- 1 -

БАЧКАПРИРОДА

Бачка је Панонска макрорегија и мезорегија Војводина. Тоје низија између граничних река Дунава и Тисе и границе премаМађарској.

Бачка је изграђена од најмлађих стена и то од речних ијезерских наноса. Дебљина ових седимената је око 3500 м. Равница јужне Бачке настала је померањем иницијалног коритаДунава дуж раседа између Сомбора и Бечеја ка Фрушкој Гориуслед изеравања Панонског басена.

Главне морфолошке црте Бачке су: лесне заравни, леснетерасе, пешчара и алувијална раван са инудационим равнима. Тусу и плитке долине Дунава и Тисе и варошке терасе.

Бачка пешчара- није јединствена као Банатска она јепрекинута лесним партијама(састоји се из Таванкутске иСуботичко-Хоргошке пешчаре), која се простире северно од низајезера од којих су најпознатије Палићко и Лудошко. Пешчара јенагнута ка ји. Навејавање леса вршена је преко лесне основечија је дебљина око 6 м. У њеном рељефу издвајају се четириморфолошка елемента: дине, издувине, међудинске депресије (одсз ка ји) и долине. По Цвијићу, песак ове пешчаре пореклом јеиз речних наноса Дунава и Тисе и из старих плиоцених језерскихнаслага. По Боривоју Ж. Милојевићу дине су створерне западнихи североисточних ветрова. Песак је муљевит а навејавање јенајвероватније завршено у најмладјем плеистоцену. За формирањепешчаре заслузна је барска вегетација. Надморска висинапешчаре се креће од 102 метра.У пешчари је песак навејаван досредине прошлог века, када су дине пошумљавањемстабилизоване.Пешчара на југу прелази у Телечки лес. Климапешчаре је континенталн и одликује се малом количиномпадавина.

Телечка лесна зараван- је најпространија лесна површина, нагнута од с-ј, код нас и пружа се северно од Великог каналаБездан-Бечеј. Састоји се од еолског материјала који су донеливетрови у делувијално време. Овај лес има две смедје зоне ( уРуди и Сивци и измедју Сивца и Кљајићева). Ижљебана јеплитким лесним вртачама и засечен је долином Криваје ипритокама, што овој лесној заравни даје таласаст изглед. Лесје таложен у некадашњим барама па је на дну акватичан-глиновит.

Тителски брег (лесна зараван)- има површину 94 км2 некада јебио јединствен са Телечким лесом. Испред ставе Дунава и Тисеима моћност око 60 м. Састоји се од пет смеђих зона штодоказује да је било 6 фаза навејавања и да је навејавање најраније почело. Лес је таложен прво на моћварном- барском ( које је обрасло трском и које је задржавало лес) па на сувомземљишту и зато је највише богат сувоземним фосилима.

- 2 -

Таложен је уз помоћ западних и источних ветрова. Збогсадржаја карбоната на њему се запажа много лесних вртача (26 по км2). Њихов настанак је везан за испирање калцијумкарбоната из леса. Поред лесних вртача јављају се на одсецималесне шкрапе и висеће суве долине, које су добиле висећикарактер подсецањем Тисе. Тителска лесна зараван се завршавалесним одсецима који су настали цепањем обода лесних платоа иподривањем река, високим 50 м.

Лесне терасе опкољавају лесне платое и представљају површинеза десетак метара ниже од лесних заравни. Највећа се пружајужно од телечке заравни. Оне су настале навејавањем леснеповршине из атмосфере и од материјала које су донели Тиса иДунав. Она је као нижа и влажнија са черноземом спада у најплодније површине.просечна висина лесне терасе је до 90 м. Таложење леса је обављено за време и после вирмског лацијала

Алувијалне равни Дунава, Тисе и притока, које су честоплављене су најниже површине надморске висине крећу се од 85 м код Бездана и 76 м на ушћу Тисе у Дунав. Висине су 8 до 10 мниже од лесних тераса.

Варошка тераса- је морфолошка карактеристика панонских рекатј. То је флувијална акомулативна зараван. Пружа се са обестране Дунава и Тисе. Висина јој је 12-20 м а названа јеварошком јер су на њој подигнути градови.

Клима Бачке је степскоконтинентална са великимтемпературним колебањима. Средње јулске температуре су 22,5°ц, а средње јануарске око -0,1°ц. У Бачкој се Кошава осећа мањенего у Банату, дува са југоистока до Суботице. Просечнагодишња количина падавина је око 600 мм. Најсувљи делови суоко Суботице а највлажнији око Апатина и у подунављу.Токови у Бачкој су ретки и кратки (Криваја 65 км, Јегричкарека 60 км, Мостонога). Мостонога је настала од многобројнихбара северно од Сомбора и имала је четири изразита крака, северозападно од Сомбора спајали су се у једну реку Мостонгу.УБачкој је почетком 18.века било доста језера али јемелиорацијом многа исушена.

Велики Бачки Канал има дужину 123 км, и изграђен је упериоду од 1793. до 1802. на првобитној линији отицања Дунавау Бачкој. Он спаја Дунав код Бездана са Тисом код Бечеја. Дубина се у просеку креће око 3 метра. Мали Бачки Канал имадужину 68 км и спаја Велики Бачки Канал са Дунавом код НовогСада.

У северној Бачкој налази се 8 међудинских језера. Међу њимасу највећа Палићко и Лудошко, мања су Слано, Крваво иКелебијско језеро.

Палићко језеро- има површину 4 км2 и л лежи на 102 мнадморске висине. Северно од језера налази се Суботичкобајскапешчара, а јужно благо заталасана Бачка лесна зараван. Представља басен на коме се дренирају околне воде. Обалајезере је дуга око 17 км и целом својом дужином је уређена.

Лудошко језеро- се налази 12 км источно од Суботице. Усеверном делу је представљено мочваром лепезастог облика, кроз

- 3 -

коју тече Киреш. Дубина језера је 1,7 м и дно се засипа уследнавејавање песка.

Природну вегетацију Бачке потисле су културе. Покретни песакје стабилизован. Барске биљке бујају око мочвара, језера и окорека. Педолошки покривач је хомоген и веома плодан. Најраспрострањенија је црница чији хумусни слој достижедебљину до 70 цм. У влажним теренма се налазе ритске црнице, муљ и песак.

СТАНОВНОШТВО И НАСЕЉА

Праисторијску насељеност Бачке доказују налазишта усеверном и западном делу- локалитет Носа код Суботице- винчанска култура неолита. У западној Бачкој је локалитетКаравуково (врањско село), из бакарног доба заједниценомадских народа. Трагови насеља из каменог доба су највишепокрај Дунава и Тисе, а најважнија су код Гомбоша, Апатина, Аде.

Словени се у Бачкој први пут помињу у 6. веку. ДосељавањеСрба са јужних српских области почело је у 15. веку завладавине угарског краља Сигмунда. После пада Будима иСегедина (1542), Бачка долази под турску власт. На територијиБачке је постојао Сегедински санџак. После завршетка турскевладавине, почиње снажно насељавање Мађара, Немаца, Словака.

Густина насељености Бачке је 115 ст/км². Највише има срба43 % и мадјара 34%. Словаци су бројни у Бачком Петровцу аМадјари у Суботици, украјинци су у Кули, Бачу.

У Бачкој има 177 насеља панонског типа. Поред Дунава иТисе подигнуто је 65 насеља. Једна од главних одлика овихградова је земљорадничко становништво.

Нови Сад са Петроварадином лежи на 80 м н.в. (лат. Неопланта), Бистрица па Варадинци. Прбовитно насеље сеналазило на десној страни Дунава, на територији данашњегПетроварадина. Ову област су освојили Келти (у 4. веку п. н. е.) и Римљани (у 1. веку п. н. е.). До краја 5. векаВизантинци су обновили град, који су називали именима иПетрикон. На почетку хабзбуршке владавине пред крај 17. века, становницима православне вероисповести је било забрањено дастанују у Петроварадину. Срби су зато крајем 17. века основалиново насеље на левој обали Дунава. Име коришћено за ово насељебило је Петроварадински Шанац. Средином 19. века уништен је одпожара.У насељу Нови Сад је живи 300 000 становника. Водећаиндустрија у граду је металнопрерадјивачка и машинскаиндустрија, представљене фабрикама пољопривредних машина„Победа“ у Петроварадину. Електроиндустрија је представљенафабриком електропорцелана и каблова „Новокабл“.

У овом граду је фабрика лекова. Највећи објекатпрехрамбене индустрије је фабрика конзерви „Кулпин“. У близиниграда је пољоприврдно добро Камендин. У овом граду се налазиистојимена бања са минералном водом.

- 4 -

Суботица се најраније помиње као Забатка из 1391. године. Од хабзбуршке царице Марије Терезије 1779. добија статусслободног града. Северно од града се налази пешчара са плоднимвоћњацима и виноградима на јужним деловима, а на плодној земљицрници се развија пољопривреда. Индустрија-27 фабрика. Прехрамбена индустрија- Фиделинка (тестенине), 29. новембар(кланична инд), Пионир (чоколода И бомбоне).

Текстилнна индустрија- 8. март (фабрика чарапа). Хемијскаиндустрија- Зорка (азотна дјубрива), Електрометалнаиндустрија- Север (фабрика електромотора И машина), Партитан(фабрика бицикла). Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја. У граду има највишеМађара 35%, Срба 26%, Буњеваца. Близу 50% становништва сукатолици.

Сомбор се налази на 90 м надморске висине. Израстао је назамочвареном терену реке Мостоноге. У Сомбору има највише Срба65%, Мађара 7%. Индустрија-18 фабрика. Истиче се Сомборскатекстилна индустрија “Зефир”, фабрика металних производа“Бане Секулић”, делова за аутомобиле, ПИК Сомбор И Хемијскаиндустрија “Биљана”. У граду се истичу градска бибљиотека, Архив, градски музеј, Римокатоличка барокна црква, галеријаМлана Коњовића.

Бечеј се налази са леве стране Тисе. Има 26 000 становника. На месту данашњег града и у његовој околини нађенасу насеља из неолита, бронзаног И гвозденог доба. У Бечејупостоји тешка индустрија. Град има 18 фабрика (ПИК Бечеј, „Пивара Бечеј“, фабрика аутоделова,метални комплекс”Фадип”, фабрика грађевинског материјала “Фит”). У Бечеју највише имаМађара 46%, Срба 44%. Недалеко од Бечеја налази се дворац којије припадао породици Дундјерски.

ПРИВРЕДА

Главна привредна карактеристика Бачке је пољопривреда(њен јужни део је веома плодан И спада у најплодније делвеЕвропе). У Бачкој има 760 000 ха под пољопривреднимповршинама. Од тог броја 91% чине оранице И баште, 6,6% ливадеИ пашњаци, 1% виногради И воћњаци.

Становништво се у првом реду бави земљорадњом И торатарством. Нарочито су чувена Бачка пшеница И кукуруз. Хмељсе нарочито гаји око Бачког Петровца а пиринач око Крстура ИТорже. Виногради И воћњаци су највише заступљени у Суботичкојпешчари. Шуме су смештене у Подунављу на речним острвима. Велика пажња посвећује се живинарству, одгоју рибе И дивљачи.

Бачка је богата нафтом (северозападно од Сенте И Келебијакод Суботице), земним гасом (код Сенте И Србобрана), иловачомИ градјевинским песком. Од индустрије највише радника језапослено у текстилној, металној И прехрамбеној индустрији. Највећи центри текстилне индустрије су Бачка Паланка(текстилни комбинат у Челареву), Суботица (8. март (фабрика

- 5 -

чарапа)), Нови Сад, Сомбор, Одзаци И Кула. Највећи центриметалне Индустрије су Нови Сад са фабриком пољопривреднихмашина, шрафова (Петар Драпшин), алатних машина (Фам) ИСуботица са фабриком погонских машина, индустријом вагона(Ферум основана 1919.) И бицикла. Прехрамбена је заступљена усвим општинама а највише у Новом Саду, Врбасу, Суботици ИБечеју. У Новом Саду је млинска, индустрија кекса И пецива. Врбас има шећерану, кланицу. Кула има капацитете шећерне Имлинске индустрије.

Хемијска индустрија је развијена у Новом Саду, Суботици ИСомбору, градјевинског материјала у Кањижи, Кули И Сомбору.

- 6 -

БАНАТПРИРОДА

Банат је Панонска макрорегија и мезорегија Војводине. Раван је и низак са висинама до 200 м. Изграђен је од морско-језерских седимената чија дебљина премашује 3500 м. Подину имчине дубоко потонули палеозојски шкриљци док на површинипреовлађују квартарни седименти- песак и лес. Старе стене сузаостале површински у Вршачким планинама.

У морфологија Баната издвајамо: ниска планина, еолскеакомулације (лесне заравни, Банатска пешчара, лесна тераса) котлине, плитке долине са алувијалним равнима.

Морфолошки су се издвојили: Источно-банатска удолина, Белоцркванска котлина, Велика пешчара, Банатска и Тамишкалесна зараван, плитке долине Дунава, Тисе, Тамиша, Златице сапростраим алувијалним равнима.

Вршачке планине- Гудурички врх са 641 м надморске висине, највиша је тачка у Војводини. Оне су део истурене кристаластемасе и спадају, заједно с Фрушком гором, у острвске планине.Изградјена је од гнајсева и гранита. Падине су покривененеогеном а у суподини су плавине речних наноса. Сем тектонскихна планини запажамо и ерозивне облике, абразионе- две терасеод 250 и 150 м и флувијалне облике.

Белоцркванскакотлина је тектонско удубљење спуштено крајемнеогена.

Алибунарски и Иландзански рит се налазе западно од Вршца ипредтављају плитке потолине спуштене дуж раседа. Овај раседдели ниже спуштено земљиште од вишег издигнутог тла на којемје навејавањем песка и леса створена банатска пешчара и лесназараван око ње.

Источнобанатска удолина је настала угибањем тла при раседањуи простире се до Темишвара.

Банатски лесна зараван има апсолутну висину 130 м, инавејавана је током вирмских глацијала у два наврата и имаједну смедју зону. Тамишка лесна зараван је реком Тамишодвојен од Банатског леса.

