Први светски рат 1

Први светски рат

Овај чланак или један његов део није преведен.Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди [1] и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу иправопису.

Први светски рат

У смеру казаљке на сату: ровови на Западном фронту, британски тенк Марк I прелази ров, потапање бојног брода ХМСИрезистибл у бици код Дарданела, митраљез Викерс и посада са гас маскама и немачки ловачки авион Албатрос

Време: 1914. – 1918.

Локација: Европа, Африка, Пацифик, Атлантик, Индијски океан, Блиски исток

Узрок рата: Види

Резултат: Победа Савезника

Сукобљене стране

Савезници Централне силе

Губици

5,711 милиона војних,3,667 милиона цивилних(цео списак)

4,038 милиона војних,5,193 милиона цивилних(цео списак)

Западни фронт

Границе – Лијеж – Антверпен – Велико повлачење – 1. Марна – 1. Ена – Трка ка мору – Нев Шапел – 2. Ипр – 2. Артоа –Кота 70 – 3. Артоа – Верден – Сома – Арас – Избочина Вими – 2. Ена – Пашендал – Камбрај – Пролећна офанзива – 3. Ена

– 2. Марна – Шато-Тјери – Хамел – Сто дана

Источни фронт

Сталупонен – Гумбинен – Таненберг – 1. Лавов – Красник – Мазурска језера I – Пшемисл – Висла – Лођ – Болимов –Мазурска језера II – Горлице-Тарнов – Варшава – језеро Нароч – Брусиловљева офанзива – Офанзива Керенског

Први светски рат је био оружани сукоб између два савеза држава (Антанта и Централне силе) који се одвијаона више континената од 1914. до 1918. Последица рата је било више од 40 милиона жртава, укључујућиприближно 20 милиона мртвих војника и цивила[2] , и значајна разарања држава и економија, те се сматрапрвим ратом глобалних, светских, размера. Отуда је прво називан Велики рат. Око 60 милиона европскихвојника је било мобилисано од 1914. до 1918.[3]

Први светски рат 2

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство,Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружилесилама Антанте, од којих су најважније биле Краљевина Италија, која се придружила априла 1915, иСједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. Централне силе су чиниле Немачка иАустро-Угарска. Отоманско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана каснијето је урадила и Краљевина Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља само су Холандија, Швајцарска,Шпанија и скандинавске државе остале званично неутралне, иако су многе пружале финансијску иматеријалну помоћ једној страни у рату.Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу ФранцаФердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била деоАустро-Угарске. Напад Аустро-Угарске на Србију активирао је низ савезништава који су покренули ланчануреакцију објава рата. За месец дана, већи део Европе је био у стању рата.Рат се водио на неколико фронтова који су нашироко окруживали Европу. Западни фронт се одликоваосистемом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од600 -{km}-. На Источном фронту, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничкамрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнакожестоки. На Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту су такође вођене жестоке борбе, анепријатељства су се одвијала и на мору и, по при пут, у ваздуху.Рат је окончан потписивањем наколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица ратаје била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене сунове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено даплаћа велику одштету. Аустро-Угарска и Отоманско царство су била распуштена. Од територија које језаузимала Аустро-Угарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Отоманскоцарство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, докје језгро Отоманског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата наконОктобарске револуције, је изгубило велики део своје западне границе, а на тим територијама створене су новедржаве: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа каомеђународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између државадипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова ибио је важан фактор избијању Другог светског рата.

Узроци

За више информација погледајте Узроци Првог светског рата

Први светски рат 3

Графички приказ стања међународних односау Европи пред Први светски рат. Италија је

ступила у Тројну антанту априла 1915.

Гаврило Принцип, босански Србин и студент је 28. јуна 1914.године у Сарајеву пуцао на аустроугарског престолонаследникаФранца Фердинанда и убио га. Принцип је био члан Младе Босне,групе чији су циљеви укључивали уједињење Јужних Словена инезависност од Аустро-Угарске. Овај атентат је био један оддогађаја који су се муњевито одигравали у јулу те године,узрокујућу кризу, а потом и Први светски рат.[4] Аустро-Угарска једала ултиматум Србији да покрене акцију како би казнила свеодговорне, али када је процењено да Србија није адекватноодговорила, објавила је рат.

Највеће европске силе нашле су се у рату за само неколико недељазбог преклапајућих споразума о заједничкој одбрани и сложене природе међународних савеза.

Види још: Црна рука

Трка у норужањуВиди још: Дреднот

Поморска трка између Британије и Немачке се интензивирала 1906, поринућем брода ХМС Дреднот,револуционарног пловила чија је величина и сила учинила претходне бојне бродове застарелим. Британија јетакође одржавала велико вођство у другим морнаричким областима, посебно над Немачком и Италијом. ПолКенеди је истакао да су обе земље веровале у тезу Алфреда Тајера Мејхана (енгл. -{Alfred Thayer Mahan}-) оуправљању морем, као виталним за статус државе; искуство са guerre de course[5] је показало да Мејхан нијебио у праву.Дејвид Стивенсон је описао трку у наоружању као самопојачавајући циклус подизања војне спремности[6] .Дејвид Херман је бродоградитељско ривалство видео као део општег стремљења ка рату[7] . Међутим,ревизиониста Најал Фергусон, је сматрао да способност Британије да се свеукупно држи испред конкуренцијеније представљала фактор у вези надолазећег сукоба[8] .Трошкови трке у наоружању су се осетили и у Британији и у Немачкој. Укупни трошкови за наоружање шествеликих сила (Британија, Немачка, Француска, Русија, Аустроугарска и Италија) су се повећали за 50% између1908. и 1913.[9]

Планови, неповерење и мобилизација

Војни савези у Европи пред Први светски рат

Блиска теорија прихваћена од стране бројнихисторичара сматра да су мобилизациони плановиНемачке, Француске и Русије аутоматскиескалирали конфликт. Фриц Фишер нагласак стављана урођену агресивну природу Шлифеновог планакоји је предвиђао вођење рата на два фронта. Борбана два фронта значила је да Немачка мора брзо даелиминише једног противника пре него што сеобрачуна са другим. План је предвиђао изненадниснажан заобилазни маневар кроз Белгију како би сеФранцуска поразила пре него што спроведемобилизацију. После напада на Француску, немачкаармија би железницом била пребачена на исток где би уништила руску армију којој је требало знатно вишевремена да се у потпуности мобилизује.[10]

Први светски рат 4

Француски план -{XVII}- је предвиђао брз продор у Рурску област, која је представљала срце немачкеидустрије, што је у теорији требало да онеспособи Немачку за даље вођење рата.Руски план -{XIX}- предвиђао је мобилизацију руских снага на граници са Аустро-Угарском и Немачком.Сва три плана ослањала су се на брзину као на један од одлучујућих фактора за победу. Припремљени супрецизни временски распореди; једном кад би мобилизација започела, било би је веома тешко зауставити.Дипломатска одуговлачења и лоша комуникација само су додатно погоршале овај проблем.Такође, планови Француске, Немачке и Русије су били наклоњени офанзивним дејствима што је било уочигледној супротности са значајним развојем ватрене моћи и одбрамбених положаја.[11] [12] [13]

Милитаризам и аутократија

Мапа са учесници у Првом светском рату: ██ Антанта██ Централнесиле██ Неутралне земље

Амерички председник Вудро Вилсон јебио један од заступника теорије да јеглавни узрочник Првог светског рата биомилитаризам.[14] Друга становиштаузроке за избијање рата лоцирају упревеликој моћи аристократије и војнеелите у земљама као што су Немачка,Русија и Аустро-угарска. Према њима, ратје био последица њихове тежње ка војнојмоћи и гађења према демократији. Овастановишта су нарочито дошла доизражаја у анти-немачкој пропаганди.Заступници ове теорије су на крају проузроковали абдикацију владара као што је кајзер Вилхелм II и пропастаристрократије и милитаризма уопште. Ова платформа обезбедила је делимично оправдање за улазак САД урат након капитулације Руског царства 1917.

Силе савезнице, Велика Британија и Француска, обе демократије, сукобиле су се са Централним силама које сучиниле Немачка, Аустро-угарска и Отоманско царство. Русија, једна од савезничких сила, била је царство сведо 1917. али се противила подчињавању словенских народа од стране Аустро-угарске. Имајући у виду оваквупозадину, схватање рата као сукоба демократије са једне стране и диктатуре са друге, првобитно је ималоодређен легитимитет али је са наставком конфликта изгубило на кредибилитету.Вилсон се надао да ће Лига народа и опште разоружање обезбедити трајни мит. Позивајући се на Х. Ф. Велса,он је описао први светски рат као "рат који ће окончати све ратове". У том циљу био је спреман да стане настрану Француске и Британије упркос њиховом сопственом милитаризму.Фриц Фишер је највећи део кривице свалио на немачку аристократију.[15] Тврдио је да су немачке вођесматрале да губе моћ и да њихово време пролази. Немачка Социјал-демократска партија је већ победила нанеколико избора и са значајним бирачким телом, постала је једна од најбројнијих политичких партија уНемачкој. Иако су изабране институције имале релативно малу моћ у односу на Кајзера, постојало јестраховање да је некакав облик политичке револуције неизбежан. Русија је била усред велике војне реформекоја је требало да буде готова у 1916-17. Рат би ујединио Немачку и довео до пораза Русије пре него што овареформа буде спроведена. У својим каснијим радовима Фишер је отишао корак даље тврдећи[16] да је Немачкапланирала почетак рата још 1912.Самјуел Р. Вилијамсон је нагласио улогу Аустро-угарске монархије која се надала ограниченом рату противСрбије и сматрала је да ће, уз снажну подршку Немачке успети да сузбије Руске амцбиције на Балкану.Међутим, растући српски национализам и снажна подршка Русије имали су за последицу распад монархијесастављене од 11 различитих националности.

Први светски рат 5

Баланс моћи

Разгвој догађаја током Првог светског рата.

Један од циљева спољне политикевеликих сила у предратним годинама биоје одржање равнотеже снага у Европи.Оваква настојања преточена су у веомакомпликовану мрежу тајних и јавнихсавеза и споразума. Нпр. послеФранцуско-пруског рата (1870-71),Британији је више одговарала јакаНемачка као противтежа њеномтрадиционалном непријатељу Француској.Након што је Немачка започела

реализацију свог плана изградње снажне морнарице која је требало да парира британској краљевској ратнојморнарици, ово становиште је промењено. Француска је савезника за супротстављање претњни јаке Немачкепронашла у Русији. Аустро-Угарска, угрожена јачањем Русије, потражила је савезника у Немачкој.

У тренутку избијања првог светског рата ови споразуми су само делимично одређивали на чијој страни којадржава треба да ступи у рат. Британија која није имала споразум са Франсуком и Русијом, ипак је ушла у ратна њиховој страни; Италија је касније одлучила да се придружи савезницима. Можда је најзначајнији споразумбио првобитни "одбрамбени" пакт између Немачке и Аустро-Ггарске, који је Немачка 1909. проширилаодредбом по којој ће Немачка пружити помоћ Аустро-Угарској чак и ако она отпочне рат. [17]

Економски империјализамВладимир Илич Лењин сматрао је да је један од гланих узрочника рата империјализам. Лењин је овакавзакључак донео ослањајући се на економске теорије Карла Маркса и енглеског економисте Џона А. Хобсонакоји је предвидео да ће неограничена трка за проширењем тржишта довести до глобалног сукоба. [18] Овајаргумент је био веома популаран у периоду непосредно пред избијање рата и значајно је допринео успонукомунизма. Лењин је тврдио да су банкарски интереси различитих капиталистичко-империјалистичких силадовели до сукоба.[19]

Трговинске баријереКордел Хул, амерички државни секретар у администрацији Френклина Рузвелта, је веровао да су трговинскебаријере биле главни узрок и Првог и Другог светског рата. Он је 1944, помогао у изради Бретон Вудсспоразума за смањивање трговинских баријера и елиминисање онога шта је он сматрао за узрок сукоба[20] .

Етнички и политички ривалитетСлабљење утицаја Аустро-угарске на Балкану и јачање пан-славеснког покрета створили су такву политичкуатмосферу у којој се сматрало да је нови рат на Балкану неизбежан. Јачање етничког национализма одвијало сепаралелно са сталним растом и јачањем Србије у којој су анти-аустријска осећања била нарочито ватрена.Аустро-угарска је 1878. окупирала некадашњу отоманску провинцију Босну и Херцеговину, у којој је живеовелики број Срба. Босна је тек 1908. формално анектирана од стране Аустро-угарске. Нарастањенационалистичких осећања такође се поклопило и са слабљењен Отоманске империје. Русија, која јеподржавала пан-славенски покрет била је мотивисана етничком и религијском блискошћу али и ривалствомпрема Аустрији које је настало још у време Кримског рата. Скорашњи догађаји као што је пропали покушајсклапања споразума између Русије и Аустрије као и стално настојање Русије да избије на топло море додатносу мотивисали Санкт Петербург.[21]

Први светски рат 6

Поред наведених, постојало је мноштво различитих геополитичких мотива широм Европе, нпр. губитак Алзасаи Лорене у Француско-пруском рату створио је осећање иредентистичког реваншизма у тој земљи. Францускаје на крају склопила споразум са Русијом створивши Немачкој извесну могућност вођења рата на два фронта.

Јулска криза и објава рата

Wilhelm's declaration of war from the German Empire in 1914 -[http://de.wikisource.org/wiki/Erkl%C3%A4rung_des_Kriegszustandes_des_Deutschen_Kaiserreiches

(text)

]Влада Аустро-угарскеискористила је убиствонадвојводе ФранцаФердинанда као повод зарешавање српског питања учему је имала подршкуНемачке. 23. јула 1914.Србији је упућенултиматум који је садржаодесет захтева, од којих сунеки били неприхватљивиза суверену државу.Одговор Србије наултиматум је имаорезервисан тон али језахтев под бројем шест биоодбијен. Ослањајући се наподршку Русије, Србија јеодбила захтев под бројемшест (иако је првобитнимнацртом одговора на ултиматум овај захтев био прихваћен) и објавила је општу мобилизацију. Као одговор нато Аустро-угарска је објавила рат Србији 28. јула 1914. на шта је Русија реаговала објавивши делимичнумобилизацију снага на граници са Аустријом. 31. јула руски генералштаб обавестио је цара да је делимичнамобилизација логистички неизводива због чега је наређена општа мобилизација. Шлифенов план, који јепредвиђао брзи напад на Француску није остављао могућност за мобилизацију руских снага без напада наНемачку или Аустрију. Због тога је Немачка 1. августа објавила рат Русији, а Француској два дана касније.Током напада на Француску, немачке снаге које су наступале ка Паризу, ушле су у Белгију и нарушиле њенунеутралност због чега је Британска империја ушла у рат. Са уласком Британске империје у рат, пет од шестевропских сила нашло се у највећем континенталном сукобу у Европи још од Наполеонових ратова. [22]

Први светски рат 7

Хронологија

За више информација погледајте Хронологија Првог светског рата

European military alliances in 1914; CentralPowers purplish-red, Entente Powers pale green,

and neutral countries yellow

Почетна непријатељства

Неспоразум између Централних сила

Стратегија Централних сила патила је због лоше комуникације.Немачка је обећала подршку Аустро-угарској инвазији Србије, алије ова подршка погрешно протумачена. Аустро-угарска је сматралада ће Немачка заштити њен северни бок од Русије. Међутим,Немачка је пореметила Аустро-угарске планове због чега је онаморала већину својих трупа да пошаље на фронт према Русији докНемачка не порази Француску. Овај неспоразум приморао јеАустро-угарску армију да подели своје снаге на два фронта, премаРусији и према Србији.

