Press, 2 Vols.

20. The Iliad of Homer (1961), translated by Richmond Lattimore, Chicago: Uni-versity of Chicago Press.

21. Jensen, Mina Skafte (2005), “Perform-ance”, A Companion to Ancient Epic, ed. John Miles Foley, 45-54.

22. Karadžić, Vuk Stefanović (1989), Pre-piska III (1826-1828), Collected Works, Vol. XXII, Beograd: Prosveta.

23. Kirk, G. S (1985), The Iliad: A Commen-tary, Volume I: books I-IV, Cambridge: Cambridge University Press.

24. Lukács, Georg (1971), The Theory of the Novel: A Historico-Philosophical Essay on the Forms of Great Epic Literature, translated by Anna Bostock, London: Merlin Press.

25. Martin, Richard (2005), “Epic as Gen-re”, A Companion to Ancient Epic, Ox-ford: Blackwell Publishing, 9-19.

26. Marks, John (2005), “The Ongoing Neikos: Thersites, Odysseus, and Achilles”, American Journal of Philolo-gy, 126, 1-31.

27. Мелетинский, Елеазар Моисеевич (1986), Введение в историческую по-э тику эпоса и романа, Москва : Наука.

28. Morris, Ian (1986), “The Use and Abuse of Homer”, Classical Antiquity, 5, 81-138.

29. Nagy, Gregory (1999), “Epic as Genre”, Epic Traditions in the Contemporary World: the Poetics of Community, ed. Margareth Beissinger et all, Berkeley: University of California Press, 21-32.

30. Недић, Владан (1990), Вукови певачи, Београд: Рад.

31. Неклюдов, Сергей Юрьевич (1984), Героический эпос монгольских наро-дов: Устные и литературные тра-диции, Москва : Наука.

32. The Mechanisms of Epic Plot and the Mongolian Geseriad, Oral Tradition, 11/1 (1996): 133-143.

33. Ranković, Slavica (2007), “Who Is Spe-aking in Traditional Texts? On the Dis-tributed Author of the Sagas of Ice-landers and Serbian Epic Poetry”, New Literary History, 38. 2, 293-307.

34. Rose, Peter W. (1997), “Ideology in the Iliad: Polis, Basileus, Theoi”, Arethusa 30.2, 151-199.

35. Scodel, Ruth (2002), Listening to Hom-er: Tradition, Narrative, and Audience, Ann Arbor: University of Michigan Press, 2002.

36. Scully, Stephen (1990), Homer and the Sacred City, Ithaca: Cornel University Press.

37. Segal, Charles (1994), Singers, Heroes, and Gods in the Odyssey, Ithaca/Lon-don: Cornell University Press.

38. Stuurman, Siep (2004), “The Voice of Thersites: Refl ections on the Origins of the Idea of Equality”, Journal of the His-tory of Ideas, 65/2, 171-189.

39. Toohey, Peter (1992), Reading Epic: an Introduction to the Ancient Narratives, London: Routledge.

40. Жирмунский, Виктор Максимович (1962), Народный героический эпос: Сравнительно -исторические очерки, Москва-Ленинград: Государ-ственное издательство художестве-нной литературы.

198

МОНОЛОГИЗАМ ИЛИ ДИЈАЛОГИЗАМ ЕПСКОГ ГЛАСА: ХЕГЕЛИЈАНСКЕ И ФУНКЦИОНАЛНЕ ТЕОРИЈЕ

ЕПСКОГ ЖАНРА

Резиме

У овом чланку разматрају се неки од најутицајнијих теориј-ских радова о епици и њеним жанровским карактеристика-ма, као што су Хегелов, Лукачев и Бахтинов. Хегелијански приступ епици, како се тврди, утицао је и на касније проуча-ваоце попут Мунроа и Норе Чедвик или Сесила Бауре, чији еволуциони модел види епске традиције које нису изнедри-ле дуге епове као инфериорне у односу на старогрчку или ведску, те предвиђа сложенији и напреднији друштвени и национални ниво као предуслов за рађање таквих дугих еп-ских песама као пуног остварења епског жанра. Затим је по-казано да су оваква жанровска одређења махом заснована на прилично ригидним разматрањима хомерских епова, те да нису у складу како с проучавањима краћих епских форми (поглавито руских биљина и јужнословенских јуначких пе-сама) у радовима словенских фолклориста, тако ни с мно-гобројним примерима сакупљеним из различитих усмених традиција у новије време. Овај се чланак стога залаже за свеобухватније, функционално схватање и жанровско одре-ђење епике које сваку појединачну епску традицију посматра у складу са специфичним контекстом у коjeм се она јавља.Неадекватност ранијих дефиниција илустрована је на при-мерима епизоде с Терситом из другог певања Илијаде и јужнословенских песама о Марку Краљевићу. Како је истак-нуто, српска традиција и сличне епске традиције које се састоје од мноштва самосталних или, у најбољем случају, ла-баво повезаних кратких песама не представљају почетну, недовршену фазу у настанку великог епског спева, већ спе-цифичне и целовите епске традиције.Према томе, низ показатеља говори у прилог тврдњама са-времених фолклориста да хегелијанско и бахтиновско схва-тање епике, заправо, превиђа инхерентну полифоност еп-ског дискурса као конститутивну одлику жанра. У најкраћем, док теоретичари као што су Хегел и Бахтин представљају епику у оквиру њихових свеобухватних теоријских разма-трања и класификација књижевних врста, специјалисти у области студија усмене културе истичу разноврсност и сло-женост различитих епских традиција и одбацују идеју да епика говори само једним гласом који може бити једноставно идентификован с погледима који припадају доминантној класи и у складу су са званичном идеологијом.

[email protected]

199

ПРЕГЛЕДНИ РАД

У средњовјековној књижевности чо-вјек је био у центру интересовања умјетности, али као представник

одређене социјалне категорије, а не као субјект сам по себи (Лихачев 1987: 24). За средњовјековне ликове обично каже-мо да су црно-бијело сликани, као пред-ставници типа, а не са стварним особи-нама. Човјек је прије свега носилац функције и он настоји да одговори том типу и тако испуни завјет према Богу. Животни пут му је унапријед одређен и тако се искључује могућност индивиду-алног развоја, а „опонашање“ постаје доминантан прицип (Гуревич 1994: 154). Међутим, у дјелима наше књижевности 14. вијека та устаљена слика се полако круни. Када се у житију Данила Другог сликају два светогорска свештеника која су издала нашег јунака, разбија се тип-ска карактеризација која од свештени-ка, као духовних људи, очекује само по-зитивне особине. У 15. вијеку још је више примјера оваквог нарушавања слике свијета. Димитрије Кантакузин, по Ка-шанину наш први пјесник новог доба, у посланици иноку Исаији цијело слово посвећује управо неумјереним и незаси-тим свештеницима који, умјесто да буду духовне вође своје пастве, јесу узрок њенога моралног посрнућа. О злом од-

носу према монасима свјетовних људи свједочи запис из 17. вијека (Трифуновић 1962: 32). Познато мјесто из житија де-спота Стефана Лазаревића, о очинским савјетима Бајазита деспоту, дезинте-г ришe негативну слику о невјерницима и јеретицима. Оваквих примјера у на-шем „вијеку хуманизма“ има још. Али кад говоримо о преводној књижевности, онда примјера овог нарушавања слике свијета имамо и раније, у дјелима нека-нонског жанра, као што су приповијетке, и то је вјероватно њихов пут преласка и у канонски жанр. Нама се посебно за-хвална за анализу показала приповијетка Стефанит и Ихнилат.1

1 Приповијетка Стефанит и Ихнилат потиче из индијске књижевности, из Панчетантре, из III или IV вијека, а неки претпостављају да је из I вијека, и имала је пет књига. Првобитни облик дјела није сачуван, већ многобројни преписи, од којих је један из V вијека. Преко арапског превода дјело је затим преко грчког језика стигло на Запад. За Словене је битан превод на грчки из XI вијека, када су „преведе-на“ и имена главних актера: Калил је прочита-но као иклил, тј. вијенац, а Димна као дима, тј. траг, знак. Тако смо добили Стефанита и Их-нилата на грчком и тако је остало у словен-ским преводима. Грчки текст као и индијски припадао је, због ликова, баснама, али и жан-ру који се зове огледало, са задатком да покажу идеални лик кнеза/владара; у њему је добро

Славица Васиљевић Илић УДК 821.163.41.09(091)Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/FIL1307199VФилолошки факултет

ЛИКОВИ У ДЈЕЛУ СТЕФАНИТ И ИХНИЛАТ

Апстракт: Једна од предрасуда према старој књижевности односи се и на карактеризацију ликова. Традиционално се сматра да су они црно-бијели. Међутим, постоје и дјела која се одупиру тој схеми. Стефанит и Ихнилат као преводнo дјелo показује већу разноликост у развоју ликова него оригинална, канон-ска дјела српске књижевности.

Кључне ријечи: ликови, средњовјековна преводна књижевност, карактериза-ција ликова.

200

Славица Васиљевић Илић

Треба да се истакне још једно битно својство и специфичност овога дјела. Наша стара књижевност, као и руска, у свом оригиналном саставу није узимала за јунаке историјски непознате лично-сти (Лурје 1969: 160, 165; Лихачев 1987: 58–59). Те врсте фикције нема, а овдје у преводној књижевности наилазимо на ликове басни. На тај начин је потребу за нестварним књижевност задовољавала путем усменог стваралаштва или прево-да који се јављају од 13. вијека.

У средњем вијеку се више цијени преписивање већ провјерених дјела него стварање нових. Управо због тога у нашој средини нашла су се и неканон-ска дјела настала на различитим страна-ма. Преводна дјела о којима је ријеч прије свега су намијењена двору, што се види и из ове приповијетке. Насупрот канонским жанровима намијењеним за стварање култа изузетних појединаца, те поукама, како се и чиме у овом живо-ту заслужује вјечни живот, постоји и једно врело неканонизоване литературе чија је улога и да забави и да поучи. Она у српској средини није оригинална, али није мање значајна, јер је утицала на појединце и заједницу и оставила трага о менталитету. Намјена и циљ дјела ути-цала је и на њихов избор тема и мотива. Ради се о поучној литератури намије-њеној владарима или властелинима окруженим њиховим вазалима.2 Дјело се оцјењује као „пуно здраве животне мудрости и хумора“ (Богдановић 1980: 232). Исти аутор додаје, у предговору друге књиге, да дјело „приказује морал-не истине о људским односима, врлина-ма, пороцима“ (Богдановић 1967: 73).

очуван и жанр поуке (Лурје 1969: 161). До данас су сачувана четири српска преписа овога дјела, од којих је најстарији с краја XIV и почетка XV вијека (Јовановић, 1999: 158–159). Уз то, Дани-чић је тврдио да је београдски рукопис, из којег је дјело штампао, најпотпунији (Даничић 1870: 262).

2 Бал (2000: 171) истиче улогу овога односа у сред њовјековним витешким романима.

Кашанин га оцјењује као дјело „испуњено мудрошћу, стеченом не теоријским раз-мишљањем, него животним искуством, и изреченим не у апстракцијама, ни у дефиницијама и рефлексијама, већ у баснама, приповетка је не само пуна духа, већ – што је у средњем веку реткост – хумора“ (1990: 58).

У анализи овог дјела, послије композиције и издвајања приповједних нивоа,3 усредсредили смо се на ликове. У фокусу овога дјела су, што се може и очекивати због његове намјене, два друштвена слоја – владар, с једне стра-не, и његови поданици, с друге, као његови сарадници али и опоненти. То су двије групе ликова, друштвени и свјетовни врх, највише поље моћи, вла-сти и богатства – владар и они око њега. Можемо рећи да се њихови ликови гра-де и путем експлицитне и путем импли-коване квалификације,4 квалификације функцијом. Најчешће се о ликовима сазнаје управо из њихова директна го-вора. Директним говором се постиже убједљивост и сугестивност. Али они и својим поступцима откривају своје осо-бине, те својим односом према другима, као и нарацијама које причају као умет-нутим причама. Они нису само припад-ници одређеног сталежа већ и једног да-леког времена, што морамо имати у виду када анализирамо ликове.

Друга велика тема када се ради о овом дјелу јесте однос међу припадни-цима истог сталежа. Иако се провлачи кроз већину нарација, као главна тема појављује се одмах иза нарације о Стефа-ниту и Ихнилату. Ту губи значај стале-3 Славица Васиљевић Илић, „Форме припо-виједања у средњовјековној приповијеци Стефанит и Ихнилат“, Научни састанак сла-виста у Вукове дане 41/2, Међународни слави-стички центар, Београд, 2012, 865–874.

4 Експлицитна квалификација – или сам нара-тор каже о лику, или лик о себи; импликована квалификација – о лику сазнајемо преко њего-вих поступака или квалификација функцијом (Бал 2000: 107).

201

Ликови у дјелу Стефанит и Ихнилат

шка припадност ликова, јер се јунаци могу поставити у различите сталеже, дакле ситуације су примјењиве већ од оних из прве цјелине. Посматрани су сталешки једнако рангирани ликови.5

Представник владара је краљ жи-вотиња – лав у причи о Стефаниту и Ихнилату.6 Као и у осталим случајевима, највише података добијамо о владару у прве двије цјелине. За карактеризацију лика лава као краља каже се директно да је поносан и горд, али оскудан памећу. Налазећи се на врху хијерархијске љествице, он је веома изложен зависти и оговарању, интригама и сплеткама. Уједно, иако на врху љествице, његов положај није непромјенљив, те он стре-пи за своје мјесто, зато и наизглед ап-сурдне ситуације (страх од биљоједа) њему изгледају као могућа опасност. Иако не без опреза, он ипак насједа на сплетке вјештог манипулатора. Његов страх је двострук – од непознатог про-тивника и од интриганта (Ихнилата) који може своје сазнање употријебити против њега. Све наведено указује да и сам владар носи противрјечност у раз-мишљању и понашању. Чини се како им-плицитно можемо закључити да је његова највећа грешка то што је у пријатељству с волом занемаривао дру-ге дворане. Други његов недостатак јесте његова таштина. Заклињући се на вјерност до смрти, Ихнилат му говори против вола. Наводно, во оговара лава, што вријеђа сујетног владара. Гордост лавља је послужила као погодно тле да се посије сјеме раздора између њега и вола, јер је Ихнилат волу у уста ставио ријечи да су храброст и мудрост лава бескорисне, те да овај жели да га свргне с власти. Иако је на почетку нарације 5 Имплицитно се у овом дјелу намеће још једна велика тема, а то је моћ ријечи, снага сугестије ријечима, а самим тим и величина и значај, те опасност од људи који су вјешти с ријечима.

6 У четвртој цјелини то су краљеви сова и гавра-на, седма о индијском цару, осма и девета по-ново о цару лаву и десета о цару мишева.

лав од стране наратора окарактерисан као не баш много паметан, његови по-ступци одају опрезност и не потпуну глупост. Он има опреза и знања, живот-ног искуства, па можемо рећи и мудро-сти, али је разоружан пред вјештим, препреденим сплеткаром.

Чини нам се да је упркос осуди цара – лава, сатирична оштрица уперена ипак ка царевом окружењу, а он је за-држао нешто од оне ауре недодирљивости и светости по којој се на владара гледа као на оличење Бога на земљи и по којој, као што постоји хијерархија на небу, постоји и она на земљи. По тој слици свијета владар никако не може бити кривац, већ само његово окружење, њега можемо само кривити што је под-легао савјетима нечастивих, онако као што Цамблак кори краља Милутина зато што је подлегао савјету жене. Пот-врда нашег става је чињеница да је на крају Ихнилат осуђен не помоћу чиње-ница, већ самовоље, тј. да није само лав у немогућности да докаже Ихнилатову кривицу већ је и другима то немогуће.

Владар у првој цјелини дат је с нај-више детаља, као што је то случај и с ли-ковима поданика Стефанита и Ихнила-та. Да су ликови у прве двије цјелине специфични, скоро карактери, указано је раније у научној литератури (Лурје 1969: 166). Наведени аутор тврди да је у овом дјелу остварена „полифонија“, по којој сваки од јунака говори сам за себе и има своју унутрашњу логику (Лурје 1969: 170). У ову групу улазе и други вла-дари.

Моћ ријечи која је посвађала лава и вола и убиједила лава у кривицу вола тема је и приче о царевима сова и гавра-на. И тамо је цар сова повјеровао причи новог поданика. Као и лаву из прве двије приче, те цару из седме и девете нара-тивне цјелине, и њему су „сервирана“ тенденциозна тумачења догађаја и по-ступака, и упао је у мрежу интриге. У

202


седмој причи као интриганти именују се филозофи.

Друга тема о владарима је не само бирање правих сарадника већ и призна-вање погрешке и враћање оданих људи на положај, односно њихово задржавање уз себе. На владаре се може примијенити и шеста наративна цјелина, о људима који брзају и погубности таквих на брзи-ну донесених одлука. Једна од особина која је издвојена код владара је и при-јекост и брзоплетост у поступцима.7 Иде је које се намећу јесу да се дата ријеч мора држати, а сарадници се морају вео-ма пажљиво бирати. Избор савјетника апострофиран је у десетој наративној цјелини.

Овако велики број наративних цје-лина у којима је фокус усмјерен на вла-дара не говори само о намјени дјела већ и о тежини владарског положаја. Зато се чак као наставак или прича-огледало наспрам прве двије цјелине може узети девети наратив, који подвлачи идеје првих цјелина да истинито правдо-љубиви, непорочни, смјерни људи не долазе на двор. Владара могу да окружују само лукави или малоумни, а сви око њега се за кратко вријеме накупе толико страха и за трен „настрадају душом“. Уједно ово може да буде и увод за анали-зу поданика. Како идеолошку позадину није могуће занемарити у анализи ових наратива, доносимо је заједно.

Друга група ликова су поданици. Владари су окружени многобројном сви том и, док су први скоро једно-о бразни, овдје имамо више скупина за-довољних својим статусом и жељних успјеха, наивних и лукавих. Најизди-фeренциранији су насловни јунаци. Уколико их ставимо у фокус разматрања, ми заправо имамо роман, јер су ови ли-7 Нпр. индијски цар који своју жену осуди на смрт или страх првосвештеника да, зато што је случајно намигнуо на цареву жену, не изгуби живот, те је зато четрдесет година глумио да му је то мана. Исту особину показује и царев син из осме нарације, те лав из девете нарације.

кови дати кроз дужи временски период и у фокусу је више догађаја.8 И овдје карактеризација лика није једнострана, већ о њима и наратор износи запажања, па су Стефанит и Ихнилат описани као мудри али различити. Ихнилат је уз то и лукав, додаје наратор. Оно што затим сазнајемо о овим ликовима јесте да су били нижег али вјероватно властелин-ског сталежа – „познајем нашу дружину која не беше раније таква, него изиђе из нижих“. Лав пак казује да су успјели да се уздигну до цара – лава, али је Ихнилат као мудрији од свих избачен био „пред врата“ царева. То би требало да импли-цира да су већ једном били на двору, али су изгубили повјерење и протјерани с њега. Ипак, они остају у близини двора и чекају нову прилику, те је иско-риштавају када им се указала. Потврда њихове експлицитне карактеризације је и чињеница да они из понашања и геста схватaју лавље унутрашње стање. Они закључују да се лав боји зато што је непо-кретан, смрзнут као лед, и то сазнање је повод за акцију. Слабост лава коју они спознају проматрањем по стању и изгле-ду јесте окидач њихове акције, тј. Ихни-латове акције, јер је Стефанит задо-вољан својим мјестом у хијерархији и сматра себе недостојним да о царским стварима расправља. Ихнилат жели друштвено признање и успон, „да се вра-ти на пређашње стање“. Тако су они, иако припадају истој класи, издиферен-цирани међусобно управо овим циљем. Ихнилатов став је да високоуман човјек не може да се задовољи незнатним мјестом. За њега је избор кратак али сла-ван живот. И као и обично у литератури и животу, ово незадовољство рађа акцију и узрокује даљи слијед догађаја. Он жели успон хијерархијском љествицом – изјављује да онај који живи у тјескоби и ништавности не може нити себи нити другима донијети добро, што је један од 8 Као роман ово дјело, између осталих, именују Башић (1911: 189–190) и Павловић (1971: 49).

203


стереотипа старог периода. По том сте-реотипу зависно становништво је мање вриједно, без позитивних моралних особина, неспособно за духовне или било које друге „више“ циљеве (Гуревич 1994: 230–231). Искористивши прилику која му се пружила, приближава се лаву. Ихнилат се код цара претвара као бе -з начајан, он је придворица, али се не устеже да тражи награду за службу. Повјерење задобија нарацијом о лисици и бубњу којом илуструје идеју да рика не значи и опасност. Моћ ријечи и Ихни-латово лукавство долазе до изражаја кроз његов говор и поступке.9 У разго-вору са царем он истиче мале, незнатне људе као носиоце промјене и потребу да владари морају на свом двору имати људе с различитих страна. Ихнилат се узда у своју мудрост која треба да одигра пресудну улогу. Мудрост је апострофи-рана као пресудна за друштвени успјех и остварење личних циљева. Зато у својим нарацијама о лаву и зецу, о три рибе и о вашки и буви истиче ову особину. Му-дром човјеку је одређено или живот уз цара или живот пустињака. У разгово-ру са Стефанитом, Ихнилат износи миш љење да мудар и разуман човјек може и истину преобратити и прика-зати је као лаж, као и изванредни писац који преиначи истину уносећи неке бе-седе прилагођене тренутку (Стефанит и Ихнилат 2000: 333). Управо је и Ихни-лат, као наратор, искористио ту могућ-ност да приче прилагоди ситуацији и својим намјерама. Снага ријечи најбоље се види управо кроз градњу овога лика.

Ихнилат не стаје, наставља се ње-гова се акција и успон друштвеном ље с- твицом успјеха, за разлику од духовне љествице истицане у житијској литера-тури, и то уз велику цијену. Његовом успону смета пријатељство вола и лава, волу је много брже и без много муке 9 Ихнилатове нарације су о лисици и бубњу, о лаву и зецу, три рибе, неприсебном човјеку, вашки, два норца и корњачи.

успјело да постане веома близак с лавом, зато постаје завидан. Хушкајући једног против другога, он се претвара да им је обојици прави пријатељ. Ихнилат је свјестан и опасности свога подухвата, што даје додатну дубину овом лику. Зна да ни мудрост некада није довољна. Зато је ту нарација о ждралу и риби. Као изу-зетно мудар, свјестан је могућности да за личне намјере нађе извршиоца и тако сакрије свој интерес, као у нарацији о врани и змији.

Пошто волу признаје мудрост и ја-чину, можемо рећи да Ихнилат чак као врсту интелектуалног изазова себи поставља задатак да завади вола и лава. То је провјеравање сопствених способ-ности и њихових граница, потреба да се из доколице нечим забави и нађе и најнечаснији повод за рад у том времену када су се само ратовање, лов и гозба сматрали јединим часним позивом ви-тезова. Неодређено и неразумљиво зву-чи мјесто у тексту у којем Стефанит тврди да је во непријатељ лаву, те да су и њих двојица, Стефанит и Ихнилат, били презрени због дружења с волом. Ихни-латово лукавство посебно долази до изражаја у тренутку када и вола и лава савјетује како да препознају знаке издаје. Упозоравајући на препознавање намјера на основу знакова понашања, он успијева да обје стране увјери у неи-скреност и издајство противника.

Посебно занимљив је лик Ихнилата у другој цјелини, гдје је описано његово затварање и суђење. Ихнилат је овдје приказан без имало савјести, он потпу-но мијења своју природу. Настоји свим средствима да се оправда и до краја тврди да је невин. Једини одсјај савјести видимо када му Стефанит долази у там-ницу, јер тад пред пријатељем признаје да је био савладан незаситошћу. Изража-вајући страх за пријатеља да не настрада због његове нескромности, Ихнилат се заправо боји да Стефанит не ода његову намјеру и не повуче и себе и Ихнилата у

204


пропаст: „Да због љубави и дружења које имасмо, не будеш ухваћен и ти и му-чен испричаш о мени и смрт наведеш и мене и себе“ (Стефанит и Ихнилат 2000: 351). И жаљење над смрћу пријатеља оставља траг човјечности на овом лику, који предњачи по неумјерености и не-етичности и који у смрт одлази упркос свим хришћанским правилима и прин-ципима, не покајавши се и не признајући свој срамни поступак. Он је једини на-ратор у другој цјелини, а његове приче о људима имају за циљ да уплаше судије и одврате их од намјере да му докажу кри-вицу. Ихнилат им поручује кроз наравоу-ченија да не суде другима док себе не виде. Зар нису сви они око цара мање или више Ихнилат? Поручује им да би могли настрадати и од замке коју њему плету. Управо овај лик, поготово сцене суђења, оставља најупечатљивију слику менталитета тадашњег друштва (Лурје 1969: 169). Али овом типу припадају и поданици седме наративне цјелине који желе да се освете цару, слуге девете на-ративне цјелине који оклеветају вука, те гавран који се претвара да је пријатељ сова.

Наведене нарације свједоче о истин-ској биполарности свијета на који се ду-го гледало само кроз строго хри ш ћанску, религиозну, једнодимензионал ну при-зму. Та биполарност долази до изражаја управо када Ихнилату пријети смрт, јер тада, у том једном од кључних момената свакога живота, не показује се ни у једном тренутку хришћанска душа ове личности, већ паганска, невјерничка. Он је дрзник који чак Бога изазовно по-зива за свједока и изјављује да се смрти не боји. Нема покајања и жаљења над учињеним, већ само самосвијест и упу-ћеност на себе. Његова моралност се от-крива само у пријатељству са Стефани-том, а његова бескрупулозност у свим осталим поступцима. Нема страха од Бога, већ вјера у себе, истицање својих личних потреба и жеља које се не

подређују никоме, нити било чему. За разлику од средњовјековног менталите-та који се остваривао само у колективу и ту имао мјесто и улогу, ово је типични примјер индивидуалца новог доба.

Суђење открива да Ихнилат није гори од осталих дворана и њихове оптужбе га на неки начин оправдавају, јер су сви такви. Уобичајена ситуација у друштву без обавеза. Мајка владара је његова најоштрија противница и једина која је успјела да издејствује смрт, не до-казима већ утицајима. Лурје тврди да су сцене са суда настале као одраз феудал-них судова времена и стварних аргуме-ната који су се на њему користили (Лурје 1969: 169). Библијски цитати Ихнилата у овој наративној цјелини добијају дру-гачији смисао, звуче лицемјерно, јер их изговара негативан јунак (Лурје 1969: 170). Управо лик мајке владара, која се појављује у наративу о Стефаниту у Их-нилату и у деветом наративу у којем се такође говори о дворским сплеткама и невино оклеветаним дворанима, поја-в љује се као правдољубив и поуздан са-вјетник владара, те борац за истину и правду. Она je по својој функцији између владара и поданика.

Сатиричка жаока открива да у сред-њем вијеку постоји несклад између про-кламованих моралних норми и стварно-сти. Да у животу побјеђују чешће безоб-зирни и лоши, а да добри страдају про-тивно хришћанском увјерењу. Ово дјело открива реални живот и несклад идеја и стварности.

Стефанит је, сем мудрости, задово-љан и својим статусом. Он не жели ус-пон на хијерархијској љествици и при-чама савјетује Ихнилата да се окане намјере да се приближи лаву. Међутим, када му то не успије, он и даље остаје вјеран пријатељ и користи прилику да се друштвено успне. Покушао је да одго-вори Ихнилата од намјере да завади лава и вола, а када му ни то није успјело, он пушта Ихнилата да спроведе своју

205


намјеру само ако је потпуно сигуран у њен успјех. Његова моралност је у овим сценама под знаком питања, јер се није превише потрудио да се успротиви при-јатељевој намјери. Он је оданији прија-тељу него моралним нормама. Када је во погубљен, он говори Ихнилату да је њихово пријатељство разрушено, али ипак одлази да га обиђе у тамници и испија отров. Да ли да не би издао пријатеља или из туге што остаје без вјерног друга, нејасно је, али он је досљедније грађен од Ихнилата, иако не без моралног колебања. Све Стефанито-ве приче као поуку имају да људи због похлепе и безумности страдају. При томе он прича двије басне о мајмуну и тако пореди Ихнилата са овом живо-тињом и предвиђа његову судбину. Ба-сне уче да онај ко се узвиси настрада као и онај ко је безуман. Стефанит уноси и двије новеле које на примјеру других уче да онај који лаже и жели да превари дру-ге сам настрада (о лукавом и простоду-шном човјеку и трговцу жељезом). И оне се појављују као предвиђање Ихнилато-ве судбине. Када је кулминирало непри-јатељство лава и вола, Стефанит постаје резонер и, за тренутак прекидајући рад-њу, одлаже расплет. Он поново износи неколико сентенци о владарима и вла-дању, али и мисао да би његове ријечи могле да Ихнилату изгледају неподно-ш љиве, јер људи не воле да чују истину. Из његових уста излази и библијски ци-тат омиљен и код наших светитеља:10 „Не изобличуј безумне да те не омрзе“ (Стефанит и Ихнилат 2000: 346). Уједно, једини он у првој цјелини сем басни прича и приче. И Стефанитов лик оста-в ља једно мјесто неодређености када каже да су он и Ихнилат били презрени од других због приближавања волу.

Стефанит даје карактеризацију во-ла као мудра, храбра и паметна. Во своју мудрост и искуство доказује у тренутку 10 Само се сјетимо Св. Симеона како на самрти савјетује Св. Саву.

када му Ихнилат саопштава да је пао у немилост. Прекоријевајући себе због неопреза, он каже да ће страдати због неумјерености, јер му је годила пажња и пријатељство с лавом, иако је знао коли-ко је оно опасно. Он и тада за лава нала-зи оправдање и, упркос Ихнилатовом противљењу, кривицу пребацују на оне око владара. И сам је наратор басне о лаву, вуку, лисици, гаврану и камили, у којој своју судбину пореди са судбином камиле. Во није спреман да се преда без борбе, као ни Ихнилат, с тим да је он стварно невин. Његов однос с лавом био је без икакве задње намјере и користо-љубља, па ипак је успио да настрада. Сличну тематику варира и девети нара-тив, у којем вук представља незлобна и неискварена човјека који долази у сре-диште дворске интриге управо због бли-скости са царем. Можемо да закључимо да средњи вијек није вјеровао у прија-тељства разнородних сталежа управо због интрига и страха који сваки владар шири око себе због моћи коју има.

Не каже се изричито, али на основу неколико натукница видимо властелин-чиће који су искористили друштвене околности и уздигли се до положаја који им не припада рођењем. Свијет који се приказује је свијет двора и дворских ин-трига. Рекла бих, доконих људи који тра-же фриволну разоноду, не устручавајући се ни убистава. Та слика дворског живо-та морала је бити занимљива нашој го-споди због властитих искустава и због поуке, и није ни чудо да се дјело нашло и код нас. Владар је без искрених прија-теља и треба да је стално на опрезу, јер је његова свита жељна славе и друштвеног успјеха, а људи без задњих намјера и не долазе на двор. Уколико и дођу, про-пашће, јер то није свијет на који су нау-чили.

Остали актери нису овако издифе-ренцирани, али су занимљиви као класа која открива још неке битне особине свога сталежа. Колико год лукави и не-

206


морални некада, управо такве особине су пресудне да се постигне жељени циљ и да владару приграбе побједу. Тако гав-ран из нарације о гавранима и совама дар рјечитости, глумачке способности и лукавсто искориштава да придобије побједу свом владару у вишегодишњем сукобу. Поданике који ради својих ци-љева не прежу ни од убиства открива и нарација о индијском цару, али она от-крива и значај вјерног и оданог бар једног поданика.

Ако је први задатак великаша/ви-теза ратовање, а рат и ратне вјештине су описане у популарним романима, онда ово дјело има функцију употпуњавања слике описом живота у тренутку навод-них „предаха“ од ратних сукоба, када се борба наставља не оружјем већ ријечима. Хојзинга тврди да је језгро витешког идеала охолост уздигнута до љепота, као покретачка снага и „бестидно користо-љубље“ (1990: 87). Управо потврду такве тврдње налазимо у овом занимљивом дјелу. Хришћанима непознате особине – частољубље и славољубље као продукт охолости – Ихнилата су одвеле у смрт, а са собом је повукао и најближе.

Ако владар и остаје под ореолом недодирљивости добијајући одређену дубину, овим дјелом је издиференциран однос самог наратора према поданици-ма. Он приказује властелинчиће амби-валентно − и позитивно и негативно. Литерарни напредак је признање да су негативне особине личности некад не-опходне ако желе побједу, да би осигура-ле успјех владару. На тај начин је проду-б љена карактеризација ликова те може-мо да кажемо да они и даље представљају своју класу, али та класа више није једнообразна.


1. Bal, Mike (2000), Naratologija, teorija priče i pripovedanja, Beograd: Narodna knjiga – Alfa.

2. Башић, Милан (1911), Из старе срп-ске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.

3. Богдановић, Димитрије (1980), Ис-то рија старе српске књижевности, Београд: Српска књижевна задруга.

4. Богдановић, Димитрије (1967), Пред-говор у: Ханс Георгије Бек, Путеви византијске књижевности, Бео-град: Српска књижевна задруга.

5. Гранстрем, Е. Э. и В. Ц. Шандровска (1969), Греческий текст Стефанита и Ихнилата у Стефанит и Ихнилат, Средновековная книга басен по рус-ским рукописям XV−XVII веков, прир. О. П. Лихачева, Я. С. Лурье, Ле-нинград.

6. Гуревич, Арон (1994), Категорије средњовјековне културе, Нови Сад: Матица српска.

7. Daničić, Gj (1870), „Indijska priča pro-zvana Stefanit i Ihnilat“, Zagreb: Starine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti II, 261−310.

8. Jовановић, Томислав (1999), „Стефа-нит и Ихнилат“, Београд: Источник, VIII, 29/30: 158–197.

9. Кашанин, Милан (1990), Српска књижевност у средњем веку, Бео-град: Просвета.

10. Лихачев, Дмитрий Сергеевич (1987), Человек в литературе Древней Руси в Избранные работы трех томах, том 3, Избранные работы: В 3 т. Т. 3: Мо-нография.

11. Лурје, Я. С. (1969), Стефанит и Ихни-лат в русско литературе XVв, у Сте-фанит и Ихнилат. Средновековная книга басен по русским рукописям XV−XVII веков, прир. О. П. Лихачева, Я.С. Лурье, Ленинград.

12. Павловић, Драгољуб (1971), Старија југословенска књижевност, Бео-град: Научна књига.

13. Речник књижевних термина (1985), Београд: Институт за књижевност и уметност – Нолит.

207


14. Хојзинга, Јахан (1990), Јесен средњега века, Нови Сад: Матица српска.

15. Стефанит и Ихнилат (2000): Томи-слав Јовановић, Стара српска књи-жевност, хрестоматија, Крагујевац

– Београд: Филолошки факултет – Нова светлост.

16. Трифуновић, Ђорђе (1962), Из тми-не појање, стари српски пјеснички записи, Београд: Нолит.

THE CHARACTERS IN THE SHORT STORYOF STEFANIT I IHNILAT

Summary

The paper deals with the characterisation of the protagonists, Stefanit and Ihnilat, who are presented with both positive and negative characteristics, which is not typical of the early litera-ture. Their characters are depicted through direct speech, their thoughts, through their deeds and based on what other charac-ters think of them.

[email protected]

208


1. Дидро у свом веку

Дени Дидро (Denis Diderot), за ширу образовану јавност у XXI веку, познат je као француски

мислилац епохе просвећености, као ди-ректор Енциклопедије (1751–1772) – нај-већег културног подухвата у области из-даваштва у Француској у XVIII веку, као филозоф материјалиста и атеиста, као писац антиромана Фаталиста Жак и његов господар (Jacques le fataliste et son maître), дијалошке сатире Рамоов сино-вац (Le Neveu de Rameau), романескне приповести Редовница (La Religieuse) и драматуршког огледа Парадокс о глум-цу (Le paradoxe sur le comédien). Просве-титељ, енциклопедиста, мислилац – заједнички су именитељи рецепције Дидроа од XVIII до XXI века. Разлика је једино у четвртој ознаци – писац, јер су претходно поменуте књижевно-умет-ничке фикције остале непознате јавно-сти у XVIII веку, док су позоришни кома-ди, по којима је у своје време Дидро био познат, остали без публике у XIX и XX веку.

Артур Вилсон (Wilson), у опсежној студији Дидро (Diderot, 1985), каже за

француског просветитеља да је, старећи, за своје савременике постао „књижевник без књижевности“ (Wilson 1985: 288), што овај амерички професор објашњава на следећи начин: пре 1759. године Ди-дро није написао ништа што не би об-јавио, а после 1759. није објавио ништа од оног што је написао. Вилсонова до-сетка исправна је у мери у којој се публиковањем не сматра то што је Ди-дро своје списе настале после педесете године живота нудио на читање врло уском кругу одабраних, тј. читаоцима Књижевне преписке (Correspondance li-tté raire), руком преписиваног часописа који је имао врло ограничен број прену-мераната – свега петнаестак, и то ино-страних, а не у Француској. Свакако је исправна Вилсонова оцена да су Дидро-ови савременици на њега гледали као на књижевника без књижевности. Мишел Делон (Delon), приређивач Плејадиног (Pléiade) критичког издања Дидроових Прича и романа (Contes et romans, 2004), каже (Delon 2004: X) да су Волтер (Voltaire), Русо (Rousseau) и Монтескје (Montesquieu) за живота стекли славу као мислиоци и књижевници, а да је Ди-

Нермин Вучељ УДК 821.133.1-31.09Универзитет у Нишу DOI 10.7251/FIL1307208VФилозофски факултет

ДИДРООВ ОПУС И ХРОНОЛОГИЈА ИЗДАЊА САБРАНИХ ДЕЛА

Апстракт: У 2013, години јубилеја три века од рођења Денија Дидроа, овај истра-живачки оглед представља осврт на интелектуалну оставштину француског просветитеља: бавимо се питањем Дидроове намере, у три наврата неостваре-не, да за живота објави своја сабрана дела, дајемо преглед издања Дидроовог опу-са од 1798. до данас, уз њихово критичко вредновање, и на крају нудимо попис Ди-дроових дела у области књижевноуметничког и књижевнотеоријског ствара-лаштва.

Кључне речи: Дидро, рукописна оставштина, фонд Нежон, фонд Вандел, фонд Санкт Петербург, едиције сабраних дела, инвентар опуса.

209

Дидроов опус и хронологија издања сабраних дела

дро, као директор Енциклопедије, важио само за сакупљача, преписивача и ре-дактора, а не и аутора и ствараоца.

Колико је таква перцепција Дидроа код његових савременика оправдана види се и из податка који наводи Дидро-ов секретар и први биограф Жак-Андре Нежон (Jacques-André Naigeon): Дидро је за живота потписао само своја два објављена дела, а остала је објавио ано-нимно или под псеудонимом (Naigeon 1821: 189). Није само Дидро тако посту-пао, и не представља он по томе неки особен изузетак. Артур Вилсон бележи да је у првој половини XVIII века у Француској кружио велики број тајно растураних рукописа, а да ће се у другој половини века то чинити и са штампа-ним књигама. Мислиоци и уметници тога доба избегавали су да открију свој идентитет на фронтиспису објављене књиге уколико је постојала опасност да буду прогањани због пропагирања ан-тидржавних, безбожничких и неморал-них порука.

Наиме, монархија је прибегавала полицијској репресији и утамничењу. Пјер Лепап (Lepape 1991: 320) каже да је у то време било утицајних људи који су хтели да смакну десетине филозофа, а сâм Волтер је престрављен настојао да пронађе азил у иностранству. Овај ди-дролог закључује, имајући у виду непо-средне опасности с којима се суочавала слободна филозофска и уметничка ми-сао, да је у јавном наступу преостало Ди-дроу, као и већини писаца те епохе, једино да „практикује лингвистичку и филозофску игру жмурке с цензорима“ (Lepape 1991: 98), да се поиграва кроз алузије, алегорије и пародије. Међутим, Дидро је томе прибегао тек пошто је као младић искусио затвор због својих првих филозофских списа.1 Зато што је 1 Кад му је било тридесет шест година, 1749. го-дине, Дидро је био притворен у тврђави Вен-сен (Vincennes), у којој је провео сто три дана, све док није признао да је он аутор „безбо-

био утамничен због својих идеја, како то дидрофилски изјављује Лепап, Дидро „постаје јунак и гласник“ (1991: 14), сим-бол борбе просвећености против зату-цаности, предрасуда, незнања и нетоле-ранције.

У нашем раду, који представља осврт на стваралачку оставштину фран-цуског просветитеља, пре него што пред-ставимо велике едиције опуса у протек-ла два столећа, најпре ћемо размотрити Дидроове покушаје да за живота објави своја сабрана дела.

2. Дидроов рад на припреми едиције сабраних дела

Дени Дидро за живота није објавио сабрана дела. Да ли је то уопште и наме-равао, питање је којим се бави Херберт Дикман (Dieckmann) у два истраживања: Пет предавања о Дидроу (Cinq leçons sur Diderot, 1959) и Попис Фонда Вандел и Дидроови необјављени списи (L’Inven-taire du Fonds Vandeul et les inédits de Diderot, 1951). Потврду томе да је Дидро намеравао да објави комплетан опус Дикман (Dieckmann 1951: XIV) налази у једном чланку у тадашњем листу По-шта из Европе (Courrier de l’Europe), у броју од 27. августа 1784. године, а што је непуних месец дана после Дидроове смрти. У том чланку се тврди да је Фило-зоф, како су звали Дидроа, годинама ра-дио на томе да среди и сакупи сва своја дела и да је оставио за собом четрдесет томова рукописа. На основу својих истра живања, Херберт Дикман је закљу-чио (Dieckmann 1951: XII) да је Дидро у три наврата озбиљно размишљао о томе да објави сабрана дела. Први пут Дидро то помиње током краћег задржавања у Холандији 1774. године, када је био на путу за Русију у којој ће провести пет ме-

жничких“ полемичких списа Филозофске ми-сли и Писмо о слепим, као и „неморалног“ ро-мана Индискретни драгуљи, и све док се није, наравно, уз то признање и декларативно покајао.

210

Нермин Вучељ

сеци као гост царице Катарине Друге. Други пут – три године касније на позив једног холандског издавача, а трећи, последњи пут – опет на властиту иници-јативу, 1781. године. Зашто је од тога оду-стао, поменути дидролог (Dieckmann 1959: 22) то објашњава тиме што Фило-зоф није могао да се посвети истовреме-но двама врло захтевним пројектима – Енциклопедији, чији је директор био, и едицији свог опуса, те да је други пројекат жртвовао зарад првог, јер је ве-ровао да се његова мисаоно-стваралачка бесмртност налази у Енциклопедији, а не у Фаталисти Жаку, Рамоовом синов-цу или Даламберовом сну (Le rêve de d’Alembert). Могуће је да је Дидро веро-вао како још није дошао прави тренутак за његове књижевне наративне списе – спекулише Дикман (1959: 24).

Сведочанство да је Дидро намера-вао да сакупи своје списе, сачини конач-ну редакцију и објави сабрана дела нуди Нежон у студији насловљеној Исто-ријска и филозофска сећања на живот и дело Денија Дидроа (Mémoires historiques et philosophiques sur la vie et les ouvrages de Denis Diderot, 1821). Нежонова студија, започета по ауторовој изјави непосред-но по Дидроовој смрти, а завршена тек 1795. године, није објављена за Нежоно-ва живота, већ тек 1821. године. Дидро-лози је помињу, у хронолошком смислу, као прву биографску студију, мада је она у целости заправо дескриптивни комен-тар на Дидроова дела, и лишена је, на-жалост, непосредних духовних, психо-лошких и друштвених детаља о Филозо-фу које је Нежон могао да пружи, будући да је био његов најближи сарадник у последње две деценије Дидроовог жи-вота и тестаментарни опуномоћеник у погледу интелектуалне заоставштине великог француског просветитеља и ен-циклопедисте.

Доказе у прилог тврдњи да је Дидро не само желео него чак и покушавао да објави своја целокупна дела нуди сâм

Филозоф у својој кореспонденцији, и то у писмима управо из година које Хер-берт Дикман наводи као године оз биљ-ног размишљања о томе да се објаве це-локупна дела. У писму од 31. маја 1774. го-дине, упућеном присној пријатељици и највећој љубави Софи Волан (Sophie Volland), Дидро дословно изјављује:

J’étais en train, lorsque j’ai reçu votre lettre, de préparer une édition complète de mes ouvrages ; j’ai tout laissé là. Ces deux entreprises ne peuvent aller ensemble ; faisons l’Encyclopédie, et laissons à quelque bonne âme le soin de rassembler mes guenilles quand je serai mort. (Diderot 1997: 1243)

(Управо сам био, када сам примио ваше писмо, спремао издање својих целокупних дела; све сам то оставио. Ова два подухвата не могу ићи заједно; спремајмо Енциклопедију, и препу-стимо некој доброј души бригу да сакупи моје подеротине кад будем умро. – Н. В.)

Године 1777. Дидро потврђује хо-ландском издавачу Реју (Marc-Michel Rey) како сређује своја сабрана дела да би их објавио и, нешто даље у писму (Diderot 1997: 1290), испољава бојазан да не умре а да претходно не оствари две замисли: да припреми нову Методичку енциклопедију и објави свој целокупни опус.

Последњи озбиљни покушај да објави сабрана дела Дидро је начинио 1781. године, када је плаћао четири пре-писивача за рукописе које је редиговао ради штампања. О томе сведоче два Ди-дроова писма – једно упућено кћерки Мари-Анжелики Дидро, удатој Вандел (Marie-Angélique de Vandeul), од 28. јула (Diderot 1997: 1317), и друго писмо, од 11. октобра (Diderot 1997: 1321), упућено ли-бретисти и драматургу Седену (Michel--Jean Sedaine). Међутим, тек ће се после ауторове смрти појавити његова сабра-на дела. И сва каснија издања неће бити у потпуности међусобно саобразна, будући да има разлика и у копијама ру-кописне заоставшине која није остала у поседу само једног тестаментарног из-

211


вршиоца. Због тога је потребно да се овде осврнемо на рукописни легат пре него што понудимо преглед критичких издања Дидроовог опуса.

3. Фондови Дидроових рукописа По Дидроовој смрти 1784. године,

његова интелектуална оставштина гра-нала се у три правца, у три фонда:

1. ФОНД НЕЖОН (fonds Naigeon) – рукописи у поседу Дидроовог секретара и најближег сарадника Жак-Андреа Не-жона, према тестаментарној жељи са-мог Дидроа документованој једанаест година пре смрти. Нежон је приредио едицију Дидроових дела у петнаест то-мова 1798. године. Рукописи из фонда нису сачувани. По Нежоновој смрти, 1810. године, рукописи су прешли у по-сед његове сестре, а после 1820. године није познато камо су отишли. Оно што је остало од фонда Нежон јесте управо штампана едиција Дидроових дела у петнаест томова из 1798. године.

2. ФОНД ВАНДЕЛ (fonds Vandeuil) – заоставштина рукописа у породици. Херберт Дикман сматра (Dieckmann 1951: XII–XIII) да је фонд Вандел основао сâм Дидро, али да није јасно да ли га је оставио супрузи или кћери. Вероватно су Ванделови хтели да приреде своје издање целокупних дела, али то се ипак није десило. Фонд је био у поседу поро-дице Дидроове кћери све до последњег директног потомка који умире 1911. го-дине, после чега, по женској линији, фонд прелази у посед једне баронске породице. Фонд је, међутим, стотинак година словио као загубљен, и кад је от-кривен, није био потпун, а представљен је јавности 1951. године захваљујући про-фесору Херберту Дикману.2 Према ин-2 Пре Првог светског рата, архивиста Пјер Готје

(Pierre Gauthier) проучио је један број списа из фонда Вандел и спремао едицију, али је поги-нуо у рату 1917. године, и списи су се потом раз-делили на две стране, услед чега су настала два фонда Вандел која су у јавност доспела тек сре-

вентару који је сачинио Дикман (Dieck-mann 1951: 285), фонд Вандел сачињава 56 укоричених свезака рукописних ко-пија Дидроових дела, затим засебни не-укоричени листови рукописних копија, те аутографски рукописи, тј. 443 Ди-дроова писма, ауторове скице за коме-дије, трагедије и опере, и филозофски, естетички и дидактички прикази.

3. ФОНД САНКТ ПЕТЕРБУРГ (fonds Saint-Pétersbourg) – Дидроова библио-тека с 2.094 књиге и рукописима Дидро-ових дела у 32 свеске, коју је још за ње-гова живота откупила руска царица Ка-тарина Друга. Међутим, према договору је тек по ауторовој смрти његова библи-отека пребачена у петроградску царску библиотеку Ермитаж.3 Тај фонд (Дидро-ова библиотека и ауторски рукописи) сада се налази у Националној библиоте-ци Русије у Санкт Петербургу. У време Совјетског Савеза носио је назив Фонд Лењинград.

Жак Пруст (Proust), универзитет-ски професор у Монпељеу, уместо фон-дова, говори (Proust 1974: 5) о четири извора (sources) сачуваних Дидроових списа. Претходним трима фондовима, тј. изворима, он придружује и Књижевну преписку коју је уређивао Фридрих Мел-хиор Грим.4 Дидро је започео сарадњу у

дином XX века. Данас се тај фонд налази у Националној библиотеци Француске у Паризу.

3 Дидро је био овластио свог пријатеља Грима (Friedrich Melchior Grimm) да предложи Ката-рини Другој да откупи његову библиотеку за петнаест хиљада ливри. Царица је узвратила више него дарежљивом понудом: Дидро ће задржати за живота своју библиотеку и за бри-гу о њој годишње ће додатно добијати по хиљаду ливри. Професор Андре Били (André Billy) бележи и једну занимљивост (Billy 1938: 511): крајем XVIII века непријатељи Енци к ло-педије су ширили гласине да Дидроова библи-отека никад није ни постојала и да је он руској царици продао непостојећу библиотеку.

4 Овај учени Немац је после студија у Лајпцигу дошао у Париз као учитељ извесног немачког племића. Жан-Жак Русо га је представио Ди-дроу вероватно 1750. године, како претпо-ставља Артур Вилсон (Wilson 1985: 101). У Ди-

212


Преписци, према Лепапу (Lepape 1991: 233), 1759. godine, a prema Андреу Билију (Billy 1938: 367) – 1757. године, и током петнаестак година објављивао је чланке о књижевности, филозофији, историји, политици, ликовним уметностима. Пре-нумеранти овог руком преписиваног часописа намењеног елитним кругови-ма ван Француске први су читали Ди-дроове ликовне приказе под називом Салон (Salon), затим романе Фатали-ста Жак и његов господар и Редовница, као и филозофску расправу Даламберов сан. Књижевну преписку, која је, како то каже Керол Шерман (Sherman 1976: 41), део тадашње underground литературе, дипломатским путем су добијали швед-ска краљица, пруски краљ, неколико не-мачких кнежева, руска царица. Говорећи о значају Књижевне преписке, Пјер Ле-пап каже:

Il s’agit d’une publication très particulière puisque, pour échapper à la censure qui frappe les textes im-primés, Grimm expédie deux fois par mois à une quinzaine de correspondants choisis, une longue lettre manuscrite qui leur raconte les événements de la vie parisienne. (Lepape 1991: 233)

(Реч је о веома посебној публикацији, будући да Грим, како би избегао цензуру која погађа објављене текстове, доставља два пута месеч-но, на адресе петнаестак одабраних корисни-ка, дуго писмо, руком писано, које им прича догађаје из париског живота. – Н. В.)

4. Издања сабраних дела од 1798. до 2010.

Што се тиче едиције Дидроових са-браних дела, прва је била, како је то већ поменуто, она коју је приредио Нежон 1798. године, издање у петнаест томова, и том издању се противила Дидроова кћи. Херберт Дикман каже (Dieckmann 1951: XXIII) да је постојало ривалство између Нежона и ауторове кћери око ду-ховног наслеђа Дидроовог. Изгледа да је

дроовом животу Грим ће бити најприснији и најдражи пријатељ.

Нежон из нетрпељивости игнорисао Дидроову кћер и није је консултовао око издања које је приредио, док се, са своје стране, ауторова кћер противила Нежо-новој едицији, оптужујући га да се он користи Дидроовим именом у „поли-тичке револуционарне сврхе и у пропа-гирању атеизма“ (Dieckmann 1951: XXIII).

Бријер (Brière), четврт века после Нежонове едиције, у периоду 1821–1823, објавио je 21 том уз благослов Дидроове кћери Мари-Анжелике Вандел, која пак у писму од 1. јула 1822. године објављује да оставља потомцима да одлуче када ће објавити дела њеног оца из породичног фонда, што они, иначе, никада нису ни учинили. Наиме, после њене смрти, фонд је препуштен немару, тиме и забо-раву. Колико је значајан фонд Вандел, који је више од сто педесет година био недоступан јавности, произлази из оце-не Мишела Делона (Delon 2004: XV) да је откриће тог фонда, уз његову критич-ку анализу од стране Херберта Дикмана 1951. године, означило почетак модер-них истраживања о Дидроу. Дикман (Dieckmann 1951: IX–X) чак износи про-цену да је фонд Вандел, док је био још потпун, у XIX веку, био значајнији од ру-ског фонда Ермитаж.5

На почетку Треће републике, еди-цију од 20 томова, објављену у периоду 1875–1879, потписују Асеза и Турне (Assézat – Tourneux). То издање непо-вољно оцењује Жан Тома, који тврди (Thomas 1938: 172–174) да је у едицији Асеза-Турне текст често погрешан, да хронологија дела разврстаних по томо-вима није поуздана и да нису ни сва дела обухваћена, те стога то и није права кри-тичка едиција. 5 Познато је да је велики архивиста Турне (Tour-

neux), по налогу Владе Француске, 1882. годи-не отпутовао у Русију како би проучио Дидро-ове списе, а да није био могао да дође до фонда Вандел, који се налазио на свега стотинак ки-лометара од Париза, затурен негде и занема-рен од стране Дидроових потомака.

213


У XX веку, хронолошки је прва већа и значајнија едиција она коју је критич-ки приредио Пол Вернијер (Paul Ver-nière) у четири тематска тома објављена у периоду од 1959. до 1966. године: есте-тичка дела, политички списи, филозоф-ска дела и списи писани за Катарину Другу. Професор Мишел Делон каже (Delon 2004: XVI) да су генерације студе-ната у другој половини XX века користи-ле Вернијерову критичку едицију Ди-дроовог опуса.

Хронолошку едицију комплетних дела у петнаест томова (1969–1973), намењену студентима и истраживачи-ма, потписао је Роже Леуинтер (Roger Lewinter). Професорска тројка Херберт Дикман, Жак Пруст и Жан Фабр (Jean Fabre) започела је 1975. године едицију комплетних Дидроових дела у 33 тома и тај пројекат чека свој довршетак у XXI веку. Лоран Версини (Laurent Versini) је крајем XX века (1994–1997) приредио критичко издање у пет томова по дисци-плинама и темама: I – Филозофија (Phi-losophie), II – Приче (Contes), III – Поли-тика (Politique), IV – Естетика–теа-тар (Esthétique–théâtre), V – Преписка (Correspondance). Мишел Делон је за Плејадину библиотеку 2004. године, издањем Приче и романи (Contes et romans), започео серију од четири тома посвећена Дидроовом опусу. Други том – Филозофска дела (Œuvres philoso-phique), појавио се 2010. године. У при-преми су још два тома.

Поменуто Плејадино издање, чији је приређивач Мишел Делон, има богат критички апарат, тј. научноистражи-вачку потпору. Међутим, та Плејадина едиција, као ни Вернијерова из средине XX века, није сабрала сва Дидроова на-ративна дела и естетичке списе. Делон није у Плејадину едицију укључио Ди-дроову Белу птицу (L’Oiseau blanc), спис који, према оцени приређивача, има вредност само у вези с романом Инди-скретни драгуљи (Les bijoux indiscrets),

као ни Прву сатиру (Satyre première) која има, сматра Делон, везу с Рамоовим синовцем само формално, својим насло-вом, будући да је Синовац наднасловом одређен као Сатира друга (Satyre seconde). Пол Вернијер пак није објавио Салоне интегрално и хронолошки по го-динама, тј. онако како су они објављи-вани у Књижевној преписци, већ их је систематски разврстао по темама и пре-уредио у нове целине, не по годинама издања, него по сликарима о којима су сачињени ликовни прикази.

Лоран Версини је, за своје издање Дидроових сабраних дела код издавача Robert Laffont (1994–1997), „сакупио мак-симум текстова у пет томова“, како то признаје Делон (Delon 2004: XVII) у свом предговору Плејадиног издања Дидроовог романескног дела. Версини се у избору Дидроових текстова из три фонда ауторове рукописне оставштине руководио начелом да је коначна верзија рукописа она последња коју је прегледао лично Дидро пре него што је дао да се препише, штампа или пошаље неком на читање, чиме је она узета и за најбољу верзију у одабиру за едицију. Ипак је и Версини одступио од тог начела у случају избора верзије рукописа Побијање Хелвецијуса (Réfutation d’Helvétius), што је и сам признао (Versini 1994: 776): приређивач је у првом тому, посвећеном филозофским списима, објавио верзију из 1775. године, а не последњу, за коју се поуздано зна да ју је Дидро прегледао и дорадио 1776. или 1777. године.

За разлику од Версинија, Вернијер се у одабиру рукописа за своју критичку едицију руководио начелом да је нај-бољи текст дат у најдужој и најсложенијој верзији која обухвата проширивања и убацивања, а да се не могу прихватити накнадне исправке на рукопису ни кад их је сам Дидро направио, с обзиром на то да је он то чинио под притиском друштвено-политичких околности, како тврди Вернијер (Vernière 1994: XXIV).

214


5. Инвентар Дидроовог опуса

На крају нашег дијахронијског пре-гледа издања сабраних дела Денија Ди-дроа, од прве Нежонове едиције из 1798. до Версинијеве на крају XX века, и Плејадине, под руководством Мишела Делона, која је тек на пола свог издавач-ког подухвата, сачинићемо инвентар Дидроовог опуса из две области – књи-жевноуметничког стваралаштва (поет-ска дела) и књижевнотеоријске мисли (естетике). У нашем естетичком попису нашли су се и списи које едиције сабра-них дела уобичајено смештају у фило-зофски том. Међутим, границе између филозофије, књижевности и поетике тешко је повући. Штавише, и издавачи Дидроовог опуса се двоуме када развр-ставају дела француског просветитеља у дисциплинарне томове. Тако је, на при-мер, Лоран Версини уврстио у том есте-тичких списа Дидроово Писмо о глувим и немим (Lettre sur les sourds et les muets), које је раније традиционално добијало своје место међу филозофским расправама, одмах иза Писма о слепима (Lettre sur les aveugles). Како то исправ-но примећује Версини у предговору за том IV (Естетика–Театар, 1996): „Ди-дроова естетика је неодвојива од његове епистемологије и његовог биолошког материјализма“ (Versini 1996: 5). Руково-дећи се тим начелом, у овом истражи-вачком раду је трећина наслова из фило-зофског тома нашла свој естетички предзнак у попису који следи.

И још једна напомена у вези с на-словима списа. Како су поједина Дидро-ова дела објављивана под два различита наслова, и у томе се разликују Вернијеово издање Дидроовог опуса из средине XX века и Версинијева критичка едиција с краја прошлог века, у овом истраживач-ком прегледу смо се одлучили за насло-ве које налазимо код Версинија, будући да је овај професор на Сорбони следио начело да је прави наслов онај под којим

је први пут, и самостално, објављен Ди-дроов спис.

5.1. Књижевноуметничка дела. Дидроова поетска дела, у наслови-

ма из Версинијевог критичког издања Прича (Contes), први пут објављеног 1994. године, а у овој књизи цитираног према издању из 2006. године, и с годи-ном првог публиковања Дидроових дела, чине:

1. романи Индискретни драгуљи (Les Bijoux indiscrets, 1748), Фа-талиста Жак и његов господар (Jacques le fataliste et son maître, 1778–80) и Редовница (La Religi-euse, 1780–83);6

2. приче Два пријатеља из Бурбоне (Deux Amis de Bourbonnes, 1770), Разговор оца са децом (Entretien d’un père avec ses enfants, 1771), Додатак Путовању Бугенвило-вом (Supplément au Voyage de Bougainville, 1771), Ово није прича (Ceci n’est pas un conte, 1773), Бела птица, плава прича (L’Oiseau blanc, conte bleu, 1777–78) – пу-бликована у Гримовој Књижевној преписци; Госпођа де ла Карлијер (Mme de la Carlière, 1798) – штам-пана први пут у Нежоновој еди-цији крајем XVIII века, али, ипак, први пут објављена у Гримовој Књижевној преписци 1773. годи-не, под насловом Друга прича (Second Conte); Рамоов синовац (Le Neveu de Rameau, 1823) – најпре објављен у Гетеовом пре-воду на немачки 1805. године, а на француском тек 1823. године;7

6 Драгуљи су штампани анонимно али се убрзо сазнало да им је Дидро аутор, док су Фатали-ста Жак и Редовница објављени у Гримовој рукописној Књижевној преписци намењеној малобројној публици у иностранству, те су за Дидроова живота остали непознати културној јавности у Француској.

7 Рамоов синовац је преведен с немачког 1821. године, у недостатку оригиналног француског

215


Мистификација (Mystification, 1964) – написана 1768. године, а откривена тек средином XX века у фонду Вандел, и објављена у критичкој збирци Жака Пруста Четири приче 1964. године;

3. позоришни комади Ванбрачни син (Le Fils naturel, 1757), Отац породице (Le Père de famille, 1758) и Је ли добар? Је ли зао? (Est-il bon ? Est-il méchant ?, 1775).8

5.2. Књижевнотеоријски списи. Дидроове чисто естетичке списе,

овде насловљене по Версинијевој кри-тичкој едицији (1994–1997) и дате с првом годином објављивања, чине:

1. филозофски оглед из лингви-стике поезије Писмо о глувим и немим (Lettre sur les sourds et les muets, 1751);

2. оглед објављен најпре као чла-нак у Енциклопедији, на изворне теме естетике XVIII века, а оне су поимање лепог, одређење укуса и природа генија – Расправа о Лепом (Traité du Beau, 1752);

3. два филозофска чланка у Енци-клопедији о природи стваралач-ког субјекта – Еклектицизам (Éc-lec tisme, 1755) и Теозофи (Théo-sophes, 1765);

4. три расправе из естетике кому-никације у позоришту – Разгово-ри о Ванбрачном сину (Entretiens sur le Fils naturel, 1757), О драм-ској поезији (De la poésie dra-matique, 1758) и Парадокс о глум-цу (Paradoxe sur le comédien, 1830), који је, од 1770. до 1777. го-

текста, који ће из фонда Вандел Дидроова кћи позајмити издавачу Бријеру, тако да је прави Синовац, према рукописном оригиналу, на француском објављен први пут 1823. године.

8 Трећи Дидроов позоришни комад објављен је у рукописној Књижевној преписци од петнае-стак примерака за европске дворове, а Фран-цузи су први пут могли да га читају тек у Бријеровој едицији 1821. године.

дине, прошао кроз три редак-ције, а објављен је тек пола века касније према копији из петро-градске библиотеке Ермитаж;

5. два огледа-похвале о Ричардсо-новом романескном и Терен-цијевом позоришном поступку – Похвала Ричардсону (Éloge de Richardson, 1762) и О Теренцију (Sur Térence, 1765);9

6. девет опсежних збирки ликов-них критика под насловом Са-лон (1759, 1761, 1763, 1765, 1767, 1769, 1771, 1775, 1781), уз два огледа у којима се аутор обраћа и песни-ку – Огледи о сликарству (Ess ais sur la peinture, 1766) и Одвојене мисли о сликарству, вајарству и поезији (Pensées détachées sur la peinture, sculpture et la poésie, 1782).

На нашем списку није енциклопе-дијски чланак Геније (Génie, 1757), дуго приписиван Дидроу као његовом ауто-ру, а затим, коначно, и отписан с дидро-овске ауторске листе. Међутим, овај својеврсни естетички оглед завређује да се осврнемо на његов теоријско-кри-тички историјат по питању ауторства.

Нежон је уврстио текст Геније у своју едицију Дидроовог опуса 1798. го-дине због чега је протестовао Сен--Ламбер (Saint-Lambert), позивајући се на то да је он сâм аутор, а што му је и Фридрих-Мелхиор Грим признао. У Сен--Ламберово ауторство су, у XX веку, ве-ровали Жан Тома (Thomas, 1938), Данијел Морне (Mornet, 1941) и Шарли Гијо (Charly Guillot, 1953), а оспорили су га Франко Вентури (Venturi, 1939) и Хер-берт Дикман (Dieckmann, 1941) – који је 9 Спис О Теренцију је први пут објављен ано-нимно 15. јула 1765. године у Књижевној газе-ти Европе (Gazette littéraire de l’Europe). Лоран Версини побија ранија тврђења да је спис објављен 1769. године или, како су то у XIX веку веровали Асеза и Турне, 1762. у Иностра-ном дневнику (Journal étranger).

216


„убеђен да мора да је већи део чланка Геније био или надахнут или ревидиран од стране самог Дидроа“ (Dieckmann 1941: 163 n 19). У критичкој едицији Ло-рана Версинија (1996) нема поменутог чланка међу Дидроовим делима, док га, међутим, Пол Вернијер (1959) укључује у своје критичко издање, не зато што одриче ауторство Сен-Ламберу, већ зато што сматра значајним доприносом и то ако је Дидро инспирисао Сен-Ламбера да напише чланак, а посебно, што је по свој прилици био случај, ако је Дидро редиговао чланак који ће бити објављен у VII тому Енциклопедије.

5.3. Преписка. Волтер је оставио 15.300 писама,

Русо око 6.000, Дидро свега 780. Поме-нутим бројкама Лоран Версини запо-чиње свој предговор за V том Дидроо-вих дела – Преписка (Correspondance, 1997), а приређивачева поента тек сле-ди:

Dans la correspondance de Jean-Jacques, le moi tient plus de place que l’amour et l’amitié, dans celle de Voltaire l’amitié tient plus de place que l’amour, dans celle de Diderot amour et amitié sont peut-être presque à égalité. (Versini 1997: II)

(У преписци Жан-Жака, ЈА заузима више ме-ста од љубави и пријатељства, у Волтеровој преписци пријатељство заузима више места од љубави, у Дидроовој преписци љубав и пријатељство су можда готово изједначени. – Н. В.)

Дидроова писма имају често поле-мички тон и вредност теоријско-научне расправе, зато у разматрању филозофије поезије она имају своје место уз формал-не филозофско-поетичке текстове. Пре-писка с француским вајарем Фалконеом (Étienne-Maurice Falconet), у којој се расправља о уметничкој вредности и трајности, рецепцији код савременика и каснијих генерација, данас има статус чувене преписке. Сами кореспонденти су својевремено помишљали на то да

можда за живота објаве поменуту пре-писку која третира естетику рецепције. На тој страни пријатељства која, према оцени Версинија (Versini 1997: II), заузи-ма половину целокупне Дидроове пре-писке, поред Фалконеа, налази се и Грим – најзначајнији пријатељ, како су-геришу бројна сведочанства. Другу страну у преписци, „страну љубави“ – према Версинију, заузима Софи Волан: присна пријатељица и муза, женски пандан Дидроовом духовном сабрату Гриму.10

6. Закључак Француски просветитељ Дени Ди-

дро је добио више него уочљиво место на цивилизацијској мапи Француске. У XX веку је утемељена богата и мултиди-сциплинарна дидрологија. Предани ис-траживачи проучавају његову мисао и на почетку XXI века. О томе сведоче и најновија издања Дидроових сабраних дела – Версинијево на самом крају XX века, које је најпотпуније и најбоље издање, и Плејадино на почетку XXI века, под руководством Мишела Дело-на, које поседује критички апарат без премца. У 2013. години, у којој се обеле-жава јубилеј три века од рођења Денија Дидроа, и овим истраживачким огле-дом, у којем смо систематизовали опус француског просветитеља и начинили преглед едиција сабраних дела у про-текла два века, желимо скромно, али предано, указати почаст француском ве-ликану.

Литература1. Billy, André (1938), Diderot, 2e édition,

Paris: Les Éditions de France. 10 Све што се зна о Луизи Анријети Волан (Louise

Henriette Volland), што је крштено име жене коју је Дидро прозвао Sophie, алудирајући на грчко име за мудрост, дугујемо искључиво писмима које јој је упутио Дидро, а сачувано их је свега 187. Њена писма упућена Дидроу уништена су.

217


2. Delon, Michel (2004), „Préface“, Di-derot, Contes et romans, Paris: Gallimard, IX–XXXVI.

3. Diderot, Denis (1997), Correspondance, Éd. Laurent Versini, Paris: Robert Laffont.

4. Dieckmann, Herbert (1959), Cinq leçons sur Diderot, Genève – Paris: Droz – Minard.

5. Dieckmann, Herbert (1941), „Diderot’s Conception of Genius“, Journal of the History of Ideas 2, vol. 2, University of Pennsylvania Press: 151–182.

6. Dieckmann, Herbert (1951), Inventaire du Fonds Vandeul et inédits de Diderot, Genève – Lille: Droz – Giard.

7. Lepape, Pierre (1991), Diderot, Paris: Flammarion.

8. Naigeon, Jacques-André (1821), Mémo-ires historiques et philosophique sur la

vie et les ouvrages de Denis Diderot, Paris: Brière.

9. Proust, Jacques (1974), Lectures de Diderot, Paris: Armand Colin.

10. Sherman, Carol (1976), Diderot and the Art of Dialogue, Genève: Droz.

11. Vernière, Paul (1994), „Introduction“, Diderot, Œuvres esthétiques, Paris: Classiques Garnier, VII–XXV.

12. Versini, Laurent (1994), „Introduction à la Réfutation suivie de l’ouvrage d’Helvétius intitulé L’Homme“, Diderot, Philosophie, Paris: Robert Laffont, 773–776.

13. Versini, Laurent (1997), „Préface“, Di-derot, Correspondance, Paris: Robert Laffont, I–XXI.

14. Wilson, Arthur (1985), Diderot – sa vie et son œuvre, traduit de l’anglais par Gilles Chahine, Annette Lorenceau, Anne Villelaur, Paris: Laffont & Ramsay.

L’OPUS DE DIDEROT ET LA CHRONOLOGIE DES ÉDITIONS DE SES ŒUVRES COMPLÈTES

Résumé

Dans cet article, on se propose de présenter l’héritage intellec-tuel de Denis Diderot. Nous parlons d’abord du projet de Di-derot de publier, de son vivant, ses œuvres complètes, ce qu’il n’avait pourtant jamais réalisé. Il a essayé de le faire à trois re-prises, mais sans succès : en 1174, en 1777, en 1781. Nous présen-tons aussi les trois fonds des œuvres manuscrites que l’auteur a légués : le Fonds Naigeon, le Fond Vandeul, et celui de Saint-Pétersbourg. Ensuite, nous off rons un précis des éditions des œuvres complètes de Diderot : édition Naigeon en 1798, qui est la première, puis celle de Brière et celle d’Assézat & Tourneux au XIXe siècle, et les grandes éditions du XXe siècle, parmi lesquelles n distingue, en tant que les plus précieuses, celle de Vernière, du milieu du siècle et celle de Versini, de la fi n du siècle. Au début du XXIe siècle paraît une nouvelle édition critique de la Pléiade, sous la direction de Michel Delon. Nous fi nissons notre recher-che par un inventaire des œuvres narratives et dramatiques et des écrits esthétiques de Diderot.

nermin.vucelj@fi lfak.ni.ac.rs

218


Познати компаративиста Мик-лош Саболчи каже за авангарду да су то струје с добро дефиниса-

ним програмом које су се јавиле почет-ком вијека, попут футуризма, кубизма, експресионизма... (Саболчи 1997: 3). Авангардни књижевни покрет зенити-зам, чији је идејни оснивач Љубомир Мицић (1895–1971), књижевник српског поријекла из Хрватске, свакако да је имао исцрпно дефинисан програм. Ча-сопис Зенит добио је у литератури обиљежје програмског часописа с обзи-ром на број објављених манифеста и програмских текстова. Мицићев богат програмски опус иде у прилог и изјави књижевног историчара Гиљерма де То-реа, по коме су авангардни кредо њена теоријска дјела, а најзначајнији њени манифести (Де Торе 1997: 12). И Мицићев зенитизам, као авангардни покрет, кон-ституише се почетком 20. вијека, одно-

сно непосредно послије рата. Први свјетски рат, као друштвено-историјска чињеница тога времена, био је искуство које је оставило видљив траг у програ-мима свих „изама“. Неки су се конститу-исали непосредно пред рат – кубизам, футуризам и експресионизам, неки у току самог рата, као што је био случај са циришком групом дадаиста који се окупљају 1916, а неки су послије 1918. го-дине редефинисали позицију умјетно-сти и друштва у односу на тамну сјену искуства рата, као што је покрет зени-тизма и надреализма. За све њих су предратна апатија и истрошеност ду-ховне атмосфере, као и сам рат који је однио са собом милионе жртава, отво-рили питања смисла дотадашњих ци-вилизацијских вриједности, положаја умјетности и друштвено-политичке сли-ке будућег човјечанства. Поједини умјет-ници из круга њемачких експресиони-

Анђелка Крстановић УДК 821.163.41.02 ЗенитизамУниверзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/FIL1307218KФилолошки факултет

ПРОГРАМ ЗЕНИТИЗМААпстракт: Зенитизам, као авангардни књижевни покрет, спада у групу „иза-

ма“ који су се јавили на књижевној сцени између два свјетска рата, покушавајући да редефинишу положај умјетности и друштва. Зенитизам је понудио свеобухва-тан програм са циљем да тотализује све сфере људског живота. Љубомир Мицић, идејни оснивач покрета зенитизма, имао је широк распон активности на тадашњој европској књижевној сцени, успјешно сарађујући с најпознатијим име-нима европске авангарде. На домаћој књижевној сцени, просуђујући његов опус до-минантно с идеолошког становишта, од оснивања покрета, па све до краја социјалистичког режима, остао је у сјени, с предзнаком контроверзне личности. С обзиром на чињеницу да је зенитизам био прихваћен и да је активно учествовао у креирању европске авангардне сцене, желимо да на основу програма и манифе-ста овог књижевног покрета пропитамо узајамно допуњавање, али и оригинал-ност у односу на остале „изме“, те да са становишта експлицитне поетике освијетлимо поетику и идеологију која је са својим постулатима антитрадицио-нализма, интернационализма, активизма, мијешања медија и излажења у изван-естетске сфере оставила траг и на послијератну неоавангарду.