Лесна тераса је нижа и стрмија 84 м и изградјена је од речноеолског материјала наталожен у бореалној фази. Њена површинаје разчлањена плићим долинама. Постала је последњимнавејавањем леса у вирму ИИИ.

Алувијалне равни банатских рака имају ширину до 3 км. Њихованадморска висина је до 80м

Велика Банатска или Делиблатска пешчара- пространа областповршине од око 300км², дуга је 35 а широка до 12 км. Површинапешчаре се састоји од брежуљака, депресија, издувина игромада.Максимална надморска висина износи око 190м.Пешчара је стварана у постлакустријској фази најнижег деланизије. Песак је пореклом Дунавски и од плавина банатскихрека.

- 7 -

Таложен је у привременом језеру (ствараном у времевлажнијих фаза) пред улазом у Дјердап а развејаван је за времесувих глацијалних фаза. Боривоје Ж Милојевић закључује да је у области пешчаре послестаријег плеистоцена створено тектонскоузвишењеправца ји-сз, издизањем измедју два раседакоји је послужио као пречага тј. Греда за нагомилавање песка током глацијалних стања младјегплеистоцена, од почетка ришке до краја ришке глацијације. Динеје створио ветар са Карпата а навејавање песка вршено је унеколико махова. У песку високе пешчаре забележене су дветамније зоне док је у песку ниске пешћаре забележена једнатамнија зона. После леденог доба ослабио је североисточниветар а кошава је почела да делује у високој пешчаристварајући медјудинске депресије.

Данас је Делиблатска пешчара заштићена као специјалниприродни резерват. У њеним границама се налазе 2 строгарезервата, 16 резервата генетског фонда и 6 споменика природе. Песак се током лета и услед дувања кошаве исушује и до 0,5 мдубине и на 4 % влажности. Међутим, близина Тамиша, Караша инарочито Дунава има велики утицај на ниво подземних вода. Просећна годишња температура ваздуха на подручју Пешчаре је11° Ц. Температура у околини је нешто виша, просечно за 0,6° Ц. Годишња количина падавина је 663.77 мм.

Банат има степско-континенталну климу, коју карактеришувелике темпертурне амплитуде. Летње температуре су до 44°ц доксе зимске суштају до -33° ц. СГТ у Кикинди је 11,0°ц, док је уВршцу 11,8°ц (јужније су температуре све више).

У југоисточном Банату дува Кошава (Кошава је југоисточниветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и имавелики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени изиме. Удари ветра могу достизати брзину и до 180 км/х, мада сепросечна брзина ветра креће између 25 и 45 км/х. Обично дуватри, седам или двадесет и један дан. Забележене су и топлекошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша а назападу до Шида).

Главни водени токови Баната су Дунав И Тиса а њихове притокеу Банату су:

Тамиш /359км/ је река која извире у северним деловимарумунских Карпата у делу који се зове Цернеи Планине. Пролазикроз цео Банат а ушће му је код Панчева где се улива у Дунав. Уласком у Банат, Тамиш постаје спора, равничарска река сабројним меандрима, која је тек у задњих 60 км пловна. Упрошлости се често изливао И плавио обрадиве површине, па јерегулисан изградњом канала И насипа.

Бегеј /254км/ Извире у планинама Појана Руска које су деоКарпата. Тече кроз румунске град Темишвар а у средњем Банатутече кроз села Српски Итебеј, Нови Итебеј кроз град Зрењанин. Улива се у Тису код Титела. Повезан је са Тамишом системомДунав-Тиса-Дунав. Спада у ред најзагађенијих водених токоваСрбије.

- 8 -

Златица /117км/ Извире у Румунији протиче кроз севернибанат и улива се у Тису.

Караш /110км/ доста је широк а њгове воде су уведене усистем Дунав-Тиса-Дунав, у Србији је његов ток око 60 км.

Бело језеро код Ечке. Русандско језеро код Меленаца имаповршину 1200 км2, има облик речног меандра дубине до 1,5 м. Вода му је сланаста што потиче од блатних извора. Плитко је салековитим муљем које користи бања Русанда.Ченћанско језеро код Ченте је једно од бројних напуштенихречних корита измедју Тисе и Тамиша. Окањ језеро северно одЕлемира. Вршачко и 6 белоцркванских језера су вештачка језераБаната. Царска Бара код Перлеза је познато ловиште иорнитолошка станица.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

У Банату су откривене праисторијске локалитети из периоданеолита Локалитет Крстићева хумка припада старијем неолиту сапредметима старчевачке културе. Код Кикинде је локалитетГрадиште (датира из касног бронзаног и гвозденог доба.

У 2. веку Банат је био саставни део римске провинцијеДакије. На просторима Баната, Словени, се први пут званичнопојављују у 6. веку. Масовније сеобе Срба у ове крајеве почелесу одмах после битке на Косову. Пред крај 16. века Банат сеназива земља Раца односно Срба. Пошто је Аустрија избацилаТурке из Баната, од 1718. пожаревачким миром, Банат је уређенкао војничка провинција и прикључена Угарској. У то доба уБанату се већ спроводила снажна колонизација Немаца.

Банат има 15 општина (13 је насељеносрпскимстановништвом) и има 176 насља. Банат је осетно слабијенасељен од Бачке и Срема. Просечна густина насељености износи75 ст/км². Етнички је хетероген, са најбројнијим Србима 66%. За етничку разноврсност главни утицај је имала колонизацијакоја је изведена у 18. и 19. веку.Други по бројности сумадјари 15%, па румуни 6%. Карактеристичан је пример 4 селасеверно од Панчева, на међусобном остојању од 30 км. У Црепајису најбројнији Срби, у Дебељачи Мађари, у Ковачици Словаци а уУздину Румуни. У послератном периоду било је и много Немацанарочито у Панчеву и Вршцу.

Зрењанин -Велики Бечкерек, Петровград. Зрењанин се први путпомиње 1946. Гтад је на обали Бегеја на надморској висини од82 м. Локалитет Крстићева хумка. Према попису из 2002. било је81000 становника. То је индустријски град са 30 фабрика ПИКСерво Михаљ са индутријом уља, шећера и пива, и то је центарпрехрамбене индустрије. Већина становника су Срби и Мађари. Развијена је и текстилна индустрија, алатних машина као ихемијски комбинат.

- 9 -

Панчево- Панука, на Тамишу. Заједно са приградским насељемСтарчево град броји 84.000 становника. Становништво Панчевабави се претежно ратарством. Индустрија је такође знатна(најстарија пивара у Војводини из 1722). У Панчеву је ифабрика равног стакла, азотара.Ту је и рафинерија нафте, фабрика вештачког дјубрива, фабрика авионских делова. Привлачншћу се одликују Српска православна Успенијска Црква, Преображењска Црква (са иконостасом Уроша Предића).

Кикинда- се помиње у 15 веку. Има 42000 становника. Град сеналази 9 км од границе са Румунијом. Чувен је по нафтнимпољима. Уз јаку пољопривреду, временом се прочуо и попроизводњи грађевинског матеијала, аутомобилским деловима ипрехрамбеном индустријом (Банини,Кикиндски млин, Пекара), индустрија прераде меса. Од туристичких привлачности истиче селокалитет Градиште.

Вршац- Подвршац 15 век. Вршац је градско насеље у подножјуВршачких планина са 37000 становника. Од границе са Румунијомудаљен је 14 км. У самом Вршцу налази се железнички гранични прелаз премаРумунији, а друмски код Ватина. Једина река је Караш, којиизвире у Румунији и протиче недалеко од Вршца. Први траговинасеља на Вршачком брду потичу из времена праисторије. Подграђе испод Вршачке куле (средњевековно утврђење) високо је21 м, са зидовима дебелим 2,5 м. У граду је центарпољопривредних машина, лекова, хемијских и козметичкихпроизвода, трикотаже.

ПРИВРЕДА

Некада је Банат био веома мочваран, а када је исушен, постао је једно од најплоднијих земљишта у Европи. Укупнапољопривредна површина Баната је 740 000 ха од тога ораницамаприпада 84%, пашњацимна 14%, виноградима (Вршцу и Белој Цркви) И воћњацима (највећи засади су у Новом Бечају и Белој Цркви) 1%, док су шуме заступљене око 3%.

Становништво се бави у огромној већини ратарством, те сепроизводе све врсте жита нарочито пшеница и кукуруз. Знатна јеи култура дувана и шећерне репе, сунцокрет и конопља а одкрмних биљака ту је детелина. Од баштованских култура гаји селук, кромпири паприка. Најраспрострањеније пољопривреднеповршине има општина Зрењанин 105 000 ха. Удео ораница и баштау неким општинама је велики Кикинда 91 %, Панчево 92 %.Од сточарства се издваја свињогојство и живинарство.

Банат је сада пољопривредно индустријска област. Највишеје развијена прехрамбена индустрија са 30 објеката и у оквируње индустрија скроба, млинска, тестенина, уља, шећера и пива. Млинска индустрија у Банату има 60 млинова и то ЖитопродуктЗрењанин и млинови у Кикинди, Панчеву И Вршцу. Шећернаиндустрија је у Зрењанину, Ковину, Новој Црњи И Ковачици.

Индустрија скроба је у Зрењанину- ПИК Срево Михаљ иПанчево- Јабука. Индустрија тестенина је такодје у Панчеву,

- 10 -

фабрика Војводина, а ту је подигнут и први објекат пиварскеиндустрије 1722. године. Кланична индустрија је у БанатскомКарловцу.

Индустрија градјевинског материјала има 45 објеката анајчувенија је фабрика цигле Тоза Марковић из Кикинде. УЗрењанину је фабрика котлова, метална индустрија “Прогрес” аливница је у Кикинди. Текстилна индустрија је позната поиндустрији памука у Панчеву- Трудбеник и свиле у Панчеву- првасвилара код нас 1899.године. у Зрењанину је фабрика текстила“Ударник” , у Вршцу је фармацеутска индустрија “Хемофарм”, а уКикинди фабрика сапуна “Хемик”.

Банат годишње даје 850 000 т нафте . Гас се прерадјује уЕлемиру где се налази највећа дегазолинажа И производи сепропан-бутан. Код Велике Греде избијају велике количине земноггаса. Овде је 1949. извршено прво ископавање. Гаса има И окоСрбобрана И Бегејаца. Нафтоносна поља су око Келебије И Палићаа нафта се прерадјује у Панчеву. Извори нафте су кодЈерменоваца, Елемира, Јаношника, Кикинде и Боке.

- 11 -

СРЕМ

ПРИРОДА

Срем је панонска макрорегија и мезорегија Војводине. У Сремусе издвајају равни (ниски) Срем, са висинама од 70-100 м Ипланински (фрускогорски) Срем. Рељеф Срема чини Фрушка Гора, фрушкогорска лесна зараван(која се ка југо-истоку наставља наЗемунски лес), лесна тераса и квартарна алувијална раван саинудационом равни.

Фрушка Гора –у дужини од око 80 км и ширини око 15 км. Највиши врх је Црвени Чот- 549 м надморске висине. Припадаунутрашњим динаридима. Проглашена је националним парком 1960. Њен петролошки мозаик чине: шкриљци, серпентини, гранити, базалт, андезит, кречњак (изградјене три мање пећине), конгломерат, лес. То је нижи хорст настао у току херцинскеорогенезе и заостајањем панонског копна током спуштања уолигомиоцену. У неогену је постао острво у Панонском мору, уквартару је представљала препреку ветровима. Планина се у видучетри терасе спушта одсецима ка Дунаву. На јужној подгориниове површи су редје. Њихов постанак је последица трансгресијеи спуштања дуж раседа. Речном ерозијом на планини се запажајусе долине са терасама до 8 м релативне висине.

Сремски лес– је еолска зараван навејана око Фрушкогорскоггребена до 400 м надморске висине. Ова прстенаста површина, код Земуна има дебљину од 40 м, код Чортановаца 60 м, кодВуковара 23 м. Има 5 смедјих зона( стваране у времеинтрглацијалних периода), што указује да је Сремски леснавејаван у 6 фаза од младјег риса до бореала. Лес сунаталожили хладни ветрови током младјег плеистоцна. Југоисточни део заравни је Земунски лесни плато који сенаставља у Бежанијску лесну косу, а за њхово стварање задуженаје долинска страна која је била препрека при формирању. Јужноод лесне заравни пружа се лесна тераса, до алувијалне равниСаве.

Клима Срема је разноврсна од степско-континенталне у равномСрему, до хладније И влажније на Фрушкој Гори. СГТ у СремскојМитровици је 11,1°Ц са год. колич падавина од 665 мм. ФрушкаГора добија И до 1200 мм талога годишње. У овом делу средњегодишње температуре расту од севера ка југу и од запада каистокудок годишња количина расте од севера ка југу. Најкишовитији месец је јуни – кише долазе из Средоземља.

Кроз Срем протиче 103 км Дунав И 202 км Сава. Правац доњегтока Саве, су резултат изеравања низије ка југу И потискивањеСаве ка северу због макроплавина њених притока.

Процес акомулације је предоминирао над тектонским па сумакроплавине река Дрине И Колубраре изазвале измештање Саве иззоне јужнопанонског раседа.

- 12 -

У широком Савском рову река гради највећи меандар СавеКупински кут-Орлача 38 км, И њена највећа мртваја Обетска Бара13 км дужине са 13 језераца, од којих је највеће Велико језерокод Обрежа. Са јужне падине Фрушке Горе пружа се већи бројречица ка Сави, које нестају у лесу недопирући до Саве. Таквису делови Босута 186 км И Студве 37 км.