Афричка кампања

За више информација погледајте Афричко бојиште у Првом светском рату

Неки од првих сукоба у првом светском рату одиграли су се између британских, француских и немачккихколонијалних трупа у Африци. 7. августа 1914. француске и британске трупе извршиле су инвазију на немачкипротекторат Тоголенд. 10. августа немачке снаге у Намибији напале су Јужну Африку; спорадичне и жестокеборбе наставиле су се све до краја рата.

Француски ров у Горњој Рајни 1917.

Први светски рат 8

Српска кампања

За више информација погледајте Српска кампања (Први светски рат)

Српска војска се борила против Аустријанаца у бици на Церу, која је почела 12. августа 1914. Српска војска језаузела одбрамбене положаје са јужне стране Саве и Дрине. Током наредне две недеље аустријски напади суодбијени уз тешке нанете им губитке, што је означило прву победу Антанте у рату и сломило аустријске наде обрзој победи. Последица тога је да је Аустро-Угарска морала да држи значајан број војника на фронту саСрбијом, што је ослабило њене напоре против Русије.

Немачке снаге у Белгији и Француској

За више информација погледајте Западни фронт (Први светски рат)

Немци су на почетку имали велике успехе у бици за границе (14. август–24. август). Међутим, Русија је напалау Источној Пруској што је довело до преусмерења немачких снага намењених Западном фронту. Немачка јепоразила Русију у серији битака групно названих битка код Таненберга (17. август – 2. септембар). Међутим,ова диверзија је продубила проблеме недовољне брзине напредовања које немачки главни штаб нијепредвидео. Шлифенов план је оригинално подразумевао да десно крило немачке армије продре и прођезападно од Париза. Међутим, капацитет и спорост коњског транспорта је успорио снабдевање немачке војске,што је на крају омогућило Французима и Британцима да зауставе немачко напредовање источно од Париза уПрвој бици на Марни (5. септембар–12. септембар). Због тога су Централне силе остале без брзе победе, иморале су да воде рат на два фронта. Немачка војска се пробила у добру одбрамбену позицију унутарФранцуске, и трајно је онеспособила 230.000 британских и француских војника више него што је она изгубила.Упркос овоме, проблеми у комуникацији, и командне одлуке сумњивог квалитета су коштале Немачку шанседа брзо победи.

Азија и Пацифик

За више информација погледајте Азијско и пацифичко бојиште у Првом светском рату

Нови Зеланд је окупирао Немачку Самоу (касније Западну Самоу) 30. августа. 11. септембра, Аустралијскепоморске и војне експедиционе снаге су се искрцале на острво Нова Померанија (касније Нова Британија), којеје било део Немачке Нове Гвинеје. Јапан је заузео немачке колоније у Микронезији, а после Битке за Цингтао,и немачку луку Цингтао, на кинеском полуострву Шандонг. У року од неколико недеља, савезничке снаге сузаузеле све немачке територије на Пацифику.

Први светски рат 9

У рововима: Пешадија са гас маскама, Ипр,1917.

Ране фазе

Почетак рововског рата

За више информација погледајте Западни фронт (Први светски рат)

Војне тактике од пре Првог светског рата нису држале корак са напретком у технологији. Изграђени суимпресивни одбрамбени системи, које застарела тактика није могла да пробије током већег дела рата.Бодљикава жица је представљала значајну препреку за масовне пешадијске нападе. Артиљерија, многосмртоноснија него током 1870их, у спрези са митраљезима, је учинила прелазак брисаног терена врло тешким.Немци су увели отровни гас, а убрзо су обе стране почеле да га користе, иако се никада није показаоодлучујућим фактором у добијању битке. Ефекти гаса су били брутални, доводио је до споре и болне смрти, иотровног гаса су се највише плашиле обе стране, и представља један од најбоље упамћених ужаса рата.Стратези обе стране нису успели да развију тактике за пробијање ушанчених позиција без великих губитака.Међутим, у то време, технологија је почела да даје и нова офанзивна оружја, као што је тенк. Тенкове сунајвише користиле Британија и Француска; Немци су користили заробљене савезничке тенкове, као и малуколичину из сопствене производње.Након Прве битке на Марни, обе стране су започеле узајамну серију маневара којима су покушавале дазаобиђу непријатељску линију фронта, што је довело до такозване трке ка мору (покушаји заобилажења сутрајали све док се фронт није проширио до обале). Британске и француске снаге са једне стране, а немачке садруге, биле су ушанчене од Лорене до фламанске обале у Белгији. Британија и Француска су желеле да направеофанзиву, док је Немачка покушавала да одбрани освојене територије; због тога су немачки ровови начелнобили много боље конструисани него савезнички. Енглеско-француски ровови су направљени као привермени,пре него што би њихове снаге продрле кроз непријатељску одбрану. Обе стране су покушавале да прекину патпозицију коришћењем научних и технолошких напедака. Априла 1915, Немци су први пут користили отровнигас (прекршивши Хашку конвенцију) и отворили 6 километара широку рупу у савезничким линијама када сусе британске и француске колонијалне снаге повлачиле. Канадски војници су затворили рупу током Другебитке за Ипр. Током Треће битке за Ипр, канадске и аустралијско-новозеланђанске трупе су заузеле селоПашендејл.

Први светски рат 10

1. јул 1916, први дан Битке на Соми, је за Британску војску био најкрвавији дан у историји - 57.470 војника јеизбачено из строја, а 19.240 погинуло. Већина жртава је пала токо првог сата напада. Цела офанзива јекоштала Британску војску скоро пола милиона људи[23] .

Француски напад на немачке положаје.Шампања, Француска, 1917.

Ниједна страна није била у стању да зада одлучујћи ударац нареднедве године, мада је немачка продужена акција код Вердена током1916, уз неуспех Антанте на Соми,Википедија:Навођење изворадовела исцрпљену францускју војску на руб колапса. Узалуднипокушаји фронталних напада, тврдоглава упорност у употребинеефикасног методаВикипедија:Навођење извора, су пуно кошталифранцуску и британску пешадију, и довели до ширења побуна,посебно током Нивелове офанзиве.

Канадски војници напредују иза британскогтенка Марк II код избочине Вими.

Од 1915. до 1917, Британија и Француска су претрпеле вишегубитака од Немачке, што је било узроковано и стратешким итактичким одлукама обе стране. На стратешком нивоу, док суНемци спровели само једну главну офанзиву код Вердена,Савезници су начинили више покушаја пробоја кроз немачкелиније. На тактичком нивоу, немачка дефанзивна доктрина је биладобро прилагођена рововском ратовању, са релативно слабобрањеним жртвеним истуреним позицијамаВикипедија:Навођењеизвора, и снажнијим главним положајем са кога би тренутно могаода се започне снажан контранапад. Ова комбинација је обично билаефикасна у одбацивању нападача уз мале губитке поНемцеВикипедија:Навођење извора. Па ипак, губитак живота са

обе стране је био запањујућ.

Лудендорф је о борбама 1917. написао: 25. август је закључио другу фазу битке за Фландрију. Скупо нас јекоштала…. Скупе августовске битке у Фландрији и код Вердена су ставиле западне трупе под великипритисак. Упркос свој заштити коју су имале, изгледале су мање-више беспомоћно под енормним ударомнепријатељске артиљерије. У неким тренуцима, војска више није испољавала чврстоћу којој сам се ја,заједно са осталим командантима, надао. Непријатељ је успео да се прилагоди нашој методи спровођењаконтранапада.… Ја сам сам био под страшним притиском. Стање на западу као да је спречавалоспровођење наших планова другде.

О бици за избочину Менин је писао: Још један страшан напад на наше линије је начињен 20. септембра….Непријатељски напад 20. је био успешан, што је показало надмоћ напада над одбраном. Његова снага нијебила у тенковима… Снага напада је лежала у артиљерији, и у чињеници да наша није нанела довољнегубитке непријатељској пешадији док се она груписала, и изнад свега, током самог напада.[24]

Око 800.000 војника из Британског царства је било на Западном фронту у свакомтренуткуВикипедија:Навођење извора. 1.000 батаљона, који су окупирали секторе на фронту од Северног морадо реке Орне, је функционисало по месец дана дугом ротационом систему од четири фазе, осим у времеофанзива. Фронт је имао преко 9.600 km ровова. Сваки батаљон је држао свој сектор око недељу дана, пренего што би се повукао на потпорне линије, а затим даље на резервне линије. Након тога би уследила недељаодмора ван фронта, често у области Поперинга или Амјена.Током Битке код Араса 1917, једини значајан успех британске војске је било заузимање избочине Вими од стране Канадског корпуса под сер Артуром Каријем и Џулијаном Бингом. Нападачке снаге су по први пут

Први светски рат 11

успеле да заузму, брзо пошаљу појачање, и задрже избочину која брани равницу Дуе, богату угљем[25] .

Рат на мору

За више информација погледајте Поморско ратовање у Првом светском рату

Ескадрила немачких бојних бродова

На почетку рата, Немачко царство је имало крстарице разасутеширом света, од којих су неке касније коришћене за нападе насавезничке трговачке бродове. Британска Краљевска морнарица ихје систематски ловила, али је за њу представљала срамотучињеница да није могла да заштити савезничке бродове. Например, немачка лака крстарица Емден, део источноазијскеескадриле стациониране у Цингтау је заробила или уништила 15трговачких бродова, и потопила руску крстарицу и францускиразарач. Међутим, највећи део Немачке источноазијске ескадрилекоја се састојала од оклопљених крстарица Шарнхорст и Гнајзенау, лаких крстарица Нирнберг и Лајпциг идва транспортна брода није имала наређења да напада савезничке бродове, већ је била на путу ка Немачкојкада се сусрела са елементима британске флоте. Немачка флотила, заједно са Дрезденом, је потопила двеоклопљене крстарице у Бици код коронела, али је готово потпуно уништена у Бици код Фокландских острвадецембра 1914. Само је Дрезден побегао[26] .

Убрзо након почетка непријатељстава, Британија је започела поморску блокаду Немачке. Ова стратегија сепоказала ефикасном, одсекавши виталне линије војног и цивилног снабдевања, иако је блокада кршилаопштеприхваћени међународни закон кодификован у неколико међународних споразуме из претходна двавека[27] . Британија је минирала међународне воде да би спречила било који брод да уђе у одређене деловеокеана, што је узроковало опасност и за неутралне бродове[28] . Услед ограничених реакција на оваквопонашање, Немачка је очекивала сличан одговор и на своју тактику неограниченог подморничког ратовања[29]

.

ХМС Лајон гори током битке код Јитланданакон што је погођен салвом са СМС Лицов

Битка код Јитланда 1916 (нем. -{Skagerrakschlacht}-, или Биткакод Скагерака) се развила у највећу поморску битку током рата,једини сукоб бојних бродова пуних размера. Битка се одвијала од31. маја до 1. јуна, 1916, у Северном мору код Јитланда. НемачкомФлотом високог мора (нем. -{Hochseeflotte}-) је командоваовицеадмирал Рајнхард Шер, док је британску Велику флоту (енгл.-{Grand Fleet}-) водио адмирал сер Џон Џеликоу. Исход је бионерешен, јер су Немци које је надманеврисала већа британскафлота, успели да побегну и да нанесу више штете британској флоти

него што су они претрпели. Међутим, стратешки, Британци су осигурали контролу над морем, што је значилода је велики број немачких бродова остао заробљен у лукама до краја рата.

Немачке подморнице покушале су да пресеку поморску линију снабдевања између Северне Америке иБританије.[30] Природа подморничког рата значила је да је до напада најчешће долазило без претходногупозорења због чега су посаде трговачких бродова имале мале шансе за преживљавање.[31] Због оваквогначина вођења подморничког рата, САД су уложиле званичан протест, што је довело до измена у начинудејства немачких подморница. После несрећног потапања путничког брода РМС Луизитанија 1915. Немачка јеобећала да неће више нападати путничке бродове док је Британија почела са наоружавањем својих трговачких

бродова. Коначно, почетком 1917. Немачка је усвојила политико неограниченог подморничког рата, схвативши да ће Америка највероватније ући у рат на страни сила Антанте.[32] Немачка је покушала да у

Први светски рат 12

потпуности онемогући савезнички поморски транспорт пре него што САД пребаци трупе на европскиконтинент.Опасност од немачких подморница значајно је опала када је 1917. уведен систем конвоја које су пратилиразарачи. Оваква тактика отежала је немачким подморницама проналажење мета, што је довело до наглогсмањења губитака; након увођења хидрофона и дубинских бомби, пратећи разарачи су добили могућност данападну немачке подморнице и да их потопе. Систем конвоја успорио је доток ратног материјала због временапотребног за прикупљање бродова и формирање конвоја. Проблем је решен покретањем обимног програмаизградње великог броја транспортних бродова. Бродови који су превозили трупе били су превише брзи занемачке подморнице због чега нису били укључени у систем конвоја у Северном Атлантику.[33] [34]

Први светски рат је такође био први сукоб у којем су употребљени носачи авиона. У јулу 1918. СоповитКемели који су полетели са британског носача авиона ХМС Фјуриос, извршили су успешан напад на базунемачких цепелина у Тондерну.[35]

Јужна бојишта

Рат на Балкану

За више информација видети Балканска кампања (Први светски рат), Српска кампања (Први светскират) и Солунски фронт

Суочена са Русијом, Аустро-Угарска је могла да одвоји само трећину своје војске у нападу на Србију. Наконвеликих претрпљених губитака, Аустријанци су накратко окупирали Београд. Међутим, српски контранапад ихје успео истерати из земље до краја 1914. Током првих девет месеци 1915, Аустро-Угарска је користила својевојне разерве у рату против Италије. Међутим, немачке и аустро-угарске дипломате су успеле да убедеБугарску да се придружи у нападу на Србију.Србија је била окупирана за нешто више од месец дана. Напад је почео 5. октобра 1915. када су Централнесиле покренуле офанзиву са Саве и Дунава; четири дана касније Бугари су се придружили нападу са истока.Српска војска, пошто се борила на два фронта и била суочена са сигурним поразом, почела је повлачење премаобали Јадранског мора, кроз Црну Гору и Албанију. Црногорска војска је штитила српско повлачење уМојковачкој бици 6. и 7. јануара 1916, али су на крају Аустријанци заузели и Црну Гору. Српска војска јесавезничким бродовима пребачена у Грчку и северну Африку.Солунски фронт је основан крајем 1915. када су француске и британске снаге искрцале код Солуна да бипружили помоћ и извршили притисак на грчку владу да објави рат. На несрећу Савезника, про-немачки краљГрчке Константин I је распустио владу про-савезничког премијера Елефтериоса Венизелоса, пре него што сусавезничке снаге могле стићи.После освајања, Србија је била подељена између Аустро-Угарске и Бугарске. Бугари су у својој окупационојзони започели бугаризацију српског становништва, забранивши српску ћирилицу и Српску православну цркву.Након присилне мобилизације српског становништва у бугарску војску 1917, избио је Топлички устанак.Српски устаници су за кратко време ослободили територију између Копаоника и Јужне Мораве. Устанак јеугушен заједничким напорима бугарских и аустријских снага крајем марта 1917.Солунски фронт се већи део времена показао статичним. Српске снаге су ослободиле део своје територијеослоободивши Битољ 19. новембра 1916.