Кључне ријечи: зенитизам, Љубомир Мицић, авангарда, програм, манифест, поетика.

219

Програм зенитизма

ста, који су разумјели предратну истро-шеност традиционалних форми жи в ље-ња и потребу за новим изразом, славили су надолазећу апокалипсу као пут про-чишћења, превазиђеног након крво -про лића које је попримило свјетске размјере. Послије рата мијењају курс размишљања и окрећу се антимилита-ризму. Франц Марк је писао у дјелу „Das geheime Europa“: „Um Reinigung wird Kri-eg geführt und das kranke Blut vergossen.“ (Марк, интернет). Оскар Кокошка се јавља добровољно у рат, а Ернст Барлах слави 1914. године долазак рата. Рихард Демел, Херман Бар и Макс Халбе пишу патриотске пјесме у славу своје нације која треба да донесе побједу, као што и Георг Хајм са страхопоштовањем слави рат у пјесми „Der Krieg“, а Ернст Штад-лер у пјесми „Der Aufbruch“. На истој линији су, на самом почетку рата, и Ав-густ Штрам, Хуго Бал и Франц Рихард Беренс. Ентузијазам ничеовског погле-да на свијет, који слави апокалипсу ради стварања новог, нестаје током рата, те послијератно вријеме у програмима по-менутих „изама“ доноси јасне антими-литаристичке ставове и пацифистичку оријентацију. Колико је поразно било искуство рата за читав људски род, Мицић наводи већ у свом првом мани-фесту, објављеном под насловом „Човек и уметност“:

„Naša patnička generacija izumire. Ona je sva pregažena i uništena. Sablast crvene furije rata iskopala je svojim zločinačkim pandžama groblja za sve nas – za milijune ljudi. Jedan mrtvac na dva vojnika. Ne zaboravimo nikad da je ubijeno 13 mi-lijuna ljudi u prošlom deceniju, od bede umrlo 10 milijuna, a oslabljeno 150 milijuna. A mi, što osta-dosmo kao poslednja straža, nosimo zajednički bol pod srcem, zajedničku dušu očaja, zajednički protest: Nikada v i še ra ta ! Nikada ! Nika-da ! “ (Мицић 1921: 1)

Послијератно вријеме различите авангардне покрете ујединило jе у анти-милитаристичким програмским ставо-вима, али су се разлике уочавале око

питања конституисања будуће умјетно-сти и живота уопште. Док су дадаисти исмијавали не само дотадашње форме живота него и потребу било какве оз-биљније помисли на поновно успо с та-вљање културних вриједности, експре-сионисти, зенитисти и надреалисти сматрају да још постоји нада за спас човјечанства и да је могуће организова-ти здраве снаге за обликовање живота који ће бити достојан човјека. Колико је период умјетности ради умјетности, у вријеме цвјетања ларпурлартизма и симболизма, био производ отуђења ин-телектуалаца од праксе (Расел 1997: 67), толико су авангардни покрети, укљу-чујући и зенитизам, инсистирали на ак-тивизму, на продору умјетности у сва-кодневни живот. То је био пут враћања умјетности у пулсирање друштвеног жи-вота са циљем активног креирања исто-ријског тока. Отуда у Мицићевом про-граму срећемо не само дефинисање но-вог израза у умјетности него и потребу изласка изван умјетничких оквира и захватање сфере политике, друштва, економије, филозофије и етике.

Заједничко обиљежје програмских ставова авангардних покрета је и анти-традиционализам. Тај аспект програм-ског опредјељења авангарде, као један од кључних, присутан је и у Мицићевом програму. Оправданост антитрадицио-налног програма, који се огледа у бес-компромисном одбацивању свеколиког културолошког обрасца вриједности који је био на снази све до његовог де-финитивног суноврата 1914. године, Мицић образлаже у манифесту „Дух зе-нитизма“ (Мицић 1921: 3–5), док у мани-фесту „Категорички императив зенити-стичке пјесничке школе“ (Мицић 1922: 17) прецизира антитрадиционалну пое-тику, афирмишући алогизам, негирање интерпункцијских правила, одбацивање традиционалне метрике и каузалности, покушај да се управља ријечју на семан-тичком нивоу тако што се скидају сви се-

220

Анђелка Крстановић

мантички слојеви док се не дође до голе једнозначности и сл.

Зенитистички програм се у креи-рању будуће умјетности и живота ослања на домете њемачких експресиониста и њихове програмске формулације. И Ми-цић говори о рађању новог човјека, хероја будућности, који има дух и душу. Тај човјек зарања дубоко у непрегледан бездан своје душе да би извукао на повр-шину оно људско, праисконско, што је оправдавало учење да је човјек створен по божјем лику. Такав човјек, громогла-сном патетиком попут Заратустре, шаље поруке братства и мира читавом човје-чанству. Као што Франц Верфел пјева „Mein einziger Wunsch ist, Dir, o Mensch, verwandt zu sein... / Oh könnte es einmal geschehen, / Daß wir uns, Bruder, in die Arme fallen!“, тако и Мицић поручује:

„О, čoveče! Svi te se odrekoše u poslednjem času kao Petar Hrista u ime ubistva i krvi tvoje. Ne za-boravi, ne zaboravi to nikada! A naša svaka reč bila je protiv zločina – protiv nas – protiv vreme-na. Pesnikova reč kletve bila je preslaba. Ali zato, neka znaju svi: naša bol je vatra koju nosimo u sebi i naša vera u rođenje Novoga Čoveka. Naša je prva zapoved: U IME ČOVEKA – NE UBIJ!“ (Мицић 1921: 2)

Мисију стварања и објаве новог човјека преузеће умјетност. Једино је умјетник у стању да искуси свечовје-чанске болове, каже Мицић. Он је тај који зарања у дубине човјека и налази „крик метакозмички“ (Мицић 1921: 1) на-ших унутрашњих сфера. Он је изба-витељ, апостол и вођа кога Мицић узди-же до религијске величине. Народ треба да слиједи умјетност. Препорођена умјетност даће препорођеног човјека. А каква је то умјетност? То је умјетност чија начела препознајемо још у про-грамским текстовима њемачких експре-сиониста. То није више миметичка умјетност, него стваралачка. Умјетник је сада позван да у хаосу емпиријског свијета створи ново дјело. Умјетник ствара нове форме, нове свјетове, а не-

прегледна парчад емпиријске стварно-сти служе као пуки материјал за обликовање. Такав приступ умјетничком стварању њемачки експресиониста Ка-зимир Едшмит образлаже на сљедећи начин:

„Die Realität muss von uns geschaff en werden. Der Sinn des Gegenstandes muss erwühlt sein. Begnügt darf sich nicht werden mit der geglaub-ten, gewöhnten, notierten Tatsache, es muss das Bild der Welt rein und unverfälscht gespiegelt werden. Das aber ist nur in uns selbst ... Die Welt ist da. Es wäre sinnlos, sie zu wiederholen. Sie ist im letzten Zucken, im eigentlichsten Kern aufzu-suchen und neu zu schaff en, das ist die größte Aufgabe der Kunst.“ (Бест, Шмит 2006: 28)

И Мицић говори о стваралачком, а не репродуктивном позиву умјетности:

„Duh, ili polubog Anarh, hoće u haosu da bude vlada – ’vselovod’, da bude bog. On žudi iz haosa stvoriti delo. A jedini stvaralac je umetnik, koji uvek u stvorenom delu ovaploćuje čoveka.“ (Мицић 1921: 1)

Mицић не пориче експресиони-стичке поставке, али своја програмска начела види као надоградњу експресио-низма. У вези с том паралелом он каже:

„Ekspresionizam je imperativ duše za najjačim izražajem u umetničkom delu. Zenitizam – kao inkarnacija duha i duše imperativ je za najvišim izražajem u umetničkom delu.“ (Мицић 1921: 2)

Тиме Мицић прави дистинкцију у односу на експресионизам који је, као покрет, претходио зенитизму. Експре-сионисти бирају, дакле, најјачи израз који исказује суштину осјећаја као им-ператива душе, а зенитисти бирају из-раз који суштину осјећаја презентује као израз вишег, метакосмичког смисла, што интендира апсолутан спој духа и душе.

У „Манифесту зенитизма“, који пот-писују Љубомир Мицић, Иван Гол и Бошко Токин, прилог Бошка Токина такође доприноси дистанцирању од прет ходних „изама“, попут футуризма,

221


кубизма и експресионизма. Зенитизам је, каже Токин, донио динамизам здра-вог, чедног и барбарског. Тиме је прева-зишао материјалност футуризма и неиспуњену спиритуалност експресио-низма. Ако се вратимо на футуристичке поставке Маринетија, препознаћемо паралелу са зенитизмом у прокламовању динамизма и брзине. У футуристичком манифесту, oбјављеном 1909. године, слави се покрет, брзина, борба, напре-дак технике која локомотивама, авиони-ма и аутомобилима доноси побједу човјеку у борби с временом и просто-ром. Техника омогућава човјеку продор у вјечност и он, попут натчовјека, удара песницом славећи агресивно побједу над коначношћу. Футуристички дина-мизам произлази из техничког напре-тка, индустријализације и машиниза-ције. То је динамизам модерног времена технике. Таквом динамизму зенитисти супротстављају динамизам ослобађања варварских снага у човјеку и људске не-посредности. Зенитисти стављају акце-нат на примарна људска осјећања за ра-злику од италијанских футуриста који се не враћају људској души, него желе да иду у корак с артифицијелним напре-тком, с индустријализацијом и техни-ком. Опречност се огледа и у пацифи-стичком и антимилитаристичком ставу Мицићевог програма. Зенитисти пјевају химну: „Zemlja je za čovjeka brata, a ne ubicu!“ (Мицић 1921: 7). Код зенитиста је, међутим, занимљива програмска копча која повезује људску непосред-ност и примитиван израз у пјесми с ди-намиком техничког напретка. О томе пише Иван Гол у свом прилогу „Мани-фесту зенитизма“:

„Današnja poezija je OKOMICA. Ona se penje ka ZENITU aeroplanima, liftovima, automobilima...“ (Мицић 1921: 11)

До зенита као симбола вјечности и коначног испуњења води пут који је отво рен рођењем новог човјека, оличе-

ном у Мицићевом Барбарогенију. Идеја чо вјека-варварина била је широко рас-прос трањена у авангардној књижев-ности, у којој се среће мотив црнца, фасцинација примитивизмом, афирми-сање примитивних култура далеких на-рода. Величање примитивизма изникло је из потребе за ослобођењем човјека од теоретских и артифицијелних домета модерног времена и његовог повратка чедној непосредности каква се још сре-тала у примитивним заједницама. Ме-ђутим, балкански геније-варварин је ау-тентична креација Мицића. (Домбров-ска Партика 1997: 121). Барбарогеније је српско-балкански голи човјек, осви-јешћен у модерном невремену. Он је инкарнација здравих духовних сила које доносе препород човјечанству. Мицићев Барбарогеније баца са себе музејску пра-шину дотадашњих мудраца, те вођен не-посредним људским осјећајем нуди голу душу. То је човјек у коме сагоријевају све амплитуде људског бића и који се, испуњен љубављу, уздиже до духа ко-смичког јединства. Мицићев јунак бу-дућег времена долази с Балкана, то је човјек Истока пред којим се руше врата културе Западне Европе. Он је натчовјек, јер је спој умјетника и човјека овапло-ћење врхунца људскости. Зенитизам и идеја Барбарогенија имали су двојак одјек у страним и домаћим круговима. Иван Гол, истакнути Мицићев сарад-ник, који се једно вријеме декларисао као зенитиста дајући свој прилог зени-тистичком манифесту и заступајући ча-сопис Зенит на подручју западне Евро-пе, поздравио је идеју Барбарогенија. Врло оштро је критиковао западноев-ропског човјека који је изгубио душу и срце. Обрачунавајући се с лицемјерством тзв. европских вриједности, истицао је важност повратка варваризму, а с тим у вези и афирмисању примитивизма у по-етичком изразу. Варваризам малих на-рода требало је да донесе освјежење и откровење Европи која је, слиједећи

222


вертикалу историјског напретка, дошла у ћорсокак извјештачености. Такву на-клоњеност зенитистичком програму Мицић није уживао у свим мјеродавним круговима за књижевност тадашње Њемачке (Маркуш 1976: 98), а критика је било и међу домаћим књижевницима (Домбровска Партика 1997: 113). Мицић, међутим, за разлику од Головог општег одушевљења за варваризам, промовише Барбарогенија као духовни тип српско--балканског човјека који има примат у односу на све друге варваризме. Једино балкански човјек, који одвајкада стоји на раскрсници између Истока и Запада, позван је да сагледа дубину духовног пада Западне Европе и да као источни човјек, ослањајући се на здраве снаге Урала и Кавказа, понуди афирмацију си-ровог и праисконског. Балкански човјек је, како Мицић каже у програмском предавању, пробуђен након што му је Западна Европа вијековима својом „кул-туром“ уништавала „широку душу, етич-ки дух и добро срце“ (Мицић 1923: 1). Зе-нитизам, као покрет, слави освијешћеног српског човјека с Балкана – Барба-рогенија, као носиоца виталне енергије и непатворене душе који нуди балка-низацију Европе. Балканизација Евро-пе, као нова страница у историјском току културног развоја, идеја је коју Мицић елаборира и у манифесту „Зенит Манифест“ (Мицић 1922: 1), те је супрот-ставља дотадашњој европеизацији Бал-кана. Балканизација Европе у Ми-цићевом значењу може да се тумачи и као очовјечење Европе. То је пружена рука која нуди враћање људској непо-средности, хероизам духа који није пре-гажен без обзира на сва дотадашња по-литичка, културна, економска и војна тлачења, за вријеме којих се српски човјек борио за голу, физичку слободу. Зенитизам, према програмском концеп-ту, прожима све сфере живота и доноси поново животну енергију и здравље. Полазећи од ничеовске слике слављења

дионизијског принципа, нуди пројек-цију будућности непрестаног успињања, до потпуног остварења човјека. Потпу-но остварење доноси словенска свечо-вјечност која, као балкански тотализа-тор живота, није ношена мотивом до-минације него жели да буде на услузи свим људима, све до испуњења коначног циља – побједе духа и пораза материје. Зенитизам служи сваком човјеку, пони-штавајући дотадашњу праксу испразних филозофија и романтично-пјесничких фраза које су намијењене само одабра-нима. Зенитизам афирмише виталност, широку душу, љубав према животу, брат-ство међу свим људима без класне, на-ционалне, расне или било које друге дискриминације.

Први свјетски рат, као историјска позадина, снажно је утицао на обли-ковање свијести код представника ра-зличитих авангардних струја и тај утицај се очитовао у бескомпромисном односу према традиционализму, академизму, национализму и артифицијелности. Због обрачуна са цјелокупном дотадаш њом културом, сви „изми“ у својим ставови-ма носе предзнак „анти“. Међутим, постоји и други друштвено-политички моменат који је код авангардиста, па тако и код Мицића, акутно изазвао пропитивање друштвене стварности, а то је био преокрет који је изазвала Окто-барска револуција. С обзиром на тако бурне друштвено-политичке преврате, који су обиљежили почетак вијека, не чуди тенденција активизма у умјетности која жели да изађе из своје сфере и пове-же умјетничко дјело с темама политике, друштвеног уређења и свакодневног живота. То је било вријеме узбурканог пропитивања цјелокупне стварности у безброј опречних приступа које је било у потпуној супротности према декаден-цији на прелазу вијека, која се из-грађивала на друштвеној позадини бес-перспективне засићености друштва. Аван гардни покрети су били политички

223


обојени и њихово редовно задирање у друштвено-политичку сферу узима се као књижевноисторијска чињеница (Марино 1997: 9). У том контексту може да се посматра и Мицићев програм. Утицај Октобарске револуције код Мицића се препознаје у негирању клас-них разлика, у борби за човјечност код сваког појединца, пропагирању брат-ства свих људи, одбацивању религије и афирмисању колективизма интернаци-оналних размјера. Поруке које срећемо у Мицићевим манифестима попут „про-летери свих земаља, уједините се – про-тив убијања“ (Мицић 1921: 1) говоре да антимилитаристички став може да побиједи само ако цијело човјечанство, као колективни дух, стане иза такве по-руке. Мицић говори против индивидуа-листичког периода у Западној Европи који ништа позитивно није учинио за човјечанство као колектив. У том кон-тексту уздиже српске народне пјесме које су, као израз моћи колективног духа, много учиниле за јачање свијести српског народа у највећим историјским искушењима – борби за ослобођење од турске и аустроугарске власти. Истовре-мено је свјестан чињенице да модерно вријеме индустријализације и техно-лошког напретка тражи другачији ко-лективни израз који ће ићи у корак с временом. Тај модерни колективни из-раз види у покрету зенитизма. Будући колективни дух биће свечовјечански, а прожет вољом за животом, виталите-том, осјећањем за велике патње и сло-венском душом која је уздигнута у идеал панславизма као откровења за сваког становника земље. Колективну револу-цију духа, међутим, код Мицића креира елитна група умјетника јер једино они могу да зароне у дубине душе и да препознају и објаве праисконске импул-се који чуче у сваком човјеку. Ту се зени-тистичка представа о будућем колекти-ву одваја од ставова љевичарских снага Октобарске револуције, јер народ не

прихвата као креатора будућности, него као сљедбеника апостола револуције – умјетника. Умјетност доноси револуцију и нови умјетнички израз се преноси у живот. Она ствара за живот, а не изван живота, те тотализујући све сфере испо-љавања људског духа својим новим изра зом, постаје начин живота, нови ок вир битисања, филозофија живота. Ми цић у вези с том тезом говори о зе-нито зофији у програмском есеју „Зени-то зо фија или енергетика стваралачког зенитизма No made in Serbia“ (Мицић 1924: 4–8).

Програмски су јасно дефинисана и начела поетике зенитизма. Исходиште ове поетике налазимо у повратку души. Акценат је био на понирању у унутрашње силе умјетника који хаотичан вањски свијет обликује по диктату свог уну-трашњег свијета, дајући му не само ноту непосредне људскости него и прева-зилазећи га духовном снагом која стре-ми апсолутном. Да би се реализовала таква поетика, неопходно је било про-наћи нови израз. Зенитисти се ограђују од дотадашњих традиционалних форми израза које су подразумијевале устаљену метрику, метафоричност пјесничке ри-јечи, поштовање интерпункцијских пра-вила, логичност и каузалност као израз који је био прилагођен миметичком приступу стварности. Мицић наглаша-ва да нова поезија неће више да репро-дукује стварност, него да је ствара. За та-кав приступ потребна је једноставна ријеч, ослобођена пјесничких украса да би могла да изрази непосредну уну-трашњост. Огољена ријеч, као пјесничко средство изражавања унутрашњег и неслућеног, носила је са собом једно-значност. Осим тога, програмски се формулише динамика израза и симулта-ност. Симултаност, коју Мицић преузи-ма из филмске технике, подразумијевала је истовремени приказ различитих пред мета, просторно и логички непове-заних. Симултаност као техника филм-

224


ске монтаже инспирисала је прије зени-тиста и кубисте. Већ у првој деценији 20. вијека кубисти користе домете филмске индустрије и инсистирају на тренутачном приказу предмета из ра-зличитих перспектива. Такав приступ су надограђивали динамичним укршта-њем геометријских облика унутра-ш њости предмета, чиме су хтјели да до-сегну унутрашњу комплексност, као што су показивали радови Сезана, Пикаса и Брака. Мицић је будућност кубизма ви-дио у сликарству и скулптури. Начин на који симултаност треба да се примијени у пјесничком изразу образлаже се у пое-тичким вјежбама. У II вјежби наведени су сљедећи стихови:

Ruski čovek umire od gladi.

Profesor siluje svoju učenicu od radosti što je naučila logiku.

Smrt nepoznatog radnika u tvornici čokolade „Union“.

Eksplozija pod zelenim stolom na konferenciji u

Genovi.

Novinska smrt Lenjina... (Мицић 1922: 17)

Уз стихове даје се образложење: „Simultana ekspanzija jednovremenih i mnogovrsnih događaja najvažniji je elemenat zenitističkog pesništva.“ (Мицић 1922: 17). Надахнуће за ова поетичка пра-вила Мицић је, према његовим рије-чима, црпио из филмске технике. У једном манифестном чланку експли-цитно објашњава суштину предности филма и разлоге његовог продора у књижевност:

„Filmska erudicija

po svojoj nenadmašivoj fantastičnosti

po svojoj živo-slikovitoj realnoj uvjerljivosti

po svojoj konstruktivno-mašinskoj brzini

po svojoj rafinovanosti režije

po svojoj neposrednoj promeni mesta i vremena

utukla je do sada najviše veštačku literarnu volju za dosadnim, nepomičnim, tromim i staračkim

pozorištem, a kamoli ne oduvek omražene pesničke kovanice...“ (Мицић 1923: 2)

Зенитистичка поетика има и оби-љежја цитатности, алогизма, комбина-ција вербалног израза с геометријским распоредом ријечи у простору и непо-штовања традиционалне интерпункци-је. Таква поетика може да се окарактери-ше као антипоетика. Програмски су по-себно дефинисана и начела односа пре-ма димензији времена и простора. Зе-нитистичка поезија оставља утисак замр знутости догађаја у једном трену-тку. Мицић то објашњава намјером да се, кроз пјеснички израз, укине времен-ска димензија. Остаје само простор као начин да се човјек, кроз пјеснички из-раз, ослободи временитости. Мицић каже:

„U prostoru nema vremena (pojam ograniče-nosti!). REČI U PROSTORU zato isključuju tako-vo vreme ograničenosti. Pesma ne sme biti ograničenje... Zenitistička pesma mora biti proširenje van dimenzija.“ (Мицић 1922: 18)

Простор је тако бесконачни круг у којем пјесник, у виду тренутачности, обу хвата свеколикост људског и космич-ког битисања.

Још једна одлика зенитистичке по-етике коју њен творац програмски де-финише јесте пјесма као конструкција. Пјесма се свјесно монтира, гради, одно-сно конструише, што је потпуна опреч-ност традиционалном схватању да се пјесма рађа из надахнућа. Мицићева по-ставка да се првобитни осјећај свјесно конструише свакако је одјек друштвено-историјске позадине технолошког раз-воја. Технички напредак савременог друштва оставио је траг у свим авангар-дним покретима. Одјек склапања маши-не налазимо и у конструисању зенити-стичке пјесме. Али, пјесма није машина. Она се само служи модерним вјештинама склапања у домену технике, а сама се изграђује на основу првобитног осјећаја, а не према техничком пројекту.

225


Зенитистичка поетика је нашла највише одјека у лирици. Укидање вре-менске димензије, да би се тренутачно изразило богатство разноликих појава, елиминисало је епско приповиједање због опширности и временитости. Епи-ка није могла да се уклопи ни у импера-тив динамизма и акције у пјесмама које су призивале бунт. У четвртој тачки VI вјежбе стоји да зенитистичка пјесма „ne sme biti epski opširna! – epika nije ener-getika“ (Мицић 1922: 18). Драма, као род, нашла је мјеста у овом покрету у виду кратких форми.

Мицић је програмски афирмисао балкански варваризам као мост између Истока и Запада, преко којег треба да прелазе легије здраве животне енергије и слободног духа са Истока. У манифе-сту „Дело зенитизма“ Западу највише замјера „političku latinsku misao“ (Ми-цић 1921: 2) с етиком нечовјештва и над-мености према слободарском духу Исто ка. Негативан утицај на Балкан приписивао је и наметању хришћанства као обрасца поданичке свијести. И овдје се осјећа утицај Ничеових поставки на Мицића. Такву традицију ваљало је пре-кинути најездом животворне енергије пробуђеног српско-балканског човјека. Револуција варварског духа прије није била могућа јер свијест о властитом потенцијалу није била пробуђена. Рат је донио дефинитиван преокрет. Балкан-ски човјек, еруптивном снагом рево-луције свијести, прелази из ропске тра-диције у хероизам духа и преузима вођство у креирању будућег човјечан-ства. Идеју варваризма Мицић ће по-слије у манифесту „МАНИФЕСТ варва-рима духа и мисли на свим континенти-ма“ (Мицић 1926: 4–6) проширити на све континенте и све народе, али за-државајући иницијално мјесто за Бал-кан као мјесто буђења новог духа. Ту је варварски човјек првобитно освијештен. Он је свеколику сирову енергију, коју је до тада трошио у нагонском импулсу

очувања биолошке егзистенције, транс-формисао у енергију духа. Тако је судби-на српско-балканском човјеку одредила да буде авангарда свих варваризама на свим континентима. Освијешћен бал-кански варварин буди свијест сваког човјека који може у себи да открије не-посредну људскост.

Литература:1. Best, Otto F. und Hans-Jürgen Schmitt

(2006), Die deutsche Literatur/Expre-ssi onismus und Dadaismus, Band 14, Stuttgart: Philipp Reclam jun.

2. Домбровска Партика, Марија (1997), „Библиотека Албатрос и београдска књижевна заједница ALPHA - реч је о јединству супротности“, Књижевна критика: XXVI.

3. Марино, Адријан (1997), „Како дефи-нисати авангарду?“, Књижевна кри-тика: XXVI.

4. Маркуш, Зоран (1976), „Zenit i Der Sturm“, Delo, XXII: 5.

5. Мицић, Љубомир (1921), „Човек и уметност“, Зенит: 1.

6. Mицић, Љубомир (1921), „Manifest zenitizma“, Zenit: 2.

7. Мицић, Љубомир (1921), „Дух зени-тизма“, Зенит: 7.

8. Мицић, Љубомир (1921), „Дело зени-тизма“, Зенит: 8.

9. Мицић, Љубомир (1922), „ЗЕНИТ–МАНИФЕСТ“, Зенит: 11.

10. Мицић, Љубомир (1922), „Катего-рички императив зенитистичке пе-сничке школе“, Зенит, 2: 13.

11. Мицић, Љубомир (1923), „Зенитизам као балкански тотализатор новога живота и нове уметности“, Зенит, III: 21.

12. Мицић, Љубомир (1923), „Радио-филм и зенитистичка окомица духа“, Зенит: 23.

13. Мицић, Љубомир (1924), „Зенитозо-фија или енергетика стваралачког зенитизма No made in Serbia“, Зенит, IV: 26–33.

226


14. Мицић, Љубомир (1926), „МАНИ-ФЕСТ варварима духа и мисли на свим континентима“, Зенит, VI: 38.

15. Расел, Чарлс (1997), „Критичка ре-цепција авангарде“, Књижевна кри-тика: XXVI.

16. Саболчи, Миклош (1997), „Књижевна и уметничка авангарда као интерна-ционални феномен“, Авангарда, 1: 1.

17. Торе, Гиљермо де (1997), „Авангар-дна књижевност“, Авангарда, 1: 1.

18. Franz, Mark, „Schriften aus der Kriegszeit“, интернет, доступно на: www.zeno.org/Kunst/M/Marc,Franz/Schriften/Aus der Kriegszeit/32.Das geheime Europa (приступљено 5. но-вембра 2011).

DAS PROGRAMM DES ZENITISMUS

Zusammenfassung

In der vorliegenden Arbeit haben wir die Manifeste und Pro-gramme von Ljubomir Micić anhand von zehn veröff entlichten Texten analysiert. Die programmatischen Ziele der avantgardis-tischen Bewegung Zenitismus darin umfassend, erklärt Micić die Simultaneität aus dem Bereich Film für die Grundlage, auf der sich der Zenitismus etablierte. Micić versteht den Zenitis-mus als einen ergänzenden und abschließenden Ausdruck aller Ismen. Dem zenitistischen Programm nach stand Micić dem Futurismus und metakosmischen Expressionismus sehr nahe. Die Idee des Primitivismus, die in der Vielfalt der Ismen der his-torischen Avantgarde verbreitet war, entfaltet Micić zu einer originellen Kreation des serbisch-balkanischen Barbarogenius. Außerdem ist das Spezifi sche am zenitistischen Programm in der Verbindung der Errungenschaften der modernen Technik mit dem primitiven Ausdruck zu suchen. Laut programmati-schen Grundsätzen defi niert Micić den Zenitismus als eine an-tiästhetische Dichtung. Das Ziel der zenitistischen Dichtung besteht nicht in der Nachahmung der Wirklichkeit, sondern man versucht mittels der Konstruktion von ausgewählten und entblößten Details als einer originellen Kreation die Empörung und den Schock bei dem Rezipienten hervorzurufen. Der Zeni-tismus kündigt die Wiedergeburt der Menschheit durch Kunst an, und ist wesentlich durch Aktivismus bestimmt, der zu allen Sphären des Lebens einen Zugang fi nden soll. Der Schlüsselma-nifest, der alle programmatischen Grundsätze der zenitisti-schen Poetik umfasst, ist „Der kategorische Imperativ der zeni-tistischen Dichterschule“, veröff entlicht im Jahr 1922. Dieser Manifest, der anstatt der Europeisierung Balkans die Balkani-sierung Europas ankündigt, und die Wiedergeburt der ethi-schen Werte, welche die slawische Seele mit sich bringt, sum-miert auch explizite Grundsätze der zenitistischen Dichtung. Die zenitistische Dichtung fi ndet ihre Ausprägung in der Lyrik, denn allein die Lyrik kann der Träger einer kämpfenden Dyna-mik und Energetik sein. Zenitistische Gedichte sind durch eine

227

kreative Verbindung des verbalen und visuellen Mediums ge-kennzeichnet. „Worte im Raum“ sind eine praktische Ausprä-gung dieser Poetik, unter welcher man eine außersinnliche Ver-sunkenheit der Dichterseele versteht, die den gänzlichen Raum umfasst, die Zeitdimension dabei aufh ebend, um sich zum rei-nen Geist emporzuschwingen. Micić defi niert den Zenitismus als eine Weltanschauung, die durch einen aktiven Kampf um die pure Seele sich den Sieg des Geistes über die Materie als ab-schließendes Ziel setzt. Im Manifest „An die Barbaren des Geis-tes und der Gedanken auf allen Kontinenten“ stellt Micić die Idee des Barbarentums in Bezug zu allen Kontinenten. Die ser-bisch-balkanische Seele, welche die Aufrüttelung der Mensch-lichkeit in Gang setzt, wird zur Idee einer „Metamenschlichkeit“ emporgehoben, die in jedem Menschen zu fi nden ist, der in sich eine Menschlichkeit entdecken kann.

[email protected]

228

PREGLEDNI RAD

Uvodna razmatranja

Permanentno preplitanje utopijskih obra zaca s najrazličitijim oblastima ljudskog mišljenja i djelovanja – et-

nologijom, sociologijom, književnom kriti-kom, istorijom ideja i društvenim pokreti-ma – u neskladu je sa izrazito evropocen-tričnim stavom uglednog britanskog socio-loga Krišana Kumara (Krishan Kumar). On je, naime, mišljenja da „utopija nije univer-zalna. Javlja se samo u društvima s klasič-nim i hrišćanskim nasljeđem, to jest, samo na Zapadu. Druga društva imaju, u relativ-

nom izobilju, rajeve, primitivne mitove Zlatnog doba pravde i jednakosti, fantazije u stilu Zemlje Dembelije, čak i mesijanska vjerovanja; ona nemaju utopiju“ (prema Longxi 2002: 5). Nasuprot Kumaru, socio-loškinja i teoretičarka utopije Rut Levitas (Ruth Levitas) koncept utopije shvata kao „izražavanje želje za boljim načinima življe-nja“, ukazujući pri tom na činjenicu da se radi o globalnom fenomenu svojstvenom, u ovom ili onom obliku, gotovo svim svjet-skim kulturama (Baccolini and Moylan 2003: 13).

Milka Bojanić UDK 821.111(73)-31.09Univerzitet u Istočnom Sarajevu DOI 10.7251/FIL1307228BSaobraćajni fakultet Doboj

KA NOVIM UTOPIJSKIM HORIZONTIMA: POSTPATRIJARHALNE VIZIJE U ROMANIMA ČOVJEK PRAZNIH ŠAKA I ŽENA NA RUBU VREMENA

Apstrakt: Procvat ženskog utopijskog stvaralaštva započinje sa usponom drugog talasa feminizma, dostižući svoj vrhunac sredinom sedamdesetih godina XX vijeka. Bilo je to veoma plodotvorno razdoblje tokom kojeg su brojne autorke prepoznale subverzivni potencijal žanra. Nastojeći da razotkriju i kritički analiziraju različite institucionalizovane manifestacije patrijarhata u savremenom društvu, feminističke spisateljice stvaraju djela koja kritikuju kako dominantnu ideologiju tako i koncept tradicionalne utopije. Na taj način, one proširuju granice utopijskog žanra kojim su tradicionalno dominirali muški autori i muški interesi. Dva značajna romana ovog perioda jesu Čovjek praznih šaka Ursule le Gvin i Žena na rubu vremena Mardž Pirsi, koji su razmatrani u ovom radu. Njegov je glavni cilj da istraži transformativni potencijal ovih kritičkih utopija, koje su osmišljene kako bi podigle svijest čitalaca, izmijenile njihovu predstavu o postojećim problemima u društvu i motivisale ih da aktivno učestvuju u političkom životu. Pored toga, rad se usredsređuje na književne, društvene i istorijske faktore koji su uticali na preporod utopije.

Ključne riječi: Ursula le Gvin, Mardž Pirsi, kritičke utopije, feminističke utopijske vi-zije, transformativni potencijal.

229

Ka novim utopijskim horizontima: postpatrijarhalne vizije u romanima Čovjek praznih šaka i Žena na rubu vremena

Ovakva kritičarska neslaganja dovolj-no su ilustrativna da posluže kao primjer kako se utopija, zbog interdisciplinarnosti koja je odlikuje, ali i specifi čnosti spleta formativnih uticaja, protivi jednostavnom određenju. Stoga su i nedoumice oko su-štinskih pitanja radi li se o mitu, književ-nom žanru, revolucionarnom programu, stanju duha ili je, možda, moguće predsta-viti ovaj fenomen kao zbirni produkt svega navedenog sasvim očekivane (Đergović Joksimović 2009: 12). Utopija otvara mno-gobrojna pitanja, ali ne nudi odgovore niti rješenja za kojima bismo, u pokušajima njenog defi nisanja ili realizacije, lako mo-gli posegnuti. No, jedno je sigurno: iako su njeni korijeni koliko prastari toliko i savre-meni, a pojavni oblici jednako različiti kao i geografski lokaliteti u kojima se, tokom duge evolutivne istorije, raznovrsne mani-festacije i praktične realizacije ovog poliva-lentnog i kompleksnog fenomena javljaju, utopija se često shvata kao nusprodukt za-padne kulture. Kao možda najvitalniju od-liku zapadne misli, koja će iznjedriti kon-cept utopije u svim njegovim različitosti-ma, treba izdvojiti utopijsku književnost.

Osvrnemo li se, barem i letimično, na bogatu utopijsku tradiciju u različitim ra-zdobljima duge istorije njenog postojanja – od biblijskog rajskog vrta, preko klasičnih utopija antičkog svijeta, poput Platonove Države ili Aristofanovih komedija Žene u narodnoj skupštini (Eklesijazuse) i Lizi-s trate,1 i ključne 1516. godine, koja će for-1 Riječ je o najranije zabilježenim utopijskim ostva-

renjima u kojima se zastupaju interesi žena. Rad-nja Aristofanove komedije Eklesijazuse u centar pažnje postavlja Atinjanke koje odlučuju da, pre-rušene u muškarce, preuzmu upravljanje nad po-lisom. Pod vođstvom Praksagore, one se u narod-noj skupštini uspijevaju izboriti za donošenje odluke kojom sva važna pitanja o organizaciji ži-vota u polisu bivaju prepuštena ženama. Utopij-ske komunističke ideje o nepostojanju privatne svojine, komunalnom načinu života i odgajanja djece, nepostojanju trajnog braka i rodne nerav-nopravnosti, predstavljene u Ženama u narodnoj skupštini, preko Platona, koji ih dijelom preuzi-ma, dospjeće i u glavnotokovsku zapadnu misao

malno označiti rođenje književnog žanra, do čitavog niza utopijskih romana nastalih u XVI i XVII vijeku po uzoru na čuveno dje-lo Utopija ser Tomasa Mora, a potom i ten-dencije slabljenja popularnosti žanra to-kom prve polovine XIX vijeka, praćene zlatnim dobom utopija u njegovoj drugoj polovini, pa sve do posljednje važnije revi-talizacije žanra sredinom sedamdesetih godina prošlog vijeka – naići ćemo na po-tvrdu da književni oblik utopije predstavlja reaktivan stav na aktuelnu društvenu stvarnost. Kao takav, on je nesumnjivo ot-klon od nerijetko sumorne svakidašnjice, ali i njeno ogledalo, te se ne može posma-trati nezavisno od društveno-istorijskog konteksta u kojem nastaje.

U vječnom procjepu između aktuelne društvene stvarnosti koju nastoji da opovr-gne i (ne)ostvarivog ideala koji ima želju da nametne, utopija je bila i ostala neu-hvatljiva, ali ipak često željena i snivana. Rijetka su, međutim, razdoblja u njenoj istoriji kada literarna utopija u izrazitoj mjeri uistinu i postaje dijelom aktuelne politike, kao što je to bio slučaj s periodom jačanja drugog talasa feminizma. Ono što je utopiju, bilo kao književni žanr ili poje-dinačno tekstualno svjedočanstvo o duhu izvjesnog vremena, izdvajalo od ostalih pojavnih oblika jesu njeni imaginativni prikazi alternativnih svjetova, nastali iz kritike i želje za izmjenom statusa quo. U odnosu na utopijsku društvenu teoriju ili eksperimentalne zajednice, na primjer, koji jednako tako utopiju posmatraju kao mjesto za istraživanje alternativa, činilo se kako stvaranje i otkrivanje literarnih svje-tova ostavlja daleko više prostora za reali-zaciju najbolje i ujedno najrjeđe funkcije utopije – funkcije katalizatora društvenih promjena (Baccolini and Moylan 2003: 13–14), koje su u ovom prelomnom istorijskom trenutku kako autorkama tako i čitateljka-

(Morris and Kross 2009: 23–24). S druge strane, u Aristofanovoj komediji Lizistrata, žene odbijaju bračne dužnosti želeći da izdejstvuju prestanak ratnih dejstava (Đergović Joksimović 2009: 41).

230

Milka Bojanić

ma bile i više nego potrebne. Pođemo li od tvrdnje da nadogradnja pojedinca pripada utopijskom impulsu (Jameson 2005: 4),2 postaje jasno da je utopija, uprkos tome što su mnogi ukazivali na to da ona odumire, bila i te kako živa u duhu svih onih koji su vjerovali u mogućnost promjena društve-nog totaliteta.

Shvatajući ulaganje u pojedinca i mo-gućnost njegove samopromjene kao pola-znu tačku i osnovu preporoda cjelokupnog društva, autorke se sve više okreću utopiji i njenom nedovoljno istraženom transforma-tivnom potencijalu, o čemu svjedoči niz fe-minističkih utopijskih ostvarenja objavlje-nih sredinom sedamdesetih godina prošlog vijeka. Među njima su i romani američkih spisateljica, Ursule le Gvin (Ursula Le Guin) Čovjek praznih šaka: Dvosmislena utopija (The Dispossessed: An Ambiguous Utopia, 1974) i Mardž Pirsi (Marge Piercy) Žena na rubu vremena (Woman on the Edge of Time, 1976), koji će biti razmatrani u okviru ovog rada. Nastali kao odraz radikalnih političkih i kulturnih promjena svog vremena, pome-nuti romani, koje karakteriše distopijsko vi-đenje sadašnjosti i utopijska nada za buduć-nost, usredsređeni su na stvaranje preduslo-va za razvoj društva istinske rodne ravno-pravnosti. U skladu s aktuelnim feministič-kim stremljenjima i optimističkom vjerom u 2 U svojoj studiji Archaeologies of the Future: The

Desire Called Utopia and Other Science Fictions, Frederik Džejmson (Fredric Jameson) ukazuje na nužnost razlikovanja dvije nezavisne, različite li-nije koje su se razvile iz Morovog inauguralnog teksta: utopijski program i utopijski impuls. Po-red nadogradnje pojedinca, daleko raznovrsni-jem utopijskom impulsu, čija se prisutnost „uoča-va u svakodnevnom životu i praksi pomoću spe-cijalizovanog hermeneutičkog ili interpretativ-nog metoda“ (2005: 1), pripadaju i reforme, ali i očigledniji oblici poput političke i društvene teo-rije. S druge strane, sistematskoj liniji usmjerenoj ka realizaciji utopijskog programa, Džejmson, pored revolucionarne političke prakse sa ciljem osnivanja potpuno novog društva, pridodaje i ostvarenja književnog žanra, ali i eksperimental-ne društvene zajednice (komune), kao i pokušaje da se u estetici samog grada projektuju novi pro-storni totaliteti (2005: 3–4).

bolju sutrašnjicu, autorke ovih romana odbi-jaju da pristanu na pretpostavku da bi zada-ne društvene uloge muškaraca i žena mogle ostati nepromijenjene u istorijskom vreme-nu i prostoru bliske ili daleke budućnosti.

Šta je, međutim, dovelo do ovakvog izraženog optimizma u anticipiranju dru-štvenih promjena, te zašto spisateljice, to-kom istorijskog razvoja žanra, nisu u ve-ćem broju i ranije posegnule za utopijom kao moćnim imaginativnim sredstvom u razobličavanju androcentrične kulture, pi-tanja su na koja ćemo se osvrnuti prije nego što se posvetimo analizi dodirnih tačaka u feminističkim vizijama Le Gvinove i Pirsi-jeve.

(Ne)vidljivost žena u utopijskom stvaralaštvuNovim društvenim pokretima koji

teže ka sveobuhvatnim reformama oduvi-jek su bile potrebne vlastite utopije. U tom smislu ni feminizam nije predstavljao izu-zetak. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog vijeka mnoge feministkinje svoje snage usmjeravaju na povećanje zakono-davnih prava žena, političko predstavljanje i dostupnost tipično muških profesija. Neke od njih su se pak zalagale za ukidanje seksualnog nasilja, prostitucije i pornogra-fi je, te seksističkog prikaza žena u mediji-ma i oblasti kulture, kao i seksualnog uznemiravanja radnica i studentkinja, ili su se, s druge strane, neumorno borile za izmjenu jezika, znanja i istorije koji bi, kao takvi, mogli odražavati do tada nevidljivo iskustvo žena u dominantnom patrijarhal-nom okruženju koje, vijekovima unazad, ne prepoznaje svoje Druge. Stoga i ne čudi da će upravo književni oblik utopije, kao „reprezentativno razmišljanje o radikalnoj različitosti, radikalnoj drugosti, i o siste-matskoj prirodi društvenog totaliteta, do tačke kada se više ne može zamisliti funda-mentalna promjena u našem socijalnom postojanju koja prethodno nije razasula utopijske vizije kao kometa nebrojene iskre“ (Jameson 2005: xii), u svoje okrilje

231


privlačiti sve veći broj feministički orijenti-sanih spisateljica. To, međutim, nije bio slučaj u prethodnim razdobljima kada su se žene uglavnom držale podalje od žanra koji se donedavno, zbog bliske generičke povezanosti s političkom teorijom, ali i njegove spone s fi lozofi jom (Bammer 1991: 12), smatrao prerogativom i sferom muške dominacije – jednom riječju, žanrom koji su pisali muškarci za muškarce.

Podređen položaj i odsustvo žena u utopijskoj književnosti mogao bi biti obja-šnjen činjenicom da je većina utopija u pro-šlosti nastajala iz muškog pera. Ovo obja-šnjenje je, međutim, nezadovoljavajuće ima-mo li u vidu dualnu prirodu ženskog stvara-laštva koje, prema mišljenju Ilejn Šovolter (Elaine Showalter), istovremeno egzistira unutar muške i ženske tradicije. S obzirom na to da „dvoglasni diskurs“ ženskog stvara-laštva „uvek sadrži društveno, književno i kulturno nasleđe kako nevidljivih, tako i dominantnih“ (2001: 163), podrobnije raz-matranje pitanja (ne)vidljivosti žena u uto-pijskoj književnosti iskrsava kao logičan zahtjev. U skladu s tim, posmatranje žena unutar konteksta nastanka utopijskog žan-ra i ženskog doprinosa njegovom razvoju, kao i njihovog položaja kako u istoriji tako i u utopijama muških kolega, nužno je za potpunije razumijevanje pomenute proble-matike.

Istražujući „drugu stranu“ istorije že-na, poznata feministička teoretičarka Šila Roubotam (Sheila Rowbotham) bilježi kako je „sa pojavom renesanse, feminizam započeo svoj uspon“ (prema Mišel 1997: 44). Činjenica da je upravo period renesan-se iznjedrio začetke moderne feminističke svijesti oličene u djelu Knjiga o gradu žena (The Book of the City of Women, 1405) fran-cuske pjesnikinje i prve žene u istoriji knji-ževnosti koja se profesionalno bavila pisa-njem, Kristine de Pizan (Christine de Pi-zan), nameće ključno pitanje: da li su žene u renesansno doba i same iskusile renesan-su? Jedinstven je stav savremenih istoričara po pitanju položaja žena u ovom periodu.

Naime, renesansa, koja proklamuje prava pojedinca, za žene je značila nepromijenjen status u patrijarhalnim domaćinstvima i čak donijela ograničavanje izvjesnih prava i sloboda u javnoj sferi, poput uskraćivanja pristupa visokom obrazovanju i bavljenja pojedinim profesijama (Mišel 1997: 40–41).

Na nepovoljan položaj svojih savreme-nica ukazuje i Kristina de Pizan, pišući po prvi put u istoriji književnog stvaralaštva za žene i o ženama. Dijelom nastala po pred-lošku teološkog djela O državi Božjoj (De Civitate Dei, 413–426) Svetog Avgustina, Knjiga o gradu žena je odgovor na popular-na mizoginistička djela tadašnjeg vremena. Izlazeći, naime, iz „patrijarhalnog referent-nog okvira i tradicije aristotelovskog antife-minizma kako bi konstruisala realnost u kojoj se žene pojavljuju kao snažne i autori-tativne u svim područjima ljudskog djelo-vanja“ (Boles and Long Hoeveler 1996: 233), De Pizanova iznosi fi lozofske argumente protiv opresije žena, ukazujući da je ona u neskladu sa ciljem poboljšanja društva u cjelini. Istovremeno, zalažući se za potrebu da žene izgrade sopstveni grad, gdje ih mu-škarci neće napadati i klevetati, De Pizano-va stvara ne samo prvo protofeminističko ostvarenje već i djelo koje predstavlja moć-no svjedočanstvo da su žene snivale bolja mjesta za sebe još davno prije zvaničnog za-četka utopijskog žanra. Iako je De Pizano-va, kao i nekolicina izuzetnih spisateljica ovog perioda, uspjela da objavi svoja djela, može se reći da je njen glas bio izrazito usa-mljen, a u istoriji utopije, sve do unazad ne-koliko decenija, i nevidljiv. Primjer nepri-znavanja ženskih preteča od strane muškog utopijskog stvaralaštva još je jedna u nizu potvrda da dok „žensko stvaralaštvo razmi-šlja o prošlosti i kroz svoje očeve; samo muški pisci mogu da zaborave ili prikriju polovinu svog roditeljstva“ (Šovolter 2001: 164).

Mogli bismo se pozabaviti razmišlja-njem kako bi izgledala istorija utopije da je započela s Kristinom de Pizan. Ili barem par vijekova kasnije, s Margaret Kavendiš

232

Milka Bojanić

(Margaret Cavendish) i prvom ženskom utopijom u engleskoj književnosti, Blješta-vim svijetom3 (The Description of a New World, Called the Blazing World, 1666), sa ženom u ulozi glavne protagonistkinje. Bilo bi uistinu zanimljivo vidjeti da li bi ra-zvojni tok utopijske književnosti poprimio drugačije obličje da je rodonačelnica žanra bila Kavendišova, čije će djelo Frenk i Frici Menjuel (Frank i Fritzie Manuel) okarakte-risati kao jednu od „utopija toliko privat-nih da se graniče sa šizofrenijom“ (Bammer 1991: 21). No, njena zvanična istorija poči-nje prikazom idealne zajednice, „zemalj-skog raja“ u okrilju istoimenog ostrva Atlantskog okeana, istaknutog engleskog državnika, humaniste i vrsnog erudite ser Tomasa Mora. Umjesto da tragamo za „ne-vidljivim“ ženskim glasovima u ovom ra-zdoblju, koje se inače posmatra kao zlatno doba književnih utopija,4 osvrnućemo se na poziciju žena u najpoznatijoj renesan-snoj utopiji – čuvenoj Utopiji (1516).

U tom smislu, poglavlje naslovljeno „O uzajamnim odnosima“ dovoljno je ilu-strativno da ukaže kako utopijski projekti, koji za muškarce otjelovljuju muške tenzije i žudnje za društvenim preporodom, ne moraju nužno predstavljati alternativno mjesto za žene (barem ne u kombinaciji sa značenjem prefi ksa -eu5). Da bi progresiv-3 Djelo vojvotkinje od Njukasla, Margaret Kavendiš,

nastaje u periodu kada žene počinju osjećati da se vremena mijenjaju nabolje, odnosno u periodu kada progoni vještica u Evropi konačno jenjavaju (Bammer 1991: 21).

4 Tačnije bi bilo govoriti o odsustvu žena u periodu humanizma i renesanse, jer se, uz Mora, kao zna-čajniji stvaraoci najčešće spominju: Fransoa Ra-ble (Gargantua i Pantagruel, 1532–1552), Tomazo Kampanela (Grad sunca, 1602) Johan Valentin Andrea (Kristijanopolis, 1619) i Frensis Bejkon (Nova Atlantida, 1627).

5 Lukavo se poigravajući korijenom grčke riječi to-pos i prefi ksima eu i ou koji se istovjetno izgova-raju, Mor stvara čisti neologizam, jezički kon-strukt koji će posredno uticati na sva kasnija određenja utopije koja, budući da se može dvoja-ko tumačiti kao „dobro“ (eu) ali istovremeno i „nepostojeće“ (ou) mjesto, predstavlja svojevr-stan paradoks. Iako je u modernoj upotrebi prvo

ne ideje mogle biti nezadovoljavajuće ba-rem za polovinu stanovništva ovog „ze-maljskog raja“ naslućujemo iz činjenice da je Mor, i sam pripadnik vladajućeg esta-blišmenta, stvarajući utopijsku satiru kao osvrt na tadašnje prilike u Engleskoj, mo-rao biti zainteresovaniji za restruktuiranje javne sfere, dok je privatnoj sferi pridavao znatno manji ili čak drugorazredni značaj. Naime, iako za svoje vrijeme donosi zna-čajne inovacije – poput šestočasovnog rad-nog vremena ili, još važnije, mogućnost obrazovanja i zaposlenja žena pod jedna-kim uslovima – Morova hrišćanska zajed-nica, posvećena njegovanju institucije bra-ka i porodičnih vrijednosti, izrazito je hije-rarhijski ustrojena, budući da „žene slušaju svoje muževe, deca svoje roditelje i uopšte mladi starije“ (Mor 1964: 105). Neravnoteža među polovima ogleda se i u obavljanju ta-kozvanih nevidljivih, tipično ženskih po-slova. Primjera radi, pripremanje zajednič-kih obroka koji se odvijaju pod krovom si-fogranata nije povjereno robovima zaduže-nim za obavljanje prljavih i zamornih po-slova, niti muškarcima s kojima su privid-no ravnopravne, već isključivo ženama (Mor 1964: 107).

Neosjetljivost utopista za rodna pitanja i njihovo insistiranje na patrijarhalnom mo-delu kakav uočavamo u Utopiji, kako pri-mjećuje Buker (Booker 1994), nastaviće se i u naredna četiri vijeka. On zaključuje kako ovakvo stanje u utopijskoj književnosti treba pripisati „najukorijenjenijoj karakteristici za padne civilizacije“ (Booker, internet). Drugim riječima, u tradicionalnim utopija-ma, poput Morove, ženama nije ostavljena mogućnost da pobjegnu od svakidašnjice i podređenog položaja u okviru porodičnog doma, gdje su najrazličitiji oblici opresije uporno opstajali još dugo nakon što su žene učinile prve uspješne korake ka redefi nisa-

tumačenje prisutnije, i sam pojam utopije „pod uticajima ideja istorijskog i društvenog napretka“, od Morovog vremena naovamo, doživljava izvje-sne izmjene, te se tako danas odnosi na bolje, bu-duće vrijeme (Clute and Nicholls 1993: 1260).

233


nju javne sfere. Baveći se uzajamnim odnosi-ma muškaraca i žena, utopisti su, možda ponekad i nesvjesno, jednostavno ponavljali mitove i običaje patrijarhalnog društva svog vremena, ne pokazujući inicijativu niti ima-jući previše sluha za razrješenje pitanja rod-ne neravnopravnosti.

Kao dominantan glas utopijskih pro-stora, utopisti su ujedno oblikovali dvo-struku sliku žene, podražavajući već posto-jeću dihotomijsku kategoriju prirode/ra-zuma, svojstvenu zapadnoj kulturi. Prema logici stvari, ženi pripada carstvo prirode, a muškarcu, obdarenom razumom, pripada prirodno pravo da istu kultiviše; nerijetko, međutim, on se prema njoj odnosi despot-ski, ne ukazujući joj poštovanje koje ona zaslužuje. Ukoliko ženi nisu pripisane tra-dicionalne uloge majke i domaćice, što je inače široko rasprostranjena praksa, ona za utopistu postaje objektom u koji on ugra-đuje svoje najneobuzdanije želje i aspiraci-je (Bammer 1991: 13). Žena je inspiracija muškarcima koji žele da promijene svijet, ona je objekat seksualne želje, nagrada, neosvojiva tvrđava, izvor utjehe ili agonije, jednom riječju – predmet žudnji za neo-stvarivim idealom, ali uvijek podređena muškarčevim interesima.

Sažet kritički osvrt na dualnu sliku žena i njihovu viševjekovnu marginalizaci-ju u okviru žanra koji su defi nisali i obliko-vali muškarci sadržan je u provokativnom Bodrijarovom (Baudrillard) komentaru:

Kraj utopija mogao bi biti kraj muških utopija, čime se ubuduće otvara prostor ženskim utopija-ma. Postoje li zapravo ženske utopije? Muškarac je taj koji, u svojoj naivnosti, fantazira o utopija-ma, a jedna od njih je upravo žena. A žena, kao otjelotvorenje utopije, nema potrebu za njenim stvaranjem. (Kumar and Bann 1993: 4)

Iako nastalo u vrijeme radikalne izmje-ne snaga u utopijskom stvaralaštvu, ova-kvo viđenje stvari iz perspektive jednog od uticajnijih seizmologa duha ondašnjeg vremena, upućuje na porazan zaključak da su žene, do unazad posljednjih četiri ili pet

decenija, birajući druge prostore za ispisi-vanje svojih vizija boljeg svijeta, i same dje-limično pristajale na potčinjen položaj u utopiji. Ovakav položaj je nedvosmisleno bio indikativan pokazatelj istorijske nerav-noteže odnosa moći među polovima u pri-vatnoj i javnoj sferi koju su nove femini-stičke snage, usudivši se da odvažno sniva-ju snove o boljem društvu, nastojale da izmi jene u svoju korist na svim nivoima doživljavanja i viđenja svijeta. I još važnije, isticanjem primata svoje pozicije u dru-štvu, feminističke spisateljice jasno daju do znanja da im taj svijet i pripada. Osmišlja-vajući alternative patrijarhatu kao domi-nantnom referentnom okviru, one se sve više okreću ka utopiji, vođene mišlju da ona ne mora nužno biti samo nedosanjani san, već da može predstavljati ostvarivu vi-ziju daleke ili bliske budućnosti ka kojoj, bilo kao pojedinici ili cjelokupno društvo, treba da svjesno stremimo.

Podsticaj za nastanak feminističkih utopija, dakle, suštinski je optimistički. U njihovim prikazima kvalitativno drugači-jeg svijeta očituje se kritika problematič-nih aspekata datog društva i uočava impli-citan poziv čitaocima da, kroz istraživanje ponuđenih literarnih alternativa, nanovo osmišljavaju i eventualno transformišu po-stojeće društveno ustrojstvo. Bez obzira na geografski lokalitet, razdoblje ili autorke iz čijeg pera su nastajali, riječ je o tekstovima koje vezuje neumorno traganje za utopij-skim predjelima sreće i blagostanja, o (dis)kontinuiranom imaginativnom iscrtava-nju mapa žudnji za boljim, pravednijim i humanijim svijetom, sa izvorištem u istin-skom, prirodnom pravu čovjekovom da svoje socijalno okruženje oblikuje po vla-stitoj volji i mjeri.

Potaknuto izraženim optimizmom i inventivnošću drugog talasa ženskog po-kreta za emancipaciju, ispisivanje mapa takvog jednog svijeta suvereno će zagospo-dariti novim utopijskim horizontima. No, ne prije negoli osnovni preduslovi za nje-gov nastanak budu zadovoljeni u stvarnom

234

Milka Bojanić

svijetu, u kojem je sve izraženija samo-identifi kacija žena kao ugnjetavane grupe najavljivala radikalne rezove i sve izvjesniji kraj višemilenijskoj, neprikosnovenoj vla-davini patrijarhata.

Ka novim utopijskim horizontima: mapiranje postpatrijarhalnog svijeta Nakon distopijskih vremena koja su

mračnim valerima bojila njene horizonte, opoziciona politička kultura Nove ljevice, čija je osnova prvenstveno počivala na „kombinaciji socijalističke i radikalno femi-nističke misli i prakse“ (Moylan 2000: 81–82), posvjedočila je prvom važnijem prepo-rodu utopije još od kraja XIX vijeka. Ne može se, naravno, sporiti značaj i uticaj naj-različitijih činilaca koji su, svaki na svoj na-čin, doprinijeli revitalizaciji žanra, odnosno nastanku sve većeg broja utopijskih i nauč-nofantastičnih djela, naročito u Sjevernoj Americi. Među njima valja izdvojiti one uti-cajnije, kao što su jačanje pokreta za gra-đanska prava i ekološkog pokreta, a u for-mativnom smislu bitna uloga pripada i ana-lizama Nove ljevice koje donose socijalisti/komunisti, te antiratnim protestima, kao i pojavi gej i lezbijskih pokreta (Moylan 2000: 82). No, renesansa pomalo zaboravljenog žanra utopije – sada već pod okriljem nauč-nofantastične književnosti – najčešće se pripisuje sretnom spoju utopijanizma i fe-minizma koji je, počev od kraja šezdesetih godina prošlog vijeka, kao evolutivni poli-tički proces za ostvarenje socijalne pravde za žene, ponovo započinjao svoj uspon.

Usmjeravajući pažnju na kontinuira-nu obespravljenost žena u privatnoj i jav-noj sferi, analizirajući seksualnu represiju nad ženama i nudeći međuljudska ali i brojna politička i zakonodavna rješenja, aktivistkinje feminističkog pokreta, tokom decenija njegove ekspanzije, daju značajan doprinos socijalnim reformama. Ne treba, međutim, izostaviti ni pokušaje da se na svim nivoima mišljenja i djelovanja osmisli alternativa našem socijalnom određenju,

zasnovanom na društvenom konstruktu roda, koji je zaslužan za viševjekovnu do-minaciju muškaraca i podređenost žena. U tom kontekstu, problematika rodne razli-čitosti kao temeljni uzrok ogromnih razli-ka u preraspodjeli moći između muškarca i žena dospijeva u fokus interesovanja fe-ministički orijentisanih spisateljica. Njiho-va se zaokupljenost razmišljanjima o mo-gućnostima prevazilaženja nametnutih razlika i osmišljavanju života neopterećе-nog ograničavajućom kategorijom roda odražava u predočavanju fi kcionalnih vari-jeteta objektivne realnosti kroz „kazivanje novih priča upisivanjem u sliku stvarnosti likova i događaja i odluka do tada nevidlji-vih, neispričanih, neizrečenih (i stoga ne-zamislivih, nepredočivih, ’nemogućih’)“, što je, prema mišljenju Tereze de Lauretis (Teresa de Lauretis), jedan od ključnih as-pekata feminističkog projekta (James and Mendlesohn 2003: 128). Za ovakav femini-stički projekat, žanr utopije i naučne fan-tastike predstavljao je plodotvorno tle, jer je, kroz viđenje sadašnjosti kritičkim oči-ma Drugih i kao istovremeni otklon od ne-zadovoljavajuće stvarnosti, omogućavao razobličavanje obrazaca androcentrične kulture u prikazima neobičnih situacija, likova i društava kojima su spisateljice ne-rijetko pribjegavale ispisujući svoje inova-tivne vizije drugačije budućnosti. Drugim riječima, zajednički imenitelj feminizmu i čitavom nizu utopijskih i naučnofantastič-nih djela nastalih u ovom periodu, nije samo težnja da se kritikuje i dekonstruiše postojeći poredak moći nego, što je još važnije, želja da se predstavi mapa postpa-trijarhalnog svijeta, koji više ne bi bio te-meljen na dihotomiji sopstvo/Drugo.

Kao jedno od prvih i zasigurno najuti-cajnijih književnih ostvarenja koje donosi smjelo eksperimentisanje s ljudskom sek-sualnošću treba izdvojiti višestruko nagra-đivanu Levu ruku tame (The Left Hand of Darkness, 1969) Ursule le Gvin. Osvrnuvši se nekoliko godina kasnije na svoj naučno-fantastični roman, u kojem je opisala spe-

235


cifi čnosti biološki androginog društva Ge-tenijanaca, autorka je, u eseju naslovlje-nom „Je li rod nužan?“ („Is Gender Neces-sary?“, 1974), zapisala: „Ukinula sam rod da bih otkrila što ostaje. A to što bi ostalo bilo bi, pretpostavlja se, jednostavno ljudsko. Predstavljalo bi područje koje podjednako dijele muškarci i žene“ (Le Guin 1989: 112). Njena prvobitna zamisao nije bila da pre-doči planetu Geten kao model ka kojem bi čovječanstvo trebalo stremiti već da, u skladu s jednim od primarnih zadatka na-učne fantastike, kroz svoj misaoni eksperi-ment ponudi „obrtanje načina razmišljanja na kakvo smo navikli, metafore za ono za što naš jezik još nema riječi“ (Le Guin 1989: 112). Generalno govoreći, ogledi u mašti (bilo utopijski ili naučnofantastični), koji u prikazima društva, na stilističkom, nara-tivnom, lingvističkom ili ma kojem dru-gom planu, posežu za kognitivnim očuđa-vanjem6 ne podrazumijevaju realno viđe-nje budućnosti. Naprotiv, oni su usmjereni na opisivanje sadašnjosti, i to na način koji od čitaoca zahtijeva jednu vrstu aktivnog pozicioniranja u tekst, njegove stalne an-gažovanosti u povlačenju paralela između alternativnog i stvarnog svijeta kako bi se otkrili skriveni slojevi značenja.

Ovakvi pionirski napori u osmišljava-nju alternativa – koje bi kroz sučeljavanje čitalaca s diskriminišućim mehanizmima patrijarhata mogle ukazati na nesavršeno-sti postojećeg društva kakve oni zbog svoje utopljenosti u dominantan referentni okvir 6 Pojam kognitivnog očuđavanja uvodi Darko Su-

vin, dovodeći ga u eksplicitnu vezu sa žanrom naučne fantastike i utopije kao njihovim zajed-ničkim imeniteljem, čime se želi istaći kako se radi o nezavisnim, ali ipak veoma srodnim žanro-vima. Poznata Suvinova defi nicija utopije takođe je utemeljena na kognitivnom očuđavanju. Pre-ma Suvinu, utopija je „verbalna konstrukcija o određenoj pseudoljudskoj zajednici u kojoj su društveno-političke institucije, norme i individu-alni odnosi organizovani po savršenijem principu nego u autorovom društvu, pri čemu je ta kon-strukcija zasnovana na očuđavanju koje proističe iz hipoteze o alternativnoj istoriji“ (Đergović Jok-simović 2009: 150–151).

možda i nisu u stanju da primijete – iako svojevremeno usamljeni, posredno se odra-žavaju na postepeni i pomalo neočekivani prodor ženskih glasova u inherentno muški žanr naučne fantastike. Njegova je revitali-zacija tokom šezdesetih godina stvorila pred-uslove za pojavu, kako će ga feministička spisateljica Džoana Ras (Joanna Russ) po-pularno nazvati, „mini-buma feminističkih utopija“ (Moylan 2000: 79).

Pored neizbježnih razlika u načinu na koji svako od pojedinih ostvarenja pristupa razrješavanju tzv. ženskog pitanja, u svim feminističkim utopijama nastalim tokom sedamdesetih, uključujući i romane u fo-kusu našeg interesovanja, primjetna je za-okupljenost izvjesnim zajedničkim tema-ma. Naime, nasuprot izolovanosti koju žene nerijetko iskuse u porodici i društvu, u utopijskim vizijama Le Gvinove i Pirsije-ve mnogo se pažnje posvećuje unapređiva-nju ličnih odnosa, razvijanju tolerancije i harmoničnog suživota muškaraca i žena. Ova tendencija je u skladu s predloženim komunalnim (Le Gvin) ili čak kvaziple-menskim (Pirsi) društvenim sistemima i prihvatanjem besklasnog društvenog ustojstva kao mogućeg modela socijalne organizacije. Jednako tako, nepostojanje zločina, decentralizaciju moći državnih struktura ili plemenskih vijeća možemo pripisati kolektivnom donošenju odluka, obično putem konsenzusa, čime je izbje-gnut raskol na pobjednike i poražene unu-tar datog društva ili zajednice. Zanimljivo je, međutim, da problem nasilja nije u pot-punosti eliminisan niti je adekvatno sank-cionisan, to jeste, ukoliko do nasilničkog čina i dođe, od pojedinaca se očekuje da svoje razmirice riješe nasamo (sukob Ševe-ka i Ševeta u romanu Le Gvinove) ili, kao što je slučaj u romanu Mardž Pirsi, u jed-noj vrsti polujavne ceremonije. Bez obzira na neslaganja u mišljenjima koja su pone-kad izvor nesuglasica među pojedincima, oba romana su u podjednakoj mjeri usmje-rena na poštovanje individualnih prava i sloboda, te njegovanje razlika i različitosti.

236

Milka Bojanić

To se posredno odražava na izostanak dis-kriminacije na osnovu etničke, rasne ili klasne pripadnosti, kao i seksualnih prefe-renci članova ovih egalitarnih društava koji svoje skladne međusobne odnose prenose i na prirodno okruženje.

Treba, takođe, napomenuti kako su, pored ekoloških ideja, i različite političke ideje oblikovale feminizam tog vremena. Od socijalističkih, preko komunističkih do anarhističkih, ove ideje nalaze svoje mjesto u blagotvornim utopijskim vizijama posve-ćenim stvaranju alternativa kapitalistič-kom društvenom poretku koji je, budući da se smatra patrijarhalnom institucijom, za žene bio poguban, jer su nerijetko pod njegovim zahtjevima morale birati između porodice i karijere. Posljedično, to dovodi do izmjene tradicionalnih muško-ženskih uloga u ženskim utopijama. Baveći se istra-živanjem uloge žene u kanonskim utopija-ma, kritičar i bibliograf Lajman Tauer Sar-džent (Lyman Tower Sargent) podvlači kako, uz nekoliko izuzetaka, „većina utopi-sta jednostavno pretpostavlja da će polne uloge, status žena i stavovi prema njima, ostati isti u budućem dobrom kao što su u sadašnjem lošem društvu“ (Bammer 1991: 14). Le Gvinova i Pirsijeva, međutim, ne pristaju da se povinuju ovakvom stanju u društvu i u svojim utopijama tragaju za li-beralnim, nehijerarhijskim oblicima orga-nizacije privatne i javne sfere, a sve u cilju prevazilaženja binarne opozicije pola/roda kakva u postojećem socijalnom okruženju za muškarce, odnosno žene „rezerviše“ ste-reotipne i jedino moguće uloge. Drugim riječima, ova utopijska ostvarenja se kritič-ki odnose prema ustaljenim normama, društveno-političkim institucijama i rod-nim odnosima u duboko ukorijenjenom, nametnutom redu i poretku naše kulture – patrijarhatu. Naglasak stavljaju na iz-gradnju zamišljenih socijalnih tvorevina budućnosti koje po svojim specifi čnim obi-lježjima radikalno odudaraju od objektiv-ne stvarnosti, te se mogu posmatrati kao misaoni eksperimenti. Zasnovani na pret-

postavci „šta ako“, eksperimenti ove vrste pružaju mogućnost revizije mita o Zlat-nom dobu, pri čemu se svjesno insistira i na otvaranju utopijskih prostora ka mno-štvu odgovora, ali i jednakom broju pitanja o čitavom spektru pojavnih oblika fenome-na Drugosti. Kao takvi, oni, naravno, ne predviđaju budućnost niti vode ka direk-tnoj socijalnoj transformaciji. Ipak, zahva-ljujući stalnom pomjeranju granica stvar-nosti, njihovom konstantnom propitiva-nju, oni mijenjaju čitaočevu percepciju o postojećoj represivnoj društvenoj struktu-ri, čime edukuju njegovu želju za (samo)promjenom.

U skladu s propagiranjem politike jednakih mogućnosti, svakodnevne obave-ze (kuhanje, objedi, pranje rublja, itd.) od-vijaju se u komunalnim a ne u privatnim prostorima; nepostojanje rodne podjele rada zahtijeva organizovanje i dodjeljiva-nje radnih zadataka pomoću kompjutera (Le Gvin) i automatizovanje zamornih po-slova (Pirsi). Osim toga, vjerujući da tradi-cionalna nuklearna porodica nije uvijek i najbolji model za odgajanje djece, autorke prebacuju roditeljsku ulogu na cijeli kolek-tiv (Le Gvin) ili se briga o novorođenčetu, začetom in vitro i uzgajanom u posebnim inkubatorima, povjerava kolektivu i trima sumajkama oba pola obdarenim moguć-nošću dojenja, koje na dobrovoljnoj osnovi preuzimaju odgovornost oko odgoja (Pir-si). Direktni baštinik ideja radikalne struje feminizma, Žena na rubu vremena ovakvo razdvajanje bioloških i reproduktivnih funkcija u cilju emancipacije žena duguje fi lozofk inji radikalno feminističkog shva-tanja Šulamit Fajerston (Shulamith Fire-stone) i njenom uticajnom djelu Dijalekti-ka pola (The Dialectics of Sex, 1970). S dru-ge strane, Le Gvinova neke od ideja za stva-ranje svog anarhokomunističkog društva baštini iz taoističke fi lozofi je, od niza anar-hističkih mislilaca XIX vijeka i svog savre-menika Pola Gudmana (Paul Goodman), u čiji spomen piše i kratku priču „Dan prije revolucije“ („The Day Before the Revoluti-

237


on“, 1974). Ova priča se, inače, smatra pro-logom romanu Čovjek praznih šaka, jer prati posljednji dan u životu Laje (Laia) Odo – duhovnog i idejnog vođe anarhistič-kog Anaresa – u osvit revolucije čiji ishod dovodi do potonjeg naseljavanja Urasovog mjeseca (Claeys and Sargent 1999: 408). U nastojanju da osvijetli složenost političkog i društvenog statusa savremenih žena, te da svojim narativnim eksperimentom pru-ži čitaocu mogućnost inteligentnog etič-kog izbora, Le Gvinova detaljno razrađuje prikaze dva oprečna svijeta. Distopijski Uras, planetu u koju su ugrađena sva ogra-ničenja Amerike sedamdesetih, odlikuje stereotipno viđenje društvenih uloga. Ženi se u ovom rodno netolerantnom okruženju uskraćuje obrazovanje i akademska karije-ra, a nemogućnost ravnopravnog odlučiva-nja i učešća u političkom životu dovedena je u eksplicitnu vezu s ekonomskom zavi-snošću i njenim ograničavanjem na sferu privatnog djelovanja. U društvu determi-nisanom ograničavajućom kategorijom roda ona je, drugim riječima, lišena svih prava, i baš poput osnivačice anareškog društva, konstruisana kao tuđinac i izgna-nik iz vlastitog svijeta, dok muškarac jedini zadržava pravo javnog istupanja i upravlja-nja tim istim svijetom. Međutim, Le Gvi-nova senzibilizuje čitaoca za pitanja pola/roda, i u tu svrhu stvara anarhističku pla-netu Anares koja, kao i kvaziplemenski Matapoiset prikazan u romanu Pirsijeve, može nedvosmisleno biti shvaćena kao ograđivanje od favorizovanih vrijednosnih i moralnih obrazaca savremene američke kulture.

Imajući u vidu navedene detalje, ali i činjenicu da su spisateljice žanr utopije po-smatrale kao pogodno tle za radikalno pre-oblikovanje patrijarhalnog kulturnog mo-dela, sprovođenje narativnih i stilističkih eksperimenata i potragu za ženskim uto-pijskim jezikom, novi talas eksplicitno fe-minističkih utopija pokrenuo je pitanje njihovog odnosa prema tradicionalnim muškim utopijama. Ako se ženske utopije

uistinu razlikuju od onih koje su pisali muškarci, bilo je potrebno ponuditi odgo-vor na fundamentalno pitanje: šta je to fe-ministička utopija?

Izbjegavajući zamku da novostvorena društva feminističkih spisateljica po bilo kojem osnovu budu shvaćena kao totalitar-na, Džoana Ras nove utopije određuje ne kao savršenija, idealna društva, već društva koja su, u skladu sa eksplicitno feministič-kim shvatanjima i interesima, bolja od po-stojećeg u kojem autorke žive (Moylan 2000: 80). Sličan rani odgovor jednog dijela kritičara naklonjenih feministkinjama, po-put onog koji će ponuditi Fiting (Fitting 1979), uslijedio je ubrzo po objavljivanju djela koja su svojom tematikom izazvala brojne polemike. Uzimajući, naime, Čovje-ka praznih šaka Le Gvinove i Ženskog čovje-ka (The Female Man, 1975) Rasove kao pri-mjer proznih ostvarenja koja su svojim ela-boriranim vizijama uveliko doprinijela ob-novi utopijskog mišljenja, Fiting ukazuje na suštinske izmjene koje su se u ovom perio-du desile. Njegovo tumačenje postpatrijar-halnih društvenih inovacija upućuje na za-ključak da, čak i kada ovakve angažovane vizije na prvi pogled podsjećaju na vizije ka-kve donose utopisti u ranijim razdobljima, one ne znače isto, jer „predočavaju osloba-đajuće alternative“ iza kojih se krije kritika kapitalizma i seksističkog društva (Fitting, internet).