На лесној подлози Срема заступљен је чернозем који јекарактеристичан за ове крајеве са малом количином падавина. Његова моћност је до 1 м а плодност омогућава развој житарицаи индустријског биља. У мањој мери је заступљен и деградираничернозем који се јавља под утицајем влажније климе где се јачеиспира хумус.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

- 13 -

ПРИВРЕДА

Срем је полопривредни, земљораднички крај са обухватномпроизводњом житарица и индустријског биља. Укупнапољопривредна површина Срема је 270 000 ха, оранице и баштезахватају 90% територије(општини Стара Пазова- 95%), подливадама је 7%, док је под воћем(воћњаци се налазе у општиниСремска Митровица, Шид и Индјија и на падинама Фрушке горе) илозом (виноградарски центри Каменица, Чортановци и Ириг) по 2% територије. Под шумом је 14%(општина Шид- 22.000 ха). Ораницесе налазе на лесу и на квартарној равни Саве.

У разијеном сточарству Срема доминира свињогојство иговедарство а и живинарство. Лов и риболов су добро развиијениа за то пружају могућности Сава, Дунав, Фрушка гора и Обедскабара.Неке савске баре су претворене у рибњаке као што суБечменска бара и Живача.

Индустрија има све већу привредну улогу. Истиче сепрехрамбена индустрија са 16 фабрика, а у оквиру ње млинска. Индустрија тестенина се налази у Земуну и то је друга фабрикапо старости те врсте код нас, подигнита 1934 године. Кланичкаиндустрија је Земуну, Шиду и Петроварадину.

Машинска и метална индустрија имају 13 фабрика- Икарусмотори у Земуну, Змај У Земуну, фабрика трактора уПетроварадину – Победа и у Новом Београду- ИМТ. У Земуну је ифармацеутска индустрија Галеника. У Срему је развијена и дрвнаиндустрија у Сремској Митровици, на бази храстових шума.Фабрика за поправку шинских возила, фабрика дренажних цеви ициглана се налази у Индјији. У Руми су фабрике коже, текстила, обуће.

Од руда на Фрушкој гори су пронадјене и руде- мрки угаљпронадјен на Врднику 1840. године, док је цементни лапорпронадјен у беочину 1869. У Фрушкој гори има и монморионита,трахита а код Раковца има еруптива.

Кроз Срем пролази савремени пут и пруга као и аутопутБеоград Нови Сад. Ту је и аеродром Сурчин, а Сава И Дунавомогућавају пловност речноим саобраћају.

Духовно богатство су 17 православних манастира, а овде јеи једина бања Сланкаменска бања са сланом водом температуре28ºц.

- 14 -

ПОСАВСКА СРБИЈА

ПРИРОДА

Српска Посавина је део Панонске Макрорегије и мезорегијаПерипанонске Србије, представља равницу и побрдје поред доњеСаве, са њене јужне стране. Припадају јој Мачва, Шабачкапосавина и поцерина, Обренивачка посавина и доња Колубара саТамнавом. У морфологији издвајамо равнице и низије(макроплавине Дрине и Колубаре), одсек (Посавски) и нижеповрши на јужном ободу панонског басена које су флувијално-денудационог карактера, острвске планине (Цер и Влашић).

Панонски део Посавске Србије представљен је квартарнимседиментима док се перипанонски састоји од неогених маринскихи језерских седимената и квартарног рељефа(равнице, побрдје, долине). Планине Цер и Влашић се састоје од старијих стена(гранит, шкриљци).

Мачва /860 км2/ је најпростарнија низија уже Србије и ивећа половина највеће макроплавине Дрине. Припада јужном делудна Панонског басена. Ограничена је токовима Савце и Дрине иМачванским одсеком на југу макроплавине ка Поцерини. Она јенагнута од сз-ји. Макроплавинска (акомулативно-структурнаповрш) се рецентном ерозијом мањих токова и денудацијомтранформисалаи у речну површа са плитким долинама Беле Реке, Јереза, Битве и Засавице (мртваја).

Цела мачва западно од села Дреновца крај Саве, у дубиниоко 2 м, састоји се од Дринског шљунка, што указује да сеДрина померала по Мачви ка западу око 20 км у процесуизградјивања макроплавине. Ово такодје указује на сложенеодносе Дрине и Саве током квартарних сувих и влажнијих фаза. Шљунак код Шапца указује да се ушће Дрине некада налазио кодовог града.

Од Дринског шљунка је изградјена и Семберија што указујена делтасто притицање Дрине језеру па Сави током сувљих фазаплеистоцена. Река Сава је тектонски предиспонирана. Положајкорита средње Саве је резултат изеравања дна басена ка југу(на делу измедју Шапца и села Скела се неосеца утицај притока) и потискивањем корита ка северу под утицајем макроплавина. Уовој противуречношцу смерова предоминитрао је акомулативниприцес у одредјивању положаја Саве. Значи, у северној Мачви, Сава је померана под утицајем матице Дрине. Битва и Засавицасу била њена корита, затим Дринска корита, а данас њиховемртваје. У Обреновачкој посавини се примећује померањепомерање Саве ка северу под утицајем Колубаре.

Посавина се дели на нижу која се простире источно одМачве, измедју Шапца и Обреновца и доње Колубаре представљенаје Шабачком и Обреновачком Посавином. Од Мачве ка југу до Цераи разводја ка Тамнави , изнад посавско раседноерозивног одсекауздиже се побрдје више Посавине. Припадају му Поцерина, Посаво-Тамнава и средња Колубара. Овај део је представљенсеријом ниских флувио-денудационих површи. Три притоке Саве-

- 15 -

Думача, Добрава и Вукодраж, су долинама разчланиле овај рељеф(обод Панонског басен) и учиниле га пластичним.

Поцерина је представљена Цером и побрдјем у његовојсеверној и јужној подгорини (Мачванска и Лешничка Поцерина). Регија је изградјена од шкриљаца, гранита, кречњака, неогенихседимената.

Колубара је микрорегија којој одговара слив реке Колубаре, развијен у некадашњем заливу Паратетиса /колубарска тектонскапотолина/. Доња Колубара представља део дна Панонског басенајужно од Саве. Доњеколубарска низија је засечена одсекомизмедју Мислодјина и Степојевца правцем с-ј. Одсек одваја овунизију од Шумадије. Он је тектонског порекла, створен усредњем плиоценуи допирао је до ушћа Колубаре. Временом су гареке подсецале и померале. Доњој Колубари се прикључујуТамнава И Уб са истоименим сливовима.Горња, виша Колубараприпада Ваљевској подгорини.

Цер /687 м/ је плутонит, лаколитска хорст планина. То јенајистуренија острвска планина јужног обода панонског басена ипружа се упореднички 15 км. Било је од гранита а подгорина јеод шкриљаца и кречњака. Ињектовани гранит је засводио шкриљцејош у палеозику, затим је денудацијом шкриљаста кровинаоднесена а гранит је заостао. Првобитни церско-иверачкилаколит је разбијен уздужним раседом. Затим је новонасталотектонско удубљење затрпано затрпано неогеним седиментима, током маринске периоде, а потоп је послужило каопредиспозиција за настанак реке Лешнице и епигенетско усецањењеног слива који је издвојио Цер од јужног Иверка. Одношењемнеогених седимената оголићени су шкриљци и кречњаци Мачванскепоцерине. У палеозојским и сарматским кречњацима североисточнеподгорине Цера развијен је Поцерски мерокрас са вртачама ијамама.

Влашић /457 м/ се пружа динарски измедју горњих токоваЈадра и Тамнаве. Заједно са Цером спада у групу подрињских ане ваљевских планина.Поред Саве се налази 2 км широк инудациони појас са апсолутномвисином до 95 м са речним акомулативним гредицама. Измедјугредица се баре и језерца.

Колубара /86км/ настаје од Обнице која извире наМедведнику и Јабланице која извире на Јабланику. Протиче крозВаљевску котлину па кроз Словачку сутеску (епигенију усечену упермокарбонским и тријаским седиментима)и кроз Доњеколубарскибасен.

Тамнава /66км/ је највећа притока Колубаре, извире наВлашићу и прави честе меандре.

- 16 -

Клима у панонском делу /Мачва и доња Колубара/ има одликестепско континенталне климе, док обод има умереноконтиненталнуклиму. Температуре ваздуха опадају од севера ка југу са малимтемпературним колебањима. Средња годишња температура у Шапцује 11,6 док је средња јануарска негативна. Годишња количинападавина се повећва од си-јз. Шабац прима око 650 мм талога.

СТАНОВИШТВО И НАСЕЉА

На овом простору насеља су постојала још у младем каменомдобу. У археологији овога краја помињу се и старчевачка ивинчанска култура неолита као и последњи период праисторијебронзано и гвоздено доба са 16 локалитета само у Мачви. Мачвупред крај овог периода насељава племе Скордиска који суосновали Сингидунум- данашњи Београд.

Од почетка нове ере овде били Римљани. Током трајањаНемањићке државе, у 13. веку простор је био у њеном саставу иприпадао је Мачванској бановини (из тог периода датира и имеМачва). Крајем 19. века на ово подруцје долазе Срби који су седоселили из БИХ, Црне Горе и Далмације, и то су билидосељеници динарске. Неки историчари помињу могућност да јеград Шабац везује са престоницом краља Драгутина који јевладао овим просторима почетком XИВ века. Поуздано се зна даје овај српски краљ имао престоницу у Дебрцу. Цар Душан јенеколико пута покушавао да освоји Мачву, али без успеха. Текје кнез лазар Хребељановиц 1381.године заузео Мачву. Турципрви пут упадају у Мачву крајем 14. века.

Шабац се некада звао Заслон и основан је после падаСмедерева 1459. године. У њему се налази утврдјени град из15. века. У близини града 1806. године срби су победили туркепод водством Карадјордја у боју на Мишару. Регија је позната ипо Церској и колубарској битци. Данас је то модераниндустријски град прехрамбене и хемијске индустрије „Зорка“, крзна и коже али и текстилне индустрије.

Обреновац је град на макроплавини Колубаре са истоименомбањом са сумпорном водом. Старо име Обреновца је Палеж, изсредине 19.века. Познат је по термоелектранама Никола Тесла аи б које се снадбевају нискокалоричним лигнитом из колубарскогбасена. Град има и дрвни комбинат.

Богатић се први пут помиње у Раваничкој повељи кнезаЛазара као насеље Живинце а нешто касније као насеље Црна Бараи Подине. Становништво се већином бави пољопривредом аварошица се сматра тредиционалним центром Мачве. Од индустријесе издваја прехрамбенаи то млинска, метало-прерадјивачка.

- 17 -

ПРИВРЕДА

Посавска Србија је значајан пољопривредни реон. Удеоораница и башта је велики, у општинама Богатић и Шабац по 90%. Тло Мачве се састоји од параподзола, чернозем са гајњачама ирецентних наноса. Уместо некадашњих шума макроплавина је сва уораницама под житом, поврћем, индустријским и крмним биљем. Набази развијене пољопривреде отварају се агро комбинати ШабациМачванка у Богатићу. Прехрамбена индустрија са 8 фабрика, серазвија као део агро комплекса.

Развијено сточарство је познато по гајењу коња, говедасвиња и живине.

Хемијска индустрија је водећа грана индустрије. Њена базаје хидроенергија и угаљ, у Шапцу је хемијска индустрија„Зорка“, која производи вештачка дјубрива, неорганскекиселине, средства за заштиту биља. Дрвна и метало-прерадјивачка индустрија је заступљена са по 5 фабрика. Црнаметалургија је у Шапцу.

Експлоатација Доњоколубарског лигнитног реона почела је1952. године. Површина басена је 600 км2. Колубарски басен јеу понту представљао баруштански крај у којем је наталоженлигнит, са просечним слојевима до 50м. Лигнит, са 2200 калкалоричне моћи, се добија дневним копом и јамски у рудницимаВелики Црљени и Јунковац. Угља има и у сливу Тамнаве, у Убу. У Колубарско- тамнавском басену акомулирано је око 4 милијардитона лигнита, и то је омогућило изградњу ТЕ „Вреоци“ и„Колубара“, али и ТЕ „Никола Тесла 1 и 2“.

- 18 -

ШУМАДИЈАПРИРОДА

Шумадија је Панонска макрорегија и мезорегија перипанонскеСрбије тј. део јужног обода Панонског басена. Простире сеизмедју долинскиг разводја ка Сави и Дунаву, Западне и ВеликеМораве, Колубаре, Љига и Дичине. Ниска Шумадија је на северу инајвећим делом припада Београдској микрорегији, док је на југувисока Шумадија која је од ниске одвојена линијом Лазаревац-Арандјеловац- Младеновац. Шумадијска греда је меридијанскииздужено било од планине Рудник до Калемегдана разводјеизмедју некадашњих разводја Паратетиса- великоморавског наистоку и колубарског на западу.

Главне морфолошке карактеристике Шумадије су нискеострвске планине, серија степеничасто поредјаних површи којесу флувиоденудационог порекла, широке и плиће долине, мањакотлинска проширења, палеовулкански рељеф, бројне и високеепигеније, мерокрас и урвине.

Шумадија је настрала споријим спуштањем њеног тла у односуна Панонску низију и на два суседна бочна раседа и на југузападноморавски расед. Док је тле тонуло дуж јужнопанонскограседа, уз великоморавске дислокације и западноморавскох иколубарских раседа, старо копно Шумадије (изградјено одпалеозојских стена на контакту са родопидима), је споријеспуштано уз изеравање ка северу. Алпском орогенезом младјестене шумадије су биле захваћене убирањем, па су тим локалнимкретањем блокова, шумадијске планине издигнуте.

Шумадијске планине су раније означаване „као прелазна зонаРодопских планина на северу“, медјутим они се драстичноразликују од правих Динарида па и од динарида српског Подрињаи по правцу бора и по времену издизања. Оне су сврстане удинариде на основу бора које су испресецане раседима. Језграим се састоје од шкриљаца и гранита али и од кречњака и флиша, серпентина и еруптива, као и од најмладјих квартарних песковаи леса.Шумадијске планине се могу сматрати као део Панонида који сууглавном спуштани али и локално убирани и издизани алпскоморогенезом. Шумадијски Панониди су споро тонули уз изеравањека северу.