Први светски рат 13

Отоманско царство

За више информација погледајте Блискоисточно бојиште Првог светског рата

Отоманско царство се сврстало са Централним силама, потписавши тајни Отоманско-немачки споразум уавгусту 1914. То је представљало претњу за руске територије на Кавказу и британску комуникацију са Индијомпреко Суецког канала. Британци и Французи су отворили прекоморске фронтове Галипољским (1915) иМесопотамским походом. Турци су у Галипољу успешно одбили британски, француски, аустралијски иновозеланђански напад. Међутим, у Месопотамији, након катастрофалне Опсаде Кута (1915–16), Британскеимперијалне снаге су се реорганизовале и заузеле Багдад у марту 1917. Даље на западу у Синајском ипалестинском походу, почетни британски неуспеси су превазиђени када је у децембру 1917 освојен Јерусалим.Египатске експедиционе снаге, под командом фелдмаршала Едмунда Аленбија, су сломиле отоманске снаге уБици за Мегидо у септембру 1918.Руска војска се најбоље показала на Кавказу. Енвер паша, врховни командант турске војске, је био амбициозани сањао је о освајању средње Азије, али је био слаб заповедник.[36] Покренуо је офанзиву против РУса наКаквазу у децембру 1914. са 100.000 својих војника. Инсистирајући на фронталном нападу на руске планинскеположаје у зими изгубио је 86% своје војске у бици код Сарикамиша.[37]

Руски заповедник од 1915. до 1916, генерал Николај Јуденич, је низом победа истерао Турке из већег делајужног Кавказа.[37] Године 1917, руски велики војвода Николај преузео је заповедништво на кавкаскомфронту. Николај је планирао да изгради железничку пругу од Грузије до освојених територија како би свежетрупе могле стићи за нову офанзиву 1917. Међутим, у марту 1917. цар је збачен у фебруарској револуцији ируска кавкаска армија почела је да се распада. У новонасталој ситуацији, јерменске добровољачке јединицеставиле су се под команду генерала Tovmas Nazarbekian, са Droкао цивилног комесара Административнеуправе Западне Јерменије. The front line had three main divisions: Movses Silikyan, Andranik, and MikhailAreshian. Another regular unit was under Colonel Korganian. There were Armenian partisan guerrilla detachments(more than 40,000[38] ) accompanying these main units.The Arab Revolt was a major cause of the Ottoman Empire's defeat. The revolts started with the Battle of Mecca bySherif Hussain of Mecca with the help of Britain in June 1916, and ended with the Ottoman surrender of Damascus.Fakhri Pasha the Ottoman commander of Medina showed stubborn resistance for over two and half years during theSiege of Medina.Along the border of Italian Libya and British Egypt, the Senussi tribe, incited and armed by the Turks, waged asmall-scale guerrilla war against Allied troops. According to Martin Gilbert's The First World War, the British wereforced to dispatch 12,000 troops to deal with the Senussi. Their rebellion was finally crushed in mid-1916.

Италијанско учешће

За више информација погледајте Италијанска кампања (Први светски рат)

Италија је била у савезу са Немачком и Аустро-Угарском од 1882. као део Тројног савеза. Међутим, она јеимала своје претензије на аустријске територије Трентино, Истру и Далмацију. Рим је имао тајни пакт из 1902.са Француском, који је поништавао њен савез са Аустријом.[39] На почетку непријатељстава, Италија је одбилада ангажује своју војску, тврдећи да је Тројни савез био дефанзивне природе и да је Аустро-Угарска агресор.Аустро-Угарска је почела да почела преговоре како би осигурала италијанску независност, нудивши Италијифранцуску колонију Тунис. Међутим, Италија се придружила силама Антанте у априлу 1915. и објавила ратАустро-Угарској у мају. Петнаест месеци касније, Италија је објавила рат Немачкој.У војном смислу, Италијани су имали бројчану надмоћ. Међутим, ова предност је изгубљена због тешког терена у ко су се одвијале борбе, као и због коришћене стратегије. Италијански фелдмаршал Луиђи Кадорна,

Први светски рат 14

упорни заговорник фронталног напада, је маштао о пробоју у Словенију, заузимању Љубљане и угрожавањуБеча. Ово је био наполеонски план, који није имао реалне шансе за успех у ери бодљикавих жица, митраљеза иартиљеријске ватре, комбинованим са брдовитим и планинским тереном.Кадорна је инсистирао на нападу на фронту на Сочи. Покренуо је 11 напада не осврћући се на животе својихвојника. Италијани су такође извели офанзиве како би ослабили притисак на осталим савезничкимфронтовима. On the Trentino front, the Austro-Hungarians took advantage of the mountainous terrain, whichfavoured the defender. After an initial strategic retreat, the front remained largely unchanged, while AustrianKaiserschützen and Standschützen and Italian Alpini engaged in bitter hand-to-hand combat throughout the summer.The Austro-Hungarians counter-attacked in the Altopiano of Asiago, towards Verona and Padua, in the spring of1916 (Strafexpedition), but made little progress.Beginning in 1915, the Italians mounted eleven offensives along the Isonzo River, north-east of Trieste. All elevenoffensives were repelled by the Austro-Hungarians,Википедија:Навођење извора who held the higher ground. Inthe summer of 1916, the Italians captured the town of Gorizia. After this minor victory, the front remained static forover a year, despite several Italian offensives.

Индијски допринос рату

Упркос британским страховањима да ће са почетком Првог светског рата у Индији избити оружана побунапротив британаца, најзначајнији индијски политичари остали су лојални британској круни и пружили су пунуподршку Великој Британији. Индија је значајно допринела британским ратним напорима обезбеђујући свежељудство и сировине. Пуна подршка Британији током рата била је резултат политике Индијског конгреса којије сматрао да ће, у знак захвалности Британија дати Индији већи степен самоуправе. Међутим, Британија је позавршетку рата изневерила индијска очекивања што је довело до поновног отпора индијског народа и наставкаборбе за независност под вођством Мохандаса Карамчада Гандија. Око 1.3 милиона индијских војника ирадника служило је у Европи, Африци и на Блиском истоку, док су индијска влада и махараџе слале великеколичине хране, новца и муниције. У борбама у Европи учестовало је 140.000 индијских војника, док је наблиском истоку овај број износио око 700.000. Током рата погинуло је 47.746 индијских војника, а 65.126 јебило рањено.[40]

Покрет за индијску независност

Бенгал и Панџаб су остали жариште индијских антиколонијалних активности. Тероризам у Бенгалу, све вишевезан за онај у Панџабу, је скоро паралисао колонијалну администрацију. Индијска дијаспора је за време ратапокушавала да потакне побуну у земљи, уз помоћ ирских републиканаца, Немаца и Турака. Ова завера јепостала позната као индо-немачка завера.Нидермајер-Хентиг мисија је исто покушала да подигне афганистанског емира на погуну против британаца.Овај напор је 3 године касније довео до трећег англо-афганистанског рата. Низ неуспелих покушаја побуне јеизведен у Индији, од којих су две у 1915. најважније. Побуне су угушене и покрет смирен са масовномконтра-обавештајном операцијом и драконским политичким актима (Акт о одбрани Индије, 1915.), што јетрајало скоро 10 година.[41] [42] [43]

Побуњеници су покушали да почну револт и убацивањем људи преко западне границе Индије, регрутујућииндијске ратне заробљенике у Турској и Немачкој. Ови побуњеници су помагали Турцима у Ирану и Турској.Једном приликом су ове турско-индијске трупе заузеле погранично место Карман и заробиле британскогконзула. Побуњеници су били активни и у Афганистану и на ширем подручју данашњег Пакистана. Градови наобали, Гавадор и Давар су пали под власт побуњеника. Тек падом Багдада у британске руке онемогућено јеснабдевање устаника, и њихова моћ слаби док нису коначно уништени у бици код Шираза. Герилци сунаставили да се понегде боре до 1919.[44] [45] [46] [47]

Први светски рат 15

Иако сукоб у Индији није био директан део Првог светског рата, имао је улогу у ширем стратешком контексту.Британске трупе у Индији су биле везане побуном и нису могле да учествују на важнијим бојиштима рата.Британији је Индија била важна као извор сировина и људи за регрутацију, као и подручје преласка трговачкихпутева дање на исток. Помало и полако, британци су успевали да шаљу све више трупа у подручје све докпобуна није углавном угушена 1919.

Источни фронт

Почетне активности

За више информација погледајте Источни фронт (Први светски рат)

Док је на Западном фронту дошло до пат позиције, рат се наставио на истоку. Почетни руски планови суподразумевали симултану инвазију на аустријску Галицију и немачку Источну Пруску. Иако је почетни рускинапад у Галицији био у великој мери успешан, из Источне Пруске су руске снаге истерали Хинденбург иЛудендорф код Таненберга и Мазурских језера у августу и септембру 1914. До оваквог развоја догађаја једовела и чињеница да је Русија имала мање развијену индустрију и неефикасно војно руководство. До пролећа1915, Руси су се повукли у Галицију, а у мају су Централне силе направиле велики пробој на јужним границамаПољске. 5. августа су освојили Варшаву и натерали Русе на повлачење из Пољске. Ово је у Русији посталопознато као Велико повлачење, а у Немачкој као Велико напредовање.

Руска револуција

За више информација погледајте Руска револуција 1917.

Незадовољство руском владом због вођења рата је расло, упркос успешној Брусиловљевој офанзиви у источнојГалицији. Успех је био поткопан одупирањем осталих генерала да ангажују своје трупе да би се осигуралапобеда. Руске и савезничке снаге су само привремено дигнуте из мртвих уласком Румуније у рат 27. августа.Немачке снаге су дошле у помоћ аустријским трупава у Трансилванији и Букурешт је пао у руке Централнимсилама 6. децембра. У међувремену, немири су расли у Русији, како је цар Николај II Романов остао нафронту. Неспособна владавина царице Александре је изазвала протесте и резултовала је убиством њеногмиљеника Распућина крајем 1916.

Владимир Иљич Лењин

У марту 1917. демонстрације у Петрограду су се окончалеабдикацијом Николаја II и именовањем слабе Привремене рускевладе, која је делила власт са Петроградским совјетом социјалиста.Овакво уређење је довело до конфузије и хаоса и на фронту и кодкуће. Војска је постала изузетно неефикасна.

Рат и влада су постајали све непопуларнији. Незадовољство њимаје довело до пораста популарности бољшевика, на челу саВладимиром Лељином. Он је обећао да ће извући Русију из рата иуспео је да дође на власт. Тријумф бољшевика у новембру јепратило примирје у децембру и преговори са Немачком. У почеткусу бољшевици одбијали немачке услове, али када је Немачканаставила рат и марширала кроз Украјину без потешкоћа, новавлада је потписала Брест-Литовски мир 3. марта 1918. Мир јеизбацио Русију из рата и предао знатан део њених територија,укључујући Финску, балтичке земље и делове Пољске и Украјине

Централним силама.

Први светски рат 16

Са прихватањем Брест-Литовског мира, Антанта више није постојала. Савезничке снаге су извеле инвазијуниског интезитета на Русију да спрече немачко експлоатисање руских ресурса, и у мањој мери, као подршкаБелима у Руском грађанском рату. Савезничке трупе су се искрцале у Архангелску и Владивостоку.

1917–1918

У рововима: Краљевска ирска стрељачкарегимента у комуникационом рову током

првог дана битке на Соми, 1. јул 1916.

Догађаји из 1917. су се показали одлучујућим за крај рата, мада сењихови ефекти нису у пуној мери осетили до 1918. Британскапоморска блокада је почела озбиљно да утиче на Немачку. Каоодговор, фебруара 1917, немачки главни штаб је наговориоканцелара Теобалда фон Бетмана Холвега да објави одобринеограничен подморнички рат, у циљу да се изгладњивањем поразиБританија. Потопљена тонажа је порасла на преко 500.000 тонамесечно од фебруара до јула. Највећу вредност од 860.000 једостигла у априлу. Након јула, поново уведени систем конвоја јепостао врло ефикасан у неутралисању опасности од немачкихподморница. Британија је отклонила опасност од изгладњивања, анемачка индустрија је почела да посустаје.

Победа Аусторугарске и Немачке у бици код Кобарида је навела Савезнике да на Рапалској конференцијиоформе Врховни савезнички савет како би координисали планирање. Пре тога, британска и француска војскасу функционисале под одвојеним командама.

Централне силе су у децембру потписале примирје са Русијом. Ово је ослободило њихове трупе за употребу назападу. Иронично је да су Немци могли да пребаце више трупа на запад да нису заузели тако великетериторије. Уз немачка појачања и свеже америчке трупе, финални исход рата се одлучивао на Западномфронту. Централне силе су знале да не могу да победе у продуженом рату, па су се уздале у брзу офанзиву.Штавише, вође Централних сила и Савезника су се све више плашиле социјалних немира и револуције уЕвропи. Због свега овога су обе стране хитно желеле одлучну победу[48] .

Улазак Сједињених Држава у рат

Амерички пешадинац, око 1918.

Сједињене Државе су испрва водиле политику изолационизма, избегавајућисукоб, и покушавајући да заговарају мир. Ово је довело до повећаних тензијаса Берлином и Лондоном. Када је немачка подморница 1915. потопилабритански путнички брод Лузитанија, на коме је ибло 128 Американаца,председник Америке, Вудро Вилсон је изјавио, Америка је сувише поноснада би ратовала, и захтевао да се прекину напади на путничке бродове.Немачка је послушала. Вилсон је учестало упозоравао да САД нећетолерисати неограничени подморнички рат, то јест кршење међународногправа и америчких схватања људских права. Био је под притиском бившегпредседника Теодора Рузвелта, који је немачко деловање називаогусарењем[49] . Вилсонова жеља да буде важан учесник преговора на крајурата како би промовисао Лигу народа је такође играла важну улогу[50] .Вилсонов државни секретар, Вилијам Џенингс Брајан, је дао оставку у знакпротеста против председникове ратнохушкачке дипломатије. Међу додатним

Први светски рат 17

Председник Вилсон пред Конгресом објављујепрекид званичних односа са Немачком 3.

фебруара 1917.

факторима који су утицали на улазак САД у рат су и сумња унемачку саботажу која је изазвала Блек Том експлозију (складиштемуниције) у Њу Џерзију, и изазивање Кингсленд експлозије(фабрика муниције).

Јануара 1917, након притиска морнарице на кајзера, Немачка јенаставила неограничени подморнички рат. Британска тајнакраљевска морнаричка криптоаналитичка група, Соба 40, јеразбила немачку дипломатску шифру. Пресрели су немачкипредлог Мексику (Цимерманов телеграм) да Мексико уђе у рат каонемачки савезник против Сједињених Држава у случају да САД уђуу рат. По овом предлогу, ако САД уђу у рат, Мексико би објавиорат Сједињеним Државама и у рат увео и Јапан као свог савезника.Ово би спречило Американце да пошаљу трупе у Европу, и дало времена Немачкој да подморничкимратовањем угуши Британију прекидањем виталних линија снабдевања. Заузврат, Немци су обећали Мексикуподршку у поновном заузимању Тексаса, Новог Мексика и Аризоне[51] .

Амерички регрутациони постер. Рад Луиса Д.Фанчера.

Након што су Британци показали садржај Цимермановог телеграмаАмериканцима, председник Вилсон, који је поново изабран запредседника између осталог и на основу чињенице да је спречиоуплитање земље у рат, је објавио телеграм како би добио подршкуза улазак САД у рат. Претходно је водио политику неутралности,мада је позивао на наоружавање америчких трговачких бродовакоји су дотурали муницију Британији, и кришом подржаваобританску блокаду немачких лука и минирање међународних вода,и спречавао испоруке хране из Сједињених Држава и са другихстрана Немачкој. Након што су подморнице потопиле седамамеричких трговачких бродова, и након што је објављенЦимерманов телеграм, Вилсон је позвао на рат са Немачком, аКонгрес је рат објавио 6. априла 1917[52] .

Кључна за учешће САД у рату је била масивна домаћа пропагандакоју је водио КОмитет за јавне информације, а надгледао ЏорџКрил. Кампања је укључивала десетине хиљада истакнутих људикоје је изабрала влада, а који су на хиљадама јавних окупљањадржали брижљиво припремљене про-ратне говоре. У акцију су билеукључене и друге гране власти, а приватне осветничке групе попут Америчке заштитничке лиге, су спроводилерепресију против људи који су се противили уласку САД у рат, или су били немачког порекла. Остали облиципропаганде су укључивали филмове, фотографије, велике постере (које су дизајнирали познати илустраторикао што је Луис Д. Фанчер), чланке у часописима и новинама, и слично.

Први светски рат 18

Амерички војници-црнци на маршу уФранцуској[53] .