Odjek ovakvih razmišljanja moguće je jasno uočiti i u jednoj od postojećih defi ni-cija koja u sažetom obliku donosi osnovne odlike feminističkih utopijskih vizija. Pre-ma ovoj defi niciji, uz feminističke glasove u utopijskom stvaralaštvu vezuju se sljede-će karakteristike: a) suprotstavljanje sada-šnjeg svijeta zamišljenom idealizovanom društvu koje je prostorno i vremenski od-vojeno od sadašnjosti; b) sveobuhvatna kritika postojećih vrijednosti/uslova; c) posmatranje muškaraca ili muških institu-cija kao glavnog uzroka trenutnih društve-nih nedaća; i d) predstavljanje žena ne samo kao ravnopravnih muškarcima nego i

238

Milka Bojanić

kao jedinih arbitera vlastitih reproduktiv-nih funkcija (Silbergleid 1997: 161).

Iako se kroz ovu defi niciju suštinski provlači idejna srž proznih ostvarenja na-stalih pod maksimom lično je političko, najveći doprinos u određenju feministič-kih vizija bolje sutrašnjice, među kojima će se naći i Triton (Triton, 1976) Samjuela De-lejnija (Samuel R. Delany), donosi Tom Mojlan (Moylan), uvodeći pojam kritičke utopije. Prema Mojlanu,

Centralna zaokupljenost kritičke utopije je svijest o ograničenjima utopijske tradicije, tako da ovi tekstovi odbacuju utopiju kao nacrt njegujući je kao san. Pored toga, romani počivaju na konfl iktu između postojećeg svijeta i utopijskog društva koje mu je suprotstavljeno na način da je proces društvene promjene direktnije izražen. Konačno, romani se fokusiraju na stalno prisustvo razlika i nesavršenstva unutar utopijskog društva i na taj način prikazuju izražajnije i dinamičnije alterna-tive. (Moylan 2000: 83)

Rut Levitas smatra da su kritičke uto-pije vrijedne hvale jer narušavaju ideološko zatvaranje sadašnjosti (Baccolini and Moy-lan 2003: 16). Isto tako, kritičarka Kajn-horst (Keinhorst) primjećuje tendenciju udaljavanja kritičkih utopija od tradicio-nalnih utopija i njihove očigledne neodre-đenosti u pogledu mjesta i vremena. Pod-sjećajući da većina ovih djela kao polaznu tačku uzima patrijarhalnu sadašnjost, ona dodaje da, za razliku od postojećeg kon-cepta utopije, koja se svjesno vraća sada-šnjosti umjesto da ide u smjeru izgradnje novog društvenog poretka, kritičke utopije nude moguće alternative istorijskoj real-nosti (1987: 91).

Završna razmatranja

Nije slučajno da su se baš žene našle na rubu žanra. Niti je slučajnost da je uto-pija, opisavši svoj pun krug – simbol savr-šenog jedinstva i protoka vremena, pono-vo svoje utočište našla u „majčinom krilu“, jer isti taj Zapad koji će je iznjedriti „odbi-ja svoje sadašnje stanje i traži preporod,

ponovno rođenje“ (Servije 2005: 329). Ovakav preporod utopijske književnosti, sudeći po Mojlanovom određenju kritičke utopije, američke feminističke spisateljice ponudile su ne samo sadržinski već i kon-cepcijski.

Statična utopija vječne, nepromjenji-ve sreće i blagostanja koja zbog svoje žud-nje za totalitetom i održanjem statusa quo nosi opasnost da bude shvaćena kao totali-tarna, biva zamijenjena novom, kritičkom utopijom. Ove utopije, koje nisu nastajale isključivo iz ženskog pera, ne samo da upu-ćuju kritiku, razotkrivaju i istražuju nesa-vršenosti sadašnjeg društvenog poretka, nego se pod njihovom kritičarskom lupom nalazi i alternativno utopijsko društvo koje takođe nije lišeno grešaka, problema i mo-gućih neuspjeha, što, uostalom, sugeriše i Le Gvinova, dajući svom romanu podna-slov „dvosmislena utopija“. Osim što se veća pažnja posvećuje karakterizaciji cen-tralnih likova i njhovom udjelu u razvoju radnje, ni cjelokupno stanovništvo novih utopijskih prostora ne odolijeva promjena-ma i zahtjevima koje pred njih postavlja kritička utopija. Oni više nisu pasivni sljedbenici državnih naređenja niti masa bezličnih građana utopljena u „savršen“ si-stem koji je neko za njih dosjetljivo projek-tovao. Naprotiv, radi se o samosvjesnim pojedincima koji, poput Ševeka, glavnog junaka Čovjeka praznih šaka, bivaju aktiv-no uključeni u stvaranje mogućih alterna-tiva; oni propituju, suprotstavljaju se i iznalaze kompromisna rješenja, jer odbija-ju da budu dio nezadovoljavajuće stvarno-sti, makar ona bila i utopijska.

Na tematskom planu, o čemu je bilo više riječi u prethodnom dijelu rada, spo-menimo još i činjenicu da su autorke, sniva-jući snove o postpatrijarhalnoj budućnosti, u svojim utopijskim djelima istraživale tri paradigme rodno (ne)opterećenih društa-va: svežensko društvo, društvo biološki an-droginih članova i dvopolna društva, u koji-ma je naglašena egalitarnost njegovih čla-nova (Mellor 1982: 243). Ne zanemarujući

239


didaktički ili politički uticaj koji bi femini-stičke utopije generalno mogle imati na „buđenje, oblikovanje i smjer oslobađajućih nada“, Fiting ističe kako u poznatim svežen-skim utopijskim vizijama alternativne bu-dućnosti, poput Ženskih odlika (Motherli-nes, 1978) Suzi Maki Čarnas, Ženskog čovje-ka Džoane Ras ili novele Alis Šeldon (alijas Džejmsa Tiptrija Mlađeg) „Hjuston, Hju-ston, čujete li?“ (“Houston, Houston, Do You Read?“, 1976), odsustvo muškaraca funkcioniše kao metafora za eliminaciju muških vrijednosti (1987: 101, 102).

Nasuprot ovoj kategoriji takozvanih separatističkih utopija, gdje patrijarhalna vizija biva zamijenjena matrijarhalnom, kao i nasuprot biološki androginom dru-štvu Getenijanaca u već pomenutom nauč-nofantastičnom romanu Leva ruka tame, Fiting izdvaja utopiju feminističke autorke Mardž Pirsi. On, naime, primjećuje da je ona u ispisivanju dijaloga s budućnošću i inkorporiranju političkih ciljeva femini-zma u Ženi na rubu vremena posegnula za društvom istinske rodne ravnopravnosti, uspijevajući na taj način čitaocu predočiti ideal (1987: 102). Uz to, socijalna kohezija rodno osviješćenog Matapoiseta počiva na decentralizaciji moći, nepostojanju privat-ne svojine, odsustvu monetarne politike i ekonomskog izrabljivanja. Približavanje feminističkom idealu, utopiji neizrablji-vačkog društva budućnosti u kojem su rodne razlike ukinute, a zajednički život muškaraca i žena zasnovan na egalitarnim i demokratskim principima, jasno je mo-guće uočiti i u Čovjeku praznih šaka Le Gvinove.

Premda su kroz svoja prozna ostvare-nja spremno uputile kritiku na račun ta-dašnjeg položaja žena, stavova prema že-nama, te muško-ženskih odnosa, Le Gvi-nova i Pirsijeva se, za razliku od autorki romana o sveženskim zajednicama u koji-ma se oživljava mit o Amazonkama, decid-no priklanjaju nostalgičnom snu o mit-skom dobu kada su muškarci i žene živjeli u miru kao punopravni članovi zajednice.

U njihovim romanima, mit o Zlatnom dobu pravde i jednakosti biva projektovan u budućnost i predočen u jednom novom svjetlu, svjetlu koje, promaljujući se sporo kroz aktuelnu društvenu stvarnost, ipak uspijeva da obasja utopijsku nadu za bu-dućnost. Blisku ili daleku budućnost, osta-je još da se vidi. Ono što je, međutim, izvje-sno jeste činjenica da ove kritičke utopije posjeduju snagu potencijalnih katalizatora društvenih promjena. Utoliko prije što izvanredna jukstapozicija utopijskih i dis-topijskih elemenata utkanih u maštovite alternativne svjetove ovih romana nespor-no navodi čitaoca na suočavanje s nužnoš-ću traganja za odgovorima na suštinsko pitanje današnjice: kako prevladati namet-nute rodne razlike i robovanje stereotipi-ma?

Literatura

1. Baccolini, Raffaella, and Tom Moylan, eds. (2003), Dark Horizons: Science Fiction and the Dystopian Imagination, New York – London: Routledge.

2. Bammer, Angelika (1991), Partial Visi-ons: Feminism and Utopianism in the 1970s, New York – London: Routledge.

3. Boles, Janet K. and Diane Long Hoe-v eler (1996), From the Goddess to the Glass Ceiling: A Dictionary of Feminism, Lanham – New York – London: Madi-son books.

4. Booker, Keith M. (1994), “Woman on the Edge of a Genre: The Feminist Dystopias of Marge Piercy”, Science Fiction Studies 21.3, internet, dostupno na: http://www.depauw.edu/sfs/backi-ssues/64/booker.htm (pristupljeno 10. marta 2012).

5. Claeys, Gregory and Lyman Tower Sargent, eds. (1999), The Utopia Rea-der, New York – London: New York University Press.

6. Clute, John and Peter Nicholls, eds. (1993), The Encyclopedia of Science Fiction, London: Orbit.

240

Milka Bojanić

7. Đergović Joksimović, Zorica (2009), Utopija: alternativna istorija, Beograd: Geopoetika.

8. Fitting, Peter (1979), “The Modern An-glo-American SF Novel: Utopian Long-ing and Capitalist Cooptation“, Science Fiction Studies 17.6, internet, dostupno na: http://www.depauw.edu/sfs/back-issues/17/fi tting17.htm (pristupljeno 28. novembra 2011).

9. Fitting, Peter (1987), “For men only: a guide to reading single-sex worlds”, Women’s Studies 14: 101–117.

10. James, Edward and Farah Mendlesohn, eds. (2003), The Cambridge Compan-ion to Science Fiction, eBook (NetLi-brary): Cambridge University Press.

11. Jameson, Fredric (2005), Archaeologies of the Future: The Desire Called Utopia and Other Science Fictions, London – New York: Verso.

12. Keinhorst, Annette (1987), “Emancipa-tory projection: an introduction to women’s critical utopias”, Women’s Studies 14: 91–99.

13. Kumar, Krishan and Stephen Bann, eds. (1993), Utopias and the Millenni-um, London: Reaktion Books.

14. Legvin, Ursula K. (1987), Čovek praznih šaka, Prevod Zoran Živković, Beograd: Narodna knjiga – Partizanska knjiga.

15. Le Guin, Ursula K. (2011), The Dispos-sessed: An Ambiguous Utopia, New York: Harper Voyager.

16. Le Guin, Ursula (1989), „Je li rod nužan?“, Sirius 154: 111–116.

17. Longxi, Zhang (2002), “The Utopian Vision, East and West”, Utopian Studies 13.1: 1–20.

18. Mellor, Anne K. (1982), “On feminist utopias”, Women’s Studies 9: 241–262.

19. Mišel, Andre (1997), Feminizam, Pre-vod Suzana Matejević, Beograd: Plato – Ženske studije.

20. Mor, Tomas (1964), Utopija, Prevod Franjo Barišić, Beograd: Kultura.

21. Morris, James M. and Andrea L. Kross (2009), The A to Z of Utopianism, Lan-ham – Toronto – Plymouth, UK: The Scarecrow Press.

22. Moylan, Tom (2000), Scraps of the Un-tainted Sky: Science Fiction, Utopia, Dystopia, Colorado: Westview Press.

23. Piercy, Marge (1991), Woman on the Edge of Time, New York: Fawcett Crest.

24. Servije, Žan (2005), Istorija utopije, Prevod Vera Pavlović, Beograd: Clio.

25. Silbergleid, Robin (1997), “Women, Utopia, and Narrative: Toward a Post-modern Feminist Citizenship”, Hypatia 12.4: 156–177.

26. Šolter, Ilein (sic!) (2001), „Žensko stvaralaštvo i ženska kultura“, Prevod Ljiljana Lukan, ProFemina 25/26, 159–166, internet, dostupno na: http://pro-femina.eu (pristupljeno 13. novembra 2011).

TOWARDS NEW UTOPIAN HORIZONS: POST-PATRIARCHAL VISIONS IN THE DISPOSSESSED

AND WOMAN ON THE EDGE OF TIME

Summary

The fl owering of women’s utopian writing coincided with the upsurge of the Second Wave feminism, reaching its peak in the mid-1970s. This was an extremely prolifi c period during which a signifi cant number of women writers recognised the subversive potential of the genre. Attempting to reveal and critically anal-yse various institutional manifestations of patriarchy in con-

241

temporary society, feminist authors produced works that were critical both of the dominant ideology and of the concept of traditional utopia itself. Thus, they stretched boundaries of the utopian genre that had traditionally been dominated by male authors and masculine concerns. Two notable novels of this pe-riod are Ursula Le Guin’s The Dispossessed and Marge Piercy’s Woman on the Edge of Time, which are discussed in this paper. Its main objective is to investigate the transformative potential of these critical utopias that were designed to raise the readers’ consciousness, to alter their perception of current problems in society, and to motivate them to take an active part in political life. Additionally, the paper focuses on the literary, social, and historical factors that have contributed to the rebirth of utopia.

[email protected]

242


Увод

Антрополошка и стваралачка ди-мен зија личности Иване Брлић Мажуранић, као конституенте

њеног унутрашњег портрета, имају вео-ма дубоке коријене. Заправо – неупоре-диво дубље него што би се то могло при-чинити у први мах, при било каквом површнијем посматрању. Ради се о сво-јеврсном феномену, може се без пре-тјеривања рећи – изнимном, који је најбоље именовати феноменом Мажу-ранић, а састоји се од читавог комплекса биолошко-генетских, психолошко-етич-ких и социо-политичких компоненти. Све скупа интегрисане у интеракцијску цјелину, оне наведену породицу пред-стављају као ријетку, а у словенском простору као јединствену појаву, која је

у континуитету од четири-пет гене-рација снажно обиљежила историјску вертикалу и традицију хрватске литера-туре, културе и политике.

Реконструкцијом живота и рада Иване Брлић Мажуранић могу се иден-тификовати многобројна укрштања и ути цаји, унутрашње везе и препозна-т љиви афинитети у овдје назначеном контексту. Као и други Мажуранићи, и Ивана је – добивши име по дједу Ивану – генетски изданак медитеранског мен-талитета, већ чином рођења оплеме-њеног најбољим изданцима грађанске културе. Удајом и „сеобом“ у другу, та-кође престижну, породицу Брлића из Славонског Брода, својим животом и дјеловањем остваривала је синтезу „хрватског сјевера и југа“, постала жи-

Светлана Калезић Радоњић УДК 821.163.42.09-93-343 Брлић Мажуранић И.Универзитет Црне Горе DOI 10.7251/FIL1307242KФилозофски факултет у Никшићу

КРИСТАЛИЗАЦИЈА ДУХОВНОГ ПОРТРЕТА И ФРАГМЕНТИ ЕКСПЛИЦИТНЕ ПОЕТИКЕ ИВАНЕ БРЛИЋ МАЖУРАНИЋ

Апстракт: У раду се кроз реконструкцију живота и рада Иване Брлић Ма-журанић идентификују многобројна укрштања и утицаји, унутрашње везе и препознатљиви афинитети шире породице Мажуранић. Пратећи њен развој и умјетничко сазријевање од најранијих остварења до ремек-дјела по којима је по-стала препознатљива у Европи, рад доноси и анализу есеја у којима је Ивана Брлић Мажуранић јасно назначила своја виђења стваралаштва и умјетности. Поводећи се за античким принципом калокагатије, гдје се у недјељивом јединству јављају истина, доброта и љепота, чувена списатељица је у ријетким пасажима о фено-мену стварања као главну одредницу сваке праве умјетнине истицала њен дубоки хуманистички дух. То потврђује и само стваралаштво Иване Брлић Мажуранић, чиме долази до преклапања експлицитне и иманентне поетике ове списатељице.

Кључне ријечи: Ивана Брлић Мажуранић, калокагатија, хуманизам, јединство експлицитне и иманентне поетике.

243

Кристализација духовног портрета и фрагменти експлицитне поетике Иване Брлић Мажуранић

вим примјером рафинованог изданка елитизма грађанске културе у освиту XX вијека, у којем долази до прожимања „славонске племенитости и приморске гордости“. Скицу оваквог духовног пор-трета први је уочио и фиксирао А. Г. Ма-тош, када је поводом треће књиге ове ау-торке (Слике, 1912), о њој и о чудесном амалгаму њене личности писао: „Из овога круга праве елите хрватске јавља се г-ђа Ивана Брлић, рођена Мажуранић. Унука бана и пјесника Ченгић аге, Ива-на, кћи Владимира академика, врсног правника и књижевника, нећакиња Ан-туна Мажуранића, професора и великог патриоте, па Димитрија Деметра, оца нашег казалишта, супруга познатог на-родног човјека Ватрослава Брлића, но-сиоца чувеног илирског имена и патри-ција убавог Брода на Сави, задојена чи-стом хрватском просвјетом и одгојена културом француском, госпођа Ивана Брлић-Мажуранић је међу оним ријет-ким елитним дамама хрватским које су мјерило за домаћу уљудност и за култур-ни ступањ вишег народног живота.“ (Матош 1973: 199).

О дубинској укоријењености темељ-них конституената личности Иване Брлић Мажуранић, о њиховом биоло -ш ко-психолошком, па социо-културоло-ш ком, те најзад историјском карактеру и њиховој условљености – оно најоснов-није тек је парцијално спомињано, а можда више него на другим мјестима у опширној монографији Антуна Барца Мажуранић и Милорада Живанчевића Иван Мажуранић. У ширем, европском контексту на наведену раван проблема указао је инструктивно професор Јозеф Матл из Граца, познавалац дјела и при-јатељ породице Мажуранић, на сим-позијуму о Ивану Мажуранићу одржа-ном у Загребу 1965. године. Најбољи специјалистички радови, у којима је освијетљена дата проблематика, виђена управо с тачке гледиште самог стварао-ца, Иване Брлић Мажуранић, изложени

су на симпозијумима и потом објављени у зборницима радова у Загребу 1970. и у Славонском Броду 1994. године. По-с љедњи значајни цјеловити прилог освјетљавања овог темата представља студија Дубравке Зиме Ивана Брлић--Мажуранић (Загреб 2001).

Кристализација духовног портретаПрема овдје презентованим ис-

тражи вањима, историјски и културо-лошки амбијент који се јавља у функцији богатих слојева духовног насљеђа Иване Брлић Мажуранић, по линији „рода“ може да се прати од попа Антуна (XVIII вијек), али тек од Антуна, Ивана и Матије, синова Ивана Петрова Мажу-ранића, заснива се и проноси њихова слава хрватским и словенским просто-рима. Ова тенденција ће се наставити крајем XIX и до средине XX вијека, што ће бити персонификовано у именима Матијиног сина Франа и Ивановог сина Владимира, затим Владимирове кћерке Иване и сина Желимира, па још познијих Мажуранића, Богослава и Милутина. Овдје спадају – макар били и скромнији – трагови Ивановог сина Божидара, коњичког официра, и сликара Владими-ра Мажуранића млађег. Слично је ро-дословно стабло код Иваниног „дома“ Брлића, које се у континуитету може пратити од трговца и културног радни-ка Антуна (друга половина XVIII вијека), преко сина му Игњата Алојзија и његових насљедника, синова Андрије Торквата и Игњата и кћери Марије Ага-те, познатије под именом Јагода Брлић. Крајем XIX и почетком XX вијека на сце-ни су Андријини синови Ватрослав и Доброслав, а суптилан траг је оставила и њихова мајка Фрањица Даубачи Дољска Брлић. Син Ватрослава и Иване је Иван Брлић, са четири сестре које су својим образовним нивоом и удадбе-ним везама ушле у нове али подједнако престижне породице хрватске грађанске

244

Светлана Калезић Радоњић

елите прве половине и средине XX ви-јека. Коријени ових генерацијама одга-јаних стабала су међусобно блиски, јер својим још дубљим слојевима потичу из Херцеговине одакле су се помјерали и селили, једни – ка западу, други – ка сјеверу.

Поред родослова и родословне хро-нологије, у вези с породицама Мажу-ранић и Брлић у историјској литерату-ри је указано и на два феномена: 1) у већини случајева, чак и када се радило о изузетним ствараоцима посвећеним свом позиву, уз једно име по правилу слиједио је један наслов или једно дјело од надређеног значаја; 2) такође, на објема странама рано је почело да дола-зи до психолошких, карактерних и мен-талних поларизација, при чему су се, као у каквом – подједнако стварносном и имагинарном – паралелизму, у ра-зноврсним модалитетима и интензите-тима јављале личности од каријере и са-модисциплине, односно од боемије и фатума.

У личности Иване Мажуранић, од 1892. Брлић Мажуранић, рано се почела осјећати осјетљивост, индивидуали-стичка пулсација, свијест о припадно-сти вансеријској породици, осјећање материнства, на једној страни, и јаки етички назори, на другој. Од раног дјетињства у призми њеног унутрашњег портрета почели су да се преламају ра-зни утицаји, од ужег породичног насљеђа до романтичне визуре природе, потом од фантастике стваралачког нагона до осјећања дубље етничке укоријењености, најзад – од шире друштвене средине до снажне фигуре дједа Ивана. О већини ових „менталних гибања“ и суптилних треперења, у знаку којих се формирала њена личност, сама је писала у неколико аутобиографских текстова.

Најстарији утисци у развоју Иване Брлић Мажуранић и сјећања на њих били су у вези с природом. Када је у својој шестој години, а потом у два-

наестој, посјетила своје родно мјесто Огулин и краће вријеме тамо пробора-вила, ништа на њу није дјеловало као природа, њене згуснуте и чаробне слике које ће се потом дуго таложити у њеним сјећањима: „Чудновати и нападни обли-ци Клека и романтичност Добре – писа-ла је у својој Аутобиографији (1916) о околини Огулина – пружали су мојој машти толико хране да сам далеко у ноћ превраћала у мислима најчудноватије слике и фантастичне могућности: што ли се све одиграва у дубокој ноћи око Клека. Чудноватим начином претпо-стављала је моја машта не на врх Клека, већ у нутрини његовој силне, бурне и непрестане призоре. Штовише, слике које су ми се приказивале нисам држала за творевину маште већ за неко от-кривење, које ми је из даљине одавало истинити нутарњи живот Клека“ (Брлић Мажуранић 1997: 291). Пишући управо о овом темату, Ивана Вела Беуц наводи већи број слика из каснијих текстова Иване Брлић Мажуранић, које су свој изворни подстицај могле имати у списа-тељичиним раним сјећањима. Осим тога, она наводи и једно од објашњења из старих предања горскокотарског краја по којем је Клек био станиште дива, односно један од дивова који су бјежали пред богом Перуном, па су се у тој пометњи скаменили (Вела Беуц 1970: 191). Према другима, Клек је синоним злих сила и негативне енергије чије се умјетничке пројекције и варијације могу препознати као симболизовани детаљи Прича из давнине (Вела Беуц 1970: 192–196).

Контакти с другим облицима и утис цима природе такође су, мада на другачији начин, фасцинирали овог пута петнаестогодишњу дјевојчицу, про-ширујући њене видике. Ради се о њеном путовању до приморја и првој посјети старом завичају, гдје је затекла дједовог деведесетогодишњег брата Јосипа. Ста-рац је „још једини и последњи носио

245


стару новљанску ношњу“. Младу гошћу импресионирао је овог пута оскудни пејзаж и трагови неке старе пјесме: „На-супрот обали – писала је – Нови Вино-долски ме је обузео својом каменитом пустоши, својом живахношћу малог, дјечијег народа, а особито својим мо-рем, које ми се тек тамо почело у правој красоти приказивати. Особито ме је загријао за приморску старину разговор с најстаријим братом мога дједа (...) Одло мак неке старе новљанске пјесме о ’мисицу травњу’ коју ми је у разговору рекао, забиљежила сам одмах у своју биљежницу“ (Брлић Мажуранић 1994: 294).

Ако се чаробни пејзаж родног мје-с та с Клеком и каменита пустош старог приморског завичаја схвате као ек-стремни облици природе који су на мла-ду душу могли оставити тренутно узбудљиве утиске, благост и плодност вараждинског краја, и вријеме проведе-но – како је сама писала – „на идилич-ном, красном заселку, баштини моје мајке, оставило (је) трајну успомену у мени“ (Брлић Мажуранић 1994: 295). С овим у вези је интензиван, богат дру-штвени живот у граду, и то не само у је-дном, и све богатији спектар цивили за-цијских искустава, којима је била окру-жена у развијеном амбијенту. У новим срединама остваривани су сусрети с но-вим личностима, од којих су неке пред-став љале право, аутентично духовно бо-гатство свога доба. Под дејством таквих зрачења одвијао се тихи, споља неви-д љиви процес кристализације унутра-ш њег портрета младе списатељице.

Један од првих таквих сусрета било је рано познанство с Фрањом Марко-вићем: „У тијесном пријатељском оп-ћењу наших обитељи имала сам већ од дјетињства прилику да се прикучим овом заиста правом пјеснику. Јавност не има за пјесничку висину писца другог мјерила доли дјела његових. По овоме мјерилу стоји Фрањо Марковић високо

међу пјесницима (...) Тко је кадгод имао прилику да мотри топлину и жар којима се је увијек заносио Фрањо Марковић за љепоте природе, за љепоте умјетности, за милину звука и облика (...) тај је уз не-што осјетљивости морао упознати коли-ка се сила пјесничког чувствовања крије у тој души“ (Брлић Мажуранић 1994: 296). Овај однос и пријатељство у каснијим временима су продубљени, с једне стране – великим поштовањем, с друге – топлином и очинском присношћу која их је послије спајала до његове смрти.

У мозаику друштвених зрачења на младу Ивану Мажуранић, макар и скро-ман простор припао је њеном извањем стрицу, пјеснику Франу Мажуранићу, аутору у свом времену преурањеног Лишћа. Од овог авантуристе, хазардера и пустолова, који је властити живот ра-сипао као да му краја назријети не може, добила је и уважила савјете који су својим дубоким смислом били усмјерени на систематичност и трансформацију акумулираних искустава: „Прочитав ми те (своје) забиљешке, савјетова ми да за-почнем писати редовити дневник, ’јер је то’ – рече – ’спремиште младих осјећаја и живих дојмова, којих послије више нијеси способан, а који се онда зрелим умом даду књижевно достојно обради-ти’. – Одмах исте вечери започнем писа-ти дневник. Овај је дневник задовољавао моју жудњу за писањем“ (Брлић Мажу-ранић 1994: 294).

Нешто касније услиједили су при-ватни и службени сусрети с бискупом Јосипом Јурајем Штросмајером, испрва у Ђакову, затим у Броду, све више пријатељски и са све продубљенијим узајамним разумијевањем: „Посјетили смо га први пут одмах кратко доба иза нашег вјенчања – присјећала се Ивана Брлић Мажуранић, као да пише мемоа-ре. – У својој писаћој соби примио нас је бискуп са својом особитом љубажљи-вошћу грандсењора. Завео је живу и

246


љубазну конверзацију, која је доскора, не знам како, прешла на књижевно поље. Особито се свраћао на француску књижевност“ (Брлић Мажуранић 1994: 297). У наставку су првобитни утисци дати на продубљенији начин, с пре-цизнијом карактеризацијом бискупове личности – проницљивост хитрог по-гледа и смисао за фину иронију, скло-ност ораторству и сценичност патриот-ских тирада.

Синтеза утисака који су битно допринијели кристализацији унутра-ш њег портрета Иване Брлић Мажуранић ослобађала се, као из трајно будног жа-ришта, од личности њеног дједа. Била је импресионирана укупном фигуром Ивана Мажуранића, разним аспектима његовог живота, од организације поро-дичне свакодневице до импресивног фонда знања: „У дому дједову – сјећала се и свједочила пуних четврт вијека на-кон банове смрти – сваке се је вечери састајала његова разграњена породица, тако да би столу прибивало увијек 15-18 особа. Столу је предсједавао дјед сам, разговоре је руководио он, а његова тјелесно и душевно тако моћна појава вршила је недокучив уплив на моје биће – уплив којега сам си врло рано почела свјесна бивати. Ванредно строги па три-јархални дух чинио је свако збли жење нас многоврсне унучади с дједом немогућим. Ипак сам за ово четири го-дине (од 12. до 16. године) што сам при-бивала његову столу, развила под дојмом његове велике појаве све своје биће, ка-ково је сада“ (Брлић Мажуранић 1994: 293).

У наставку ових ријечи унука је из перспективе пуне животне и стваралач-ке зрелости дала још продубљенију ан-трополошку спецификацију дједове личности: „Свака његова ријеч – писала је без „контролисаног“ дивљења – свака расправа (у расправе се радо упуштао и није дао да предмет падне док не би исцрпљен био), била је узвишена умом,

а још узвишенија у оној чистоћи и стро-гости етичких назора којом као да је тај силни старац прожимао сву околину своју, сав дом свој, све кољено своје. Кад сам послије у свом развоју дошла до тога да с разумијевањем и размишљањем чи-там еванђеље, нашла сам у мојој души тло узорано, приправно, плодно и жед-но да прими и да се по својим силама по-веде за високим захтјевима еванђеља, и нигдје ме висина тих захтјева пресене-тила није“ (Брлић Мажуранић 1994: 293).

Као потврда ових рефлексија дјелује драматични запис о посљедњим часо-вима Ивана Мажуранића, завршна сли-ка растајања од живота, и пројекција те слике на интегрално духовно искуство његове унуке, превасходно на етичку константу њеног унутрашњег портрета: „Сунце је грануло у тај трен, а ја, која ово пишем, унука његова, тада петнаест го-дина стара, клекнула сам уз мртваца и пољубила сам ту руку која ме и данас кад сам дубоко зашла у зрелу доб, води кроз живот кадгод му се путеви замрсе“1 (Брлић Мажуранић 1997: 283).

Поред наведених основних консти-туената мозаика на темељу којег се фор-мирао унутрашњи лик Иване Брлић Мажуранић, духовни и интелектуални, из грађе која потиче од ње саме провијавају још неки детаљи, не мање значајни. Рођена и одрасла у породици коју је красила узорна равнотежа,2 она је подједнако посједовала дух стваралач-ког нагона и осјећање склада, смисао за историчност и за разумијевање савре-1 Текст је фиксиран као аутографски запис на књизи Les tarres du ciel Камила Фламариона, коју је Мажуранић као последњу имао у рука-ма и читао пред смрт.

2 Родитељи Иване Брлић Мажуранић били су изданци највишег ранга грађанске класе, отац Владимир као први потомак Ивана Мажура-нића, правник по струци, политички, култур-ни и научни радник, и мајка Хенриета, рођена Барнах, из Вараждина, из богате трговачке породице. Родитељи су изродили и одгојили четворо дјеце, двије кћерке и два сина.

247


мених тенденција, приврженост инти-ми породичног миљеа и спремност за друштвени ангажман, онај невидљиви амалгам преко којег се прожимају етич-ност и естетичност.

На кристализацију духовног пор-трета Иване Брлић Мажуранић на свој начин су утицале и одређене образовно--интелектуалне компоненте. Познато је да ова књижевница није у редовном по-ступку похађала неке узорите школске програме. Ако је редовно и систематско школско образовање изостало, овакав „дефицит“ био је обилато компензован ванредним радом, оличеним у породич-ним библиотекама и добијањем приват-них часова. У овој сфери особито је било супериорно њено познавање неколико страних језика – изврсно је говорила и писала на њемачком, француском и ру-ском, а активно се служила енглеским и италијанским.

Имајући на уму специфичну ситу-ацију с властитом наобразбом, наглаша-вала је добре и лоше стране школске обавезности и слободе: „У овим јези-цима – истиче у својој Аутобиографији – имала сам у кући родитељској (а послије и у дједовој) на располагању обилну књижницу. Читала сам много и радо, но никада нисам дошла до оног познатог гутања књига, које сналази дјецу у становитим годинама (...) У бирању књига била сам слободна. Школ-ска система није ме везала, а моји родитељи нису ми прописивали, што да читам. Тиме је дакако настала у мом читању многа празнина, коју је требало касније испунити, – но уједно ми је услијед тога ушчувана становита слобо-да просуђивања коју каткад врло драго-цјеном налазим“ (Брлић Мажуранић 1997: 292).

Друштвено окружење и образовни „систем“ су од најранијег узраста били, па и у каснијим фазама остали, два најбитнија момента која су пресудно утицала на обликовање духовног про-

фила Иване Брлић Мажуранић. Утицај средине се, уопште узев, манифестовао на хармоничан начин. Као резултат тога зрачења, код ње се формирао развијен укус, рафинованост духа и самосвијест о рангу којем припада. На другој страни, као што је сама наглашавала, нередов-ност и непотпуност школовања усло-в љавала је празнине у представама и фондовима знања. Већ назначени „де-фицити“ компензовани су самосталним радом, не увијек и систематским, инте-лектуалним напорима и дометима бази-раним на слободном избору, на избору по афинитету и дубљој духовној сродно-сти. Таква слобода, ако није била једина, свакако је била примарна претпоставка снажног стваралачког нагона, оне уну-тарње, невидљиве и немјерљиве потре-бе да се личност изрази кроз умјетничку презентацију властитих садржаја, с ко-јима се у истој равни манифестују њи-хова форма и њихова функција.

Фрагменти експлицитне поетике

Интерес за умјетност ријечи код Иване Брлић Мажуранић јавио се веома рано, да би се потом с ријетким паузама реализовао у више или мање узорном континуитету, до пред сам крај њеног живота. Паралелно с радом на књи-жевним текстовима, она је различитим поводима исказивала своја схватања по-етске умјетности и подстицаја који до ње доводе. Тиме се не мисли на њену ин-тегралну поетику, нити она као таква, цјеловита, евентуално постоји. Заправо, ријеч је о прилично ријетким фрагмен-тима, парцијалним исказима о књижев-ности и њеним појединачним феноме-нима. Искуственим или теоријским екс-пликацијама ауторка је прибјегавала у основи онако како то ради већина поет-ских стваралаца, најчешће спонтано, или када треба додатно појаснити одре-ђену књижевну ситуацију.

248


Иако се може рећи да је посједовала релативно изграђену поетичку свијест, Ивана Брлић Мажуранић се није труди-ла да таквих егзактних појашњења књи-жевног чина у њеном раду буде што више, већ управо супротно – као да је те-жила њиховој редукцији. Мада се у основном функција експлицитне поети-ке састоји у намјерном или спонтаном настојању да се главни умјетнички текст појасни додатним коментаром, није риједак случај да писци избјегавају та-кву праксу – као да сумњају да би експли-цитно коментарисање извјесне умјет-ничке појаве могло наудити самој умје-тнини, њеној изворности, аутономно-сти или спонтаности. Таквој категорији стваралаца припадала је и Ивана Брлић Мажуранић. Једном приликом је управо и објаснила ријеткост појављивања ау-топоетичких коментара. Пишући о по-станку Чудноватих згода шегрта Хла-п ића двадесетак година након премијерне појаве ове необичне књиге, она је јасно нагласила зашто таквом чину прибјегава ријетко и нерадо: „Држим – каже спи-сатељица – да свако откривање о по-станку једне књиге увијек одузима тој књизи много од њене непосредности“ (Брлић Мажуранић 1994: 114).

Ако је непосредност (на примјер непосредност доживљаја, слике) општи услов или претпоставка умјетности, најранија „претходница“ стваралачком надахнућу Иване Брлић Мажуранић произлазила је из друштвеног миљеа којем је сама припадала. Ту дакако спада и уже, породично окружење, јер поро-дични живот (ако се на тренутак на-мјерно потисне његова интимна, психо-лошка димензија) није ништа друго до у жижу сабрана енергија разуђеног дру-шт веног битисања. Сјећајући се најра-нијих искустава у овдје екплицираном контексту и њиховог значаја за прве стваралачке импулсе, Ивана Брлић Мажуранић је писала: „Најјачи уплив на моју осјетљиву дјечју душу вршила је

околина. Први свјесни осјећај, који је у родитељској кући у мени настао, била је љубав за хрватску домовину и за онај широки заносни појам славјанства, којему је ова љубав језгром. Ово је не само први осјећај већ је то у неку руку првотна, тада једино битисајућа ствар, из које су се послије стварали остали осјећаји моји“ (Брлић Мажуранић 1997: 297).

Описујући прве литерарне подсти-цаје и покушаје, Ивана Брлић Мажу-ранић наводи важне детаље – да је прву пјесму Звијезди моје домовине написала у дванаестој години приликом друге посјете родном Огулину. Пјесма (која није сачувана) свакако је била израз оног родољубивог осјећања условљеног доминирајућим друштвеним располо-же њем које је захватило младу душу, вјероватно проналазећи непосредне под стицаје у ужем породичном кругу. Потом су услиједиле двије пјесме, обје на француском језику – Le bonheur и Ma Croatie. У најранијој умјетничкој пракси – каже пјесникиња – с патриотским ком-биновани су сентиментално-филозоф-ски садржаји. Друга тврдња изречена истим поводом је занимљивија, а то је да јој је „јасно изражавање пјесничких ми-сли (...) одвајкада много труда задавало“ (Брлић Мажуранић 1997: 297). Зато је у овим раним случајевима прибјегла пје-с ничкој употреби већ тада солидно са-владаног француског језика, како сама наводи, због тананости, сликовитости и живахности његовог стиха (Брлић Ма-жу ранић 1997: 297).

Већ од најранијих стваралачких дана Ивану Брлић Мажуранић су при-влачили садржаји у вези с традицијом и појаве из којих се ослобађао дух старине (најчешће се радило о разним манифе-с тацијама народног карактера). У Ауто-биографији је сама саопштила неколико таквих детаља. Једна од слика из време-на када је још била дјевојчица, током посјете родном крају, коју ће касније

249


дуго носити у себи, тицала се народних ношњи тога простора. Други примјер је већ апострофиран – током прве посјете старом породичном приморском зави-чају, од старијег дједовог брата Јосипа слушала је и записала у биљежницу још старију новљанску пјесму о „мисицу травњу“ и њом била импресионирана. Врсту и степен импресије пропратила је коментаром: „Та ми је биљежница ва-ж ношћу дакако надилазила сву осталу путну пртљагу родитеља“ (Брлић Мажу-ранић 1997: 294). Такође је истим пово-дом остао запамћен занимљив детаљ из народног живота и традиције. Тада најстарији, 90-годишњи Мажуранић остао је у сјећању мале његове унуке на-рочито по томе што је „још једини и последњи носио стару новљанску но-шњу: сукнене бијеле хлаче уска кроја, плави прслук и малени округли ше-ширић“ (Брлић Мажуранић 1997: 294). Пројекција ових и сличних детаља наћи ће се знатно касније у разним прозама Иване Брлић Мажуранић, испрва фраг-ментарно у неким цртицама, а касније као једна од духовних матрица њеног ремек-дјела – Прича из давнине.

У раној фази Ивана Брлић Мажу-ранић је своје умјетничко стварање гра-дила на утилитаристичком поетичком искуству или барем оном које није било далеко од идеје корисности. О специ-фичним околностима којима је био пропраћен, па чак и условљен, овакав њен развој на самом почетку новог стољећа оставила је неколико драго-цјених записа. Најприје је, након првих подстицаја и покушаја, наступила при-лично дуга пауза од скоро петнаест го-дина: „Моја велика жеља – писала је – да кадгод тиском изађе било што из мог пера, била је већ рано потискивана врло јаким чувством: моје ме је, наиме, размишљање рано довело до закључка, да се списатељство не слаже с дужности-ма женским. Ова борба међу јаком жељом за писањем и међу овим (исправ-

ним или неисправним) чувством ду-жности, подвезивала је до пред петна-ест година сасвим мој јавни списатељски рад“ (Брлић Мажуранић 1997: 294–295).

Поред веома израженог осјећања да се „списатељство не слаже с дужно-стима женским“, као сметња стваралач-ком раду јављале су се и друге околно-сти. Судећи према властитом казивању, прва деценија њеног породичног живо-та била је испуњена „обитељским и ма-теринским бригама, те дужностима друштвеним и јавним, које сам уз мојега супруга морала дијелити, да сам тијеком тога доба све моје литерарне сањарије напустила“ (Брлић Мажуранић 1997: 297).

Али прва деценија новог живота младу је породицу учинила још млађом, након чега се ревитализовала идеја и потреба о стваралачком чину. Једна та-ква могућност, наиме, сада се јављала пропраћена дубљим смислом, свеједно да ли претежно педагошког, забавног или општеподстицајног интелектуал-ног карактера, с обзиром на употребну вриједност и на најмлађу публику којој су такви производи духа били нами-јењени: „Кад је почела дорашћивати че-тица моје дјеце – сјећала се и објашњавала обнову властитих умјетничких интере-совања – и кад се је у њих појавила обичајна у то доба жеља за читањем – учинило ми се уједанпут да сам нашла точку, гдје се моја жеља за писањем измирује с мојим схваћањем дужности. Моја дјеца желе читати – која радост за мене да и на том пољу будем њиховим проводичем, да им отворим врата к оном бајном, шароликом свијету, у који свако дијете ступа првим читањем – да њихове бистре и љубопитне очице сврнем на оне стране живота, које же-лим да најприје уоче и да их никада с вида не изгубе. Како да се такав посао не слаже са мојим дужностима?!“ (Брлић Мажуранић 1997: 299).

250


Опредјељење Иване Брлић Мажу-ра нић за књижевно стварање нами-јењено најмлађима није произлазило из традиције, већ из списатељске интиме, из споја њене „жеље за писањем“ и њеног „схваћања дужности“. Док је трајала таква равнотежа, слиједило је и стварање са ослоном на њу – убрзо је, међутим, дошло до промјене оваквог унутарњег подстицаја, због честог поболијевања списатељице и континуи-раног одрастања њене дјеце. Тако је услиједила наредна пауза у раду, у којој и након које „нипошто није иста ври-једност у послу, поучаваш ли кога или повјераваш ли се кому“ (Брлић Мажу-ранић 1997: 299). Била је то поетичка претпоставка једине књиге ове ауторке за одрасле – збирке пјесама Слике.

Прве збирке Иване Брлић Мажура-нић (Ваљани и неваљани, па Школа и празници) прожимао је јединствени дух, спајање забавног и поучног, сликовног и педагошког, а не њихов „спољашњи“ изглед. Ране своје текстове напросто није дијелила по форми, тј. на поезију и прозу. Зато је остварења о којима је ријеч обликовала тако да су се у њима прете-жно правилним ритмом смјењивале пјес ме и приче, што је веома наглашено већ њиховим поднасловима. Поднаслов прве збирке, наиме, гласи: Припови-јетке, приче и пјесмице за дјечаке, а дру-ге: Мале приповијетке и пјесме из дјечијег живота. Оно што је у пракси спроводила, то је у равни критичко-теоријског промишљања списатељица још одређеније или продубљеније обра-злагала: „Овај распоред дјелује особито мило и некуд сликовито за дјецу – писа-ла је – а држим и да за писца дјечијих књига има у том лаком измјењивању неки посебни чар. Поезија и проза нису нигдје толико нераздруживе колико у призорима дјечијег живота – ови се при-зори дакле сами по себи подају и једном и другом облику, те је само игра часови-те предиспозиције која чини једно

пјесмом а друго приповијетком“ (Брлић Мажуранић 1997: 299).

И у каснијој књижевној пракси списатељица је код компоновања при-бјегавала примјени истих поетичких на-чела. Најочигледнији од таквих при-мјера је Књига омладини. Главна њена дјела, Чудновате згоде шегрта Хлапића и Приче из давнине, такође за претпо-ставку имају понеку теоријску премису, што је на сличан начин сама обја-ш њавала. У првом случају идеал је био јасан, што не значи да је био и лако изводљив: „Било ми је главно настојање, да у тој приповијеци постигнем до скрајње границе једноставност и би-стрину слога и језика, како би дјечији ликови и призори заиста произлазили у правој дјечјој чистоћи и јасности“ (Брлић Мажуранић 1997: 300). Слично објашњење у вези с Причама из давнине односило се само на два битна аспекта ове неупоредиво комплексније књиге. Према списатељском поетичком обја-ш њењу, њену структуру конституишу у највећој раскошности слобода маште, на једној страни, и „уплитање“ кроз та-кву основу имена, ликова и духа старе хрватске и уопште словенске митологије, на другој.

Поетичко искуство на које се овдје мисли, с највише смисла за синтетич-ност, изражено је у сљедећим ријечима Антуна Барца: „Цио књижевни рад Ива-не Брлић-Мажуранић даде се, по свом постању, схватити из неколико основ-них црта: понајприје из списатељичина бујног унутрашњег живота у коме машта ни чувство нису допуштали никаквих спона, затим из чврсте етичке окоснице њезина дјеловања, и коначно из тежње да слободно и невезано изнесе оно, што је држала вриједним и трајним. Из тих црта даде се њезин рад не само захвати-ти, него с обзиром на њих могу одреди-ти значајке њезина умјетничког дара – а можда се може и просудити колико су поједина њезина дјела произашла из

251


најдубљих извора њезине умјетности“ (Барац 1942: IV).

У више наврата Ивана Брлић Ма-журанић је изражавала своја виђења оп-штих питања умјетности и умјетничког стварања. Таква мјеста у њеним тексто-вима никада нису доведена уравнотеже-ном мјером до рационалне формуле. Напротив, по правилу су саопштавана на елиптичан и субјективан начин, у синтаксичким склоповима одвећ разу-ђеним или претјерано стегнутим. Пре-ма једној од тако изложених идеја, скоро у равни белетристичког исказа, умјет-ничко стварање започиње у оном тре-нутку када се доживљај, представа која се формира у духу умјетниковом, одвоји постајући слободна од предмета дожи-в љавања. То је онај тренутак у којем се сâм доживљај, заснован у стваралачкој машти, трансформише из свијета пред-метности у свијет средстава којима се жели и мора изразити. Дистанца између ове двије сфере је само друго име за ства-ралачку слободу која је први и елемен-тарни услов умјетности: „Као развезана птица полетјело је сада моје перо. Дакле слобода! Заиста слобода! Без страха, без стидљивости, без оклијевања можеш да се хваташ онога облака над Каменим вратима, неба, цијелог свијета!“ (Брлић Мажуранић 1994: 122).

Ако би се ово искуство изразило „дефиницијом“, могло би изгледати сао-бразно формули коју је направила сама ауторка: „Реченица је ријечима израже-на мисао. Мисао обухваћа свијет, дакле: реченица обухваћа свијет“ (Брлић Ма-жу ранић 1994: 121). Први тренутак постојања, свијести о изгледу и дјело-вања новостворене умјетнине јесте тре-нутак стварног сусрета с њом, у овом случају – први тренутак читања: „Звук мојих ријечи бивао ми је све милији, спајао се сад потпуно са предоџбом мојом, сад се, на слабијим мјестима, од ње одвајао: слике бачене у реченицу, враћале су се опет са папира као

предоџба у мој ум и – моје прво књижевно дјело било је готово!“ (Брлић Мажура-нић 1994: 122).

Стваралачко искуство или, боље рећи, искуство постојања умјетничког дјела одувијек је егзистирало у знаку још једне релације, али је оно допрло до шире теоријске свијести тек у новије доба, негдје почетком XX стољећа, с бур-ним развојем модерне теорије умје-тности. Ријеч је о релацији која дјело препознаје и објашњава као друштвени чин, као нови „производ“ који је „нами-јењен“ другима и од других „коришћен“. Само таква ситуираност у времену и простору представља увод у неограни-ченост трајања и услов је побједе над пролазношћу: „У нарави и у машти приказују нам се слике – излаже своје опште теоријско искуство Ивана Брлић Мажуранић, и то у кратком предговору свом првом дјелу намијењеном одра-слима – које нас се доимљу својом особи-тошћу у било којем смјеру. (...) Жеља, наиме, да се особитост тог призора зау-стави, отме пролазности и на било који начин исцрпи и преда другима – та жеља превладава таковом приликом све ине осјећаје. Чини нам се, да није само за овај час или лих за нас настала ова сли-ка, него да се она на неки начин на нас обраћа, да ју другима саопћимо. – Ово је, држим, постанак сваке умјетности, напосе пако сваке пјесме“ (Брлић Мажуранић 1912: 4).

У текстовима Иване Брлић Мажура-нић може се, свакако, наћи више фраг-мената којима се додирују општа питања теорије умјетности, њене природе и на-станка, начина постојања такође. По-сматрано са жанровско-поетског стано-вишта, књижевно искуство ове списа-тељице се исказује у оним појединачним формама у којима је артикулисала своје стваралачке преокупације. Теоријско осје ћање умјетности ријечи на овом плану је иманентно жанровском реги-стру остварених умјетнина. Умјесто као

252


скуп појединачних поступака, оно се може посматрати и на збирни начин, иако се Ивана Брлић Мажуранић није много трудила да се изрази на нивоу тако замишљене синтезе. Строго судећи, ако се у овом контексту намјерно зао-биђе њена Аутобиографија, једини при-лог рађен са системском амбицијом био би и јесте Омладини о идеалима (1923).

У овом тексту Ивана Брлић Мажу-ранић синтетички ситуира два аспекта истог стварносног искуства. Први аспе-кат је друштвени и историјски, а други филозофски и универзални. Први казује да се донедавни аустроугарски, чврсто грађени систем тако распао, да се дру-штвена стварност која је настала послије Великог рата (1914–1918), прије тога крупног догађајног комплекса, као за-мисао могла називати само утопијом. Распад једног друштвеног система до-вео је до дезинтеграције његовог ствара-лачког, умјетничког система. Из ове перспективе гледано, с доста разлога се чинило да у новом времену више ништа није исто као што је било. Други аспекат у овој представи се јавља као надопуна и корекција првога. У њему се открива да су све универзалне идеје и идеали, којима су се дуго надахњивала времена младих генерација, остали исти, непро-мијењени, а то су: истина, доброта и љепота.

У овом контексту, љепота је појам широког значења: „добре мисли, племе-ните накане и велике одлуке – казивала је у обраћању омладини – унилазе у срца наша најлакше на двери љепоте“ (Брлић Мажуранић 1923: 12). У домен љепоте спада комплетна сфера људског ствара-лаштва. Стваралаштво и умјетност Ива-на Брлић Мажуранић посматра не као идеалистички и апстрактни, већ као конкретни реалитет, историјски усло-в љен, који у својој „опипљивости“ до-жив љава успоне и падове. Дуго времена чврсто саздани систем стваралачке и умјетничке надградње доживио је свој

дезинтегрализам. Промјена друштвене структуре условила је промјену човје-кове позиције у друштву. Промјена чо-вјека неминовно значи промјену умјет-ника. Умјетници и њихова умјетност егзистирају у знаку субјективности и тамо гдје је подручје најосјетљивије најприје долази до крупних промјена: „Умјетност, овисна о умјетницима – пи-сала је Ивана Брлић Мажуранић – дакле о најосјетљивијим живцима, почела је да се, с разлога наоко несхватљивога, ко-леба. Било је очито да ова одцјепљивања, све сецесије, све импресионистичке, фу-туристичке, дадаистичке и остале шко-ле нису ни школе ни смјерови, нити да проистичу из било какве потребе пре-порода. Оне су напросто биле изљев живаца, које је гонио страх пред непо-знатом погибељу (...) Свјетски рат имао је да надође, а умјетност га је осјећала гдје иде. Као птица пред потрес, она је запрепашћена почела да врлуда у своме лијету; нити се је више сјећала куда бијаше полетјела, нити је могла да нађе гнијездо из којега се винула“ (Брлић Мажуранић 1923: 15).

У обраћању омладини, дакле оној публици којој је намијенила своја већ остварена главна дјела, Ивана Брлић Мажуранић даје теоријску представу стваралаштва и претпоставке ствара-лачког чина. Према овој пројекцији, млади стваралац себе види и осјећа као енергетску тачку у космосу. Над њим је бескрајна стварност, сав свемир – како она каже – који човјекова стваралачка душа може у себе да усиса, да га себи подреди, макар то било на трен, а у при-роди је таквог субјективитета да „учини вјечним тај неописиви тренутак, који се зове надахнуће“ (Брлић Мажуранић 1923: 12). Овдје слиједи један теоријски недовољно дефинисан пасаж. Према њеном мишљењу, у сцени потенцијалних стваралачких могућности најбоље је да тренутак таквог надахнућа прикажу што вјерније, „тачно онаквим каково оно

253


што вас је надахнуло јест каково је било од искона свијета и како су га богодани пјесници и умјетници од искони ум јетности настојали приказати: наиме вјерно!“ (Брлић Мажуранић 1923: 12–13). Али времена нису иста, времена се мијењају, па се с њима мијењају и умјетници и умјетност.

Једини начин, први и елементарни услов да се субјекат изрази вјерно, јесте да се изрази без страха и сустезања. Зато млади треба да стоје сами наспрам пред-мета којим су испуњена њихова чула и надахнуће: „Гледајте да предмет овај савладате отворених очију, отворених ушију и срца, тако отворена – гласи основни савјет – да у њега могу унићи све љепоте без страха баналности. А онда изреците најјаснијим ријечима, којима вас је матерњи језик одњихао, вјерну слику виђенога и преплетите је само одразом оних чувстава, којих сте јасно свијесни. Па учините ли то заиста искрено и једино по налогу своје младе и здраве душе, то вам могу прорећи што ћете овим путем створити. Створит ћете безувјетно умјетничко дјело“ (Брлић Мажуранић 1923: 14).

ЗакључакПод дејством различитих утицаја

конституисао се духовни портрет Иване Брлић Мажуранић. Важност породичне климе у том процесу била је од над ређеног значаја, али је битну улогу одиграло и шире друштвено окружење, познанства с вансеријским личностима тога доба, као и атипичан систем шко ловања. Умјетничко сазријевање ове ауторке видљиво је не само из њених дјела већ и из ријетких промишљања феномена стваралаштва, посебно књижевности. Овакви фрагменти експлицитне поети-ке додатно освјетљавају њен сложен и слојевит опус. Према схватањима Иване Брлић Мажуранић, умјетност није неза-висна од друштва, али у највећој мјери јесте аутономна; умјетност и љепота су

синоними. Промјене у друштву усло в ља-вају промјене у стваралаштву, из чега произлази да ни критеријуми љепоте нису нити могу бити апсолутни, по-стојани, једном за свагда дати, већ зави-се од тренутка и угла гледања, условљени су субјективним фактором и формом. У уској вези с овим системом зависности и детерминисаности је и умјетнички профил дјела, жанр као умјетнички адекват, два „лица“ умјетничке креације – унутрашње и спољашње, субјективно и објективно. У истој равни свака права, аутентична умјетност зрачи дубоким хуманистичким духом. Њена је крајња консеквенца да допринесе помирењу темељно нарушених друштвених одно-са, да хармонизује везе човјека са човје-ком.


1. Barac, Antun (1942), Umjetnost Ivane Brlić-Mažuranić, predgovor u: Ivana Brlić Mažuranić: „Priče iz davnine“, Za-greb.

2. Brlić Mažuranić, Ivana (1912), Predgo-vor u: „Slike“, Zagreb.

3. Brlić Mažuranić, Ivana (1994), Rečenica koja obuhvaća svijet, u: „Izabrana djela I“, Zagreb.

4. Brlić Mažuranić, Ivana (1997), Autobio-grafi ja, u: „Izabrana djela“, Zagreb.

5. Brlić Mažuranić, Ivana (1997), Posled-nji časovi Ivana Mažuranića, u: „Iza-brana djela“, Zagreb.

6. Brlić, Ivan (1953), Ivana Brlić-Mažura-nić (Uz petnaestu godišnjicu smrti „hr-vatskog Andersena“), „Hrvatsko kolo“, IV, Zagreb.

7. Matoš, A. G. (1973), Pjesme (Ivana Br-lić-Mažuranić: Slike), „Sabrana djela – O hrvatskoj književnosti“, VII, Zagreb.

254

CRYSTALLIZATION OF THE SPIRITUAL PORTRAIT AND FRAGMENTS OF THE EXPLICITY POETICS OF IVANA

BRLIĆ MAŽURANIĆ

Summary

This paper, by reconstruction of the life and work of Ivana Brlić Mažuranić, identifi es numerous intersections and infl uences, inner connections and recognisable affi nities of the Mažuranić family. Following her development and artistic maturation, from her early works to masterpieces that made her known in Europe, the paper analyses essays in which Brlic Mažuranić clearly pointed out her views of creation and art. Lead by the ancient principle of Kalokagathia, where truth, goodness and beauty form an inseparable unity, the famous writer has, in rare passages about the phenomenon of creation, emphasised the profound humanistic spirit as a mainstay of every true artist. That is confi rmed by the very work of Ivana Brlić Mažuranić, which overlaps the explicit and the immanent poetics of the au-thor.

[email protected]

255

PREGLEDNI RAD

Lo studio della letteratura, special-mente negli ultimi anni, è diventato sinonimo di ricerca costante di ap-

procci teorici innovativi e interdisciplinari, a volte a discapito del testo stesso, costretto a subire analisi di tipo culturale o antropo-logico, come se la sua natura non fosse fi -zionale e di conseguenza non attendibile. L’illusione dell’esistenza di un metodo per-fetto, da cercare sempre nelle mode inter-pretative dell’ultima ora, in certi casi, può dar luogo alla sovrainterpretazione. Tale fatto si verifi ca spesso, ma non in modo esclusivo, nel caso dei testi canonici dai quali ci separa una notevole distanza stori-ca, perché, considerato ormai esaurito il loro signifi cato estratto attraverso letture analitiche di tipo tradizionale, si preferisce sottoporli ad un’esegesi diversa, chiaman-do in causa i metodi della psicanalisi o de-gli studi di genere, con risultati a volte scontati o privi di una rifl essione di tipo estetico.

1. La validità della lettura storicaLe discussioni sulla validità dei meto-

di storici nell’esegesi letteraria hanno ori-

gine nella crisi della storia letteraria e nel dibattito tra storicismo e strutturalismo. Nel capitolo iniziale di Raccontare la lette-ratura (Torino, 1990), Remo Ceserani for-nisce un panorama sintetico sugli aspetti teorici e pratici riguardanti la storia lette-raria, a partire dai primi anni del Novecen-to, periodo in cui venivano espresse delle “prese di posizione esemplari” contro tale disciplina, nel quadro di una “lunga storia di dubbi e riserve sulla [sua] legittimità te-orica e attuabilità pratica” (Ceserani 1999: 9). Vengono così messe in rassegna le aff er-mazioni di studiosi appartenenti ad aree culturali diverse, ma accomunati dallo stesso scetticismo nei confronti degli stori-ci della letteratura e della loro materia di studio. Il teorico italiano parte dalle di-chiarazioni “radicalmente negative” di T. S. Eliot – “Tutta la letteratura d’Europa, a par-tire da Omero, ha un’esistenza simultanea e forma un ordine simultaneo” (1999: 9) – e quelle dei formalisti, ritenute “spiritose”, a causa dell’analogia fatta tra gli storici della letteratura e i poliziotti (Roman Jakobson) o i generali (Boris Tomaševskij) – “poliziot-ti venuti per arrestare una persona, che ar-

Iulia Cosma UDK 821.131.1.09Universitatea de Vest din Timişoara DOI 10.7251/FIL1307255C

LA LETTURA STORICA: UN METODO OBSOLETO?

Abstract: Lo scopo di questo articolo è quello di proporre alcuni spunti di rifl essione sull’importanza e sull’attualità della lettura storica, trovatasi alla base del metodo inter-pretativo proposto da Jean Bollack, cioè «l’ermeneutica fi lologica e critica». Nella prima parte del lavoro verranno esposte alcune considerazioni sulla crisi della storicizzazione, in riferimento al dibattito sulla legittimità della storia letteraria esposto da Remo Cesera-ni in Raccontare la letteratura (Torino, 1990) e sull’utilità dell’approccio di tipo storico nella comprensione di un testo, a maggior ragione se letterario, rilevata da George Steiner in Dopo Babele. L’ultima parte sarà interamente dedicata alla presentazione dell’erme-neutica di Bollack.

Parole chiave: lettura storica, uso del testo letterario, interpretazione del testo lette-rario, ermeneutica, fi lologia critica, storia letteraria, traduzione.

256

Iulia Cosma

restano chiunque si trovi sul luogo e porta-no via tutto ciò che c’è in quella casa e an-che tutti quelli che per caso passano per quella strada. Allo stesso modo gli storici della letteratura si appropriano di tutto – l’ambiente sociale, la psicologia, la politi-ca, la fi losofi a. Invece di una scienza lette-raria fi niamo con l’avere un conglomerato di discipline derivate.” (1999: 10) –, per arri-vare, in seguito, all’ambiente tedesco e al radicalismo di Emil Steiger, il quale sen-tenzia lo scarso valore della storia letteraria e della storia sociologica della letteratura: “Chi cerca di costruirla, specialmente per i poeti del passato il cui ambiente di vita è per noi diventato ormai estraneo, trova la strada completamente sbarrata. Bisogna almeno avere la consapevolezza che simili ricerche introduttive ci accompagnano solo fi no alle soglie della poesia, e che il vero lavoro della scienza letteraria comin-cia, quando noi ci poniamo nella situazio-ne di un lettore nostro contemporaneo” (1999: 11). Lo stesso tipo di perplessità nei confronti della storia letteraria e, di conse-guenza, della lettura di tipo storico, viene ritrovato da Ceserani nella conferenza te-nuta a Princeton, nel 1940, da uno dei rap-presentanti del New Criticism americano, Allan Tate, nella cui esposizione egli iden-tifi ca l’uso di idee comuni a tutta una gene-razione: “Qualunque sia l’analogia domi-nante con la quale rappresentiamo il meto-do storico – l’analogia dell’organismo vi-vente, o del meccanismo, o della causalità – essa ha l’eff etto immediato di allontanare lo storico dalla storia, in modo che egli non potrà più partecipare come soggetto di vi-vente fantasia all’apprezzamento di una grande opera d’arte. […] Se noi ci raffi gu-riamo la storia come una specie di paesag-gio formato da colline, alberi, pianure, su-bito consideriamo con spavento la presen-za di una persona che da un punto di osser-vazione fi sso passa in rassegna la scena immutabile: poiché quell’uomo, quell’uo-mo solo, che non può cambiare la sua posi-zione, è un uomo morto: quell’uomo solo

per il quale la grandezza dei grandi poeti è fi ssa è anch’egli un uomo morto” (1999: 12). Tuttavia, sarà la Francia la protagonista in-discussa del dibattito sull’uso dei metodi storici nello studio della letteratura, visto che “Gli attacchi allo storicismo e agli altri modelli fondanti della storiografi a lettera-ria, portati avanti nel corso del Novecento da fenomenologia e fi losofi a analitica, for-malismo, New Criticism, critica della sog-gettività e della coscienza, critica dei temi e dei luoghi topici, critica stilistica, giunsero al culmine negli anni sessanta, con il lan-cio di un nuovo ambizioso programma co-noscitivo e metodologico nelle scienze umane: quello dello strutturalismo” (1999: 33).

L’importanza della lettura storica nel-la comprensione dei testi letterari verrà sottolineata negli anni settanta da George Steiner, nell’ormai classico Dopo Babele, un libro fondamentale per gli studiosi della traduttologia, che rifl ette la formazione in-terdisciplinare del suo autore. Nel primo capitolo, “La comprensione come tradu-zione”, lo studioso americano propone l’esegesi di alcuni brani, apparentemente privi di particolare rilevanza, appartenenti ad autori classici della letteratura inglese, per mettere in evidenza la necessità di prendere in considerazione la struttura diacronica del testo letterario (Steiner 1983: 17-41, 47)1. La dimensione temporale delle forme semantiche impone una lettu-ra approfondita del testo in lingua madre, una lettura totale che arrivi a decifrare, per quanto possibile, la storia delle parole e ri-salire così al loro signifi cato in un determi-nato periodo storico, elemento fondamen-tale per la comprensione testuale (1983: 47). Un’operazione simile, osserva Steiner, ma ad una scala più ridotta e in modo in-consapevole, del tutto naturale, viene ese-guita quando ci troviamo di fronte ad un enunciato che collochiamo nel passato, sia esso più o meno recente (1983: 52). Si trat-1 Faccio riferimento alla traduzione in romeno,

edita nel 1983.

257

La lettura storica: un metodo obsoleto?

terebbe, di fatto, di una traduzione, cioè di far passare un messaggio dalla lingua del passato alla lingua del presente, traslazio-ne che, ovviamente, potrebbe venire osta-colata dalla distanza temporale (1983: 52-53). Tra l’altro, così come osserva Domeni-co Jervolino in un suo articolo, La traduzio-ne come problema fi losofi co, “di traduzione – come è noto – si può parlare e si è parlato, già nel campo degli studi linguistici e lette-rari2, non solo in rapporto alle lingue stori-che, ma anche all’interno della stessa lin-gua, rispetto all’articolarsi, al diversifi carsi, alle tensioni interne al linguaggio in quan-to tale e più in generale alla semiosi, così come ai processi in base ai quali tali tensio-ni riescono (o non riescono) a sciogliersi e a coesistere in unità plurale” (Jervolino 2005: 59).

Una discussione sull’utilità della let-tura storica nella comprensione dei testi letterari non può escludere l’importante contributo del gruppo di storici della Scuo-la delle Annales. La loro ricerca si era foca-lizzata sui vari aspetti sulla quotidianità e sul vissuto dell’individuo, dal più umile ed emarginato al più potente, nel tentativo di identifi care non uno, ma i tanti fattori che generano i fenomeni storici più complessi. Le loro ricerche sulla cultura materiale e spirituale del Medioevo3, sulla concezione della paura4 e della morte5 o sulla vita pri-2 Del resto, gli stretti rapporti tra letteratura e tra-

duzione risalgono all’antichità classica, quando, come testimonia la settima lettera di Plinio il Gio-vane, la seconda rappresentava un esercizio di retorica che serviva all’arricchimento della prima (Lungu-Badea 2007: 19).

3 Il Medioevo. Alle origini dell’identità europea; Il cielo sceso in terra. Le radici medievali dell’Euro-pa; L’immaginario medievale sono solo alcuni dei libri di Jacques Le Goff che hanno cambiato la percezione esistente sul Medioevo come periodo buio della storia occidentale.

4 Jean Delumeau, nella sua La paura in Occidente (secoli XIV – XVIII), la città assediata, compie un’indagine interdisciplinare sulle paure e sulle angosce individuali e collettive, fornendo così spunti preziosi per la comprensione del mentale occidentale.

5 La Storia della morte in Occidente di Philippe Ariès, fondamentale per capire il rapporto dell’in-

vata6 delineano il paradigma della cultura occidentale e, di conseguenza, si rivelano degli utili strumenti nel campo dell’esegesi letteraria e della formazione umanistica.

2. La lettura storicaIl libro-intervista di Jean Bollack, Sens

contre sens. Comment lit-on? Entretiens avec Patrick Lored (Lione, 2000) si propone, se-condo Patrick Lored, di far conoscere le pratiche di lettura e i risultati dell’analisi di testi antichi e moderni affi nata lungo 40 anni di ricerca (Bollack 2001: 11). Al volume non è stato attribuito solo uno scopo divul-gativo, ma intende essere anche uno stru-mento utile nella ricerca del senso, poiché, oltre alle considerazioni di natura teorica, propone anche una prassi erudita (2001: 11).

Il metodo dell’intervista, come osser-va Andrei Corbea nella Prefazione della traduzione in romeno, si presta perfetta-mente all’ermeneutica del fi lologo france-se, una costruzione aperta, basata sul dia-logo e sull’alternanza domanda-risposta-domanda (Bollack 2001: 6).

Le tre parti del libro – «Come ho im-parato a leggere: un itinerario fi lologico»7,

«Come ho cercato il senso: l’arte del legge-re», «Come ho lottato: la battaglia per il senso» – evidenziano un percorso umano ed intellettuale all’insegna di una perma-nente ricerca della «Voce dell’Altro», nono-stante le diffi coltà metodologiche o ideolo-giche. Tale proposito lo colloca in una posi-zione di scontro permanente con il sistema prevalentemente doxastico della critica letteraria (2001:72-73), a favore di quello

dividuo con la morte individuale e collettiva, così come le varie rappresentazioni della conclusione dell’esistenza nelle fonti del passato, compresi i testi letterari.

6 La vita privata, una monumentale raccolta curata da Georges Duby e Philippe Ariès sulla storia del-la vita privata dall’Impero Romano al Novecento.

7 A causa della mancanza di una traduzione in ita-liano del libro di Bollack, ho dovuto usare la ver-sione in romeno come fonte primaria e di conse-guenza tradurre alcuni brani in italiano.

258

Iulia Cosma

che Eco defi nisce come interpretazione e non uso di un testo: “se la catena delle in-terpretazioni può essere infi nita, come Peirce ci ha mostrato, l’universo del discor-so interviene a limitare il formato dell’en-ciclopedia. E un testo altro non è che la strategia che costituisce l’universo delle sue interpretazioni – se non “legittime” – legittimabili. Ogni altra decisione di usare liberamente un testo corrisponde alla deci-sione di allargare l’universo del discorso. La dinamica della semiosi illimitata non lo vieta, anzi lo incoraggia. Ma bisogna sape-re se si vuole tenere in esercizio la semiosi o interpretare un testo” (Eco 2004: 59-60).

Per Bollack, non può esistere un’er-meneutica del testo che non tenga in con-siderazione la «fi lologia critica», prenden-do così le distanze dalla ricerca fi losofi ca di una verità ontologica aprioristica (2001: 22-23). Il carattere fi lologico di tale erme-neutica risiede nella ricerca e nella decifra-zione del senso (2001: 40), così come quel-lo critico, riconducibile, a detta dello stu-dioso stesso, all’ideale razionalista ed in-tellettualista della fi losofi a dei Lumi del XVIII secolo, ma allo stesso tempo attua-zione di tale ideale, in quanto fatto ineren-te alla metodologia proposta (2001: 26).

Questa ermeneutica fi lologica e criti-ca prova a stabilire le modalità di produ-zione così come le caratteristiche del testo letterario, senza ignorarne però l’alterità del contenuto e la dimensione storica: “L’ermeneutica da me praticata è, innanzi-tutto, semplicemente critica in quanto di tipo fi lologico. Essa si pone, quindi, in un modo più radicale, dei quesiti su quello che viene detto: come si dice e si produce e a cosa si riferisce tale prodotto? Il proposi-to implica un passaggio attraverso un ex nihilo ed esclude il fatto che il testo possa far subito riferimento ad un contenuto a noi noto, indipendentemente dal ruolo, non trascurabile, svolto dal nostro oriz-zonte d’attesa. Per via delle risposte che gli vengono date, il riferimento si colloca sto-

ricamente e quindi potrà essere ricostruito mediante la decifrazione” (2001: 23-24).

Nel suo percorso interpretativo, Jean Bollack parte dal presupposto della traspa-renza dei testi che, a loro volta, rappresen-tano la posta in gioco assoluta, la libertà off ertasi o negatasi a qualsiasi lettore dell’opera (2001: 26-27). La trasparenza è una conseguenza di una presa di posizione dell’autore, indispensabile al processo del-la scrittura e conferisce al testo la proprietà di attuazione mediante la quale viene su-perata la distanza temporale tra l’opera e il lettore (2001: 45). Questo non vuol dire, però, che tale distanza possa mai svanire, anzi, sarà sempre presente se la si conside-ra dal punto di vista di Genette come inevi-tabile patina responsabile della comparsa di nuovi eff etti stilistici, diventando un ostacolo sulla via della scoperta di quella fi ssazione iniziale del senso da parte dell’autore, perché porta ad ignorare gli strati successivi di letture aggiuntevisi, le quali hanno generato le interpretazioni soggiacenti al canone letterario, guada-gnandosi così il carattere di verità inconte-stabili. Solo una storicizzazione del senso del testo è in grado di garantirne la giusta collocazione nella storia singolare che ha portato alla sua comparsa (2001: 45). Se-condo Jean Bollack, anche se il testo viene determinato dal contesto storico, sociale e culturale, non può essere letto in una chia-ve antropologica, come una mera rassegna di rappresentazioni, perché è innanzitutto il prodotto di un autore e di conseguenza conserva l’impronta di una scelta iniziale, avendo come risultato la fi ssazione di un senso che, in quanto generato da una “pras-si artistica” individuale, non può assumere caratteri universali (2001: 45-46).

La ricerca del senso iniziale è diffi cile, ma non impossibile, se viene chiamata in causa la storicizzazione che non deve esse-re intesa nel senso di verità storica, ma piuttosto di una ricerca all’insegna del ri-conoscimento del diritto di mettere in di-scussione e di contestare delle verità rite-

259


nute assolute (2001: 74). Solo mediante la storicizzazione si è in grado di accedere alla condizione nella quale ebbe luogo la scelta iniziale dello scrittore, tanto più che, secondo lo studioso francese, il testo sa-rebbe di per sé sottoposto ad una quadru-plice storicizzazione, per via della cultura alla quale appartiene, dell’orizzonte d’atte-sa dei suoi lettori, delle diff erenze insite che servono a renderlo particolare e della sua diff usione (2001: 92).