Током егзистовања Паратетиса шумадијско копно је билоомедјено пучином на северу и заливима Паратетиса на југу. Шумадијске планине су дуго предтављале острва у мору, а принајвишем нивоу у панонској фази ниже планине биле супотопљене. Са отицањем мора Шумадија је постала копно, накојем су реке оријентисане од шумадијске греде ка Великој иЗападној Морави, Колубари, Сави и Дунаву. У високојакумулативној равни реке су усекле сливове и серију површи. Значи првобитне маринске акомулативне равни су модификоване упостмаринском периоду речне ерозије и денудације у младјефлувијалне облике.

- 19 -

Серија површи почиње од београдске, преко пиносавске ирипањске, качерске и брезовачке до заравни на Златибору. Епигеније Топчидарске реке (цео слив меридијански усечен угреди, а са обе стране њеног слива је ниже тле), Јасенице, Качера, Груже и Каленићке реке указују на флувио-денудационопорекло. Гружа после лактестог скретања улази у истоименукотлину којој гради два епигенетска сужења.

Интересантну појаву представљају лактасте окуке некихшумадијских река (укрштање раседа и препреке). Такву окукучини Дуленска река- Лугомир, којој Јухор спречава као иЖупањевачкој реци краће притицање Великој Морави. Слично иГружа тече упореднички па оштрим лактом скреће ка југу што јепоследица раседа.

Рудник /1132м/ Цвијићев врх раније Велики Штурац/ диже сесз од Крагујевца. На њему је највиша тачка Шумадије, и он јеразводје измедју Велике Мораве, Западне Мораве И Колубаре. Изградјен је од шкриљаца, кречњака и флиша кроз које сепробијају еруптиви. Планина је богата рудама олова и цинка. Суседна Острвица 758 м изградјена је од риолита и има обликпалеовулканске купе (на њој се налазе остатци Јерининогграда).

Букуља /696м/ у близини Арандјеловца и Буковичке бање. Због изразитог раседа на северној страни планина јеасиметрична у меридијанском профилу. Планина је лаколитизградјен одгранита покривен шкриљцима и мермерима.

Венчац /658м/ познат је по мермеру.Космај /628 м/ у околини Сопота. Изградјен је од серпентина, кредног флиша, гранита и еруптива.

Авала /511м/ је намања планина, лаколит купастог обликанад рипањском и пиносавском површи.

Гледићке планине /922м Самар/ пружа се динарски 35 км иизгрдјен је флиша. На планини се истиче и 700 м висока површ.

Котленик /748м/ карактерише се палеовулканским рељефом идинарским пружањем 20 км. Вулкански рад се завршио крајеммиоцена.

Јухор је родопска планина и одваја Горњевеликоморавскукотлину од Левачко-темничке удолине (која је испуњеназаливским неогеном, па је Жупањевачак рекаусекла епигенију назападној страни Јухора, а Каленићка река на јужној страниЈухора) измедју Јухора и Гледићких планина. Изградјена је одшкриљаца.

Црни Врх (Крагујевачки) је такодје родопска хорст планинаизградјена од шкриљаца, мермера, риолита и гранита.он одвајаЛепеничку од Беличке котлине.

- 20 -

Београдски мерокрас је развијен у сарматским кречњацима. Покривен је вододрживим седиментима. У мерокрасу има вртача иувала, мањих пећина (Рисовача код Арандјеловца и Градац кодКрагујевца) и плићих јама, док поља нема. Срасле вртачеобразују увале или линеарне низове вртача (Милићев До, Провалија.

Поднебље Шумадије је умерено-континентално. Овде немадовољно падавина већа количина је на планинама до 900мм, усеверним деловима падне око 600мм . Магле су доста честепоготово у градовима због индустрије.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Трагови палеолитских ловаца надјени су у поећини Рисовачии Градац. У селу Дивостину код Крагујевца надјено је неолитсконасеље са земуницама од пре 5,200 година. Из римског добаиздваја се римска насеобина на врху Венчаца у селу Мисачи. Завреме средњевековне Србије Шумадија је добро настањена да би увреме турских ратова територија скоро опустела, па јенеобрадјено земљиште прекрила шума. Великом сеобом срба, 1690. године, становништво је исељено и настањено у данашњојВојводини и Мадјарској. За време владавине Карадјордја иМилоша Обреновића у Шумадији је вормирано устаничко језгро(1804. Орашац; 1815. Таково). Тада највише становника долази уШумадију из Црне Горе, Херцеговине и са Пештера. Динарскидосељеници су се углавном етапно насељавали уз привременозадржавање на Старом Влаху. Источни део Шумадије је насељенстановништвом из Јужног поморавља и Повардарја са Косова иМетохије (Темнић) и из Тимочког краја.

Шумадија је национално хомогена са 96% срба и у њој сеналази 371 насеље. Просторно највеће и највећи број насељаимају Шумадијске општине Горњи Милановац, Крагујевац иСмедревска Паланка.

Крагујевац /194 000/ је средњевековни град подигнут наобалама реке Лепенице у истоименом тектонско-флувијалномпроширењу. Налази се измедју огранака Рудника, Црног Врха иГледићких планина. Град се налази на 220м надморске висине и уњему влад умерено-континентална клима. У турско доба се зваоКараговиндза. По ослобадјању од турака постаје средиштекнежевине Србије (до 1841. када је престонице премештена уБеоград). Од индустрије се истиче аутомобилска и индустријаоружја „Црвена Застава“. Овде је развијена и прехрамбенаиндустрија „Житопродукт“ (фабрика сухомеснате робе „Инекс“, хемијска „Партизан“. У близини града су излетишта- брдо Жежељ, Шумарице.

Смедеревска Палнанка /60 000/ је више Шумадијско негоПоморавско насеље. Насеље се у 10. веку називала Бела Цркваа утурко доба је носила назив Хасанпашина Паланка. Кроз град јепролазиостари Виа милитарис па Цариградки друм.

- 21 -

У близини је бања Паланачки Кисељак- карбонатноалкалникисељак са доста угљене киселине (флашира се под називом„Карадјордје“) У индустрији доминира металопрерадјивачка„Гоша“, издваја се и млинска индустрија „Шумадија“ као ифабрика за прераду воћа и текстилна индустрија „ОлгаМилошевић“.

Арандјеловац /22 000/ се налази на извопишту Кубрушнице иу поднопжју Букуље са Буковичком бањом. Првобитно се назваоврбица а данашњи назив добио је по цркви Св. Архангела. Одиндустрије се издваја фабрика и рудник шамота „Шамот“, фабрика стакла, електропорцелана. Позната је и индустријамермера „Венчац“ затим градјевинска индустрија са фирмом„Кубрушница“. Пољопривреда је друга компонента привреде са 25 000 ха пољопривредне земље велики део под воћем и виноградима.

ПРИВРЕДА

То је аграрно-индустријски рејон. У прошлости је био познатпо рударству, шумском богатсву, свињарству и пчеларсву ипосебно по шљиварству. Укупна пољопривредна површина Шумадијеса београдским делом је 415 123 ха. Шуме захватају око 110 000 ха (20% регије), док је под воћем нешто више од 43 000 ха.Највеће пољопривредне повшине има општина Крагујевац 57 000хаиГорњи Милановац 55 000ха. У традицијоналном воћарству великиудео има шљива. Село Бања код Арандјеловца је познато повиноградима

Ратарство и сточарство су традиционалне гране привреде. Плодне и влазне алувијалне равни Велике и Западне Мораве иниске Сумадије су погодне за гајење кукуруза и свих врстаповрћа. На оцедитијим поврсинама одлицно успевају пшеница, кукуруз, јечам,шећерна репа, уљарице и крмно биље.

Планина Рудник је добила име по појавама разних руда(олово, цинк, сребро,бизмут). Овде су руду користили јос стариРимљани, Саси и средњевекивни српски рудари. Флотација се вршиу селу Мајдан а топи се у Трепчи. Налазишта гвоздене руде сукод Тополе (магнетит са резервама више милиона тона). Руда уподножју Космаја садржи 70% пирита. Код Драче у Крагујевцу имаманганаали се невади због малих резерви. У Гледићкимјпланинама дијабаз саадржи 5% бакра а олова и цинка има уандезитима и дацитима Котленика. Авала је богата магнезијумом-Карагач, којег има и у Руднику- Чемерница, Црном Врху и Гружи.

У Шумадији има руде азбеста (Страгари) са 15 милиона труда са 15 % азбеста а (њу користи индустрија „Југоазбест“ изМладеновца), као и живе, хрома и бакра. Уранијум је пронадјену старијим стенама Шумадије- Рудник и Букуља. Космајски рудникБабе био је један од највећих рудника олова у Римско доба. Однеметала има ватросталне глине (Арандјеловац и Лазаревац), кварца, каолин (Партизани), И мермера. Појава лигнита удолинама Лепенице, Груже И Јасенице,а миоценског мрког угљаима у Мисачи и Орашцу. Цементног лапорца има у Раљи. Гипса има

- 22 -

у Гледићким планинама (Липница и Горочело). На Венчацу имамермера.

Индустрија поседује највише објеката металопрерадјивачкеиндустрије а највише фабрика имају Крагујевац и Младеновац. УКрагујевцу је 1861. основано прво индустријско предузеце-тополивница, док је фабрика оружја била највеће предузеце УШумадији постоји укупно 65 индустријских објеката. ХолдингКорпорација Гоша- производи шинска возила, камионе, мостове, уређаје за фабрике. У Смедеревској Паланци и Младеновцу јефабрика трикотаже, као и фабрика шамотних производа уАрандјеловцу.

Моравска пруга и аутопу воде кроз ниски Шумадију, долинамаТопчидарске реке и Коњске реке. Саобраћајне окоснице су стариасфалтни пут од Београда преко Младеновца и Тополе доМладеновца и даље до Јагодине.

- 23 -

ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕПРИРОДА

Велико Поморавље је Панонска макрорегија и мезорегијаперипанонске Србије. Велико Поморавље обухвата долину а неслив реке. То је јасно индивидуалисана геотектонска целина-тектонски ров- створен у пиринејској фази и спуњен језерскимседиментима, па се због своје долинске физиономије разликујеод брежуљкасте Шумадије и планинско-котлинске Источне Србије. Обухвата широку долину Велике Мораве, од Сталаћке клисуре, доДунава. То је ниско земљиште до 160м над.в.

Велико Поморавље је на западу ограничено Темнићем, планинама Јухором и крагујевачким Црним Врхом, као ишумадијским побрдјем изнад Лапова, Велике Плане и Азање. Источну границу представљају родопске планине Рожањ и Буковик, затим карпатске планине Кучај и Баба, родопски Ресавски хумовии ниско земљиште ка Стигу.

Композитна долина се састоји од Горњовеликоморавскекотлине (са Параћинско-Јагодинским делом и Темнићко-Левачкимделом),(измедју домне епигеније Сталаћке клисуре- 22 км; дубоке 330 м; која је усечена измедју Послоњских и Мојсинскихпланина у отпорнијим шкриљцима) и плитке и широке епигенијеБагрданске клисуре- дугачке 17 км дубока 380м усечена ушкриљце и гранит, и Доњовеликоморавског заливског проширења-дуго 60км.

Долина Велике Мораве је не само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) иполифазна (пет пространих тераса са флувијалним прегибомвисоким 70м, који одваја ниску од најниже моравске терасе).

Верлико Поморавље је предиспонирано Моравском дислокацијоми то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био заливПанонског мора. Тим тектонским ровом је обележен сутокРодопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле дужјужнопанонске дислокације најдубље тонуло, у Великом Поморављује процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији. Истовремено су Карпатиди издизани сводјени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створенвеликоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливскафаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток ВеликеМораве на висини од 500м, и почела есхумација палеорељефа саизградњум речне долине. Да овај Тектонски ров немирује и данасговори сеизмичка активност регије (Ресавски сеизмички реон иреон Јухора).

На високој језерској равни која је означила висину(500м), време и смену абразионог флувијалним процесом се развило токВелике Мораве. Као тпоследица усецања јавља се и већи бројепигенија- 10:Сталаћка клисура и Багрданска клисура (домна), Црнице у габруГлавице (узводно од Параћина), Јовановачке реке у Грацу, Грзе

- 24 -

(ртна), Црнице у Забрешкој клисури (ивична), Каленићке реке, Ресаве измедју Пасторка и Маћехе.

Велика Морава је прибијена уз западни обод котлине а каопоследица тога је појава асиметрије, јер се јавило јачеиздизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и споријеспуштање Шумадије.

Велика Морава /245км/ постаје од Јужне Мораве 343км иЗападне Мораве 295км код Сталаћа. Благо је нагнута ка северукао и њено меандерско корито. Рекаје формирана у понту а одтада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150м). Падове реке је мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе. Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне анарочито Јужне Мораве.

Језава је мања протока Дунава код Смедерева, дужине 38 км, и у целој дужини је развијена у квартарним наслагама великеМораве чији је рукавац била до 1897. када је од ње одвојенанасипом.

У климатском погледу регија показује прелазне обликеизмедју степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јузног обода. Годишње падне у просеку око610 мм падавина.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Велика природна и привредна богатства учинили су да овајкрај буде изузетно насељен са густином насељености од 120 ст/км².

Из раног бронзаног доба познато је десетак насеља, груписаних око Јухора. Велика Морава је била гранична зона укојој су се сретали утицаји Грка са југа, Трачана са истока иИлира са запада Балкана. У 6. веку п.н.е. на овим територијамаживе полуилирско племе Дарданци, које у 1. веку н.е. поробљавају римљани и граде на овим територијама једну одсвојих провинција Мезију. Падом Смедерева почело је исељавањесрба јер су турци одвели велики број становништва у ропство. Становништво се исељавало у Угарску а ратовањем са Аустријомпротив Турске, миграције су вршене ка Славонији и Војводину.

Велико Поморавље има 288 насеља. Највећа градска насеља уВеликом Поморављу су: Смедерево које је и шумадијски иподунавски град, Деспотовац, Јагодина, Ћуприја и Параћин.Сановништво је хомогено и апсолутну већину чине срби. На југурегије живи становништво које је досељено са Косова и Метохје, док је у северном делу Тимочко-браничевско становнишвто. Динарског становништва је мало као и торлачког. После другогсв. рата велики број људи је дошао из пиротског и врањскогкраја.