Сједињене Државе никада нису формално биле чланица Савезника,али су постале нека врста приружене силе. САД су имале малувојску, али су регрутовале четири милиона војника, и у лето 1918.су слале 10.000 свежих војника у Француску сваког дана. Немачкасе прерачунала, верујући да ће Сједињеним Државама битипотребно много више времена да пошаљу снаге у Европу, и да ћењихов долазак моћи да спрече употребом подморница[54] .

Морнарица Сједињених Држава је послала групу бојних бродова уСкапа Флоу како би се придружили британској флоти, разараче уКоув, Ирска као и подморнице у заштиту конвоја. Неколикорегименти маринаца је размештено у Француској. Британци иФранцузи су желели да се америчке јединице користе као појачање

британских и француских јединица на борбеним линијама, али су Сједињене Државе одбиле овај предлог.Генерал Џон Џ. Першинг, командир Америчких експедиционих снага (АЕФ), је одбио да разбије америчкејединице како би се користиле као појачања британских и француских јединица (међутим, дозволио је даФранцузи користе борбене јединице састављене од црнаца). АЕФ доктрина је подразумевала употребуфронталних напада, што је стратегија коју су Британија и Француска давно напустиле услед великихгубитака[55] .

Италијански фронт

У јесен 1917. захваљјући побољшаној ситуацији на источном фронту, Аустријанци су добили значајнапојачања укључујући немачке јуришне трупе и немачки елтини Алпски корпус. 26. октобра 1917. Централнесиле прешле су у офанзиву и разбиле италијанске снаге у бици код Капорета. Разбијене италијанске јединицеповукле су се око 100 km јужно од првобитне линије фронта. Фронт је стабилизован након што суреорганизоване италијанске јединице зауставиле аустријско напредовање у бици код реке Пијаве. Збогизузетно великих губитака италијанске армије у бици код Капорета, италијанска влада регрутовала је дечакеиз 99, тј. мушку децу рођену 1899. која су у тренутку регурутовања навршила 18 година.У серији битака на Азијаћо платоу, током 1918. Аустро-угарске снаге нису успеле да пробију линију фронта.

Немачка пролећна офанзива 1918.

За више информација погледајте Пролећна офанзива

Савезничке снаге су на Западном фронту већидео рата провеле у рововима.

Немачки генерал Ерих Лудендорф је направио планове заофанзиву 1918. на Западном фрноту. Пролећна офанзива јетребало да раздвоји британске и француске снаге серијомтактичких варки и напада. Немачка команда се надала да ће успетида зада одлучујући ударац непријатељу пре него што значајнијеколичине америчких снага стигну. Операција је започела 21. марта1918, нападом на британске снаге близу Амјена. Немачке снаге сууспеле да напредују невероватних 60 километара[56] .

Британски и француски ровови су пробијени коришћењем новеинфилтрационе тактике, познате под именом Хутијер тактика, погеенралу Оскару фон Хутијеру. Претходне нападе је одликовала

Први светски рат 19

дуга артиљеријска припрема праћена масовним нападимаВикипедија:Навођење извора Међутим, у Пролећнојофанзиви, немачка војакса је артиљерију користила само кратко пре инфилтрирања малих пешадијских групакроз слабе тачке. Ове групе би нападале командне и логистичке делове, а заобилазиле тачке где је отпор биојачи. Теже наоружана пешадија би затим уништавала ове изоловане позиције. Немачки успех се у великој меризаснивао на елементу изненађењаВикипедија:Навођење извора.Линија фронта се помакла на 120 километара од Париза. Три тешка Круп железничка топа су испалила 183граната на град, због чега су многи становници Париза побегли из града. Почетна офанзива је била толикоуспешна, да је кајзер Вилхелм II прогласио 24. март државним празником. Многи Немци су мислили да јепобеда близу. Међутим, након жестоких борби, офанзива је заустављена. Пошто им је недостајало тенкова имоторизоване артиљерије, Немци нису били у стању да се консолидују на освојеним територијама. Изненаднозаустављање је било узроковано и убацивањем четири аустралијске дивизије, којима је пошло за руком дазауставе немачко напредовање.

Војници Британске 55. дивизије (ЗападниЛанкашајр), ослепљени гасом током Четврте

битке за Ипр, 10. априла 1918.

Америчке дивизије за које је Першинг желео да делују каонезависне снаге, су додељене ослабљеним француским и британскимкомандама 28. марта. Врховни ратни савет Савезничких снага јеоснован 5. новембра 1917[57] . За врховног заповедникасавезничких снага је изабран генерал Фош. Хејг, Петен и Першингсу задржали тактичку контролу над својим армијама; Фош јепреузео улогу координатора, а не управну улогу, и британска,француска и америчка команда су углавном деловале независно[57]

.

Након ове операције, Немачка је започела акцију против севернихлука у Ламаншу. Савезници су зауставили напредовање Немаца узминималне територијалне добитке Немачке. Затим је немачка армија на југу спровела операције Бљухер иЈорк, широко према Паризу. Операција Марна је започета 15. јула, у покушају да се окружи Ремс, и почињућиДругу битку на Марни. Савезнички контранапад који је уследио је означио почетак њихове прве успешнеофанзиве током рата.

До 20. јула, Немци су враћени на линије од пре почетка Пролећне офанзивеВикипедија:Навођење извора, непостигнувши ништа. Након ове фазе рата на западу, немачка војска више никада није преузела иницијативу.Немачки губици између марта и априла 1918 су износили 270.000 војника, укључујући многе доброутрениране јуришнике.

У међувремену, у Немачкој су ствари ишле на горе. Анти-ратни маршеви су учестали, а морал армије јеопадао. Индустријски производ је износио 53% онога из 1913. године.

Нове државе у ратној зони

1918. су успостављене међународно признате Демократска Република Јерменија и Демократска РепубликаГрузија на граници Отоманског царства, као и непризната Центрокаспијска диктатура и Југозападна КавкаскаРепублика.1918, Дашнаци из Јерменског националног ослободилачког покрета су прогласили Демократску РепубликуЈерменију (ДРЈ) преко Јерменски конгрес источних Јермена (уједињени облик Јерменских националних савета)након распада Транскавкаске Демократске Федеративне Републике. Товмас Назарбекијан је постао првиглавнокомандујући ДРЈ. Енвер Паша је наредио оснивање нове војске под именом Армија ислама. Наредио јеАрмији ислама да уђе у ДРЈ, у циљу заузимања Бакуа на Каспијском мору. Овој офанзиви су се Немци жестокопротивили. Почетком маја 1918, отоманска војска је напала новопроглашену ДРЈ. Иако су Јермени успели дананесу један пораз отоманској војсци у Бици за Сардарапат, отоманска војска је успела да разбије јерменскувојску. Република Јерменија је била приморана да потпише Батумски споразум јуна 1918.

Први светски рат 20

Савезничка победа: лето и јесен 1918.

Западни фронт

За више информација видети Hundred Days Offensive и Weimar Republic

U.S. engineers returning from the front during theBattle of Saint-Mihiel in September 1918

Савезничка контраофанзива, позната под именом Офанзива од стодана је почела 8. августа 1918. The Battle of Amiens developed withIII Corps Fourth British Army on the left, the First French Army on theright, and the Australian and Canadian Corps spearheading theoffensive in the centre through Harbonnières.[58] [59] It involved 414tanks of the Mark IV and Mark V type, and 120,000 men. Theyadvanced 12 kilometers (7 miles) into German-held territory in justseven hours. Erich Ludendorff referred to this day as the "Black Day ofthe German army".[58] [60]

The Australian-Canadian spearhead at Amiens, a battle that was thebeginning of Germany’s downfall,[61] helped pull the British Armies tothe north and the French Armies to the south forward starting the momentum that eventually forced the GermanArmies back along the western front and into the Hindenburg Line. While German resistance on the British FourthArmy front at Amiens stiffened, after an advance as far as and brought the battle there to an end, the French ThirdArmy lengthened the Amiens front on August 10, when it was thrown in on the right of the French First Army, andadvanced liberating Lassigny in fighting which lasted until the 16th. South of the French Third Army GeneralMangin (The Butcher) drove his French Tenth Army forward at Soissons on August 20 to capture eight thousandprisoners, two hundred guns and the Aisne heights overlooking and menacing the German position north of theVesle.[62] Another "Black day" as described by Ludendorff.

Meanwhile General Byng of the Third British Army, reporting that the enemy on his front was thinning in a limitedwithdrawal, was ordered to attack with 200 tanks toward Bapaume, opening what is known as the Battle of Albertwith the specific orders of "To break the enemy's front, in order to outflank the enemies present battle front"(opposite the British Fourth Army at Amiens).[61] Allied leaders had now realized that to continue an attack afterresistance had hardened was a waste of lives and it was better to turn a line than to try and roll over it. Attacks werebeing undertaken in quick order to take advantage of the successful advances on the flanks and then broken off whenthat attack lost its initial impetus.[62]

The British Third Army's front north of Albert progressed after stalling for a day against the main resistance line to which the enemy had withdrawn.[63] Rawlinson’s Fourth British Army was able to battle its left flank forward between Albert and the Somme straightening the line between the advanced positions of the Third Army and the Amiens front which resulted in recapturing Albert at the same time.[64] On August 26 the British First Army on the left of the Third Army was drawn into the battle extending it northward to beyond Arras. The Canadian Corps already being back in the vanguard of the First Army fought their way from Arras eastward astride the heavily defended Arras-Cambrai before reaching the outer defenses of the Hindenburg line, breaching them on the 28th and 29th. Bapaume fell on the 29th to the New Zealand Division of the Third Army and the Australians, still leading the advance of the Fourth Army, were again able to push forward at Amiens to take Peronne and Mont St. Quentin on August 31. Further south the French First and Third Armies had slowly fought forward while the Tenth Army, who had by now crossed the Ailette and was east of the Chemin des Dames, was now near to the Alberich position of the Hindenburg line.[65] During the last week of August the pressure along a front against the enemy was heavy and unrelenting. From German accounts, "Each day was spent in bloody fighting against an ever and again on-storming enemy, and nights passed without sleep in retirements to new lines."[66] Even to the north in Flanders the British Second and Fifth Armies during August and September were able to make progress taking prisoners and positions

Први светски рат 21

that were previously denied them.[65]

Close-up view of an American major in thebasket of an observation balloon flying over

territory near front lines.

On September 2 the Canadian Corps outflanking of the Hindenburgline, with the breaching of the Wotan Position, made it possible for theThird Army to advance and sent repercussions all along the WesternFront. That same day OHL had no choice but to issue orders to sixarmies for withdrawal back into the Hindenburg line in the south,behind the Canal Du Nord on the Canadian-First Army's front and backto a line east of the Lys in the north, giving up without a fight thesalient seized in the previous April.[67] According to Ludendorff “Wehad to admit the necessity…to withdraw the entire front from theScarpe to the Vesle.”[68]

In nearly four weeks of fighting since August 8 over 100,000 Germanprisoners were taken, 75,000 by the BEF and the rest by the French.Since "The Black Day of the German Army" the German HighCommand realized the war was lost and made attempts for asatisfactory end. The day after the battle Ludenforff told Colonel Mertz"We cannot win the war any more, but we must not lose it either." OnAugust 11 he offered his resignation to the Kaiser, who refused it andreplied, "I see that we must strike a balance. We have nearly reachedthe limit of our powers of resistance. The war must be ended." OnAugust 13 at Spa, Hindenburg, Ludendorff, Chancellor and Foreignminister Hintz agreed that the war could not be ended militarily and onthe following day the German Crown Council decided victory in the field was now most improbable. Austria andHungary warned that they could only continue the war until December and Ludendorff recommended immediatepeace negotiations, to which the Kaiser responded by instructing Hintz to seek the Queen of Holland's mediation.Prince Rupprecht warned Prince Max of Baden "Our military situation has deteriorated so rapidly that I no longerbelieve we can hold out over the winter; it is even possible that a catastrophe will come earlier." On September 10Hindenburg urged peace moves to Emperor Charles of Austria and Germany appealed to Holland for mediation. Onthe 14th Austria sent a note to all belligerents and neutrals suggesting a meeting for peace talks on neutral soil and onSeptember 15 Germany made a peace offer to Belgium. Both peace offers were rejected and on September 24 OHLinformed the leaders in Berlin that armistice talks were inevitable.[65]

September saw the Germans continuing to fight strong rear guard actions and launching numerous counter attacks onlost positions, with only a few succeeding and then only temporarily. Contested towns, villages, heights and trenchesin the screening positions and outposts of the Hindenburg Line continued to fall to the Allies as well as thousands ofprisoners, with the BEF alone taking 30,441 in the last week of September. Further small advances eastward wouldfollow the Third Army victory at Ivincourt on September 12, the Fourth Armies at Epheny on the 18th and theFrench gain of Essigny Le Grand a day later. On the 24th a final assault by both the British and French on a fourmile (6 km) front would come within two miles (3 km) of St. Quentin.[65] With the outposts and preliminarydefensive lines of the Siegfried and Alberich Positions eliminated the Germans were now completely back in theHindenburg line. With the Wotan position of that line already breached and the Siegfried position in danger of beingturned from the north the time had now come for an assault on the whole length of the line.The Allied attack on the Hindenburg Line began on 26 September. 260,000 U.S. soldiers went "over the top". All initial objectives were captured; the U.S. 79th Infantry Division, which met stiff resistance at Montfaucon, took an extra day to capture its objective. The U.S. Army stalled due to supply problems because its inexperienced headquarters had to cope with large units and a difficult landscape.[69] At the same time, French units broke through in Champagne and closed on the Belgian frontier.Википедија:Навођење извора The most significant advance came

Први светски рат 22

from Commonwealth units, as they entered Belgium.Википедија:Навођење извора The last Belgian town to beliberated before the armistice was Ghent, which the Germans held as a pivot until Allied artillery was brought up.[70]

[71] The German army had to shorten its front and use the Dutch frontier as an anchor to fight rear-guard actions.By October, it was evident that Germany could no longer mount a successful defence.Википедија:Навођење извораThey were increasingly outnumbered, with few new recruits. Rations were cut. Ludendorff decided, on 1October,Википедија:Навођење извора that Germany had two ways out — total annihilation or an armistice. Herecommended the latter at a summit of senior German officials. Allied pressure did not let up.Meanwhile, news of Germany's impending military defeat spread throughout the German armed forces. The threat ofmutiny was rife. Admiral Reinhard Scheer and Ludendorff decided to launch a last attempt to restore the "valour" ofthe German Navy. Knowing the government of Max von Baden would veto any such action, Ludendorff decided notto inform him. Nonetheless, word of the impending assault reached sailors at Kiel. Many rebelled and were arrested,refusing to be part of a naval offensive which they believed to be suicidal. Ludendorff took the blame—the Kaiserdismissed him on 26 October. The collapse of the Balkans meant that Germany was about to lose its main supplies ofoil and food. The reserves had been used up, but U.S. troops kept arriving at the rate of 10,000 per day.[72]

Having suffered over 6 million casualties, Germany moved toward peace. Prince Max von Baden took charge of anew government as Chancellor of Germany to negotiate with the Allies. Negotiations with President Wilson beganimmediately, in the vain hope that better terms would be offered than with the British and French. Instead Wilsondemanded the abdication of the Kaiser. There was no resistance when the social democrat Philipp Scheidemann on 9November declared Germany to be a republic. Imperial Germany was dead; a new Germany had been born: theWeimar Republic.[73]

Први светски рат 23

Солунски фронт

Тек на крају рата силе Антанте су успеле да пробију фронт, након што се део немачких и аустоугарскихвојника повукао. Бугари су претрпели пораз у бици код Доброг поља, али су неколико дана касније зауставилебританске и грчке снаге у бици код Дојранског језера. Ипак, Бугарска је потписала примирје 29. септембра1918.