La contestazione della possibilità di capire i testi da un punto di vista storico, porterebbe, secondo Bollack, alla rinuncia di cercare un senso iniziale nel nome di una relatività dogmatica di natura pseudo-fi losofi ca (2001: 74). Scegliendo la storiciz-zazione, lo studioso francese critica la po-sizione di Gadamer che parte dall’assioma dell’impossibilità del lettore di staccarsi dal proprio orizzonte d’attesa e di conse-guenza accedere al testo iniziale: “Il punto di vista di Gadamer corrisponde ad una opinione preconcetta e comprensibile. Po-tremmo dire che, per lui, da un lato esiste la tradizione coi suoi imperativi, un’ «ap-partenenza» lontana e, dall’altro, un oriz-zonte, il nostro, che costituisce un ostacolo sulla via dell’integrazione della tradizione. Dal mio punto di vista, la tradizione è sem-pre aperta, come una virtualità, nel senso che essa si è rivelata al creatore nella forma che doveva avere allora per lui, così come oggi a me si rivela sotto un’altra forma […] dalla prospettiva di un soggetto, essa viene sempre percepita come screpolata e ricom-posta. Se voglio capire la «tradizione», non trovo altro che delle situazioni: formato dalla propria tradizione, taluno l’ha messa in discussione, rimodellandola. Si tratta di attimi, i quali si inseriscono però all’inter-no di un progetto” (2001: 95-96). La deci-sione iniziale riguardante il senso non deve essere confusa con l’intenzione dell’autore. Essa viene considerata dallo studioso fran-cese come marchio dell’intervento di un soggetto nella struttura della materia te-stuale (2001: 104-105). Soltanto analizzan-

do la portata di tale intervento al livello della composizione, e non la materia di per sé, in quanto preesistente all’intento auto-riale, si potrà giungere ad un’adeguata in-terpretazione del testo, visto da Bollack, a diff erenza di Ricoeur, come un sistema chiuso, in virtù di quella fi ssazione seman-tica iniziale (2001: 113-114). La polisemia è inerente al linguaggio, ma non può giusti-fi care l’esistenza di un senso introvabile in virtù di un’esigenza ontologica, perché le risorse illimitate della verbalità vengono prima fi ltrate e in seguito integrate in una rete semantica specifi ca dell’autore (2001: 80).

La ricerca del senso è parte integrante del processo di lettura. Non prestandole la dovuta attenzione, il lettore non avrà ac-cesso al libro dell’autore ma alla propria visione del libro (2001: 126), optando, nella terminologia di Eco, per l’uso e non per l’interpretazione del testo che, secondo Bollack, racchiude in sé la propria inter-pretazione, sin dal momento della sua ste-sura: “Eff ettivamente, il testo che decifro si interpreta da solo; assieme al processo del-la scrittura, si delinea anche la sua esegesi, in tutta libertà. Il lettore dentro di me deci-fra la prima lettura. In questo senso, non esiste un’altra arbitrarietà oltre all’opzione fatta in precedenza [dallo scrittore], né un’altra polivalenza oltre a quella che vi si trova nel testo scritto. Cos’è la polivalenza? […] la determinazione di un signifi cato: essa è aperta, ma non illimitata. Prendo posizione per una presa di posizione ante-riormente eseguita [dallo scrittore]” (2001: 148). Di conseguenza, per lo studioso fran-cese, la pluralità delle letture è illusoria quanto l’impressione che da tale pluralità si possa prediligere un certo tipo di lettura a discapito di un altro, perché si dovrebbe scoprire innanzitutto la logica della produ-zione del senso e questo processo non pre-suppone una scelta da parte del lettore, ma la scoperta di una scelta operata dall’autore durante la scrittura del testo (2001: 160). Per trovare questo senso elaborato in pre-

260

Iulia Cosma

cedenza, determinato e identifi cabile (2001: 73), Bollack inizia la sua analisi al li-vello della combinazione delle parole, cioè della sintassi che impone un certo tipo di legame tra le parole, queste non potendo essere sostituite indipendentemente dalla loro connessione (2001: 76). La sintassi vie-ne considerata come elemento costitutivo del discorso autoriale, il suo carattere vin-colante garantendo una presa di posizione nei confronti del senso veicolato nell’enun-ciato (2001: 55), e la stabilità viene vista come punto di riferimento nel processo in-terpretativo: “La sintassi non è ambigua. [...] La sintassi immobilizza, fi ssa un inter-vento; essa non viene deviata, ma, nella maggior parte dei casi, fa deviare il senso mediante la produzione di una propria ri-fl essione. Impariamo a decifrare i riferi-menti e allo stesso tempo a scoprire come siano stati usati” (2001: 77).

Il fi lologo francese si propone, attra-verso la storicizzazione radicale, di cam-biare la prospettiva sulla costruzione dei testi, riconoscendo all’autore la dovuta ri-levanza nel processo della scrittura: “il cambio di prospettiva introdotto dalla sto-ricizzazione radicale da me rivendicata ha quale obbiettivo positivo e principale lo spazio off erto alla rifl essione, la quale in-dubbiamente presuppone, da sempre, l’esistenza di una persona o un individuo, cioè un’istanza indipendente, che si assu-ma le proprie asserzioni. Dal mio punto di vista, il testo cessa di essere un eff etto del linguaggio o un prodotto di una società. Queste dimensioni essenziali e originarie sono sussidiarie ad una modalità di proce-dere e ad una prospettiva – nel caso in cui si verifi chi – aventi la stessa essenza delle verità” (2001: 137-138).

Sostenendo la storicizzazione radica-le, Bollack entra in confl itto con i grandi nomi dell’ermeneutica e della fi losofi a, an-noverando tra gli avversari, come osserva Andrei Corbea nella Prefazione all’edizio-ne romena, “Heidegger, accusato dell’«abo-lizione della storia» a favore della propria

costruzione ideologica, […], Gadamer, il cui modello di comprensione viene respin-to ab initio perché presuppone che l’autore e il lettore «parlino la stessa lingua – fatto non realizzabile, se non parzialmente», Paul Ricoeur, disinteressato, in fondo, alla decifrazione dei testi perché sarebbe alla ricerca di un «infi nito» sovrastante, mitico e originale, un «contenuto» che li domina, indipendentemente dalla loro «composi-zione» – visione del tutto estranea a quella di Bollack, Foucault, con la cui minimizza-zione dell’istanza autoriale non è d’accor-do, Derrida e l’arbitrario decostruttivista, Genette, penalizzato per la sua inadegua-tezza fi lologica, Jean-Pierre Vernant al quale rinfaccia la lettura eccessivamente «globale» e prevalentemente «antropolo-gica» dell’Antichità” (2001: 9).

Nello sviluppo della sua teoria, Jean Bollack parte dalla seguente osservazione: il lettore si confronta col testo attraverso numerose tradizioni di lettura e così non ha accesso alla materialità iniziale del te-sto, ma soltanto alle sue interpretazioni successive, rette dalle anteriori tradizioni di lettura: “Una volta prodotta, l’opera di-venta l’oggetto di una ricezione. La lettura implica una deformazione, che indubbia-mente riguarda più il senso che il testo stesso; gli facciamo dire quello che credia-mo o vogliamo noi […]. Le nuove interpre-tazioni si sovrappongono su una vecchia rappresentazione, nella maggior parte dei casi recuperabile. Si sviluppa un’interpre-tazione seconda, in un certo senso in modo parallelo ad un’altra, già esistente e conce-pita come tale, cioè una rilettura [...]. Esiste dunque una tradizione interpretativa che off re un’immagine stratifi cata, complessa, senza trucco” (2001: 82). Di conseguenza, si impone, prima di iniziare l’analisi vera e propria del testo, di realizzare una rasse-gna delle pratiche di lettura, perché solo così si riesce a delineare e a capire l’esten-sione della manipolazione interpretativa operata ai danni del testo (2001: 83), evi-tando il pericolo di leggere in un modo

261


sbagliato la grammatica della scrittura in seguito a delle false attese (2001: 85). Tale rassegna è inerente alla lettura storica: sol-tanto scartando, per quanto possibile, l’anacronismo che inizia con la fi nalizza-zione dell’opera e la sua pubblicazione, e isolando le condizioni di produzione della scrittura si può arrivare alla materialità ini-ziale del testo (2001: 119).

Il primo passo è quello di operare una distinzione tra “il momento della presa di una posizione dotata di senso nell’ambito di certe condizioni storiche [...] e la lunga catena di usi («le letture»), fi no al momen-to storico attuale quando abbiamo deciso di separarli, creando la possibilità di met-tere i due momenti, quello della produzio-ne e il nostro, in una nuova relazione. La distanza viene accettata. È defi nitiva. Altri-menti il testo non potrebbe essere attualiz-zato (2001: 119-120).

Il secondo è quello di penetrare la lo-gica del meccanismo testuale, associato da Bollack ad un labirinto che porta inevita-bilmente all’uscita, nel nostro caso rappre-sentata dal senso, anche se la giusta dire-zione può essere individuata soltanto lun-go il percorso: “leggendo, il lettore dentro di me penetra in un sistema costruito in opposizione ad altri sistemi possibili, esi-stenti o virtuali, e si è rivestito così di una forma di necessità, del tutto provvisoria e locale. Non la trovo facilmente. Il labirinto non è mai arbitrariamente disegnato; la sua proprietà è quella di portare verso una uscita: ecco perché non lo identifi chiamo al di fuori del percorso e spesso alla sua fi ne” (2001: 124-125).

L’essenza di tutto il percorso interpre-tativo proposto sa Bollack si trova nelle se-guenti frasi: “«Cosa ha da dirmi tutto que-sto, sotto questa forma e da questa distan-za?» ecco la domanda che mi pongo, senza che il passato delle letture anteriori svani-sca dalla mia coscienza. È vero che, in sen-so contrario, una distanza viene abolita, ma solo per essere stata eccessivamente messa in risalto; si instaura una nuova fa-miliarità metodologica o scientifi ca, che non ha molto a che fare con l’empatia. De-terminiamo la comparsa di un mondo del pensiero, con le proprie leggi, non solo di quello della lingua: fi niamo per incammi-narvici. L’occhio si attacca e ci si abitua, diventa capace di percepire le sfumature” (2001: 120).

Bibliografia1. Bollack, Jean (2001), Sens contra sens.

Cum citim? Convobiri cu Patrick Llo-red, Iași: Polirom.

2. Ceserani, Remo (1990), Raccontare la letteratura, Torino: Bollati Boringhieri.

3. Eco, Umberto (2004), Lector in fabula. La cooperazione interpretativa nei testi narrativi, Milano: Bompiani.

4. Jervolino, Domenico (2005), La tradu-zione come problema fi losofi co, in «Studium», n. 1 gennaio-febbraio, pp. 59-67.

5. Lungu Badea, Georgiana (2007), Scurtă istorie a traducerii. Repere traductolo-gice, Timisoara: Editura Universităţii de Vest.

6. Steiner, George (1983), După Babel. Aspecte ale limbii şi traducerii, Bucureşti: Editura Univers.

262

ISTORIJSKO ČITANJE: ZASTARJELI METOD?

Rezime

Cilj ovog rada je da ukaže na značaj i aktuelnost istorijskog čita-nja, na kojem se temelji metod tumačenja Žana Bolaka tj. „fi lo-loška hermeneutika i kritika“. Prvi dio rada baziran je na posma-tranju krize istorizacije, koja je u vezi s raspravom o legitimitetu književne istorije kojom se bavi Remo Ćezerani u djelu Raccon-tare letteratura (Pripovijedati književnost, 1990). U radu je skre-nuta pažnja i na korist istorijskog pristupa u razumijevanju tek-sta, posebno književnog, o čemu je govorio Džordž Stajner u knjizi Après Babel (Nakon Vavilona). Posljedni dio rada potpuno je posvećen predstavljanju Bolakove hermeneutike.

[email protected]

263


1. Увод

1.1. Појам јавног и приватногПојам јавног обично се односи на

државу, тј. државну службу, док се, с дру-ге стране, приватно или посебно односи на све оно што није држава. Под јавном сфером Кант је у свом есеју Шта је то просвећеност? подразумевао сферу у којој се посебне индивидуе обраћају другима у потпуној слободи и у своје лично име, док је приватно повлачење повезивао с вршењем грађанске или свештеничке дужности. Кроз овакву се-мантичку инверзију оцртава се нова по-дела, при којој се јавно и појединачно више не супротстављају као у 17. веку, већ пракса, која је раније означaвана као приватна, одређује простор јавног раз-мишљања и заузимања политичког ста-ва (Перо 2003: 27).

Приватан живот, који се одвија у оквиру свакодневног живота, није лако докучити – било зато што се он меша с јавним животом, било што себе прикри-ва устежући се да се открије другима. Док проучавамо приватни живот одређеног аутора или епохе, тежимо да сазнамо како се мислило о приватности;

дакле, мање нас интересује приватни живот, а више став о приватности.

Гордан Раванчић (2000: 54) запажа да је простор живљења у ренесансном Дубровнику имао више димензија: го-сподарску, друштвену, цивилну, сакрал-ну итд. При том, простор јавног де-ловања власти и могућности њеног упли тања у свакодневни живот обичног човека био је много шири него што да-нас можемо да замислимо. Често ни приватни живот појединца није био из-ван интересне сфере извршних власти. Тако је, на пример, у архивској грађи могуће наћи законске одредбе и судске пресуде о женидбеним уговорима и одредбама у вези с конзумацијом брака (Раванчић 2000: 54). Часопис Дубровник календар за годину 1901. доноси појединe законе, наредбе и пресуде донете у 15. и 16. веку, а које се, између осталог, односе на женидбу и веридбу. Наиме, због че-сте појаве избегавања женидбе, и након обећања датог вереници,1 дубровачко веће је 10. јула 1562. године издало закон:

1 Међу младићима који су били утамничени или кажњени због овакве појаве наводе се:

Биљана Ч. Ћирић УДК 821.163.41/42.09-2Универзитет у Нишу DOI 10.7251/FIL1307263CФилозофски факултет

ПРИВАТНО И ЈАВНО У ДРАМАМА НИКШЕ ГРАДИЈА

Апстракт: Полазећи од односа јавног и приватног у двема драмама Никше Градија – Косовка дјевојка и Дјевојка справљеница или Све на стару – рад истражује у којој мери ова дела доприносе бољем сагледавању прилика у Дубровнику Градијева доба и у којој мери доносе новину у књижевном стварању. Показује се да Никша Гради у овим делима заступа конзервативне идеје очувања традиције и обичаја племства старог Дубровника, ослањајући се у великој мери на мотиве и идеје које је Иван Гундулић заступао у својим делима.

Кључне речи: јавно, приватно, племство, традиција, политика, породични односи.

264

Биљана Ч. Ћирић

Ko se zaručio, neka se vjenča. Ako ima godinu dana da je zaručen, neka se vjenča do decembra; ako se nalazi vanka, poslije šest mjeseci iza kako je došao da se vjenča; ako utječe, vjerenica posvaja dobra njegova, ako ona neće ili ne može, tada ih prima bolnica Domus Christi (1901: 140).

Јавни простор и простор јавног деловања били су знатно шири него што је то данас случај. Док извори говоре о оном неуобичајеном или оном што је из неког разлога било вредно бележења, приватна сфера живота, будући окрену-та пре свега породици, која није ништа неуобичајено, остаје нам често непозна-та. Неки подаци из казнених списа све-доче о томе да се велики део доколи-чарења средњовековних Дубровчана од-ви јао на јавним градским површинама.

Француска револуција покушала је да сруши границу између јавног и при-ватног, да изгради новог човека и пре-обликује свакодневицу новом органи-зацијом простора, времена и сећања. Међутим, обичаји су се показали јачим од закона. Однос између јавног и при-ватног стоји у средишту сваке пострево-луционарне политичке теорије.

Фигура оца је надвисила историју приватног живота у 19. веку. Право, фи-лозофија и политика доприносе усто-личењу и оправдању његове власти. У недостатку краља традиционалисти су желели да обнове оца. Вратити у поро-дицу свемоћну власт представља акси-ому политичке науке, како би власт по-стала мање неопходна у држави (Перо 2003: 95).

Када је о појави женидбе реч, избор у социјалном погледу део је велике по-родичне политике. Ендогамија се пот-врдила као тежња, што се објашњава об-лицима дружења: женим се себи слич-ном зато што њу и сусрећем (Исто: 107).

Стијепо Замања, Менчетић (Menze) и Јеро Цријевић (Cerva).

1.2. Јавна делатност и приватни живот Никше Градија

Никша Матов Гради (1825–1894) био је последњи дубровачки властелин--песник. Родио се у Задру као потомак угледног дубровачког властеоског рода. Отац му је био Мато пл. Гради (Градић), а мајка Ана пл. Giorgi-Bona (Ђурђевић Бунић), обоје nati a Ragusa (Лукежић 2008: 138). Родоначелник њихове лозе био је Вук Граде, који се из Босне досе-лио у Дубровник и био војвода босан-ског краља Стјепана. У племићком грбу Градија су у црвеном штиту уцртане сребрне попречне степенице, што сим-болизује етимологију презимена (lat. gradus, степеница), а племићко гесло гласило је SPES (Нада).

Никша Гради је својим пореклом и урођеним аристократизмом припадао сфери урбане културе каква се неговала у старим далматинским градовима од времена хуманизма. Културни, књи-жевни и научни рад у овим срединама развијао се постојано под страним ути-цајем, првенствено под јаким упливом италијанског културног круга (Исто: 141).

Приватни лик Никше Градија и на-чин његовог опхођења са суграђанима на најсликовитији начин дочарава Јосип Берса у Дубровачким сликама и прили-кама (1800.–1880.):

Никша Гради био је савршен примјер старог дубровачког госпара. Ишао је малко погнут, нешто накривљене главе, ослањајући се о штапић, којега баш није требао, а погледом одајући жељу да међу чељади сретне пријатеља, с којим ће заподјети разговор, док су при-јатељи, које је он тражио, управ њега тражили. Та госпар Никша био је неупоредив causeur; у његову друштву часови би брзо пролазили. Скептицизам, који је у Дубровчане усадило неишчекивање ма каква добра и који се је обично појављивао без прикривања и често с грубом отвореношћу, био је у Никшину говору доиста неизоставан, али у исто вријеме једва примјетљив. Углађени понос није му допуштао да исповиједа тугу за својим пониженим ста-

265

Приватно и јавно у драмама Никше Градија

лежом, а скептицизам у дубровачке властеле и није био друго него горак излив увријеђене и немоћне душе. У том утанчаном складу у мислима и ријечима била је тајна његова успијеха у друштву и поштовања, што га је уживао (1941: 289).

Студије права завршио је у Падови, а радио као судија у Дубровнику, Спли-ту, Задру, Ријеци и Котору. Иако је осећао анимозитет према аустријској власти, морао је као државни чиновник бити лојалан властима. Потчињавање вољи режимских органа и законским одредбама Градију сигурно није лако па-дало, те је утеху и духовно задовољство тражио у литератури. Након пензио-нисања остаје у Дубровнику, посвећујући се књижевности и политици. Свој лите-рарни рад Гради је сматрао дјетињењем, тј. хватањем по зраку златокрилих ље-птира поезије (Лукежић 2008: 145). Поимање књижевности као неке успут-не човекове делатности било је каракте-ристично за стари Дубровник. Гради је писао поезију, драме у стиховима и ра-зне полемичке брошуре. Прве песме објављује 1846. у листу La Dalmazia, чији су уредници и сарадници припадали широком кругу следбеника романти-чарских манцинијевских идеала. Гради је на српском писао политичке песме, као и песме сатиричне, филозофске и родољубиве тематике. Чест је пример преплитања завичајног и националног, општељудских тема с трагичним лич-ним искуствима. Његов невелики књи-жевни рад чине две драме и неколико филозофских и сатиричних песама.

О књижевном делу Никше Градија изрицане су оскудне и летимичне оце-не. Савременици су његов рад третира-ли премало амбициозним и претежно пригодним (Лукежић 2008: 190). Већина његових стихова данас има углавном до-кументарно значење, служећи као све-дочанство духа и укуса једног времена.

У листу Словинац Гради је 1884. го-дине објавио опширан програмски чла-

нак под насловом Нешто о нашим ства-рима, формулишући у њему по први пут јасно своје политичке ставове. Главни тадашњи задатак свих јужних Словена, по мишљењу Никше Градија, било је уједињење. Уколико се то не би догоди-ло, према ауторовом мишљењу, следила би неумитна пропаст народа. Хрвати, Срби, Бугари и други словенски народи остали би мали, разједињени и међу-собно посвађани, те би били лак плен моћнијих и богатијих народа.

Никша Гради био је огорчен на хрватско-српске трзавице. Борио се за словенски програм и бранио Вукова на-чела о језику. Његова схватања најбоље потврђују листови Гуштерица и Глас ду-бровачки. Гради је остајао између Срба и Хрвата, настојећи да нађе средину којом би они кренули заједно. Међутим, имајући у виду запажања Николе Тоље (2011: 12) о недовољној објективности у приступу покрету Срба католика, треба истаћи експлицитан став Никше Градија у уводнику Гласа дубровачког, који отклања сумње о евентуалним вели-косрпским тежњама:

Ми Дубровчани чисто Срби по пореклу, и ако се нећемо нигда за нигда претопити у Хрвате, е то није ни нужно ни могуће, ми ипак не сањамо о каквој великој Србији (1886: 106).

У листу Гуштерица (1882: 1) Никша Гради алегоријском причом у уводнику дочарава судбину Републике. У Дубров-нику је, наиме, постојала легенда о Миху Працату, сиромашном човеку који је живео на Лопуду и, по обичају старих Дубровчана, на мору кушао своју срећу. Два пута је то радио, али таман када би помислио да је постигао свој циљ, море би му прогутало стечевину. Разочаран, човек је одустао од даљих покушаја, те проводио бесциљно своје дане. Међу-тим, једнога дана, док је седео у свом врту, опазио је гуштерицу која је поку-шавала да се попне на врх једне ограде. Два пута је пала, али није клонула духом,

266


већ је покушала још једном и стигла тамо где је намеравала. Працату је при-мер гуштерице помогао да схвати слич-ност са својом судбином, те је окушао срећу и по трећи пут. Показало се да је заиста овога пута био боље среће, па се кући вратио богат.

Гради (1882: 1) судбину Миха Праца-та из приче пореди са судбином Дубров-ника, којег је на врхунцу славе стигла несрећа 1667. у виду потреса. Град се није предао, већ се уздигао из рушевина, али га је потом сустигла друга несрећа – француска револуција и Наполеон, да би се 1815. нашао у власти Аустрије. Међутим, Дубровник не губи наду, већ верује да ће се попут гуштерице из при-че поново уздићи. По Градију, будућност Републике је у рукама младих који се успињу да по трећи пут обезбеде својој земљи срећу и благостање. Будући да је стаза којом су се млади људи запутили стаза просвете, Гради утемељује лист који ће имати функцију врела знања намењеног целокупном дубровачком народу. Уредник лист посебно намењује пуку, јер пук нема средстава попут богатијег сталежа да себи приушти ску-пе књиге, те ће Гуштерица преузети улогу тумача и преносиоца знања да на-род више не би био тијело без главе, који други по својој вољи води (Гради 1882: 1).

2. Косовка дјевојка

Драмску песму Косовка дјевојка Никша Гради је објавио у Словинцу 1884. године. Мотиве је преузео из песме Марко Краљевић укида свадбарину из збирке Вука Стефановића Караџића. Своје песничко остварење слао је на увид дум Ивану Стојановићу, молећи га да му проследи своје мишљење. Дум Иван Стојановић је ово дело оценио као узорну драму, без обзира на све њене по-грешке. Позитиван суд о драми исказао је и Винко Лозовина.

Аутор се у овом делу опредељује за историју као легенду, тј. за историјске догађаје већ преточене у литературу у народној песми. Овај тип измене ис то-ријске истине подразумева преузи мање готових модела тумачења исто ријских догађаја. Интересовање за фолклор се у епохама хуманизма, ренесансе и барока подудара с географским и културним открићима, са ослобођењем од идеоло-шких ауторитета, као и с ар тикулисањем првих појмова о нацији (Фотић 2005: 304). И у самој идеји словинства изра-жена је свест о томе да се посебност на-рода изражава кроз усмену традицију. У периоду од 15. до 18. века улога усменог стваралаштва расте. Фолклор постаје историјски документ и предмет научне расправе.

Своју историјску традицију Срби су почетком деветнаестог века искључиво везивали за светородну лозу Немањића и предање о Косову. Док је немањићка традиција оличена у два владара, светом краљу Стефану Првовенчаном и цару Душану, косовска је оличена пре свега у кнезу Лазару и царству небеском (Љу-шић 1994: 27).

Раде Михаљчић запажа да се косов-ска легенда историзовала наносима тренутне стварности:

То није извор о давнашњем видовданском су-кобу, то није извор о добу о коме се пева већ за које се пева. Образована на језгру истинског збивања, косовска легенда постаје део народне историјске свести. Она нас не обавештава о прошлости већ позивајући се на прошлост подстиче покрет који ће тек ући у историју. Стога кнежеву клетву, пре свега, схватамо као позив на устанак (1989: 264).

У складу са својим идеолошким схватањима и својим политичким про-грамом, Никша Гради се у драмском делу Косовка дјевојка користи косов-ским мотивима како би заправо прого-ворио о актуелној ситуацији у Дубро-вачкој Републици. Задатак који намењује

267


свом књижевном делу исказао је у Про-логу објављеном у Словинцу:

Причај љупко, твојему народу,Старе приче а нове појмове,да се чисти кобних му порокаСтупи стазом правог савршенства (Гради 1884: 7).

У науци је већ скренута пажња на могући утицај Џива Гундулића на Гра-дијево стваралаштво. Ирвин Лукежић, на пример, запажа да је Гради близак Ивану Гундулићу по конзервативним идејама очувања друштвеног реда и по породичној властеоској традицији (2008: 207). Како аутор истиче, Гунду лићева мајка Џива потицала је управо из Гра-дићевог рода. Гради се бавио проблеми-ма композиције Гундулићевог Османа и залагао се за подизање споменика чуве-ном песнику. Међутим, оно по чему је Никша Гради близак Гундулићу, када је реч о драми Косовка дјевојка, јесте рето-рика границе хришћанства коју, по угле-ду на Гундулићевог Османа, песник исказује управо у овој својој драми.

Наиме, како је већ у науци показано (Кунчевић 2010), специфичност поло-жаја Републике огледала се у томе што је Дубровник истовремено био и херојски граничар хришћанства и трибутар Османског царства. Иако је плаћање ха-рача у политичкој и правној традицији Турске имало недвосмислено значење признања врховне власти, Дубровник је свој однос с Портом тумачио на начин најповољнији за себе. Наиме, Дубровча-ни су признавали да то чине ради очу-вања слободе и кршћанског имена (Кун-чевић 2010: 190). Најважнија реторичка стратегија дубровачке дипло матије, како запажа Кунчевић (2010: 181), била је коришћење слике Дубровника као като-личког града који, смештен на граници с неверницима, схизматицима и хере-тицима, има специфичну мисију и за-слуге за читаву кршћанску републику.

Дубровник је у дипломатији 16. века претворен у град који свој мучан положај у раљама неверника издржава зато што му то омогућује да обавља низ важних задатака у интересу вере – да брине за остатак хришћанства у земљама под сул-тановом влашћу, откупљује хришћане из ропства и, најважније, зауставља даљи продор Османлија према западу.

Гранични положај Града није био само велика тема дипломатије већ и историографије и књижевности. Могу-ће је стога говорити о различитим кон-цептуализацијама границе у култури Дубровника.

Оваква слика Града дата је управо у Градићевој драми Косовка дјевојка, кроз обраћање Виле (1884: 14). Занемарујући историјску прецизност, писац Дубров-ник приказује у контексту простора на којима се водила најжешћа борба про-тив Турака, а у складу са сликом Града која је већ била прихваћена.

На истоку а ЕрцеговинеГдје су ст’јене грозне самотиње,од свуд густе горе и немиле,Ту ће вити соколови сивиГњезу’около; ту ће непрестанобити борбу неједнаку, страшну,За крст часни и слободу златнуСа огромним Османовим царствомСваки камен тих врлетних гораУ Турској ће крви огрезнути (Гради 1884: 14).

Бранко Летић запажа (2003: 43) да појава виле као метафоре завичаја и шире домовине представља стари мо-тив, познат још у барокној поезији, који у време илираца бива изразито актуели-зован. Виле у поемама босанских фра-њеваца 19. века, како аутор запажа, у стилу барокних антитеза говоре о славној прошлости и тужној сада-ш њици, како би сликама старе славе по-будиле осећање поноса и патриотизма, а сликама садашњег ропства осећање револта и буне (Летић 2003: 43). По ме-сту и значају који добија у драмском спе-ву Косовка дjевојка, вилин монолог

268


скреће нашу пажњу. У њему је дат пре-глед дубровачке историје, с нагласком на реторичким моментима слављења Града као граничара хришћанства. Међутим, специфичност Градијеве ре-торике огледа се у успостављању везе Дубровника са српском традицијом, те горе наведени стихови кореспондирају са ставовима израженим у Гуштерици:

[...] не може ни говора бити о каквој другој на-родности, него о нашој народности српској, пошто српски језик, што га ми сви говоримо, и етнографски наш положај који, на којугод страну сврнемо око, сјећа нас да ова наша земља није друго ван приморје кршевите Хер-цеговине, говоре нам јасно, да смо ми огранак српскога народа (Гради 1883: 1).

У вилином монологу присутна је оптимистичка визија будућности сло-венског народа, заснована на уверењу у поновни процват духовности Града. Сличност сa Османом јавља се у начину приказивања непријатеља и у слављењу словенског народа, међутим, приметне су и аналогије с Гундулићевим делом Дубравка. Наиме, док Иван Гундулић у Дубравки на алегоријски начин пред-ставља женидбу, тј. спајање власти над дубровачком слободом и племића про-османске (сорбонешке) оријентације, Гра ди сликовитим поређењем дочарава жудњу народа за осветом:

Ох освето! дивна ти си пуку,Мила ти си народу врх свега,Кад уморен несноснијем јармом,од свих страна угњетен, те вапи,Те му синеш, ко љепота дјеваМладожењи, првог љупца жедном (Гради 1884: 11).

Конзервативни погледи у питањима љубавних односа исказани су кроз сти-хове које изговара Коло:

Дивна љубав робу не пристоји,Е се даром пита и примањем (Исто: 7).

У Грацу, фебруара 1884. године, Никша Гради пише свој политички спис Аустроугарска према Русији, који уред-ништво, уз извесне ограде,2 ипак об ја-вљује у Словинцу. У свом полемичком спису, Гради између осталог истиче: На-роди на Балкану још са грозом спомињу како су стењали под Турским јармом, те су жедни, ко сви остали, слободе, си-гурности просвјете, обрта и благо-стања [...] (1884: 136). Залажући се за јединство Словена на Балкану, аутор успоставља везу са српском традицијом, истичући посебно српску историју и њене јунаке:

Племена, гдје, без икоје приправе и науке, појављују се витези и државници, ко што бјеху Карађорђе и Милош, достојна су занаго да се на њих више него на Мађаре рачуна у свакој разложној основи будућег преустроја источне Европе (Гради 1884: 135–136).

Никша Гради ипак не подлеже озва-ниченом слављеничком виђењу про-шлости, већ успостваља известан от-клон од устаљених карактеризација јунака допуштајући мане у њиховом приказу, о чему сведоче стихови вили-ног монолога:

Имаш Марко честитих врлина.[...]Али с неких големих порокаУ којим си болан остараоИ ако ћеш ране облакшатиРоду твоме, извидат их нећеш (Гради 1884: 14).

Градијева Косовка дјевојка не пред-ставља само извор о добу о којем се пева, већ пре извор о онима за које се пева. Позивајући се на прошлост, ово драмско дело подстиче деловања која ће тек ући у историју, те тиме тежи да својим књижевним учинком утиче на њен ток. У јавном деловању веран аустријским 2 Премда политичкога карактера, радо приоп-ћујемо ову радњу као етнолошку биљешку по-лемичне врсте, очитујућ ипак да се не слаже-мо у свему с велеученијем писцем (1884: 134).

269


законима, Гради је, ограђујући се тради-ционалним схватањем књижевности као одмора и господске забаве, заправо кроз своје драме проговорио о личним уверењима и тежњама. Ауторова нада била је усмерена ка способности Града да очува своју вековну традицију и, по-пут гуштерице из легенде, још једном врати своју славу и слободу.

3. Дјевојка справљеница или Све на стару

Понос и гордост једног дубровач-ког властелина, потомка старе аристо-кратије и њене углађености, посебно ће се испољити у Градијевој драми Дјевојка справљеница или Све на стару. Осећај посебности и издвојености једног наро-да и традиције која одолева свим изазо-вима очитује се већ у наслову дела (Све на стару). Справљеница је била девојка у служби племићке породице (Лукежић 2008: 206). Градијево друго драмско дело, објављено 1890. у Новој Зети, пре свега представља израз отпора према ставу социјалне нивелације и покушај очувања конзервативних идеја плем-ства и његове вековне традиције.

Радњу је аутор сместио у Дубровник шеснаестог века. Основа заплета је забрањена љубав између Марка Ми н-четића (Менчетића), унука славног Шишка, и Кате – девојке справљенице, тј. слушкиње у његовој кући. Иако је Марко истрајан у својој љубави, против њега су сви – родитељи, пријатељи, дру-гови, па и сама Кате:

Неће плакат несуђеног мога Добра мајка; нећу ја да будем Њему камен гдје би се спотакнуо.Нек он иде својом стазом сјајном,Ја ћу нижом, гдје сам се родила, Ја ћу нижом, поштенијом за ме (Гради 1890: 325).

Марко најзад бива побеђен, схва-тивши да је погрешио што је пренебре-гао обичаје свог сталежа и дужности, а

Кате пристаје на венчање с поморцем Кристом, мирећи се с победом друштве-них обзира. Композиција драме у науци није повољно оцењена, али је запажен Градијев патриотизам – како онај локал-ни, дубровачки, тако и општији, југо-словенски. Драма има три кратка чина, без упечатљивије драмске снаге. Међу-тим, оно што комад чини значајним јесте успешно пренесен дух једног вре-мена с локалним обичајима и тоновима приватног и јавног живота које дочара-ва.

Деловање карактера у драми сасвим је у складу с пословицом Све на ста-ру, коју је Гради већ у наслову свог дела истакао. Слава и снага Дубровника по-чивала је управо на јединству владајућег сталежа и добро укорењеним обичајима, дужностима које је власт прописивала и које су се преносиле и на приватни жи-вот. Непримереност женидби младих који потичу из различитих сталежа ис-казао је већ Иван Гундулић у својој дра-ми Дубравка. На сличан начин немогућ-ност оваквих бракова исказује и Никша Гради:

Гдје да човјек здружи се с кобилом? –Гдје се чуда такога видјело? – (1890: 322)

Морал и етика изражени на посло-вичан начин не надилазе дату дру-штвено-политичку заједницу, већ на-против, управо њом бивају одређени. Будући свестан робовског, тешког положаја у коjeм се земља налази и који по сложености превазилази ситуацију у којој се нашао Дубровник Гундулићева доба, Никша Гради је алудирао на ис трај-ност у очувању општег добра и традиције Града, како би се он оснажио и на тај на-чин лакше одупирао аус тријској сили. Међутим, ова етика је у складу с аристо-теловским и лакановским тумачењима, управо проистекла из конкретног вре-мена и политике Града:

270


If you go and take a close look at it – and it’s worth the trouble – you will see that Aristotle’s morality is wholly founded on an order that is no doubt a tidied up, ideal order. But it is nevertheless one that corresponds to the politics of his time, to the organization of the city. His morality is the mo-rality of the master, created for the virtues of the master and linked to the order of powers. One shouldn’t contemptuous of the order of powers – these are not the comments of an anarchist – one simply needs to know their limit with relation to our fi eld of inquiry (Lacan 1992: 315).

Oбласт приватности у Дубровнику не може се посматрати независно од обла-сти јавног деловања. У науци је то по-себно запажено на примеру шеснаестог века и Гундулићевог дела (Ћосић и Ве-карић 2005). Запажено је да је Гундулић у Дубравки заправо алудирао на раскол у властели, тј. на сукоб проосманске и противосманске оријентације, тј. сорбо-неза и саламанкеза. У том погледу, као сведочанство важности овог раскола, у прилог Ћосићевој и Векарићевој тези могли би сведочити и стихови Дјевојке справљенице у којима се управо, кроз го-вор о свакидашњици и браку, провлаче актуелни политички сукоби:

Ко што веле црниЗаручника очеви, без послаИкаквога, но с простог јогунстваИ гордости урађене, с трицаПосве лудих, посташе крвницимМеђусобно; па Бенеса стариРече некуд, прије него Палу,Да би ћерцу опанчару дао,Па Чифуту, и на сврху самомСорбонезу (Гради 1890: 288, подвлачење Б. Ћ.).

У драми се о Минчетићу каже да је међ првијем од властеле у граду (Гради 1890: 290), а у стиховима који говоре о актуелним пословима властеле могуће је наслутити да је племић вероватно припадао владајућој, прагматичној ори-јентацији,3 будући да стихови говоре о 3 Ненад Векарић запажа да је род Мenze у кла-новском распореду властеоских casata 1550. године већином припадао Бобаљевићевом

могућностима трговине на истоку и допуштењу да за време рата све лађе непријатеља могу слободно наћи за-клон у дубровачким лукама (1890: 414).

Како је већ потврђено у студији Ћосића и Векарића, корен настанка двеју властеоских скупина – саламанке-за и сорбонеза – везан је за родовски обра чун који се догодио у 16. веку. Наи-ме, Марин Андријин Бобали с братом Јунијем учествовао је у сукобу у којем је погинуо властелин Маринко Франов Ту-диси (Јунијев таст). Марин је помило-ван, тако да године 1589. у Гружу убија водећег дипломату Франа Гондолу, мужа своје сестричине, који се у Сенату зала-гао за неутралност Републике на спо-љашњем плану, а за дисциплиновање необуздане племићке омладине на уну-трашњем плану. Бобали је кључна фигу-ра раскола дубровачког патрицијата и због убиства 1589. године, када је дошло до великог родовског расцепа casata Бо-бали – Рести – Гондола – Бона, као и један од зачетника протуосманске по-литике којом су се надахњивале завере-ничке коловође током Велике завере (Ћосић 2005: 16).

Антун Дебов Минчетић не може прихватити ни разумети поступак свога сина и његове жеље, потпуно нечувене за сталеж којем припада. Властела с којом се консултује око питања женидбе свог сина сагласна је у погледу очувања реда и недопустивости прекорачења обичаја:

Антун Д. А када биВластеоски син слушкињу којуЗаволио просту, па с њомеХтио у брак да ступи?

клану (касније саламанкези), док је род Gradi у потпуности припадао овом клану (2011: 255). Међу властеоским родовима 1650. род Menze припадао је такође casati Бобаљевићевог (са-ламанкешког) клана. Године 1800, међутим, већину casate Менчетића чине сорбонези, док су род Gradi већином чинили саламанкези.

271


Луко В. Тог пријеземљица би имала прогутат,Да се име њему не споменеДо вијека, него да с окаљаОбраз рода, а свјетлост потамниСвој господи (Исто: 414).

Традицију песник везује и за књи-жевно стваралаштво Менчетића, изра-жавајући жеље и наде да ће се кроз мла-де нараштаје пренети песнички таленат предака. У драми тако отац подсећа сина на његовог славног претка Шишка Мен-четића, саветујући му да својим љу-бавним јадима остави невину спомен у књигама. Своје драмско дело Гради, угледајући се на славне песнике про-шлости, завршава хвалоспевом Дубров-нику, показујући још једном да ничим не изневерава славну традицију свог града, већ да се за оживљавање те традиције бори.

Како је анализа показала, област приватности у драмама Никше Градија немогуће је посматрати изван области јавног деловања. Чак и кроз говор о свакидашњици и браку, провлаче се ак-туелни политички сукоби. Показује се да Гради у овим делима заступа конзер-вативне идеје очувања традиције и обичаја племства старог Дубровника, ослањајући се у великој мери на мотиве и идеје које је Иван Гундулић заступао у својим делима. Свестан робовског, те-шког положаја у којем се земља налази-ла, Никша Гради је, користећи се косов-ским мотивима, заправо проговорио о актуелној ситуацији у Дубровачкој Ре-публици и алудирао на истрајност у очувању општег добра и традиције Гра-да.

Извори

1. Гради, Никша (1884), Косовка дјевој-ка, Драмска пјесма у три дјејства, „Словинац“, VII, 1: 4–14.

2. Гради, Никша (1890), Дјевојка справ-љеница или Све на стару, Збитије при почетку XVI вијека у Дубровни-ку, „Нова Зета“, год. II: 284–291, 320–328, 414–417.

3. Гради, Никша (1884), Аустро-угарска према Русији, „Словинац“, VII: 9.

4. Гради, Никша (1884), Нешто о на-шим стварима, „Словинац“, VII: 36.

5. Гради, Никша (1882), Уводни чланак у: „Гуштерица“, пучки лист, бр. 1, год. 1.

6. Гради, Никша (1883), Уводни чланак у: „Гуштерица“, пучки лист, бр. 12, год. I.

7. Гради, Никша (1885), Уводни чланак у: „Глас дубровачки“, бр. 1, год. 1: 1.

8. Гради, Никша (1886), Уводни чланак у: „Глас дубровачки“, бр. 14, год. 1.

Литература1. Bersa, Josip (1941), Dubrovačke slike i

prilike (1800.–1880.), Zagreb: Matica hrvatska.

2. Vekarić, Nenad (2011), Vlastela grada Dubrovnika 1, Korijeni, struktura i raz-voj dubrovačkog plemstva, Zagreb – Dubrovnik: HAZU.

3. Vojnović, Lujo (2005), Istorija Dubro-vačke Republike, priredila Irena Arsić, Beograd: Neven.

4. Dubrovnik kalendar za godinu 1901. (1900), Dubrovnik: Izdanje i naklada Srpske dubrovačke Štamparije A. Pa-sarića.

5. Кunčević, Lovro (2010), „Retorika gra-nice kršćanstva u diplomaciji rene-sansnog Dubrovnika“, Anali Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 48: 179–211.

6. Lacan, Jacques (1992), The Ethics of Psychoanalysis 1959/60: The Seminar of Jacques Lacan, Book VII, trans. by Dennis Porter, London: Routledge.

7. Летић, Бранко (2003), „Словинство у поемама босанских фрањеваца 19. века“, у: Књижевност и историја V, Историја у романтичарској поеми

272


код Словена, Зборник реферата са научног скупа 11–13. X 2001, Ниш: Центар за научна истраживања СА-НУ – Универзитет у Нишу.

8. Lukežić, Irvin (2008), „Posljednji du-brovački vlastelin-pjesnik Nikša Matov Gradi (1825–1894)“, Anali Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 46: 137–225.

9. Љушић, Радош (1994), Србија 19. века изабрани радови 1, Београд: Војна књига.

10. Перо, Мишел (2003), Историја при-ватног живота 4, приредили Фи-лип Аријес и Жорж Диби, Од фран-цуске револуције до првог светског рата, Роже-Анри Геран, Ален Кор-бен, Ан Мартен-Фижије, Мишел Перо, Кетрин Хал, Лин Хант, уреди-ла Мишел Перо, превела с францу-

ског Љиљана Мирковић, Београд: Clio.

11. Ravančić, Gordan (2000), „Javni prostor i dokolica u kasnosrednjovjekovnom i renesansnom Dubrovniku“, Anali Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, 38: 53–64.

12. Tolja, Nikola (2011), Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude, Dubrovnik: Vlastita naklada.

13. Ćosić, Stjepan i Nenad Vekarić (2005), Dubrovačka vlastela između roda i države: salamankezi i sorbonezi, Zagreb - Dubrovnik: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti – Zavod za povijesne znanosti u Dubrovniku.

14. Фотић, Александар (2005), Приват-ни живот у српским земљама у освит модерног доба, Београд: Clio.

THE PRIVATE AND THE PUBLIC IN DRAMAS BY NIKŠA GRADI

Summary

Starting from the relation between the public and the private in two dramas by Nikša Gradi ― Kosovka djevojka and Djevojka sprаvljеnica or Sve na staru, the paper examines the extent to which these works contribute to a better understanding of the conditions in Dubrovnik of Gradi’s time and the extent to which they bring novelty in literary creation. It is shown that Nikša Gradi, in these works, represents conservative ideas of preserv-ing the traditions and customs of the old nobility of Dubrovnik, relying heavily on the motives and the ideas of Ivan Gundulić represented in his own works.

[email protected]

273


И поред тога што је у руској по-езији спорадично негована ме-тафизика, о чему сведоче Ломо-

носов, Кантемир и Державин, а понај-више Тјутчев и Баратински, истинских песника метафизике није било све до појаве Јосифа Бродског. Поезија Јосифа Бродског је, несумњиво, поезија мета-физике. Управо је он, како добро запажа М. Крепс, успешно „разрадио и асими-ловао многе особине руске поезије од класицизма до футуризма“ (Крепс 1984: 40).

Циљ свих песника метафизике је да, служећи се посебним језичким и стилским средствима, опчине ум читао-ца. Наглашена интелектуалност израза, као и заснованост на религиозној фи-лозофији, заједничке су за све песнике метафизике. За разлику од своје руске сабраће по перу, Бродски своје идеје највише црпи од енглеских метафизи-чара XVII века, а пре свега из поезије по-знатог енглеског песника Џона Дона.

Овај корак представља преседан, али уједно и нови, до тада непознат приступ поезији у руској књижевности.

Оно што Бродског суштински од-ваја од традиције јесте избор нових, комплексних тема, које од песника, али уједно и од читаоца, захтевају своје-врстан интелектуални напор. Очиглед-но је да се Бродски у току своје песничке каријере клонио такозваних лаких и мање значајних тема (љубавних, пеј-зажних и сл.), које су углавном каракте-ристичне за традиционалну руску пое-зију. Оно чему песник тежи је бит, су-штина, спознаја или, чак, својеврсно от кро вење. У литератури се често може-мо срести с тврђењем да је поезија Брод-ског ослобођена емоција и слика, да је превише хладна, наглашено интелекту-ална, па чак и егоцентрична. Поезија Бродског и није поезија слика или пејзажа у буквалном значењу тих речи. Његове поетске слике су углавном фраг-ментарног карактера, а емоције осло-

Јелена Феј Лукић УДК 821.161.1:929 Бродски Ј.Смитсоновски институт DOI 10.7251/FIL1307273FНационални музеј авијације и космонаутике

МЕТАФИЗИЧКИ АСПЕКТИ ПОЕЗИЈЕ ЈОСИФА БРОДСКОГ

Апстракт: Поезија Јосифа Бродског је филозофија у стиховима, то је поетска мисао изражена речју филозофа, која захтева дубоко умовање над речју. Код Брод-ског се често реч, а да то и не приметимо, претвара у идеју, мисао у бесконач-ност. Таква транзиција стања и трансформација облика може да изгледа лагана и достижна на први поглед, али да би се постигао такав ниво перфекције, потре-бан је не само слух и таленат већ и способност опсервације и закључивања. У поезији Бродског категорије времена и простора су примарне и чине основу песни-ковог филозофског промишљања, али уједно и платформу за развијање тема биће/небиће, смрт, отуђење и многе друге. У овом раду покушаћемо да ближе расве-тлимо улогу коју време, простор, биће, небиће, смрт и Бог имају у поезији песника и нобеловца Јосифа Бродског.

Кључне речи: Јосиф Бродски, метафизика, време/простор, биће/небиће, смрт и Бог.

274

Јелена Феј Лукић

бођене основних квалитета. Овде се, наиме, ради о поезији идеја, овапло-ћених кроз другостепене емоције и представе, што приближава овог песни-ка филозофији Платона.

Још као врло млад Бродски је дошао у контакт с поезијом енглеских метафи-зичара, пре свега с поезијом Џона Дона, чије је стихове почео да преводи за вре-ме прогонства на север, због чега се Бродски веома често у литератури упоређује с Доном. На ову тему написан је велик број дисертација, пре свега на-сталих на енглеском говорном подручју, као и безброј научних расправа. Дејвид Бетеа (David Bethea) је у својој књизи под насловом ,,Јосиф Бродски и његово стваралаштво у егзилу“ („Joseph Brodsky and the Creation of Exile“) доста просто-ра посветио овој теми. Сем њега, овој теми свој допринос дали су и руски истра живачи: Вјачеслав Иванов, Миха-ил Крепс, Валентина Полухина и многи други.

Дејвид Мекфејдн (David Macfadyen) сматра да је у поезији Бродског веома изражено присуство барокних елемена-та, те да се феномен барока често понављао кроз историју, што се догоди-ло и у XX веку. Овај аутор сматра да је ба-рок на руском тлу могуће упоредити с књижевношћу футуризма, на основу слич них реаговања на различите исто-ријске реалије (Macfadyen 1998: 14).

Бродски је у свом песничком ства-ралаштву константно преокупиран ме-тафизиком времена и простора, кате-горијама које, по његовом мишљењу, не само да условљавају већ и одређују од-нос биће – небиће, отуђење, пролазност односно смрт.

Време и просторВреме је нешто над чиме човек нема

моћ, нити контролу. Он је у потпуној не-милости у односу на време. Поетско--филозофски поглед на свет код Брод-ског заснован је на принципу времена и

простора, који су уједно и суштински фактори за разумевање његове поезије.

Према поетолошким схватањима Бродског, песник се служи језиком као моћним аналитичким инструментом, даје језику преимућство у остварењу сложеног мисаоног процеса. Мисао изра жена у поезији, ма како апстрактна, остварује се једино путем језика у вре-мену, и као таква доминира над прозом, не само због своје комплексности и са-жетости већ као једино средство које, по мишљењу овог песника, убрзава когни-тивни процес. Многа метафизичка пи-тања могу да се реше путем језика, тако да Бродски одбија поделу језика на ви-соки, ниски, вулгарни и непоетски. Тема код њега може бити све што нас окружује, искуствено и ван искуства, дакле и кон-кретно и апстрактно. Стога, за разлику од других облика комуникације, поезија пред себе ставља један од веома сложе-них задатака – сукоб с временом. У сти-ховима под називом „Колыбельная тре-скового мыса“ из 1975. године, своје размишљање о времену песник проду-б љује идејом о животу као временској форми:

Жизнь – это форма времени.

Према Бродском, и живот човека је врста форме времена, јер је људски жи-вот ограничен, човек је смртан, човек стари и, у односу на време, увек се нала-зи у подређеном положају, јер време одређује човека, а не обрнуто. Због своје неспособности да се одупре времену, чо-век је у непрестаној борби с временом и, како своје постојање одређује временом, човек поседује свест о времену као свом крају. Време је константна категорија, али за биће и човека, по мишљењу пе-сника, оно је знак пролазности и смрти. У песми под називом „Стихи на смерть Элиота“ из 1965. године, Бродски сматра да смрт човека, у овом случају песника Елиота, долази не од Бога, већ од време-

275

Метафизички аспекти поезије Јосифа Бродског

на, јер је време једини кривац за старење и смрт:

...Уже не бог, а только Время, Время зовет его... (Стихи на смерть Элиота)

Да би нагласио улогу времена у смрти и пролазности, Бродски великим словима означава време, док именицу Бог пише малим, што углавном није случај у стиховима Бродског. Време је, према Бродском, не само рушилачке природе већ и сам узрок смрти. Како за-пажа Фрумкин, једино Бог може да над-живи Време, зато је њему време – веч-ност, а то што је вечност за Бога, за чове-ка је смрт (Фрумкин 2013: 8).

Једно од главних питања о времену које себи поставља песник, јесте шта је време и шта време чини човеку. Бродски схвата време као неповратни процес, сматра да је у суштини сваки човек све-стан своје пролазности, тако да се неу-митно ствара потреба за живљењем не само линеарно већ и по принципима смењивања циклуса у природи. Линеар-но посматрање времена доводи нас до спознаје о трагедији људског постојања – од рођења до смрти.

У свом промишљању времена, Брод ски се приближава хришћанској кон цепцији поимања времена, од ства-рања света до судњег дана. Време се кроз историју мерило значајним догађајима важним за човечанство, за почетак или крај епоха, за животне циклусе, непре-стано кретање... Бродски узима дан Хри-стовог рођења као крај једне и почетак нове епохе, и верује да је сваки човек ду-боко свестан своје пролазности у време-ну, тако да, по мишљењу песника, „ис то-ријска судбина и историјски крај улазе у моју судбину и мој крај. У томе видим најдубљи метафизички проблем“ (Polu-khina 1989: 256).

Бродски покушава да проникне у суштину и смисао времена, а при томе полази од персонализованог времена,

које је пре свега условљено прошлошћу и будућношћу и једино остварено у садашњости. Дакле, време је тродимен-зионална категорија, састављена од про шлости, садашњости и будућности. Када говори о времену, Бродски даје предност прошлости над будућношћу и сматра да само онај ко се добро загледа у прошлост може да из садашњости, која је тренутна, предвиди будућност. Бу-дућност је само део пропаганде и припа-да постхришћанском свету, што све доказује да је Бродски био против бу-дућности, која је мрачна и из које се не може ништа научити. Време и простор су уско повезане категорије, које се узајамно допуњују, с тим што је простор у константној немилости времена. Очи-гледно је да Бродски није заинтересован за неко конкретно време, већ је, пре све-га, заинтересован за чисто, апстрактно поимање времена. Овакво схватање вре-мена је субјективно, али исто тако и па-радоксално и контрадикторно. Како песник непрестано покушава да продре у суштину идеје о времену, долази до закључка да је време, као и све што је у зависности од времена, чист апсурд.

Време за Бродског има већи значај од простора, јер је време идеја о предме-тима, док је простор само предмет. Овакво виђење времена блиско је Пла-тоновој концепцији о две стварности: стварности идеја и стварности одраза. У овом случају време је идеја, а простор – одраз те идеје.

…Время больше пространства. Пространство – вещь.Время же, в сущности, мысль о вещи.

… (Колыбельная трескового мыса)

Иако је простор, према Бродском, бесконачан као и време, ипак је време веће од простора: простор је увек у подређеном положају у односу на време. Бродски простор често доводи у везу с

276


отуђењем, растанком, носталгијом, као и питањем егзистенције. Време је у потпуној власти над стварима и просто-ром. Оно нема краја.

„Время ’практическое’ узнает и на-блюдает себя в пространстве, как в зер-кале. Время абсолютное (Хронос), ли-шившись этой возможности, застывает, замыкается в самом себе, становится непроницаемым“1 (Ванешкина 1996: 36).

Време је присутно као рушилачка снага и као врховни непријатељ човека, оно човеку доноси старост и смрт, тако да је простор по хијерархији увек на нижој лествици у односу на време, упра-во зато што је и простор, баш као и чо-век, у немилости времена.

Смрт, биће, небићеПитање смрти старо је колико и

људски род, али увек подједнако ениг-матично и загонетно за човека. Тема смрти је честа у поезији руских песника, почев од Державина па до данашњих дана, међутим, оно по чему се разми-шљања о смрти код Бродског разликују од његових претходника и савременика јесте то што Бродски смрт не доживљава чулно, већ јој прилази рационално. Тамо где се рађа, тамо се и умире. Време као апсолутни господар припрема чове-ка за властиту смрт, као и за смрт бли-ских и вољених особа. Смрт је непобе-дива и стварна, и, уместо страха од смрти, требало би се за њу припремити, тако да када дође тај час, њега треба до-живети као својеврсно ослобођење а не трагичан догађај. Рођење је увек везано за смрт, рођење и условљава смрт, јер нема смрти без рођења, а смрт је пут ка потпуном ослобођењу човека. Но, иако је то очигледан и веома природан след догађаја, рођење се скоро никада не 1 Време је „практично“, јер се спознаје и огледа у простору, као у огледалу. Време је апсолутно (Хронос), и ако изгуби ову способност, замр-зава се, затвара се у себе, и постаје непристу-пачно. (Превод: Ј. Ф. Л.)

везује за смрт. Док се рођење углавном везује за радостан догађај и почетак не-чег новог, нечега окренутог према будућности, смрт се увек везује за страх, а страх од смрти један је од најстаријих инстинката, својствен свим живим бићима. Бродски животу супротставља смрт, баш као и време простору, јер смрт је ћутање, тишина, вечни мир, беско-начност. Смрт је, по мишљењу песника, у односу на живот у далеко супериорнијем положају, као што је небиће у односу на биће, и време у односу на простор. У стиховима под насловом „Натюрморт“ из 1971. године, Бродски преимућство даје небићу, јер људи су – бића, и самим тим смртни.

…Пора. Я готов начать.Неважно с чего. ОткрытьРот. Я могу молчать. Но лучше мне говорить. …О вещах, а не о людях. Они умрут.Все. Я тоже умру. …

Када говори о смрти, Бродски пола-зи од свог сопственог краја и закључује да је, ако су људи смртни, и то сви без изу зетка, и он сам смртан и свестан своје пролазности. Небиће или предме-ти не знају за бол, страх, немају свест о пролазности, која се не може скрити с лица људи. То није одлика предмета и зато је небиће увек драже песнику:

...Вещи приятней. В нихНет ни зла, ни добра... …

Како је небиће по својој природи отпорно на емоције, оно није ни статич-но ни динамично: на крају песник за-кључује да је смрт простор у којем нема предмета. За Бродског, смрт представља прелаз у небиће, које се губи и пои-

277


стовећује с празнином. Тело остаје мате-ријално, и њиме се само наставља живот ствари и бића, све док смрт не дође:

...Смерть придет и найдеттело... …

Бродски се не плаши смрти, али јој се ни не супротставља. Напротив, он јој иде у сусрет и покушава да се навикне на њу као део живота, верујући да се смрт и живот понављају у времену. Своја раз-мишљања о смрти Бродски заснива на филозофији метафизике, али је важно нагласити да, за разлику од метафизич-ког схватања категорија живота/смрти, Бродски своје поимање смрти проду-б љује и повезује с категоријама простор/време/биће. Време и простор су кон-стантне категорије, за разлику од којих је биће пролазно и које треба спасити од смрти, а једино је мисао о бићу способна да „сачува“ биће од потпуног краја. Оваквим размишљањима о смрти, Брод-ски истиче своју песничку оригинал-ност, али у себи открива и мислиоца, философа. Бродски третира проблем смрти увек у контексту времена и про-стора, што га чини јединственим и ори-гиналним песником и мислиоцем.

БогЛик Бога појављује се рано у поезији

Бродског, понекад само као наивно обраћање Богу, а веома често као поку-шај да се продре у суштину, спозна сми-сао и улога Бога у животу човека. По мишљењу критичара, управо присуство Бога даје поезији Бродског „дубоко етичко значење“ (Polukhina 1989: 263). Присуство Бога Бродски везује за небо, он је недокучив за човека, а видљив једино у облику звезде чије значење ра-зуме и може да спозна само божји син, односно Христос. Бродски, не узима име Бога узалуд и не обраћа му се са

страхом. Треба напоменути да је Брод-ски пре свега песник-филозоф, да чита-оцу предочава питања на која није лако изнаћи одговоре. Једноставних одгово-ра нема, и не може их бити. Бродски је непрестано у „контакту“ с Богом, вођен тежњом да му се приближи и да га спо-зна.

Однос Бродског према Богу у већој или мањој мери утемељен је на учењима филозофа егзистенцијалиста, Кјеркего-ра, Шестова, Берђајева. Шестов, као и Кјеркегор, даје предност вери над зна-њем, ирационалном над рационалним. Међутим, за разлику од њих, Бродски сматра да вера и рационалност нису контрадикторни појмови, већ да се узајамно допуњују, те, према томе, треба имати веру у рационално. Слично Ах-матовој, песник сматра да је религио-зност појединца приватна ствар, те да о томе не треба расправљати јавно, па због тога ни сам није сигуран и не зна одговор на питање да ли верује или не. Он себе често назива верником и невер-ником у исто време. По његовом ми-ш љењу, Бога би требало тражити изван оквира религиозности. Не би га требало институционализовати у смислу цркве, синагоге, или неке друге верске инсти-туције.

…Есть мистика. Есть вера. Есть Господь.Есть разница меж них. И есть единство.Одним вредит, других спасает плоть.Неверье – слепота, а чаще – свинство.

… (Два часа в резервуаре 1965)

Бродски не сумња у постојање Бога, али упркос томе сматра да је човек на-пуштен од Бога, и то не божјом, него својом личном вољом: „Бога нет. А зе-мля в ухабах.“ (Речь о пролитом молоке).

Време и простор свакодневно уда-љавају човека од Бога, па је и удаљеност између земаљске и небеске сфере очи-гледна, тако да материјални свет, иако

278


створен вољом Творца, и даље игнори-ше његово присуство живећи у нереду и хаосу. Питање Бога за Бродског је, у ствари, питање морала, а основу морала треба тражити у Богу, без обзира на то што „ми живимо у свету преокупираном негирањем постојања Бога“ (Volkov 1998: 133).

Однос Бродског према Богу увек је заснован на некој врсти дијалога, или односа неба и земље, бића и небића, времена и простора, Бога и песника. Тај дијалог је углавном једносмеран, јер једини одговор који песник добија од Бога је ћутање, то ћутање је дубоко и за-гонетно, и увек на релацији земља – небо.

...Бог смотрит вниз. А люди смотрят вверх. ...

(Два часа в резервуаре 1965)

Ранчин добро запажа: „Отношение к Богу в поэзии Брод-

ского раздвоено – ’герой’ [...] ’двойник’ поэта, или смотрит на мир из Космоса, или в небо – с земли.“2 (Ранчин 1993: 10).

...Внимательно, не мигая, сквозь редкие облака,на лежащего в яслях ребенка издалека,из глубины Вселенной, с другого ее конца,звезда смотрела в пещеру. И это был взгляд отца.

(Рождественская звезда)

Неми дијалог који се непрестано одвија између празнине неба и пустиње сведочи о „бесконачној удаљености бо-жијег принципа од овоземаљског живо-та“ (Бенчич 2007: 13), али у исто време и о непрестаном међусобном гравитирању двају светова.

Бог Бродског је универзални Бог, а историјски догађаји нису фиксирани за 2 Однос према Богу у поезији Бродског раздваја

– „хероја“ [...] „двојника“ песника, који посма-тра свет из космоса или небо – са земље. (Пре-вод: Ј. Ф. Л.)

место где су се они и одиграли. Бог је један, једна је земља, једно небо, један је свет за све. Теологија Бродског није ве-зана за религију, већ за индивидуум. И Бродски попут Державина сматра себе Божјим делом, јер песник говори гласом Бога, а тај глас забележен на папиру остаје да живи вечно и после смрти пе-сникове. Песник је пророк, кроз чија уста говори сам Бог. Песник има намеру да спозна свет око себе, при томе укључу-јући и Бога, који је тајна, а та спознаја тајне, према Берђајеву, „представља продубљивање праве тајне“ (1998: 79). Рођење Богочовека једна је од тајни, јер је тим чином Бог укорењен у човека, до-шавши на земљу да спаси свет:

...„Mладенец родился в пещере, чтоб мир спасти „

... (Рождественская звезда)

Поимање Бога као „Господа у Сину Човековом“ (рус. „Господь в Человече-ском Сыне“) код Бродског се заснива пре свега на идеји руског философа Николаја Берђајева, који сматра да: „У хришћанству постоји двојност у односу на човека. Са једне стране човек је створење посрнуло и грешно, које није у стању да се сопственим снагама поди-гне, његова слобода је ослабљена и изо-пачена. Са друге стране опет, човек пред ставља лик и подобије Божије, вр-хунац стваралаштва, он је позван да царује. Син Божији је постао човек и у њему постоји правична човечност. Постоји сразмера између човека и Бога у вечитој човечности Божјој. Без те сра-змере се не може схватити сама могућност откривења.“ (Берђајев 1998: 20).

Промишљањима о Богу и Богочове-ку, Бродски покреће и читав низ других релевантних питања везаних за ново-долазећу постхришћанску еру, која ће, по мишљењу Бродског, бити мање мо-рална, а пре свега мање хумана.

279


Јосиф Бродски је први руски песник који је успешно прихватио и прилаго-дио енглеску метафизичку традицију. Бродски је не само песник већ и мисли-лац, филозоф, који се у својим опсер-вацијама не наслања само на чула већ стварности приступа аналитички, ра-ционално и логички, па се може извести закључак да је поетика Бродског своје-врсна синтеза рационалног и чулног, што су уједно и квалитети који поетику Бродског чине аутентичном и препо-знатљивом.

Извори

1. Бродский, Иосиф СПб 1997 (I–III), 1998 (IV), 1999 (VI), 2001 (VII), Сочи-нения Иосифа Бродского I–VII, Санкт Петербург: Пушкинский фонд.

2. Бродский, Иосиф (2000), Остановка в пустыне, Санкт Петербург: Пу-шкинский фонд.

3. Бродский, Иосиф (2000), Конец пре-красной эпохи: стихотворения 1964–1971, Санкт Петербург: Пу-шкинский Фонд.

4. Brodsky, Joseph (1986), Less Than One. Selected Essays, New York: Ferrar.


1. Бенчич, Жива (2007), „Календарь: Рождественские стихи Иосифа Брод-ского“, Russian Literature, 61.1: 1–21.

2. Berđajev, Nikolaj (1998), Samospoznaja: pokušaj autobiografije, preveo Milan Čolić, Beograd: Zepter.

3. Ваншенкина, Екатерина (1996), „Острие. Пространство и время в лирике Иосифа Бродского“, Литера-турное обозрение 3: 36.

4. Венцлова, Томас (2000), „Бродский о Мандельштаме“, Русская литерату-ра, XLVII: 357–367.

5. Kрепс, Михаил (1984), О поезии Ио-сифа Бродского, Анн Арбор: Ардис.

6. Ранчин, Андрей (1993), „Философ-ская традиция Иосифа Бродского“, Москва, Литературное обозрение, 3–4: 3–13.

7. Фрумкин, Константин, „Пространство--время-смерть: Метафизика Иосифа Бродского“, интернет, доступно на: http://www.liveinternet.ru/users/xloroform (приступљено 2. фебруара 2013).

8. Đerić, Zoran (2007), Dom i bezdomnost u poeziji XX veka na primerima ruskih, poljskih i sprskih emigrantskih pesnika, Pančevo: Mali Nemo.

9. MacFadyen, David (1998), Joseph Brod-sky anд the Baroque, Liverpool: Uni-versity Press.

10. Polukhina, Valentina (1989), Joseph Brodsky: a Poet of our time, Cambridge: Cambridge University Press.

11. Volkov, Solomon (1998), Conversations with Joseph Broдsky: A Poets Journey through the Twentieth Century, New York: The Free Press.

METAPHYSICAL ASPECTS OF JOSEPH BRODSKY’S POETRY

Summary

The Poetry of Joseph Brodsky is a philosophy in verses, thoughts expressed by the words of the philosopher, which require deep contemplation. In Brodsky’s poetry, words transform into ideas and thoughts into infi nity. Such a transformation of voice and form can appear to be easy to reach, however, in order to achieve

280

such levels of perfection, one needs not only to be talented, but also to possess the ability to observe and conclude.In Joseph Brodsky’s poetry, time and space are two primary cat-egories. They are the fundamentals for his philosophical medi-tations, as well as a platform for the development of subjects such as being, thing, death, God and many more. The goal of this paper is to highlight the role of time, space, being, thing, death and God in the poetry of this Nobel Prize winning, poet.

[email protected]

281

KRATKO ILI PRETHODNO SAOPŠTENJE

The1 crucial diff erence between Ste-phen Dedalus’ character in A Por-trait of the Artist as a Young Man

and in Ulysses rests upon his ability to ac-knowledge the importance of experience. In A Portrait he naively believes that per-sonal genius alone is to carry him to the status of artist. Ulysses, a novel that begins after a brief self-exile in Paris, shows his re-1 Tekst je nastao u okviru masterskog rada Stephen

Dedalus as an Irishman and a Modernist, Filološki fakultet u Beogradu, 2010.

alisation that becoming an artist is not a purely natural process. Stephen, having left Ireland and returned, can now re-ex-amine the shaping forces of custom on personal identity. His view of the artist is radically changed and it would be a mis-take to perceive him as nothing more than an extension of the protagonist of A Por-trait. “Despite his continuing feeling of isolation, he emerges as a fi gure unavoida-bly conditioned by his personal past and unconsciously moving toward reconcilia-

Jelena Mandić UDK 821.111.09-31 Džojs Dž.Univerzitet u Novom Sadu DOI 10.7251/FIL1307281MFilozofski fakultet

A PORTRAIT OF THE FAILED ARTIST. THE METAMORPHOSIS OF STEPHEN DEDALUS IN A PORTRAIT OF THE ARTIST AS A YOUNG MAN AND ULYSSES1

Abstract: This paper centres on the character of Stephen Dedalus in James Joyce’s novels A Portrait of the Artist as a Young Man and Ulysses. Joyce presents the late nineteenth-century Irish society and its complex sense of historical, political and religious forces which influence or reinforce an individual’s perception and behaviour. Through the character of Stephen Dedalus, Joyce struggles to break free of Irish stereotypes, and thus, challenges the stereotypical relationships between church and state, religion and parishioner, family and tradition. Also, the paper focuses upon the shift in the sensibility and development of Stephen Dedalus. This shift enables him to expand psychologically and transcend beyond the fixity of the traditional ideas and values. The paper suggests that Stephen Dedalus is a modernist character – he seeks his own identity in the complexity of modern experience, choosing the hermetic life of an artist rather than accepting the role given to him by society and culture. However, his strong sense of identity later turns out to be no more than a delusion. He remains a brooding, apathetic young man whose creative muse seems to have let him down; he is a poet that barely rises above the level of mediocrity.

Keywords: James Joyce, A Portrait of the Artist as a Young Man, Ulysses, Stephen Dedalus, modernism, identity, artist.

282

Jelena Mandić

tion with his cultural heritage. Yet even af-ter one acknowledges the clear diff erence between the two characterisations, the problem remains of reconciling impres-sions of Stephen derived from Portrait with aspects of his nature emanating from Ulysses” (Newman and Thornton 1987: 125). In Ulysses we are presented with Stephen’s reforming nature and his chang-ing perspective of himself while he, like a fallen Icarus, broods over Dublin Bay. These recollections of his immediate past imply that his present condition only con-tinues his unresolved confl icts. The open-ing scene of the novel contributes to the idea that Stephen’s present is no more than a variation of his past. His apocalyptic at-titude and vain assertions that he is trapped still cause him so much turmoil and confu-sion. The constraints of family, church and nation, and the pressure of his sexual urg-es, all of which he seemingly escaped at the end of A Portrait, are even more empha-sised. The image of the alienated artist, cut off from society and rejected by it, seems to worsen the burden. Moreover, we fi nd him deeply shaken by his mother’s death and the guilt he feels about his refusal to pray by her deathbed. Again, his thoughts are obsessively preoccupied with the issues of authority and its oppressive mecha-nisms. He feels that he has been usurped by Buck Mulligan who reproduces the pat-terns of behaviour, which infl icted so much pain on Stephen in A Portrait. Mulligan opens the novel with an assault on Stephen’s identity by questioning his name. In this dialogue with Mulligan, Stephen reveals self-hatred, loneliness and cynicism, “You behold in me, Stephen said with grim displeasure, a horrible example of free thought” (Joyce 1984: 16). In a sense, Stephen is back where he was at the begin-ning of the last section of A Portrait when “his heart [was] already bitten by an ache of loathing and bitterness” (Joyce 2005: 203). Now, living with Mulligan, a bitterly resented surrogate father, he is in the same

mood. Thinking of Mulligan’s patronising attitude to him and his own dependence, Stephen chastises himself for being “a server of a servant” (Joyce 1984: 9). It seems that the liberation of the concluding pages of A Portrait has not occurred and that he accedes to Mulligan’s dominance. He has been wearing black since his mother’s death and is still imprisoned in bitterness, self-pity and melancholy. Like Hamlet with whom he identifi es, Stephen realises that he is helpless but does not know how to overcome his loneliness and isolation. This diffi culty also manifests itself through the presence of Haines and his problematic pose as an Englishman engaged in Irish folklore. His work emphasises the stereo-types of the islanders pervasive at the turn of the century while he himself represents the mediocre and materialistic English culture that is infesting Ireland. Further-more, Stephen sees himself as a “servant of two masters” – “the imperial British state” and “the holy Roman catholic and apos-tolic church” (Joyce 1984: 17). He defi nes “the cracked looking glass of a servant” as the symbol of Irish art, which demands his selfl ess devotion and obedience. We see that there is really no freedom in “silence, exile and cunning” (Joyce 2005: 286). This new knowledge adds a touch of irony to his current situation; no longer the rebellious student, he is now a history teacher at Gar-ret Deasy’s school for boys in Dalkey. He does not take comfort from this position; it only aggravates his sense of isolation and loneliness. However, his idea to maintain this alienation, and thus, his individuality diminishes as the novel progresses. For in-stance, he feels sympathy for one of his students, the ineff ectual Cyril Sargent. Al-though he is not a mirror image of Stephen, Sargent is used to call attention to Stephen’s changing attitudes towards his past. He fi nds in Sargent the same weakness he had while he was at Clongowes, “Like him was I” (Joyce 1984: 23). The description of Deasy’s boys playing fi eld hockey, the game

283

A Portrait of the Failed Artist. The Metamorphosis of Stephen Dedalus in A Portrait of the Artist as a Young Man and Ulysses

Sargent has been trying to avoid, recalls lit-tle Stephen “on the fringe of his line, out of sight of his prefect, out of the reach of the rude feet, feigning to run now and then” (Joyce 2005: 8). These sympathetic recol-lections also suggest a softening of his feel-ings towards the family. He creates an im-pressive picture of Sargent’s mother with musings on his own parents, “With her weak blood and wheysour milk she had fed him and hid from sight of others his swad-dling bands” (Joyce 1984: 23). Echoes of Stephen’s youth persist throughout Nestor, pointing out a new facet of his nature. The chaotic situation of the classroom, his em-pathy with Sargent and Deasy’s request “to wait in [his] study for a moment” (Joyce 1984: 23) make Stephen look like a vulner-able, sensitive child. Moreover, his wages and previous paydays, “three nooses round [him]” (Joyce 1984: 24), call to mind the nets he wanted to fl y in A Portrait, but now pro-British rather than Irish institutions oppress and enslave him. This clarifi es the nightmare that Stephen now wants to es-cape as the version of history created by British colonialism. His disdain for Deasy’s anti-Semitism refl ects his reluctance to be aff ected by English dominance, suggested by his attitude towards Haines’s idea on Ireland and on Jews in England in the pre-ceding chapter. Although he still rejects the authority and insularity of his compa-triots, he is now able to perceive the impor-tance of his cultural identity.