Регија је богата старим античким насељима као што суВиминацијум (Костолац), Идимум (Медведја), Хореум Марги(Ћуприја), Сарматес (Параћин), Арсена (Ражањ).

- 25 -

Смедерево- римско насеље Монс Ауреус. Званични називнасеља Смедерево помиње се први пут у повељи кнеза Лазара1381. године, којом је кнез Лазар ово, тада мало насеље, поклонио манастиру Раваници. Друга средњевековна српскапрестоница на обали Дунава настала је после смрти СтефанаЛазаревића, када деспот Ђурђе Бранковић није могао остати уБеограду који су преузели Мађари. У граду се налази и дуд гдеје Мухарем паша предао Карадјордју кључеве града. Смедеревскиград на ушћу Језаве у Дунав има 25 кула. Најтеже разарањетврђави је нането за време Другог светског рата 41-е и 44-е. Почетак индустрије у Смедереву везан је за подизање првеливнице. Године 1913. почиње са радом Српско акционарскорударско и топионичко друштво „Сартид“. У граду је и „Фаграм“ фабика градјевинских машина, фабрика за одржавање шинскихвозила, фабриак штедњака и пећи. Код града се налазипољопривредно добро Годомин.

Јагодина- је град који се почео развијати после изградњефабрика стакла која је прва фабрика у Србији, из 1847. године. Фабрике каблова Моша Пијаде а У граду је и фабрика меснихпроизвода Јухор. Јагодинска пивара подигнута је средином 19. века, док је ливница подигнута крајем 19. века. Из доменапрехрамбене индустрије је „Житомлин“.

ПРИВРЕДА

Долина је привредно један од најактивнијих крајева нашеземље. То је ратарско-сточарско-воћарски крај са значајнимрударством и новијом индустријом. Земљорадња је заступљена надолинском дну на коме се гаји кукуруз, и на долинским странамамна којима су усечене терасе у језерским наслагама на којимасе гаји пшеница. Долинска раван је и повртарска зона (пасуљ икупус) док је побрдје под воћем. Гаји се и крмно биље као ииндустријско а примат има производња шећерне репе исунцокрета.

Укупно пољопривредно земљиште је 316 000 ха а од тога јепод ораницама и баштама 78% (општина Мала Крсна 85%, ВеликаПлана 87%). Под воћем је 6% а под виноградима је мање, 4%.Шуме су заступљене 18% у регији (некада бујне шуме данас сусамо шумске оазе на побрдју; највеће површине има општинаДеспотовац) а ливаде и пашњаци заузимају 11% укупногпољопривредног земљишта. Друштвени сектори чија је базапољопривреда су ПИК Пожаревац, Годомин, ПИК Лапово. У Ћупријисе налази најстарије пољопривредно добро у Србији „Добричево“.

Најјаче сточарске гране су говедарство и свињогојство.Рударство је значајно због наслага олигомиоценског мрког

угља (у сењско-ресавском басену са 5300 кал) и неогеноглигнита. Угаљ се копа у Равној реци код Деспотовца и кодЋићевца. У Новом Поповцу добија се цементни лапорац. Код Јовцапод Јухором налазе се лежишта фелдспата. Код Јухора се вади игранит а користесе и шкриљци.

- 26 -

Најјаче је развијена прехрамбена индустрија и то инд. сухомеснатих производа „Јухор“ Јагодина, фабрика шећера уЋуприји подигнута 1912. године, те фабика хлеба и кекса исто уЋуприји. Прехрамбена индустрија и фирма житостиг налази се иу Пожаревцу. Јагодина је позната по индустрији каблова МошаПијаде. У Ћуприји „Инграп“ и Параћину „Градитељ“ су развијенеиндустрије градјевинског материјала. Регион је развијен и сахемијском индустријом али и са дрвним комбинатима. Текстилнаиндустрија и фабрика вунених тканина Бранко Крсмановић, али ифабрика стакла везују се за Параћин а Смедерево је градметалопрерадјивачке индустрије.

- 27 -

СТИГ И БРАНИЧЕВОПРИРОДА

Стиг (слив доњег тока Млаве) и Браничево слив доњег токаПека) су Панонске макрорегије и мезорегије перипанонске средњеСрбије. Обе регије су физиономско сличне брежуљкастојШумадији. Стиг је пространији од Браничева.

Млава и Пек притичу инверсно Дунаву и теку упоредо саВеликом Моравом. У морфологији регије издвајју се: брежуљкастоземљиште (основна разлика Браничева од Стига), плитке долине, површи у виду тераса као и лесне наслаге и мање пешчаре. Стигје одвојен од Великог Поморавља на западу, ниском и издуженомПожаревачком гредом од 24км.

Првобитно су Млава и Пек притицали моравском заливу, а саповлачебњем језера ушће им је продужавано преко заливскеравни. Временом су и притоке доње Млаве издубиле своје сливовеуслед сукцесивног усецања и спуштања Дунава. Медју притокамадоње млаве издваја се епигенија Витовничке реке која јеепигенетски усекла и долину и слив.

Брежуљкасто земљиште на левој страни доњег Пека састојисе од леса, на десној срани од сарматског пешчара, а поредДунава од живог песка. На десној обали Дунава ид Рама доГолубца у дужини од 30км и ширини до 6км пружа се мањапешчара. Она је долино‚м Пека и Градиштанским ритом подељенана: Рамско-затоњску, Градиштанску и Пожеженску пешчару.

Рамско-затоњска почиње од алувијалне равни ДунаванаМајуру а завршава се на Затоњу. Пешчара обухвата старо коритоДунава, који је некада текао јужније. У југозападном делу седижу брда Погоник и Липар која се настављају на леснаузвишења.Изградјена је од правог „живог“ песка који покрива идео рамског острва допирући до 200м висине на Орљаку иГорици.Дински рељеф захвата површину од 21км2. измедју дина суплитке медјудиндке депресије на којема су њиве и виногради.

Градиштанска обухвата простор измедју леве обале Пека иалувијалне равни Дунава. Имају облик заталасане равни која јенагнута ка северу. На њој су изразити брежуљкасти облицидинског рељефа.

Пожеженска се налази измедју десне обале Пека и Дунаваизнмедју села Пожежене и Сеоца. То је највећи предео живогпеска у ужој Србији. Са обале ветар носи песак у срединупешчаре где су створене веће дине у облику брда. На обалиДунава дине су незнатне висине и пружају се у правцу и-з икрећу се под деловањем кошаве. Морфолошку појаву ове регије представља Рамска ивичнаепигенија Дунава.

Млава извире из Жагубичког врела која је потопљена вртачадубине 22м. Она одмах по изласку из језера прима ВеликуТисовницу, протиче кроз Жагубичку котлину и код села Рибарицеулази у Рибарско-горњачку клисурудугу 28км дубине 320м.

- 28 -

У клисури је седам укљештених меандара медју којима јенајтипичнији код манастира Горњак. У њеној долини се налазинеколико котлина а највеће је код Крепољина. Алувијална раванМлаве у Стигу достиже ширину до 2200м.

Пек настаје спајањем Малог и Великог Пека код ДебелогЛуга у котлини званој Чекићна 290м нв. Одатле Пек улази уВолујску клисуру дугу 25км и усечену у пространу површ. ПотомПек тече кроз Звишку котлину на дужини од 31км, па крозНересничко сужење и Кучевско поље. Низводно је Каонска клисуракоја је усечена у кречњаке. Пек напушта клисуру код селаЉешнице и одатле почиње његов доњи ток кроз Браничево.

Поднебље је умерено-континентално, са утицајем степскеклиме Баната и субпланинске климе карпатске Србије. Средњагодишња количина падавина је испод 700мм.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Први трагови човека на овој територији су из временастаријег неолита и винчанске културе- локалитет Беловоде кодПетровца на Млави. Развијено бакарно доба је познато подназивом Костолачка култура, док је у бронзаном добу овдеегзистовала ватинска култура.

У старијем гвозданом добу овде живе Трибали- трачанскоплме и келти, чије су некрополе сачуване у Костолцу. У овајкрај римљани су стигли у првој половини 1. века, оснивајућиГорњу Мезију са многобројним насељима Виминацијум, Купи, Пинкум.

У средњем веку Стиг и Браничево су били под управомсрпског краља Драгутина. После цара Душана овим крајем владалаје породица Растисављевић које покорава кнез Лазар. Областосвајају Турци у првој половини 15. века. Крај је у историјипознат по Пожаревачком миру (1718. када Аустрија победјујеТурску) и по Кочиној крајини из 1787 у истом сукобу.

Просечна густина насељености у обе регије је 80 ст/км2. Општине које су депопулацијске су Петровац И Мало Црниће. Најбројнији су срби (у општини Велико Градиште 98%) па власиоко 7%.

Костолац је младје насеље подигнуто на месту римскогВиминацијума. Назив је добио од Каштела, четвороугаонетврдјаве логора.град је познат по рудницима лигнита на чијојсу базе подигнуте две термоелектране снаге 58мw.

Петровац на Млави је средиште Стига. До средине 19. векаовде је постојало село Свине,а данашњи назив је добио посаветнику кнеза Милоша. Општина је позната по пољопривредикоја обухвата 50000ха а од тога је 75% под ораницама. У градупостоји мања индустрија пластичних маса, метална индустрија, дрвна индустрија. Основну економску базу чини привреда ипољопривреда.

- 29 -

ПРИВРЕДА

Стиг и Браничево су плодни пољопривредни крајеви.Пољопривредна површина Стига И Браничева је око 100 000ха одтога 78% је под ораницама И Баштама, под воћњацима 6%,а подвиноградима 3%. На брежуљцима добро успевају жита а поредрека кукуруз И повртарске културе. У долинама река успесно сегаји поврће. У овом делу успева средњевропско воће а највишесе гаје шљиве а добро успева и винова лоза.

Стиг је рударски крај и у њему се налазе доњомлавскирудници мрког И каменог угља И велики костолачки лигнитнибасен плеистоценог угља. Овај басен се простире измедју ушћаМораве, Дунава, Рама, Пољане и он се везује за угљоноснусерију смедеревског Подунавља. Костолачки лигнит је откривен1870. и састоји се од три угљоносна слоја. Највиши слој је наПожаревачкој греди где се налазе копови Стари и Нови Костолаци Кленовник. Други слој је западно од млаве а трећи инајмоћнији 22 м се експлоатише у руднику Ћириковац. Костолачкилигнит има 70% влаге и пепела.

Индустрија је развијена у Пожаревцу- пластичних маса иметалних производа; Костолцу- индустријско-енергетски комбинатфабрика градјевинског материјала. Велико Градиште имаиндустрију уља, коже, аутоделова.

- 30 -

ПОДРИЊЕ и ПОДГОРИНАПРИРОДА

Подриње и Подгорина се простиру од Цера и разводјаТамнаве на северу до Повлена, Маљена и Сувобора на југу, тј. имедју Дрине иа западу и Љига и Дичине на истоку. Планинеимају динарски правац пружања СЗ-ЈИ и представљају наставакбосанских рудних планинасеверну подгорину планина покривајумарински седименти док подину чине палеозојски шкриљци. Уградји планина учествују још кречњаци и доломити. Реке сусвојим ерозивним радом расчланиле рељеф ове регије, тако да уморфологији рељефа доминирају речне долине, котлине, површи ипланине.

Подриње је панонска макрорегија тј. мезорегијасеверозападне Србије која се налази непосредно уз Дрину одЛешнице до Бајине Баште и до разводја на планинама Гучеву, Борањи, Јагодњи, Медведнику, Јабланику и Повлену. Подрињу уширем смислу припада и лаколитска плануна Цер која јеизградјена од гранита а њена подгорина од шкриљаца. Уморфологији регије се истичу: острвске планине, котлине, површи, долине.

Лесница је представљена сливом Леснице, издубљеним измедјуЦера и Иверка /првобитно јединствен гранитски лаколит/.

Гучево /779 м/ се пружа динарски 10 км и дизе над Лозницоми бањом Ковиљачом. Састоји се од шкриљаца И скрашченихкрецњака.

Борања /881 м/ је нижа планина, у облику штита, чијегранитско језгро опкољавају скриљци. Борања је, као и Цер, лаколит. На њој има младјих еруптивних стена и палеовулканскихкупа.

Јагодња /923 м / се диже југозападно од Крупња, санајвишом тачком Мачков Камен. Изграђена од шкриљаца, у чијојсу повлати кречњаци, пешчари и еруптиви. Од широког теменапланине спуштају се површи ка Дрини и Јадру. Овде се одигралачувена Колубарска битка 1914.год под Живојином Мишићем усклопу борби на Дрини.

Јадар обухвата слив реке Јадра, усечен измедју планинаИверка, Гуцева, Борање, Јагодње и Влашића. Првобитно тектонскоудубљење представљало је у маринско доба Паратетиса секундарнизалив, Јадарски залив, Дринског залива. У неогеним седиментимазалива река Јадар је издубила слив.

Радјевина је део слива Јадра са његове леве стране измедјуреке Јадар, планине Борање, Јагодње, Соколских планина, Медведника И изворишта Обнице. Центар је Крупањ, Беле Црква. То је изразито воћарски крај а за магматске стене везане суолово-цинкане И антимонове руде.

Азбуковица је микрорегија измедју реке Дрине, Соколскихпланина, Медведника, Јабланика и Повлена. Представља уски ииздузени /30км/ крајод Љубовије до Рогачице.

Назив ове микрорегије потиче од села Буковице, које је утурско доба плацало данак - хас /хас - Буковица - Азбуковица.

- 31 -

Источно се простире ваљевска Подгорина, којој одговараслив горње Колубаре тј. Ваљевске планине и Ваљевска котлина. Подгорина се пруза источно од Подриња И горњих токова Тамнаве, Скрапежа, Љига И Дичине. У морфологији Подгорине издвајају секлисурасте речне долине, ваљевска И Љишка котлина, површи Ипланине.