Крај рата

Ова фотографија је направљена наконпотписивања примирја које је окончало Први

светски рат. Снимљена је у Компијенскојшуми. Фош је други с десна. Вагон са слике, укојем је потписано примирје Хитлер је 1940

изабрао за место на којем је Францускапотписала капитулацију. Вагон је уништентоком савезничког бомбардовања Берлина.

Колапс Централних сила уследио је веома брзо. Бугарска је првапотписала примирје 29. септембра 1918 у Солуну.[74] 30. октобра1918 Отоманска империја капитулирала је у Мудросу.[74]

24. октобра италијанска војска започела је велику офанзиву сациљем да поврати територије изгубљене након битке за Капорето.Офанзива је кулминирала битком за Витори Венето која јеозначила нестанак Аустро-угарске војске као организоване борбенесиле. Офанзива је такође покренула дезинтеграцијуАустро-угарског царства. Током последње недеље октобра донетесу декларације о независности у Будимпешти, Прагу и Загребу. 29.октобра Аустро-угарска је затражила примирје али су италијанинаставили са наступањем заузевши Тренто, Удине и Трст. 3.новембра Аустро-угарска је послала парламентарце и поновозатражила примирје. Услови који су формулисани заједно сасавезничком командом у Паризу убрзо су прихваћени од странеАустро-угарске. Примирје са Аустро-угарском потписано је 3.новембра у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарскасклопиле су посебан споразум о примирју након збацивањаХабзбуршке монархије.

У Немачкој је избила револуција и 9. новембра је проглашенарепублика. Кајзер је побегао у Холандију. 11. новембра, ужелезничком вагону у Компијену потписано је примирје са Немачком. У 11.00 часова, 11. новембра 1918 —једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца — примирје је ступило на снагу. Супротстављене армије назападном фронту почеле су повлачење са својих позиција. Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс традиционалносе сматра последњом жртвом Првог светског рата: погодио га је немачки снајпериста и умро је у 10.58 часова11. новембра 1918.[75]

Надмоћ Антанте и легенда о убоду у леђа, новембар 1918.

У новембру 1918. Антата је имала огромне количине људства и материјала, међутим, наставак рата бивероватно подразумевао инвазију Немачке. Ово је имало непредвидљиве последице; неки лидери Антанте суверовали да рат мора бити окончан, а не само заустављен, сок су многи са обе стране веровали да рат још увекније сасвим завршен. Ипак, већина лидера Антанте је била спремна на окончање непријатељства.Берлин је био удаљен скоро 900 km од Западног фронта; ниједан војник Антанте није ступио на територијуНемачке, а немачка војска се повукла са бојишта у добром поретку. Зато су многи Немци, укључујући иАдолфа Хитлера, били убеђени да њихова војска није заиста поражена.Формано стање рата између две стране је трајало још седам месеци, све до потписивања Версајски мирВерсајског мира са Немачком 28. јуна 1919. Мировни споразуми са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Отоманским царством су потписани касније. Међутим, мировни споразум са Турском је пратио сукоб, па је

Први светски рат 24

коначни мир између сила Антанте и државе која ће ускоро постати Република Турска, потписан у Лозани 24.јула 1923.Неки за датум краја рата узимају дан када је потписан Версајски мир 1919, мада се углавном као датум крајарата узима дан потписивања примирја 11. новембра 1918. Законски гледано, последњи званични мировниспоразуми је био мир из Лозане. Под условима овог споразума, армије Антанте су напустиле Истамбул 23.августа 1923.

Soldiers' experiencesThe soldiers of the war were initially volunteers, except for Italy, but increasingly were conscripted into service.Books such as All Quiet on the Western Front detail the mundane time, but also the intense horror, of soldiers thatfought the war. Britain's Imperial War Museum has collected more than 2,500 recordings of soldiers' personalaccounts and selected transcripts, edited by military author Max Arthur, have been published. The museum believesthat historians have not taken full account of this material and accordingly has made the full archive of recordingsavailable to authors and researchers.[76]

Ратни заробљеници

This photograph shows an emaciated Indian armysoldier who survived the Siege of Kut

Око 8 милиона људи се предало и било је држано у затвореничкимлогорима током рата. Све државе су се обавезале да следе о Хашкуконвенцију о поштеном третману ратних заробљеника. In general, aPOW's rate of survival was much higher than their peers at thefront.[77] Individual surrenders were uncommon. Large units usuallysurrendered en masse. At the Battle of Tannenberg 92,000 Russianssurrendered. When the besieged garrison of Kaunas surrendered in1915, 20,000 Russians became prisoners. Over half of Russian losseswere prisoners (as a proportion of those captured, wounded or killed);for Austria 32%, for Italy 26%, for France 12%, for Germany 9%; forBritain 7%. Prisoners from the Allied armies totalled about 1.4 million(not including Russia, which lost between 2.5 and 3.5 million men asprisoners.) From the Central Powers about 3.3 million men becameprisoners.[78]

Germany held 2.5 million prisoners; Russia held 2.9 million andBritain and France held about 720,000. Most were captured just priorto the Armistice. The U.S. held 48,000. The most dangerous momentwas the act of surrender, when helpless soldiers were sometimes

gunned down.[79] [80] Once prisoners reached a camp, in general, conditions were satisfactory (and much better thanin World War II), thanks in part to the efforts of the International Red Cross and inspections by neutral nations.Conditions were terrible in Russia, starvation was common for prisoners and civilians alike; about 15–20% of theprisoners in Russia died. In Germany food was in short supply, but only 5% died.[81] [82] [83]

The Ottoman Empire often treated POWs poorly.[84] Some 11,800 British Empire soldiers, most of them Indians,became prisoners after the Siege of Kut, in Mesopotamia, in April 1916; 4,250 died in captivity.[85] Although manywere in very bad condition when captured, Ottoman officers forced them to march to Anatolia. A survivor said: "wewere driven along like beasts, to drop out was to die."[86] The survivors were then forced to build a railway throughthe Taurus Mountains.In Russia, where the prisoners from the Czech Legion of the Austro-Hungarian army were released in 1917 theyre-armed themselves and briefly became a military and diplomatic force during the Russian Civil War.

Први светски рат 25

Ратни злочиниЕтничка чишћења хришћанске популације Отоманског царства, од којих је је најпознатија масакри надЈерменима (сличне политике су спровођене и против Асираца и Грцима), током последњих година Отоманскогцарства се углавном сматрају геноцидом.[87] Турци су видели целокупну јерменску популацију каонепријатеље[88] који су се удружили са Русијом на почетку рата.[89] Тачан број мртвих је непознат, иако сечесто даје у распону од 1,2 до 1,5 милиона мртвих.[90] Турске владе су константно порицале оптужбе огеноциду, наводећи да су ти који су умрли једноставно погинули у борби или је то правдано индивидуалномили колективном издајом.[91]

Economics and manpower issuesGross Domestic Product (GDP) increased for three Allies (Britain, Italy, and U.S.), but decreased in France andRussia, in neutral Netherlands, and in the main three Central Powers. The shrinkage in GDP in Austria, Russia,France, and the Ottoman Empire reached 30 to 40%. In Austria, for example, most of the pigs were slaughtered and,at war's end, there was no meat.All nations had increases in the government's share of GDP, surpassing fifty percent in both Germany and Franceand nearly reaching fifty percent in Britain. To pay for purchases in the United States, Britain cashed in its massiveinvestments in American railroads and then began borrowing heavily on Wall Street. President Wilson was on theverge of cutting off the loans in late 1916, but allowed a massive increase in U.S. government lending to the Allies.After 1919, the U.S. demanded repayment of these loans, which, in part, were funded by German reparations, which,in turn, were supported by American loans to Germany. This circular system collapsed in 1931 and the loans werenever repaid.One of the most dramatic effects was the expansion of governmental powers and responsibilities in Britain, France,the United States, and the Dominions of the British Empire. In order to harness all the power of their societies, newgovernment ministries and powers were created. New taxes were levied and laws enacted, all designed to bolster thewar effort; many of which have lasted to this day.At the same time, the war strained the abilities of the formerly large and bureaucratised governments such as inAustria-Hungary and Germany. Here, however, the long-term effects were clouded by the defeat of thesegovernments.Families were altered by the departure of many men. With the death or absence of the primary wage earner, womenwere forced into the workforce in unprecedented numbers. At the same time, industry needed to replace the lostlaborers sent to war. This aided the struggle for voting rights for women.As the war slowly turned into a war of attrition, conscription was implemented in some countries. This issue wasparticularly explosive in Canada and Australia. In the former it opened a political gap between French-Canadians —who claimed their true loyalty was to Canada and not the British Empire — and the Anglophone majority who sawthe war as a duty to both Britain and Canada. Prime Minister Robert Borden pushed through a Military Service Act,provoking the Conscription Crisis of 1917. In Australia, a sustained pro-conscription campaign by Prime MinisterBilly Hughes, caused a split in the Australian Labor Party and Hughes formed the Nationalist Party of Australia in1917 to pursue the matter. Nevertheless, the labour movement, the Catholic Church, and Irish nationalist expatriatessuccessfully opposed Hughes' push, which was rejected in two plebiscites.In Britain, rationing was finally imposed in early 1918, limited to meat, sugar, and fats (butter and oleo), but not bread. The new system worked smoothly. From 1914 to 1918 trade union membership doubled, from a little over four million to a little over eight million. Work stoppages and strikes became frequent in 1917–18 as the unions expressed grievances regarding prices, alcohol control, pay disputes, fatigue from overtime and working on Sundays and inadequate housing. Conscription put into uniform nearly every physically fit man, six of ten million eligible. Of these, about 750,000 lost their lives and 1,700,000 were wounded. Most deaths were to young unmarried men;

Први светски рат 26

however, 160,000 wives lost husbands and 300,000 children lost fathers.[92]

Britain turned to her colonies for help in obtaining essential war materials whose supply had become difficult fromtraditional sources. Geologists, such as Albert Ernest Kitson, were called upon to find new resources of preciousminerals in the African colonies. Kitson discovered important new deposits of manganese, used in munitionsproduction, in the Gold Coast.[93]

Техника

За више информација погледајте Technology during World War I

Француски ловачки авион Њепор 17, 1917.

Први светски рат почео је као судар технолигије 20. века и тактике19. века, што је за последицу имало велики број људских жртава.Међутим, до краја 1917 главне стране у сукобу су извршилемодернизацију својих милионских армија у чију употребу сууведени пољски телефони, радио уређаји, оклопна кола, тенкови иавиони. Пешадијске формације су реорганизоване тако дапешадијска чета снаге 100 војника није више чинила основнуманеварску јединицу. Насупрот гломазним четама предност је датамалим лако покретљивим водовима јачине до 10 војника којима јекомандовао нижи официр и који су обично били наоружаниаутоматским оружијем и ручним гранатама. Велике промене нисузаобишле ни артиљерију.На почетку рата артиљерија је била позиционирана са самој линији фронта и тукла је непријатељске циљеведиректном ватром. 1917 индиректна артиљеријска ватра, па чак и минобацачка и митраљеска индиректнадејства постала су уобичајена ствар захвљујући новим техникама осматрања и прецизног одређивањараздаљине до циља у чему су посебан значај имале пољске телефонске линије и извиђачка авијација.Контра-батеријска дејства су такође постала уобичајена док су за лоцирање положаја непријатељскеартиљерије коришћени новим савремени уређаји са лоцирање звука.Немачка војска је била далеко испред савезника по питању индиректног дејства артиљерије. На почетку првогсветског рата Немци су располагали тешким артиљеријским оруђима калибра 150 и 210 -{mm}- док сутипични британски и француски топови били калибра од 75 до 105 -{mm}-. Највећа британска хаубица напочетку рата била је калибра 152 -{mm}- али је била толико тешка да је морала да буде транспортована уделивима и склапана на положају. Немци су такође користили и аустријске хаубице и мерзере калибра 305 и420 -{mm}- и развили су минобацаче различитих калибра који су били идеални за рововску борбу. [94]

Током Првог светског рата доминирала је рововска борба у којој је за сваки освојени педаљ земље гинуовелики број војника. Неке од најкрвавијих битака у историји одиграле су се током Првог светског рата. Некеод тих битака су Битка на Ипру, Прва битка на Марни, Битка код Камбрија, Битка на Соми, Битка за Верден иБитка за Галипоље. Највећи број губитака током рата може се приписати дејству противничке артиљерије.Велики број рана у пределу главе, проузрокованих шрапнелима од експлозије артиљеријских граната био јеповод за све зараћене стране да приступе развоју модерних челичних шлемова. Прво је то учинила Француска1915. са својим моделом Едријановог шлема. Британци су убрзо развили тзв. Бродијев шлем који су токомрата, осим британских носили и амерички војници. 1916. Немци су опремили своју војску тзв. Шталхелмом,челичним шлемом који је, уз мање модификације остао у употреби све до данас.Иако су забрањени Хашком конвенцијом из 1907. током Првог светског рата коришћени су бојни отрови ивршена су ваздушна бомбардовања цивилних циљева, оба са релативно малом ефикасношћу[95] иако је њиховутицај на јавно мњење био далеко значајнији.[96]

Први светски рат 27

Распрострањена употреба бојних отрова била је једна од главних карактеристика Првог светског рата. Бојниотрови који су коришћени били су хлорин, сенф гас и фозген. Упркос масовној употреби, релативно малипроценат укупних губитака на обе стране може се приписати дејству бојних отрова. Недуго након почеткахемијског рата, војници на фронту опремљени су првим примитивним моделима гас маски које су значајноусавршене до краја рата.Најмоћнија копнена оруђа били су железнички топови који су тежили и по више стотина тона. Немачкижелезники топови често су називани именом "Дебела Берта" иако првобитни оруже са овим именом није биложелезнички топ. Најпознатији немачки топ током Првог светског рата био је тзв. Париски топ који јеконструисан како би са раздаљине од преко 100 -{km}- бомбардовао француску престоницу Париз иако суњегове гранте биле релативно лаке и тежиле су 94 -{kg}-. Савезници су такође имали железничке топове, алису они по квалитету и ефикасности били далеко иза немачких.Прва борбена употреба ваздухопловства одиграла се 23. октобра 1911 током Италијанско-турског рата када суиталијански ваздухоплови извршили прво ваздушно извиђање. Већ следеће године италијански ваздухопловиизвршили су и прво бомбардовање непријатељских трупа као и фотографисање покрета непријатељскихјединица. 1914. године постало је очигледно да ће ваздухопловство имати значајну улогу у будућим сукобима.Први ратни ваздухоплови коришћени су за ваздушно извиђање и блиску подршку трупама на земљи. Како бисе супротставиле претњи из ваздуха армије широм света почеле су да се наоружавају противавионскимтоповима, а уследио је и развој ловачке авијације. Убрзо затим Немачка и Британија су развиле првестратешке бомбардере али је Немачка за задатке бомбардовања, поред бомбардера користила и цепелине.Пред крај рата 1918. први пут је употребљен носач авиона и то у акцији у којој су британски авиони СоповитКемел, који су полетели са носача авиона ХМС Фјуријус бомбардовали хангаре за смештај немачких цепелинау близини Тондерна.

Оклопни аутомобили

Немачке подморнице ступиле су у акцију одмах по избијањусукоба. Придржавајући се наизменично правила ограниченог инеограниченог подморничког рата, Немачка царска морнарицаупотребила је подморнице у циљу пресецања поморских линијаснабдевања од којих је зависила способност Британије за даљевођење рата. Велики број потпљених бродова и привиднанеповредивост немачких подморница довеле су у другој половинирата до развоја средстава за противподморничку борбу као што судубинске бомбе, хидрофон, подморнице за лов на напријатељскеподморнице. У циљу повећања оперативног радијуса дејства својихподморница немачки инжењери предложили су 1916. изградњувеликих подморница за снабдевање. Овај предлог биће заборављену међуратном периоду да би опет добио на значају по избијањуДругог светског рата.