After the examination of the fi rst two chapters dealing with Stephen’s social and personal self, Proteus provides new in-sights into his artistic tendencies – “a record of aesthetic impressions emphasis-ing his facility for enlarging casual sensa-tions into lyrical descriptions” (Newman and Thornton 1987: 130). In Telemachus and Nestor Stephen’s thoughts are gener-ated more or less on the spur of the mo-ment and based on ideas imposed by peo-ple around him: Mulligan’s remarks about Clive Kempthorpe create a picture of Ox-

ford students bullying a classmate; Deasy’s racial comments form an image of Jews at the Bourse. “In this chapter similar but more personal sketches come in rapid suc-cession as Stephen reforms his own ran-dom thoughts into arresting descriptive passages. Like the creative fl eshes hinted at in the diary material from the closing pag-es of A Portrait, these interludes derive their signifi cance from their Irish back-ground, but in Ulysses Stephen’s percep-tions of that background have changed. Now there is an easy acceptance, a lessen-ing if not a total absence of the scorn and the apprehension that characterised Stephen’s imagined picture of Cranly’s fa-ther or his meditations on the old man whom John Alphonsus Mulrennan en-countered” (Newton and Thornton 1987: 131). Although Stephen does not seem to think of them as serious creative impulses, these ideas refer to Stephen’s evolving ar-tistic consciousness. The depiction of an imagined visit to Aunt Sally and Uncle Richie in Strasbourg Terrace shows his fa-ther, uncle and cousin summarising the hopeless fi nancial situation of the Gould-ing family. This scene underlines Stephen’s emerging skill as an artist while his agitat-ed soul and its turbulent imagination dis-tort his view of reality. His daydreaming brings back his memories of Paris and of the expatriate Kevin Egan. Unlike Egan, Stephen has returned to his homeland and its daily routine, “My people … Their blood is in me, their lusts my waves. I moved among them on the frozen Liff ey, that I, a changeling among the spluttering resin fi res. I spoke to no-one: none to me” (Joyce 1984: 35). The creative force of his personal experience, social and cultural conditions is also described through the images of the bloated body of the man drowned nine days earlier in Dublin Bay. Stephen’s self-conscious eff orts evoke his earlier mo-ments of artistic awakening in A Portrait. The setting on Sandymount Strand refl ects the epiphanic site of Dollymount, although

284

Jelena Mandić

the gypsy woman who “trudges, schlepps, trains, drags, trascines her load” (Joyce 1984: 37) lacks the beauty of the birdgirl. This diff erence serves to indicate a certain development in his nature. In A Portrait “he behaves intuitively and solipsistically as a visionary exulting in what he feels without translating it into an experience that can be shared; [in Ulysses] he acts like a working artist, a creative writer who rec-ognises the possibility for deriving pro-foundly moving emotions from banal oc-currences, and he attempts to convey those feelings through his art” (Newman and Thornton 1987: 132). However, his poem with loose and chaotic phrases lacks the coherence and assurance of his previous ideas. Its stilted tone depicts the sort of art that Stephen naively believes he should produce. This self-conscious verse inevita-bly calls to mind the poem of chapter 5 of A Portrait, written a few years earlier. This second poem, derivative and immature, underlines the mediocrity established by the fi rst, and it points up Stephen’s stagna-tion as an artist. Nevertheless, his artistic ambitions change from the moment he ar-rives at the offi ces of The Freeman’s Jour-nal. In the fi rst three chapters of the novel “Stephen has remained self-absorbed with his art, disdaining to perform for either the English Haines or for the Anglo-Irish Deasy. Now among his fellow Dubliners Stephen moves from one public building to another – newspaper offi ce, library, hos-pital – in search of a forum for his art, seek-ing stimulus and recognition” (Newman and Thornton 1987: 132). His actions sug-gest new dimensions of his artistic devel-opment. Leaving the newspaper offi ce, Stephen speaks highly of his native city, “Dublin. I have much, much to learn” (Joyce 1984: 106). He tries to convert his ex-periences into art, and thus, he constructs his story from his memories of the two old women that he met on Sandymount Strand. As he speaks, Stephen has to ig-nore various distractions and interrup-

tions. His persistence makes apparent his strong desire to secure his position in front of the audience, stumbling only in his con-clusion with the two women, “spitting the plum stones slowly out between the rail-ings” (Joyce 1984: 109). His composition with the abrupt and disappointing ending creates confusion among listeners and sadly indicates that he fails in his attempt to emulate the style of an impressive story-teller. Also, his story serves as an ironic re-mark on the Irish Literary Revival and its sentimentalism, but, at the same time, it stands as evidence of Stephen’s reconcilia-tion with his environment. His sense of competitiveness increases his ambitions. He has been listening to various orators and tale-tellers and he has been provoked by Crawford to demonstrate his artistic skills, “I want you to write something for me, he said. Something with a bite in it. You can do it” (Joyce 1984: 99). However, his story seems to be an unsatisfactory an-swer to Crawford. “The Parable of the Plums” disappoints both MacHugh and Crawford for it lacks the punch line that they have expected. In the National Library he gives a diff erent kind of performance and again he has to contend with the hos-tile remarks of another group of mockers, John Eglinton and A. E. In response to their criticism, he collects himself and silently calls upon his Jesuit teachings and his re-treat master, Father Arnall. In A Portrait Father Arnall delivers his sermon about hell, rephrasing the abstract concept of di-vine punishment. Similarly, Stephen uses composition of place to support his argu-ment but he also uses it to make a highly personal point about his own position in the society. His internal monologue un-derlines his basic concern – the infl uence of the past on his own consciousness. When A. E. comments on his “prying into the family life of a great man,” Stephen si-lently examines his life in a way he had never done in A Portrait. He contemplates how he squandered the money in a whore-

285


house and then how he is to evade these legally incurred debts and then he fi nally acknowledges the idea that his obligation is not simply to A. E. but to his Irish herit-age. Stephen’s thoughts illustrate his own recognition of how the past controls one’s present. He realises that to deny the past is to deny the very self.

How now, sirrah, that pound he lent you when you were hungry?Mary, I wanted it.Take thou this noble.Go to! You spent most of it in Georgina Johnson’s bed, clergyman’s daughter. Agenbite of inwit.Do you intend to pay it back?O, yes!When? Now?Well…No.When then?I paid my way. I paid my way.Steady on. He is from beyant Boyne water. The northeast corner. You owe it.Wait. Five months. Molecules all change. I am other I now. Other I got pound.Buzz. Buzz.But I, entelechy, form of forms, am I by memory because under ever-changing forms. I that sinned and prayed and fasted.A child Conmee saved from pandies.I, I and I. I.A. E. I. O. U. (Joyce 1984: 140)

Stephen’s comments about the dis-cussion in the library indicate a strong connection between his discourse and his personal concerns. In depicting Shake-speare’s relations with his wife as an inte-gral part of the creative process, Stephen analyses the same strong urges he tries to suppress – his sexual energy and remorse caused by his mother’s death. His “agen-bite of inwit” over his mother is accompa-nied by his guilt of yearning for Georgina Johnson’s bed. Trying to articulate these

feelings, he distances himself from the past and, once again, represents the idea he chose at the end of A Portrait – escape. This time he uses Shakespeare as his sur-rogate, “He carried a memory in his wallet as he trudged to Romeville whistling The girl I left behind me” (Joyce 1984: 141). As the sardonic allusion suggests, escape could not soothe Stephen’s feelings. He re-peats lines from Nestor, revealing his own guilt, “Amor matris, subjective and objec-tive genitive, may be the only true thing in life” (Joyce 1984: 153). With the reappear-ance of Cranly’s attitudes, Stephen again turns to the ideas apparently rejected in A Portrait. Therefore, he can refer as much to himself as to Shakespeare in saying “[a] man of genius makes no mistakes. His er-rors are volitional and are the portals of the discovery” (Joyce 1984: 140). Having claimed his freedom from the infl uence of history and tradition, Stephen now sees his past as a source of inspiration and ex-amines his previous experience in terms of this new perspective. The discussion in the National Library also draws out Stephen’s awareness of his isolation. His sensibilities are shattered by his feeling of separation and further aggravated by the knowledge of being excluded from George Moore’s party. His sense of rejection and his im-pulse to re-examine his personal past in-crease dramatically. Eglinton, like Mulli-gan and Nasty Roche before him, sadly re-minds Stephen of his failure, “Fabulous artifi cer. The hawklike man. You fl ew. Whereto? Newhaven-Dieppe, steerage passenger. Paris and back. Lapwing. Ica-rus. Pater, ait. Seabedabbled, fallen, wel-tering. Lapwing you are. Lapwing be” (Joyce 1984: 156). This acknowledgement, once again, suggests his impotence to gain the position he seeks. As Mulligan says, “Stephen has not yet learned to ‘do the Yeats touch’ to curry the favour of those whom he wishes to impress” (Newman and Thornton 1987: 136). In his last attempt to achieve public acclaim, he joins a group

286

Jelena Mandić

of medical students at the Holles Street Hospital. Stephen with the “mien of a frere…at head of the board” wants to give a performance similar to the one he had ear-lier in the afternoon but the drunken and disorderly behaviour of the students makes any such attempt impossible. The conver-sation turns to issues of sexuality, creativi-ty and the essence of the self but Stephen himself remains uncertain of his subject. He wavers between physical and meta-physical ideas but settles on neither. This indecisiveness prevents him from further discussion, and therefore, he tries to make his presence felt by emulating Simon Dedalus, a man he dismissed in A Portrait as “a medical student, an oarsman, a tenor, an amateur actor, a shouting politician, a small landlord, a small investor, a drinker, a good fellow, a storyteller, somebody’s secretary, something in a distillery, a tax gatherer, a bankrupt and at present a prais-er of his own past” (Joyce 2005: 279). In spite of his desire for public attention, he still keeps himself aloof from the heated atmosphere of the room. However, he is exposed to the severe criticism of spongers like Vincent Lynch when he attempts the sort of self-glorifi cation that he had de-spised in his father.

I Bous Stephanoumenos, bullockbefriending bard, am lord and giver of their life. He encircled his gadding hair with a coronal of vineleaves, smiling at Vincent. That answer and those leaves, Vincent said to him, will adorn you more fi tly when some-thing more, and greatly more, than a capful of light odes can call your genius father. All who wish you well hope this for you. All desire to see you bring forth the work you meditate, to acclaim you Stephaneforos. I heartily wish you may not fail them. (Joyce 1984: 309)

As the chapter progresses, Stephen fails in his attempt to be an entertainer, al-ienating himself from language and listen-ers. His desultory conversation only sug-gests more drinking, “Burke’s!” (Joyce 1984: 316). Just as Proteus outlines the themes of the opening chapters, presenting us with

Stephen’s stifl ing creativity, Oxen of the Sun, pointing out his futile performances, shows Stephen still trying to fi nd a form for articulating his art. At this point, his power of expression has been signifi cantly blunted by physical and mental fatigue. Still, at various occasions when he wants to capitalise on the attention of his listeners, he turns to the past in the hope of provid-ing sources for his performances. He at-tempts a reprise of his speech on aesthetics which he had with Lynch in A Portrait, “So that gesture, not music not odour, would be a universal language, the gift of tongues rendering visible not the lay sense but the fi rst entelechy, the structural rhythm” (Joyce 1984: 321). His discussion of art, however, is even denser than the previous one and his own senses are too dull to ex-cite Lynch’s interest and curiosity, “Damn your yellow stick. Where are we going?” (Joyce 1984: 321). Later, when he tries to de-scribe life on the Continent, he presents a disjointed sketch of Parisian bestiality. His description conveys little of the sensitivity of his earlier ideas, “In Rodot’s Yvonne and Madeleine newmake their tumbled beau-ties, shattering with gold teeth chaussons of pastry, their mouths yellowed with the pus of fl an breton” (Joyce 1984: 33). What we see in the end is an apathetic Stephen shying away from human contact and any further exchange. It seems that he has not yet come to grips with his strengths and weaknesses. His condition, once again, en-courages speculation as to what he may be-come – “[he] is another now yet the same…a server of a servant” (Joyce 1984: 9). True to his self-absorption, he still feels the in-feriority of his position and, in the event, he is much “the same” as in A Portrait – self-opinionated, still in a servile position, still to the side of events and actions.

Creating the character of Stephen Dedalus, who in many respects represents his internal division, Joyce gives a sad com-mentary on the futility of the times. Throughout A Portrait, he traces Stephen’s

287


development from his early age to the point where he decides to cast off his po-litical, social and religious affi liations for the sake of a life devoted to art. Therefore, Stephen becomes wholly submerged in his own world of solipsism; but however iso-lated he feels and however much of an in-dividualist he proclaims himself to be, he never ceases to be socially constructed. In A Portrait we see the concept of an ideolo-gy within one’s consciousness as well as the struggle entailed in criticising and oppos-ing that ideology. He refuses to be a part of that pathetic cliché and the consequences of this choice can be seen at the end of the novel, where Stephen, having cast off the cloying prose, is reduced to the fragmen-tary recollections of the fragmentary reali-ty. We see all the forces that produce the Stephen Dedalus who fi nally decides to step out of the novel to forge the new con-science. Furthermore, Stephen’s glib com-ments about his environment sum up the images of decay which have accompanied the growth of his mind. To a certain extent, this is Stephen the romantic idealist, avert-ing his eyes from the misery of his present condition, escaping through art to the more agreeable reality. Also, he obscurely resists the ideology that suppresses his in-dividuality. He perceives even his country as an “isle of dreadful thirst” (Joyce 1984: 32) paralysed with alcohol and self-regard. He grasps the nature of his own ideological imprisonment and servility within colonial Ireland. This lasting mental attitude, caused by the systematic repression, leads him to the constant tendency to indulge in certain kinds of value delusions and corre-sponding value judgements. Therefore, he can only fi nd the “ineluctable modality of the visible” by withdrawing from every-thing known to him; he realises that the world is “there all the time without [him]: and ever shall be, world without end” (Joyce 1984: 29). For this reason, he be-comes alienated from the ordinary world, willingly and even contemptuously choos-

ing exile. As Kenner writes, “all his thought derives from himself, returns to himself” (1987: 58). His brooding melancholy ties into a broader sense of personal unfulfi ll-ment. He becomes inevitably aware of his own subject status and the subject status of what he calls “my people”, with whom he identifi es, although with reservation. This bleak, inward struggle presents, once again, a powerful anatomy and exposure of English cultural hegemony over Ireland. Therefore, Stephen seems to be the Irish artist who speaks with “the voice of Esau” since his birthright has fallen into the hands of the “usurper” (Platt 1998: 49-59). With a more or less mute non serviam, he resists any kind of patronage, infl uence or compromise. In his refl ections he curses the system and its stark brutality but the trouble for him is that, however convinc-ing such refl ections may seem, they are still abstract. He is trapped once more in what he experiences as a squalid and suf-focating Dublin reality. Also, his high-fl own ambitions as an artist still await ful-fi lment. Actually, he remains in a state of creative suspension. His poetic activity in Ulysses seems to be limited to scribbling words on a piece of torn paper in Proteus, in a faint echo of an ecstatic moment of ar-tistic revelation experienced some time previously in A Portrait (Gibson 1996: 90). His identity mirrors his actual entrapment, the limitations which hold him back from artistic creation, from a transformation of the self in art. He sees himself as a servant, a dispossessed son. This self-image asserts his refusal to serve and his determination to reject home comforts and conformity to social expectations. This seems to be a viv-id illustration of the self in crisis, frag-mented and fl uid in its desires for freedom, intellectual beauty and harmony. He grad-ually becomes aware that all his attempts are likely to prove futile. Taking the fi rst step toward becoming an artist, he discov-ers a true nature of the stories and ideolo-gies that create life in Ireland. He makes an

288

Jelena Mandić

extensive eff ort to understand the world outside him but his game of intellectual brinkmanship collapses and leaves him de-luded. He is as alienated from every par-ticular image of himself as he is from those of others. Alone and aimless, apparently killing time, he realises that he cannot achieve anything new. “He is dispossessed and in servitude, for all his stance against Church, state and nation” (Gibson 1996: 128). His fate remains bound to the domi-nant ideas of the cultural dualism he re-jects. Moreover, he no longer appears as a heroic artist but as an exhausted and even pitiful stereotype of the aesthete. His at-tempt at creativity having come to noth-ing, this once enthusiastic young man now imagines himself as just another prisoner in Dublin’s “houses of decay” (Latham 2003: 154). Tormenting and being tor-mented – so is Stephen. “He has a shape that can’t be changed.”2 2 Joyce’s comments on his making of Ulysses, “I

just got a letter asking me why I don’t give Bloom a rest. The writer of it wants more Stephen. But Stephen no longer interests me to the same extent. He has a shape that can’t be changed.”

http://www.ricorso.net/rx/az-data/authors/j/Joyce_JA/quots/quots3.htm

References

1. Gibson, Andrew (1996), Joyce’s “Ithaca”, Amsterdam - Atlanta, GA: Rodopi.

2. Joyce, James (2005), A Portrait of the Artist as a Young Man, London: Collec-tor’s Library.

3. Joyce’s Comments on Works, Retrieved August 14, 2010, from http://www.ricorso.net/rx/az-data/authors/j/Joyce_JA/quots/quots3.htm

4. Joyce, James (1984), Ulysses, New York: Vintage.

5. Kenner, Hugh (1987), Ulysses, Balti-more: The Johns Hopkins University Press.

6. Latham, Sean (2003), “Am I a Snob”: Modernism and the Novel, New York: Cornell University Press.

7. Newman, Robert D. & Thornton, Weldon (Eds.), (1987), Joyce’s Ulysses: The Larger Perspective, New Jersey: Associated University Presses.

8. Platt, Len (1998). Joyce and the Anglo-Irish: A Study of James Joyce and the Irish Literary Revival. Amsterdam - Atlanta, GA: Rodopi.

Портрет неоствареног уметника. Метаморфоза Стивена Дедалуса у Портрету уметника

у младости и Уликсу

Резиме

У овом раду разматра се лик Стивена Дедалуса у романима Џејмса Џојса Портрет уметника у младости и Уликс. Џојс приказује ирско друштво касног деветнаестог века и његове сложене историјске, политичке и религијске односе који утичу на појединца и мењају његову перцепцију и понашање. Кроз лик Стивена Дедалуса Џојс покушава да се ослободи ирских стереотипа, истичући односе између цркве и држа-ве, религије и свештенства, породице и традиције. Такође, у раду се истражује и промена у сензибилитету и самој лично-сти Стивена Дедалуса. Ова промена му омогућава да се пси-холошки развије и превазиђе ригидност традиционалних идеја и вредности. Стивен је представљен као модернистич-

289

ки лик – он тражи сопствени идентитет у сложености мо-дерног искуства, опредељује се за усамљенички живот умет-ника, не прихватајући улогу коју му друштво додељује. Ипак, испоставиће се да је Стивенов снажан осећај (не)припадно-сти ништа друго до пука илузија. Он остаје контемплативни апатични младић кога је креативна муза изневерила; он је песник који једва да премашује границе медиокритета.

[email protected]

290


1.

Новица Тадић (1949–2011) један је од аутентичнијих пјесника који су дали значај – своје зрно бисе-

ра – поезији и српском језику. У цјело-купном стваралаштву – од прве збирке пјесама Присуства (1974), па до пост-хумно објављених књига, Ту сам, у тами (2011а) и Ја и моја пратња (2011б) – Тадић је остао досљедан своме стилу и посве-ћености поезији; стваралачку инспи-рацију проналазио је у свакодневном животу: усред бијела дана и у тамној страни ноћи.

У овом раду примарно се посматра збирка пјесама Ђаволов друг1 (2008), ко-ја вјеродостојно указује на једну мотив-ску специфичност Тадићевог ствара-лаштва: пјесничке слике другог свијета. 1 Ђаволов друг је посљедња књига пјесама об јав-љена за живота Новице Тадића. Збирку пје-сама Ту сам, у тами аутор је припремио и дао сагласност за објављивање, али је она штампа-на постхумно: „Иако се појављује после његове смрти, песник је дао коначан облик овој књизи, укључујући и укупну структуру књиге и распоред песама у њој“, наводи у напомена-ма овог издања уредник Гојко Божовић (2011а: 55).

Присуство овог мотива сагледава се, дјелимично, и у другим пјесничким збир кама Новице Тадића.

Тадићева књига Ђаволов друг сим-болично је обиљеженa нумерацијом у библиотеци Српске књижевне задруге у којој је објављена: Коло С, књига 666. Три шестице, по општеприхваћеном ту-мачењу, симболишу ђавола, што коре-спондира с насловом: Ђаволов друг.2

Пјесничка слика је један од доми-нантнијих елемената пјесничког језика Новице Тадића. Указаћемо на нека тео-ријска разматрања о пјесничком језику, који је специфичан у односу на језик других књижевних родова.

Пјеснички језик, различито од гра-матички схваћене функције језика, про-ширује значењa пјесничких слика и обо-гаћује „поетско биће“.3 Пјеснички језик 2 Имајући у виду чињеницу да је Новица Тадић био дугогодишњи уредник у београдској издавачкој кући Рад, не може се говорити о случајности.

3 „A pesniku je data jezička materija da u njoj i iz nje pravi poetsko biće. Ali u jeziku njega manje interesuje moć komunikacije, spoznajno-logički sistem jezika, nego ga uglavnom interesuje sam realitet jezika, u kome je materijalizovana čove-

Златко Н. Јурић УДК 821.163.41.09-1Универзитет у Београду DOI 10.7251/FIL1307290JФилолошки факултет

О МОТИВИМА ДРУГОГ СВИЈЕТА У ПОЕЗИЈИ НОВИЦЕ ТАДИЋА

Апстракт: У раду се указује на неке од основних елемената пјесничког језика у поезији Новице Тадића. Примарно се посматра збирка пјесама Ђаволов друг. Тумачењу пјесничког језика приступа се указивањем на најзаступљеније мотиве и проналажење њихове повезаности с другим, сродним мотивима. Тадић пјесничке слике заснива на мотивима који су с оба свијета: реалног, у којем се привремено борави, и иреалног (оностраног) – другог свијета о којем се сања, машта и у који, на крају, свако живо биће одлази. Мотиви у амбијенту другог свијета једно су од обиљежја пјесничког стваралаштва овога аутора.

Кључне ријечи: Новица Тадић, пјесничке слике, други свијет, библијски моти-ви, ђаво, анђео.

291

О мотивима другог свијета у поезији Новице Тадића

је вишезначан и, самим тим, изискује комплекснији приступ при анализирању и тумачењу семантичких поља ове врсте књижевног текста. Пјесма се, како је констатовао Новица Петковић, не може посматрати на нивоу саме граматичко--језичке структуре,4 јер би се, при таквој анализи, занемарили основни елемен-ти пјесничког говора. Један од могућих приступа тумачењу пјесничког језика јесте указивање на најзаступљеније мо-тиве и проналажење њихове повезано-сти с другим, сродним мотивима, у ис-том или у другим језицима. Други језици, такође, представљају други сви-јет у којем се изнова артикулише већ постојећа пјесма.

2.

У поезији Новице Тадића, најфрек-вентније пјесничке слике, засноване на мотивима другог свијета, представљају: онострано, анђеоско, ђаволско, демон-ско. Говорећи о оностраном, Радивоје Микић примјећује да пјесник, и да није именовао демонска бића у својој пое-зији, „и оно што она чине као разлог да се његов лирски субјект осећа тескобно и несигурно, и да није, исто тако, ђавола уводио и у саме наслове својих књига (Ђаволов друг), Новица Тадић би све-једно био песник који је, не само међу савременицима, највише говорио о оној страни слике света којој основно обе-лежје дају различити облици демонских бића“ (2010: 143).

kova projekcija sveta. Sukob između čoveka i sve-ta zbiva se u jeziku, a pesnik od tog sukoba pravi jedno protivrečno biće: težnju za apsolutnim koja samu sebe onoliko ukida koliko se ostvaruje. Po-etsko biće nosi sam tragičan rascep ljudskog bića“ (Petković 1972: 30).

4 „Pesma se nikada ne može svesti na samu grama-tičko-jezičku strukturu, ma koliko da je ta struk-tura u datom slučaju značajna (osim u retkim i posve specifi čnim uslovima), jer bi se time ukinu-la ona otvorenost, nedodirljivost poetskog bića koju čini živo jedinstvo protivrečnosti i transcen-diranje svega pozitivno datog“ (Petković 1972: 35).

Уводећи у своју поезију теме које више припадају амбијенту другог свијета, овај пјесник је, на извјестан на-чин, изражавао своју молитву и антимо-литву. Како закључује Јован Делић, мо-тив „ђавола, демона, зла, ружног и ужа-сног прожима цијелу Тадићеву поезију, а прати је истовремени пјесников напор да се домогне капи свјетлости и досегне тон молитве“ (2011: 864).

Мотиви другог свијета упућују на пјесничку имагинацију која је различи-та од уобичајеног схватања језика и сва-кодневне конверзације. Други свијет об-ухвата и одређене библијске мотиве ко-ји су присутни у Тадићевом стварала-штву. Мотиви другог свијета подразуми-јевају и нестварна бића, мистична при-виђења, магијска својства језика. Та-кође, други свијет представља оностра-но, простор иза врата кроз која се само једном пролази. Тадић, у збирци Окриље (2001б), у пјесми „Под крило“, поентира: „па да и ја одем / кроз врата чудесна, / која се само једном отворе, / и само једном затворе“. О овако схваћеном дру-гом свијету, непрестаном присуству вол-шебности сна и о пјесми као „каменом гробу“, сугеришу стихови у збирци Ђа-волов друг. Као својеврсни епитаф може се тумачити пјесма састављена од три стиха, под једноставним насловом „Пе-сма“:

„Песма је камени гроб.

Ти се сам распнии сиђи у њега, ако знаш.“

Поредећи пјесму с гробом, аутор сугерише слике коначности, трајности, тајанствености. Пјесма је, дакле, циљ, неминовност, тврда вјера. Распињање алудира на Исуса Христа, христоликост, и упућује на невиност која је осуђена на смрт. Такође, ово указује на досљедност пјесничког поступка и мотива који су присутни у Тадићевом стваралаштву. (Карактеристична је Тадићева пјесма

292

Златко Н. Јурић

„Исус“, која се, формално, састоји од једне строфе: „Исус / Исус наш / Исус наш јастуче за игле“.) Мотив распињања везан је и за нови, други живот: за васкрсење. Пјесник сугерише да онај ко се сам распне и сиђе у пјесму-гроб, тај поново оживљава: у ријечима, у стиху, у другом свијету.

У пјесми „Да би умро код своје куће“, у књизи Ђаволов друг, пластичним пјесничким сликама аутор сугерише ат-мосферу која одлазак у други свијет представља као повратак у дјетињство, као благослов. Док лирски субјект, коме нема исцјељења, сједећи на клупи, размишља „како га је мајка држала за руку“, голубови, који симболишу неви-ност и мир – као анђели – наговјештавају умирање:

„Са црквеног торња слетели су голубови, на стазу и травњак. Онај мир и оно мило гукање кад би сада дошли, кад и смрт.“

Спознајно опажање анђела и ђа-вола, присутно у књизи Ђаволов друг поистовјећујe се у пјесниковој визији. У стваралачкој имагинацији присутни су, подједнако, и ђаво и анђео, који пред-стављају други свијет, слично као код Емануела Сведенборга (1988), о коме у својим предавањима говори Хорхе Луис Борхес.5 У Тадићевој поезији, као у Све-денборговом учењу, не постоје чврсте границе између анђела и демона.6 У пјесми, тростиху, „Испред мене се ука-5 Говорећи о Емануелу Сведенборгу, Борхес кон статује: „Mi uvek mislimo na drugi svet nekako maglovito, no Svedenborg nam kaže da je upravo obrnuto, da su primljeni utisci mnogо oštriji na drugom svetu. Na primer, ima više boja“ (Svedenborg 1988: 13). Као предговор Сведен-боргове књиге, уврштено је Борхесово преда-вање на Универзитету у Белграну „Емануел Сведенборг“ (Аргентина, 1978). Предавање је преузето из књиге: Borges, Jorge Luis (1980), Borges oral, Barcelona: Bruguera.

6 „Anđeli su ljudi koji su se uzdigli do anđeoskog bića; demoni su ljudi koji su se spustili do de-monskog bića. Tako je čitavo stanovništvo nebesa

зујеш“, лирском субјекту привиђа се анђео:

„Испред мене се указујеши тек понекад ме пратиш,благи Анђеле.“

Анђео је, просторно, смјештен ис-пред лирског субјекта и асоцира на будући, други свијет. Пјесничка конкре-тизација дјелује веома сугестивно и иза-зива саживљавање, препознавање. Ан-ђео, који се приказује повремено, пред-ставља покретачку инспирацију и, исто као и ђаво писања, присутан је у Тади-ћевој поезији.

Елементи формалне структуре пје-с ме (слово, ријеч, стих, сонет), као мо-тиви, константа су Тадићевог ствара-лаштва. Инспирација, као покретачка енер гија, даје смисао стваралачком раду и постојању. На одређени начин, такво полазиште представља другачији свијет, који је једно од обиљежја збирке Ђаволов друг. У пјесми „Буђење“ аутор указује на дјелотворност записаних ријечи: „Негде сам нешто записао. / Та маленкост / мо-гла би ме / подићи из постеље.“ Послије ових стихова, који дјелују као мелем, у сљедећој пјесми, „Они што испред себе“, Тадић критички изражава став према рецепцији и скрајнутости поезије: „А неки љубитељ лепе књижевности / (грба му грбаву сенку баца) / нагони на мене / чамотињу и мртву тишину.“

Аутопоетички однос Тадић изража-ва опсесивним мотивима који припадају другој страни свијести, душе и ствара-лачке имагинације. Покретачка снага је сам чин писања који је инициран оно-страним или – сведенборски схваћено – подстакнут је анђелима, односно демо-нима. У пјесми „Гатка о израслини“ (2008), аутор сликовито представља могући поступак настајања пјесме:

i pakla sačinjeno od ljudi, a ti ljudi su čas anđeli, čas demoni“ (Svedenborg 1988: 14).

293


„Једва видљиви трагови воде према рукопису. Тамо сабирам стихове,ноћна маштања, тугу. Где пута нема, где је све умршено, одводи ме демон писања.“

Указујући на један од честих под-стицајних мотива у различитим врстама умјетности (нарочито у књижевности и сликарству), Тадић покретачку моти-вацију именује „демоном писања“, у кон-тексту лавиринтског схватања поступка настајања пјесме. Конкретизацију ства-ралачког чина, на пластичан начин, по-мало шеретски, пјесник изражава у пјесми „Ватраш“ (2011б): „Ђаво ме носио кроз стиховеда сазнам шта о мени мислезналац, пријатељ и друг.“

Демонско, које је присутно у пје-с ничкој радионици Новице Тадића, из-ражено је и у књизи Ђаволов друг. Пи-шући о овом мотиву у Тадићевој поезији, Бојан Јовановић констатује да ствара-лаштво овог пјесника „одликује аутен-тични глас о демонском а читава га-лерија необичних бића представља, у ствари, једну сложену песничку демоно-логију“ (2009: 112). И у другим радовима указано је на то да мотиви демонског дају печат препознатљивости и посеб-ности Тадићеве поезије.7 Демонско је заслужно и за одсуство стваралачке маш те, усљед чега лирски субјект пре-испитује свој однос према написаном у којем не проналази ваљане пјесничке елементе. То је исказано и у пјесми „На-опако ми било“ (2008), у стиховима: „Ви-7 „... Тадић је често карактерисан као песник који је брижљиво и доследно одржавао хомо-геност и самосвојност своје поетике. Конста-тација да је улога коју мотиви демонског имају у очувању те поетичке целовитости пресудна, могла би да уследи већ при летимичном увиду у његово стваралаштво; извесно је, пак, да та-ква тврдња остаје оправдана и при детаљнијој анализи“ (Коруновић 2008: 384).

дим тамна бића / како скачу и пиште. Духови злобе / криве мој рукопис. Не могу / да прочитам што напишем.“

Демон је, тадићевским пјесничким језиком речено, у ствари, „ђаволов друг“. Демон даје смисао поезији али и схва-тању поезије, стваралаштва, свијета. У пјесми „Опомени се“, Тадић указује на улогу демона у пјесничком поступку: „Опомени се да ће демон / Грешне по-мисли / Речи погрдне / Ђавоље изуме / За тебе приправити“.

Као и у другим збиркама пјесама, у књизи Ђаволов друг Тадић упућује кри-тику према друштву, систему, култури. Он, аутопоетички и аутокритички, по-сматра свој унутрашњи свијет (микро-свијет), као и окружење, простор, циви-лизацију (макросвијет). У ироничном, саркастичном или пародијском духу ау-тор исказује однос према свему што га окружује. Тадић указује и на стање и положај поезије у савременом друштву. То илуструје пјесма „Гатка о хујању“:

„Мој непријатељ ђаво учини да мепоезија замара.

Не могу да слушам стихове које казују песнициа да не помислим на ветар који хујиу голим крошњама дрвећа.

Заситим се брзо празнине изалудног хујања.“

Мотив ђавола аутор изражава као врхунац перцепције свијета и човјека у савременом добу, опсједнутог разним искушењима. Ђаво је присутан у свему или, како Тадић лапидарно исказује, у афористичном двостиху, у пјесми „Ђаво је фараон“ (2011а):

„Ђаво је фараон.Ти си његова пирамида.“

Једну од карактеристика Тадићеве поезије чине и пјесничке слике приказа, привиђења другог свијета, призивања смрти. Овај мотив присутан је и у пјесми

294


„Смрт ме спрема“, објављеној у књизи Незнан (2006): „Смрт ме спрема / и па-кује / у сапунску кутију“. То је други свијет, непознат, неизбјежан и инспира-тиван, а који је изражен и у књизи Ђаволов друг. У пјесми „Гатка о лакој смрти“, лирски субјект се, без чуђења, издиже изнад свога тијела и види како „непознати људи / улазе и стоје поред његовог одра.“ Тајна смрти се не одгоне-та и, сама по себи, поетична је: парадок-сална. Мотив смрти је константно при-сутан у историји свјетске поезије, у усме-ном предању и од првих сачуваних запи-са: од поетизоване смрти у Епу о Гилга-мешу, преко античке књижевности, Дантеа, Шекспира, Едгара Алана Поа, Шарла Бодлера, Пушкина... Или, посма-трано у оквирима српске историје пое-зије: од наше усмене књижевности, па преко Гаврила Стефановића Венцло-вића, Лазе Костића, Владислава Петко-вића Диса, Симе Пандуревића, Милоша Црњанског, Бранка Миљковића... Мо-тив смрти – посматран у асоцијативним пољима мотива другог свијета – Тадић исказује пјесничким сликама и указује на овоземаљску неминовност. У његовој поезији, смрт је представљена на гроте-скан, ироничан, али и на хришћански начин, скоро монашки, јуродиво: она је пут у спасење, у коначни мир.

Одређени библијски мотиви у Та-дићевој поезији представљени су у ам-бивалентном схватању свијета, живота, бога: у анђеоском и демонском.8 Пје с ни-чки доживљај божанске силе изражен је, подједнако, тезом и антитезом, мо-литвом и клетвом, вјеровањем и скеп-тицизмом. У пјесми „Антипсалам“, лир-ски субјект, парадоксално, обраћа се Го-споду и моли да га унакази: „Господе, унакази ме, Господе, смилуј се на ме. / Гукама ме оспи грдним, чиревима нагр-ди. / У извору суза отвори извор гноја и 8 О гротескно-ироничном карактеру употребе библијских мотива у поезији Новице Тадића посебно је писао Стојан Ђорђић (2009: 125–136).

сукрвице благе.“ Оваква, подвижничка пјесничка конструкција, како примјећује Бојана Стојановић Пантовић, „суочава са јединственим архетипским призори-ма, прадавним крицима и митским, премда измештеним сликама у којима се могу препознати трагови негативног Јеванђеља“ (2002: 133).

Мотив библијског Јова, који се обра ћа Богу, у молитви и болу своме, изра жен је у поезији Новице Тадића. Попут овог вјерног слуге божјег, који је, усљед мука заданих од кушања ђаво-ловог, ниско пао, лирски субјект у Тади-ћевој поезији, као што је то у пјесми „Тешко мени“, из књиге Напаст (2001а), изражава вапај: „Тешко мени, погибох! / Тешко мени, у власти сам оног / кога ни-како не желим.“ У истој пјесми, наставља се ридање: „Аох мени, аох кукавцу! / Век ми прође / у наопаким молитвама.“ На-водећи библијске мотиве, употре б ља-вајући елементе вјерских и митолошких предања, Тадић околности и судбину савременог човјека настоји да упореди с овим мотивима и да их доведе у кон-текст с њима. У тексту под насловом „Свет као извор ужаса“, Радивоје Микић закључује: „због тога се поезија Новице Тадића указује и као један вапај у пу-стињи модерног доба, вапај који у себи обједињава све човекове страхове и сву неизвесност“ (1990: 153).

Мотив Јова присутан је и у књизи Ђаволов друг. Пјесник се моли за осло-бађање од гријехова и одлазак на други свијет. Лирски субјект, као у Сведенбор-говим визијама (1988), повремено се на-лази изван свога тијела и посматра овоземаљски свијет. У Тадићевом поет-ском запису „Благодарим Ти, Господе“, аутор упућује молитве за примање душе:

„Благодарим Ти, Господе, што си ме кроз многе саблазни провео. Али, бреме је моје тешко; живот мој међу људима, грозан је. Зато, притекни, Милостиви. Сву наду своју полажем у Тебе, храно и огреву мој мили. Знам да је свет необичан призор, но Ти, Ти

295


ми помози да на зле силе пажњу не обраћам. Одврати ме од вражјих мамаца. Теби сва сла-ва и хвала; Тебе славили и хвалили у векове.“

Лирски субјект хришћански моли, попут библијског Јова, и, хвалећи Госпо-да, преклиње за спасење од овоземаљ-ских сила, од „вражјих мамаца“, јер је на овом свијету живот тежак. Молбе се упућују за спасење у амбијенту другог свијета.

3.Аутопоетичка размишљања о књи-

зи Ђаволов друг Тадић је, под насловом „Белешке о мојим књигама“, исказао сљедећом формулацијом: „У књизи Ђа-волов друг спасавао сам се плачем и мо-литвом. Писао сам о злу и веру у Бога са-чувао“ (2011б: 147). За расвјетљавање мо-тива другог свијета значајан је и једaн други ауторов запис о посљедњој књизи коју је припремао за штампу: „Тама је вечни покров испод кога ћу се, ђавоиман, најзад скрасити. У књизи Ту сам, у тами реч је о враговима који ме чекају, ве-селећи се“ (Исто). Иако са становишта поетике ауторов став није релевантнији од става других,9 у овом случају може се констатовати да је пјесник адекватно и језгровито исказао суд о карактеру своје поезије.

Када се обраћа ђаволу (ђаволу као палом анђелу), у пјесми „Ђаволе, твога ти ђаволства“ (2011б), лирски субјект то чини као кроз покајничку молитву, хришћански:

„Ђаволе, твога ти ђаволства,реци ми нешто честитошто би те осветлилои оправдало.Ако можеш,помери се са дна бездана.

Подигни се, да твоје слуге попадају.“

9 „Kada se neko delo pojavi, njegovo tumačenje od strane autora nije značajnije od bilo čijeg drugog tumačenja“ (Valeri 1980: 226).

Новица Тадић пјесничке слике за-снива на мотивима који су с оба свијета: реалног, у којем се привремено борави, и иреалног (оностраног) – другог сви-јета о којем се сања, машта и у који, на крају, свако живо биће одлази. Мотиви другог свијета су једно од обиљежја пјесничког стваралаштва Новице Тади-ћа. Пјесме у књизи Ђаволов друг, као какво предсказање, наговјештавају – а то је потврђено и у потоњим, постхумно објављеним, двјема књигама Ту сам, у тами (2011а) и Ја и моја пратња (2011б) – коначан прелазак овоземаљског Нови-це Тадића у други свијет, у безвреме-ност.

Извори1. Тадић, Новица (1989), Песме (ауто-

ров избор), Београд: Рад.2. Тадић, Новица (2000), Ноћна свита

(ауторов избор), Бања Лука: Глас српски.

3. Тадић, Новица (2001а), Напаст, Бео-град: Рад.

4. Тадић, Новица (2001б), Окриље, Бања Лука: Глас српски.

5. Тадић, Новица (2002), Ждрело, Бања Лука: Задужбина Петар Кочић.

6. Тадић, Новица (2006), Незнан, Бео-град: Завод за уџбенике.

7. Тадић, Новица (2008), Ђаволов друг, Београд: Српска књижевна задруга.

8. Тадић, Новица (2009), Изабране пе-сме (избор и поговор: Радивоје Ми-кић), Београд: Завод за уџбенике.

9. Тадић, Новица (2011а), Ту сам, у тами, Београд: Архипелаг.

10. Тадић, Новица (2011б), Ја и моја пратња, Београд: Српска књижевна задруга.

Литература1. Valeri, Pol (1980), Pesničko iskustvo,

Beograd: Prosveta.2. Делић, Јован (2011), „Нијансирање

’црног пева’ (Уз експлицитну поети-

296


ку Новице Тадића)“, Летопис Мати-це српске, 487, (5): 853–864.

3. Ђорђић, Стојан (2009), „Библијски мотиви у поезији Новице Тадића“, у: Новица Тадић, песник (уредио Дра-ган Хамовић), Краљево: Народна би-блиотека Стеван Првовенчани, 125–136.

4. Јовановић, Бојан (2009), „Демонско у поезији Новице Тадића“, у: Новица Тадић, песник (уредио Драган Хамовић), Краљево: Народна библи-отека Стеван Првовенчани, 111–124.

5. Коруновић, Горан (2008), „Демонско и божанско у поезији Новице Тадића и Данијела Драгојевића“, Зборник

Матице српске за књижевност и језик, 56, (2): 369–402.

6. Микић, Радивоје (1990), Језик поезије, Београд: БИГЗ.

7. Микић, Радивоје (2010), Песник тамних ствари, Београд: Службени гласник.

8. Petković, Novica (1972), Artikulacija pesme II, Sarajevo: Svjetlost.

9. Svedenborg, Emanuel (1988), Nebo sa svojim divotama i pakao prema onome što sam video i čuo, Beograd: Sfairos.

10. Стојановић Пантовић, Бојана (2002), „Неименовано То“, у: Новица Тадић, Ждрело, Бања Лука: Задужбина Пе-тар Кочић, 133–139.

ABOUT THE MOTIVES OF THE OTHER WORLD IN THE POETRY OF NOVICA TADIĆ

Summary

Novica Tadić (1949–2011) is one of the more authentic poets who gave importance – his own precious pearl – to poetry and the Serbian language. Tadić remained consistent with his style and commitment to poetry and fi nding creative inspiration in every-day life: in broad daylight and in the dark side of the night. This paper points out some of the basic elements of poetic language in the poetry of Novica Tadić. Primarily, the analysed collection of Friend of the devil. Interpretation of poetic language is ac-cessed by pointing out the most common motives and fi nding their connections with other, similar motifs. Tadić’s poetic im-ages are based on motifs of both worlds: the real, where one is a temporary resident and: the unreal (Otherworld) – another world in which dreams, imagines, and in the end, every living thing goes. Motives in the ambience of another world is one of the poetic creativity features of this author.

[email protected]

297


ПРЕВОД

299

ПРЕВОД

Склоност придавању својстава или чак карактера друштвима, расама или народима веома је стара и

свеприсутна. Чини се да је додир човјека с другим културама по природи етно-центричан, утолико што своди на Дру-гост и проглашава чудаштвом, анома-лијом и необичношћу све што одудара од уобичајених домаћих образаца. Та-кво етноцентрично опажање разлика међу културама често је формирало схва тање да народе, као и појединце, одређују особености и „карактери“, иако је овај појам по себи историјски сло-женији него што изгледа.

Незванично, ненаучно вјеровање у специфичност националних карактера чинило је неупитни спознајни миље културолошке критике и мишљења до касног XVIII вијека. Током XIX вијека постало је дијелом компаратистичко--историјске парадигме која је доминира-ла хуманистичким наукама. У XX вијеку је најприје дошло до пренаглашеног не-критичког компаратистичког занимања за опажање и описивање текстуалних потврда карактеризације народа, након чега слиједи све изразитији отклон од националног есенцијализма и нацио-налног детерминизма. Ово ће довести до деконструкцијске и критичке анали-зе реторике националне карактери-зације, односно до зачетака имагологије као засебне дисциплине, која је и пред-мет ове књиге. У наставку текста биће приказан њен историјски развој, а по-том изнијета нека размишљања о тео-ријској и методолошкој апаратури на располагању данашњим имаголозима.

Историја

Имагологија има своју „археологију“ и своју „праисторију“. Археологија нас води до културолошке критике у вријеме ранонововјековне Европе, с којом, у духу Јулија Цезара од Скале (Julius Caesar Scaliger, 1484–1558), почиње разврста-вање европских културних и друштве-них модела у националне категорије, чиме је озваничена старија, неформал-на традиција придавања есенцијали-с тичких својстава појединачним нацио-налним или етничким скупинама. По-треба за класификовањем и повези-вањем културолошких разлика с етнич-ким стереотипима довешће до систе-матизације ранонововјековне етногра-фије и антропологије какву налазимо, на примјер, у аустријској Völkertafel, или „Таблици народа“ (Stanzel et al. 1999). Национално-карактеролошка система-ти зација етничких стереотипа и нена-учног знања о „понашању и обичајима“ превладаваће у интелектуалном штиву и у доба просвјетитељства: треба само погледати у којој мјери су бременити национално-психолошким одређењима Монтескјеов (Montesquieu) Esprit des lois, Хјумов (David Hume) есеј „О приро-ди народа“, Волтеров (Voltaire) Essai sur les moeurs, па чак и Викоова (Giambattista Vico) Scienza nuova (Hayman 1971). Ме-ђутим, захваљујући промишљањима Ви коа, те можда више Јохана Готфрида Хердера (Johann Gottfried Herder), кул-тура и разлике међу културама све више се схватају као антрополошке категорије а не етнографски феномени: као обра-сци понашања којима су народи облико-вали властите а међусобно различите одговоре на разнолике услове живљења

Јуп Лерсен УДК 82.091:316.7 DOI 10.7251/FIL1307299L

ИСТОРИЈА И МЕТОД ИМАГОЛОГИЈЕ

300

Јуп Лерсен

и колективна искуства, што је заузврат дефинисало идентитет сваког народа понаособ.

Антипросвјетитељски културоло-шки релативизам у духу Хердера форми-рао је тако етничку таксономију која на-род и културу сматра природним и основним, међусобно зависним једи-ницама човјечанства, чиме ће стасати упоредни метод у хуманистици. Његов утицај видљив је у антропологији, на примјер у Хумболтовој (Alexander von Humboldt) vergleichende Athropologie (чи ме је замијењен стари модел, гдје се у духу универзализма, без подјела, сма-трало да је „прави предмет проучавања човјечанства сам човјек“), као и у језику, гдје лингвистичке разлике постају пред-метом занимања браће Хумболт, Шле-гел (Schlegel) и Грим (Grimm), који вје-рују да језик треба сматрати самим да-хом душе народа који га говори, његовим карактеристичним идентитетом и осо-битошћу. С филолошким радом Ја кова Грима (Jacob Grimm) почиње екс тра-полација одређења идентитета по етно-лингвистичкој линији у историју књи-жевности, која се сматра сведочанством колективне маште народа исказане ње-говим језиком као оруђем. Већ се Јаков Грим у својим филолошким радовима служи ставовима о националном мента-литету и идентитету у разматрању про-блема Stoffgeschichte [материјалне исто-рије, прим. прев.] универзалних тема (на примјер, басне о лисици) присутних код многих народа и на различитим језичким подручјима.

Ово нас води од археологије ка пра-историји имагологије. Филолошки од-сје ци на новим универзитетима XIX вијека по узору на Хумболтов универзи-тет у Берлину спајају изучавање лингви-стике и књижевности (Sprach- und Lite-raturwissenschaft); на сличан начин је стасање упоредне лингвистике изње-дрило идеју упоредне књижевности. Овако схваћена, филологија је остала

наука о стваралаштву и пјесништву као одговору народа на историјске околно-сти које га окружују а који одражава ка-рактер тог народа; дакле, онако како ју је Ђанбатиста Вико први дефинисао у својој Scienza nuova 1725. године. Таквом схватању је придонијела и филозофија Фихтеа (Fichte) и Хегела (Hegel), који су сматрали да је посебност једног народа више од пуког „карактера“ (тј. изразите јединствености понашања и обичаја), те да је одређена трансцендентним, духов-ним начелом, онтолошки аутономним Volksgeist [духом народа, прим. прев.]. Према овом новом схватању, однос на-ционалног карактера и друштва дожи-в љава се као однос душе и тела, и оно ће чинити темељ саме таксономије и ра-з лучења између различитих књижев-ности, које „националне филологије“ изучавају засебно али и у међуодносу, што се „упоредно“ пресликава на нацио-налне филологије као такве. Култура је несумњиво национална култура, која се априори сматра независном од других култура и издваја карактеристичном индивидуалношћу која је у основи сва-ког појединачног народа.

Према овој парадигми, различити стереотипи и претпоставке о национал-ним особеностима никада не чине пред-мет истраживања, већ су увијек дио ин-терпретативног апарата, прије су обја-шњења него explicanda. Књижевна кри-тика средине вијека, надахнута успје-сима упоредне лингвистике, објашњава књижевне традиције помоћу етничких темперамената, који се представљају као „примљено знање“, општеприхва-ћени и неупитни, што ће рећи: помоћу важећих стереотипа и представа. Тих деценија цвјета књижевна историо-графија (Wellek 1941; Spiering 1999), која пружа обиље илустрација за овакву тврдњу: књижевност се превасходно сматра изразом једног народа формира-ним његовим властитим језиком; стога су народност и језик природне и са-

301

Историја и метод имагологије

мосвојне таксономске одреднице књи-жев ности (као два равноправна и ме-ђусобно измјењива критеријума), а исто- ријски значај књижевности огледа се у начину на који исказује и документује идентитет једног народа и његове мо-ралне и естетске погледе на свијет. Ис то-рија књижевности је стога вид проу-чавања стварног карактера једног наро-да исказаног кроз његову културну историју. Не треба ни рећи да су појмови који се тичу суштине или менталитета народа у потпуности одређени уври-јеженим и општеприхваћеним стерео-типима и етничким представама.

Овај модел доживио је врхунац у позитивистичком детерминизму који је изложио Иполит Тен (Hippolyte Taine) у теоријском уводу своје Historie de la littérature anglaise 1863. године. Тен даје поставке своје чувене културне гео-метрије, према којој се дати културни артефакт (конкретно, књижевни текст) може лоцирати, окарактерисати и ра-зумјети помоћу три параметра: race, milieu и moment. Сваки од ова три пара-метра карактеришу неупитне претпо-ставке. Moment није просто датум или слијед збивања, већ више клима у сми-слу хегелијанског Zeitgeist [духа епохе, прим. прев.]: текстови одишу „духом епохе“, поднебљем или менталитетом који се сматра (из нејасних разлога) ка-рактеристичним за неки период, који стога текст фиксира и истовремено про-жима одређеним, историјски конкрет-ним погледом на свијет. Теново обја-шњење појма milieu је на сличан начин детерминистичко, као физичко, гео-графско окружење, присутно у свим тек-стовима. Средина првенствено дјелује у климатском смислу (отуд „хладна“, „умје- рена“ и „топла“ књижевност), чиме се призива читав низ стереотипа свој-ствених дуговјечној климатолошкој тео-рији разлика између култура и темпера-мената (Zacharasiewicz 1977). На крају, појам race говори сам за себе: Тен без

икаквог двоумљења сматра да су књи-жевна својства текста одређена и физич-ком припадношћу аутора одређеном ет-ницитету, при чему природа тог одре-ђења очигледно почива на претпостав-ци да физичка припадност некој етнич-кој групи подразумијева одређене мо-ралне и културне специфичности.

Тенова екстремна формулација ет-ничког детерминизма природно је изи-скивала корекције. Ернест Ренан, у својим раним годинама присталица позитивистичко-детерминистичке школе, напустиће овај модел виђења културе и разлика међу културама, првенствено зато што је послужио као оправдање након 1871. године за анексију Алзас-Лорене од стране Њемачке. Чуве-но је његово мишљење, изнесено у предавању Qu’est-ce qu’une nation 1882. године, да националност није непро-мјенљива категорија унутар које се одвијају људске активности, већ прије скуп појединачних избора човјека. Ова-кво волунтаристичко виђење народно-сти преиначило ју је од предмета антро-полошке анализе у предмет историјске анализе. Као резултат, генерација књи-жевних критичара и проучавалаца књи-жевности уопште након Тена почиње да се бави питањем културне и националне разноликости у европским књижевно-стима, уз мање инсистирања на етнич-ком детерминизму – барем ван Њемачке, гдје етнички детерминизам наставља да превладава у тријумфалној клими Вил-хелмовог царства. Мимо тога, напу-штање етничког шовинизма и етничког детерминизма означава почетак упо-редне књижевности у правом смислу ријечи, чије су претече чинили Емил Енекен (Emile Hennequin), Жозеф Текст (Joseph Texte) (први шеф катедре за ком-паратистику на неком универзитету), Швајцарац Луј-Пол Бец (Louis-Paul Betz) и Алзашанин Фернанд Балден-шпергер (Fernand Baldensperger). Године 1913. Балденшпергер се овако изразио о

302

Јуп Лерсен

овом новом схватању: „Une littérature exprime une nation, non parce-que celle-ci l’a produite, mais parce-que celle-ci l’a adoptée et l’a admirée“ (цитирано према: Fischer 1981: 53).

Појам народности и националног карактера поставља се у историјску пер-спективу (као нешто што је исход исто-ријски промјенљивих избора и околно-сти и што не потиче од трансцендентне, трансисторијске категорије или одред-беног начела), али му се ипак и даље приписује онтолошки аутономно посто-јање, као нечему „стварном“ што прет-ходи властитој материјализацији и по-стоји независно од ње. Ово је видљиво у радовима прве генерације, које бисмо могли назвати „праимаголошким“, а којима се картирају представе конкрет-них народа у књижевности. Такве сту-дије постају популарне у првој половини XX века, не само у Француској већ и у Њемачкој, Сједињеним Државама и дру-гим земљама. Баве се темама као што су „Французи код Шекспира“ или „Њемци у руској књижевности“. Често се присту-па са аспекта Stoffgeschichte, јер се пописују и проналазе конкретне књи-жевне преокупације из текста у текст, из генерације у генерацију. Stoffgeschichte се користи за истраживање најразли-читијих преокупација или тема (раста-нак љубавника у зору, инцест, племени-ти дивљак, освета, кицош, лисица), а могућа тема је и одређени национални тип. У најгорем случају, Stoffgeschichte је поступак простог библиографског по-пи сивања тема, док у најбољем прати промјене књижевне моде, поетике, књи-жевних ставова и културних вриједно-сти, крећући се трасом лонгитудинал-ног развоја неке теме кроз вијекове, биљежећи све њене константе и про-мјен љиве (Beller 1986; Naupert 2004). Међутим, бављење народношћу као књижевном темом тих деценија подра-зумијева обично двије ствари: нацио-налност „истински“ постоји и ту је да би

је писци приказали, било вјерно или невјерно, у складу са својим потребама и умијећем, а саме такве представе су прије нуспроизвод или одраз, неголи темељни услов, кретања и контаката књижевности на међународном плану.

Ови старији радови су различите вриједности за данашњег читаоца. У ве-ликом броју случајева, њихов скривени или отворени етнички есенцијализам може узнемирити до неприхватљивости. У ову групу је засигурно могуће сврста-ти многе њемачке студије из тридесетих година прошлог вијека. С друге стране, производ су темељног и исцрпног истраживања извора и још увијек могу бити од библиографске користи, као пречица до примарних књижевних изво ра, без обзира на своја тумачења и идеолошке претпоставке. Још је битније да су такве студије често служиле да ука-жу на изразиту варијабилност нацио-налних стереотипа. Класично дјело La leyenda negra Хулијана Худеријаса (Julián Juderias) из 1913. године потврђује ову тезу. Инспирисано је патриотским огор-чењем због нечега што је аутор сматрао злонамјерно лажном представом вла-ститог народа у дјелима страних писаца, а као такво многоструко крши стандар-де савременог научног приступа: моти-висано је приврженошћу нацији; у осно-ви чина као таквог лежи есенција-листичка претпоставка да постоје „по-грешни“ па тако и „исправни“ начини представљања народа; слијепо се при-хвата подјела на Шпанију и Друге, уз анахронистичку склоност да се она види као историјска константа, у околности-ма које су владале 1913. године. Међутим, појавивши се у вријеме романтичних представа о Шпанији (Меримеова (Pros-per Mérimée) и Бизеова (Georges Bizet) Кармен), Худеријасова студија је изван-редно указала на чињеницу да је током претходних вијекова ова земља уживала сасвим друкчију репутацију, скренувши тако пажњу читалаца и научника на из-

303


разиту непостојаност вањске перцепције и представа о „националним карактери-ма“. Подједнако је изненађивало да су тобоже „флегматични“ и суздржани Ен-глези у XVIII вијеку били познати као нација „колерика“ склона самоубиству, док је вјероватно најчувенија представа о Њемцима, која се кретала од роман-тичне (нација пјесника и филозофа) до представе о технократској, бруталној нацији тирана и окрутности.

Имагологија као критичко проуча-вање карактеризације народа могла се формирати као дисциплина тек након одбацивања вјеровања у „стварност“ на-ционалних карактера као модела обја-ш њавања. Проучаваоци књижевности су коначно достигли овај ниво у годинама након Другог свјетског рата. Суочавање с наведеном перцепцијом „Њемачке“ и њеним историјским промјенама распо-ложења, посебно након Трећег рајха и Другог свјетског рата као њене најниже тачке, довело је до антиесенцијалистич-ког, конструктивистичког приступа на-ционалним представама и национал-ним идентитетима. Док је дјело Les écrivains francais et le mirage allemand (1800–1940) Жан-Мари Кареа (Jean-Ma-rie Carré) из 1947. још увијек задојено на-ционалним предрасудама о Њемцима (што се може разумјети), такве студије су створиле простор за имагологију која ће својим методом, ако не и предметом, бити постнационална, транснационал-на. Кареов ученик Гијар (Marius-François Guyard) у свом есеју L’étranger tel qu’on le voit (1951) предлаже ову тему као готово камен темељац упоредне књижевности: не изучавање народности као такве већ народности „како се види“, као књижев-ног тропа. У свом програму Гијар одваја анализу представа од (политички спор-ног и методолошки искривљеног) осла-њања на representandum [означено, прим. прев.]. Народност би било могуће проучавати као конвенцију, заблуду, конструкт, као нешто што је резултат

њене материјализације као represen-tamen [означитељ или знак, прим. прев.], који настаје чином формулисања – дакле, нешто што се може анализира-ти у својој субјективности, промјен-љивости и контрадикторности.

Педесете године XX вијека, вријеме најаве Гијаровог програма као domaine d’avenir упоредне књижевности, биле су повољне за овакву врсту приступа, ба-рем у Западној Европи. Њемачка наука прошла је кроз пакао етнички остра-ш ћене псеудонауке, а посебно су њемачки научници (укључујући и оне који су на-пустили земљу) осјећали пријеку потре-бу да се баве двоструким проблемом ра-систичке мисли и окаљаног образа своје земље. У филозофији су припадници Франкфуртске школе и Карл Попер (Karl Popper) у свом дјелу Отворено друштво и његови непријатељи покренули пи-тање потребе научника да разобличе ет-ничке митове. У друштвеним наукама у Француској осјетила су се прва структу-ралистичка комешања у духу Леви Штрауса (Claude Lévi-Strauss), што зна-чи да се култура сада схватала по моделу бриколажа, комуникацијске густине и диференцијације пракси, а не као пакет аранжман с јасно разграниченим наро-дима. Сходно томе, социјални психоло-зи почињу да се баве старом темом „на-ционалне психологије“, на начин који је више конструктивистички него есенци-јалистички, схватајући „националне иден титете“ као интернализоване ко-лективне представе о себи које се ма-теријализују у структурном контексту опозиције Јаства и Другости (Bro ssaud 1968; Hollander 1948; Duijker и Frijda 1960). У политици се пак цијела Западна Европа спремала за транснационални пројекат европског уједињења.

Међутим, колико год да су прилике обећавале, ова иницијатива усмјерена ка постнационалној имагологији завр-шиће крахом, узрокованим првенствено методолошким расцјепом у односу на

304

Јуп Лерсен

америчку науку. Сем што су англоаме-ричке студије књижевности у то вријеме више усмјерене ка критици, естетичкој анализи појединачних текстова, него ка њиховој историјској и идеолошкој ко н-текстуализацији, друштвене науке у Америци такође остају посвећеније изу-чавању етницитета као таквог. Ова традиција се може пратити код групе антрополога од Франца Боаса (Franz Boas) до Рут Бенедикт (Ruth Benedict) и Џефрија Горера (Geoffrey Gorer). У вријеме Другог свјетског рата и касније, током Хладног рата, често су анализи-рани међународни односи уз активно, плаћено ангажовање антрополога, у вези с националним карактерима уче-сника (Hertz 1944; Klineberg 1951; Buch-anan и Cantril 1953). Расни сукоби доми-нирали су унутрашњом политиком САД (Sollors 1996), док су у процесима деколонизације широм свијета, који су се тицали Сједињених Држава као пла-нетарне силе и некадашње колоније, че-сто бркани и сами концепти државе и народа. У таквим околностима водећи проучавалац књижевности Рене Велек (Réne Wellek 1953) могаo је да изнесе чу-вену опаску да је имагологија вид „књижевне социологије“, ближи зани-мању етничких антрополога него проу-чавалаца књижевности (чија се основна дјелатност, по Велеку, тиче разраде одређене „теорије књижевности“, типо-логије онога што књижевне текстове чини посебним (Wellek и Warren 1949)).

Велекова подјела на „унутрашњу“ анализу текста и „вањску“ контекстуа-лизацију у великој мјери је паралисала упоредну књижевност широм свијета. Током шездесетих и седамдесетих годи-на XX вијека компаратисти генерално престају да се баве имаголошким пи-тањима. Главни изузетак је Хуго Дисе-ринк (Hugo Dyserinck), који тврди да на-ционалне представе и стереотипи ника-ко не морају бити нешто вањско у одно-су на унутрашње ткање текста, већ да

прожимају саму његову супстанцу (Dyse-rinck 1966, 1982). У свом Ахенском про-граму Дисеринк иде даље, заступајући концепт упоредне књижевности који поставља питање вишенародности књи-жевности, али не у смислу објективне националне таксономије, већ у смислу непостојаности националних субјекти-ви тета (идеја, представа, стереотипа) који пресијецају културни пејзаж Евро-пе (и свијета) и који су узрок великог дијела моралних трвења која су предмет књижевних текстова (Dyserinck 1991). Крајња консеквенца оваквог схватања је да представе карактера и идентитета нису менталне репрезентације народа о народима, већ материјализовани дис-курзивни конструкти који круже дру-штвима творећи обрасце националне иден тификације. У међувремену, на Новој Сорбони Данијел-Анри Паже (Daniel-Henri Pageaux) наставља са занимањем за imagologie у Француској, која много дугује антропологији у традицији Леви Штрауса, као imaginaire перципиране карактеролошке (и национално-карак-теролошке) разноликости (Pageaux 1981, 1983, 1988, 1989).

Од средине седамдесетих година на ширем подручју књижевних студија неки научници који раде у оквирима појединачних филологија (посебно ње-мачки и аустријски англисти: Stanzel 1974; Boerner 1975; Diller et al. 1986; Blaicher 1987) прихватају се ових тема и теорија, које је сама упоредна књижев-ност, нашавши се у кризи, оставила по страни. У међувремену, ван поља књи-жев ности и у ширем контексту хумани-стике, међу историчарима почиње да узима маха идеја да су национални идентитети конструкти и да је задатак историчара анализа процеса њиховог конструисања и природе конструисано-сти (Giesen 1991; Berding 1996). Тренд схватања историјске свијести као кон-структа радије него објективног стања покрећу дјела попут Хобзбомовог и Реј н-џеровог Измишљања традиције (Eric

305


Hobsbawm и Terence Ranger, 1983) и Les lieux de mémoire Пјера Норе (Pierre Nora, 1984–92). Од посебног значаја је рађање постструктуралистичке мисли (посебно Мишела Фукоа (Michel Foucault)) (Kris-teva 1988). Генерација антрополога на-кон Стокинга (George W. Stocking, 1987) и Вулфа (Eric Wolf, 1982) почиње обиман подухват који још увијек траје, критичку анализу етноцентричних претпоставки на којима је њихова властита дисципли-на тако дуго почивала. Постколонијални теоретичари након Франца Фанона (Fran tz Fanon, Peau noire, masques blancs, 1952) и Едварда Саида (Edward Said, Оријен тализам, 1978) почињу да се баве проблемом наметања вриједносних пред-става и стереотипа као саставним еле-ментом неравнотеже моћи између коло-низатора и колонизованих. Присталице феминизма и женских студија покрећу питање односа између пола и рода и почињу да се баве родом као културо-лошким конструктом. Напосљетку, Ер-нест Гелнер (Ernest Gellner) у својој вео-ма утицајној студији Нације и национа-лизам (1983) износи као темељни спор-ни став да је национализам створио на-роде а не обратно – да су идеолози XIX вијека ретроактивно конструисали осје-ћај првобитног националног идентите-та, као неку врсту синдрома лажног ко-лективног памћења. Расправе око Гел-нерове књиге и њен утицај снажна су потврда непосредног значаја свих ових различитих приступа схватању природе идентитета као конструкта за проуча-вање националних идентитета и нацио-нализма.

Дакле, пред крај XX вијека имамо парадоксалну ситуацију да се упоредна књижевност готово у потпуности одри-че дуге традиције имагологије (нашав-ши се у кризи као дисциплина у цјелини, опкољена са свих страна новим и ста-рим сестринским наукама), а да њена сазнања и предмете интересовања изно-ва откривају сродне дисциплине. Свуда

се разматра тема националних стерео-типа и конструкције идентитета, али се то често чини изоловано, из угла поје-диначне дисциплине, уз теоретиса ње и примјену контрадикторне терми но ло-гије ad hoc.

У посљедњих двадесет година до-шло је до суштинског престројавања у редовима науке о књижевности. Старе филологије су углавном доживјеле пот-пуно одвајање лингвистике од књижев-ности, уз распад негдашње замисли да ће историјско-упоредно проучавање књи жевности поткријепити опште књи-жевне теорије. „Теорија“ је данас углав-ном самодовољна дјелатност, која се мање ослања на екстраполације на осно-ву компаратистичке употребе књижев-но-историјских података, а више на при мјенљивост савремене филозофије културе у сврху тумачења текста. Исто-ријско проучавање књижевности при-ближило се друштвеним или историј-ским наукама, у којима је такође дошло до „културног заокрета“ и које показују све више занимања за књижевне изворе (и културне изворе уопште, нпр. сликов-не). На многим пољима постоји при-мјетан интерес за националну разноли-кост и представе или стереотипе о на-ционалним идентитетима, при чему су у успону феминистички и постколони-јални приступ.

У међувремену, збивања у друштву и политици вратила су „идентитет“ као аутономну силу на друштвену, политич-ку и културну сцену. Пад комунизма и уједињавање Европе, свако на свој на-чин, допринијели су оживљавању наци-онализма. Захваљујући мобилности, гло-бали зацији и све израженијој вишекул-туралности модерних западних друшта-ва опет се придаје значај етницитету, па чак и религији. Подизање свијести мно-гих група (претходно маргинализова-них), попут жена и етничких мањина, довело је до успона „политике иденти-тета“. Оживљавање, заштита или њего-

306

Јуп Лерсен

вање властите културе, традиције или „идентитета“ у културном пејзажу који је све разноврснији и стално се преспаја значе ново опредмећење наведених ка-тегорија ради разумијевања људских дјелатности. Појам идентитета у по-с љед њих тридесет година се све више схвата у имплицитно конструктиви-стичком смислу, умјесто на пређашњи, трансцендентно-есенцијалистички на-чин, али је његово разумијевање такође изнова детерминистичко, као и оно појма културе. Концепти попут културе, националности и идентитета се сада опет користе као објашњења прије него описи или explicanda (Leerssen 2006).

Овај тренд није присутан само у по-литици и новинарству већ и у новој ди-сциплини студија међукултурног ме-наџ мента, које се углавном (Hofstede 1980; Peabody 1985) служе класичним етноантрополошким категоријама Рут Бенедикт и Џефрија Горера, чиме исте вра ћају у живот.

Овај историјски преглед је свакако изразито шематски. Најприје, раздобља о којима се овдје говори преклапају се временски и просторно. Нису се непо-средно или у потпуности смјењивала, а прелаз међу њима више је поступан. За-иста се прије ради о кумулативним него сукцесивним раздобљима, која форми-рају слојеве нових приступа прекри-вајући старе али их не смјењујући у пот-пуности. Гримов и Тенов етнички есен-цијализам остаје примјетан у вријеме када други научници почињу да се баве национализмом као историјским фено-меном, а присутан је нарочито у радови-ма völkisch [народске, прим. прев.] ори-јен тације насталим у периоду између 1900. и 1945. године. Чак ни конструкти-вистичким анализама није успјело да у потпуности избришу вјеровање у ствар-не, објективне националне карактере. Оживљавање национализма у посљед-њој деценији XX вијека (како у полити-ци, тако и у науци) не значи поновно

рађање нечега што је нестало, колико нови успон нечега што се претходних деценија сматрало старомодним.

Слично томе, традиција упоредне имагологије је можда запостављана, али никада и потпуно одбачена. То потврђује ова књига: Дисеринков Ахенски про-грам (Dyserinck 2002) и даље живи кроз европске студије које се његују на Уни-верзитету у Амстердаму, гдје се уређује циклус Studia imagologica. Такође, у Бер-гаму је на неколико конференција на-глашен трајни значај ове специјали-стичке гране (Beller 1997), док у Фран-цуској постколонијални приступ littéra-ture comparée наставља традицију има-го логије (Moura 1997). У Њемачкој и Аустрији имамо рад англиста као што су Штанцел (F. K. Stanzel 1974, 1997, 1999) и Цахаразивиц (Waldemar Zacharasiewicz 1977, 1999), да не набрајамо даље. Успон национализма на Балкану такође је под-стакао младе научнике у Бугарској и бившој Југославији на критичко изуча-вање дискурса националности и нацио-налних стереотипа. Проучаваоци књи-жевности који се баве имагологијом да-нас имају макар интердисциплинарни контекст општег широкоприсутног зани-мања за свој предмет. Какав може бити њихов допринос у условима данашње науке?

Метод

Прво, имагологија, која се превас-ходно бави књижевним представама, не пре стано доказује да су управо проза и поезија простор унутар којег најдје-лотворније настају, његују се и шире на-ционални стереотипи. Европски књи-жевни фонд постоји већ дуго и веома је богат, те је погодан за плодоносна ис-траживања (и истовремено поређење са историјом друштвених збивања и доно-шења политичких одлука) long-durée тема, као што су поријекло и ширење ставова и менталитета.

307


Сем тога, постојећи текстуални за-писи су дуготрајна, непрекидна и оп-сежна потврда да представе дјелују, да постају дјелотворне на пољу културе и општења, првенствено због своје интер-текстуалне тропичности. Оне су тропи, општа мјеста, а постају познате захва-љујући понављању и међусобној слич-ности, што у сваком случају значи да, кад год наиђемо на примјер каракте-ризације неког народа, она се не односи примарно на емпиријску стварност већ на међутекст, резонатор других, срод-них примјера текстова. Другим рије-чима, књижевни записи недвосмислено показују да су национални карактери производ банализовања и гласина а не емпиријског опажања или исказивања објективних чињеница.

Треће, у зависности од тога у којој мјери су дио књижевног канона, књи-жевни извори могу дуго бити присутни и актуелни. Можда се схватања која се тичу карактера Њемаца налазе у школ-ским уџбеницима, публицистици, кул-тур ној критици и званичним државним извјештајима, али романи попут Der Untertan Хајнриха Мана (Heinrich Mann, 1918), или чак Три човјека на путовању Џерома К. Џерома (Jerome K. Jerome, 1900) надживљавају такве и њима слич-не ефемерне изворе. Из сличног разло-га канонски текст попут Шекспировог (William Shakespeare) Млетачког трго-вца, с ликом Шајлока, не само да свје-дочи о ставовима према Јеврејима у вријеме свог настанка већ је и занимљив документ чија дуга историја читалачког пријема биљежи како су се ти ставови мијењали кроз потоње вијекове.

Четврто, има разлога за претпо-ставку, барем у смислу радне хипотезе, да је књижевност као жанр привилего-вана (као и новији поетички или фик-цијско-наративни медији, попут филма или стрипа) по питању ширења стерео-типа, јер често дјелује захваљујући прет-поставци о „одгоди невјерице“ и извје-

сној вјери публике (макар естетској) у њену вриједност.

Такви фактори и даље чине raison d’être имагологије као специјалистичке гране науке о књижевности. Истовреме-но, она може да настави са својим радом на методолошким претпоставкама које разрађујe посљедњих деценија. Ево како гласе неке од њих:

1. Темељни аспект студија о пред-ставама је теорија културних или наци-оналних стереотипа, не теорија култур-них или националних идентитета. Пред мет имагологије су representamen, репрезентације као текстуалне страте-гије и као дискурс. Такав дискурс им-плицитно износи тврдњу о референ-цијалности vis-à-vis емпиријске ствар-ности, при чему нам говори да народ А карактерише скуп својстава Б, али пот-врда или оспоравање тачности такве тврдње о референцијалности није зада-так имаголога. Имаголог се креће у про-стору текста и међутекста.

2. Уз дужно поштовање Велеку, има-гологија није тек вид социологије, а њен циљ више се тиче разумијевања дискур-са репрезентације него друштва. Очи-гледно су атрибути који важе за неку нацију текстуални тропи а не социо-лошки или антрополошки подаци. Ме-ђутим, мање је очигледна још једна исти на, да је културни контекст у којем се ове представе обликују и из којег по-тичу у ствари дискурзивна пракса, те да не почива на неком колективном а још мање „националном“ јавном мњењу. У којој мјери неки текст приказује више општих модела прије је питање интер-текстуалности него социологије. Пои-мање књижевне традиције (која свакако никад није монолитна) као нечега што је створио „народ“ коме та традиција припада значило би пуштање есенци-јализма на мала врата.

3. Наши извори су субјективни, а њихова субјективност се не смије зане-марити, умањити или пречистити при-

308

Јуп Лерсен

ликом анализе, већ се мора узети у об-зир. Представљена народност (посма-трано) видљива је у перспективном контексту текста или дискурса којим се представља (посматрач). Због тога ће имагологе посебно занимати динамика односа између представа којима се де-финише Други (хетеропредставе) и оних којима се гради властити, локални идентитет (представе о себи или ауто-представе). И посматрано и посма-трач се често дефинишу националним терминима, али ће у оба случаја науч-ник пазити да у таквом именовању не види непосредан одраз емпиријских ко-лективитета стварног свијета. Код проу-чавања представа о Шпанији у францу-ској књижевности, „француско“ као ко-лективитет није ништа мање сложено или проблематично од категорије „Шпа-није“. Приликом проучавања њемач ких представа о себи у дјелима Томаса Мана увијек се мора поставити питање да ли Ман, зависно од случаја, пише као Ње-мац или, можда, у својству (па чак исто-времено) аристократског буржуја, ев-ропског интелектуалца или грађанина Либека. Представе не одражавају иден-титете, али чине могућа поистовје-ћивања.