Повлен /1347м/ је највиша планина Подгорине И читаве сзСрбијеЛежи измедју изворишта Градца И Скрапежа. Његова основаје изградјена од палеозојских кристаластих шкриљацана којеналежу мезозојски кречњаци И доломити. У делу Повлебна окореке Градца развијени су облици крашког рељефа. Од реке Градцаје Лелићки крас а источно је Бачевачки. Лелицки крас припадапрелазном крашком типу Јуре.Драгов Понор- у Лелићком красу-најдубљи у Србији 224 м.У Бачевачком красу су развијени сви крашки облици, сем поља. Уовом крашком типу јавља се смена кречњака и лапора. Шкрапе суређе али вртаче чешће. Кречњак је једар а његовим распадањемдобија се глина.Лелићки крас је по Цвијићу абразиона површ Неогеног језера. Ова површ је скрашћена и разчлањена мрежом сувих долина. Највећа је долина Градца а ту је и Петничка (8 км од Ваљева) иДегурићкан пећина.

Маљен /864м/ се наставља на Сувобор са Рајцем. НаСувобору је водјена позната Колубарска битка у којој јеаустријска војска поражена напустила Србију. На Маљену сеистиче туристичка позната Дивчибарска површ.

Соколска планина /971 м/ најдужа је планина у Подрињу. Диже се југоисточно од Крупња између Дрине, Азбуковице, Рађевине и Јагодње. Омеђена је токовима Дрине и Узовнице назападу, Љубовије на југу и Криве реке, Богоштице насевероистоку, а одваја Рађевину (и Јадар) од Подриња.

Ковачевића пећина- код Крупња. Има дужину већу од хиљадуметара, дворане са бројним сталактитима и сталагмитима(посебно ретке сталагмите од белог прозирног калцита), разнобојне драперије, високе кречњачке стубове, остатке фауне(старе око 60.000 година) и пећинско језеро.

Неогени терени Запане Србије познати су и по урвању. Познато је Берковачко клизиште у подножју Сувобора.

Подриње и Подгорина су умерено-континенталног климата, узизражене утицаје микроклима планина. Ветрови су чести изсеверног и ссз правца. Долином дрине често допире ветар са ЈЗ, док су у Ваљеву и Љубовији најчешћи запани ветрови. Годишњаколичина падавина се повећава од СИ-ЈЗ тј од Посавине капланинском делу.

- 32 -

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Најстарији трагови супронадјени из младјег каменог доба уПетничкој пећини. Откривене у и некрополе из бронзаног доба уРадјевини. Крај је добро насељен само у Ваљевској подгориниима 134 насеља. Насеља су почела интензивније да се формирајукрајем 19. века када је становништво из виших доселило у ниже, плодније крајеве око река. Страновништво је пореклом изјужнијих крајева Босне, Црне Горе и Далмације (динарскаЦвијећева миграциона струја). У Јадру доминира становништво изПивске и дробњачкео бласти. У средњем веку добро срби сурударили у овим крајевима, затим се трговало са дубровчанима. За време турака регија је била поприште битака (Радјевина-борбе матеје Ненадовића и Сулејман Паше 1808.). из тог периодаје и утврдјење Сокоградна Соколској планини

Ваљево се први пут помиње под називом Градц док му једанашњи назив потиче из 14. века. Од индустријских предузећанајстарији је „Крушик“ метални производи, фабрика коже ифабрика пива „Јединство“. Данас је у граду фабрика сокова„Србијанка“, фабрика намештаја. Над пољопривредним земљиштемдоминацију имају оранице и воћњаци. У близини ваљева јеманастир Ћелије.

Лозница се у римско доба звала Ад Дринум а у средњем векуТисница, познато по виноградима који је окружују. Натериторији општине се налазе руде антимона (произведе се2200т/год антимона), затим наслаге неметала (ватросталне глинеи кварцног песка.град је родно место Јована Цвијића. Одиндустрије истиче се хемијска индустрија „Вискоза“ из 1959. године. Ту је и метална, градјевинска, дрвопрерадјивачка ипрехрамбена инд.

Крупањ је центар Радјевине, рударско насеље олова ицинка. Северно од града су локалитети под антимоном: Добрипоток, Церова, Орлово брдо. Северозападно од Крупња пронадјенаје и руда гвождја. У граду је фабрика картонске амбалаже.

- 33 -

ПРИВРЕДА

У подрињу доминира пољопривреда и то земљорадња (Јадар) источарство као и интензивно искоришћавање водних снага- ХЕЗворник и Бајина Башта. У равни око Дрине највише се гајикукуруз, на мањим висинама гаје се жиата, док је побрдје подвоћњацима и виноградима. Подгорина је један од највиших реонагајења шљива и малина, нарочито околина Ваљева.

Издваја се развијено рударство. У околини Крупња налазе сележишта антимона ( појас се протеже од гучева, Јагодње доПовлена; рудници Зајача и Столице су највећа налазишта)иоловоцинкних руда (Костајник, Крушик, Тисовик, Велики Мајдан) и арсена. Руда бакра је везана за СЗ Азбуковицу и Медведник.

Рудна нагомилавања су у вези са борањском интрузивноммасом и дацитскоандезитским ерупцијама. Код Зајаче се јављајуантимонсе жице. Кварцног песка има код Уба (Драгиња и Козарци) а глине има код Коцељева и Уба. Код Мионице има битумнинознихшкриљаца. Руда никла је откривена код села Ба.

На Дрини код зворника се налази акомулација коју јористиХЕ „Зворник“јачине 90мw, акод Бајине Баште је истоимена ХЕснаге 250мw.

Највећи објекат индустрије је фабрика вискозе у Лозници, чију је локацију одредила базна сировина из Приједора и БањаЛуке, соли из Тузле и електрична струја из ХЕ Зворник. УВаљеву је прехрамбена индустрија (производња сокова, џемова ипива), металопрерадјивачка индустрија „Крушик“, текстилнаиндустрија, графичка делатност, прерада дрвета. У Крупњу сешездесетих година развила и индустрија текстила.

У подрињу се налази и позната бања Ковиљача (на местувеликог римског насеља Гензис) са сумпорногвождјевитом водом исумпоровитимм блатом. У близини Лознице је и Доњобадањскабања.

- 34 -

ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ

ПРИРОДА

Западно Поморавље је долинска Панонска макрорегија инајјужнија мезорегија Перипанонске Србије. Долина јекомпозитна, тектонски предиспонирана, и низ котлина се пружадинарски као последица дислокације која се пружа од Зворникадо Ниша. Пружа се упореднички око 170 км. Овој регији сеприкључују мирорегије које се налазе у сливовима притокаЗападне Мораве- Ужички крај (слив Дјетиње), Косјерићки крај(слив Скрапежа), Жупа (слив Расине). Морфолошке црте регијесу: долине, котлине, језерске и речне површи у виду тераса, палеовулкански рељеф.

Западна Морава постаје спајањем Моравице и Дјетиње, кодсела Лепосавића на 302м нв. Улива се у Јужну Мораву после295км. Њена композитна долина састоји се од Пожешке иЧачанско-Краљевачке котлине које одваја Овчарско-кабларскаклисура, Врњачка, и Крушевачка котлина. Од сутески ту су: Марковачко сужење и Ступањско сужење, Трстеничка клисура иМрзеничка клисура. Њена десна саставница Моравица извире исподГолије. До Ивањице тече кроз уску долину. У средњем току имамање котлине Ивањичку и Ариљску измедју којих је Манастирскаклисура. Низводно од Ариља тече кроз мању сутеску и крозПожешку котлину.

Најдуза котлина ке Чачанско-Краљевачка са дужином 40км. Граниче је Овчар, каблар, Вујан, Буковик и Јелица. У овојкотлини је Боривоје Ж. Милојевић издвојио изражене језерскетерасе од 200-300м нв. Док суречне на 15м. Најнижа тачкакотлине је на ушћу Бресничке реке у З. Мораву на 204м нв.

Крушевачка котлина се пружа измедју Левача, Темнића, Жупеи Јастрепца.

Александровачка жупна котлина има дужину 17км. Највећидео терена је под сливовима Пепељуше и Расине. На овом местусе налази велика дислокација која одваја динарски Копаоника одродопског Јастребца. Жупна дислокација је представљена Брускоми Алексиначком котлином. Котлински басен је огранакКрушевачког басена и изградјен је од кристаластих шкриљаца исерпентина.

Котлине су током неогена биле испуњене водом језера имедјусобно су била повезана отокама у пречагама. После отицањајезера на централној језерској равни, појавио се ток који јеобразовао Западну Мораву. Сукцесија маринских и језерских страња била је иста као кодЈужне и Велике Мораве, јер су утврдјене идентичне трансгресијеи регресије. Тек по повлачењу понтијског језера Западна Моравасе спаја са Јужном Моравом и учествује у јединственом системуизградње флувијалних површи. У овим целинама речне терасе сунеједнако очуване у долини Моравице има их шест, у Пожешкојкотлини три у Овчарско-Кабларској клисури четири.

- 35 -

Овчарско-Кабларска клисура је домна епигенија игеоморфолошки фосил за одредјивање генезе Западног Поморавља. Клисура је антецедентна са укљештеним меандрима који суусецани упоредо са усецањем старијих стена у подини. Цећамеандарска окука је око Каблара јер је изградјен од доломита. Клисура је усечена у ширини до 100м а укупна дужина јој је20км. Највећа дубина јој је 710м.

Овчар /985м/ пружа се са десне стране Мораве. Од суседнеЈелице је одвојен Паковраћком преседлином а ка З. Морави сестрмо спушта.

Каблар /885м/ изградјен од серпентина, кречњака, дијабаза, рожнаца, доломита а високо уз падине допире неоген.

Вујан /857м/ одваја Чачанску котлину од Рудничког краја. Састоји се од габра и серпентина а дели се на Мали, ВеликиВујан и Острица.

На ободу регије су : Котленик са палеовулканским купама(налази се на углу ушћа З. Мораве и Груже), Гоч над Врњачкомбањом, Јелица најистуренија динарска планина на истоку. На њојсе налази рановизантијски локалитет Градина.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Трагови насеља на овом простору могу се пратити одпраисторије. Материјални и културни податци који су пронадјенидатирају из неолита(локалитет у околини Трстеника и Пожеге(Сврачково и Гојна Гора). Локалитети из периода бронзаноигдобасу откривени у Мојсињу и Остри (соколица) а локалитети изгвозденог доба (Пилатовићи- пожешки крај).

Овај крај су већ у 6 в пне насељавали Илири које супоробили римљани. Из Римског периода очувана су насеља Чачку(Атеница и римске терме) пожези (Малавикус) а у том периодутериторија је била део римске провинциоје Мезије. Послепропасти римског царства територија је припала Византијиа изтог периода је рановизантијски утврдјење Градина на Јелици.

У средњем веку овде је се налазила прва српска државакојом влада Стефан Немања српски жупани који су својезадужбине оставили и у овом крају- Страцимир, Немањим браткоји влада Градцом тј. Чачком. У 14. веку Западно Поморавље јебило чисто српска територијакојом владају кнез Војислав(западни део) и кнез Лазар (источни део). Падом српскедеспотовине 1459. насеља ове области су припала Смедеревскомсандзаку. У овом делу је избио и први српски устанак као идруги отпори који су пружени турцима- Хадзи Проданова буна из1814. која је била увод у други српски устанак, док се наЉубићу решила судбина другог српског устанка.

Данас регија има 11 општинаи 576 насеља. Популационо јенајвећи Крушевац, док су Брус, Александровац и Косјерићдепопулацијске. Популационо је највећи Чачак.

- 36 -

Чачак се налази у западном делу чачанско-краљевачкекотлине. Средњевековни Градац први се пут помиње у Дубровачкомспису из 1408. године. Општина се налази у котлини на висиниод 300м, брежуљкастим пределом и планинским пределом до 985 м. Јужно је Јелица која је природна граниоца измедју чачанске идрагачевске котлине. Од планина издваја се Овчар и Каблар. Уовом крају су Овчарска, Горњотрепчанска и Слатинска бања. Структуру привреде чине пољопривреда и индустрија. Заступљенаје и производња папира, електричних апарата за домаћинство, резних алата за обраду метала, неметала и дрвета, прозводахемијске индустрије.

Крушевац лежи недалеко од ушћа Расине у Западну Мораву. Усредњем веку је био престоница цара Лазара. До 1403. је биопрестоница деспота Стефана првовенчаног. Турци су га звалиАладза- Хисар, а од њихове власти је ослободјен 1833. У градује црква Лазарица И споменик Косовским јунацима из 1904. Иманајразвијенију индустрију у субрегији, са 18 фабрика-металопрерадјивачка индустрија И машинска “14. октобар”, текстилној и хемијској индустрији “Жупа”, индустријакозметичких производа “Мерима”, производњу гума за аутомобиле“Милоје Закић”.

Краљево се налази у источном делу котлине, на местунекадашњег средњевековног насеља Карановац. Пре рата у градује била развијена инд. авиона, док се сада истиче индустријавагона и фабрика ватросталног материјала “Магнохром”. Сировинасе добија од рудника магнезита: Бела Стена код Баљевца, Шумадија код Брдјана И Брезак код Чачка.

У регији се налази доста бања: Врњачка са бикарбоно угљенокиселом водом, температуре 36ºЦ; Мнатарушка сасумпорводоничном водом, Богутовачка са угљенокиселом водом, Овчар бања са топлом водом као и Горња Трепча- ваздушна бања, на падинама Буковика и Вујна.

ПРИВРЕДА

Западно Поморавље је пољопривредно-индустријска регија. Удолинама и котлинама преовладјује земљораднња, значајно јевоћарство, а у градовима је водећа индустрија.Равни око река су под кукурузом и поврћем, а терасе и побрдјепод пшеницом и воћњацима. Воћњаци учествују знатним процентому структури пољопривредних површина (Расини са 17%, а уопштини Чачак са 18%). Више од 15% од укупне пољопривреднеповршине општине Александровац је под виноградима. Укупнапољопривредна површина у Западном Поморављу је 380 000ха. Одтог броја 43% учествују оранице И баште, 12% воће, 3% виновалоза И чак 43% ливада. Удео шума у укупној пољопривреднојповршини је 33%. У појединим Општина шуме су знатне, Краљево45% (ШИК “Јасен”).