Trenches, machineguns, air reconnaissance, barbed wire, and modernartillery with fragmentation shells helped bring the battle lines ofWorld War I to a stalemate. The British sought a solution with thecreation of the tank and mechanised warfare. The first tanks were usedduring the Battle of the Somme on 15 September 1916. Mechanical reliability became an issue, but the experimentproved its worth. Within a year, the British were fielding tanks by the hundreds and showed their potential during theBattle of Cambrai in November 1917, by breaking the Hindenburg Line, while combined arms teams captured 8000enemy soldiers and 100 guns. Light automatic weapons also were introduced, such as the Lewis Gun and Browningautomatic rifle.

Први светски рат 28

Manned observation balloons, floating high above the trenches, were used as stationary reconnaissance platforms,reporting enemy movements and directing artillery. Balloons commonly had a crew of two, equipped withparachutes.[97] In the event of an enemy air attack, the crew could parachute to safety. At the time, parachutes weretoo heavy to be used by pilots of aircraft (with their marginal power output) and smaller versions would not bedeveloped until the end of the war; they were also opposed by British leadership, who feared they might promotecowardice.[98] Recognised for their value as observation platforms, balloons were important targets of enemyaircraft. To defend against air attack, they were heavily protected by antiaircraft guns and patrolled by friendlyaircraft; to attack them, unusual weapons such as air-to-air rockets were even tried. Blimps and balloons contributedto air-to-air combat among aircraft, because of their reconnaissance value, and to the trench stalemate, because it wasimpossible to move large numbers of troops undetected. The Germans conducted air raids on England during 1915and 1916 with airships, hoping to damage British morale and cause aircraft to be diverted from the front lines. Theresulting panic took several squadrons of fighters from France.[98]

Johnson's Nieuport 11 armed with rockets forattacking observation balloons

Another new weapon, flamethrowers, were first used by the Germanarmy and later adopted by other forces. Although not of high tacticalvalue, they were a powerful, demoralizing weapon and caused terror onthe battlefield. It was a dangerous weapon to wield, as its heavy weightmade operators vulnerable targets.

Trench railways evolved to supply the enormous quantities of food,water, and ammunition required to support large numbers of soldiers inareas where conventional transportation systems had been destroyed. Atrench railway system was included in construction of the MaginotLine, but internal combustion engines and improved traction systemsfor wheeled vehicles rendered trench railways obsolete within a decade.

Супротстављање ратусиндикални и социјалистички покрети су дуго времена изражавали своје противљење рату који, како сутврдили, је значио да ће радници убијати друге раднике у интересу капитализма. Међутим, када је рат избио,многи социјалисти и синдикалисти су подржавали своје владе. Међу изузецима су били бољшевици,Социјалистичка партија Америке, Италијанска социјалистичка партија, Српска социјалдемократска партија ипојединци попут Карла Либкнехта, Розе Луксмебург и њихови следбеници у Немачкој. Мале антиратне групесу постојале у Уједињеном Краљевству и Француској. Други вид супротстављања је долазио особа који су узизговор приговора савести одбијали да се боре. У Уједињеном Краљевству је било 16.000 особа који су на тајначин покушали да избегну рат.[99] Многи су због тога провели године у затвору. После рата о УједињеномКраљевству таквим људима је често било отежано запошљавање. Многе државе су затвориле оне који суговорили против рата. Међу њима су се нашли Јуџин Дебс у Сједињеним Државама и Бертранд Расел уБританији. У САД је Закон о шпијунажи ефикасно суспендовао слободу говора, па су због тога многиодслужили дуге затворске казне због изјава које су се чиниле непатриотским. Законом о побуни из 1918. свакеизјаве које би биле оцењене као нелојалне су постале федерални злочин. Публикације критичне према владису уклоњене из оптицаја.[50]

Први светски рат 29

Последице

За више информација погледајте Aftermath of World War I

Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе; нестала су четири царства: Немачко,Аустро-угарско, Отоманско и Руско. Четири династије: Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Отомани, сасвојом аристократијом су такође пале након рата. Белгија и Србија су биле тешко разрушене, док је Францускаимала 1,4 милиона мртвих војника. Немачка и Русија су такође претрпеле велике губитке. Рат је имао и дубокеекономске последице. Као додатак на то, велика епидемија грипа, које почела у последњим месецима рата, јеубила на милионе људи у Европи и проширила се широм света. Епидемија шпанскогр грипа је убила око 50милиона људи у свету.[100] [101]

Потоњи сукобиКрај Првог светског рата је поставио сцену за остале сукобе у свету, од којих се неки настављају у 21. век.Бољшевици предвођени Владимиром Лењеином су извели социјалистичку револуцију. Адолф Хитлер језахваљујући немачком незадовољству због Версајског мира успео да стекне популарност и власт. Другисветски рат је био делимично наставак битке за моћ која није никада до краја решена у Првом светском рату;нацисти су током 1930их и 1940их оправдавали своје акције агресија на друге државе због осећаја неправдекоју су им нанели победници на крају рата.Настанак Израела и корени данашњих израелско-арпаских сукоба се могу пронаћи у нестабилној расподелимоћи на Блиски истокБлиском истоку које су настале крајем Првог светског рата.[102] Пре рата, Отоманскоцарство је успевало да одржи умерени ниво мира и стабилности на Блиском истоку.[103] Са крајем рата и падаотоманске власти, настао је вакуум власти и појавили су се сукобљени захтеви за земљом и државаом. Нековреме после само површних разговора са локалним пстановништвом наметнуте су политичке границе које сунаметнули победници из Првог светског рата и оне су у 21. веку и даље проблематичне.[104] [105] While thedissolution of the Ottoman Empire at the end of World War I was a pivotal milestone in the creation of the modernpolitical situation of the Middle East, including especially the Arab-Israeli conflict,[106] [107] [108] the end of Ottomanrule also spawned lesser known disputes over water and other natural resources.[109]

Мировни споразумиСавезници су након рата наметнули Централним силама низ мировних уговора. Версајским миром из 1919,који је Немачка потписала након што је била у блокади, је окончао рат. Мир је означио Немачку одговорномза рат и захтевао је од Немачке да плати огромну ратну одштету и преда своје колоније победницима. Унемогућности да исплати одштету (што је била последица територијалних губитака и послератне рецесије)[110]

Немачка је узимала зајмове од Сједињених Држава, све док плаћање одштете није окончано 1931. Версајскимир је изазвао велико огорчење у Немачкој, који су немачки националисти, а посебно нацисти, искоришћавалиу теорији завере названој Легенда о убоду у леђа. Такође је допринео економској пропасти Вајмарскерепублике изазвавши неконтролисану инфлацију током 1920их.Миром из Севра из 1920. предвиђено је да се Отоманско царство подели. Међутим, султан никада није усвојиомир из Севра, а Турски републикански покрет га је одбацио. Ово је довело до Турског рата за независност иконачно, до мира из Лозане 1923. Аустро-Угарска је такође била подељена, углавном по етничким линијама,мировним споразумима из Сен Жермена и Тријанона.

Први светски рат 30

Новонастале државеПољска је поново успоставила као независна држава, након више од једног века, док су Краљевина Југославијаи Чехословачка биле нове државе. Русије је постала Совјетски Савез и изгубила је Финску, Естонију,Литванију и Летонију, које су постале независне државе. Отоманско царство је ускоро заменила Турска инеколико других држава на Блиском Истоку.У Британској империји, рат је ослободио нове облике национализма. Битка на Галипољу је у Аустралији иНовом Зеланду постала позната као „ватрено крштење“. Ово је био први велики рат у ком су новоуспостављенедржаве бориле. Након битке код избочине Вими, у којој су се канадске дивизије по први пут бориле каојединствен корпус, Канађани су почели да називају себе нацијом „изливеном из ватре“. Пошто су успели наистом бојишту на ком су матичне државе претходно посртале, ово је био први пут да су Канађани добилипоштовање за своје успехе. Након што је у рат ушла као Доминион Британске империје, Канада је из ратаизашла као независна држава.[111] Док је остале доминионе представљало Уједињено Краљевство, Канада јебила самостални преговарач и потписник Версајског мира.

Социјална траумаИскуства из рата довела су до колективних траума за све земље учеснице. Оптимизам са почетка века јенестао, а они који су се борили у рату су постали познати под називом Изгубљена генерација. У току неколиконаредних година, већи део Европе је био у жалости. Војници који су се враћали кући су патили од ужаса чијису били сведоци. Многи ветерани су патили од пострауматског стресног поремећаја.Социјална траума изазвана годинама ратовања се исказивала кроз различите начине. Неки људи су билиогорчени због национализма и његових последица, па су почели да теже према више интернационалистичкомсвету, пружајући подршку организацијама као што је Друштво народа. Пацифизам је постао изузетнопопуларан. Други су имали сасвим супротне реакције, верујући да се могу ослонити само на силу и војну моћ ухаотичном и нечовечанском свету. Антимодернистички погледи били су последица многих промена које су седешавале у друштву. Успон нацизма и фашизма је укључивао оживљавање националистичког духа иодбацивање многих послератних променна. Слично томе, популарност легенде o убоду у леђа је био тестаментпсихолошком стању поражене Немачке и одбацивање одговорности за сукоб. Теорија завере о издаји јепостала уобичајена, а немачка јавност је видела себе као жртве. Прихваћеност легенде о убоду у леђа имала језначајну улогу у успону нацизма. Осећања разочарања и цинизма су постала очита, док је нихилизам добијаона популарности. Ово разочарање у човечанство је културни врхунац имало са дадаистичким културнимпокретом. Многи су веровали да је рат најавио крај света какав је био до тад, укључијући пад капитализма иимперијализма. Комунистички и социјалистички покрети широм света су црпли снагу из ове теорије иуживали су подршку какву нису имали до тада. Оваква осећања су најјасније била исказана у подручјимадиректно или тешко погођеним ратом.[112] [113]

Друга именаПре Другог светског рата, Први светски рат је називан Великим ратом, Светским ратом, Ратом који ћеокончати све ратове, Кајзеровим ратом, Ратом нација и Ратом у Европи. У Француској и Белгији понекадсе називао Ратом за правду (-{La Guerre du Droit}-) или Рат за очување цивилизације, посебно на ордењимаи комеморативним споменицима.Немачки биолог и филозоф Ернст Хекел је кратко по избијању рата написао:

„Нема сумње да ће ток и карактер страховитог Европског рата... пристајати првом светском рату управом смислу те речи“[114]

Први светски рат 31

Ово је први познати случај употребе назива Први светски рат, који је претходно први пут забележен 1931. Овајтермин је поново употребљен при крају рата. Новинар Тајмса, поручник Чарлс А. Репингтон је написао:

„Унос у дневник, 10. септембар 1918: Расправљали смо о правом имену за рат. Предложио сам да га одсад зовемо Рат, али то не би потрајало. Наполенов рат је био Велики рат. Називање Немачким ратомбило је превише ласкаво за Швабу. Предложио сам Светски рат као неупоредиво бољи назив, и коначно смосе сви сложили да га назовемо Први светски рат како би спречили људе из овог миленијума да забораве даје историја света била историја рата.“[115]

Види још

Портал Историја

• Руски грађански рат• Други светски рат

Media

Bombers of WWI

Video clip of allied bombing runs over German lines.Tanks of WWI

Primitive WWI tanks help the Allies with an advance in Langres, France (1918).• Проблем са видеом? Погледај медија помоћ.

Animated maps• An animated map "Europe plunges into war" [116]

• An animated map of Europe at the end of the First World War [117]

References• -{American Battle Monuments Commission}- (1938). American armies and battlefields in Europe: a history,

guide, and reference book [118]. -{U.S.G.P.O.}-.• -{American Battle Monuments Commission}- (1938). American armies and battlefields in Europe : a history,

guide, and reference book [119]. -{U.S.G.P.O.}-.• (1993) Army art of World War I [120]. -{U.S. Army Center of Military History: Smithsonian Institution, National

Museum of American History}-.• -{Coffman Edward M}- (1998). -{The War to End All Wars: The American Military Experience in World War I}-.• -{Cruttwell Charles Robert Mowbray Fraser}- (2007). -{A History of the Great War, 1914–1918}-. general

military history• -{Eksteins Modris}- (1989). -{Rites of Spring: The Great War and the Birth of the Modern Age}-. an analysis of

cultural changes before, during, and after the war• -{Ellis John, Cox Michael}- (2002). -{The World War I Databook: The Essential Facts and Figures for All the

Combatants}-.• -{Esposito Vincent J}- (1997). The West Point Atlas of American Wars: 1900–1918 [121]. despite the title covers

entire war• -{Falls Cyril}- (1960). -{The Great War}-. -{Capricorn}-. general military history

Први светски рат 32

• -{Fussell Paul}- (1975). -{The Great War and Modern Memory}-. on literature• -{Gray Edwyn A}- (1994). -{The U-Boat War, 1914–1918}-.• -{Haber LF}- (1986). -{The Poisonous Cloud: Chemical Warfare in the First World War}-.• -{Halpern Paul G}- (1995). -{A Naval History of World War I}-.• -{Hardach Gerd}- (1977). -{The First World War 1914–1918}-. economics• -{Henig Ruth}- (2002). -{The Origins of the First World War}-.• -{Herrmann David G}- (1996). -{The Arming of Europe and the Making of the First World War}-.• -{Herwig Holger H}- (1996). -{The First World War: Germany and Austria-Hungary 1914–1918}-.• -{Higham Robin and Dennis E. Showalter, eds.}- (2003). -{Researching World War I: A Handbook}-.,

historiography, stressing military themes• -{Howard Michael}- (2002). -{The First World War}-, 175., general military history• -{Hubatsch Walther}- (1963). -{Germany and the Central Powers in the World War, 1914–1918}-.• -{Joll James}- (1984). -{The Origins of the First World War}-.• -{Keegan John}- (1999). -{The First World War}-., general military history• -{Karp Walter}- (1979). -{The Politics of War}-., Wilson's maneuvering U.S. into war• -{Kennedy David M}- (1982). -{Over Here: The First World War and American Society}-., covers politics &

economics & society• -{Kennett Lee B}- (1992). -{The First Air War, 1914–1918}-.• -{Lee Dwight E (ed.)}- (1958). -{The Outbreak of the First World War: Who Was Responsible?}-., readings from

multiple points of view• -{Lyons Michael J}- (1999). -{World War I: A Short History}-, 2nd Edition, -{Prentice Hall}-.• -{Morton Desmond, and Granatstein JL}- (1989). -{Marching to Armageddon: Canadians and the Great War

1914–1919}-.• -{Pope Stephen, Wheal Elizabeth-Anne (eds.)}- (1995). -{The Macmillan Dictionary of the First World War}-.• -{Robbins Keith}- (1993). -{The First World War}-., short overview• -{Silkin Jon ed.}- (1997). -{The Penguin Book of First World War Poetry}-, 2nd ed..• -{Stevenson David}- (2004). -{Cataclysm: The First World War As Political Tragedy}-, 560pp., major

reinterpretation• -{Stevenson David}- (2005). -{The First World War and International Politics}-.• -{Stokesbury James}- (1981). -{A Short History of World War I}-.• -{Strachan Hew}- (2004). -{The First World War: Volume I: To Arms}-.: the major scholarly synthesis. Thorough

coverage of 1914; Also:• -{Strachan Hew}- (2004). -{The First World War}-.: a 385pp version of his multivolume history• -{Taylor AJP}- (1963). -{The First World War: An Illustrated History}-. -{Hamish Hamilton}-.• -{Tuchman Barbara}-. -{The Guns of August}-., tells of the opening diplomatic and military manoeuvres• -{Tucker Spencer, ed.}- (2005). -{The Encyclopedia of World War I: A Political, Social, and Military History}-.,

online at eBook.com• -{Tucker Spencer, ed.}- (1999). -{European Powers in the First World War: An Encyclopedia}-.• -{Venzon Anne ed.}- (1995). -{The United States in the First World War: An Encyclopedia}-.• -{Winter Jay M}- (2005). -{The Experience of World War I}-, 2nd ed, -{Oxford University Press}-., topical

essays; well illustrated• -{van der Vat Dan}- (1988). -{The Atlantic Campaign}-. Connects submarine and antisubmarine operations

between wars, and suggests a continuous war• Price Alfred, Dr. Aircraft versus the Submarine. Deals with technical developments, including the first dipping

hydrophones• .