4. Имагологија се бави одређеном групом карактеризација и атрибута, онима који су ван домена провјерљивих извјештаја или чињеничних исказа. Они се овдје називају имагинарним. Ис-каз „Француска је република“ сам по себи није имагинаран, док исказ „Фран-цузи су истинољубиви индивидуали-сти“ то јесте. Граница између имагинар-ног диксурса и провјерљивих извјештај-них исказа није увијек очигледна, тако да се од научника понекад тражи изу-зетна проницљивост у тумачењу. Гене-рално, имагинарни дискурс (а) издваја један народ од остатка човјечанства као друкчији или „типичан“ по нечему, и (б) артикулише или сугерише моралну, колективно-психолошку мотивацију за

дата друштвена или национална оби-љежја. Имагинарни дискурс се конкрет-но тиче карактеролошког разјашњења разлика међу културама (Leerssen 1992, 1997a, 2000).

5. Први задатак тиче се утврђивања да је интертекст дате представе о неком народу троп. Каква је традиција тог тро-па? Ради ли се о традицији позитивног или негативног вредновања, и у каквом су она временском међуодносу? У којој мјери случај о којем се ради одражава или потврђује такву историју схватања, варира је, поништава, исмијава или занемарује, било пасивно или активно?

6. Такође је неопходна контексту-али зација тропа у тексту у којем се појављује. О каквом тексту је ријеч? Јесу ли на дјелу приповједне, описне, хумо-ристичке, пропагандне жанровске од-лике? Фикционалне, наративне, пје-с нич ке? Каква је позиција, значај и функција националног тропа у склопу тих параметара? Шта је допустиво код пјесничког (приповједног, иронијског) коришћења дате националне карактери-зације? У том смислу, имагологија и даље има најчвршће утемељење у науци о књижевности. Потребно је познавање пјесничких конвенција, техника припо-ви једања и промјенљивости књижевних конвенција за уравнотежену и правичну оцјену употребе дате представе у тексту, која неће бити тек библиометријска. Овдје ће бити потребно тумачење тек-ста, једно од најстаријих умијећа проу-чаваоца књижевности, колико и одго-варајуће познавање теорије и метода књижевних наука. Сасвим је сигурно да су се у XX вијеку националне карактери-стике формулисале у далеко комплек-снијем и проблематичнијем (често иро-нијском) смислу него раније (на при-мјер, „енглеско“ код Филипа Ларкина, „њемачко“ код Томаса Мана).

7. Такође, потребна је историјска контекстуализација. Књижевни тексто-ви се не могу тумачити у ванвременској,

309


естетској земљи недођији. Морају се узети у обзир историјски фактори при-ликом процјењивања Италије као мјеста радње у романима Ен Ратклиф (Ann Radcliffe) и Џорџ Елиот (George Eliot). Представа Енглеза о себи на различите је начине одређена класно-политичким и регионалним разликама код Евелин Во (Evelyn Waugh) и Џона Озборна (John Osborne), као и аутопредставе Италијана код Ђузепеа Томазија ди Лампедузе (Giuseppe Tomasi di Lampedusa) и Пјера Паола Пазолинија (Pier Paolo Pasolini).

8. У посљедње вријеме се такође ин-систира на прагматичко-функционали-стичком аспекту. Каквој је публици текст намијењен? На који начин су рето-рика текста и употреба националних тропа прилагођени тој и таквој публи-ци? Има ли свједочанстава о пријему текста код публике и његовом утицају на њу?

9. Сви ови методолошки услови отварају додатне аспекте. У дугој исто-рији постојања националних клишеа могу се наћи и извјесне константе и промјенљиве, а понекад и осциловање између апсолутног поштовања и нипо-даш тавања. Ово се може посматрати као двије стране исте медаље: Њемачку пјесника-филозофа и Њемачку тиран-ских аутократа у сваком случају каракте-рише склоност ка систематичној ап-стракцији (насупрот хуманистичкој праг-матичности); Ирска безумног на сиља и Ирска поетске осјећајности подједнако су супротне појму разумског реализма. (Leerssen 2000 именује „имагемама“ та-кве дубинске структуре којима се у од-нос поларитета стављају супротни атри-бути.) Од користи може бити и одређење представа о некој земљи наспрам њених различитих сусједа (на примјер, пред-ставе о Њемачкој код Холанђана, Дана-ца и Пољака; уп. Süssmuth 1993, 1996). Потребна су даља истраживања како би се схватила природа динамике гдје се у распону једне имагеме представе могу

кретати између таквих супротних мода-литета и вриједносних одређења (од пјесника до технократа).

10. Подручје аутопредстава још је један изузетно битан аспект. На днев-ном реду су се нашли не само модели којима се дефинише другост већ и они којима се чува јаство помоћу историјског сјећања и културног памћења (Assman и Hölscher 1988; Ricoeur 1990). Вриједи даље истраживати у којој су мјери пред-ставе народа о себи одређене дијахро-нијски, не кроз динамику опозиције јаство–другост при истицању властите културе спрам других, већ у идентитет-ском процесу очувања осјећаја јаства кроз вријеме. У том смислу, подједнако су вриједни пажње постојаност (оно што Балденшпергер назива durée) књи-жевног канона као извора историјског памћења, и књижевно опредмећење ве-за између прошлости и садашњости (уп. Assman 1999).

11. Проучавање националних пред-става је само по себи компаратистички подухват, јер се превенствено бави међу-на ционалним односима а не национал-ним идентитетима. Исто тако, обрасци националне карактеризације ће бити највидљивији ако се проучавају надна-ционално, као вишенационалне појаве. Одређене имагинарне моралистичко--карактеролошке опозиције национално су неспецифичне и налазимо их у број-ним случајевима: сјеверњачко и разум-ско насупрот јужњачком и чулном, пе-риферно и безвремено насупрот цен-тралном и модерном, или западно ин-дивидуалистичко и активно насупрот оријенталном колективистичком и па-сивном. То показује да су националне карактеризације често конкретни слу-ча јеви и комбинације генеричких мо-ралних супротности, а да се начин на који мислимо о „националним каракте-рима“ своди на етничко-политичку по-дјелу улога према обрасцима на просто-ру имагинарног антрополошког пејза-

310

Јуп Лерсен

жа. Управо кроз овај компаратистички аспект имагологија представља изазов и има потенцијала за даља истраживања.

Ове методе и аспекти и даље чине књижевну имагологију специфичном и омогућиће јој да помоћу својих открића и закључака обогати шире поље хумани-стичких наука и њихово занимање за идентитет као конструкт. С друге стра-не, она нам такође може помоћи у кла-сификацији клишеа и формула у књи-жевним текстовима, који се обично занемарују као пуки repoussoir креатив-не и иновацијске посебности текстова а који су кључни за наше схватање њихових поетских, реторичких и праг-матичких основа (Amossy и Rosen 1982; Amossy и Herschberg Pierrot 1997).

Као закључак, имагологија такође може помоћи у смислу конкретнијег бављења вишенационалном разноли-кошћу саме књижености. Током XIX и раног XX вијека филологија је наступа-ла с неупитног становишта да су језик и националност, схваћени као једно, ор-ганска таксономска јединица проуча-вања књижевности. Данас је ово наивно виђење радикално оптерећено схва-тањем да је „националност“ у знатној мјери субјективно становиште а не објек тивно стање. Сем тога, лингвисти-чке подјеле и државне границе ријетко се подударају на начин на који то наво-дно јасно и оштро указује наша номен-клатура („француско“, „енглеско“, „ње-мач ко“); књижевном картом Европе и свијета владају културне мањине и littératures secondes (Dysernick 1991: 94–99), при чему идентитете и категорије ствара књижевност а не обратно. По-стоји објективна чињеница лингви-стичке различитости, али границе које књижевност прелази крећући се међу народима у великој су мјери ствар ма-ште и налазе се у главама људи. У том смислу, приликом разграничења између простора домаће и страних култура, као и класификовања и пречишћавања

„страних“ текстова приликом њиховог ширења и пријема у иностранству, ста-вови и представе као и лингвистичке или просторне раздаљине, у знатном обиму су ствар договора. Суптилнији системски или полисистемски модели културне организације, комуникације и ширења неће преузети улогу или укину-ти објективно првенство језика и језич-ких разлика, али би сасвим сигурно до-зволили имагологији да се укључи у темељну дискусију о ономе што првен-ствено чини „националност“ неког књи-жевног текста.

Литература 1. Amossy, Ruth & Elisheva Rosen (1982),

Les discours du cliché, Paris.2. Amossy, Ruth & Anne Herschberg

Pierrot (1997), Stéréotypes et clichés: Langue, discours, société, Paris.

3. Assmann, Aleida (1999), Erinnerung-sräume: Formen und Wandlungen des kulturellen Gedächtnisses, München.

4. Assmann, Jan (1988), „Kollektives Gedächtnis und kulturelle Identität“, у: Kultur und Gedächtnis, ур. J. Assmann & T. Hölscher, Frankfurt/M, 9–19.

5. (1986), „Thematologie“, у: Ver-gleichende Literaturwissenschaft. The-orie und Praxis, ур. M. Schmeling, Wi-esbaden, 73–97.

6. Beller, Manfred, ур. (1997), L’immagine dell’altro e l’identità nazionale: metodi di ricerca letteraria (Fasano), садржи: „Introduzione: L’immagine dell’altro e l’identità nazionale: Metodi di ricerca“, 5–32; „Bibliography of research meth-ods in literary national characteristics“, 147–213.

7. Berding, H., ур. (1996), Mythos und Nation: Studien zur Entwicklung des kollektiven Bewusstseins in der Neu-zeit, 3, Frankfurt/M.

8. Blaicher, G., ур. (1987), Erstarrtes Denken: Studien zu Klischee, Stereotyp und Vorurteil in englischsprachiger Li-teratur, Tübingen.

311


9. Boerner, Peter (1975), „National images and their place in literary research: Germany as seen by eighteenth-centu-ry French and English reading audi-ences“, Monatshefte 67: 359–370.

10. Brossaud, Jean-François (1968), „Ré-fl exions méthodologiques sur l’ima-gologie et l’ethno-psychologie littérai-res“, Ethnopsychologie 23: 366–377.

11. Buchanan, W. & H. Cantril (1953), How nations see each other, Urbana, IL.

12. Diller, H. J. и др., ур. (1986), Images of Germany (пос. издање Anglistik & Englischunterricht, 29/30), Heidelberg.

13. Duijker, H. C. J. & N. H. Frijda (1960), National character and national stere-otypes: A trend report prepared for the International Union of Scientifi c Psy-chology, Amsterdam.

14. Dyserinck, Hugo (1966), „Zum Pro-blem der ’images’ und ’mirages’ und ihrer Untersuchung im Rahmen der Vergleichenden Literaturwissenschaft“, arcadia 1: 107–120.

15. Dyserinck, Hugo (1982), „Komparatis-tische Imagologie jenseits von ‘Werki-mmanenz’ und ‘Werktranszendenz’”, Synthesis 9: 27–40.

16. Dyserinck, Hugo (1991), Komparatistik: Eine Einführung (треће издање), Bonn.

17. Dyserinck, Hugo (2002), „Von Ethno-psychologie zu Ethnoimagologie: Über Entwicklung und mögliche Endbe-stimmung eines Schwerpunkts des ehemaligen Aachener Komparatistik-programms“, Neohelicon 29: 57–74.

18. Fischer, Manfred S. (1981), Nationale Images als Gegenstand vergleichender Literaturgeschichte: Untersuchungen zur Entstehung der komparatistischen Imagologie, Bonn.

19. Gellner, Ernest (1983), Nations and na-tionalisms, Oxford.

20. Giesen, Bernhard, ур. (1991), Nationale und kulturelle Identität: Studien zur Entwicklung des kollektiven Bewusst-seins in der Neuzeit, Frankfurt/M.

21. Hayman, John G. (1971), „Notions of national characters in the eighteenth century“, Huntington library quarterly 35: 1–17.

22. Guyard, Marius-François (1951), La li-ttérature comparée, Paris.

23. Hertz, Frederick (1944), Nationality in history and politics: A psychology and sociology of national sentiment and na-tionalism, London.

24. Hobsbawm, E. J. & T. Ranger, ур. (1983), The invention of tradition, Cambridge.

25. Hofstede, Geert (1980), Culture’s con-sequences: international diff erences in work-related values, Beverly Hills, CA.

26. Hollander, A. N. J. (1948), „As Others See Us: A preliminary enquiry into group images“, Synthèse 6: 214–237.

27. Klineberg, Otto (1951), „The scientifi c study of national stereotypes“, Interna-tional social science bulletin 3: 505–515.

28. Kristeva, Julia (1988), Étrangers à nous-mêmes, Paris.

29. Leerssen, Joep (1991), „Mimesis and stereotype“, Yearbook of European Stu-dies 4: 165–176.

30. Leerssen, Joep (1992), „Image and real-ity – and Belgium“, у: Europa provincia mundi: Essays in Comparative Litera-ture and European Studies off ered to Hugo Dyserinck on the occasion of his sixty-fi fth birthday, ур. J. Leerssen & K.U. Syndram (Amsterdam): 281–292.

31. Leerssen, Joep (1997a), „L’еeff et de typ-ique“, in Moeurs et images: Etudes d’imagologie européenne, ур. A. Mon-tandon (Clermont-Ferrand): 129–134.

32. Leerssen, Joep (1997b), „National stere-otypes and literature: Canonicity, char-acterization, irony“, у: Beller: 49–60.

33. Leerssen, Joep (2000), „The rhetoric of national character: A programmatic survey“, Poetics Today 21.2: 267–292.

34. Leerssen, Joep (2006), „The downward pull of cultural essentialism“, у: Image into identity: Constructing and assign-ing identity in a culture of modernity, ур. M. Wintle (Amsterdam): 31–52.

312

Јуп Лерсен

35. Moura, Jean-Marc (1997), „L’image de l’étranger comme miroir de l’identité culturelle: La formation de la notion de ’tiers monde’ et les littératures britan-nique et française de l’après-guerre“, у: Beller: 101–116.

36. Naupert, C., ур. (2004), Tematologia y comparatismo literario, Madrid.

37. Pageaux, Daniel-Henri (1981), „Une perspective d’études en littérature comparéе: l’imagerie culturelle“, Syn-thesis 8: 169–185.

38. Pageaux, Daniel-Henri (1983), „L’imagerie culturelle: De la littérature comparée à l’anthropologie culturelle“, Synthesis 10: 79–88.

39. Pageaux, Daniel-Henri (1988), „Image/imaginaire“, у: Europa und das natio-nale Selbstverständnis: Imagologische Probleme in Literatur, Kunst und Kul-tur des 19. und 20. Jahrhunderts., ур. H. Dyserinck & K. U. Syndram (Bonn): 367–380.

40. Pageaux, Daniel-Henri (1989), „De l’imagerie culturelle à l’imaginaire“, у: Précis de littérature comparée, ур. P. Brunel & Y. Chevrel, Paris.

41. Peabody, Dean (1985), National char-acteristics, Cambridge.

42. Ricoeur, Paul (1990), Soi-même comme un autre, Paris.

43. Said, Edward (1978), Orientalism, New York.

44. Sollors, Werner, ур. (1996), Theories of ethnicity: A classical reader, New York.

45. Spiering, Menno, ур. (1999), Nation building and writing literary history, Amsterdam.

46. Stanzel, Franz K. (1974), „Der literar-ische Aspekt unserer Vorstellungen vom Charakter fremder Völker“, An-zeiger der phil. hist. Klasse der Öster-reichischen Akademie der Wissenschaf-ten 111: 63–82.

47. Stanzel, Franz K. (1997), Europäer. Ein imagologischer Essay, Heidelberg.

48. Stanzel, Franz K. (1999), „Zur literar-ischen Imagologie: Eine Einführung“, у: Stanzel и др.: 9–39.

49. Stanzel, F. K. и др., ур. (1999), Eu-ropäischer Völkerspiegel: Imagolo-gisch-ethnographische Studien zu den Völkertafeln des frühen 18. Jahrhun-derts, Heidelberg.

50. Stocking, George W. (1987), Victorian anthropology, New York.

51. Süssmuth, H., ур. (1993), Deutschland-bilder in Polen und Russland, in der Tschechoslowakei und in Ungarn, Ba-den-Baden.

52. Süssmuth, H., ур. (1996), Deutschland-bilder in Dänemark und England, in Frankreich und den Niederlanden, Baden-Baden.

53. Wellek, René (1941), The rise of English literary history, Chapel Hill, NC.

54. Wellek, René (1953), „The concept of Comparative Literature“, Yearbook of comparative and general literature 2: 1–5.

55. Wellek, René & Austin Warren (1949), Theory of literature, New York.

56. Wolf, Eric R. (1982), Europe and the people without history, Berkeley, CA.

57. Zacharasiewicz, Waldemar (1977), Die Klimatheorie in der englischen Litera-tur und Literaturkritik von der Mitte des 16. bis zum frühen 18. Jahrhundert, Wien.

58. Zacharasiewicz, Waldemar (1997), „The theory of climate in North Ameri-can texts in the century after 1776“, у: Beller: 85–100.

С енглеског превела:Светлана Митић

[email protected]

313


ИНТЕРВЈУ

314

Јуп Лерсен

315

INTERVJU

Tokom stipendijskog boravka u okvi-ru programa Junior Faculty Develop-ment na Univerzitetu Teksas u Osti-

nu, tokom proljetnog semestra 2001/12. go-dine, do nas su dopirale dramatične vijesti o položaju slavistike na uglednim evrop-skim univerzitetima. Upravo u to vrijeme ugašen je Odsjek za slavistiku na Univerzi-tetu u Bonu, a ukidanjem slavistike u Frank-furtu 103.000 knjiga slovenskih kultura za-vršilo je doslovno u smeću. U Njemačkoj je slavistika prethodno ukinuta na čak četiri univerziteta (u Manhajmu, Bilfeldu, Ro-stoku, Erlangenu i Marburgu), a prije toga ugašeni su i lektorati hrvatskog jezika na univerzitetima u Vilniusu, Lavovu i Ajovi, kao posljedica opšte krize humanistike koja se u tržišno orijentisanom društvu sve više percipira kao neisplativa i nepotrebna društvu. Posjećujući slavističke odsjeke u Sjedinjenim Američkim Državama i ko-municirajući sa stručnjacima iz ovog po-dručja, trenutni položaj slavistike u SAD-u i poređenje sa stanjem na evropskim uni-verzitetima nametnuli su se kao nezaobi-lazna tema svih naših razgovora, bilo da su se vodili pod službenim ili neformalnim okolnostima. Iz želje i potrebe da razmi-šljanja američkih kolega približimo doma-ćoj publici, nastali su razgovori koje čitaoci imaju pred sobom. U tim smo razgovorima htjeli da „opipamo puls“ slavistike na pre-stižnim američkim univerzitetima, te upu-timo domaću publiku u neke temeljne pro-bleme studija slavistike i njegove organiza-

cije u SAD-u, u vrijeme ekonomske krize i promjena društvenih trendova koji su uve-liko uticali kako na „krvnu sliku“ humani-stike u cjelini, tako i na slavistiku, koja se, ako se može suditi po fi nansijskoj podršci od strane države, sve više tretira kao peri-ferna grana nauke. U ovim razgovorima domaćoj publici donosimo razmišljanja Meri Njuberger (Mary Neuburger), redov-ne profesorice i šefi ce Odsjeka za slavistiku Univerziteta Teksas u Ostinu; Ronel Alek-sander (Ronelle Alexander), redovne pro-fesorice na Odsjeku za slavistiku Univerzi-teta Kalifornija u Berkliju i Henrija R. Ku-pera (Henry R. Cooper), umirovljenog pro-fesora s Univerziteta Indijana u Bluming-tonu. Riječ je o uglednim američkim slavi-stima koji su objavili niz članaka i mono-grafi ja, a poseban stručni interes im pred-stavlja područje Balkana, s društvenog, istorijskog, kulturnog i lingvističkog aspe-kta.1 S Meri Njuberger i Ronel Aleksan-der razgovore smo vodili uživo na Univer-zitetu Teksas u Ostinu i Univerzitetu Kali-fornija u Berkliju, dok smo odgovore od profesora Kupera dobili putem elektronske pošte. Sve razgovore vodili smo na engle-skom jeziku, a ovdje ih donosimo u srp-skom prevodu. Sagovornicima smo uglav-nom postavljali slična pitanja, ali smo na 1 Više o njihovom naučnom radu vidjeti na službe-

nim profi lima odsjeka: http://www.utexas.edu/cola/depts/history/faculty/maryneu http://sla-vic.berkeley.edu/faculty.html; http://www.india-na.edu/~iuslavic/facProfi le_HCooper.shtml

Emir Muhić UDK 811.16(497)(047.53)Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/FIL1307315MFilološki fakultet

Maša KolanovićSveučilište u Zagrebu Filozofski fakultet

ISTOK U PRENOSU: RAZGOVORI S AMERIČKIM SLAVISTIMA

Emir Muhić, Maša Kolanović

316


njih dobili različite odgovore, koji otkriva-ju specifi čne probleme akademskih sredi-na u kojima djeluju, ali i odražavaju speci-fi čna iskustva i razmišljanja o pojedinim problemima. Nekoliko problemskih tača-ka dominira u našim razgovorima, a to su: položaj studija slavistike na savremenim američkim univerzitetima u kontekstu ekonomske krize u SAD-u i sve izraženije preduzetničke klime na američkim univer-zitetima; transformacija samog studija sla-vistike i njegovih studenata tokom godina, posebno nakon raspada socijalizma u Istočnoj Evropi, pri čemu je došlo do para-digmatske promjene, kako u samom studi-ju tako i u fi nansijskoj podršci od strane države. Konačno, zanimala nas je i percep-cija regije Balkana, koji se na američkim univerzitetima uglavnom smješta u simpli-fi kovanu nišu konfl ikta, te pitanje učenja hrvatskog, bosanskog i srpskog jezika koji na američkim univerzitetima ostvaruju znatno prisniju koegzistenciju nego što je to slučaj u matičnim zemljama. Nadamo se da ćemo uvidom u razmišljanja američkih kolega domaćoj publici ponuditi bolje ra-zumijevanje problema slavistike u prenosu na drugi kontinent, kao i institucionalne artikulacije Balkana na američkim univer-zitetima, problema koji nipošto nisu lišeni paradoksa i stereotipnih formulacija koje bi trebalo nastaviti problematizovati u da-ljem dijalogu.

1. Meri Njuberger, Univerzitet Teksas, Ostin

Kakav je odnos prema slavistici unutar humanistike na američkim uni-verzitetima?

Humanistika još uvijek, rekla bih, za-uzima središnje mjesto u našem razumije-vanju svjetske kulture i svjetske istorije, u kojem je slavistika i te kako važna. Narav-no, neki autori iz manjih država Istočne Evrope manje su poznati, ali nekoliko njih je sigurno poznato i na svjetskoj pozornici, na primjer Milan Kundera, Česlav Miloš,

Ivo Andrić i drugi. Ruska književnost je tu svakako nezaobilazna. Nemoguće je na-praviti kolegijum s globalnim dosegom koji ne uključuje divove ruske literature. Dakle, slavistika je i te kako potrebna hu-manistici, ali i izvan rusistike. Mislim da su i manje književnosti takođe važne jer nude jedinstvenu perspektivu, a njih studenti ne bi upoznali da nije kolegijuma na našem odsjeku.

Uzimajući u obzir naslove kolegi-juma o Balkanu koji se nude na američ-kim univerzitetima, pa tako i ovdje u Ostinu, čini nam se da je taj prostor uvijek donekle stigmatizovan suko-bom i ratom. Je li moguće Balkan prou-čavati i izvan tzv. krvničke niše?

Tu ste svakako u pravu. I ja, na pri-mjer, pokušavam studente privući naslovi-ma kolegijuma, što je, dakako, pomalo čudno. Ali studente najčešće privlače na-slovi koji imaju seks ili nasilje u svom na-slovu. Ako kod balkanskih autora stavite nešto poput rata ili konfl ikta u naslov, stu-denti će sigurno upisati taj kolegijum. To je, dakako, postao svojevrstan recept kako „prodati“ Balkan, što je zaista tužno, ali ko-legijum jedino tako privlači publiku. Mogu se, naravno, pronaći i drugi tropi, ali u kontekstu dodiplomskog studija studente zanima konfl ikt i brojanje mrtvih. Ja u svom kolegijumu pokušavam, uz konfl ikt, uvesti i druge teme, poput koegzistencije, što sam i stavila u naslov (Confl ict/ Coexist Eastern Europe, op. prir.). Zapravo je i veći-na kolegijuma upravo o koegzistenciji. Tek nakon što prođemo taj dio, pokušavamo da razumijemo zašto je došlo do konfl ikta, gdje i među kime. Ja sam više istoričar nego stručnjak za književnost, ali, govoreći uop-šteno, i kod studiranja književnosti i fi lma ljudi traže konfl ikt ili barem priču o kon-fl iktu koji je nadvladan, što je možda i ra-zumljiva ljudska potreba.

S obzirom na nedavna ukidanja studija slavistike u Njemačkoj, do kojih

317

Istok u prenosu: razgovori s američkim slavistima

u SAD-u još nije došlo u tolikoj mjeri, možemo li govoriti o tome da američki univerziteti, kad je slavistika u pitanju, preuzimaju palicu od evropskih?

To je zanimljivo zato što je do sada Evropa uvijek imala jače odsjeke za slavi-stiku, s obzirom na to da je to dio njene kulture. U SAD-u postoji ogroman broj istoričara koji se bave američkom istorijom i američkim studijima, koji se, dakako, ne mogu mjeriti sa stručnjacima za slavistiku, osim kada je riječ o hladnoratovskom ra-zdoblju. Dosta se federalnog novca nami-jenjenog za podršku slavistici izgubilo na-kon završetka Hladnog rata. S druge stra-ne, studiji Bliskog istoka su nakon raspada komunizma dobili mnogo više fi nansijskih sredstava. Tako se danas i po Americi od-sjeci za slavistiku zatvaraju ili su prilično ugroženi. Međutim, nešto novca je ipak ostalo, na primjer, za studiranje ruskog, koji je važan jezik. U Americi još uvijek imamo nekoliko jakih institucija s jakim odsjecima za slavistiku. To je djelimično tako zato što postoje imigrantske zajednice s jakom tradicijom koje fi nansijski podrža-vaju studije slavistike, npr. u sjeveroistoč-noj regiji oko Čikaga.

Da li onda podrška za studije slavi-stike isključivo zavisi od strateških ra-zloga za proučavanje slovenskih jezika koji su nakon kraja Hladnog rata po-stali manje važni iz američke perspek-tive? Šta je s aspektima kulture i jezika, te drugim naučnim interesima?

Mislim da je takvo usko gledanje, na-ravno, apsurdno i smiješno. Studij slavisti-ke je, kulturološki i istorijski, veoma važan iako je Hladni rat završen. U terminima svjetske kulture ne možete tek tako „odre-zati“ Dostojevskog i njegova djela. Isto tako mislim da je to važna regija u smislu politike. Tvrdnja da nam to više nije važno ili zanimljivo proizlazi iz čistog neznanja.

Čini se da studij rusistike domini-ra studijem slavistike, pa tako i ovdje u

Ostinu. Kako pored njega prolaze osta-li manji jezici i kulture?

Razumije se da u studiju slavistike po-stoji problem tzv. malih zemalja, tj. svega što je zapadno od Rusije. Rusija je dovoljno velika i istorijski važna i kao nekadašnja supersila, tako da ćete uvijek imati kritičnu masu ljudi koji će htjeti da studiraju ruski. Percepcija drugih slovenskih jezika u ostat-ku Evrope je ta da su oni relativno teški za učenje. Teško ćete naći ljude koji će svoje vrijeme i karijeru posvetiti, recimo, učenju poljskog, bez obzira na to što je Poljska ve-lika i važna evropska zemlja, čak i kad je književnost u pitanju. Da ne govorim kako su neke zemlje pak u potpunosti margina-lizovane. Kad je riječ o Istočnoj i Jugoistoč-noj Evropi, jezici koji se najviše studiraju jesu poljski, češki i srpsko-hrvatsko-bo-sanski. Potonji prvenstveno zbog toga što je bivša Jugoslavija bila velika i kao takva je „u radaru“. Ali zamislite da je samo riječ o bosanskom ili srpskom ili pak slovenač-kom koji se vrlo rijetko studira, kao i slo-vački i bugarski. Mislim da je tek nekoliko univerziteta u cijeloj Americi koji imaju ta-kve studije. A jezici koji nisu slovenski su još veći problem, npr. mađarski, albanski, rumunski, koji su nerijetko pripojeni stu-diju slavistike. Na njih možete zaboraviti! Da, naći ćete ih na nekim univerzitetima, ali i tamo oni slabo stoje na listi prioriteta. Tu, naravno, nije riječ tek o teritorijalnoj veličini, već o percepciji važnosti tih zema-lja. Na primjer, kod španskog jezika, uz percepciju da je riječ o jeziku koji se nešto lakše uči, riječ je i o velikom govornom po-dručju na kojem se španski govori. Studen-ti pretpostavljaju i da će njemački biti jed-nostavan za učenje, lakši od, na primjer, poljskog ili češkog. Ljudi znaju za naciste i znaju nekoliko važnih njemačkih fi gura i eto vam velikog odziva za učenje njemač-kog! Ali kada je riječ o Poljskoj ili Češkoj, svijest o važnosti tih zemalja je izuzetno mala, pa zato studenti i misle da je onda i učenje tih jezika teško.

318


Kada je riječ o jezicima sredina iz kojih mi dolazimo, zanima nas koliko su ovdje problematizovana pitanja u vezi s bosanskim, hrvatskim i srpskim jezikom, na čijim se razlikama insistira u njihovim matičnim zemljama, dok u inostranstvu oni imaju priliku da aka-demski opstanu jedino ako se prouča-vaju zajedno?

U pravu ste. Da se uče odvojeno, bilo bi im još teže da imaju bilo kakvu važniju ulogu u studiju slavistike. U Ostinu nema mnogo imigranata s tog područja, za razli-ku od nekih drugih mjesta, pa se bosan-sko-srpsko-hrvatski ovdje uči na jednom kolegijumu i zbog toga nikada nismo imali „političkih“ problema niti smo od toga ov-dje napravili „političko pitanje“. Ako išta, to se može upotrijebiti kao svojevrsna atrakcija u smislu: ma pogledajte, možete učiti tri jezika na samo jednom kolegiju-mu! To je pomalo i način da se kolegijum bolje „proda“ studentima.

Na nekim univerzitetima spajali su se nespojivi odsjeci, kao sto su ger-manistika i slavistika. Šta su prednosti, a šta problemi, takve organizacije stu-dija?

U nekim slučajevima, to ima smisla, npr. ako studirate češki, postoje vrlo direk-tne veze s njemačkom kulturom, donekle se to može reći i za studij poljskog, ali tu otprilike ta veza prestaje ili se znatno suža-va. Tu čak nije toliko problem u zajednič-koj administraciji tih odsjeka, već u fi nan-siranju, što se dogodilo i ovdje, u Ostinu. Nije mi problem ovdje direktno reći kako me prije nekoliko nedjelja (razgovor se vo-dio u maju 2012. god., op. prir.) dekan po-zvao da me obavijesti kako će se naš odsjek za slavistiku morati stopiti s nekim drugim odsjekom i da će to, po svemu sudeći, biti studij Bliskog istoka ili germanistike, čemu sam se oštro suprotstavila iz nekoliko ra-zloga. Postoji nešto preklapanja studija slavistike sa studijem Bliskog istoka, pa i nešto preklapanja s germanistikom, ali gle-

dano iz šire perspektive, ta su preklapanja neznatna i ako pitate bilo koga s germani-stike šta misli o tome, dobićete odgovor da njih ne zanima slavistika i da to ne smatra-ju intelektualno važnim. Njih ne zanima, dakako, ni Sibir, pa čak ni Rusija, koja je u središtu našeg studija, posebno bivši So-vjetski Savez, zatim Kavkaz i središnja Azi-ja. Tu je i veliki dio Istočne Evrope, bez ob-zira na to što je ona hladnoratovski kon-strukt. Ali sve te regije otpadaju iz interesa germanistike i studija Bliskog istoka. Naša je specifi čnost upravo u tome što je identi-tet prostora kojim se mi bavimo negdje izme đu ta dva pola. Mislim da je mnogo stručnih argumenata na strani ideje da se ta područja proučavaju kao zasebne jedini-ce, prvenstveno stoga što bi u suprotnom mnoga plodna područja proučavanja u tom smislu ispala iz našeg studija ukoliko bi se navedena područja stopila u jedan studij. Da smo spojeni s germanistikom, Albanija i Sibir bi tako, na primjer, u potpunosti izašle s našeg radara. Svjesna sam da po-stoji svojevrsno pravilo proučavanja zajed-ničke komunističke prošlosti i da ima regi-ja koje su bile pod komunizmom, a ispada-ju iz našeg područja. Međutim, u regiji isto tako postoje područja izvan bloka koja su važan dio zajedničke istorije zbog njihove neposredne geografske blizine i ona su značajno oblikovala regiju u terminima moderne istorije. U našoj su interesnoj niši takođe i svi oni opskurni zapećci i uvale do kojih nam je i te kako stalo i koje poštuje-mo. Eto, zato sam bila protiv stapanja i na-dam se da se ono neće dogoditi. Mislim da sve važnije institucije u SAD-u shvataju da ovo intelektualno nije dobra ideja i da bi to narušilo njihov prestiž, premda, kako znam, ima institucija koje su to uradile, na primjer Univerzitet Sjeverna Karolina, koja je nedavno spojila slavistiku i germanisti-ku. Ja, iskreno, mislim da to nije dobra ide-ja. Zapravo, to je katastrofa!

Kao najčešći razlog ukidanja slavi-stike u Njemačkoj (npr. u Bonu) isticao

319


se navodan nesrazmjer broja predava-ča (zbog broja jezika) i broja studena-ta. Koliko je to realan problem?

Mislim da svaki odsjek ima takav pro-blem, koji pokušava dovesti u ravnotežu. Na primjer, na Odsjeku za istoriju postoje kolegijumi o američkoj istoriji s 350 stude-nata i oni koji se bave renesansom u Italiji koji imaju, recimo, deset studenata. Među-tim, smatram, kao istoričarka, da je naša intelektualna misija da učimo i ona po-dručja koja se smatraju „malenima“ ili „ne-važnima“. Na primjer, mi smo na Odsjeku za slavistiku ponudili učenje kirgiskog, pa čak ukoliko bi ga upisalo i petoro ljudi. To se, dakako, fi nansira federalnim novcem. Hindsko-urdski ima mali broj upisanih. Treba li nam 500 ljudi na hindsko-urd-skom? Vjerovatno ne, ali je on i dalje va-žan. Mislim da umjesto ukidanja kolegiju-ma s malim brojem upisanih, takve kolegi-jume treba gledati kao dio naše intelektu-alne misije i pokušati napraviti balans kad je to moguće. Veliki interes za ruski će na-doknaditi manji interes za poljski, naroči-to na drugoj i trećoj godini. Na prvoj godini poljski će upisati 15 studenata, ruski stoti-nu, a španski pet hiljada! Riječ je o enor-mnoj diskrepanci s kojom se ne možemo takmičiti. Najveći problem našeg odsjeka je to što mi nemamo veliku fi nansijsku „kravu muzaru“ kao, na primjer, američka istorija, što je ovdje obavezan predmet. Mi nemamo takve velike brojeve kojima se možemo hvaliti, ruski je u tom smislu naj-bolje što možemo. Ali, s druge strane, da bi se dobio veći broj upisanih, morate privući studente. Neki tako, na primjer, prave ko-legijum u kojem stave „vampire“ u naslov, koji onda privlači stotine studenata. Ne znam je li to već problem i u Evropi, ali ov-dje je uobičajeno ulagivanje studentima. A studenti često žele MTV verziju univerzi-teta, tako da morate izmisliti neki seksepi-lan naslov, na primjer staviti vampire ili nešto slično u naslov da biste ih privukli. Ako se ispod toga pak krije odviše intelek-tualan sadržaj, mnogo će ih odustati nakon

što vide silabus, tako da postaje prava bor-ba održati univerzitetski nivo na takvim kolegijumima. To ne bi bio problem da tr-žišno orijentisana administracija nije re-kla: „Oh, to su kolegijumi s malim brojem upisanih, za tim nemamo potrebe i to ne-ćemo fi nansirati“. Tako profesori koji pre-daju zahtjevne kolegijume i rigorozno ocjenjuju studente nisu popularni, jer se vijest o tome brzo širi. Ako niste tip zabav-nog MTV profesora, imaćete manje upisa-nih na svom kolegijumu. Tržište tako po-staje determinišući faktor. Studenti su po-stali mušterije i žele da ih zabavljamo. A onda se još moramo u isto vrijeme takmiči-ti i s njihovim skupim laptopima i telefoni-ma.

Je li riječ samo o „pakovanju“ kole-gijuma ili ono zaista utiče i na sam kva-litet nastave, tj. kako se neka tema obrađuje?

Mislim da to prvenstveno zavisi od profesora.

Kakav je omjer u proučavanju knji-ževnosti, jezika i istorije na studiju sla-vistike ovdje u Ostinu?

Bilo koji stepen društveno-humani-stičkih nauka ovdje zahtijeva najmanje dvije godine učenja nekog stranog jezika. Ovdje na tome insistiramo, mada su to svojevremeno htjeli da ukinu. Mi studente, podrazumijeva se, ohrabrujemo da jezik uče i nakon te dvije godine. Doduše, ne nude se svi slovenski jezici na odsjeku u kasnijim godinama, već samo ruski i češki, na primjer. Mi smo im ponudili i poljski na trećoj godini. Ali na istoriji, posebno na di-plomskom studiju, mislimo da je apsolut-no važno da ljudi znaju jezik područja ko-jim se bave. Slično je, naravno, i sa književ-nošću. Ako se misliš time ozbiljno baviti, moraš čitati djela u originalu. Neke dru-štvene nauke na tome ne insistiraju i njihov je moto: „Samo nabavite podatke i stati-stički ih obradite!“ Ali istorija i književnost se baziraju na tekstovima. Čak i ako su vam

320


potrebni samo podaci i brojevi, važno je znati jezik. Na primjer, ako ne znaš bugar-ski, neće vam se otvoriti ni vrata biblioteke za informaciju koju tražite u Bugarskoj i mislim da je to dobro, jer prisiljava studen-te da uče jezik.

Kakav je profi l studenata slavisti-ke ovdje u Ostinu? Mijenja li se on to-kom godina i je li promjena koja je ra-spadom socijalizma nastupila na poli-tičkoj sceni uticala na njihov sastav?

Da, slika se defi nitivno promijenila. Tokom Hladnog rata bilo je znatno više vojnog osoblja. Ono je i sada tu jer je, na primjer, ruski i dalje strateški jezik za SAD. Ali uvijek je bilo ljudi koji su se zanimali za politiku, i prije i sada, ili ljudi koji su se za to interesovali zbog Hladnog rata. I pro-gram je u novije vrijeme malo drugačiji, defi nitivno je više zastupljena naučna per-spektiva, npr. mnogo ljudi uzima ruski ili poljski zbog naučne ili poslovne karijere. Međutim, to su sve mali sadržaji. Zapravo, imamo mješavinu ljudi koji imaju različite profesionalne interese u tom području, neki od njih, na primjer, žele da vode ne-vladinu organizaciju, neki žele da rade za različite fondacije, neke zanima think tank, ili se, recimo, žele baviti međunarodnim pravom. Imamo i akademski sloj koji želi da nastavi studij na višim akademskim ni-voima kako bi kasnije mogli da proučavaju ruski ili neki drugi slovenski jezik, istoriju, književnost i slično. Imamo, razumije se, i studente slovenskog porijekla, naročito češkog i poljskog, jer u Teksasu postoji nji-hova velika zajednica, a broj imigranata se naročito povećao nakon 1989. godine. Naj-veća nova zajednica u Teksasu je svakako ruska. Ranije zaista nismo imali Rusa, a da-nas imamo dosta studenata ruskog porije-kla, što je veoma zanimljivo. Imamo tako novu generaciju imigranata čiji su roditelji došli u SAD u ranim devedesetim, koji slu-šaju ruski kod kuće, koji jesu tečni govor-nici, ali ne znaju čitati i pisati ruski. Oni su nam svakako nov izazov, jer su u jednom

smislu prenapredni za prvu godinu studija u govoru, ali kada je riječ o pisanju, tu još ne znaju rusku azbuku. Bilo bi najzahval-nije kad bismo mogli imati zasebne kolegi-jume za njih i ostale studente, ali bi to bilo nemoguće, jer njih ipak nema toliko mno-go. Međutim, uvijek se nađe studenata sa slovenskim nasljeđem, npr. srpskim, bu-garskim ili kojim god. Mislim da je sjajno što imamo takve studente za cjelokupan program. To je takođe velika novost na ovim prostorima, jer do 1989. godine ni-smo imali takvih studenata.

2. Ronel Aleksander, Univerzitet Kalifornija, Berkli

Kako komentarišete aktuelnu kri-zu slavistike na evropskim univerzite-tima, na primjer u Njemačkoj?

Nekoliko univerziteta je prošlo kroz takvu krizu i ovdje u Americi, na primjer, univerziteti Ohajo i Vašington, a situacija na ostalim univerzitetima je i dalje neizvje-sna. Dosta toga zavisi od vladinih fondova, kao što je, na primjer, Title VI (dokument Ministarstva obrazovanja Sjedinjenih Američkih Država, kojim se pruža podrška nastavnim programima na univerzitet-skom nivou iz oblasti manje zastupljenih jezika i kultura, op. prir.), koji omogućava i učenje stranih jezika. Dramatična vijest je da je ove godine ukinuto 46 odsto tih sred-stava, a posljedice ovog čina su još uvijek neizvjesne.

Je li riječ o generalnoj krizi huma-nistike u kapitalističkim društvima ili se nešto specifi čno promijenilo s pozi-cijom slavistike na karti humanistike u posljednje vrijeme? Može li se kriza djelimično protumačiti kroz mijenja-nje strateške pozicije studija sloven-skih jezika na američkim univerziteti-ma nakon završetka Hladnog rata?

To objašnjava jedan dio problema. S druge strane, i ekonomska kriza u Americi je pogodovala krizi humanistike, pa tako i

321


slavistike. Optimistično bih rekla da, i po-red toga, još uvijek postoji interes za nave-deno polje, kao i neke pozitivne projekcije za budućnost. Na primjer, digitalizacija građe je, smatram, budućnost humanisti-ke i, mada fi nansiranje humanistike uveli-ko opada, veliki rast digitalnog procesuira-nja informacija je svojevrsno rješenje u toj krizi. Mnogo ljudi u humanistici profi tira od tog posla, ulažući veliku energiju u taj rad, uključujući i slaviste. Interes slavista obuhvata ogroman prostor s golemom ko-ličinom građe: od nekadašnje Istočne Nje-mačke do središnje Azije; od starih rukopi-sa do dijalekatske građe. Digitalizacijom takva građa postaje dostupna i otvaraju se mnoge mogućnosti u istraživanju. Pred nama je veliki istraživački izazov jer taj materijal sada postaje dostupan. To, evo, vidim kao jedan od pozitivnih načina odu-piranja rezanju fi nansija za istraživanje. Međutim, sigurno možemo govoriti o određenom padu interesa za slavistiku. To-kom Hladnog rata, Vlada je više ulagala u to područje, jer je bilo važno upoznati „ne-prijatelja“, što danas više nije slučaj. U me-đuvremenu se javio veliki interes za studi-ranje kineskog jezika, tako da se „naš“ svi-jet slavistike sad nalazi u svojevrsnom lim-bu. No, nadam se da sudbina naše struke ipak neće zavisiti od političkih hirova. Još uvijek vjerujem u njen opstanak zbog va-žnosti i vrijednosti bogate istorije sloven-skih zemalja.

Kao najčešći razlog ukidanja slavi-stike u Njemačkoj (npr. u Bonu) isticao se navodan nesrazmjer predavača (zbog broja jezika) i broja studenata. Koliko je to realan problem?

Od pada Sovjetskog Saveza znatno se smanjio interes za studij slavistike. Među-tim, u posljednjih 15 godina nije zabilježen novi drastičan pad. Vrlo je opasno vredno-vati obrazovanje brojevima. Čovjek nešto studira zbog vrijednosti, a ne zbog broja ljudi koji upisuju neki studij. Kolegijum s pet studenata je jednako vrijedan kao kole-

gijum s 30. Važan je proces učenja, mada u svemu tome, svakako, birokratija diktira određenu dinamiku. Ali procjenjivanje ne-kog studija na osnovu broja upisanih znači potpuno nerazumijevanje koncepcije obrazovanja. Naš rektor na Berkliju je to shvatio i dodijelio nam je sredstva za uče-nje slovenskih jezika. Ja sam i dalje optimi-stična što se tiče južnoslovenskih jezika, jer su oni, nakon ruskog, najvažniji domen slavistike. Balkan je istorijski oduvijek bio zanimljiv, tu je predivna obala, a i nedavni sukobi ga, nažalost, takođe čine atraktiv-nom, da ne kažem, vrućom temom. Mi po-kušavamo studente naučiti ne samo da do-bro govore jezik, nego da razumiju i pro-stor kulture koju proučavaju.

U kontekstu navedene krize, ka-kva je situacija sa studijem slavistike ovdje na Berkliju?

Naš odsjek dobro kotira na Berkliju. Imamo relativno mali broj studenata, na primjer, u odnosu na španski jezik. Ali naši su studenti kvalitetni i, što je najvažnije, uspijevaju da nađu posao nakon završetka studija. Većinom ostaju u nastavnom pro-cesu.

Kakav je danas profi l studenata slavistike, kakvi su njihovi motivi za studij i gdje se najčešće zapošljavaju nakon što završe studij?

Naši studenti su oduvijek bili, na pr-vom mjestu, motivisani za razvoj međuna-rodnih odnosa. Danas je možda više onih koji imaju preduzetničke interese, pogoto-vo zato što su se nakon pada komunizma otvorile veće mogućnosti za sklapanje ta-kvih poslova u bivšim komunističkim ze-mljama. Međutim, mnogi od njih su jed-nostavno fascinirani bogatstvom kulture slovenskih zemalja. Neki su te zemlje po-sjetili i jednostavno se u njih zaljubili, te poželjeli da nauče nešto više. Neki pak imaju porodične korijene.

322


Koji jezik i kultura imaju primat proučavanja na odsjeku ovdje u Berkli-ju?

Rusistika svakako dominira na studiju slavistike u SAD-u. Kod nas je slična situa-cija. Ja se, na primjer, jedina bavim južnom slavistikom, a imamo i jednog kolegu koji se bavi poljskim jezikom, te jednog preda-vača za češki. Pored navedenih, imamo bu-garski i bosansko-srpsko-hrvatski.

Kada je riječ o jezicima sredina iz kojih mi dolazimo, zanima nas koliko su ovdje uopšte važna pitanja u vezi s bosankim, hrvatskim i srpskim jezi-kom, na čijim se razlikama insistira u našim matičnim zemljama?

Moje iskustvo pokazuje neophodnost da se bosanski, srpski i hrvatski predaju kao jedan jezik, i to pokušavamo da reali-zujemo tako da studenti biraju jedan jezik i identifi kuju se s jednom nacionalnom grupom, uče o razlikama, kulturi i književ-nosti kroz zajednička predavanja. Trude se da koriste jedan jezički pravac, ali tako da nemaju barijeru u komunikaciji. Ovdje je riječ o neznatnim razlikama. Riječ je o ra-zličitim dijalektima ili, kako je to Jonke re-kao, to je jedan, ali ne jedinstven jezik. Na komunikacijskom nivou, to je zaista jedan jezik, jer se njegovi govornici mogu razu-mjeti, ali na simboličkom nivou kulture, riječ je o četiri jezika koji onda imaju funk-ciju identifi kovanja nacionalne grupe kojoj neki govornik pripada. To je pitanje koje onda uključuje politički i sociolingvistički odgovor. Tu je, takođe, i psihološki nivo. Na primjer, ako dvoje ljudi zaista žele da se razumiju, oni će to i moći, a ako ne žele, onda neće. Sigurna sam da neki ljudi insi-stiraju na tome da ne razumiju srpski i vje-rovatno na to imaju pravo. Ako se pak mora insistirati na razlikama, onda bi te razlike prvenstveno bile u izgovoru. Kako će se taj jezik zvati, potpuno je drugo pitanje, da li možda savremeni južnoslovenski (što ne bi bilo dobro, jer bi on onda morao obu-hvatati i makedonski), da li srednjosloven-

ski ili možda neoštokavski − djelimično je političko pitanje, a djelimično i lingvistič-ko.

3. Henri R. Kuper, Univerzitet Indijana, Blumington

Kakav je odnos prema slavistici unutar humanistike na američkim uni-verzitetima?

Odnos prema slavistici na američkim univerzitetima se promijenio tokom vre-mena. Sve do kraja pedesetih godina 20. vijeka slavistika je bila „rijetka ptica“, vrlo ezoterično polje s relativno malim brojem sljedbenika, većinom izbjeglica iz Evrope nakon Drugog svjetskog rata. Nakon Sput-nika, studij slavistike postaje nacionalni prioritet (kako bi se uhvatio korak sa So-vjetima, koji su bili percipirani kao pobjed-nici „svemirske utrke“). No, uprkos strate-škoj zabrinutosti države, slavistika se nije mnogo promijenila od svog prvobitnog tradicionalnog fokusa na književnost, lin-gvistiku i istoriju. Iako je struka u SAD-u proizvela mnogo stručnjaka, interes je se-damdesetih i osamdesetih godina na svoje-vrstan način opadao. Kasnih osamdesetih, „glasnost“ i „perestrojka“ su to promijenili i nova popularnost studija slavistike je uzro-kovala promjene u samoj struci: mahom mlađa generacija američkih slavista stavila je naglasak na stručne vještine (jezička kompetencija) u govorenju i razumijeva-nju slovenskih jezika, kao i na područja izvan „tradicionalnog” fokusa struke (na primjer, na politiku, religiju, ekonomiju, obrazovanje, pravo itd.). Dakako, raspad komunizma i otvaranje slovenskih zemalja omogućilo je i mnogo više studijskih bora-vaka na terenu, tako da je znanje „iz prve ruke“ postalo dostupno mladoj generaciji američkih studenata. U 21. vijeku čini mi se da je studij slavistike (pri čemu je u SAD-u ipak dominantno riječ o studiju rusistike) čvrsto utemeljen, a slovenski materijali čine sastavni dio mnogih disciplina (kom-parativne književnosti, studija drame i po-

323


zorišta, različitih muzičkih programa itd.). Tako studij slavistike više defi nitivno nije „rijetka ptica“, već samo jedan od uobičaje-nih konkurenata za državno fi nansiranje.

S obzirom na nedavno ukidanje odsjeka za slavistiku u Njemačkoj do kojeg u SAD-u još nije došlo u tolikoj mjeri, možemo li govoriti o tome da američki univerziteti, kad je slavistika u pitanju, preuzimaju palicu od evrop-skih?

Nisam u potpunosti siguran da smo to zaista i napravili. Nemojte zaboraviti da postoji poprilično golema populacija Slo-vena u Sjevernoj Americi (u tom smislu bi u razgovor o ovoj temi sigurno trebalo da se uključe i kanadski univerziteti, pogotovo Toronto i Alberta), a interes za studij slavi-stike među studentima čije je porijeklo slo-vensko (npr. potomci sadašnjih i nekada-šnjih slovenskih imigranata) znatno se po-većao. Isto tako, iz američke (ili barem moje lične) perspektive, Evropa se čini kao poprilično začaurena u samu sebe kad po-kušava da poravna svoje supstancijalne ra-zlike. Interes za „stranog neprijatelja“, „ve-liku prijetnju sa Istoka“, znatno је smanjen, ako ne i u potpunosti nestao među određe-nim grupama u SAD-u. Međutim, ne mi-slim da će SAD ikada zauzeti indiferentan stav prema Rusiji (uporedite, na primjer, Obamine konstantne napore da ponovo „utvrdi“ odnos), s obzirom na dugu istoriju hladnoratovskog rivalstva i konfrontacije. U nekom smislu, Rusija za nas ostaje, kako glasi poznata Reganova formulacija, „zlo carstvo“, i dokle god to bude tako (a pred-sjednik Putin će to sigurno biti u očima mnogih Amerikanaca), američki studij sla-vistike biće potreban i podržan. Ili se stvar može sagledati iz drugačijeg ugla: Rusija je „zlatni rudnik“ za američke preduzetnike vješte u jeziku i kulturi (isto se može reći i za druge slovenske zemlje), a mi Ameri-kanci takvu priliku ne želimo da propusti-mo.

Kakav je profi l studenata slavisti-ke? Mijenja li se on tokom godina?

Da, defi nitivno se promijenio, od onih s „fi lološkom“ orijentacijom iz mojih dana do onih s orijentacijom na „politiku“ i „bi-znis“ u današnjim danima. Mnogi studen-ti, ne videći vlastitu budućnost nakon za-vršenog studija slavistike, rade dvostruke specijalizacije (ekonomija i slavistika, stu-dij religije i slavistika itd.) kako bi sami sebe učinili atraktivnijim subjektima na tr-žištu rada. Broj radnih mjesta vezanih za studij slavistike u SAD-u i Kanadi se defi ni-tivno ne povećava (kao što se, generalno, ne povećava ni broj radnih mjesta na uni-verzitetu), a ona dostupna se obično daju izvornim govornicima slovenskih jezika, najčešće onima koji su nedavno došli iz slovenskih zemalja, za razliku od neslo-venskih Amerikanaca školovanih na ame-ričkim univerzitetima (i to na osnovu toga da su izvorni govornici bolji predavači, što nikad nije empirijski dokazano, barem ko-liko ja znam). Tako je savremeni američki slavista, po svemu sudeći, obično tek pola slavista, a pola nešto drugo.

Kao najčešći razlog ukidanja od-sjeka za slavistiku u Njemačkoj (npr. u Bonu) isticao se navodan nesrazmjer predavača (zbog broja jezika) i broja studenata. Koliko je to realan pro-blem?

Ovo je vrlo realan problem za sve „male“ jezike (što podrazumijeva sve drugo osim španskog, francuskog, njemačkog, ruskog, kineskog i japanskog, a ponekad se čak posljednja četiri smatraju „manjima“ u odnosu na španski i francuski). Na Univer-zitetu Indijana, gdje se na Univerzitetu u Blumingtonu nudi oko 60–70 kolegijuma stranih jezika, što je najveći broj u SAD-u i Kanadi, pokušali smo da riješimo taj pro-blem tako što smo kroz velike kolegijume nastojali da nadoknadimo trošak upisa u male. Tako nastava ruskog, na primjer, naj-češće podrazumijeva i nastavu drugih slo-venskih jezika, a nastava na engleskom,

324


kao moj nekadašnji kolegijum o južnoslo-venskim književnostima i kulturama, koji je imao pristojan broj upisanih, nadokna-đivala je dvogodišnji, trogodišnji, a pone-kad i četvorogodišnji kurs bosansko-srp-sko-hrvatskog, na kojem bi broj upisanih varirao od dva do pet studenata. Proračun odsjeka se u sadašnje vrijeme temelji na broju upisanih, što znači da se odsjek odr-žava s obzirom na to koliki broj studenata privlači. U tom smislu se mora početi mi-sliti preduzetnički. Ja sam, na primjer, ne-koliko puta ponudio kolegijum pod nazi-vom „Lernu Esperanton!“ (uvod u esperan-to, više za one koji žele učiti o tome kako je strukturisan neki strani jezik nego, doslov-no, kolegijum o učenju esperanta). To sam napravio kako bih privukao studente. Inte-res je bio poprilično dobar, što mi je omo-gućilo da ponudim vrlo mali seminar o Ivi Andriću.

Na nekim univerzitetima spajali su se nespojivi odsjeci, kao što su ger-manistika i slavistika. Koje su predno-sti, a koji problemi takve organizacije studija?

To je vrlo staromodan pristup studiju, koji se temelji na ideji da je sve istočno od Pariza moguće kondenzovati u jedan od-sjek. Eventualno se može koristiti na ma-njim institucijama i odsjecima za strane jezike (osim, dakako, španskog, koji je car-stvo za sebe). S velikim padom germanisti-ke, za slavistiku nema nikakve prednosti u tome da bude udružena s germanistikom u jedan odsjek. A državno fi nansiranje slavi-stike iz Ministarstva obrazovanja biće ozbilj-no ugroženo ukoliko se slavistika razrijedi germanistikom (i bilo kojim drugim jezi-kom osim onih iz bivšeg SSSR-a).

Koliko su u SAD-u uopšte važna pi-tanja u vezi s tzv. bosanskim/hrvat-skim/srpskim jezikom, na čijim se ra-zlikama insistira u njihovim matičnim zemljama, dok u SAD-u oni jedino ima-

ju priliku da akademski opstanu ako se proučavaju zajedno?

Na američkim univerzitetima nema mjesta za srpski, hrvatski ili bosanski kao samostalan jezik, što ne znači da se treba vratiti u dane „srpskohrvatskog“, „hrvat-skosrpskog“ ili pak „slovenačko-srpskohr-vatskog“. Naravno, moramo prepoznati, poštovati i učiti o razlikama između mo-dernog standarnog hrvatskog, modernog standardnog srpskog i modernog standar-dnog bosanskog, ali ne tako da te razlike predimenzioniramo, kao što, nažalost, rade neki noviji udžbenici bosansko-hr-vatsko-srpskog u ovoj zemlji. Bosansko--hrvatsko-srpski je, kao engleski, jedan lin-gvistički sistem koji se govori u nekoliko različitih država. Metaforički rečeno, to je jedan klavir koji svira više svirača, svako na svoj način. Od ključne je važnosti da stu-denti odaberu poziciju „svirača“ koju žele naučiti i da tu poziciju uče aktivno, istovre-meno poštujući i druge načine „sviranja“. Studenti mogu odabrati da kažu „muzika“, ali isto tako moraju biti sposobni da čuju i uvažavaju riječ „glazba“!

Koliko politizacija ovakvih proble-ma utiče na njihovo akademsko prou-čavanje?

To je bio problem tokom ranih deve-desetih, ali mislim da danas više nije. Mno-gi studenti bosansko-hrvatsko-srpskog su studenti porijeklom iz zemalja gdje se go-vore spomenuti jezici: oni slušaju jezik koji se govori u njihovim porodicama, ali ga ne mogu sami govoriti iako bi to htjeli. Jed-nom kad shvate da mogu studirati moder-nu standardnu verziju (ne dijalekt) jezika kojim govore njihovi roditelji, vrlo često su zadovoljni.

Kako Vi vidite budućnost slavisti-ke?

Dokle god ima Slovena, biće i slavisti-ke: Sloveni su preveliki i prezanimljivi (i s vremena na vrijeme preopasni) da bi bili ignorisani. Prije nekoliko godina, moja ko-

325


leginica i ja smo uveli program tzv. strate-ških jezika, namijenjen vojnim kadetima (budući ofi ciri u američkoj vojsci, morna-rici i vazduhoplovstvu), što im može kori-stiti u njihovim vojnim karijerama. Ponu-dili smo devet jezika, uključujući arapski, paštunski, uzbekistanski, turkmenski, ka-zahstanski i ruski. Čak polovina od upisa-nog broja kadeta se odlučila za ruski na prvoj godini. Naravno, ruski se kao indo-evropski jezik obično smatra lakšim, ali

takođe mislim da su kadeti interes za pa-štunski smatrali privremenim, dok je inte-res za ruski i Rusiju dugoročan. Razumije se, i mogućnost studiranja ruskog na na-prednom nivou je mnogo veća od svih dru-gih jezika koje smo ponudili, uključujući i arapski.

[email protected]@ff zg.hr

326


327


ПРИКАЗИ

328


329

ПРИКАЗ

Кад год пред собом имамо књигу састављену од изабраних радова једног научника, презентованих

и објављиваних у дужем или краћем временском периоду, као централно се намеће питање композиције такве сту-дије. Шта је и како функционише кохе-зиона нит која повезује „засебне студије или огледе писане у посљедње три годи-не“ у Књижевно-научну симфонију, како је њен рецензент Бранко Стојановић на-словио свој предговор. Ми пред собом имамо својеврсну антологију научних огледа којом је оркестрирао сам њен ау-тор, претварајући је у компактну цјелину јединствене студије којој је заједнички именитељ проблематизован и обједи-њен њеним насловом. Мада то није уобичајено за форму приказа, у овом тексту искључиво ћемо се бавити једним сегментом студије, оним у чијем је фоку-су књижевни текст. С обзиром на то да је српски језик стандардизован на фону језика књижевности, и то усмене, сва језичка истраживања најбоље (ако не и једино) могу се извести на примјерима из умјетничког текста.

Најбоља потврда за то је управо опус професора Ковачевића. Почевши од приручника за ученике основне шко-ле Српски језик и култура изражавања, који је у неко прошло доба имао много поетичнији наслов Наш језик, па до ове књиге објављене у престижном колу Српске књижевне задруге, он досљедно све лингвистичке и лингвостилистичке феномене којима се бави проучава, објашњава и појашњава на корпусу

српске књижевности. Чак и кад му по-нестане примјера па доправи поједине пасусе у школским приручницима, те-шко да би му који аутор могао замјерити на тој интервенцији. Вјештина интер-венисања на тексту може нам послужи-ти као спона професора Ковачевића с највећим мајстором тога заната у српској култури (а било их је више, довољно је поменути Милорада Павића), Вуком Стефановићем Караџићем.1 Да не бисмо проблематизовали питање чега је све Вук отац у српској филологији, задржа-ћемо се на мање фамилијарној термино-логији и назвати га зачетником лингво-стилистичких (не ни стилистичких, не ни лингвистичких) истраживања у срп-ској науци о језику.

Вукове рецензије, које се тумаче као књижевне критике или есеји о језику, типични су примјери лингвостилистич-ких студија у покушају. У рецензији Видаковићевог Усамљеног јуноше из 1 Овај приказ настао је из потребе да се покаже како се начела и принципи који су у српску на-уку о књижевности ушла захваљујући Вуку Караџићу могу и те како препознати у врхун-ским остварењима савремених научника који се баве овом материјом. У посљедње вријеме свједоци смо два начина пререгистрације Ву-ковог утицаја на развој научне мисли и промишљања о филологији. Први је онај који се може препознати у студији Марије Клеут Из Вукове сенке, гдје се акценат ставља на проу-чавање и вредновање народне књижевности и њене поетике мимо Вукових збирки и његових судова. Други је свакако драстичнији и прије свега се препознаје у радовима Саве Дамјанова изложеним у књизи Нова читања традиције, гдје се Вукова улога настоји приказати у потпу-но негативном свјетлу.

Саша Кнежевић УДК 821.163.41.09 Ковачевић М.Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/FIL1307329KФилозофски факултет Пале

НА СИГУРНОМ ТРАГУ ХРОМОГ ВУКАКовачевић, Милош (2012), Лингвостилистика књижевног текста, Београд: Српска књижевна задруга.

330

Саша Кнежевић

1815. године проналазимо: „Впрочем, што се разних намјеренија савршеног једног романа тиче, внутарње цијене његове, благовкусног кроја и сојуза свију части к једном или двома главним намјеренијима, силних и чистих фигу-ра, плодоносног воображења, карактера лица дејствујућег, стања и положенија његовог, обичаја, земље, љета, и пр., не можемо се овде у дубоко упустити да по-кажемо да истој иначе воопшче изредној књижици много заиста недостаје к савр-шенству неком у сачиненијама вида овог.“ Након ових ријечи Вук се упушта у нама знану језичку полемику, која је још један заједнички именитељ с професо-ром Милошем Ковачевићем. Нема зна-чајнијег ни храбријег полемичара у српској филологији у ових двадесетак пограничних година два вијека од њега. У сфери полемичког уочавамо фунда-менталну дистинктивну црту у односу на Вука. Караџић ни под старе дане није располагао ерудицијом која би му дозво-лила да у расправе улази с мјером и јасном визијом, што се види и у завршној реченици претходног пасуса, у којој се просто повлачи пред проблемом којем није дорастао. Милош Ковачевић нема ту врсту проблема, ни у полемикама које сам започиње ни у онима у које је уве-ден.

Једнако је и с лингвостилистичким студијама књижевноумјетничких тек-стова које подразумијевају познавање лингвистике и стилистике, али и, у нај-мању руку, завидно познавање тео рије књижевности, те болне тачке Вука Кара-џића. У закључном пасусу студије о поетској збирци Језикрвље „познатог савременог српског пјесника Зорана Костића“ професор Ковачевић вели: „Од трију разматраних језичко-стил-ских карактеристика Костићеве збирке: тематско-стилистичке, структурно-сти-лис тичке и лексикостилистичке (треба-ло би нам мало труда да размрсимо Ву-кову невјешту терминологију и покаже-

мо како је у својој рецензији имао на уму тумачења истих ових елемената у Вида-ковићевој прози), ова посљедња је нај-уоч љивија и најексплицитнија; она је, уз то, обједињавајући везивни елемент двију осталих.“

Овај навод је цитиран не само да се њиме потврди везивна нит и духовно заједништво с Вуком Караџићем него и да се укаже на то како су ове студије Ми-лоша Ковачевића заправо неминовно и књижевнотеоријске. Прилог о Кости-ћевом Језикрвљу је парадигматичан при мјер како се треба и мора изучавати једна збирка поезије с књижевно-теоријског становишта. Дакле, студије о савременим српским писцима из ове књиге могу се посматрати као књи-жевно историјски огледи, и то огледи који ће у будућности бити неизоставно штиво сваког тумача датог књижевног текста. Потврду да у овим ријечима нема никаквог накнадног нити насилног учитавања налазимо у самим радовима.

Своју студију Језичка слика рата у роману Топ је био врео Владимира Кец-ма новића професор Ковачевић почиње поглављем Неколико ријечи о роману. У кратком прегледу судова и осуда овог романа Милош Ковачевић се експли-цитно укључује у полемику коју начелно процјењује и оцјењује ријечима: „Нас, међутим, овдје не интересују књижевно-критичарске оцјене романа, посебно и зато што већина није заснована ни на каквим научним критеријумима“, и на извјестан начин раскринкава својим закључним ставом: „То уједно подржава, лингвостилистичке и књижевности-листичке анализе готово једину прои-злазећу, оцјену о стилски – с обзиром и на стилематични и на стилогени план анализе – више него успјешно реализо-ваном роману.“ Он до овог закључка до-лази на основу исцрпне лингвостили-стичке анализе, раслојене у четири до-минантне особине стилског поступка аутора које произлазе из особитих начи-

331

На сигурном трагу хромог Вука

на структурисања реченице, преношења туђег говора, етнојезичке диференци-јације носилаца управног говора и гра-фостилемских онеобичења текста.

Ако се сад вратимо на Вукове ре-цензије, видјећемо да је и он користио сличан манир у експлицирању и поја-ш њавању својих судова и оцјена прије свега Видаковићевих романа. Његов суд је увијек био поткријепљен низом такса-тивно наборојаних примјера. Суштин-ска је разика у томе што Ковачевић нуди суд, а Вук осуду и пресуду. Заједничко је то што у свакој врсти полемике став пресуђивача неће битно утицати на ста-вове оних којима се супротставља, али може битно утицати на неопредијељене, односно оне који нису читали књигу. Огледи Милоша Ковачевића увијек ће свакога ко воли књижевност потјерати да прочита књигу коју је он анализирао, како оне који је до тада нису читали, тако и оне који су је већ читали да је дочитају, као што и Вуков суд није поко-лебао армију љубитеља Видаковићевих романических састава.

Да је професор Ковачевић учио од Вука уочавамо прије свега у његовом моделовању проблема. У огледу Стил-ско-језичке карактеристике бајки До-лина јоргована Тиодора Росића трећина текста припада уводном дијелу којим се позиционира назначени проблем, упра-во проблематизујући питање теме свога истраживања. Милош Ковачевић се не упушта у срж проблема без његовог пре-цизног утемељења кроз позивања на ау-торитете из задате области и, веома че-сто, историјску анализу задатог питања. Све то му омогућава да проблем назове правим именом, што је неопходни пред-услов да се с њим ухвати у коштац. То му омогућава веома кратке, егзактне и ефек тне закључке, попут: „Изражен једном реченицом, најбитнији закључак проведене анализе ауторских бајки Тио-дора Росића гласио би: језичко-стилске особине најбитнији су критеријум којим

се ауторска бајка и приближава и уда-љава не само од народне бајке него и од других типова умјетничке прозе.“ (О овом су проблему написане књиге, одр-жани округли столови, посвећени су му научни скупови, који су нам понудили мноштво одговора, мање или више вјештих, али ниједан од њих не може срушити, па ни нарушити, ову оцјену професора Ковачевића.)

Професор Ковачевић је од Вука учио и како треба и шта не ваља, прева-зишавши га и надишавши, никада га не напустивши, јер скоро да у овој књизи нема рада чија структура не почива на Вуковом принципу из Одговора на ’сит-нице језикословне’ г. Ј. Хаџића – М. Светића: „Ово је све био говор само о мислима г. Светића, но да речемо коју ријеч и о језику (при чему подсјећам да су нимало случајно наглашене ријечи мисли и језик).“ Симбиоза језика и књижевног текста основна је тема и ра-справе Анализе Шантићеве пјесме „Вече на шкољу“ и развојни путеви лингво-стилистике код Срба којом, нимало случајно, и започиње ова књига, а коју, опет нимало случајно, анализирамо на крају овог приказа. Почетни Коваче-вићев став како се „без претјеривања може рећи да су исходи (лингво)стили-стичких анализа прије утирали пут лингвостилистици код Срба неголи што су (опште)прихваћени лингвостили-стички критеријуми налазили своју примјену у анализи ове пјесме“, може се безмало примијенити и на Вукове (лингво)стислистичке радове. Исцрп-ном анализом случаја професор Кова-чевић долази до закључка да је ова пјесма „ујединила лингвостилистичке јединице и њихове дисциплине“, јасно показујући како је за то било неопходно садејство лингвиста и историчара/тео-ретичара књижевности. Вук је објединио посао и једних и других, у мјери у којој је то било могуће сходно времену и ње-говом (не)образовању, а Милош Кова-

332

Саша Кнежевић

чевић вјешто користећи стогодишњу (лингво)стилистичку традицију анали-зе ове пјесме, сходно своме времену и ерудицији, тај посао закриљује.

У времену у којем веома релевантна научна имена на различите начине спо-ре Вукову улогу у намјери да демис ти-фикују његову позицију у развоју српске филолошке мисли, анализом студије Милоша Ковачевића настојали смо по-казати да се каткад и ненамјерно најпозванији српски начници ослањају

на Вуков прапионирски рад. Четрнаест огледа вјешто уклопљених у јединствену лингвостилистичку студију настали су из пера универзитетског професора лин гвистике и стилистике, али су своју пуноћу добили захваљујући пажљивом читаоцу са изузетним осјећајем за ли-терарност књижевности, без чега би остала без стварног проучаваоца књи-жев ног текста.

[email protected]

333

ПРИКАЗ

Међу ријетким књигама Народ-не библиотеке Србије у Бео-граду налази се један примјерак

Ђурђевићевог препјева седам Давидо-вих псалама, односно Богашиновићево издање из 1686. године. Старијим био-графима и историчарима књижевности од почетка 19. вијека ова књига била је непозната јер ниједан од њих није дао потпуне податке о њој (помињан је Бо-гашиновић као издавач, забиљежен је непрецизан и непотпун наслов, заби-љежено је само постојање књиге, знало се за издање овог дјела, али не и за читав састав). Књигу је открила Злата Бојовић (З. Бојовић, Богашиновићево издање „Седам салама покорнијех краља Дави-да“ Стијепа Ђурђевића, Прилози, 1966, XXXII, 3–4, 240–242), а Народна библио-тека Србије недавно је објавила њено ново издање Седам салама покорнијех краља Давида, фототипски у цјелини и у данашњој графији, ћирилицом. У ново издање укључена је и Богашиновићева посвета Слави Кабоги. Злата Бојовић приредила је ново издање и написала предговор, у којем је истакнула да се од средине 16. вијека у дубровачкој књижев-ности јављају препјеви седам покајнич-ких псалама из Давидовог псалтира, по-знатих седам псалама који су изражава-ли дубоку вјеру у божје милосрђе (6, 31, 37, 50, 101, 129. и 142) и објаснила симбо-лику значења броја седам. Како је тема покајања у бароку заузела посебно

мјесто у складу с филозофијом барокног човјека, реформисана црква посебно је подстицала препјеве праћене комента-рима. Међу препјевима барокних пје -с ника налази се и препјев Стијепе Ђур-ђевића. Након што је направила пре-глед Ђурђевићевог књижевног ствара-лаштва, Бојовићева је закључила да препјев одудара од његовог дјела и од личности, сматрајући да би мотив за превођење могао бити и незадовољство постојећим препјевима у којима је нала-зио слаба мјеста у односу на његово разумијевање изворника и да је стога начинио нов препјев. Објаснила је Ђур-ђевићев поступак превођења и на осно-ву тих одлика посредно закључила шта је све Ђурђевићу сметало у Гундулићевом препјеву. Нагласила је да је Ђурђевић у пјесничкој слободи био уздржанији, у изразу непосреднији, у стилу смиренији, те да је углавном успијевао да с мање или више духа оствари своју основну жељу – враћање извору. Препјевом је Ђурђевић био задовољан и припремио га је за штампу, о чему свједоче пригодне похвалне пјесме које су се сачувале уз преписе препјева псалама. Ђурђевићев препјев није објављен, па је мало људи имало прилику да чита рукопис и преписује га. Више од пола вијека након Ђурђевићеве смрти дубровачки пјесник Петар Богашиновић (око 1625–1700) из-дао је у Падови 1686. његов препјев се-дам псалама, Седам салама покорнијех

Мирјана Арежина УДК 821.163.41.09 Ђурђевић С.Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/FIL1307333AФилолошки факултет

НОВО ИЗДАЊЕ СЕДАМ САЛАМА ПОКОРНИЈЕХ КРАЉА ДАВИДАЂурђевић, Стијепо (2012), Седам салама покорнијех краља Давида, Београд: Народ-на библиотека Србије.