- 37 -

Чачанска И Пожешка котлина су познате по јабучњацима"будимке" и шливарима "позегаче". Око Чачка се налазепростране плантаже паприке. Ужички крај са развијенимсточарством даје сир,кајмак.

Рудно богатство Западног Поморавља је разноврсније одрудног блага Великог Поморавља. Код Чачка, Краљева и ГорњегМилановца има магнезита- рудници Брдјани, Брезак којим сеснадбева гигантски "Магнохром" у Краијеву. Код Ужица имамагнезита и хромита, а код Чачка и Краљева азбеста. Никл икобалт се јављају измедју Столова (Гокчаница) и Жељина, аплатина у околини Врњацке Бање. Код Матаруга /Краљево/ имаасфалта. Код Косјерића се вади црвени мермер. У котлини нависе места има угља - Тавтићки рудник код -Краљева, рудникВујан код Чачка, рудник Расна код Пожеге.

Кроз Западно Поморавље воде важне упоредницкесаобраћајнице- асфалтни пут и пруга Сталац-Пожега. Западноморавска пруга се спаја са моравском у Сталацу и сабарском пругом у Пожеги.

Кроз Западно Поморавље пролази део кружне пруге: Београд-Краљево-Врњачка Бања-Сталаћ-Београд.

Посебно је значајан бањски туризам, јер се дуж дубокогзападно-моравског раседа јавља низ топлих И хладних врела-Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Горњотрепчанска, Овчар Бања. Близу Краљева /5 км југозападно/ налази се манастир Жича из1220. године. Код Трстеника манастир Љубостиња са поћетка 15. века. У Овчарској клисури има десет манастира /"Српска Светагора"/.

Највише је објеката металопрерадјивачке- 14, пренрамбене-13 и текстилне индустрије- лл. Од индустрије заступљена је:индустрија ватросталног материјала у Краљеву, металопрерадјивачка у Крушевцу (14. Октобар ) и Трстеник (1. Петолетка), хемијска у Крушевцу (Мерима), електроапатрата итехничких апарата у Чачку (Слобода) и (Цер), обојених метала ибакарних производа у Севојно.

- 38 -

КАРПАТСКА СРБИЈА

ПРИРОДА

Карпатска Србија је планинско котлинско долинскамакрорегија и мезорегија источне Србије. То је северни деоисточне Србије и он је одвојен од јужне, Балканске Србије, разводјима на планинама Буковику, Рожњу, Ртњу, Тупижници иТресибаби. На западу се пружа до раседно-ерозивног одсека којије одваја од перипанонског Стига и Браничева. Овај одсек сепружа правцем Голубац, западна Бељаница, Самањац. Уморфологији рељефа издвајају се: планине, котлине, долине, палеоабразивни и палеовулкански облици, флувиоденудационезаравни, површински и подземни крашки облици, еолски облици(Радујевачка и Кладовска пешчара у Кључу и Кобишнички песак).

Пра копно Карпатске Србије је формирано још у палеозоикукрајем силура. Током карбона се јављају покрети херцинскеорогенезе који су створили прва узвишења и геосинклиналнаудубљења измедју њих. Процесима алпске орогенезе у креди, уаустријској фази створена су узвишења са навлакама- навлачењеје пратило раседање. Значи, територија Карпатске Србије јепостала тектонским убирањем за време алпске орогенезе. Поредснажних тангенцијалних покрета који су образовали боре ипланинске венце, радијалним покретима је тле комадано те сустворене котлине и долине. За морфологију рељефа велику улогусу имали и младји епирогени покрети који су издигли планинскитерен измедју дислокација.

Карпатске планине се извијају из меридијанског правца ипрелазе у балканиде који су упоредничког правца (скретање јепоследица отпора Родопида и потонулих Панонида). Хомољске планине /963м/ пружа се измедју Хомоља и Звижда. Бељаница /1336м/ крењачка планина чија је површ флувијално-крашког порекла скрашћена вртачама на чијем дну има и јама ипонора. На њој се налазе две увале: Речка и Бусовата. НаБељаници је и изразита кањонска долина Сувог Дола чија јеплавина потиснула корито Млаве на северу.Кучај /1243м/ је висораван на којој се налазе Брезовичка иМикљушка површ које су скрашћене са већим бројем увала-Брезовица, Игриште, Товариште. На Кучају су клисурасте долине: Суваје, Ресавице, Радованске реке, раванице, Црнице и Грзе. НаКучају има и полигенетских увала: Троглан Бара и Гајине Млаке.

Најпознатије котлине су: Звишка у средњем Пеку, Хомољска(Жагубичка) у средњој Млави. У сливу Црног Тимока је Црноречкакотлина, а Књажевачка и Зајечарска котлина су делови долинеТимока.

У медитерану се јавило Панонско море које је са суседнимПонтијским морем чинило западни део Паратетиса. Основну цртуПанонског мора су представљала бројна мора повезана мореузима. По Цвијићу највиши нивои мора сиу ишли до 850м и та висина јепоследица потоњег издизања, док је висина пречаге у регионупробојнице 700м.

- 39 -

Када је ниво мора пробио висину Карпатске пречагформирана је отока према Понтијском мору. Та отока је билаширока и она је створила палеоабразиону серију. Потом долазидо усецања високих подова испод Мирочке површи. У Дјердапскимкотлинама отока је била проширена у језера.

Дјердап је полигенетска(тектонска, абразиона, флувијална), полифазна (серија површи и сукцесија приусецању), полиморфна (четри клисуре и три проширења) антецедентна, епигенетска (отока усекла рамску епигенијудубоку 340м), попречна и лактаста (јер лактови указују нараседање) долина. Композитна долина Дјердапа се састоји из: Горње кл, Љупковске кот, Господјин Вир кл, Доњемилановачкекот, Велики и Мали Казан кл, Оршавска кот и Сипска кл.

Из Сипске кл Дунав улази у Неготинску крајину , ниско, замочварено земљиште измедју Дунава, горњег Тимока, источнеподгорине Мироча и Дели Јована. При ушћу Тимока налази сенајнижа тачка континенталне Србије 28м. Кључ и неготинскаКрајина чине западни део Влашкопонтијског басена.

Реке србије усекле су више клисурастих и кањонскихдолина.

Ресава /70км/ извире на Кучају и тече кроз 25км дугачку и450м дубоку долину која је типично композитна (Манасијскаклисура, Дворишна котлина, Стрмостењска клисура, Лисинскакотлина.У доњем току се простире кроз епигенију, клисуруПасторка и Мачћехе.

Црница /28км/ је усекла дубоку клисуру у кречњацимаКучаја. Усекла је две епигеније, ивичну, у Забрешкој клисури, и домну у габру Главице код Параћина. Њена притока Грза јеусекла Ртну епигенију на северној страни планине Бабе.

Сокобањска Моравица /66км/ постала је од сназногЧитлучког врела. Тече кроз Дугопољско и Сокобањско проширење. Измедју Сокобањске и Алексиначке котлине усекла је Бованскуклисуру.

Крашка хидрографија представљена је понорским и пећинскимтоковима и врелима. Краће понорнице су: Речке (која настаје у130м дубоком понору Ивков понор) и Бусовате са истоименимувалама на Бељаници. На Кучају су понорнице Брезовица иРадованска река која тече подземно ка Црном Тимоку.

У Крпатско-балканским планинама доминацију имају кредни ијурски кречњаци док тријаски кречњаци захватају мање површине. У планинском појасу централних и унутрашњих Динарида великораспрострањење имају тријаски кречњаци и доломити. Красисточне Србије је загаћен јер су кречњачке падине прекривененеогеном. У њему нема крашких поља али има увала и пећина, Боговинска пецина код Бора, дубока пећина, церемошња, Ресавскапецина, Радошева, Рајкова.

У Карпатском делу је велики црноречи андезитски масивкоји је настао крајем креде у топлом кретацејском мору. Поредандезита изливени су трахит и дацит. Масив се пружа у дужиниод 80км од мајдампека до Бучја.

- 40 -

Цвијић је издвојио низове: Првулове, Страхинове Чуке иниз Тилва Њагра. Измедју Злота и Брестовачке бање налази сениз купа- Кумастакан и Крште Сатули.

Клима је микроклиматски веома сложена јер се налази уграничној зони степскоконтиненталног климата Баната, умереноконтиненталногт климата панонског басена иисточноевропског континенталног климата Понтског басена. Најмање падавина добија Сокобања и Књажевац око 600мм анајвише Жагубица и Неготин око 750мм. Планине добијају око950мм падавина али ипак мање од Динарида, због већеконтиненталности.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Карпатски део источне Србије је одавно насељен о чемусведоче праисторијска налазишта, римска насеља (Ладерата-Рам, Пинкум- Велико Градиште, Купи- Голубац), средњевековнетврдјаве и цркве. Палеолитско доба забележено је у Злотскојпећини код Бора, док је неолитско насеље утврдјено на планиниДели Јован и у Лепенском Виру. Кључ је био одавно насељен очему сведоче ископине у Корбову. У 6.веку пне, на овимтериторијама живе полуилирско племе Дарданци, које у 1.веку непоробљавају римљани и граде на овим територијама једну одсвојих провинција Мезију. Из римског периода остала јеТрајанова табла која јеозначавала римски пут који је ишаодесном страном Дунава. Код Зајечара је позно-антички локалитетФеликс Ромулијана познатијег под именом Гамзиград а кодКнајжевца, римско утврђење Тимацум Минус код села Равна.

Словенска племена пробијају Византијски зид и прелазе Савуи Дунав у 7.веку. У средњем веку Карпатска Србија је биластециште сукоба новонасељених српских племена са Византијом. Територија је у 12. веку била под власти Стевана Немање. Изсредњег века низводно од Великог Градишта, је Голубачкатврђава саграђена у XИВ веку на високој стени на десној обалиДунава, на улазу у Ђердапску клисуру. Овај део Источне Србијебио је под управом кнеза Лазара, деспота Стефана и деспотаЂурђа. Крајем XВ века освајају га Турци, и спада под Видинскисанџака.

Крајем 17. и почетком 18. века припада Аустријанцима. Сведо 1833. године је била под Турском влашћу, када долази допобуне и коначног ослобођења од Турака. Након ослобођења, кнезМилош је активно учествовао у сређивању прилика у овом делуСрбије.

Аутохтоно становништво је аромунско-романизовани трачанивласи. То је становништво се после великих сеоба у 16. векунаселило из Ердеља (Трансилваније) и православне јевероисповести али са прехришћанским обележјима. Највише их имау Поречу, Звижду, Хомољу и Кучају.

У јужном Хомољу и Мирочу преовлађују динарски становници, док у Ресави и доњем Милановцу су становници пореклом саКосова.

- 41 -

Бор је рударско-индустријски град у долини Борске реке на380 м н.в. У близини Бора је налазиште Рудна Глава и Дневникоп који је најстарији праисторијски рудокоп на централномБалкану, из ИВ миленијума пре наше ере. У овом граду се налазирудник, топионица и екектролиза бакра. У граду је и фабрикасумпорне киселине. У његовој близини налази се и Борскојезеро, Брестовачка бања( са 10 извора и температуром воде до41 ºц), и Злотска пећина.

Зајечар је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица. Временом се ширио на левојобали Црног Тимока. Зајечар се први пут спомиње 1466. године утурском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука. Геолошке резерве каменог угља и лигнита износе око 25 милионатона, а кварцног песка око 10 милиона тона- Рудник лигнита"Лубница"; Рудник каменог угља (антрацита) "Вршка Чука"; Рудник кварцног песка "Србокварц". У области индустрије наподручју општине заступљени су: индустрија неметала, металникомплекс и кожарско-текстилна индустрија. У његовој близини јеГамзиградска бања.

Књажевац је имао назив Гургусовац, под којим именом сепомиње у турским пописима из 1455.године. Турци су овај крајосвојили 1396. године и припојили га Видинском пашалуку. УКњажевцу се налазе фабрике коже и обуће, конфекције итрикотаже ако и металне галантерије. У његовој близини је бањаРгоште.

ПРИВРЕДА

Карпатска Србија је рударски крај са значајномпољопривредом која је развијена на језерским наслагама покотлинама и планинским падинама и на квартарним речнимнаносима. Шумске и травне површине омогућују развој сточарствуи шумарству, и слабијим саобраћајем. У овом делу се више гајикукуруз него пшеница. Учешће винограда је 12 % а најповољнијикрајдеви су Брза Паланка и Неготинска Крајина.

Седиште рударства је у Бору где се налазе лежишта бакракоји се добија из андезита кретацејске старости. Раније су гакористили французи а експлоатације се врше на Чика Дуклану, Тилва Мики и Тилва Рошу. У Борском руднику се добија 17 врстаметала(злато, сребро. платина, гвождје). Од топионичарскихгасова се добија сумпор и сумпорна киселина коју користифабрика суперфосфата у Прахову. Старије рудиште од Бора јеМајдампекгде се рударило још у предримско и римско доба. Рудасе вади у површинским коповима, док се концентрат рудетранспортује у Бор. Поред злата добија се злато и пирит. БлизуМајдампека се налази рудник магнетита у Рудној Глави. Овајрудник је и археолошко налазиште винчанске културе. У подручјуДели јована има олова, цинка и племенитих метала.

- 42 -

У горњем току Пека измедју Мајдампека и Кучева се налазирудник Благојев Камен у коме се експлоатисало злато али сеовде налазе и наслаге волфрама и молибдена. У гранитима Тандеи Црнајке има графита.

Камени угаљ је друго рудно богатство Карпатске Србије и онима више лежишта у Тимочком басену. Овај басен располаже са 23 милиона т а у његовој близини је Бор. Рудници су Добра Срећа(Вина- Књажевац), Вршка Чука са 7300 кал, која се налази 10 кмј-и од Зајечара и овде је производња почела 1870. РудникСрпски Балкан је почео да ради 1912. са 8500 кал. У сливуЦрног Тимока су олигомиоценски рудник Ртањ и Боговина. КодЗајечара су рудници угља Лубница и Аврамица.