Први светски рат 33

Western Front

American Operations

• American Battle Monuments Commission, "American operations in the Aisne-Marne region: May 31–October12, 1918 [122]"

• American Battle Monuments Commission, "American operations in the St. Mihiel region: September12–November 11, 1918 [123]"

• American Battle Monuments Commission, "The Meuse-Argonne offensive of the American First Army:September 26–November 11, 1918 [123]"

Види још• Технологија Првог светског рата• Српско војничко гробље на Зејтинлику• Српска војска крајем 1914. године

→ ПРВИ СВЕТСКИ РАТнавигација кроз историју

Позорнице Главни догађаји Специфични чланци Учесници Види још

Увод

• Узроци• Сарајевски

атентат• Јулски ултиматум

Главни фронтови

• Западни фронт• Источни фронт• Солунски фронт• Кавказ• Синај и

Палестина• Месопотамија• Африка• Атлантик• Пацифик• Србија

1914.• Битка за Лијеж• Церска битка• Колубарска битка• Таненбершка битка• Прва битка на Марни• Битка кодСарикамиша

1915.• Албанска голгота• Галипољска битка• Италијански поход1916.• Битка за Верден• Битка на Соми• Јиландска битка• Брусиловљеваофанзива• Освајање Румуније1917.• Топлички устанак• Избочина Вими• Битка код Пашендала• Руска револуција1918.• Пролећна офанзива• Офанзива од сто дана• Офанзива на Муз иАргон• Капитулација Немачке

• Хронологија• Ваздушно ратовање• Поморско ратовање• Лица• Хемијско оружје• Технологија• Рововско ратовање

Цивилне жртве и злочини

• Јерменски геноцид• Асирски геноцид

Последице

• Жртве• Споразум у Брест-Литовску• Париска мировна

конференција• Версајски споразум• Лига народа

• Учесници

• Антанта

•  Србија•  Русија•  Француска•  УједињеноКраљевство•  Аустралија•  Канада•  Индија•  Њуфаундленд•  Нови Зеланд•  ЈужноафричкаРепублика•  Италија•  Румунија•  САД•  Португал•  Јапан•  Белгија•  Црна Гора•  Грчка• Централне силе

•  Немачко царство•  Аустро-Угарска•  Отоманско царство•  Бугарска

• Категорија:Први светскират

Повезани сукоби• Први балкански рат• Други балкански рат• Маричка побуна• Ускршњи устанак• Руска револуција• Руски грађански рат• Северноруска кампања• Пољско-совјетски рат• Грчко-турски рат• Други светски рат

mwl:Purmeira Guerra Mundial

Први светски рат 34

References[1] http:/ / en. wikipedia. org/ wiki/[2] -{ Military Casualties of World War One (http:/ / www. firstworldwar. com/ features/ casualties. htm)}-.[3] The Treaty of Versailles and its Consequences (http:/ / www. jimmyatkinson. com/ papers/ versaillestreaty. html)[4] -{ First World War.com Primary Documents: Archduke Franz Ferdinand's Assassination, 28 June 1914 (http:/ / www. firstworldwar. com/

source/ harrachmemoir. htm)}- (2002-11-03). Добављено дана -{2008-02-17}-.[5] Уништавање непријатељевог ратног материјала на отвореном мору, уместо напада на самог непријатеља, или организовања блокаде.[6] Stevenson, D., Armaments and the Coming of War: Europe, 1904-1914, 1996 (Oxford University Press)[7] Herrmann, David G. The Arming of Europe and the Making of the First World War(1996)[8] -{Ferguson}-, -{Niall}- (1999). -{The Pity of War}-. -{Basic Books}-, 563. ISBN 046505711X.[9] -{Fromkin}-, -{David}- (2004). “Chapter 15: Europe Goes to the Brink”, -{Europe's Last Summer: Who Started the Great War in 1914?}-.

New York: -{Alfred A. Knopf}-, 94. ISBN 0-375-72575-X.[10] Fischer, Fritz. Griff nach der Weltmacht: Die Kriegzielpolitik des kaiserlichen Deutschland 1914-1918 (published in English as Germany's

Aims in the First World War)[11] Snyder, Jack. Ideology of the Offensive. Ithaca: Cornell University Press, 1984; Dupuy, Trevor N., Colonel, USA (rtd). Numbers

Predictions, and War. Philadelphia: Bobbs-Merrill, 1979.[12] -{ First World War.com A map of the French and German war plans (http:/ / www. firstworldwar. com/ maps/ warplans. htm)}-.[13] -{ First World War.com French and German war plans (http:/ / www. firstworldwar. com/ features/ plans. htm)}-.[14] 30 October 1918 in Herbert Hoover, Ordeal of Woodrow Wilson p. 47[15] Southgate Troy, "The Fischer Controversy" (http:/ / www. rosenoire. org/ articles/ hist9. php)[16] -{Fritz Fischer}- (1975). -{War of Illusions: German Policies From 1911 to 1914}-. -{Chatto & Windus}-. “There is no doubt that the war

which the German politicians started in July 1914 was not a preventive war fought out of fear and despair. It was an attempt to defeat theenemy powers before they became too strong, and to realise Germany’s political ambitions which may be summed up as German hegemonyover Europe.”

[17] -{Fromkin}-, -{David}- (2004). “Chapter 45: What Did Not Happen”, -{Europe's Last Summer: Who Started the Great War in 1914?}-. NewYork: -{Alfred A. Knopf}-, 266–267. ISBN 0-375-72575-X.

[18] “Imperialism" (1902) fordham.edu website (http:/ / www. fordham. edu/ halsall/ mod/ 1902hobson. html)[19] -{ 1917 pamphlet "Imperialism: The Highest Stage of Capitalism" (http:/ / www. marxists. org/ archive/ lenin/ works/ 1916/ imp-hsc/ )}-.[20] -{Hull}-, -{Cordell}- (1948). -{The Memoirs of Cordell Hull: vol. 1}-. New York: -{Macmillan}-, 81.[21] -{ Web reference (http:/ / web. mit. edu/ mun/ bosmun/ RussianUpdate. pdf)}- (PDF).[22] Joll, James. The Origins of the First World War, 2nd ed. (Harlow, 1992), pp. 10–38[23] -{Duffy, Michael}-. -{ First World War.com (http:/ / www. firstworldwar. com/ battles/ somme. htm)}- (-{English}-). Постављено

-{February 25}-, 2007.[24] John Terraine "Ordeal of Victory"[25] "Vimy Ridge, Canadian National Memorial" (2007) Australians on the Western Front 1914-1918 New South Wales Department of

Veteran's Affairs and Board of Studies (http:/ / www. ww1westernfront. gov. au/ vimy_ridge/ index. html)[26] John M. Taylor, "Audacious Cruise of the Emden", The Quarterly Journal of Military History, Volume 19, Number 4, Summer 2007, pp.

39–47[27] -{Keene, Jennifer D.}-. -{World War I (The Greenwood Press Daily Life Through History Series)}-. Westport, Conn: -{Greenwood Press}-,

5.[28] -{A Naval History of World War 1}-. New York: -{Routledge}-, 293.[29] -{Zieger, Robert H.}- (2001). -{America's Great War: World War I and the American experience}-. Lanham, Md: -{Rowman & Littlefield

Publishers}-, 50.[30] -{ Coast Guard in the North Atlantic War (http:/ / www. uscg. mil/ History/ h_AtlWar. html)}-. Добављено дана -{2007-10-30}-.[31] -{Gilbert, Martin}-. -{The First World War: A Complete History}-. Clearwater, Fla: -{Owl Books}-, 306.[32] -{Jones, Howard}- (2001). -{Crucible of power: a history of U. S. foreign relations since 1897}-. Wilmington, Del: -{SR Books}-, 80.[33] -{ Nova Scotia House of Assembly Committee on Veterans' Affairs (http:/ / www. gov. ns. ca/ legislature/ hansard/ / comm/ va/

va_2006nov09. htm)}-. Добављено дана -{2007-10-30}-.[34] -{ Greek American Operational Group OSS, Part 3 continued (http:/ / www. pahh. com/ oss/ pt3/ p23. html)}-. Добављено дана

-{2007-10-30}-.[35] Price, Alfred. Aircraft versus the Submarine. (London: Wiliam Kimber, 1973).[36] -{Fromkin, David}- (2001). A peace to end all peace: the fall of the Ottoman Empire and the creation of the modern Middle East (http:/ /

books. google. com/ books?id=5Vh8r6M8QQMC). New York: -{H. Holt}-, 119.[37] -{Hinterhoff}-, -{Eugene}- (1984). -{The Campaign in Armenia. Marshall Cavendish Illustrated Encyclopedia of World War I, vol ii}-.

New York: -{Marshall Cavendish Corporation}-, pp.499-503.[38] Boghos Nubar the president of the "Armenian National Assembly" declared to Paris Peace Conference, 1919 through a letter to French

Foreign Office - December 3, 1918[39] -{ Triple Alliance (http:/ / concise. britannica. com/ ebc/ article-9381170/ Triple-Alliance-(1882))}-.

Први светски рат 35

[40] Participants from the Indian subcontinent in the First World War (http:/ / www. mgtrust. org/ ind1. htm)[41] Fraser 1977[42] Hughes 2002, p. 474[43] Dignan 1971, p. 57[44] Sykes 1921, p. 101[45] -{Singh, Jaspal.}-. -{ History of the Ghadar Movement (http:/ / www. panjab. org. uk/ english/ histGPty. html)}-. -{panjab.org.uk}-.

Добављено дана -{2007-10-31}-.[46] Herbert 2003[47] -{Asghar, S.B.}-. -{ A famous uprising (http:/ / www. dawn. com/ weekly/ dmag/ archive/ 050612/ dmag14. htm)}-. -{www.dawn.com}-.

Добављено дана -{2007-11-2}-.[48] -{Heyman, Neil M.}- (1997). -{World War I}-. Westport, Conn: -{Greenwood Press}-, 146-147.[49] H. W. Brands, T. R. (1997) p. 756.[50] Karp, Walter. "Politics of War" (1979)[51] Barbara Tuchman, The Zimmerman Telegram[52] (види: Вудро Вилсон објављује рат Немачкој.[53] -{ African Americans during World War I (http:/ / www. archives. gov/ education/ lessons/ 369th-infantry/ )}-.[54] William John Wilgus, Transporting the A. E. F. in Western Europe, 1917–1919 p. 52[55] Allan Reed Millett and Williamson Murray, Military Effectiveness, Routledge, p.143[56] -{Ian Westwell}-. -{World War I Day by Day}-. -{Zenith Press}-.[57] van Courtland Moon, John Ellis. "United States Chemical Warfare Policy in World War II: A Captive of Coalition Policy?" ( JSTOR (http:/

/ www. jstor. org/ view/ 08993718/ di975284/ 97p0577b/ 0)), The Journal of Military History, Vol. 60, No. 3. (Jul., 1996), pp. 495-511.Retrieved 14 October 2007.

[58] Amiens (http:/ / www. awm. gov. au/ 1918/ battles/ amiens. htm)[59] Map (http:/ / www. awm. gov. au/ 1918/ battles/ amiensmap. htm)[60] Rickard J. (5 March 2001), "Erich von Ludendorff, 1865-1937, German General" accessed 2008-02-06 (http:/ / www. historyofwar. org/

articles/ people_ludendorff. html)[61] Ordeal Of Victory John Terraine[62] "1918 The Last Act" Barrie Pitt[63] Fredrick B. Maurice, "Foe's Reserves Now Only 16 Divisions; Allies'Counteroffensive Has Reduced Them from 60, Gen. Maurice Says.

Ludendorff in Dilemma; He Must Choose Between Giving Up Offensive Projects and Shortening His Line" New York Times 1918-08-18(http:/ / query. nytimes. com/ gst/ abstract. html?res=9B02EFD6103BEE3ABC4052DFBE668383609EDE& scp=8& sq=Ludendorff+Amiens+ 1918& st=p)

[64] "1918 The last Act" Barrie Pitt[65] Chronicle Of The First World War[66] The Last Act Barrie Pitt[67] Nicholson CEF[68] Ludendorff My War Memories[69] -{ The Meuse-Argonne Offensive: Overview (http:/ / www. worldwar1. com/ dbc/ bigshow. htm)}-. Добављено дана -{2007-10-30}-.[70] "Ghent Burghers Hail Liberators" New York Times 1918-11-15 (http:/ / query. nytimes. com/ mem/ archive-free/

pdf?res=940DE1DC1239E13ABC4D52DFB7678383609EDE)[71] "Fall of Ghent Near, German Flank in Peril" New York Times dateline 1918-10-26, published 1918-10-30 (http:/ / query. nytimes. com/ gst/

abstract. html?res=9F05E4D61539E13ABC4850DFB6678383609EDE& scp=4& sq=Ghent+ 1918& st=p)[72] Stevenson, Cataclysm (2004) p 383.[73] Stevenson, Cataclysm (2004) ch 17.[74] -{ 1918 Timeline (http:/ / www. indiana. edu/ ~league/ 1918. htm)}-.[75] -{ The Last Hours (http:/ / www. nwbattalion. com/ last. html)}-.[76] -{ Forgotten Voices of the Great War (http:/ / www. forgottenvoices. co. uk/ )}-. -{Imperial War Museum}-. Добављено дана

-{2008-03-30}-.[77] Geo G. Phillimore and Hugh H. L. Bellot, "Treatment of Prisoners of War", Transactions of the Grotius Society Vol. 5, (1919), pp. 47–64.[78] Niall Ferguson, The Pity of War (1999) pages 368-369[79] Dale Blair, No Quarter: Unlawful killing and surrender in the Australian war experience, 1915-1918(2005)[80] Tim Cook, The politics of surrender: Canadian soldiers and the killing of prisoners in the First World War The Journal of Military History,

Vol.70, No.3, 2006, pp.637-665[81] -{Richard B. Speed, III.}- (1990). -{Prisoners, Diplomats and the Great War: A Study in the Diplomacy of Captivity}-.[82] Ferguson, The Pity of War (1999) ch 13[83] Desmond Morton, Silent Battle: Canadian Prisoners of War in Germany, 1914-1919 (1992)[84] -{Bass, Gary Jonathan}-. -{Stay the Hand of Vengeance: The Politics of War Crimes Tribunals}-. Princeton, N.J: -{Princeton University

Press}-, 107.

Први светски рат 36

[85] -{ The Mesopotamia campaign (http:/ / www. nationalarchives. gov. uk/ pathways/ firstworldwar/ battles/ mesopotamia. htm)}-. -{BritishNational Archives}-. Добављено дана -{2007-03-10}-.

[86] -{ Stolen Years: Australian Prisoners of War. Men of Kut Driven along like beasts (http:/ / www. awm. gov. au/ stolenyears/ ww1/ turkey/story2. asp)}-. -{Australian War Memorial}-. Добављено дана -{2007-03-10}-.