334

Мирјана Арежина

краља Давида истомачене из језика ла-тинскога и сложене у пјесан у језик сло-вински по господину Стијепу Мара ди Ђорђи властелину дубровачкому. А остало што слиједи по Петру Тома Богашиновића Дубровчанину. У књизи која је изашла код познатог штампара словенских књига Ђ. Сардија не налазе се похвалне пјесме, а поред препјева Богашиновић је унио и нека своја дјела. С обзиром на то да је Ђурђевићев пре-пјев имао двоструку вриједност – одно-сио се на покајање као средишњу тему барокне духовне поезије, а Ђурђевић је био познати пјесник и племић – Бојо-вићева је примијетила да је Петар

Богашиновић искористио прилику да преко издања Ђурђевићевих „салама покорнијех“ представи и нека од својих краћих дјела. Тако је у цјелини ова књига, по ријечима ауторке предговора, својом структуром, односно обједи-њавањем два аутора и дјела различите врсте, била прави примјер једног барок-ног издања. Откриће и поновно изда-вање ове књиге свакако је веома важно, јер се „историја књижевности богати још једним сазнањем о писцима старог Дубровника“.

[email protected]

335

PRIKAZ

Mjesto engleskog jezika u vremenu globalizacije predmet je svako-dnevnih polemika na svim nivoi-

ma gdje se on koristi. Društvo pred angliste koji se bave bilo prevodilaštvom bilo upo-trebom engleskog kao jezika struke po-stavlja skoro nerazrješiv problem: kako po-stići ravnotežu pri trenutnim zahtjevima tržišta koji ni u kojem slučaju nisu mali. Tržište pretpostavlja da će svaki diplomira-ni anglista biti u stanju da se uhvati u ko-štac sa svim specifi čnostima svake od broj-nih poddisciplina koje su sastavni dio obla-sti ESP (English for Specifi c Purposes, en-gleski za posebne namjene). U potpunosti se zaboravlja činjenica da ovo područje obuhvata korišćenje registara toliko speci-fi čnih, kako po leksici tako i po sintaksič-kim obilježjima, da ih i govornici kojima je engleski jezik maternji moraju posebno učiti. U tom mnoštvu, ponekad čak i hao-tičnom, veoma je teško naći izdanje koje problemu engleskog kao jezika struke po-kušava da se približi multidimenzionalno.

Izdavačka kuća Wiley-Blackwell po-četkom 2013. godine nastavila je sa izdanji-ma višetomne serije posvećene lingvistič-kim disciplinama. Ovaj put su sve istraži-vače i studente koji se bave područjem en-gleskog kao jezika struke obradovali mo-nografi jom pod naslovom The Handbook of English for Specifi c Purposes. Redaktori knjige su Brajan Paltridž (Brian Paltridge), nekadašnji urednik časopisa English for Specifi c Purposes, profesor na Univerzitetu u Sidneju, i Su Starfi ld (Sue Starfi eld), urednica časopisa English for Specifi c Pur-

poses, s Univerziteta u Novom Južnom Vel-su.

Monografi ja se sastoji od šest cjelina i napisana je na 566 stranica.

Otvara je Uvod u priručnik (Introduc-tion to the Handbook), koji je i njen naj-kraći dio. U predgovoru (1–4) autori daju pregled monografi je, objašnjavaju znače-nje pojma ESP i navode uputstva za istraži-vanja unutar oblasti koju ESP obuhvata.

U ovom dijelu monografi je dat je i istorijski pregled razvoja proučavanja en-gleskog za posebne namjene. Ova tema povjerena je En Džons (Ann Johns, SAD), koja je objavila pet knjiga i preko šezdeset članaka i poglavlja u publikacijama koji se bave primijenjenolingvističkim temama. U poglavlju pod nazivom Istorija istraživa-nja engleskog jezika za posebne namjene (The History of English for Specifi c Purpo-ses Research, 5–30), Džonsova polazi od tvrdnje da je prekretnica u istraživanju ove oblasti podučavanja i proučavanja engle-skog jezika nastala izlaskom monografi je Džona Svejlsa (John Swales) Episodes in ESP (1988), ali to je nije spriječilo da u ovaj iscrpni uvod uključi i istraživanja koja su se dešavala od 1962. do 1981. godine, koja ona karakteriše „kao rane godine, od priča za-snovanih na tekstu do retoričkih sredsta-va“. Autorka ističe tzv. vašingtonsku školu (The Washington School) kao pokret koji je iznjedrio promjenu središta istraživanja unutar ESP-a. Period od 1981. do 1990. go-dine autorka naziva „bliža prošlost“ i kao njenu karakteristiku ističe proširivanje po-dručja istraživanja, te uvođenje centralnih koncepata. Ovaj period karakteriše potre-

Željka Babić UDK 811.111’271.1(035)Univerzitet u Banjoj Luci DOI 10.7251/FIL1307335BFilološki fakultet

MNOGO VIŠE OD PRIRUČNIKABrian Paltridge and Sue Starfield (eds.) (2013), The Handbook of English for Specific Purposes, Oxford: Wiley–Blackwell.

336

Željka Babić

ba za vrednovanjem potreba učenika, kao i korišćenje tehnologije i drugih sredstava u nastavi. Džonsova ističe da su u ovom peri-odu dva koncepta centralna u ESP-u: žanr i retorički pomak.

Istorijski pregled razvoja ESP-a autor-ka završava periodom od 1990. do 2011. go-dine, koji ona naziva „modernim dobom“, koje karakteriše pojavljivanje novih među-narodnih časopisa koji su isključivo posve-ćeni pitanjima vezanim za ESP, ali i istraži-vanjima na korpusu. Retorika postaje in-terkulturalna, a žanr i dalje ostaje centralni koncept. Džonsova predočava i listu naj-istaknutijih istraživača i njihovih publika-cija, te tako uspješno zaokružuje ovaj isto-rijski pregled.

Prvi dio monografi je (Part 1) nosi podnaslov ESP i jezičke vještine (ESP and Language Skills) i predstavlja pregled i mjesto svake od integrisanih jezičkih vje-ština unutar ESP-a, ali se bavi i odnosom proučavanja vokabulara unutar polja ESP-a, koje je izuzetno obilježeno registrom.

Nakon opšteg uvoda priređivača mo-nografi je (31–35), prva vještina koja se obrađuje jeste govor. Kristin Fik (Christine Feak, SAD) obradila je sve specifi čnosti koje se odnose na savladavanje vještine go-vora unutar ESP-a u dijelu kratko nazva-nom ESP i govor (ESP and Speaking, 35–54). Fikova ističe sve posebnosti koje pred-stavlja govor unutar jednog takvog širokog polja djelovanja kao što je ESP. Kao primjer ona navodi upotrebu engleskog u avijaciji i upozorava na činjenicu da on, ponekad, predstavlja jezik sam za sebe i po sebi jer, osim posebnog vokabulara, ima i posebnu gramatiku, te da se u nastavi izgovora, po-gotovo odabira jednog varijeteta, ne posve-ćuje pažnja standardnom dijalektu (dija-lektima) kao u, recimo, nastavi engleskog kao opšteg jezika. Autorka predlaže i vla-stiti okvir za pristupanje posebnoj vrsti go-vora koju smatra neophodnom za poduča-vanje, a to je upotreba engleskog jezika kao sredstva za prezentaciju radova na konfe-rencijama. Potrebno je istaknuti važan za-

ključak koji autorka daje na kraju pogla-vlja, a to je da je interesantna činjenica da, u poređenju sa ostalim pristupima preda-vanju engleskog jezika, predavačima ESP-a nije dostupan znatan broj štampanog pe-dagoškog materijala koji mogu da koriste u nastavi.

Kristin Go (Christine Goh, Singapur) bavi se vezom između ESP-a i slušanja (ESP and Listening, 55–76). Ističući va-žnost aktivnog slušanja, ona se vraća raz-matranju uticaja kognicije i izvora znanja, a samim tim i modelu sheme. Međutim, sasvim svjesna činjenice da ovaj model nije u stanju da odgovori na sva pitanja u vezi s vrstama i tehnikama slušanja, ona pokuša-va da prevaziđe neke od problema tako što ističe da su u slušanje uključeni i metako-gnitivni procesi.

Vezu ESP-a i čitanja (ESP and Rea-ding, 77–94) objašnjava Alen Hirvela (Alan Hirvela, SAD). I on ističe važnost žanrov-ske analize i podsjeća na postepeni prela-zak istraživanja unutar ESP-a od analize registra ka analizi diskursa. Interesantno je da problemu ove vještine prilazi dvostrano, tj. da čitanje posmatra i kao vještinu samu po sebi, ali i unutar polja integrisanih vje-ština. Važno je napomenuti da u jedan od načina podučavanja čitanja Hirvela uklju-čuje i portfolije, koje bismo prije mogli da očekujemo u poglavljima vezanim za pisa-nje ili ocjenjivanje. Hirvela u zaključku ističe da „ključno stanovište vezano za čita-nje koje se razvilo u ESP-u jeste njegova si-tuaciona priroda u posebnim diskursnim kontekstima“ (str. 91).

O odnosu ESP-a i pisanja (ESP and Writing, 95–114) profesor Ken Hajlend (Ken Hyland, Hongkong) govori kao o „izazovu“, te potanko objašnjava osnovne pristupe istraživanjima pisanja kao vještine: tekstu-alne studije, kontekstualne studije i kritič-ke studije. Potpuno svjestan da je nemogu-će u veoma usko datom okviru dotaknuti vrste pisanog diskursa unutar ESP-a, Hi-lend samo taksativno navodi najvažnije oblike, ali i instrukcije koje se mogu primi-

337

Mnogo više od priručnika

jeniti na sve nivoe pisanja tekstova koji su žanrovski obilježeni.

Prvi dio monografi je zaokružuje po-glavlje o vokabularu i ESP-u (Vocabulary and ESP, 115–132), koje je napisala Averil Kokshed (Averil Coxhead, Novi Zeland), i ono pokušava da odgovori na pitanje šta je to vokabular ESP-a i zašto je on važan. Poj-mu vokabulara prilazi se kroz njegovu konceptualizaciju, identifi kaciju, kao i kroz posebnosti koje treba prevazići skala-rizacijom, konsultovanjem stručnjaka, te korišćenjem specijalizovanih rječnika. Drugi put ka razrješenju ovog problema predstavlja rad na korpusu, kao i upotreba akademske liste riječi (academic word list, AWL). Autorka smatra da buduća istraži-vanja treba usredsrijediti na prirodu kom-pleksnih leksikoloških jedinica koje pred-stavljaju posebnosti unutar vokabulara ESP-a.

Drugi dio monografi je pod naslovom Područja istraživanja ESP-a (Areas of ESP Research, 133–322) čitaocu predstavlja naj-značajnija područja kojima se bavi trenut-no engleski za posebne namjene. Tako Megi Čarls (Maggie Charles, Velika Brita-nija) piše o engleskom za akademske svrhe (English for Academic Purposes, 137–154), Džin Perkinson (Jean Parkinson, Novi Ze-land) o engleskom za nauku i tehnologiju (English for Science and Technology, 155–174), Meredit Mara (Meredith Marra, Novi Zeland) o engleskom na radnom mjestu (English in the Workplace, 175–192), a Frančeska Barđila Čapini (Francesca Bargi-ela Chiappini, Velika Britanija) i Zuocheng Zhang (Australija) o poslovnom engle-skom (Business English, 193–212). Poseb-nim podvrstama ESP-a bavi se i Džil Nort-kot (Jill Northcott, Velika Britanija), koja objašnjava pojam pravnog engleskog (Le-gal English, 213–226), Kerol Lin Moder (Carol Lynn Moder, SAD) bavi se proble-mom engleskog koji se koristi u avijaciji (Aviation English, 227–242), Gibson Fergu-son (Velika Britanija) objašnjava engleski za medicinske svrhe (English for Medical

Purposes, 243–262), dok se Suzan Boušer (Susan Bosher, SAD) usredsređuje na po-sebnu podvrstu engleskog za medicinske svrhe – engleski za potrebe njege (English for Nursing, 263–282). Ovaj praktični dio monografi je zaokružuju poglavlja Pola Tompsona (Paul Thompson, Velika Brita-nija) o pisanju tema i disertacija (Thesis and Dissertation Writing, 283–300) i Džo-na Flauerdjua (John Flowerdew, Hong-kong), koji se bavi engleskim za upotrebu u istraživačkim časopisima (English for Research Publication Purposes, 301–322).

Treći dio monografi je pod naslovom ESP i pedagogija (ESP and Pedagogy, 323–402) razmatra osnovne postavke na kojima sa zasnivaju sva istraživanja vezana za ESP, kao i ono što predstavlja njegove temelje – analizu potreba i žanr.

Lin Flauerdju (Lynne Flowerdew, Hongkong) dobila je zadatak da objasni pojmove koji su u centru istraživanja ESP-a – analizu potreba i, shodno njoj, razvoj pla-nova i programa (Needs Analysis and Cu-rriculum Development in ESP, 325–346). Pojmu i značenju riječi „potreba“ prilazi se prvo dijahronijski, navođenjem izvora i metoda koji su korišteni u njenom razvoju kao okosnice svih savremenih istraživanja u ESP-u, a onda se daje pregled korištenja rezultata istraživanja i njihova primjena na nastavu engleskog za akademske i radne svrhe. Posebna pažnja se posvećuje ulozi engleskog na univerzitetskom nivou. Au-torka je u potpunosti svjesna problema de-fi nisanja pojma „potreba“, te zaključuje da su izazovi koji se pojavljuju posljedica pri-rode ESP-a, koja se neprestano mijenja zbog okruženja u kojem živimo (str. 341).

Žanr i engleski za posebne namjene (Genre and English for Specifi c Purposes, 347–366) predstavlja okosnicu istraživanja kojima se bave stručnjaci za nastavu engle-skog jezika još od 1981. godine, kada je Ilejn Taroun (Elaine Tarone) prvi put upotrijebila ovaj pojam. Brajan Paltridž (Australija) sa-gledava pojam žanra kroz njegov odnos sa diskursom, jezikom, multimodalnošću i

338

Željka Babić

društvenom akcijom. Nakon iscrpnog teo-retskog sagledavanja mjesta i uloge žanra unutar istraživanja, Paltridž se okreće i praktičnoj strani, odnosu predavanja i uče-nja žanrova engleskog za posebne namje-ne. On ističe da je negativna strana ovog pristupa orijentisanog na žanr u činjenici da je on usmjeren na jezik kao proizvod i da ohrabruje učenje formula i matrica, te predlaže orijentaciju ka osvješćivanju žan-ra i usvajanju žanra, smatrajući da možda jeste potrebno navoditi strategije i davati odgovore na nove i različite zadatke, ali je istovremeno potrebno i usvajati žanrove (str. 356).

Problem vrednovanja sagledan je kroz vrednovanje u nekim od pojedinačnih poddisciplina ESP-a. Nakon objašnjenja teoretskih posebnosti vrednovanja unutar ESP-a, Den Daglas (Dan Douglas, SAD), u poglavlju pod naslovom ESP i vrednovanje (ESP and Assessment, 367–384), okreće se engleskom koji se podučava u svrhu zapo-slenja i daje prikaz posebnosti ocjenjivanja i vrednovanja pri učenju avijacijskog en-gleskog, poslovnog engleskog, engleskog za sudske tumače, medicinskog engleskog i engleskog koji se polaže u svrhu imigraci-je i traženja azila. Ovako raznovrstan dija-pazon specifi čne vrste vrednovanja integri-sanih vještina unutar engleskog jezika kao stranog ima za posljedicu činjenicu da se vrednovanje ESP-a razvilo kao posebna poddisciplina unutar same nastave jezika. To je navelo Daglasa da tvrdi da se ovo po-dručje razvilo do te mjere da je danas teško pronaći ijedan test čiji priređivači ne tvrde da su ga zasnovali na analizi stvarnih situ-acija iz jezika cilja i koje odražavaju komu-nikativne potrebe posebnih grupa učenika (str. 377).

Džoel Blok (Joel Bloch, SAD) smatra da se tehnologija nedovoljno koristi u na-stavi ESP-a. U poglavlju pod nazivom Teh-nologija i ESP (Technology and ESP, 385–402) on se usredsređuje na korišćenje teh-nologije na časovima, te njenu upotrebu u vidu alata i komunikativnog prostora. Blok

daje istorijski pregled alata koji su kori-šćeni u nastavi ESP-a, počevši od Mo-noCone 2.2 i Wordsmith, pa do savreme-nih MITCASE i MIT OpenCourseWare. U isto vrijeme, Blok se zalaže i za stvaranje „vlastitog okruženja za učenje“ (PLE, per-sonal learning environment), za koje sma-tra da je važno kako za nastavnika, tako i za studenta.

Četvrti dio monografi je pod naslovom Perspektive i metodologije istraživanja u istraživanjima unutar ESP-a (Research Perspectives and Methodologies in ESP Research, 403–552) predstavlja pregled sa-vremenih tema koje se pojavljuju u istraži-vanju još od početaka ESP-a, ali i onih koje su tek počele da se pojavljuju kao dio inter-kulturalnih i multidisciplinarnih istraživa-nja. Hilari Nesi (Hilary Nesi, Velika Brita-nija) povezuje ESP sa istraživanjima kor-pusa (ESP and Corpus Studies, 407–426), Ula Konor (Ulla Connor, SAD) i Vilijam Rozicki (William Rozycki, Japan) nalaze vezu ESP-a i interkulturalne retorike (ESP and Intercultural Rhetoric, 427–444), a Ke-trin Nikerson (Catherine Nickerson, Uje-dinjeni Arapski Emirati) pravi paralelu iz-među ESP-a i engleskog kao lingve franke (English for Specifi c Purposes and English as a Lingua Franca, 445–460). Su Starfi ld (Australija), podstaknuta istraživanjima kritičke analize diskursa, pokušava da ih primijeni na analizu potreba, žanr, ali i plagijatorstvo i uplitanje vlasti i politike u izdavačku djelatnost na univerzitetu u po-glavlju nazvanom Kritički pogledi na ESP (Critical Perspectives on ESP, 461–480). Pi-tanjima pola i rase (Gender and Race in ESP Research, 481–500) bave se Ryuko Ku-bora (Kanada) i Liz T. Chiang (Kanada), Dacia Dressen-Hammouda (Francuska) povezuje ESP i etnografska istraživanja (Ethnographic Approaches to ESP Resear-ch, 501–518), Pol Prajor (Paul Prior, SAD) u poglavlju o multimodalnosti (Multimoda-lity and ESP Research, 519–534) naglašava da jezički sistem treba posmatrati kao multimodalan, te da se jezik i komunikaci-

339

Mnogo više od priručnika

ja shvataju kao situacione sociokulturne praktične vještine. Poglavlje se završava razmatranjima Dajen Belčer (Diane Bel-cher, SAD) o budućnosti ESP-a (The Futu-re of ESP Research: Resources for Access and Choice, 535–552). Belčerova ističe da je ESP na putu da izgradi jednu vrstu osnove znanja koja će olakšati pedagošku praksu, a neće se samo usredsređivati na pragma-tičnu pomoć učenicima engleskog nego će im, osim jezičkih kompetencija, unapređi-vati i mogućnost pristupa svijetu izbora (str. 546–547).

Monografi ja The Handbook of English for Specifi c Purposes omogućava uvid u sa-vremena istraživanja koja obuhvata po-dručje engleskog za posebne namjene. Uzevši u obzir činjenicu da se može kori-stiti kao odlična polazna tačka i značajan izvor literature koja se tiče ESP-a, nju mogu koristiti i studenti i istraživači koji se bave jezikom za posebne namjene, a koji uopšte ne mora da bude engleski, jer monografi ja sadrži teorijske izvore primjenljive na istraživanje drugih jezika. Najvažnija či-njenica koju treba istaći jeste to da mono-grafi ja nije namijenjena samo istraživači-

ma ESP-a, nego svima koji se bave studija-ma jezika, metodikom nastave jezika, te primijenjenom lingvistikom uopšte. Napi-sana jasnim jezikom, uz veliki broj primje-ra, tabelarnih prikaza i smjernica za budu-ća istraživanja, monografi ja predstavlja sa-vršen izbor udžbenika za studente osnov-nih, postdiplomskih i doktorskih studija jezika. Bez namjere da pretenduje (i na taj način pomjeri središte teme koju obrađu-je) da u isto vrijeme predstavlja i dijahro-nijski prikaz razvoja ESP-a, The Handbook of English for Specifi c Purposes pruža do-voljno podataka i bibliografskih jedinica da može predstavljati jednu zaokruženu cjelinu o razvoju, trenutnom stanju i bu-dućnosti istraživanja u vezi s engleskim za posebne namjene. Autori su, svjesno ili ne-svjesno, uspješno postigli da njihova mo-nografi ja bude mnogo više od priručnika, kako su je zamislili. Ona predstavlja nepre-sušan izvor tema i odgovora na osnovne i specifi čne probleme koje u sebi nose istra-živanja unutar ESP-a kao posebne primije-njenolingvističke discipline.

[email protected]

340

ПРИКАЗ

1. У издању Филолошког факултета у Бањој Луци појавила се 2012. годи-не монографија Биљане Бабић из

области дијахроне граматике Орто-графске и језичке карактеристике у штам паним дјелима Павла Соларића чиме је коначно у потпуности, цјеловито и систематски проучен језик Павла Со-ла рића.

Биљана Бабић (рођ. Панић), сагле-давајући језичка начела Павла Соларића и карактеристике његовог језика, одре-дила је његово мјесто и значај за развој српског књижевног језика, увијек има-јући у виду вријеме у којем живи и ства-ра Соларић, али такође никада не губећи из вида ни сличности или разлике међу графијским, ортографским и језичким појавама у Соларићевим дјелима и дје-лима његових савременика, ради доно-шења релевантних закључака. Будући да Павле Соларић пише почетком 19. вијека, у периоду прије нормирања срп-ског књижевног језика на народној основи, у вријеме када не постоји једин-ствен књижевни језик, него више књи-жевнојезичких израза (рускословенски, славеносрпски, живи елементи српско-словенског, али и тенденција да се пише народним језиком), јасно је да је Павле Соларић један од стваралаца који су у процесу нормирања српског књижевног језика дали свој немали допринос.

Прву монографију о животу и ства-ралаштву Павла Соларића написао је

Никола Андрић и објавио је под насло-вом Живот и рад Павла Соларића 1902. године. Језик у Соларићевим дјелима, при је објављивања књиге Биљане Ба-бић, проучаван је спорадично и ограни-чено на поједине језичке црте у радови-ма Михајла Стевановића, Павла Ивића, Александра Младеновића, Петра Ђор-ђића, Александра Албијанића, Ирене Грицкат, Јована Кашића, Саве Дамјанова, Исидоре Бјелаковић и Радице Ђукано-вић. Биљана Бабић је и раније писала о Соларићу, о чему свједочи неколико ра-дова, а поред тога њен научни рад ус мје-рен је и ка језику других писаца 19. вијека.

2. У овој монографији праћене су језичке карактеристике у оригиналним Соларићевим дјелима, на свим језичким нивоима, од фонетике, морфологије, син таксе до лексике, уз сагледавање графијских и ортографских рјешења. Структуру рада послије Увода чине поглавља: Графија и ортографија, Фоне-тика, Морфологија, Синтаксичке осо-бености, Лексика, Закључна разма-трања.

Ауторка, у поглављу Графија и орто графија (стр. 41–84), темељно ана-лизира графијска рјешења фонема – по-себно оних које су се у вријеме штампања Соларићевих књига биљежиле на ра-зличите начине, будући да ћирилица још увијек није била реформисана и да није било чврсте ортографске норме. Такође,

Вера Чолаковић УДК 811.163.41.09 Соларић П.Универзитет у Бањој Луци DOI 10.7251/FIL1307340CФилолошки факултет

ЦЈЕЛОВИТА СЛИКА СОЛАРИЋЕВОГ ЈЕЗИКАБабић, Биљана (2012), Ортографске и језичке карактеристике у штампаним дјелима Павла Соларића, Бања Лука: Филолошки факултет.

341

Цјеловита слика Соларићевог језика

ауторка открива колико се Соларићев графијски и ортографски систем поду-дара с графијским системом његових савременика или одступа од њега, коли-ко је у складу са законитостима руско-словенског језика и на који начин је обиљежавао гласове специфичне за српски народни језик. За лакше сагле-давање Соларићевог система писма Биљана Бабић начинила је прегледну табелу графема и графематских реали-зација фонема, што може убрзати компарирање са системом писма других писаца тог периода или олакшати ишчитавање сличних текстова свима који би своје интересовање усмјерили у том правцу. Анализом су обухваћени сви вокали појединачно чиме је указано да су исте фонеме биљежене на више на-чина, најмање на два начина, што је најчешће условљено позицијом у ријечи. Од свих вокала најинтересантније је биљежење вокала и, који се поред најчешћег графемског рјешења <и> биљежи помоћу још четири графеме од којих свака има своју позициону вари-јанту (алограф). Посматрани су и начи-ни биљежења сугласника, а посебно је важан осврт на биљежење сонанта /ј/ и групе /шт/ који су у науци, сваки на свој начин, стварали недоумице. Анализом сугласничких група открива се колико је Соларић био на трагу рускословенске традиције односно етимолошког право-писа, а колико је био на трагу фонетског правописа који ће на крају однијети побједу над етимолошким у процесу нормирања стандардног српског језика.

У поглављу Фонетика (стр. 85–116) читаоци могу сазнати о рефлексу јата (Ѣ) у Соларићевом језику, као и о томе зашто Соларић, рођен на ијекавском го-ворном подручју, али и везан за екавско говрно подручје, пише јат тамо гдје му је етимолошки мјесто, затим каква рјеше-ња у вези с том проблематиком предла-же. Пред читаоцима је инвентар вокал-ског система, али и особености вокала

запажених у оригиналним штампаним дјелима Павла Соларића. Соларић пише „о Россїйскомъ ЦарствѢ“, али поред об-лика „Росїи“ пише и „Руссїи“, „Русси“, такође пише „капетану“ иако му је по-знат и „капитань“ у истом значењу. Надаље, умјесто карактер пише „харак-тер“ и „характиръ“. Код именице љубав морамо застати, јер је Соларић попут својих савременика чешће пише у обли-ку „любовь“ под руским утицајем. Наве-дени примјери само су илустрација колебања у употреби појединих само-гласника чему је у књизи посвећена по-себна пажња. У другом дијелу овог поглавља приказан је консонантски си-стем (стр. 104–116), карактеристични су-гласници и незаобилазне гласовне про-мјене. У вези са сугласничким гласов-ним промјенама као и у вези са особина-ма вокалског система, примјећује се преплитање рускословенских и српско-словенских језичких особина. Колебао се Соларић између утицаја рускословен-ског, али и оних увријежених језичких особина из српскословенског, па и оно-га што из живог народног језика навире, међутим, тај рускословенски утицај очигледан је посебно на фонетском пла-ну.

У поглављу Морфологија (стр. 117–168) систематски су изложене каракте-ристике Соларићевог језичког израза на плану врста ријечи, падежних специ-фичности односно особености глагол-ских облика. Соларић је и сам у својој граматици (Писменица) изложио подје-лу ријечи на врсте која се састоји из осам врста ријечи попут исте подјеле у акту-елним граматикама тога времена (гра-матике М. Смотрицког, А. Мразовића, М. В. Ломоносова). Тиме долазимо до сазнања о Соларићевој упућености у лин гвистичке токове с почетка 19. вије-ка. Од некадашњих петнаест именич-ких основа до данашње четири врсте промјене именица, деклинација имени-ца у српском језику прешла је дуг пут. На

342

Вера Чолаковић

том развојном путу значајну улогу оди-грали су и писци с краја 18. и почетка 19. вијека, а међу њима и Павле Соларић, па су запажања о деклинационим типови-ма и падежним наставцима, изложена у овој монографији, драгоцјена за боље разумијевање поменутог развојног пута, што је и за србистику веома важно. Код Соларића влада шаренило падежних на-ставака, а у том шаренилу препознају се тенденције даљег развоја ка систему па-дежних наставака какав имамо данас. Биљана Бабић детаљном анализом до-лази до свих могућих падежних настава-ка, посматрајући их дијахроно, при чему полази од старословенског стања и пра-ти њихов развојни пут до затеченог стања у Соларићевим дјелима.

У поглављу Морфологија, послије именских ријечи, читаоци се могу упо-знати с глаголима и особинама глагол-ских облика (стр. 154–167), а овом при-ликом посебно скрећемо пажњу на оне глаголске облике гдје се могу препозна-ти утицаји народних говора, у првом реду војвођанских говора, као другог тока утицаја који иде ка основној тежњи и Соларића као и његових савременика, да се пише народним језиком. Сви сло-жени глаголски облици код Соларића су као и у народном језику, с тим што Соларић користи и облике оба поте н-цијала и два типа футура, а дијалекатска специфичност војвођанских говора огледа се у 3. лицу множине презента (знаду, умѢду).

У поглављу Синтаксичке особено-сти (стр. 169–201) обрађене су најка-рактеристичније синтаксичке особине Соларићевог језика. Анализом су обу-хва ћени: ред ријечи и организација ре-ченице, карактеристичне појаве из син-таксе падежа и неке карактеристичне појаве у вези с глаголским облицима. У складу са стилским манирима доба у којем ствара, Соларић пише дуге рече-нице, разгранате с доста атрибута и ре-дом ријечи који би данашњим читаоци-

ма дјеловао непотребно закомликова-ним. Иако је и данас ред ријечи у срп-ском књижевном језику углавном сло-бодан, није уобичајено да глаголска до-пуна буде на првом мјесту, а управни глагол /морати/ на другом мјесту као код Соларића у примјерима попут „мало полезно остати мора“ или појава да ин-финитив буде на крају реченице одвојен од других глаголских форми. Соларић, поред данас уобичајеног реда ријечи атрибут – именица, као у примјерима „пуне книге“, „до своега времена“, често користи и синтагме с инверзијом, што илуструјемо једним од низа примјера „одъ Равнителя небескога“, међутим, појављују се још неке комбинације, по-пут „милїи младıи Сербскїи чтецы мои“ гдје је именица између атрибута. Када је у питању синтаксичка употреба падежа, осврнућемо се на нека запажања током читања монографије. Рецимо, у негира-ним реченицама у функцији објекта по-ред употребе акузатива долази и гени-тив без приједлога, изражавање посе-сивности поред присвојних придјева лијепо се постиже и помоћу генитива без приједлога, али и помоћу генитива с приједлозима, у пасивним конструк-цијама присутан је инструментал су-б јек та. Међу специфичностима из син-таксе глаголских облика треба напоме-нути да је присутна конструкција за + инфинитив (нпр. „За рѢшити у тренуће ока овай споръ“) у језику Соларићевих дјела као што је обична и у дјелима његових савременика. Ова конструкција није нормативно прихватљива с обзи-ром на то да инфинитив води поријекло из прасловенског од номинатива јед-нине глаголских именица i (кратко) ос но-ва, али примјећујемо да је продирала у језик писаца Соларићевог времена. Као и на другим језичким нивоима, прили-ком анализе, праћен је утицај рускосло-венског језика, а за синтаксу је утвр ђено да је утицај рускословенског и других

343

Цјеловита слика Соларићевог језика

страних језика које је Соларић познавао најизраженији.

Биљана Бабић на лексичком нивоу, у поглављу Лексика (стр. 202–209), ус мје-рава истраживање ка томе да се утврде изворишта Соларићевог лексичког фон-да, карактер језика у његовим дје лима и Соларићев однос према туђи цама. По-пут писаца свога доба Соларић је настојао да начини нове ријечи за оне појмове за које није било одговарајућих лексема у српском језику, у првом реду у домену терминологије, јер је сматрао да је то боље од увођења туђица. У поглављу Лексика извршена је класификација и статистичка анализа лексике чиме је дата потпунија слика језика Павла Сола-рића.

3. Књига Ортографске и језичке ка-рактеристике у штампаним дјелима Павла Соларића не доноси само обја-ш њења особености Соларићевог језика него и слику прилика српског језика прије Вуковог реформаторског рада, она шири наше видике ка једном времену и људима који су дали свој допринос нормирању српског језика, а да ми тога врло често нисмо ни свјесни. Нами-јењена је, прије свега, научним послени-цима, студентима србистике и слави-стике, и свима чије је интересовање усмјерено ка историји језика кроз коју боље разумијемо савремени језик и његов коријен.

[email protected]

344

ПРИКАЗ

Заборављени писци су знатно до-принели српској култури, књижев-ности, језику и историји, јер су у

своме времену били актуелни, читани и цењени, били су утицајни и креирали су књижевни, уметнички и јавни живот. О феномену њиховог заборава, као и о њиховим делима и књижевним био-графијама, сусрећемо се у књизи Горана Максимовића Идентитет и памћење, која је објављена у издању Филозофског факултета Универзитета у Нишу 2011. го-дине. Сачињена је из седамнаест огледа који су распоређени у три тематске це-лине: „Видици“, „Личности“ и „Мери-дијани“.

Прва уврштена студија посвећена је личности и аутобиографском делу про-тосинђела Кирила Цвјетковића, који је као секретар владике Венедикта Краље-вића својим деловањем зауставио поку-шај унијаћења Далматинске православ-не епархије 1818. године. Студија о Ма-тији Бану истражује његове мемоарске записе о сусретима с Његошем у ра-з добљу од 1847. до 1849. године. У књизи проналазимо и расправе о Јовану Сун-дечићу, о Лазару Томановићу, о Мити Калићу као заборављеном комедиогра-фу, о вредном Милану Савићу, оцу зна-мените Анице Савић Ребац и слично.

У другом делу књиге, под насловом „Личности“, у први ред су стављене књижевне биографије три српска мона-ха: митрополита Ђорђа Николајевића, архимандрита Јоаникија Памучине и

митрополита Михаила Јовановића. За-слугом Ирене Арсић, рани текстови ми-трополита Ђорђа Николајевића поново су постали доступни савременим читао-цима, а објављени су у књизи под прире-ђивачким насловом О Дубровнику и Ду-бровчанима. Памучина је сакупљао при-поветке на простору Херцеговине, а све-товне књиге Михаила Јовановића данас су углавном заборављене, иако су драго-цен допринос српској путописној књи-жевности у 19. веку.

У књизи Идентитет и памћење проналазимо и огледе о двојици трагич-них песника српског романтизма, Дам-јану Павловићу и Владимиру Васићу, који су прерано нестали с књижевне сцене и нису стигли да остваре несум-њиво снажан песнички таленат. Довољ-но је читати Павловићеве стихове, да читаоцу буде јасно о каквом таленту се говори, али нажалост ни овај песник, а ни Владимир Васић, који је умро млад као војник а иза њега нам је остала мала свеска песама, нису стигли да се искажу као песници због преране смрти. По-себно истраживачко место заузимају три некада угледна и утицајна песника српског романтизма, данас углавном за-немарена, Васа Живковић, Јован Илић и Стеван Владислав Каћански. Јован Илић, отац књижевника Милутина, Драгутина, Војислава и Жарка Илића, био је пре свега словенофил, песник, по-братим Бранка Радичевића, пријатељ Симе Милутиновића Сарајлије, касније

Марија Стевановић УДК 821.163.41.09Универзитет у Нишу DOI 10.7251/FIL1307344SФилозофски факултет

ЗАБОРАВЉЕНЕ ВРЕДНОСТИ НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИМаксимовић, Горан (2011), Идентитет и памћење, Филозофски факултет: Ниш.

345

Заборављене вредности нове српске књижевности

политичар и родоначелник најугледније књижевне породице. Каћански је напи-сао велики број разбарушених родо-љубивих песама, да би у љубавној лири-ци био врло умерен и више певао о имагинарној драгој него о конкретној жени, са снажном доминацијом рефлек-сија о смислу живота без љубави, о смрти и космичкој судбини човека. На ове песнике се надовезује и студија о тројици Дубровчана у српској књижев-ности деветнаестог века: Дум Ивану Стојановићу, Спири Калику и Антуну Фабрису. Први и последњи живели су и стварали у родном Дубровнику. Дум Иван је писао приповетке, филозофске расправе и посланице. Најважније му је дело историја књижевности старог Ду-бровника, која је изашла под насловом Дубровачка књижевност. Спира Калик је остао упамћен као преводилац и као путописац. Фабрис је писао пригодне песме, бавио се уредништвом и писао чланке о љубави према својој српској на-родности, књижевнокритичке текстове, биографске цртице. У расправи о поли-тичарима као српским књижевницима 19. века посебна пажња посвећена је Чедомиљу Мијатовићу, Милутину Гара-шанину и Владану Ђорђевићу. Мија-товић се истакао као писац историјских романа у којима је на романтичан начин величао српску прошлост, а оставио је занимљиву путописну прозу Цариград-ске слике и прилике, бавио се спирити-змом и писао о езотеричним појавама. Милутин Гарашанин је био школовани државник, дипломата и публициста, син знаменитог Илије Гарашанина, од-личан беседник, а као писац врсни по-лемичар, који је разобличавао испразну фразеологију која је ушла у све политич-ке говоре, у правни систем и све загуши-ла да се не препозна истина од лажи. Владан Ђорђевић је написао бројне тек-стове: драме, путописе, критике, прево-де с немачког, француског, руског, но-вогрчког, чланке из медицине, јер је и

сам био доктор хирургије, писао је члан-ке из политике, дипломатије, природ-них наука. Објављивао је у водећим ли-стовима и часописима у то време, као што су Српске новине, Видовдан, Свето-вид, Даница, Матица, Босанска вила, Јавор, Летопис Матице српске, а наро-чито је драгоцјен траг оставио као уред-ник часописа Отаџбина. У огледу „Два скрајнута писца из пјесничке породице Илић“ обухваћене су књижевне биогра-фије Милутина и Жарка Илића. Најста-рији, Милутин, и најмлађи, Жарко, оставили су по обиму најмање књижевно дело у својој породици. Милутин је пи-сао књижевне прилоге, песме и припо-ветке, објављивао је елегичне, рефлек-сивне, социјалне, љубавне и сатиричке песме, хумористичке приче, написао је историјску драму Краљ Војислав, као и комедију Ново доба. Жарко Илић је објавио тридесетак краћих текстова, највише превода с руског, неколико кри-тика, епиграма и хуморески. У огледу „Три заборављена путописца српског деветнаестог века“ апострофиране су књижевне биографије Саве Бјелановића, Драгомира Брзака и Мите Ђорђевића. Први је био представник српског наци-она у Далмацији, други је стварао и ра-дио у Србији, а трећи у Војводини. Бјелановић се књижевно нарочито ис-казао као путописац о словенским земљама, где нарочито посвећује пажњу чешком народу и описима старог злат-ног Прага, као најлепше европске пре-стонице тога времена. Брзак је писао драме, приповетке из друштвеног жи-вота, хумористичког карактера, прево-дио је позоришна дела с немачког језика. Написао је путопис Са Авале на Босфор. Мита Ђорђевић пише прилоге, фељтоне, козерије и путописе, чланке из педа-гогије и школства. Писао је о Дунаву, Дрини, Бањи Ковиљачи, српском југу. У расправи „Два заборављена српска књи-жевна критичара са почетка двадесетог века“ анализиран је рад Павла Лагарића

346

Марија Стевановић

и Илије Ивачковића. Обојица заслужују обновљену пажњу српске књижевне историографије. Ивачковић по сна-жним и прецизним критичким судови-ма, а Лагарић као књижевни и ликовни критичар, те као савременик и пријатељ Петра Кочића, који је имао утицаја на његово књижевно формирање и рад.

У трећој целини, под насловом „Ме-ри дијани“, приказани су заборав љени путописци: Милан Јовановић Морски, Лазар Томановић, Марко Цар, митропо-лит Михаило Јовановић, као и поједине путописне књиге: Путовање по Херцего-вини митрополита Серафима Перовића.

С правом је највише пажње усмере-но на путописну прозу Милана Јовано-вића Морског, која је обухватила огром-не просторе од Боке Которске до Дале-ког истока. Прихвативши код пароброд-ског друштва „Лојд“ лекарску службу и породично боравиште у Трсту, за чети-ри године Јовановић Морски је пропу-товао многе земље и континенте, све до Индије, Сингапура и Кине. Поред тога, писао је и књижевне критике, огледе и расправе, а објављивао у Матици, Једин-ству, Позоришту, Српским новинама, Летопису, Вили, Јавору, Младој Срби-дијади, Српској Зори, Отаџбини, Срп-ским илустрованим новинама, Гласу Црногораца. Други заборављени путо-писац је књижевни критичар Марко Цар. Прву целину његових путописа чини Венеција, Успомене с пута у Италију, У Латинима, Кроз Умбрију и Тоскану, другу целину представљају пу-тописи посвећени завичајном приморју (Бока Которска), а трећи континентал-ном делу Балканског полуострва. Цар наглашава да постоје две врсте путовања, прва када човек путује са својом драгом и када човек путује забаве ради, или да се отресе чамотиње. Лазар Томановић је дао путописну прозу о српским земљама у 19. веку. Његова путовања су ишла од Боке Которске до Дубровника и Макар-ске, описао је долазак у Задар, где су га

дочекали стари пријатељи Саво Бјела-новић и Марко Цар, затим новоимено-вани владика далматински Никодим Милаш. Преко Шибеника је отпутовао све до Книна, где обилази пријатеље на ободу Книнског поља и у Голубићу, свештенике Тода Новаковића и Шпира Војновића. Посетио је Сплит, Солин и Диоклецијанову палату у Сплиту, коју упоређује са ископинама дукљанским у околини Подгорице. Два боравка у Острогу је овековечио путописима. По-ред тога, писао је о Ловћену, Ријеци Црнојевића, приказао је излет на Ива-нова корита и Језерски врх до Његошеве капеле и гробнице, путовање до Мирко-ве вароши односно Подгорице. Обим-није текстове је посматрао као црте с пута, слике с пута или писма с пута. По-знат му је путопис Осам дана по Црној Гори, а написао је и Девети дан, који је објавио у листу Стражилово. Посебну пажњу придаје бокељским знаменито-стима, описујући манастир Савину, гра-дове: Херцег Нови, Рисан, Пераст, Ко-тор, Тиват. Описао је путовање по бач-ким и фрушкогорским манастирима, нарочито фреско-сликарство, израду ико ностаса, показао је способност обли-ковања портрета савременика.

Каноничко путовање по Херцего-вини, које представља путописну прозу митрополита Серафима Перовића, по-служило је Максимовићу да поред опи-са овог текста изложи и целовиту биографију овог знаменитог монаха 19. века. Књига о каноничком путовању ар-хиепископа и митрополита Серафима Перовића по епархији херцеговачко--захумској састоји се из три дела, а при-редио је ђакон Патрикије Ј. Поповић и објавио у Мостару. Књига Идентитет и памћење аутора Горана Максимовића заокружена је као целина расправом о виђењу Чегарског боја и Ћеле-куле у српским путописима друге половине 19. века. Посебно место у путописној лите-ратури посвећено је Нишу, а путописи

347

Заборављене вредности нове српске књижевности

који су посебно издвојени су Путовање по Новој Србији Сретена Л. Поповића, С Дрине на Нишаву Милорада Поповића Шапчанина, Стара писма из нових крајева Милана Ђ. Милићевића и Ниш и нишке знаменитости Живана Живано-вића.

Поред тога што књига Идентитет и памћење изнова враћа у читалачку

сферу заборављене и скрајнуте писце и дела српске књижевности, упућује нас и на важне часописе, на институције, изда ваче и догађаје, који су били драго-цени за српски културни и књижевни иден титет у 19. веку.

[email protected]

348

ПРИКАЗ

У1 оквиру веома садржајне и лијепо осмишљене издавачке дјелатно-сти, Филозофски факултет Уни-

верзитета у Нишу објавио je 2012. године друго и прерађено издање књиге Креа-тивно писање Стојана Ђорђића, исто-ричара, теоретичара и критичара књи-жевности, који се дужи низ година бави креативним писањем и предаје овај предмет на матичном Филозофском фа-култету у Нишу. Наслов у овом издању дат је у скраћеном облику, док је у првом гласио: Креативно писање, читање и интерпретација (Београд: 2009). Кор-пус наведене књиге изграђен је у виду теоријског приручника, па је тако одли-кује прегледност појединачних погла-в ља, а има их – поред уводног – шеснаест. Петнаест нумерисаних и једно ненуме-рисано – завршно, под насловом Поглед унапред, гдје аутор говори о вредновању креативног писања и овом издању. Дат је и попис одабране литературе, прет-ходно објављених књига аутора, закључ-но с именским регистром. Појединачна поглавља носе наслове: Општа теорија креативног писања, Поглед уназад, На-чела креативног писања, Основне боје у спектру стваралачког писања, Ствара-лачко надахнуће и његова улога, Почет-на замисао о делу, план за писање и мали подсетник, Стварање језичким сред-1 Изворни наслов књиге Доротее Бренд гласи

Becoming a Writer (1934), а у њој пише о томе како се постаје писац. Књига је преведена код нас под измијењеним насловом Креативно писање.

ствима или граматичке основе креа-тивног писања, Семантичка артику-лација ауторског текста, Индивидуали-зовање писања стварањем стила, Фор-ма семантичке творевине и стварање форме, Стварање структуре наста-јућег дела, или како се постиже савр-шенство семантичке творевине и нај-више списатељско умеће, Стварање ау-торског рукописа и развијање дискурса, Читање и креативно писање, Тумачење оригиналне семантичке творевине – Херменеутика креације, Критика и кре-ативно писање. У завршној забиљешци О овом издању Ђорђић наглашава да се наведена књига у односу на претходну, осим по наслову, разликује и по садржају. Допуњена је с два нова поглавља, увод-ним – теоријским и посљедњим нуме-рисаним (петнаестим), које говори о од-носу критике и креативног писања. Поједини сегменти ранијег издања измијењени су или изостављени у пот-пуности.

У 19. и почетком 20. вијека у свјетској књижевности дошло је до наглог развоја експлицитне поетике писаца. Писци попут Флобера, Толстоја, Достојевског и Томаса Мана почели су да остављају за-писе о настанку својих текстова, као и о личном стваралачком поступку. Ђорђић посебно издваја Едгара Алана Поа као модерног претечу креативног писања, јер је својим текстом Филозофија компо-зиције дао исцрпну реконструкцију на-станка поеме Гавран. Реконструкција

Николина Матић УДК 811.73(049.32)Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/FIL1307348MФилозофски факултет Пале

ПОЈАМ И МОГУЋНОСТ КРЕАТИВНОГ ПИСАЊАЂорђић, Стојан (2012), Креативно писање, Ниш: Филозофски факултет.1

349

Појам и могућност креативног писања

текста – то је примарни поступак прак-се креативног писања, на основу које будући аутор може да промисли наста-нак једног врхунског дјела. У српској књижевности реконструкцију или ого-ља вање текста сусрећемо у дјелима Иве Андрића, Борисава Станковића, Симе Матавуља и других. Код писаца „новог доба“ јавила се потреба да се укаже на заблуду о стварању дјела као производа чисте пјесничке генијалности који не изискује додатни рад. Ипак, шира чита-лачка публика која је махом читала тек-стове ових писаца није се много занима-ла на који начин су језиком преображе-не њихове мисли. Битне су биле саме мисли, а у стилу се уживало или није. Тако је и данас. Међутим, данашња пу-блика, а нарочито сутрашња, моћи ће поставити једно другачије питање, и то: Да ли неки писац има потврду/диплому којом ће доказати да он то заиста и јесте? У ширим европским и свјетским књи-жевним круговима прегршт је професи-оналних писаца овог типа. Стојан Ђор-ђић наводи у својој књизи само неке: Туне Хеднебе, најпознатију норвешку пјесникињу, која данас и сама предаје тај предмет на универзитету, Трејси Шева-лије, ауторку бестселера с милионским тиражима, данску књижевницу Кристи-ну Хеселхолт, затим Норвежанина Бјер-на Есбена Алмоса и друге.

Многи савремени писци ухватили су се у коштац с креативним писањем, предајући га као предмет на универзи-тетима и подучавајући талентоване мла де људе на који начин да створе што оригиналнија и квалитетнија дјела. Ђорђић спомиње само неке од њих: Чарлса Симића, Тони Морисон, Алесан-дра Барикоа, већ поменуту Туне Хедене-бе и друге. У потпоглављу Одбрана и теоријско заснивање креативног писа-ња дати су јаки аргументи за хипотезу према којој би креативно писање треба-ло признати као дисциплину у оквиру осталих хуманистичких наука. Један од

њих је да је професионално бављење осталим умјетностима, попут музике, сликарства, вајарства или дизајна, са-свим прихваћено у друштву и науци, па Ђорђић поставља питање: „Зашто би само песник био богомдани уметник, а само поезија божанска уметност нада-хнутих?“ На питање зашто аутор говори „у оквиру хуманистичких наука“, а не у оквиру науке о књижевности, одговор се налази у чињеници да креативно пи-сање претендује да у оквиру хумани-стичких наука буде подједнако само-стална дисциплина као наука о књи-жевности, а не као дисциплина унутар ње, како је до сада махом доживљавано.

Да би нека област или струка поста-ла научна дисциплина она мора имати свој предмет, метод, терминологију, сопствене законе и норме. У складу с овим захтјевима Стојан Ђорђић намје-рава да расвијетли појединачне пробле-ме креативног писања. У сублимацији досадашњих аналитичких и синтетич-ких разматрања, такође, покушава на првом мјесту да дефинише појам креа-тивног писања, гдје долази до закључка да је највећи домет теоријског поступка ове дисциплине „објашњење и специ-фикација посебности оригиналних ау-торских дјела“. Једно од теоријских пи-тања којима се овај аутор бави јесте и сам назив дисциплине, при чему даје могућност промјене назива у ствара-лачко писање, будући да интернациона-лизам креација на српском језику значи стварање. Посебну пажњу аутор посве-ћује и начелима ове дисциплине. На прво мјесто ставља начело стварања, „као први императив и највише начело егзистенције“ које је својствено сваком ствараоцу, затим начело иманенције, према којем аутор мора познавати пред-мет којим се бави до те мјере да тај пред-мет може да говори сам за себе кроз ау-тора, затим објашњава: инвенцију, ино-вацију, слободу, квалитет, компетент-ност и друге феномене који се јављају у

350

Николина Матић

виду начела креативног писања, а који стоје у најужој вези с начелом стварања.

У центру интересовања теорије и праксе креативног писања су, дакле, оригинални ауторски текстови, неза-висно од тога да ли су умјетнички или не. Предмет ове дисциплине је, према томе, свака стваралачка употреба језика и језичких средстава, што објашњава тежње аутора да се она посматра изван науке о књижевности. Ђорђић наглаша-ва да умјетничко писање није синоним за креативно, него да је само „једна врста“. У науци о књижевности наведе-ни појмови често су третирани као си-ноними, што је нарочито видљиво у дјелу Писац, дело, читалац (2008) ака-демика Радована Вучковића, гдје је једна трећина студије посвећена управо овом питању. Вучковић, као и Ђорђић, предо-чава да умјетничко стварање није само процес пуке генијалности већ и муко-трпног рада писаца и пјесника. И у књизи Писац, дело, читалац сусрећемо терми-не креативно и стваралачко, али они овдје јесу синоними и у најужој су вези са стилистиком, наратологијом и херме-неутиком књижевног текста. Нераз-двојиви су од наведених области, али у оквиру књижевне теорије и праксе. Док се Вучковић више бави вантекстовним факторима који утичу на процес ства-рања дјела, Ђорђић се бави понајвише употребом језичког инвентара на пољу језика – морфологије и синтаксе, те лингво стилистике, лингвистике, лекси-ко логије и семантике, о чему исцрпно пише на примјерима дјела Иве Андрића, Радована Белог Марковића, Мирослава Јосића Вишњића и других књижевника. Ипак додирних тачака код Вучковића и Ђорђића има доста, а неке од њих су: стил, поступак нарације и интерпре-тација текста. Иако одступања нису пре-велика, аутор књиге Креативно писање указује на чињеницу да је првобитно поље дјеловања наведене дисциплине

превазиђено, тј. да се проширило и на друге области.

Стојан Ђорђић наводи да је креа-тивност појава примјењива у свим функ-ционалним стиловима језика, у свим научним и стручним областима. По његовом мишљењу, неки текст не мора имати само умјетничку вриједност да би се сматрао креативним. Прихватајући ово као чињеницу, навешћемо два при-мјера ауторске креативности у изградњи некњижевног текста. Први је Француски грађански законик (Code Civil, 1804), који нема умјетничку вриједност, али су његов стил и форма одувијек привлачи-ли ауторе из свих области, па и писце попут Стендала, који га је ишчитавао прије писања својих дјела. Изузетан примјер креативности имамо и код нас. Наиме, професор словенског права Вал-тазар Богишић написао је по наруџби кнеза Николе I Петровића Његоша Оп-шти имовински законик за Црну Гору (1888), акт који је својом посебношћу садржаја и форме утицао на теорију и праксу правне науке како на нашим про-сторима тако и у свијету. Богишић је, одступајући свјесно од стандардног језика, прилагодио правне дефиниције и терминологију језику обичног народа (нпр. „Што се грбо роди, ни вријеме не исправи.“ –Шта је незаконито не може временом постати законито.), остајући при том и у домену обичајног права Црне Горе. На овом мјесту ипак ваља на-гласити да аутор Креативног писања не улази у анализу некњижевних текстова попут ових и усредсређује своју студију превасходно на књижевна и књижев-нокритичка дјела, што бисмо навели као мањкавост књиге јер то донекле оте-жава расвјетљавање креативног пи сања као дисциплине која дјелује изван науке о књижевности.

Овим приказом указали смо украт-ко само на неке најбитније одреднице креативног писања из истоимене књиге Стојана Ђорђића. Ослањајући се на

351

Појам и могућност креативног писања

кључне теорије 20. вијека, сагледан је однос креативног писања и свих елеме-ната који утичу на стварање текста, не изоставивши ни књижевну критику и

њен однос према наведеној дисципли-ни.

[email protected]

352

ПРИКАЗ

Четврта књига књижевнокритич-ких и есејистичких текстова Ос-лон ци и укрштаји песника, нови-

нара-уредника, критичара и есејисте Мића Цвијетића (1946) отвара се и затвара двема реченицама чији је кул-туролошко-документарни потенцијал несумњив. Прва реченица (из текста „Национално и(ли) европејско – дилеме у одсудним временима“) гласи: „Српски народ налази се већ двадесетак година у драматичном процепу: државном, наци-оналном, духовном и културном“, а дру-гом, сложеном реченицом (из текста „Пролеће које је мирисало на смрт“ – о дневничкој прози Мирис пролећа 1999. Љубише Ђидића), Цвијетић саопштава: „У средишту трагичних догађаја је и писац и његов народ. Песник који је често на гробљу или у цркви на молитви, у зазивању божје милости за своје мртве и живе. Тражи заклон од фантомског ’Милосрдног анђела’, који је сејач смрти, а не Божји изасланик и благовесник.“ Између ових реченица, које симболички уоквирују историјску, друштвену и кул-турну ситуацију у којој су стварали српски писци, нашло се тачно педесет Цвијетићевих књижевнокритичких и есејистичких текстова, распоређених у три (логична и сродна) тематско-мотив-ска круга: Ослонци (14 текстова), Укр-штаји (21) и Критички колажи (15).

Познато је, али понављамо због тога што је то важно и за књигу Ослонци

и укрштаји, да је Цвијетић докторирао на литерарним везама између Лужичких Срба и Југословена 1840–1918. године, и о томе је, 1995, објавио запажену научно--литерарну студију, којој је касније, мање као илустративни материјал, а више као плод дугогодишњих компаратистичких истраживања и нових сазнања, придру-жио и избор путописа српских аутора Код Лужичких Срба (1997), док књига У лепој домовини Лужичких Срба (2009), жанровски блиска путопису, али и енциклопедистичком, путописном ро-ма ну, с доста лирских пропламсаја, пред ставља круну познавања Цвије-тићевих научних и културних односа и књижевно-културних додира Лужичких и Јужних Срба, како нас они зову. И више од тога, она је и књига једне Цви-јетићеве ауторске визије тих односа и пишчевог личног, интимнијег приступа мноштву писаца из комплекса лужи-чкосрпске културе.

Баш стога што ове текстове пише и доктор књижевноисторијских наука, ком-паратиста свестан многих ограничења и изазова духовне ситуације времена, укупне духовне климе, он и те како зна да његови текстови, писани у две по-следње деценије, различитим прили-кама и разноликим поводима, „неиз-бежно изражавају рецепцијску природу научног скупа, предговора, књижевне вечери, новинског текста“ (Мирољуб Јоковић). И баш то, тај тематски и

Бранко Стојановић УДК 821.163.41.09-3 DOI 10.7251/FIL1307352S

БЛИСКЕ РАЗДАЉИНЕ (ТЕМА, ПИСАЦА И ДЈЕЛА) У КРИТИЧКОЈ ПРОЗИ МИЋА ЦВИЈЕТИЋАЦвијетић, Мићо (2010), Ослонци и укрштаји, Београд: Београдска књига.

353

Блиске раздаљине (тема, писаца и дјела) у критичкој прози Мића Цвијетића

временско-просторни распон текстова, и у овој књизи (такође колажно компо-нованој), уз примену критериологије иманентне и предмету-теми, делу и/или писцу, постаје оно обједињујуће, конститутивно начело за настајање књиге, које Цвијетић доживљава као довољно широк оквир унутар којега се супериорно креће – свеједно да ли пише о списатељима српским или онима који припадају некој другој књижевности (румунској, руској, македонској, бугар-ској, француској, чешкој, енглеској...). Јер он, упркос цитатима с почетка овога текста, ипак неће да буде заточеник једног уског – колико год понекад и разумљивог, јер и данас оспораваног – схватања националне књижевности која би се, чак и када представља незао-билазан ослонац, развијала без додира, плодотворних сусрета и укрштаја не само с јужнословенским књижевностима него и с корпусом књижевних дела који оличава, гетеовски схваћен, појам светске књижевности. О укрштеним ослонцима је, дакле, реч.

Цвијетић, и као песник и као критичар-стваралац, воли – а каткад их узима и за наслове својих књига – антитетичке фигуре, ознаке и појмове, какви су они из наслова његове кри-тичко-есејистичке књиге Раздаљине и близине (2006), можда баш стога што ће се, после Цвијетићевих пажљивих ана-лиза, показати да се на крају испостави како су „и оне духовне и творачке рела-ције које су, наизглед, веома удаљене и супротстављене... истински блиске и повезане“, како је сâм, лепо и тачно, написао у Напомени уз помињану књигу тих, назовимо их тако, блиских разда-љина или (раз)далеких близина. А да су те раздаљине и близине постале и нека врста Цвијетићевог стваралачког става--рефрена, сведочи и његова оцена да је Мома Димић, један од највећих путника у српској књижевности XX века, „раз-даљине претварао у близине“.

Иако нешто друкчији, и наслов Ослонци и укрштаји такође садржи две речи – именицu ослонци и костићевску твореницу-поетизам укрштаји. Обе речи (именице) из насловне (коорди-ниране) синтагме, нимало случајно, имају множинске облике, чиме се не-скри вено упућује на Цвијетићево пое-тичко уверење о плуралности књижев-них поступака и форми, али и књи-жевнокритичких и херменеутичких приступа, који су – много пре и више – условљени природом књижевноумет-нич ких, есејистичких и књижевно-на-учних дела, него што представљају кри-тичарев еклектизам или неки од облика методолошки непожељног синкретизма.

Насловом своје претходне књиге – Кроз времена и књиге (2007) – Цвијетић сугерише (већу или мању) међузависност духовне ситуације времена и литературе и с њима повезане критичке аксиологије, а та константа уочљива је и у књизи Ослонци и укрштаји. А да би се данас ваљано судило о књижевним вредно-стима, о појави нових писаца и књига, критичар се стално мора враћати традицији, тј. ослонцима, како се не би погубили критеријуми вредновања и да не бисмо наивно поверовали како је оно што се данас пише – чак и кад је уме-тнички успело – много важно, значајно и незаобилазно. Мноштво је примера који такав Цвијетићев став потврђују а ми ћемо, ради илустрације, навести његове оцене с почетка текста „Путо-писна медитеранска мисао“ (уз избор путописне прозе Јована Дучића Са Меди-терана, 2009): „У овоме у свакоме по-гледу обеспокојавајућем времену, ис пра-зне реторике, посртања и замаг ље-них видика, треба се бар повремено враћати старим, добрим писцима и њиховим вредним делима, окрепљивати душу и бистрити ум на њиховим има-

354

Бранко Стојановић

гина тивним и мисаоним изворима“ (79).1

У првом тематском кругу с насловом Ослонци налазе се Цвијетићеви есеји и критике о неколико писаца српске књи-жевности. Пре него што наведемо наслове неких од тих текстова, те имена писаца и дела на које се они односе, потребно је напоменути да су – уз свега неколико изузетака – сви наслови Цви-јетићевих текстова, у сва три циклуса књиге, „двоспратни“, тј. дворедни. Дру-гим речима, то значи да уз (главни) наслов имају и наднаслове, чиме се читаоцу увелико олакшава не само пер-ципирање и читање него донекле и разумевање текста, будући да тако струк турисаним насловима, појмовно јасним колико и поетизованим, Цвије-тић не само да прецизно информише (о теми рада) него и вреднује (нечији опус, изабрана или појединачна дела). Како то изгледа, показаћемо на неколика примера. Наднасловом „Са прве линије и из позадине“, уз наслов есеја „Ратне приче Мома Капора“, Цвијетић саоп-штава једну важну (наизглед спољну) околност Капоровог наративног по-ступка документовања слика и призора из ратова деведесетих година XX века. Наиме, за разлику од редакцијских клу-подера који нису ни омирисали фронт, али су, зато, читајући другу штампу, слушајући радио и гледајући ТВ, писали отровне и лажљиве, једностране (махом антисрпске) коментаре, Капор је, као врстан ратни репортер, хемингвејски и ремарковски истинољубиво сведочио и с прве линије фронта и из позадине; „Трагична повест о Пелинову и пелину“ наднаслов је уз Цвијетићев аналитички оглед „Завичај у књижевном делу Жарка Команина“; „Креативни архивар древ-них ријечи и прича о њима“ је надна-слов уз наслов „Миро Вуксановић: Семољ гора. Азбучни роман у 878 прича 1 Број у загради означава страницу Цвијетићеве књиге.

о ријечима“; или: „Дириговање вјеша-лима и музичким струнама“ (надна-слов) – „Ранко Рисојевић: Босански џе-лат“ (наслов); „Вјечна повијест патње и наде“ наднаслов је уз наслов „Радомир Андрић: Вечера на Савској лађи“, итд.

У портретисању писаца и књига Цвијетић зна да искористи, упосливши их, и наоко узгредне податке, попут по-свете коју му је Капор написао на рома-ну Ивана (... „старом изгнанику, човеку који ће боље од осталих разумети ову књигу“). Узгред, Цвијетићев есеј о Капо-ровим ратним причама је међу нај-бољима о Капоровој антиратној књи-жев ности о рату. („Суровим детаљима ратне стварности Капор увек супрот-ставља нешто лепо и заносно, из ствар-ности или сећања, људско и узвишено“ – само је један од многих Цвијетићевих проницљивих закључака о наративним константама Капорове прозе.) А баш то, тај Капоров уметнички и људски гест – да суровим ратним детаљима увек супротставља нешто лепо и заносно, људско и узвишено – злоупотребио је Миљенко Јерговић, сарајевско-загре-бач ки писац и Политикин колумнист, да, по ко зна који пут, идеолошки дис-кредитује писца књиге Смрт не боли (1997). Томе је и мртав Капор сметао, па је своју нескривену, „дестилисану мр-жњу“ на бољег од себе уобличио у спаљивање мртвог Капора под маском некролога „Момо Капор, драги писац који је, исписујући мржњу о Сарајеву, гу-био душу“ (в. „Јутарњи лист“, 5. март 2010. године). Али, Капорове су књиге попут врућих марона, јер би и он, попут Волтера, који је 1734, бежећи из Париза после објављивања Филозофских писа-ма, могао да каже: „Моје су књиге као ке-стени. Што их више пеку, више се про-дају.“

И други Цвијетићеви текстови (из одељка Ослонци) сведоче о његовој оба-вештености, о аналитичко-синтетичким моћима и о херменеутичкој вештини. Уз

355


бок малом огледу о Капоровој ратној чи-танци иду и текстови о књижевноумет-ничким особинама прозе Жарка Кома-нина, Мира Вуксановића, Ранка Рисо-јевића, али и они о поемама Миодрага Павловића из књиге Живот у јарузи (2006), о лирском спеву Радомира Андрића (Вечера на Савској лађи); о поезији Србољуба Митића; о песнич-ким књигама Љубинка Јелића и Риста Василевског. Ову целину затварају Цвијетићева есејистичка размишљања о књигама Осветљавања и суочавања (2007) Васа Милинчевића (Студије и чланци из српске књижевности 19. и 20. века) и о медитеранским путописима Јована Дучића (приређивач Мирко Ма-га рашевић). Уз Милинчевићеву књигу Цвијетић записује да њену посебну вредност представљају радови који су „плод пишчевих научних истраживања у Књижевном архиву Чешког народног музеја у Прагу“, где је аутор „нашао дра-гоцену грађу о узајамним чешко-срп-ским књижевним и културним везама, сведочанства о међусобним суочава-њима и прожимањима, те рецепцији на-шег књижевног стваралаштва“ (75).

У целини Укрштаји су текстови о писцима (и делима) из других нацио-налних књижевности, „блиских нам, пре свега, по духовној сродности и узајамној наклоности. Реч је, већином, о знаменитим именима са којима су српски писци делили стваралачке радо-сти и искушења, стрепње и слутње...“ (Напомена, стр. 211). Без обзира на жан-ровску (под)врсту књижевнокритичких текстова који се, у овом делу књиге, крећу од критика и правих малих огледа до критичко-поетских и интерпрета-тивних записа о делима преводне књижевности, сви ти разнолики тексто-ви одишу ауторовом љубављу за друге и за другога, добронамерношћу, каткад и ширином која не мари за критичност. Све те особине, које су колико особине Цвијетићевог културног ја толико и

његовог благог и доброћудног каракте-ра, каткад су видљиве већ и из самих на-слова: „Београд у пет пријатеља“ (Пе-сничка посланица и споменица Никите Станескуа), „Мисаоно и духовно господ-ство“ (Есеји и критике Еуђена Симио-на), „Прилог песничком венцу прија-тељства“ (Разван Вонку: „Српски гово-рећи“), „Реч о руском песнику и прија-тељу“ (о песнику Сергеју Главјуку).2 Та-кви су и остали наслови из овога циклуса. О чему год да пише, чијим год писцима да посвећује своје анализе, Цвијетић је увек код куће. Књижевнокритички ко-смополитизам није неспојив са осећањем припадности српском народу, српској култури и књижевности. Уосталом, књи жевна аксиологија не познаје нити признаје икакве међе, осим оних усло- в љених пишчевим талентом. Универзал-но није просторна категорија, већ ду-ховна. Критички се одређујући према другоме и другости, Цвијетић показује да му је блиско све што је талентовано писано и језички ваљано артикулисано. Ма откуда да долази. Укрштаји, додири и преплети увек су добродошли и они само јачају наше ослонце и модерност српске живе књижевне традиције. Без поређења са светом и с оним што се у свету данас пише не бисмо знали ни своје књижевне вредности. Као компа-ратиста, Цвијетић то добро зна, а о томе убедљиво сведоче и његови текстови из циклуса Укрштаји.

У овој целини, поред осврта на књиге Валентина Распутина („Опроштај с Матјором“) и Владимира Мајаковског („Облак у панталонама“ у преводу Вла-димира Јагличића), има и непретенци-озних текстова о (преведеним) књигама 2 „Доживљавам га као старог знанца, широке руске душе коју дарује пријатељима, уноси у своје поетско ткиво и сваку, у сладострашћу испијену чашу вина, у гостилницама у нашој престоници, у Мрчајевцима на Морави, чијом повељом је обдарен, или другде у Србији“, лирски распевано пише Цвијетић (стр. 124) о руском песнику и пријатељу.

356

Бранко Стојановић

с текуће издавачке траке, потом пригод-них, евокативних записа (књижевни сусрети), али и есејистичких расправа о питањима покренутим лектиром. Пи-шући о писцима и делима страних књижевности, Цвијетић се не поставља као судија и пресудитељ, већ – када је реч о живим писцима – као сапутник и добронамерни савременик. Чак и када пише о аутобиографско-мемоарској књи-зи Милана Ћурчинова, „незаобилазног актера и посредника на пољу српско--македонске књижевности“, Цвијетић – утисак је – показује вишак обзирности према аутору који је, бар у једном пери-оду своје универзитетске и научне ка-ријере, био и присталица давичовске ригидне идеолошке критике и естетике,3 посебно у време док је писац Песме и Хане био грађанин Сарајева и уредник часописа Даље, када се, како Цвијетић добро уочава, „бивши надреалиста ставља под заштиту и скуте ондашње босанскохерцеговачке партијске врху-шке“. Истовремено, Ћурчинов се зала-гао „за отворени културни и духовни југословенски простор, давао подршку културном и књижевном заједништву“ (134). Али се, зато, пише Цвијетић, Ћурчинова оцена Меморандума САНУ „не разликује од ондашње и потоње идеолошко-политичке матрице унисо-них гласова који су одредили кривце и одмерили кривице“ (135). Опрезан и од-говоран, Цвијетић, наиме, укрштеним подацима документује своје виђење и 3 Нажалост, на јавној сцени још се вуку крпе-

-рецидиви тог вида критике – писане по узору на догматску искључивост списа „Књижевна политика“ (1952, 1977) Марка Ристића – и то у штампи, публицистици, књижевној периоди-ци, у књигама, па чак и на неким катедрама и факултетима (друштвених наука) Београдског универзитета. О идејама и данашњим прота-гонистима „титоистичког секуларног све-штенства“ видети: Мило Ломпар, Дух самопо-рицања, Orpheus, Нови Сад, 2011, и у нашем тексту о тој књизи: „Полемички о духу само-порицања“, Нова Зора, Билећа – Гацко, 2011/2012, бр. 32–33, стр. 177–184.

Ћурчинова и његовог обимног „архипе-лага сећања“ (400 страна), који захвата читав један људски век и велики вре-менски распон; вага и мери вечно „за“ и „против“, не прећуткујући, већ разло-жно и непристрасно наводећи и једне и друге разлоге. Међутим, током привид-но неутралне интерпретације, при којој читаоца упознаје не само с низом Ћурчинових основних ставова и оцена него и са ширим друштвено-историјским и културним контекстом, и то баш када нам се (у)чини да већ потпуно држи страну писца књиге „Освајање реално-сти: Интелектуална аутобиографија“4 Милана Ћурчинова, Цвијетић, наоко неочекивано, али тим уверљивије и истинољубивије, уводи противстав--анти тезу: „Јер о томе времену написане су и друге и другачије књиге (истакао Б. С.), у којима погледи и ставови нису по-дударни са његовим. Требаће још време-на да се све коцкице сложе и да из густи-ша догађаја непристрасан и објективан истраживач понуди целовитију слику једног драматичног времена, његових актера из средишта и сенке“ (135). И дру-ге Цвијетићеве текстове одликује слич-на врста умећа. Наиме, уз образложене, одмерене похвале, Цвијетић зна да појединим писцима и њиховим делима, испод привидних (реторички маскира-них) похвала, упути и образложене, до-бронамерне укоре. Због великог иску-ства и дуге књижевнокритичке праксе, Цвијетић је – en general – шкрт у похва-лама, а обазрив и благ при изрицању за-мерки.

У трећем делу књиге (Критички ко-лажи) сабрани су ауторови књижевно-критички осврти, записи и некролог „Добри човек из Миријева“, написан по-водом одласка Моме Димића. Цвијетић пише о песничким, прозним и књи-жевно критичким књигама (и о једној 4 Видети разговор с академиком и славистом Ћурчиновом „Морална криза је глобална“, По-литика online, 18. 3. 2007.

357


антологији). Аутори тих књига су: Дани-ца Диковић Ћургуз (На литици, огледи и критике), Чедомир Мирковић (У ђаволовом видокругу), Радослав Братић (Писац и документ), Бојана Стојановић Пантовић (Неболомство: Панорама срп ског песништва краја XX века), Ма-рина Костић (Женска ложа), Драган Драгојловић (Књига љубави), Алексан-дар Секулић (Огледало према огледалу), Мироје Вуковић (Ја – Тара. Догађање ријеке), Зорица Арсић Мандарић (Пот-кожни космос), Ђорђе Николић (Небе-ски врт. Хаику и танка), Милорад Р. Блечић (Велики ђаво из Мрчајног дола), Зоран Хр. Радисављевић (Мртво сло-во), Миланка Мамула (Бизнис и љубав), Љубиша Ђидић (Мирис пролећа 1999).

Циљ овога наизглед екстензивног набрајања (пописа) писаца и дела из трећег тематско-мотивског круга Кри-тички колажи јесте (1) да покаже шири-ну Цвијетићевих литерарнокритичких интересовања и (2) да уочимо још једну у низу, данас доиста ретких, људских и стваралачких особина његовог критич-ког става и писма – да без комплекса и с подједнаком пажњом пише и о позна-тим и мање познатим писцима. А тако се и мора када се пише о књигама, а не пре свега о књижевним именима и о доказа-ним и познатим књижевним вредности-ма.

У овом циклусу, можда више него у осталим циклусима књиге, Цвијетић је, пишући о књигама књижевних крити-чара (Данице Диковић Ћургуз, Бојане Стојановић Пантовић и Чедомира Мирковића), непосредније демонстри-рао и нека од својих схватања књижевне критике и улоге критичара у српској култури и књижевности. Највидљивије је то у његовом аналитичком тексту о књизи У ђаволовом видокругу (шездесет шест савремених српских песника) Че-домира Мирковића, поводом које записује речи: „Чедомир Мирковић је критичар афирмације, како је Велибор

Глигорић писао о Јовану Скерлићу, на-лазећи у томе својству његову сродност са Светиславом Вуловићем: афирмације књижевних и културних вредности. И када је у основи негативан, као кад пише о песничкој књизи Богдана Чиплића или о неким другим књигама, критички суд се изриче обазриво и добронамерно, поштује се ауторски труд и његова критика није никада негаторска“ (стр. 171). Када прочита синтагме и реченице из овог пасуса (у којем су истицања курзивом-италиком наша), сваки иоле упућенији читалац схватиће да се ове оцене, колико на Мирковића, односе и на Цвијетића. Наиме, овде се књи-жевнокритички опис (битних особина Мирковићеве критике) потпуно покло-пио с аутопоетичким исказом самог аутора критике – Мића Цвијетића, иска-зом који представља и његово књи жев-нокритичко Вјерују.

Уместо закључка о књизи Ослонци и укрштаји, посвећеној есејисти, знал-цу и разговорџији Стеву Ћосовићу, уред-нику и власнику издавачке куће „Свет књиге“, овде ћу навести речи које сам за-писао о Цвијетићевој књизи У лепој до-мовини Лужичких Срба (2009):5 „Љубав према српској нацији, њеној историји, култури и књижевности, према култур-ним везама српске књижевности са дру-гим националним књижевностима, а онда, последично, љубав према другим националним културама, не само сло-венским, затим отвореност према гете-овски схваћеном појму светске књижев-ности – и чини језгро Цвијетићеве књи-ге, не само ове коју представљамо, а без тог покретачког принципа нема ника-квог стварања.“

[email protected] Видети наш текст „Цвијетићеви лужичкосрп-ски путеви – путописне хронике и културоло-ш ко-есејистичке расправе“, Летопис Матице српске, Нови Сад, октобар 2010, год. 186, књ. 484, св. 4, стр. 759–763.

358

ПРИКАЗ

Књига Наде Милошевић Ђорђевић Радост препознавања садржи из-бор раније објављених радова, у

редакцији ауторке, хронолошки увр-штених по епском и историјском реду збивања, a које повезују мотиви и основ-не идејне тезе. У Завршним напоменама (234–235) ауторка наводи да је изостави-ла уопштене уводе и одређене сегменте, да би се избјегла понављања. Неки од уврштених радова дјелимично су допу-њени, а неки су сачињени од два раније објављена текста, која су за предмет проучавања имала исту или сличну идеју. Наведени су и првобитни наслови текстова, као и публикације у којима су објављени.

Стручни радови у књизи Радост препознавања подијељени су у двије те-матске цјелине: Немањићи и Косово и после. Књига, такође, има уобичајени Увод и селективни библиографски спи-сак извора и литературе. Изабрани ра-дови су објављивани у размаку од 1987, „Народно предање о Светом Сави и српска средњовековна писана реч“, до 2004, када је објављен рад „Историја као поезија у песмама о Косовском боју“. На-веден је и рад који је дјелимично кори-штен у састављању ове књиге, а који је

објављен 1972. године: „Вуково схватање народног предања“.

Као једна од основних поставки којом се баве радови у књизи Радост препознавања, како ауторка наводи у Уводу (7–9), јесте повезаност српске усмене (народне) и писане (средњовје-ковне) књижевности, односно прожи-мање епских и црквено-хришћанских поетских нивоа. Наведена корелација анализирана је на основу спољашњих, унутрашњих и асоцијативних чинилаца који потврђују тезу да је насљеђе средњовјековне писане српске књижев-ности – која је, првенствено, сакралног карактера – не само присутно у нашем усменом стваралаштву већ да је доми-нантно у стварању поетске атмосфере, прије свега у етичности поруке, вјер-ности отачаству и имену, те опреди-јељености за царство небеско, за које се, у епској пјесми, опредијелио и кнез Ла-зар.

У књизи Радост препознавања ука-зано је на елементе који чине унутрашњу структуру, граде композицију и који, на изражајном плану, српску усмену пое-зију, прије свега епску, повезују са сре-дњовјековном писаном књижевно ш ћу. То је нарочито присутно у пјесмама с

Златко Н. Јурић УДК 821.163.41.09-14:398Универзитет у Београду DOI 10.7251/FIL1307358JФилолошки факултет

НЕИЗОСТАВНИ ТЕКСТОВИ НАДЕ МИЛОШЕВИЋ ЂОРЂЕВИЋ О СРЕДЊОВЈЕКОВНОЈ И НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИМилошевић Ђорђевић, Нада (2011), Радост препознавања, Нови Сад: Матица српска.

359

Неизоставни текстови Наде Милошевић Ђорђевић о средњовјековној и народној књижевности

косовским темама, које су настајале не-посредно послије Косовског боја и које су преношене (интерпретиране и допје-ваване) за вријеме турског ропства (зу-лума).

Нада Милошевић Ђорђевић указа-ла је и на поетска својства која потврђују тезу о древности српске епске поезије, која надограђује нашу средњовјековну културну баштину и даје допринос његовању и очувању идентитета српског народа.

Први тематски дио књиге, Нема-њићи, обухвата радове који се баве про-учавањем стварног и митског предста-в љања Стефана Немање и Светог Саве у средњовјековном књижевном ствара-лаштву и народној књижевности, те посматрање рефлексије мотива „краја српског царства“ у Пјеванији Симе Ми-лутиновића и упоређивање са Житијем цара Уроша патријарха Пајсија. Први дио књиге завршава се радом „Света Гора и Хиландар у народној епској поезији“, који се бави посматрањем мо-тива двају духовних центара у нашој епској пјесми, духовних свјетионика који представљају парадигму и симбол вјерског и националног континуитета. Нада Милошевић Ђорђевић истиче да су ове светиње значајне у периоду успо-на српских средњовјековних држава, до њиховог пада, „али и у вековима под турским ропством, Света Гора и Хилан-дар остали су знамен и ослонац српског духовног постојања“ (117).

У тексту „Стефан Немања у српској народној књижевности“ ауторка указује на значај који је имао велики жупан Немања у српској средњовјековној др-жави и рефлексије историјских чиње-ница, преношене у усменој традицији и модификоване у књижевне обрасце, који су произвели нове вриједности. Глорификација националних личности створила је поетске форме које пред-стављају једно од обиљежја нашег на-родног књижевног стваралаштва.

Заступљеност Немањића, Стефана и Светог Саве, у српској усменој књи-жевности, као вертикала етичких и естетичких образаца, једна је од основ-них поставки радова првог дијела књиге Радост препознавања. Резултат проу-чавања повезаности писане и усмене књижевности јесте и указивање на па-радигму немањићке и косовске тради-ције. Нада Милошевић Ђорђевић за-кључује да, у епској традицији, „једном усвојена епоха као идеал праведности и поштења, као својеврсни златни век, као врхунац херојских и моралних вредно-сти, постаје ванвременска, и може се од-носити на свако будуће време које је узор“ (33).

У прву тематску цјелину књиге, Не-ма њићи, уврштен је и рад „Епске песме ’Средњих времена’ о Светом Сави и српска средњовековна књижевност“, у којем се посебно сагледава рефлексија Савиног дјела у народном предању. Проучавајући усмену народну традицију, Нада Милошевић Ђорђевић анализира-ла је и упоредила ранија писања о Све-том Сави, међу којима су најзначајнија из пера Андре Гавриловића, Вида Лат-ковића, Владимира Ћоровића, Војислава Ђурића, Вука Стeфановића Караџића, Георгија Острогорског, Димитрија Сте-вановића, Драгутина Костића, Ивана Божића, Илариона Руварца, Јована То-мића, Михаила Динића, Радована Са-мар џића, Симе Милутиновића Сарај-лије, Стојана Новаковића, Уроша Џо-нића. Такође, кориштена су и средњо-вјековна житија, Доментијанов Живот св. Саве и св. Симеона и Теодосијево Житије светог Саве (оба у преводу Ла-зара Мирковића). Тезу о упечатљивом култу личности Светог Саве у усменом предању, заснованом на његовом патри-отизму, политичком утицају и љубави према отаџбини, ауторка поткрепљује и карактеризацијом личности Светог Саве у писму охридског архиепископа Димитрија Хоматијана, упућеном Све-

360


том Сави поводом стицања аутокефал-ности цркве.1

Упоређујући писану српску средњо-вјековну књижевност и усмена предања о Светом Сави, Нада Милоше вић Ђо-рђевић уочава одређену анало гију у пое-тици ових двију књижевности, насталих у различитом периоду. Она истиче да „поклапања у одређеним тачкама оба система, очигледно су омо гућила да се поједини мотиви, мотивске схеме, чита-ви сижеи или композиционе структуре, ментални ставови или психолошка ста-новишта преузимају из сред њо вековне књижевности за пре дања, и обрнуто“ (41). Ауторка закључује да поклапања мо тива и аналогије мотивских склопова између „једне високо развијене, до кра-јности усавршене уметности речи, ка-ква је српска средњо вековна књиже-вност“ (59) и српске народне књиже-вности не би била могућа да није оства-рен континуитет у поетици и духовном насљеђу, које је преношено с кољена на кољено.

Друга тематска цјелина књиге, Ко-сово и после, обухвата радове који се баве српским Косовом, рефлексијама и траговима Косовског боја, који је доми-нантан мотив у пјесмама косовског кру-га. Осим наведеног текста, „Историја као поезија“, други дио књиге обухвата још три рада: „Смрт за отачаство (Косов-ска легенда и српски средњовековни списи)2“, „Мјесец стаде за горама а Дани-ца на истоку (Српске народне тужбали-це у средњовековним списима о кнезу Лазару и Косовској бици)“ и „Народна предања о деспоту Стефану (Или о 1 Охридски архиепископ Димитрије Хоматијан у свом писму из 1219. похвално говори о патри-отским врлинама Савиним, иако су имали супротстављене ставове у вези са статусом Српске православне цркве. Управо је Свети Сава испословао аутокефалност Српске пра-вославне цркве, одвојивши је од духовне јурисдикције Охридске архиепископије и по-ставши први српски архиепископ.

2 Сва истицања у насловима радова су ауторки-на.

прожимању усменог и писаног у делу Константина Филозофа Живот деспо-та Стефана Лазаревића)“.

Анализирајући тезе о настанку усмених пјесама о Косовском боју, Нада Милошевић Ђорђевић даје предност становишту да су ове пјесме настале не-посредно послије битке.3 За овакво мишљење ауторка наводи усвојене тео-ријске претпоставке (из упоредне науке о књижевности) о настанку епике у дру-гим културама. Поред тога, овакво ста-новиште заснива се и на примјерима не-посредног опјевавања Косовске битке и јунака, те примјерима краћих записа који се поклапају с мотивима из народне пјесме. Такође, наведене су и друге па-ралеле које потврђују тезу о непосред-ном настанку епских пјесама о Косов-ском боју. Нада Милошевић Ђорђевић констатује да, теоријски посматрано, „у време Косовске битке стекли су се сви услови не само за постојање него и за цветање епске поезије“ (139). У прилог наведеној тези указује се на гусларе који су пјевали пригодне пјесме и прије Ко-совског боја. Као примјер, наводи се Теодосије Хиландарац (XIII вијек) који је, у Житију светог Саве, спомињао гу-сларе који су пјевали за трпезом Стефа-на Првовенчаног. Ауторка наводи и Нићи фора Гргура, византијског писца и историчара, који је записао да је сретао пјеваче јуначких пјесама приликом по-сјете Стефану Дечанском 1327. године. Указано је и на друге забиљежене при-мјере настанка и пјевања пјесама, непо-средно након историјских догађаја, а наведен је и примјер Вука Стефановића Караџића, који је забиљежио пјесме Фи-липа Вишњића у којима се пјева о догађајима из Првог српског устанка не-посредно након њиховог дешавања.3 Друго становиште је да су пјесме о Косовском боју настале неколико деценија послије. Као потврда ове тезе узима се и чињеница да се траг о епским пјесмама о Косовском боју веже за писане споменике који датирају око среди-не XV вијека.

361

Неизоставни текстови Наде Милошевић Ђорђевић о средњовјековној и народној књижевности

Нада Милошевић Ђорђевић, у раду „Смрт за отачаство“, упоређујући српску средњовјековну књижевност и епске пјесме о Косовском боју, запажа ана-логију начина њиховог настанка: непо-средност опјевавања живих догађаја; те извјесна поклапања: динамике, поетске технике, композиције, сижеа. Такође, указује се и на појаву одређених мотива и поетских образаца који указују на кон-тинуитет поетског система који се пре-клапа у средњовјековној и народној књижевности. Ауторка наводи да „књи-жевност житија и епска народна поезија слажу се пре свега у својој потреби да догађаје прикажу ’истинито’, да испри-чају историју тако да се у њу не сме посумњати“ (145).

У раду „Историја као поезија“ Нада Милошевић Ђорђевић промишља о историјском контексту Косовског боја и указује на поетизовани култ кнеза Лаза-ра, који је један од заступљенијих моти-ва у српској усменој књижевности. Умје-тничка слика је употпуњена Муратовом смрћу и јунаштвом Милоша Обилића. Историјска чињеница је да су у истом боју страдали српски кнез (предводник мање војске која, уз то, води праведнију борбу јер брани своју земљу) и турски султан (на страни јаче силе која себи узима за право да пороби мањи народ). Овакав однос и исход боја, у којем се обје стране посматрају као поражене и побједничке, плодотворан је мотив за настанак епске пјесме. Ауторка закљу-чује да је јуначки подвиг Милоша Оби-лића „представљао историјску чињени-

цу од прворазредног значаја. Био је, ис-товремено, и идеални подстицај за еп-ску објективизацију. Она се и остварила у световним делима, чији најснажнији ток није остао изван идеолошких ути-цаја средњовековне писане књижев-ности“ (191). Прерастање историјског догађаја у поетску чињеницу исказано је традиционалним обрасцем епске пје-с ме. Ауторка закључује да „исход битке добија космичко, есхатолошко тумачење и поставља се на вишу оноземаљску ле-ствицу неизбежности. Тако се ублажава овоземаљска одговорност, налази се још један вид оправдања пред поразом“ (215).

Књига Радост препознавања Наде Милошевић Ђорђевић садржи обједи-њене, кориговане текстове који су по-свећени проучавању релација писане српске средњовјековне књижевности и усмене епске традиције. Ријеч је о струч-ним радовима који су од великог значаја проучаваоцима српске књижевности (посебно средњовјековне и народне), од користи су поштоваоцима стварала-штва на српском језику и добар су при-мјер за тумачење и разумијевање наше књи жевности.

Књига Радост препознавања, писа-на стручним и концизним стилом, сво-јом тематиком и унутрашњом структу-ром значајан је допринос науци о српској књижевности и чита се с нарочитом радошћу.

[email protected]

362

ПРИКАЗ

Ка да не по ма жу ни Бог ни ли јек, пи са ње има сна гу да оме та и по-љу ља ко нач ност жи во та за хва љу-

ју ћи бес ко нач но сти умјет нич ких дје ла. Свје стан то га, Бра ни мир Ћо сић је гра-био од жи во та и са гра дио онај дру ги, ан-дри ћев ски, непро ла зни жи вот. Да он не тру ли и не оси па се, по ка за ли су број ни кри тич ки тексто ви о функ ци ји и ври јед-но сти књи ге Де сет пи са ца – де сет ра-з го во ра. И ка ко то обич но би ва, ве ли ка дје ла се ко се с вла шћу. На кон Дру гог свјет ског ра та по сто јао је спи сак за бра-ње них књи га. Та ква је би ла и суд би на Ћо си ће ве књи ге. Умје сто не ка да ак ту ел-ног спа љи ва ња, на не по жељ не књи ге „пре ћут но је ба че на ана те ма“. Ћо сић је био јед на ко крив као и лич но сти из ње-го ве књи ге. Раз го варао је с „по гре шним“ љу ди ма, ка кви су би ли Гри го ри је Бо жо-вић, Ми лош Цр њан ски и Ду шан С. Ни-ко ла је вић. За но во у стро је ни ре жим по-ме ну ти пи сци би ли су из дај ни ци на ро-да, др жав ни не при ја те љи и персоне нон грата. По ред пре гр шти не га тив них стра на, 21. ви јек до нио је сло бо ду ра свје-тља ва ња он да шњих про бле ма.

У књи зи По е ти ка књи жев ног ра-з го во ра, ко ја је об ја вље на 2010. го ди не, аутор Јо ван Пеј чић на ори ги на лан, уте-ме љен и ар гу мен то ван на чин пру жа увид у раз го во ре Бра ни ми ра Ћо си ћа. Пеј чић се ни је ба вио ин тер пре та ци јом раз го во ра, већ ко мен та ри са њем и из но-ше њем чи ње ни ца, о че му свје до че До да-ци уз књи гу, ко ји до но се бо гат ство би-

бли о граф ских из во ра и ли те ра ту ре. У Пеј чићeвој књи зи фу сно те се не сми ју пре ско чи ти, ни ти сма тра ти ма ње ври-јед ним од глав ног текста. Че сто се ка же да њи хо ва фор мал на из дво је ност пред-ста вља „раз го вор“ с тек стом уз ко ји се на ла зе. То са мо по ка зу је да је аутор зна-лач ки ци ти рао и вје што ком по но вао док је са ста вљао мо за ик по знат као По е ти-ка књи жев ног раз го во ра.

При ча о исто ри ји књи ге Де сет пи-са ца – де сет раз го во ра чи ни ко стур Пеј-чи ће ве ана ли зе, док раз ма тра ња о по е-ти ци раз го во ра, схе ми Ћо си ће вих ра-з го во ра и исто ри ја ту жан ра ин тер вјуа у срп ској књи жев но сти пред ста вља ју тки-во ко је, за хва љу ју ћи ауто ро вом ком-плек сном при сту пу, чи ни јед но склад но ти је ло.

С олов ком у јед ној и то пло мје ром у дру гој ру ци, Бра ни мир Ћо сић је крчио пут ка бе смрт но сти. Јо ван Пеј чић по ла-зи од не сум њи во исти ни те те зе да је Ћо-сић још је дан од мла дих књи жев ни ка ко ји од но ви нар ства жи ве, бар ка да је у пи та њу фи нан сиј ска стра на жи во та. С дру ге стра не, књи жев ни ци су пе ри о-дичним пу бли ка ци ја ма удах ну ли ду шу. У ли сту Реч и сли ка, чи ји је по кре тач и глав ни уред ник Ми лан Зр нић, Ћо сић је до био сво ју аутор ску ру бри ку „У раз го-вору са...“ Пр ви раз го вор, во ђен с Бо ри-са вом Стан ко ви ћем, об ја вљен је у де ве-том бро ју, ко ји је штам пан 1. сеп тем бра 1926. го ди не. Га ше ње ли ста, апри ла 1927. го ди не, ни је зна чи ло и крај Ћо си ће вих

Марјана Ћосовић УДК 821.163.41.09Универзитет у Источном Сарајеву DOI 10.7251/FIL1307362CФилозофски факултет Пале

КА СУШТИНИ КЊИЖЕВНИХ РАЗГОВОРАПејчић, Јован (2012), Поетика књижевног разговора, Београд: Службени гласник.

363

Ка суштини књижевних разговора

раз го во ра. Ле то пис Ма ти це срп ске и Књи жев ни по лет има ли су слу ха за ин-тер вјуе мла дог ли те ра те-но ви на ра.

С ко ли ко је озбиљ но сти и љу ба ви Ћо сић при сту пао овим раз го во ри ма и пи са њу уоп ште, Пеј чић нам до ка зу је на-во де ћи по сто ја ње Књи ге ра да, ко ја от-кри ва ње го ве за дат ке, ци ље ве и на мје ре. Из раз го во ра с Ге цом Ко ном ро ђе на је иде ја о са ку пља њу књи жев них ин тер-вјуа.

У ана ли зи раз го во ра Бра ни ми ра Ћо си ћа, Јо ван Пеј чић да је од го вор на ми сте ри о зно пи та ње због че га се са др-жај пр вог из да ња књи ге из 1931. го ди не ко си с на сло вом књи ге Де сет пи са ца – де сет раз го во ра? За што је об ја вље но де-вет раз го во ра? Про блем је 1972. го ди не пр ви ис та као но ви нар Ђор ђе По по вић, а по том 1987. го ди не Ду шан Слав ко вић. Ми сте ри ју је кра јем 1987. го ди не ри је-шио Бо жи дар Ко ва че вић, де се ти, из о-ста вље ни пи сац из по ме ну тог из да ња. У до пи су за Ве сник Срп ске пра во слав не цр кве об ја шња ва да се пре до ми слио за об ја вљи ва ње раз го во ра док се „књи га сла га ла“, бу ду ћи да се та да, као мла дић, још уви јек тра жио. Ме ђу тим, на во ди Пеј чић, Ко ва че вић је ше зде се тих-се дам-де се тих го ди на про шлог ви је ка за та да-шњу власт био још јед на персона нон грата.

Осим же ље да чи та о ци ин тим ни је упо зна ју сво је „во ље не пи сце“, Јо ван Пеј-чић уоча ва „две кон вер гент не те жње“ Ћо си ће ве иде је. Пр ва, уну тра шња те-жња, под ра зу мије ва кре а тив ност осо бе да отво ре но го во ри о се би и сво јим ства-ра лач ким успо ни ма и па до ви ма. На су-прот са знај ној те жњи ко ја осли ка ва „пор трет и лич ност са го вор ни ка“, на ла-зи се дру га, спо ља шња те жња, функ ци-онал не при ро де. Обје те жње от кри ва ју Ћо си ће ву не на ме тљи вост у раз го во ру – „ауто ном ност, не у трал ност, тач ност и ис црп ност“.

Да би што пот пу ни је и ква ли тет ни-је опи сао књи жев не ин тер вјуе мла дог

но ви на ра, аутор се при вре ме но уда ља ва од књи ге Де сет пи са ца – де сет раз го во-ра и раз ма тра по е ти ку раз го во ра. По ко зна ко ји пут вра ћа мо се Ста рој Грч кој. Древ на Хе ла да је из гра ди ла про то тип раз го во ра, по знат и као „Со кра тов на-чин“. На кон хе лад ског мо де ла раз го во-ра, ко ји је у осно ви фи ло зоф ски, под ути ца јем књи жев но сти, а по том и „прак-тич но-екс пло зив них“ фак то ра, на ко је је на ро чи то ути ца ла штам па, из мије ње на је и при ро да раз го во ра. Пеј чић по ста-вља пи та ње гдје пре ста је раз мје на ин-фор ма ци ја, а по чи ње раз го вор? По ми-шље њу ауто ра, раз го вор упра во та да жи-ви, у раз мј ени, су да ру и про вје ри дви је сви је сти за све оно што је чо вје ков циљ и сми сао по сто ја ња. Раз го вор је исто вре-ме но и „dia-lo gos“, „по ру ка-по у ка“. Из-но ше ње ра ни је сте че них зна ња та ко ђе под ра зу мије ва и во љу за но вим ис ку-стви ма ко ја се сти чу пи та њи ма и од го во-ри ма. У тој игри, пи та ње је пр ва, а од го-вор „по след ња ин стан ци ја раз го во ра“. Зна ти пи та ти, за пра во, зна чи за слу жи-ти од го вор. Бра ни мир Ћо сић се у сво јим раз го во ри ма уздао у по зна ти „слу чај кон вер за ци је“. Ње го ва пи та ња не ви ди-мо, али их на слу ћу је мо из од го во ра. Обри са на пи та ња или та ко зва на „не ма пи та ња, не ме ре пли ке“ про и сте кли су из Ћо си ће ве же ље да сво је по сто ја ње све де на ми ни мум. Умје сто ди ја ло шког на че ла, књи га Де сет пи са ца – де сет раз го во ра има че сто мо но ло шки об лик.

Јо ван Пеј чић уоча ва кла сич ну схе му Ћо си ће вих раз го во ра. У тро дијел н ој ком по зи ци ји на пр вом мје сту на ла зи се су срет и пор трет умјет ни ка – то је „на ра-тив но-кри тич ки слој“. Би о граф ске чи-ње ни це, као дру ги и нај бит ни ји дио раз-го во ра, под ра зу мије ва ју мо ти ва ци ју и усмје ра ва ње раз го во ра, од но сно „ем пи-риј ски слој“. У тре ћем ди је лу спо је ни су ди ја лог, хро ни ка и умјет нич ка ствар-ност, као „до ку мен тар но-ди ја ло шки слој“. Пеј чић на гла ша ва да у по ме ну тој кон струк ци ји не ма кла сич не но ви нар-

364

Марјана Ћосовић

ске љу бо пи тљи во сти. Ћо си ће ва умјет-нич ка стра на ду ше обо га ти ла је раз го во-ре за хва љу ју ћи да ру за „реч, де таљ, несвес ни сиг нал ли ца и гла са, за по крет те ла“. То ни ка ко не на ру ша ва ре а ли зам раз го во ра. Као ар гу мен те Пеј чић на во-ди опи се мје ста и ат мос фе ре у ко ји ма су раз го во ри во ђе ни: чар да кли ја Бо ри са ва Стан ко ви ћа, кан це ла ри ја Умјет нич ког оде ље ња у ко јој је про на шао Вељ ка Пе-тро ви ћа, со ба Срп ског књи жев ног гла-сни ка гдје је ра дио Си бе Ми ли чић, по-ро дич на ку ћа Ду ша на С. Ни ко ла је ви ћа, па ри ски стан Ми ло ша Цр њан ског, ход-ни ци На род не скуп шти не у ко ји ма је тра гао за кан це ла ри јом по сла ни ка Гри-го ри ја Бо жо ви ћа, згра да Ака де ми је на у-ка (Гу став Кр клец), ве че ра у же нев ском ре сто ра ну с Ми ла ном Ра ки ћем и ње го-вом су пру гом Ми ли цом Ра кић, Ви на ве-ро ва со ба у Бе о гра ду и Же не ви, шет ња Ка ле мег да ном с Бо жи да ром Ко ва че ви-ћем.

Осим по е ти ке раз го во ра и ди ја лек-ти ке пи та ња и од го во ра, Пеј чић се освр-нуо и на „вид ну пер цеп ци ју“ ко му ни ка-ци је, тач ни је на ми ми ку, ге сто ве, тон и звук го во ра, ко ји су се по ка за ли као зна-чај не ком по нен те за схе му Ћо си ће вих раз го во ра, али и као до каз ре а ли стич-но сти раз го во ра. Исти на и увјер љи вост су Ћо си ће ве во ди ље у ра ду. Због пре ци-зно сти ри је чи, раз го вор с Ми ла ном Ра-ки ћем по слао је на аутор ство. Тврд њу да из над све га ста вља „тач ност из го во ре не ре чи“, Пеј чић об ја шња ва при мје ром не-за вр ше ног раз го во ра с Ми ли цом Јан ко-вић, ко ји је са чу ван у те за ма, пла ше ћи се да би при ли ком са ста вља ња на ру шио сми сао „не ка да из го во ре них ре чи“. Ту је и при мјер раз го во ра с Јо ва ном Ду чи ћем, за ко ји ка же да ни је до сту пан јав но сти, бу ду ћи да ни је до био одо бре ње за штам-па ње. За Ћо си ћа је то ин тим ни раз го вор ис ку ства и мла до сти, те је због то га остао у ру ко пи су. У по ме ну тим при мје-ри ма Пеј чић је до ка зао Ћо си ће ва ви со-ка мо рал на на че ла.

За ни мљи во је и Пеј чи ће во уоча ва-ње дру ге стра не опи са, по ред ре а ли-стич но сти раз го во ра. Аутор у том спо-ља шњем пор тре ти са њу ви ди и уну тра-шње ста ње са го вор ни ка. Као што опи си у књи жев ним дје ли ма ни су слу чај ни и су ви шни, већ вр ло че сто сим бо ли и сиг-на ли у ту ма че њу ли ко ва, та ко су и Ћо си-ће ви опи си у до слу ху с „ме та фи зи ком лич но сти“. Они су ра зно вр сни и бо га ти, а као при мјер Јо ван Пеј чић на во ди че ти-ри опи са из књи ге Де сет пи са ца – де-сет раз го во ра.

По ла зе ћи од књи ге Де сет пи са ца – де сет раз го во ра Пеј чић нас ре тро спек-тив но упо зна је с про то ти пом књи жев-ног ин тер вјуа у срп ској књи жев но сти. У пе ри о ду ства ра ла штва Бра ни ми ра Ћо-си ћа ин тер вју и са ње књи жев ни ка би ло је на ро чи то ак ту ел но. Ми лу тин Бо јић је об ја вљи вао крат ке ин тер вјуе са срп ским умјет ни ци ма у Пи је мон ту, од кра ја 1910. до ок то бра 1912. го ди не. Иду ћи уна зад, Јо ван Пеј чић је до шао до про то ти па. Го-ди не 1851. за че та је књи га Пи сма из Ита ли је, у ко јој је Љу бо мир П. Не на до-вић пи сао о Ита ли ји и су сре ту с вла ди-ком Пе тром II Пе тро ви ћем Ње го шем. Ски да ју ћи слој по слој исто ри је, аутор је до шао до раз го во ра ста ри јих од Не на до-ви ће вих. Је дан од њих на стао је у Бе чу 1841. Раз го вор је во дио Рус Исма ил Ива-но вич Сре зњев ски с Ву ком Ка ра џи ћем, а дру ги је раз го вор Јо а ки ма Ву ји ћа са Син ђе ли јом Ри сто вић из 1826. го ди не.

У би ље шци „Уме сто по го во ра“ об ја-вље ној уз пр ви књи жев ни раз го вор за ма га зин Реч и сли ка Ћо сић је об ја снио да ће, за раз ли ку од Фран цу за, ње го ве „кри ти чар ске пре тен си је“ би ти ма ње. У то ни је по вје ро вао Мла ден Ле ско вац, је-дан од кри ти ча ра књи ге Де сет пи са ца – де сет раз го во ра. Био је ста ва да све ду-хов не тво ре ви не по чи ва ју и по сто је кроз ври јед но сти и хи је рар хи ју. Пеј чић, та-ко ђе, уоча ва да су „лич не кри ти ке“ ипак свој стве не Бра ни ми ру Ћо си ћу. Он је свје сно или не свје сно на соп стве не кри-

365


тич ке ста во ве ста вљао ма ске. У се ри ји раз го во ра по сто је мје ста ка да Ћо сић ни-је био са мо но ви нар већ и „књи жев ни зна лац и про су ди тељ“. Та кви су раз го во-ри с Ду ша ном С. Ни ко ле је ви ћем, Ми ло-шем Цр њан ским, Бо ри са вом Стан ко ви-ћем и Бо жи да ром Ко ва че ви ћем. Ле ско-вац је по ста вио и пи та ње из бо ра пи са ца, сма тра ју ћи ште том што раз го во ри ни су би ли усмје ре ни ка по зна ти јим и ин те ре-сант ни јим књи жев ни ци ма, као што је би ла Иси до ра Се ку лић, умје сто раз го во-ра с Гу ста вом Кр кле цом и Ду ша ном С. Ни ко ла је ви ћем. Тај „су коб“ Пеј чић је из ми рио раз ли чи тим углом по сма тра-ња. Ка да је у пи та њу „ак ту ел ност и ва-лид ност ли те ра ту ре“, за Ћо си ћа-но ви-на ра је Ду шан С. Ни ко ла је вић био ин-три гант ни ја лич ност од Иси до ре Се ку-лић, ко ју Ле ско вац на во ди. Као но ви нар он је, пре ма Пеј чи ће вом ми шље њу, је-ди но мо гао да исто ри ји књи жев но сти пру жи го то ву гра ђу, а не да „ана ли зи ра, вред ну је и упо ре ђу је“. Од то га се Ћо сић огра дио у пред го во ру, ис ти чу ћи да ће би ти во ђен жи во том, иде јом и слу ча јем, а не ак ту ел ном књи жев ном хи је рар хи-јом.

Аутор књи ге По е ти ка књи жев ног раз го во ра уоча ва по дје лу за ко ју ка же да се на ме ће са ма од се бе, иако то ни је и мо дел ко јим се Ћо сић ру ко во дио. У раз-го во ри ма се ја вља ју пи сци три ју на ра-шта ја. Пр ви чи не при пад ни ци мо дер не и „ста рих“ пи са ца: Бо ри сав Стан ко вић и Ми лан Ра кић. Дру ги на ра штај су аван-гард ни пи сци, та ко зва ни, „мла ђи, рат ни и по рат ни“, као што су Цр њан ски, Ми-ли чић, Кр клец и Ви на вер. По сљед њи, тре ћи на ра штај чи не Вељ ко Пе тро вић, Гри го ри је Бо жо вић, Ду шан С. Ни ко ла је-

вић – по зна ти као сред њи на ра штај или пи сци „из ме ђу“ ста рог и но вог, не спрет-ни да из ста рог де фи ни тив но ис ко ра че и при кло не се но вом. Ћо сић је иза брао пи сце ко ји су ства ра ли из ме ђу 1918. и 1930. го ди не, јер је то би ло хе рој ско до ба мла дих, ври је ме ка да је тре ба ло све из но ва гра ди ти. А ка ко, на кон по врат ка из кр ви из ле ше ва?

Мно ги кри ти ча ри на гла ша ва ју „пр-ви ну“ Ћо си ће вих раз го во ра и жа ле што умје сто де сет не ма бар пе де сет раз го во-ра. Јо ван Пеј чић при зна је Ћо си ћу „за-слу гу за уте ме ље ње ин тер вјуа као по себ-ног књи жев ног жан ра“, али оно што не-до ста је књи зи Де сет пи са ца – де сет раз го во ра је сте „ди ја лог са со бом са-мим“. Ћо сић је на мје ра вао да то бу де „тач ка на јо ту“, но ру ка ви ше ни је мо гла др жа ти пе ро. Оста ло је са мо сна ге за то-пло мјер. И без раз го во ра Ћо си ћа-но ви-на ра са Ћо си ћем-књи жев ни ком, ова књи га оста је „књи га-огле да ло“, „књи га--узор“, „књи га-спо ме ник“.

Го во ре ћи о дру ги ма, Ћо сић је при-ка зао и се бе. То је онај скри ве ни ин тер-вју, као што је и на ше чи та ње књи ге Де-сет пи са ца – де сет раз го во ра ни је ми раз го вор с пи сци ма хе рој ског до ба. Раз-го вор с хе ро ји ма.

Као по сред ник из ме ђу чи та о ца и дје ла, Јо ван Пеј чић је књи гом По е ти ка књи жев ног раз го во ра от крио те жи ну, спе ци фич ност и ком плек сност раз го во-ра. Дао је чи ње ни це и еле мен те ко ји ће омо гу ћи ти бо ље ра зу мије ва ње по ри је-кла и при ро де Ћо си ће вих раз го во ра, али и пи шче ве по гле де, ста во ве и ци ље-ве. У то ме ле жи успјех ове књи ге.

[email protected]

366

Марјана Ћосовић

367


БИОГРАФИЈЕ АУТОРА

368

Биографије аутора


369


АКБАРОВ АЗАМАТ (Azamat Akba-rov) je доктор наука из области лингви-стике. На основном студију бавио се ен-глеском филологијом, а магистрирао је из области енглеског језика и књижев-ности. У својој богатој научној каријери бавио се како општим питањима енгле-ског језика тако и неким областима примијењене лингвистике, и до сада је објавио мноштво радова на ове теме. С обзиром на чињеницу да је предавао на турском језику, руском, корејском, јези-цима народа у БиХ, узбечком, као и на енглеском, ово међујезичко искуство му помаже да разумије проблеме који се јављају током наставе и учења различи-тих језика и потешкоће приликом пре-ба цивања различитих идеја и концепата из једног језика у други. Тренутно је за-послен на Међународном универзитету Бурч у Сарајеву у звању ванредног про-фесора. Током тринаестогодишње кари-јере предавача и особе задужене за обу-ку наставника радио је у Узбекистану, Јужној Кореји и Босни и Херцеговини. Др Акбаров учествовао је с научним ра-довима на многобројним међународним конференцијама, а поља интересовања су му лингвистика, когнитивна грама-тика, међујезичке одлике усвајања дру-гог језика, настава енглеског као другог језика, анализа дискурса и билингва-лизма. Главни је и одговорни уредник Зборника радова с Конференције о на-стави страних језика и примијењене лингвистике и редовно организује ску-пове међународног карактера из обла-сти језичког образовања.

АЛАНОВИЋ МИЛИВОЈ рођен је 1973. године у Улму (Немачка). Основну и средњу школу завршио је у Лозници. На Филозофском факултету у Новом Саду 1993. године најпре започиње сту-дије француског језика, док студије срп-ског језика и књижевности започиње 1996, а завршава 2000. године. На истом факултету окончава постдипломске сту-дије (2000–2004) одбраном магистар-

ског рада под називом Кореференци-јалност агенса у српском, француском и немачком језику (2004). Године 2010. стекао је и научни степен доктора фило-лошких наука, одбраном докторске ди-сер тације под насловом Лексичко-син-таксичка формализација каузативно--манипулативног концепта. Од 2000. године ради на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српски језик и лингвистику, где је 2010. године иза-бран у звање доцента.

АРЕЖИНА МИРЈАНА запослена је на Филолошком факултету у Бањој Луци као доценткиња за предмете Књижев-ност ренесансе и Књижевност барока на Студијском програму српског језика и књижевности и Књижевност ренесансе на Студијском програму италијанског језика и књижевности и српског језика и књижевности. Завршила је српски је-зик и књижевност на Филозофском фа-култету у Бањој Луци, гдје је магистри-рала и докторирала. Бави се дубровач-ком ренесансном и барокном књижев-ношћу.

АРСЛАН МАХМУТ УГУР (Mahmut Uğur Arslan) тренутно похађа докторски студиј из наставе енглеског језика. По-сједује диплому професора енглеског је-зика и књижевности са основног сту-дија, док се у магистарском раду бавио лингвистиком. Поред тога, занима га и методика наставе енглеског језика, ус ва-јање другог језика и социолингвистика. Већ осам година ради као наставник ен-глеског језика, од чега је шест година провео подучавајући ученике из разли-читих држава. Тренутно је запослен на Међународном универзитету у Сарајеву као предавач енглеског језика.

БАБИЋ ЖЕЉКА запослена је на Студијском програму енглеског језика и књижевности Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци. Објавила је низ научних и стручних чланака у реги-оналним и међународним часописима, као и монографију Језичка интерферен-


370


ција и усвајање синтаксичко-семанти ч-ких структура (2013). Подручја њеног интересовања обухватају психолингви-стику, науку о превођењу и примијењену лингвистику.

БАЊЕВИЋ АЛЕКСАНДРА запо-слена је на Универзитету Црне Горе у статусу ванредног професора. Предаје синтаксу, француски језик и историју романских језика. Као члан Национал-ног савјета за образовање задужена је за контакте с мрежом Јурексес (Euraxess). Учествовала је у већини пројеката из програма Темпус, као и у провођењу свих активности под покровитељством Темпуса у Црној Гори. Поред тога, члан је и стручног тима за акредитацију сту-диј ских програма Министарства обра-зо вања Црне Горе.

БЕЛИ ГЕНЦ ЈУЛИЈАНА студирала је немачки језик и књижевност на уни-верзитетима у Новом Саду и Београду. Од 1976. године ради најпре у звању асистента-приправника, а од 2006. у звању редовног професора за Немачку књижевност на Одсеку за германистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

БОЈАНИЋ МИЛКА рођена је 1977. године у Добоју, гдје је похађала основну школу и гимназију општег смјера. Ди-пломирала је на Филозофском факулте-ту у Бањој Луци, Одсјек за енглески је-зик и књижевност. Мастер студије књи-жевног модула на Филозофском факул-тету Универзитета у Новом Саду завр-шила је у јулу 2012. године, одбранивши тему под насловом „Феминистичке уто-пијске визије у романима Урсуле ле Гвин Човек празних шака и Марџ Пирси Жена на рубу времена“. Током студија стекла је и прва искуства у наставном раду, најприје у Центру за стране језике „Тулип Арт“, а потом и хонорарним ан-гажманом за канадски Квинс универзи-тет, у оквиру програма континуиране едукације специјализаната породичне медицине у БиХ. У октобру 2005. године

засновала је радни однос у Вишој тех-ничкој школи у Добоју. Од јануара 2007. године, у својству наставника страног језика, изводила је наставу енглеског језика на Саобраћајном факултету у Добоју Универзитета у Источном Сара-јеву.

ВАСИЉЕВИЋ ИЛИЋ СЛАВИЦА ванредни је професор на Филолошком факултету у Бањој Луци. Предмет ужег интересовања: српска средњовјековна књижевност и историја српске културе.

ВУКОВИЋ МИЛИЦА је сарадник у настави на Институту за стране језике Универзитета Црне Горе од 2006. годи-не. Ангажована је и у настави енглеског језика на Економском и Природно-ма-те матичком факултету у Подгорици. Магистарске и докторске студије из лингвистичких наука завршила је на Филозофском факултету у Никшићу. Њена магистарска и докторска теза припадају области анализе дискурса, тј. анализе политичког дискурса, а њена истраживања и интересовања дотичу се и анализе жанра и анализе конверза-ције. Објављивала је у региону и ино-странству. Секретар је Друштва за при-мије њену лингвистику Црне Горе од 2010. године.

ВУЧЕЉ НЕРМИН је доцент за на-учну област Француска књижевност и култура на Филозофском факултету Уни-верзитета у Нишу. Основне и постди-пломске студије завршио је на Фило-лошком факултету Универзитета у Бео-граду, где је одбранио и докторску дисертацију Дидроова естетика књи-жев ног стварања (2011). Објавио је мо-нографију Андре Жид и поетика (Нови Пазар, 2010) и десет научних и стручних радова из области естетике епохе просветитељства и Жидове наратоло-гије и поетике, међу којима су: Поимање укуса код француских просветитеља (2011) и Дидро и узвишено (2013) у Збор-нику Матице српске за књижевност и језик (Нови Сад), затим Дидроов дво-

371


струки парадокс: о глумцу и о гледаоцу (2011) и Дидактички театар епохе француског просветитељства (2012) у Филолошком прегледу (Београд), и у Француској (Универзитет у Нанту) – La Réception d’André Gide en Yougoslavie (2004), La Syntaxe gidienne (2005) i Le Narrateur gidien (2005).

ЗОБЕНИЦА НИКОЛИНА рођена је 1976. године у Ријеци. Студије немач-ког језика и књижевности (1999) и ен-глеског језика и књижевности (2001) завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је на Фило-зофском факултету у Новом Саду 2004. године на тему Сукоб оца и сина у немачкој и српској јуначкој поезији. Док-торску дисертацију на тему Рецепција романа „Лимени добош“ Гинтера Граса у немачкој и српској књижевности од-бранила је 2010. године и исте године је постала доцент на Одсеку за германи-стику Филозофског факултета у Новом Саду. Аутор је низа научних радова из области средњовековне књижевности (песма о Хилдебранду, песма о Валтеру, мит о Гралу, предање о витезу с лабу-дом), класичне књижевности (Гетеов Торквато Тасо и Венецијански епигра-ми, Шилерова Марија Стјуарт), као и немачке, аустријске и подунавско-швап-ске књижевности 20. века (Георге, Бар-лах, Грас, Бахман, Ајхингер, Вајденхајм, Гутенбрун). Поред тога, бави се и тема-ма образовања и методике наставе (кљу-чне компетенције, кратка прича у наста-ви, „Landeskunde“ у настави) и књи-жевног превођења (превођење Волфра-мовог Парцифала, Грасовог Лименог до-боша, критика књижевног превода). Преводи с немачког на српски језик (Штраус, Ајхингер).

ЈЕФТИЋ ЉЕРКА рођена је 1959. го-дине у Сарајеву. Дипломирала је на Фи-лозофском факултету у Сарајеву 1981. го-дине, на Одсјеку за енглески језик и књижевност. Магистарски рад под на-словом „Семантичко-прагматичка тран-

с по зиција енглеске лексике глобали-зације у српском језику“ одбранила је 2006. на Филозофском факултету у Исто-чном Сарајеву, гдје је стекла и научно звање доктора филолошких наука од-бранивши докторску дисертацију, 2012. године, под насловом „Когнитивни при ступ у критичкој анализи дискурса англосаксонских медија о теми терори-зма“. У звању доцента за област Специ-фични језици – Англистика ради на Фа-култету за производњу и менаџмент, Тре биње, Универзитет у Источном Сара-јеву. Дугогодишње искуство рада у међу-народним организацијама у Босни и Херцеговини (UNHCR, UNMIBH, EUPM) у коријену је интересовања за истра-живање у области критичке анализе дискурса.

ЈОВАНОВИЋ СИМИЋ ЈЕЛЕНА ро ђена је 25. децембра 1973. године у Крушевцу, где је завршила основну шко-лу и Педагошку академију. На Филоло-шком факултету у Београду уписала је 1992. године студијску групу Српски језик и књижевност, а дипломирала је 28. јуна 1996. године. Последипломске студије на смеру Наука о језику уписала је одмах по завршеним студијама и окон-чала их 10. јуна 1999. године одбранив-ши магистарски рад Поетска грамати-ка Васка Попе. Докторску дисертацију с темом Синтаксичке и стилске особине српских народних пословица (према грађи из Вукове збирке ’Српских народ-них пословица’) одбранила је на Фило-лошком факултету у Београду 11. децем-бра 2003. године. У звање доцента иза-брана је 29. септембра 2004, а 7. децем-бра 2010. у звање ванредног професора за наставно-научну област Српски језик, предмет Стилистика српског језика.

ЈУРИЋ ЗЛАТКО рођен је 1972. го-дине, у Котор Варошу. Редовне студије српског језика и књижевности завршио је на Филозофском факултету Универзи-тета у Бањој Луци. Докторанд је на Фи-лолошком факултету Универзитета у Бе-

372


ограду (Наука о књижевности: Српска књижевност). Пише поезију, књижевну критику, есеје и друге књижевне тексто-ве. Пјесме су му превођене на бугарски, пољски и словеначки језик.

КАЛАБА ЈОВАНКА рођена је 28. 12. 1981. Основне студије енглеског језика и књижевности завршила је на Филоло-шком факултету Универзитета у Београ-ду, 2005. године. На истом факултету завршила је мастер и уписала докторске студије. Похађала је мултидисциплинар-не студије хуманистичких наука „Cur sed Questions/Modern Man“ (European Co-llege of Liberal Arts) на Међународном летњем универзитету у Берлину, 2005. године. Од 2009. до 2011. године похађала је мастер студије Erasmus Mundus „Eu-ropean Literary Cultures/Cultures Litté-raires Européennes“ (добитница је пуне стипендије Европске комисије), UDS Université de Strasbourg & Alma Mater Studiorum Università degli Studi di Bologna.

КАЛЕЗИЋ РАДОЊИЋ СВЕТЛА-НА рођена је 1980. године у Подгорици. Доктор је филолошких наука, запослена на Филозофском факултету у Никшићу. Аутор је бројних научних радова, есеја и књижевних критика. Поред четрдесе-так радова у којима се бави темама у ши-роком распону од усмене и средњо-вјековне књижевности до модерне и савремене, истражује књижевност за дјецу и омладину, те пише и о томе. Ау-тор је монографске публикације Облак над каменим вратима. Умјетност ријечи Иване Брлић Мажуранић. Пише и поезију, коју активно објављује од пет-наесте године, а до сада је објавила се-дам књига поезије. Уредница је едиције за поезију Плава луна у Издавачкој кући „Глигорије Дијак“. Приредила је избор пјесама Драгана Радуловића (CID, 2008) и антологију Ван кутије (Глигорије Ди-јак, 2009). Добитница је великог броја књижевних награда и признања, међу којима се издваја Бранкова награда Ма-

тице српске за најбољи дипломски рад (2002) и награда Вук Караџић за најбољи есеј (2005). Члан је Хрватске удруге истра живача дјечје књижевности и пот-предсједница је Центра младих научни-ка при Црногорској академији наука и умјетности. Говори енглески, францу-ски и италијански језик, а служи се шпанским. Живи у Подгорици.

КНЕЖЕВИЋ САША рођен је 21. 11. 1971. године у Сарајеву, гдје је завршио основну и средњу школу и уписао студије опште књижевности на Филозофском факултету. По избијању ратних дејстава студије на Одсјеку за српски језик и књижевност наставио је у Новом Саду, гдје је дипломирао 1998. године. На ис-том факултету је уписао постдипломске судије и магистрирао 2003. Дисертацију Народне пјесме о српском војевању за слободу током 19. вијека одбранио је 2007. године на Филозофском факултету Пале. Од октобра 1998. године запослен је на Филозофском факултету Пале, гдје је прошао кроз избор за асистента, ви-шег асистента и доцента.

КОВАЧЕВИЋ ЗОРАНА рођена је у Бањој Луци 1985. године. Основне сту-дије италијанског језика и књижевности и српског језика и књижевности завр-шила је на Филозофском факултету Уни-верзитета у Бањој Луци 2008. године. Од 2009. године ради као асистент на пред-метима Италијанска књижевност 2 и Италијанска књижевности 3 на Фило-лошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Ангажована је и на Факултету по-литичких наука, као и на Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци као предавач италијанског језика. Тре-нутно похађа трећу годину докторских студија из хуманистичких наука (итали-јанистика) на Универзитету у Трсту. Ис тра живање јој је фокусирано на проу-чавање односа између српске и итали-јанске књижевности и културе. Посебну пажњу посвећује проучавању српских путописа о Италији. Недавно је почела

373


да се активно бави и стваралаштвом италијанске књижевнице и новинарке Албе де Сеспедес. Бави се и превођењем, а 2009. године добила је признање жи-рија за превод књиге Басне Радомира Путниковића са српског на италијански језик на међународном конкурсу за превођење дјечије књижевности Estro-verso (Тавањако, Италија). У посљедње двије године учествовала је на неколико међународних научних скупова.

КОЗМА ЈУЛИЈА (Iulia Cosma) ради као асистент на Одсјеку за италија-нистику на Универзитету Овест у Те-мишвару (Universitatea de Vest din Timi-soara), на Филолошком и теолошком фа-култету (Facultatea de Litere, Istorie si Teologie). На истом факултету је одбра-нила докторску дисертацију посвећену јунакињама поема Морганте, Заљу-б љени Орландо и Бијесни Орландо, пре-водећи притом први пут с италијанског на румунски језик бројне фрагменте по-менутих поема. Водила је теоријско--практични курс италијанског језика на-ми јењен студентима из Румуније. Бави се критиком и историјом превођења с италијанског на румунски језик, а изу-чава и компаративну књижевност. Члан је Центра за истраживање о превођењу и историју превођења румунског језика (Isttrarom-Translationes funzionante) на Универзитету Овест у Темишвару, а такође је и члан редакције часописа Translationes.

КОЛАНОВИЋ МАША рођена је 19. новембра 1979. године, у Загребу. Ди-пломирала је кроатистику и компара-тивну књижевност на Филозофском фа-култету у Загребу, гдје је од 2004. године запослена као асистенткиња на Катедри за новију хрватску књижевност. На ис-том факултету докторирала је с темом Популарна култура и хрватски роман од социјализма до транзиције. Усаврша-вала се на стипендијским боравцима на Универзитету у Бечу у оквиру Хердерове стипендије (ак. год. 2005/06), те на Уни-

верзитету Тексас у Сједињеним Америч-ким Државама у оквиру стипендије Вла-де САД Junior Faculty Development Prog-ram (прољетни семестар 2011/12). Обја-вила је низ научних и стручних чланака из проблематике савремене књижев-ности, популарне културе, различитих друштвених и културних аспеката соци-јализма и транзиције, те књиге: Пијави-це за усамљене, Слобоштина Barbie, Удар-ник! Бунтовник? Потрошач..., Under-gro und Barbie.

КРСТАНОВИЋ АНЂЕЛКА рођенa је 13. 11. 1971. у Брчком. У Босни и Херце-говини стекла је основно и средње образовање. Од 1992. године борави у Њемачкој, гдје је положила завршни ис-пит за Großes Deutsches Sprachdiplom при Универзитету у Минхену. Ангажо-вана је на различитим пословима пре-вођења. На Филозофски факултет у Бањој Луци уписала се 2002. године, Одсјек за њемачки језик и књижевност, а дипломирала је 2006. Постдипломски студиј завршила је такође у Бањој Луци. Магистарску тезу одбранила је уз мен-торску подршку др Раде Станаревић у марту 2012. године. Запослена је од 2009. године на Филолошком факултету у Бањој Луци у звању асистента на пред-мету Њемачка књижевност. Живи у Бањој Луци и тренутно ради на доктор-ској тези из области постмодерне. Те-жиште њеног научног интересовања је њемачка књижевност 20. вијека, фило-зофија и књижевност, постмодерна књи-жев ност, те компаративно изучавање њемачке и српске књижевности.

ЛАГУМЏИЈА ЗИНЕТА рођена је 9. 10. 1959. у Бијелом Пољу. Основну школу и гимназију завршила је у Брчком, а ди-пломирала је 1982. на Одсјеку за герма-нистику Филозофског факултета у Са-рајеву. Као стипендиста DAAD-а проводи један семестар студија (1981) на Универ-зитету у Грајфсвалду, у оквиру међуна-родне размјене студената. Радила је као професор њемачког језика од 1982. до

374


1999. у гимназијама Брчко, Цазин и у V гимназији у Сарајеву. Од 1. 10. 1999. за-послена је на Одсјеку за њемачки језик Педагошког факултета у Бихаћу, и то од 1999. до 2006. као асистент, а од 2006. го-дине као виши асистент за предмете Синтакса и Семантика, Теорија прево-ђења и Текстуална лингвистика. Маги-старски рад под насловом „Фразеоло-шки изрази у језику управе и правосуђа Републике Аустрије“ под менторством проф. др сц. Жељка Матулина одбрани-ла је 2005. на Свеучилишту у Задру. Док-торску дисертацију под насловом „Реф-лексивност као комуникативно-прагма-тичка категорија у политичком извје-ш ћивању на примјеру њемачких дневних новина“, под менторством проф. др Мирка Гојмерца, одбранила је 25. 10. 2012. на Одсјеку за германистику Свеу-чилишта у Задру. У оквиру континуира-ног стручног усавршавања присуствова-ла је бројним семинарима у земљи и иностранству (Дрезден 1985, Визнек/Фрајбург 1989, Зоненберг 1997, Грац 1998, Инсбрук 1999, Берлин 2006, Регенсбург 2008, Регенсбург 2009).

ЛЕПОЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА дипломира-ла је на Филозофском факултету Уни-верзитета у Нишу, на Департману за ру-ски језик и књижевност. Магистрирала је на Филолошком факултету Универзи-тета у Београду, одсек Наука о језику. Од октобра 2007. године до данас ради као асистент на Департману за руски језик и књижевност Филозофског факултета Уни-верзитета у Нишу. Бави се конфронта-ционим истраживањима на пољу руско--српске дериватологије и морфологије. Стручна усавршавања: два студијска бо-равка на ФПК (Факультет повышения квалификаций) за предаваче руског је-зика, који функционише у оквиру Др-жавног института за руски језик „А. С. Пушкин“ у Москви (2009. и 2011. годи-не).

ЛУКАЈИЋ ДРАГАНА рођена је 13. јануара 1972. у Бањој Луци, гдје је завр-

шила основну школу и Гимназију (смјер просвјетно-преводилачки). Дипломира-ла је 1996. године на Одсјеку за фран-цуски језик и књижевност на Филозоф-ском факултету у Новом Саду. Маги-старски рад из лингвистике одбранила је 2007. године на Одсјеку за лингвисти-ку на Универзитету у Женеви. На истом универзитету уписала је докторске сту-дије из семантике и прагматике, под менторством проф. др Жака Мешлера (одбрана докторске дисертације предви-ђена је за септембар-октобар 2013. годи-не). Поред научно-истраживачког рада, бави се преводилачком активношћу (пре-води објављени код издавачких кућа „Аурора“ из Новог Сада, „Магна Агенда“ и „Клио“ из Београда). Тренутно ради као виши асистент на Студијској групи за француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањој Луци.

МАНДИЋ ЈЕЛЕНА рођена је 1986. у Сребреници. Дипломирала је англи-стику (2009) на Филозофском факултету у Новом Саду (књижевно усмерење). Завршила је мастер студије (2010) на Фи-лолошком факултету у Београду, а на-слов мастер рада био је Stephen Dedalus as an Irishman and a Modernist. Тренутно је на докторским студијама језика и књижевности, модул књижевност, на Филозофском факултету у Новом Саду. Била је стипендиста Општине Сребре-ница, председничког кабинета др Ми-лан Јелић у Републици Српској и Фонда за младе таленте Републике Србије. Такође, пратила је радионице развоја америчке културе и књижевности у Аме-ричком кутку у Новом Саду. Пише поезију и кратку прозу. Објављује у пе-риодици у штампаном и електронском облику.

МАТИЋ НИКОЛИНА рођена је 11. априла 1980. године у Сарајеву. Школске године 2006/07. почела је да студира на Одсјеку за општу књижевност и библи-отекарство на Филозофском факултету Пале. У марту 2011. одбранила је ди-

375


пломски рад с насловом Увид у поезију Бертолда Брехта, под менторством проф. др Горана Максимовића. У школ-ској 2011/12. год. наставља на истом фа-култету мастер студиј на Одсјеку за оп-шту књижевност и библиотекарство – смјер књижевност. У овом тренутку има положене све испите (просјечна оцјена 9,80). Тема мастер рада који је у изради гласи: Паланачки морал и питање иден-титета у романима Нечиста крв Бори-сава Станковића и Ефи Брист Теодора Фонтанеа, под менторством проф. др Горана Максимовића. Стипендиста је ХКД „Напредак“. Током студија ради као демонстратор у електронској читаони-ци на Филозофском факултету Пале. У школској 2009/10. години уписала је основни студиј на Одсјеку за њемачки језик и књижевност (Пале) и четврта је година. Запослена је као наставник ње-мачког језика у Основној школи „Пале“ у Палама.

МИТИЋ СВЕТЛАНА рођена је у Ријеци, 1973. године. Основну и средњу школу је завршила у Краљеву, а студије енглеског језика и књижевности на Фи-лолошком факултету у Приштини (1995). Магистрирала је 2012. године на Фило-лошком факултету у Бањој Луци, одбра-нивши тему из области књижевности под насловом Приказ западне цивили-зације у романима Џозефа Конрада и Џ. М. Куција. Годинама је радила као на-ставник енглеског језика на Архитек-тонско-грађевинском факултету Уни-верзитета у Бањој Луци. Од 2013. године запослена је као асистент на предмети-ма Методика наставе енглеског језика 1 и 2, на Студијском програму енглеског језика и књижевности Филолошког фа-култета Универзитета у Бањој Луци. По-ред наставе, активно се бави превођењем и аутор је више објављених превода књига и чланака.

МУХИЋ ЕМИР рођен је 1983. годи-не у Бањој Луци. Основне студије енгле-ског језика и књижевности завршио је

2007. године на Филозофском факултету у Бањој Луци. На Филолошком факулте-ту у Бањој Луци 2010. године одбранио је магистарски рад. Докторанд је Фило-лошког факултета у Београду. Учество-вао је на домаћим и међународним на-учним скуповима. Аутор је више струч-них чланака, есеја и књижевних прево-да, објављиваних у научнотеоријским часописима и зборницима. Бави се ког-нитивном лингвистиком, прагматиком и семантиком енглеског језика. Живи у родном граду. Ради на Универзитету у Бањој Луци.

НИНКОВИЋ САЊА рођена је 22. маја 1974. године у Бечу. Основну школу и гимназију општег смера завршила је у Бечу, а студије германистике на Фило-зофском факултету у Новом Саду 2000. године. Изузетна награда Универзитета у Новом Саду поводом оствареног успе-ха додељена јој је 1997. године. Маги-старске студије на Одсеку за германи-стику у Новом Саду, смер Наука о језику, завршила је септембра 2009. године од-бранивши магистарску тезу под насло-вом „Немачки глаголи са предлогом mit и durch и њихови преводни еквивален-ти у српском језику. Допринос разгра-ничењу допуна од додатака“. Докторску дисертацију под насловом „Euphemi-smen und Tabuwörter in deutschen und östrreichischen Zeitungen und Zeitschrif-ten“ (Еуфемизми и табу-речи у немач-ким и српским новинама и часописима) одбранила је јануара 2013. године. Ради-ла је као професор немачког језика у Средњој техничкој школи „Јован Вука-новић“ у Новом Саду школске 1998/99, а од октобра 2001. године запослена је на Одсеку за германистику Филозофског факултета. Од светских језика активно се служи немачким и енглеским, а па-сивно француским и руским језиком. Члан је Друштва за стране језике и књижевност Србије и Друштва за не-мачки језик (Gesellschaft für deutsche Sprache). Стални је судски тумач за не-

376


мачки језик. Удата је и мајка једног дете-та.

ПАВЛОВИЋ АЛЕКСАНДАР рођен је у Лозници 1976. године. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду (одсек Општа књижевност и теорија књижевности), где је и магистрирао на смеру Наука о књижевности (ужа област наратологија). Докторат на тему усмене традиције Балкана писао је у оквиру програма Студије југоисточне Европе на Универзитету у Нотингему. Радио је као уредник на Трећем програму Радио Бео-града, био сарадник Института за књи-жевност и уметност и предавач на кате-дри за славистику Универзитета у Но-тингему. Објављивао је радове из обла-сти теорије књижевности, усмене тра-диције Балкана и родних студија у домаћим и страним часописима, а по-времено је писао и за Данас, Бетон, Hereticus, Е-волуцију и Књижевни лист.

ПАСУЛА МИЛИЦА дипломирала је 2007. године на Филозофском факул-тету у Новом Саду, а у јулу 2009. године одбранила дипломски мастер рад на Одсеку за германистику. Од новембра 2009. године студент је докторских студија Филозофског факултета у Новом Саду, смер Језик и књижевност, модул књижевност. Децембра 2007. године иза брана је у звање сарадника у настави за област Немачка књижевност, а од де-цембра 2009. у звање асистента на Одсе-ку за германистику Филозофског факул-тета Универзитета у Новом Саду.

РУСИ РОБЕРТО (Roberto Russi) је доцент италијанске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци. Након што је дипломирао на Kатедри за модерну књижевност на Универзитету у Аквили, завршио је док-торске студије из компаратистике (књи-жев ност, театар, кинематографија) на Универзитету у Сијени. Његова основна поља истраживања су модерна рецеп-ција грчког мита, односи између умје-тности, наратологија, музика у ита-

лијанској књи жевности. Аутор је моно-графија Lette ratura e musica (Carocci, 2005) и Le voci di Dioniso. Il dionisismo novecentesco e le trasposizioni musicali delle Baccanti (De Sono, 2009).

СИМИЋ РАДОЈЕ запослен је од 1. октобра 1966. на Филолошком факулте-ту у Београду, најпре у звању асистента, па доцента, ванредног и редовног про-фесора. Бави се тематиком савременог српско(хрватско)г језика (од фонологије до синтаксе и стилистике), дијалекто-логије с акцентологијом, те повремено историје језика и опште лингвистике. Важније књиге: Левачки говор, Београд 1972; Синтакса левачког говора, СДЗб XXVI, Београд 1980; О нашем књижев-ном језику, Никшић 1991; Српскохрват-ски правопис (Нормативистичка испи-ти вања о ортографији и ортоепији), Научна књига, Београд 1991; Морфоно-лошки процеси у српскохрватском језику (Њихови узроци и последице), Бе-оград – Никшић 1993; Политички дис-курс, Инфлација речи у самоуправном друштву СФРЈ, I, Језичка профилакса, Београд 1996; са Ј. Јовановић, Основи теорије функционалних стилова, Бео-град 2002; са Ј. Јовановић, Српска син-такса I–IV, Никшић – Београд 2002.

СТЕВАНОВИЋ МАРИЈА рођена је 1976. године у Зајечару. Основну и сред-њу школу завршила је у Зајечару, а 1995/96. уписала Филозофски факултет, Група за српски језик и књижевност у Нишу. Радила је у Основној школи „Вла-дислав Петковић Дис“, у Грљану и Гр-лишту, надомак Зајечара, од 2001. до 2010. године. Дипломирала је на Филозоф-ском факултету у Нишу, на Департману за српску и компаративну књижевност 2012. године и стекла звање дипломира-ног филолога за књижевност и српски језик. На Филозофском факултету у Ни-шу уписала је 2012/13. године Мастер академске студије филологије, модул српска и компаративна књижевност.

377


Тре нутно ради у две основне школе у свом родном месту.

СТОЈАНОВИЋ БРАНКО рођен је 14. јуна 1948. у Фочи. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за српскохрватски језик и југосло-венске књижевности. Професионални je новинар и уредник од 1974. године. Пише књижевнокритичке текстове, књи-жев ноисторијске есеје и студије. Од 1970. објављивао je у свим значајнијим новинама и књижевним часописима СФРЈ. До сада је објавио следеће књиге критика и есеја: Реперторијум (1979), Знамења дјетињства (1986) – обе о књижевности за децу и о детињству као књижевној теми; Дух и кантар (1988); Уз туђу ватру дланови (1998) и У славу оклеветаног побједника или Лет би-јелог орла изнад црних добошара лажи, полемички журналистички и књижев-но критички текстови о рату у БиХ (2000); Момо Капор – од џинс-прозе до прозе у маскирној униформи (студија, 2006); Ногова жеравица речи: Нацрт за студију о књижевном делу Рајка Пе-трова Нога, 2008; Неовлашћени тумач (2012). Коаутор је Читанке (с грамати-ком и културом изражавања) за обра-зовање одраслих (Свјетлост, Сарајево 1975, 1979). Написао је више предговора/поговора књигама домаћих писаца, а био је и члан редакционих одбора за савре-мену књижевност (Свјетлост) и члан Ре-дакционог одбора „Дјечија књижевност народа и народности БиХ у 20 књига“ (Веселин Маслеша, 1990). Један је од уредника Нове Зоре. Награђиван je за критику, есејистику и за новинску при-чу. За изузетан допринос на афирмацији српске књижевности, 2010. године, до-био је Повељу Душко Трифуновић. До рата у Босни и Херцеговини 1992. годи-не, живео је у Сарајеву, од 1993. до 1995. у Никшићу, а од 1995. живи у Београду, где је био уредник у издавачком предузећу „Требник“. Од 1996. до 2010. године ра-дио је у Пошти Србије, у Служби за од-

носе с јавношћу. Члан је Удружења књи-жевника Србије (по позиву).

ЋИРИЋ БИЉАНА рођена је у Пи-роту 1. 3. 1982. године, где је завршила основну школу и гимназију (природно--математички смер). На Департману за књижевност и српски језик Филозоф-ског факултета Универзитета у Нишу дипломирала је оценом 10 и примила награду као најбољи дипломирани сту-дент на том департману у школској 2009/10. години. Године 2010. уписала је докторске академске студије филологије на Филозофском факултету у Нишу. У периоду од 1. октобра 2011. до 1. октобра 2012. године радила је као лектор на Универзитету Св. Ћирило и Методије у Великом Трнову. Поред тога, бавила се волонтерским радом у локалној зајед-ници и активно учествовала на пре-давањима и семинарима у оквиру већег броја невладиних хуманитарних орга-ни зација. Говори енглески, француски и италијански језик, а поседује пасивно знање холандског и шпанског.

ЋОСОВИЋ МАРЈАНА рођена је у Сарајеву 1. 9. 1987. Завршила је општу књижевност и библиотекарство на Фи-лозофском факултету Пале, а у току студија објавила више научних и струч-них радова. Завршни рад одбранила је 28. септембра 2011. године, код проф. др Мирољуба Јоковића, на тему „Школице“ Хулија Кортасара као модел постмо-дерног романа. Тренутно је на мастер студију опште књижевности који се од ове године реализује на Универзитету у Источном Сарајеву, гдје је пријавила ма-стер рад на тему Проблем умјетника у Андрићевом дјелу. Учествовала је на не-колико научних скупова.

ФЕЈ ЛУКИЋ ЈЕЛЕНА (Jelena Fay Lukić) запослена je у Националном му-зеју авијације и космонаутике на Смит-соновском институту (Smithsonian Insti-tution, National Air and Space Museum). Диплому професора руског језика и књижевности стекла је 1995. године на

378


Филозофском факултету у Новом Саду, гдје је и магистрирала 2010. године („Тема Божића у поезији Јосифа Брод-ског: стилски, метафизички и психо-лошки аспекти“). Области интересовања и истраживања су јој новија руска књижевност, руски писци емигранти, те америчка и западноевропска књижев-ност. Објављивала је у релевантним на-учним часописима. Члан је Асоцијације за словенске, источноевропске и еура-зиј ске студије (Association for Slavic, East European, and Eurasian Studies). Говори руски, њемачки и енглески језик.

ФЕЈСА МИХАЈЛО рођен је 1957. у месту Куцура. Стекао је англистичко и славистичко образовање. Завршио је магистарске студије на Филолошком фа-култету у Београду 1988. (Енглески еле-менти у русинском језику) и докторске студије у Новом Саду 2000. године (Вре-ме и вид у русинском и енглеском језику). Објавио је: Анґлийски елементи у ру-ским язику (1990); Време и вид у русин-ском и енглеском језику (2005); Функци-онованє конструкциї В-ø у преношеню часо-видових одношеньох у приповедкох Гавриїла Костельника (2009); Нова Србија и њена русинска мањина / Нова Сербия и єй руска меншина / The New Serbia And Its Ruthenian Minority (2010) и стотинак научно-стручних радова. Глав-ни уредник: Куцура некад и сад / Коцур дакеди и тераз (2001) и Русини / Русна-ци / Ruthenians (1745–2005) (I том 2007, II том 2009). Коаутор или коуредник: Let’s Speak English and Rusyn / Бешедуйме по анґлийски и по руски (1998), Српско--русински речник / Сербско-руски словнїк (I том 1995, II том 1997) и Руско-сербски словнїк / Русинско-српски речник (2010). Са енглеског језика на русински превео је Хамлета В. Шекспира (1985) и Алису у Земљи Чуда Л. Керола (1988), а с русин-ског на енглески Информатор: Русини у Србији Националног савета русинске националне мањине (2009). Према кри-те ријумима Министарства за науку Ре-

публике Србије, проф. др Михајло Фејса на Одсеку за русинистику Филозофског факултета, где ради као ванредни про-фесор за Русински језик, има највећи научни коефицијент. На евалуацијама студената одсека, према критеријумима Болоњске декларације, добио је оцену 10. Он је и новинар, судски преводилац за русински језик и представник вој-вођанских Русина у Интеррегионалној комисији за кодификацију русинског језика Конгреса русинског језика. Члан је Академије русинске културе од 2008. године. Године 2010. добио је Награду Општине Врбас и постао један од хи-љаду носилаца звања Велики ум 21. века, које додељује Амерички биографски ин-ститут.

ЦУКУТ СЛАЂАНА рођена је 8. 4. 1984. године у Дервенти, гдје је 2002. го-дине завршила општу гимназију. У јулу 2007. године дипломирала је на Одсјеку за српски језик и књижевност на Фило-зофском факултету у Бањој Л уци, гдје је 2008. примљена на постдипломскe сту-дијe – смјер Наука о језику. У звање аси-стента за ужу научну област Специфич-ни језици – Српски језик изабрана је 2009. године, такође на Филозофском факултету. Од 2009. до 2011. године оба-в љала је посао лектора српског језика на Универзитету Пајсије Хиландарски у Пловдиву (Бугарска) у оквиру међуна-родне сарадње поменутог универзитета и Универзитета у Бањој Луци. Маги-стрирала је 2013. године на Филолошком факултету у Бањој Луци.

ЧОЛАКОВИЋ ВЕРА рођена је 25. 6. 1984. године у Сарајеву. Дипломирала је на Филолошком факултету у Бањој Луци, на Одсјеку за српски језик и књижевност, 2009. године. На истом фа-култету завршава постдипломски студиј – смјер Наука о језику.

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕДа би се обезбиједио што већи степен научности, часопис Филолог сваки рад шаље на

рецензију прије коначног објављивања. Наиме, два анонимна рецензента прегледаће сваки рад који пристигне у редакцију и рад ће бити штампан уколико се оба рецензента усагласе да задовољава високе научне критеријуме.

Mоле се аутори да се придржавају сљедећих упутстава при писању текстова за часопис Филолог:

ВЕЛИЧИНА ТЕКСТА требало би да се креће између 10 и 16 страна, уз Times New Ro-man фонт, величине 12pt и прореда 1.5.

РАД који редакција часописа разматра за објављивање мора садржати сљедеће еле-менте:

- име и презиме аутора, институцију у којој је запослен у горњем лијевом углу;- болдовани наслов рада;- апстракт на језику на којем је рад;- до 10 кључних ријечи;- текст рада;- библиографију цитираних књига, часописа и других извора;- резиме (уколико је рад на страном језику, резиме се пише на српском језику);- ауторову имејл адресу.

Библиографске јединице потребно је цитирати у складу с упутством Harvard Manual Style. У овом упутству наведен је начин цитирања најчешћих библиографских јединица, док се више информација о начину цитирања може наћи на интернету.

Подаци о ЦИТИРАНИМ КЊИГАМА дају се у продужетку текста на тај начин што се у загради дâ презиме цитираног аутора, година издања и двотачком се одвоји број странице (Петровић 2009: 135).

Примјер: Сâм избор облика драме већ је по себи идеја (Trilling 1976: 284).Уколико се име аутора помиње у тексту, онда само треба навести годину издања и стра-

ницу:Примјер:Сâм избор облика драме, каже Лајонел Трилинг, већ је по себи идеја (1976: 284). Ако је ријеч о цитату ЧЛАНКА ИЗ ЧАСОПИСА, у загради се даје презиме аутора, годи-

на издања, двотачка, страница (Хартман 1980: 108). Приликом цитата извора с интернета у продужетку текста у загради даје се име ауто-

ра, интернет (Петровић, интернет)Потпуни подаци цитираног дјела дају се у БИБЛИОГРАФИЈИ, сљедећим редослиједом:

презиме, име, у загради година издања, наслов текста у курзиву, мјесто издања, двотачка, издавачка кућа.

Примјер:Костић, Веселин (1994), Стваралаштво Вилијама Шекспира I, Београд: Српска

књижевна задруга.У списку литературе чланци се наводе на сљедећи начин: презиме, име, у загради го-

дина издања, наслов текста под наводницима, наслов часописа у италику, годиште часопи-са, у загради број свеске у годишту уколико пагинација није јединствена за цијели том, дво-тачка и број странице (ако је потребно).

Примјер:Miller, Johns Roger (1926), „The Ideas of Thoughts of God“, Classical Philology 21: 317–326.Када се у списку литературе наводи извор са интернета, осим интернет-адресе сајта на

којем се текст налази и наслова самог текста, наводи се и датум посјете тој страници. Примјер:Ross, Kelley R., „Ontological Undecidability“, интернет, доступно на: http://friesian.com

(приступљено 2. априла 2009).

Documents

УНИВЕРЗИТЕТ · 2016-09-09 · Суфиксација сложеница и других двокомпонентних речи (на материјалу руског