[87] Letter (http:/ / www. genocidewatch. org/ TurkishPMIAGSOpenLetterreArmenia6-13-05. htm) from the International Association ofGenocide Scholars to Prime Minister Recep Tayyip Erdoğan, June 13, 2005

[88] Lewy, Guenter, "The Armenian Massacres in Ottoman Turkey: A Disputed Genocide", p.57[89] Ferguson, Niall. The War of the World: Twentieth-Century Conflict and the Descent of the West. New York: Penguin Press, 2006, p. 177

ISBN 1-5942-0100-5.[90] Balakian, Peter. The Burning Tigris: The Armenian Genocide and America's Response. New York: HarperCollins, 2003, pp. 195-196 ISBN

0-0605-5870-9.[91] Fromkin, David. A Peace to End All Peace: The Fall of the Ottoman Empire and the Creation of the Modern Middle East. New York: Owl,

1989 pp. 212-215 ISBN 0-8050-6884-8[92] Havighurst p.134-5.[93] John Frederick Norman Green, 'Obituary: Albert Ernest Kitson', Geological Society, Quarterly Journal no 94, 1938, p. CXXVI[94] -{Mosier}-, -{John}- (2001). “Germany and the Development of Combined Arms Tactics”, -{Myth of the Great War: How the Germans

Won the Battles and How the Americans Saved the Allies}-. New York: -{Harper Collins}-, 42–48. ISBN 0-06-019676-9.[95] -{ Chemical Warfare in World War I (http:/ / www-cgsc. army. mil/ carl/ resources/ csi/ Heller/ HELLER. asp)}-. Добављено дана

-{2007-10-30}-.[96] Postwar, there were numerous pulp novels on future "gas wars", including Ghastly Dew The Gas War of 19--.[97] Winter, Denis. First of the Few.[98] Johnson, James Edgar, Full Circle: The Story of Air Fighting (2001) ISBN 0304358606[99] -{Lehmann, Hartmut; Veer, Peter van der}- (1999). -{Nation and religion: perspectives on Europe and Asia}-. Princeton, N.J: -{Princeton

University Press}-, 62.[100] -{ The Threat of Pandemic Influenza: Are We Ready? Workshop Summary (http:/ / www. nap. edu/ books/ 0309095042/ html/ 7. html)}-.

-{Board on Global Health}- (2005). Добављено дана -{2008-03-11}-.[101] -{ Influenza Report (http:/ / www. influenzareport. com/ ir/ overview. htm)}-.[102] Economist.com | Country Briefings: Israel (http:/ / www. economist. com/ countries/ Israel/ profile. cfm?folder=History in brief)[103] The Ottomans (http:/ / www. wsu. edu/ ~dee/ OTTOMAN/ OTTOMAN1. HTM)[104] Syria: Identity Crisis (http:/ / www. theatlantic. com/ doc/ 199302/ kaplan)[105] How it all began - A concise history of Lebanon (http:/ / almashriq. hiof. no/ lebanon/ 900/ 902/ Kamal-Salibi/ )[106] Future of Iraq, Israel-Palestine Conflict, and Central Asia Weighed at International Conference, UCLA International Institute (http:/ /

www. international. ucla. edu/ article. asp?parentid=24920)[107] Ottoman Rule (http:/ / www. jewishvirtuallibrary. org/ jsource/ History/ Ottoman. html)[108] (http:/ / books. google. com/ books?id=wfIFVze1MqQC& dq=fall+ ottoman+ empire+ israel+ palestine& pg=PP1& ots=4yaJpLFPPD&

source=citation& sig=ZUc3NVOQe7fifMQhB_9UPZ1zxs4& hl=en& prev=http:/ / www. google. com/ search?hl=en& q=fall+ ottoman+empire+ israel+ palestine& sa=X& oi=print& ct=result& cd=1& cad=bottom-3results#PPA6,M1)

[109] Roots of the Water Conflict in the Middle East (http:/ / www. oranim. ac. il/ courses/ meast/ water/ Roots of the Water Conflict in theMiddle East. htm)

[110] Keynes, J.M. The Economic Consequences of the Peace (New York : Harcourt, 1920).[111] "Canada's last WW1 vet gets his citizenship back" (http:/ / www. cbc. ca/ canada/ ottawa/ story/ 2008/ 05/ 09/ babcock-citizen. html) CBC

News 2008-05-09[112] Baker, Kevin Stabbed in the Back! The past and future of a right-wing myth (http:/ / harpers. org/ StabbedInTheBack. html) Harper's

Magazine, June 2006[113] Chickering, Rodger, Imperial Germany and the Great War, 1914-1918." Cambridge, Cambridge University Press: 2004[114] "The Yale Book of Quotations" (2006) Yale University Press, edited by Fred R. Shapiro[115] "The First World War, 1914–1918" (1920) "The Yale Book of Quotations" (2006) Yale University Press, edited by Fred R. Shapiro[116] http:/ / www. the-map-as-history. com/ demos/ tome06/[117] http:/ / www. the-map-as-history. com/ demos/ tome03/[118] http:/ / www. secstate. wa. gov/ history/ publications_detail. aspx?p=31[119] http:/ / www. secstate. wa. gov/ history/ ww1/ maps. aspx[120] http:/ / www. secstate. wa. gov/ history/ publications_detail. aspx?p=28[121] http:/ / www. dean. usma. edu/ history/ web03/ atlases/ great%20war/ great%20war%20index. htm[122] http:/ / www. secstate. wa. gov/ history/ maps_detail. aspx?m=24[123] http:/ / www. secstate. wa. gov/ history/ maps_detail. aspx?m=25

Article Sources and Contributors 37

Article Sources and ContributorsПрви светски рат  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?oldid=2794610  Contributors: Bilosta, BokicaK, CommonsDelinker, CrniBombarder!!!, Djordjes, Drazetad, Golija, JustUser,Laslovarga, Maduixa, Matija, Micki, Ninam, PANONIAN, PrimEviL, Purbo T, Putinovac, Sich, Sinovac, Vojvoda, Zdelic, Ђорђе Д. Божовић, Јакша, Јованвб, Владимир Зајечар, Војин Шенк,Горан Обрадовић, Д Орловић, Краљевић Марко, Мелцер, Милан Јелисавчић, Милант, Милош, Мирослав Ћика, Михајло Анђелковић, Нерон, Обрадовић Горан, Орловић, Оњегин,Покрајац, Саша Стефановић, Синиша Гошњић, Слобот, Филип Кнежић, 49 anonymous edits

Image Sources, Licenses and ContributorsСлика:Transkrib en-sr.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Transkrib_en-sr.png  License: unknown  Contributors: MatijaСлика:WW1 TitlePicture For Wikipedia Article.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:WW1_TitlePicture_For_Wikipedia_Article.jpg  License: Public Domain Contributors: User:Dna-webmasterСлика:Vista-xmag.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Vista-xmag.png  License: GNU General Public License  Contributors: Cpro, Rocket000, Sasa Stefanovic, 1anonymous editsСлика:WWIchartX sr.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:WWIchartX_sr.svg  License: unknown  Contributors: User:Obradovic GoranСлика:Map Europe alliances 1914 sr.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Map_Europe_alliances_1914_sr.svg  License: unknown  Contributors: User:BokicaK,User:HistoricairСлика:WWI.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:WWI.png  License: GNU Free Documentation License  Contributors: Original uploader was Dereye at en.wikipediaLater versions were uploaded by Helmandsare, Joaopais, El Jaber, Aivazovsky at en.wikipedia.Слика:World War 1.gif  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:World_War_1.gif  License: unknown  Contributors: RokeСлика:Kriegserklärung Erster Weltkrieg.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Kriegserklärung_Erster_Weltkrieg.jpg  License: Public Domain  Contributors: WilhelmII. (vollständig: Friedrich Wilhelm Albert Victor von Preußen), Deutscher Kaiser und König von PreußenСлика:Europe 1914.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Europe_1914.png  License: Public Domain  Contributors: Department of History, United States MilitaryAcademyСлика:Guetteur au poste de l'écluse 26.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Guetteur_au_poste_de_l'écluse_26.jpg  License: Public Domain  Contributors: Cohesion,Ejdzej, Florival fr, Gerbrant, Itsmine, LeadSongDog, Rcbutcher, 2 anonymous editsСлика:Australian infantry small box respirators Ypres 1917.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Australian_infantry_small_box_respirators_Ypres_1917.jpg License: unknown  Contributors: Photo by Captain Frank Hurley.Слика:GermanInfantry1914.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:GermanInfantry1914.jpg  License: Public Domain  Contributors: Madmax32, Patrolmanno9,Rcbutcher, 1 anonymous editsСлика:Canadian tank and soldiers Vimy 1917.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Canadian_tank_and_soldiers_Vimy_1917.jpg  License: unknown  Contributors:Canada. Dept. of National DefenceСлика:Hochseeflotte 2.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Hochseeflotte_2.jpg  License: unknown  Contributors: unbekanntСлика:HMS Lion (1910).jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:HMS_Lion_(1910).jpg  License: Public Domain  Contributors: Original uploader was Gdr at en.wikipediaLater versions were uploaded by Ian Dunster at en.wikipedia.Слика:Lenin.WWI.JPG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Lenin.WWI.JPG  License: Public Domain  Contributors: Davepape, Jaro.p, Kneiphof, Maksim, Svencb, 3anonymous editsСлика:Royal Irish Rifles ration party Somme July 1916.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Royal_Irish_Rifles_ration_party_Somme_July_1916.jpg  License:unknown  Contributors: British Government photographer Royal Engineers No 1 Printing Company.Слика:HAB ww1 1918.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:HAB_ww1_1918.jpg  License: Public Domain  Contributors: Charles DarwinСлика:USA bryter de diplomatiska förbindelserna med Tyskland 3 februari 1917.jpg  Source:http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:USA_bryter_de_diplomatiska_förbindelserna_med_Tyskland_3_februari_1917.jpg  License: Public Domain  Contributors: Photograph by Harris& Ewing.Слика:Over there Louis Fancher.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Over_there_Louis_Fancher.jpg  License: Public Domain  Contributors: Louis D. FancherСлика:African American Soldiers.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:African_American_Soldiers.jpg  License: Public Domain  Contributors: Goldfishbutt,Kenmayer, Robin63, 3 anonymous editsСлика:trencheswwi2.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Trencheswwi2.jpg  License: Public Domain  Contributors: Itsmine, Rcbutcher, RottweilerСлика:British 55th Division gas casualties 10 April 1918.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:British_55th_Division_gas_casualties_10_April_1918.jpg  License:unknown  Contributors: Gsl, Madmedea, Rcbutcher, SoLando, Timeshifter, Xenophon, 1 anonymous editsСлика:Battle of St. Mihiel 03.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Battle_of_St._Mihiel_03.jpg  License: Public Domain  Contributors: User:W.wolnyСлика:World War I Observation Balloon HD-SN-99-02269.JPEG  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:World_War_I_Observation_Balloon_HD-SN-99-02269.JPEG License: Public Domain  Contributors: Rcbutcher, Struthious BandersnatchСлика:Armisticetrain.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Armisticetrain.jpg  License: anonymous-EU  Contributors: UnknownСлика:Indian army soldier after siege of Kut q79446.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Indian_army_soldier_after_siege_of_Kut_q79446.jpg  License: unknown Contributors: Original uploader was Preetikapoor0 at en.wikipedia Later version(s) were uploaded by Bleh999 at en.wikipedia.Слика:Nieuport.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Nieuport.jpg  License: Public Domain  Contributors: Pazuzu, SCDBobСлика:Armoured car.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Armoured_car.jpg  License: Public Domain  Contributors: Hohum, Robin63Слика:Nieuport w Le Prieur rockets.jpg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Nieuport_w_Le_Prieur_rockets.jpg  License: unknown  Contributors: USAFСлика:Wikiquote-logo.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Wikiquote-logo.svg  License: logo  Contributors: -xfi-, Dbc334, Doodledoo, Elian, Guillom, Jeffq,Maderibeyza, Majorly, Nishkid64, RedCoat, Rei-artur, Rocket000, 11 anonymous editsСлика:Portal.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Portal.svg  License: unknown  Contributors: AltCtrlDel, Bayo, CloakReaver, DO11.10, Gralo, Herbythyme, Manop,Mike.lifeguard, Multichill, Pepetps, PseudoSudo, Pseudomoi, Seb35, 17 anonymous editsСлика:Flag of Serbia (1882-1918).svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Serbia_(1882-1918).svg  License: unknown  Contributors: User:Guilherme PaulaСлика:Russian Empire 1914 17.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Russian_Empire_1914_17.svg  License: Creative Commons Attribution-Sharealike 2.5 Contributors: Consta, Dmitrij1996, Dmitry Strotsev, Flrn, MaggotMaster, Maximaximax, Nokka, Perconte, R-41, Radziun, Shizhao, 6 anonymous editsСлика:Flag of France.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_France.svg  License: Public Domain  Contributors: User:SKopp, User:SKopp, User:SKopp,User:SKopp, User:SKopp, User:SKoppСлика:Flag of the United_Kingdom.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_the_United_Kingdom.svg  License: Public Domain  Contributors: User:Zscout370Слика:Flag of Australia.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Australia.svg  License: Public Domain  Contributors: Ian FieggenСлика:Flag of Canada-1868-Red.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Canada-1868-Red.svg  License: Public Domain  Contributors: Greentubing, Makaristos,Skeezix1000, 1 anonymous editsСлика:Flag_of_Imperial_India.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Imperial_India.svg  License: Public Domain  Contributors: ActaruxСлика:Newfoundland Red Ensign.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Newfoundland_Red_Ensign.png  License: unknown  Contributors: Lexicon

Image Sources, Licenses and Contributors 38

Слика:Flag of New Zealand.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_New_Zealand.svg  License: Public Domain  Contributors: Adambro, Arria Belli, Bawolff,Bjankuloski06en, ButterStick, Denelson83, Donk, EugeneZelenko, Fred J, Hugh Jass, Ibagli, Jusjih, Klemen Kocjancic, Mattes, Nightstallion, O, Peeperman, Poromiami, Reisio, Rfc1394,Shizhao, Tabasco, Transparent Blue, Väsk, Xufanc, Zscout370, 34 anonymous editsСлика:South Africa Red Ensign.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:South_Africa_Red_Ensign.png  License: GNU Free Documentation License  Contributors:Adriaan90, Domaleixo, Emhoo, Himasaram, Ilmari Karonen, Liftarn, M.M.S., Mattes, Thuresson, TwthmosesСлика:Flag_of_Romania.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Romania.png  License: unknown  Contributors: User:YakafauconСлика:US flag 48 stars.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:US_flag_48_stars.svg  License: Public Domain  Contributors: Clindberg, Dual Freq, Flargman4, Jacobolus,MuXXo, Rocket000, Tkgd2007, Zscout370, 6 anonymous editsСлика:Flag of Portugal.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Portugal.svg  License: Public Domain  Contributors: AFBorchert, ALE!, Afonso Silva, AnimeAddict AA, Broadbeer, Conscious, Denniss, Er Komandante, Flad, FoeNyx, Herbythyme, Jelte, Kam Solusar, Klemen Kocjancic, Kookaburra, Mattes, Nick, Nightstallion, Reisio, Rkt2312,Skatefreak, Stunteltje, Tuvalkin, 27 anonymous editsСлика:Flag of Japan.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Japan.svg  License: Public Domain  Contributors: VariousСлика:Flag of Belgium.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Belgium.png  License: GNU Free Documentation License  Contributors: User:SKoppСлика:Old Flag of Montenegro.png  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Old_Flag_of_Montenegro.png  License: unknown  Contributors: User:Milan B.Слика:State Flag of the Kingdom of Greece.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:State_Flag_of_the_Kingdom_of_Greece.svg  License: Attribution  Contributors:User:Oren neu dagСлика:Flag of the German Empire.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_the_German_Empire.svg  License: Public Domain  Contributors: User:B1mbo,User:MaddenСлика:Flag of Austria-Hungary 1869-1918.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Austria-Hungary_1869-1918.svg  License: Public Domain  Contributors:User:Actarux, User:Sgt_bilkoСлика:Ottoman Flag.svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Ottoman_Flag.svg  License: unknown  Contributors: user:OttomanReferenceСлика:Flag of Bulgaria (1878-1944).svg  Source: http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слика:Flag_of_Bulgaria_(1878-1944).svg  License: unknown  Contributors: -

ЛиценцаCreative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unportedhttp:/ / creativecommons. org/ licenses/ by-sa/ 3. 0/