Реке овог краја су прилично богате хидроенергијом. Дунав уДјердапу направи 11,7 милиона кw струје. Подизањем 54 мвисоке и 760 м дугачке бране створено је језеро. Ту су још иХЕ Соколовица 2,5 мw у клисури Тимока код Зајечара, ТЕ Бор иЗветдан.

- 43 -

СТАРОВЛАШКО РАШКА ВИСИЈАПРИРОДА

Старовлашко-рашка висија је планинско долинско котлинскамакрорегија И мезорегија југозападне Србије. То је динарскаСрбија са правацем пружања СЗ-ЈИ И састоји се од низа површистепенасто поредјаних са којих се дижу планински врхови. Уморфологији регије издвајамо више и средње планине, површи, котлине спуштене измедју младјих раседа. Регија је северни инижи наставак Црногорских брда и површи, тј.динарска висијакоја се преко Дрине наставља до Сарајевске котлине. У овомпространом крају издваја се више микрорегија: Златиборскикрај, Полимље, Пештер, Стари Колашин, Новопазарска котлина.

Разлика од осталих Динарида је у томе што је регијасастављена непропустивих стена И то од палеозојских Ишкриљаца, серпентина, палеоцених језерских сеимената. Земљиште јеиспресецано младим раседима дуж којих су спуштене котлине. Планине су заравњеније, проходније И зеленије од другихдинарида, што је последица непропустивости стена, климе Инадморске висине.

Стари Влах је планинска висија измедју долина Дрине игорњег Ибра, око Лима, Увца, Рзава и Моравиве до сливоваРашке, односно Студенице. То је и историјски крај некадашњејезгро српске државе, из којег и преко којег је дошло многостановника у перипанонску Србију. Микрорегија Рашке обухватаслив реке Рашке и Студенице. Стари Колашин чини део сливагорњег Ибра па се и назива Ибарски Колашин.

Старовлашко Рашка Висија није континентална зараван онаје расчлањена клисурама и кањионским долинама (измедју којихсу спуштене котлине) и са ње се дижу планински венци. Рељеф јеизградјен од палеозојских шриљаца до најмладјих језерских иквартарних речних седимената. Развијени су генетски типовирељефа: Тектонски- планине и котлине, Флувиоденудациони-сливови ии долине, крашки, палеовулкански, ледмички, јединонема еолског рељефа.

Златибор- је висока флувијална површ са највишим врхомТорник 1496 м. Изградјена је од серпентина, перидотида икречњака. Масив ове планине је перидотитски лаколит утиснут упалеозојске стене. Планина је дугачка 30 а широка 15 км. НаЗлатибору је Рибничко и Обудовачко језеро.

Тара- се диже над Дрином као и суседна Звијезда. Онапредставља крашку висораван нагнуту ка Дрини. Највиши деловису од серпентина, а у кречњацима има низова увала ивртача.пречника 2 км, слепих долина и понорница. Проглашенанационлним парком 1981.

Голија- се пружа лучно 32 км са највишим врхом ЈанковКамен- 1833 м. Састоји се од шкриљаца, дацита и андезита. Наној има трагова младјих плеистоцених глацијација.

- 44 -

Рогозна- 1504 м изградјена од серпентина и еруптива саандезитско-дацитским купама (купа Јелеч Града 1262 м сапаразитским купама.

Највећа котлина је Новопазарска, у долини Рашке са 17 км2 (изградјена од језерских седимената- током неогена билаиспуњена језерском водом, са палеовулканском купом ДјурдјевиСтупови (870 м код Новог Пазара). По ободу котлине имапространих речних тераса; Сјеничка котлина у долини Увцаспада у највише са дном 1000 м надморске висине и са динарскимпружањем и језерским седиментима; мање су Пријепољска иПрибојска котлина у композитној долини Лима; Тутинска ЈЗ одНовопазарске; Ивањичка и Ариљска котлина у долини ГолијскеМоравице; Негбинска котлина северно од Нове Вароши.

Типску кањонску долину са вертикалним странама усекла јеМилешевица. Кањонска долина Увца је дубока 250 м дугачка 12 кмса изразитим меандрима.

Крашки рељеф је заступљен на планинама Златибору, Тари, Златару, Мучњу, Јадовнику, и овај крас представља косовскипрелазни тип. Уместо крашких поља јављају се висока затворенакрашка удубљења- Пештерско и Коштам поље и бројни спелеолошкиобјекти.

Пештерско поље /63 км2/- налази се измедју Гиљеве, Жилиндара, Јарута И Нинаје. Спада у највиша 1150м И највећакрашка удубљења. Оно је спуштено у 20 км дугачкој Пештерскојвисоравни- великој скрашћеној динарској површи са висином око1200м. Са дна поља се дижу два мала хума Сука И Горица. Зараван чини засебан слив главне Пештерске понорницеБороштице, која понире на западном ободу. На површи и у пољуима много понора и пећина(пештери), по којима је и названа. Поље је било испуњено језерском водом па су сачувани седимети. Сада је периодски плављено.

Коштам поље /15,3 Км2/- на 950 м нв, има изглед висећедолине И спуштено је измедју планине Нинаје и Јарута. Пољепредставља скрашћено извориште реке Рашке и налази се на 950 мнадморске висине. По дну Коштам поља се налазе понориТочиловске, Делимедјске И Луковске реке.

Највеће пећине се налазе у сливу Увца- Ушачки пећинскисистем (са Ушачком и леденом пећином) има дужину 6185 м, Тубића пећина 1002 м, Стопића пећина 625 м (у селу Рожанствуодликује се травертинским кадама, Подпећка пећина 324 м и улазвисок 50 м. На Златибору је Раковачка пећина (под Чиготом), код Ивањице Хадзи Проданова пећина, а код Гуче Ртска пећина(код истоименог села).

Поднебље је умереноконтинентално и субалпско, док је укотлинама жупна клима. Средња јануарска температура у Ивањиције 0,5º Ц а у Новом Пазару је -1,7º Ц. Регија не добија многопадавина али је релативно богата водом. У Сјеничкој котлинизими се јавља сталан ујезерен ваздух који ветар доноси саоколних планина температуре се спуштају до -30 (најнижаизмерена -38).на Златибору се осећа фенски ветар који дајевеце температуре упркос надморској висини.

- 45 -

Лим- највећа притока Дрине. Истиче из Плавског Језера игради композитну долину

Увац- Притока Лима извире у Пештерском пољу као Расанскарека, тече под називом Вапе, па Увац.Рашка- њену изворишну челенку (која је скрашћавањемпреобраћена у крашко поље) представља Коштам поље. Водаподземно тече до пећине на врелу Рашке, код Сопоћана где гради8 м висок водопад, па површински тече кроз Новопазарскукотлину.

У овој регији су и два интермитентна врела: Бјелушкапотајница (испод Кукутнице), и врело Премуклице (у клисуриВидрењака). УСтаром Влаху је изградјено неколико вештачких језера: Златарско /18 Км2/ настало је преградјивањем долине Увцависоком браном /83 м/ за ХЕ Кокин Брод и Бистрица. Из његавода отиче у Радојињско језеро а из њега у Лим. Ту је иПотпећко у долини Лима.Бајинобаштанско језеро је граничноизмедју перипанонске и панонске Србије и створено јепреградјивањем Дрине високом браном /93 м/ и језеро је дугачко50 км.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Овај планински крај је био насељен још у праисторији а заСрбију има велики значај јер се овде развила првасредњевековна српска држава. Из периода каменог и гвозденогдоба откривена су налазишта у Смолућкој пећини у близиниТутина. У касноантичка и средњевековна утврдјења спада Јелечград на планини Рогозни из 12. века за време краља Драгутина ињеговог брата Милутина.

Такодје остаци Старог Раса се налазе на локалитетуГрадина, 11 км западно од Новог Пазара у близини манастираСопоћани. У овој регији се образовало језгро средњевековнедржаве Рашке. Та држава се прво формирала измедју река Таре, Западне Мораве И Ибра.

У овом крају се налазе и бројни манастири срењевековнеСрбије- Сопоћани (задужбина краља Уроша И, манастир са ЦрквомСвете Тројице и налази се 14 км западно од Новог Пазара), Манастир Ђурђеви Ступови (задужбина Стефана Немање из 1170. године. Црква је посвећена Светом Ђорђу. Име је добио повисоким звоницима а у 13. веку га је обновио краљ Драгутин, ублизини је Дежево- немањићки краљевски замак), МанастирМилешева (подигао га је краљ Стефан Владислав средином 13. века. Манастир се налази 6 км од Пријепоља на реци Милешевици. Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, у Милешеви јесахрањен Свети Сава. У манастиру је Стефан Вукшић Косача 1446. узео титулу херцега од Светог Саве. Од тада и називХерцеговина. Црква је посвећена Светом Вазнесењу).

- 46 -

За време турака у регији су се укрштали каравански путеви(из Повардарја преко Косова ка Н. Пазару)

Из Старога Влаха ишле су миграционе струје из Црне Горе иХерцеговине ка перипанонској Србији (метанастазичка варницакод Кокин Брода). После Берлинског конгреса на територији јеформиран Новопазарски сандзак, који је запосела Аустроугарска, аадминистративно задржала Турска.

Регија је највише насељена србима па муслиманима, док јемање црногораца, рома. У 629 насеља Стровласко Рашке регијеживи око 400 000 стновника. Рашка је гушће насељена од СтарогВлаха (73:44). Наталитет и морталитет су високи, па јеприродни прираштај мали. Од планина најнасељенији је Златибор. Најгушће су насељени долина Рашке и Новопазарска котлина.

Последице због дугогодишње владавине турске овим суприметне и данас, јер се овај крај наше земље прилично споријеразвијао у односу на северне делове Србије. На то нарочитоутиче некадашње постојање Новопазарског сандзака. Новопазарскисанџак је од 1878. до 1908. године био под контролом Аустро-Угарске, од 1908. до 1913. године је поново био под отоманскомуправом (након чега је подељен између Србије и Црне Горе). Територијални оквир Новопазарског Санџака су чинили: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар, Тутин, Рожаје, Плав, Гусиње, Колашин.

Стровлашка насеља леже на знатној надморској висини. Старовлашки тип разбијених села је један од најпространијихкод нас.

Нови Пазар је подигнут у непосредној близинисредњовјековног утврђења Рас. Првобитно име града је ЈениПазар. Енички састав становништва чине муслимани са 75% и срби23%. Медју најважније културно-историјске споменике спадају: Петрова црква, саградјена у X вијеку Градска тврђава са Куломмотриљом из XВ века. Џамија из XВИ вијека. Оваква села сурасута на 5- 6 км. Највиша села су око горњег Ибра иМуртенице- јасеново на 1200 м нв. Некадашњи Рас а данашњи НовиПазар има жупни положај са добрим саобраћајним везама. У градује развијена фабрика трикотаже, дрвни комбинат Дежева, индустрија ћилима а велики број је активно у пољипривреди.

Сјеница је стара насеобина, први пут се спомиње средином13. века као место на дубровачком путу. Град је средиштеПештерске висоравни- средиште сточарства овога краја. У градује развијено млекарство и ћилимарство а на развитак градаутичу и наслаке лигнита имрког угља(рудник Штаваљ). Највишеима Муслимана 80%, па затим Срба 19%. Шуме у околини Сјенице, су мешовите а преовладавају четинари.

Нова Варош се налази у изворишту Бистрице на 1000 м нв. Утурско доба звала се Скендерпашина Паланка, док је у 19 векубила познато сточарско тржиште.

Прибој је град у Рашкој регији, у Србији, на тромеђи, покрај Лима. Срба је у општини Прибој по последњем попису 75 % а муслимана 20 %. Подизањем фабрике аутобуса и камиона ФАПбрзо се популационо уздигао.

- 47 -

ПРИВРЕДА

У Старом Влаху преовлађује екстезивно сточарство и шумскапривреда. Ипак, развила се и индустрија, саобраћај и туризам. Укупна пољопривредна површина регије је 427 000 ха. Удеоливада и пашњака у структури пољопривреде је велики скоро усвим општинама (нарочито у Тутину, Сјеници и Чајетини до 88 %). Преко ¾ укупне пољопривредне површине отпада на ливаде Ипашњаке. Оне су препознатљиве у Сјеничкој општини на Пештеру, И оне се косе три пута годишње.

Земјорадња је слабије развијена због слабо обрадивихповршина, висине регије и оштрије климе. Значајна јепроизводња кромпира и пасуља у котлинским деловима где владажупна клима, (Драгачево, Полимље), воћа (Ариље) и мање дуванаоколина Бајне Баште.

Регија је око 301 500ха територије под шумом. У Старом Влахује за нијансу мања територија под шумом него на територијиРашке. Мешовите шуме јеле, смрче и букве су густе на Голији иимају прашумски изглед. Густе шуме срећемо и на планиниРадочело.

Рудно богатсво је неистражено. Средњевековно рударство јепознато на планини Рогозни. У долини ибра пронађена суналазишта магнетита (руда гвожђа). На Златибору се налазеналазишта мангана (оплемењивач челика; налазишта су везана задијабазне рожнаце). Маје количине руде хрома се налазе уоколини Рашке. Рудник угља Штаваљ код Сјенице. Лежиштаантимона су код Ивањице (рудник Лиса)

Богатсво хидроенергије се користи у седам хидроелектрана. Најаче су ХЕ „Бајина Башта“ са 440 МW из 1966. године и ХЕ„Бистрица“ са 110 МW, затим ту су Сјеница, Потпећ и КокинБрод. Подземна ХЕ „Рас“ подигнута је у пећини код врела Рашке.

Индустрија има добру сировинску и енергетску основу, али јенедовољни развијена. Од индустрије издвајају се објектитекстилне (14) “Јавор” Ивањица индустрија конфекције И свиле,трикотажа “Слобода” Нова Варош, текстилна фабрика “Рашка” НовиПазар;металопрерађивачке(10) “ФАП” Прибој, “Слога” Нова Варош; дрвне индустије (9) “Дежева”Нови Пазар,“Инова” Нова Варош.У лучанима је хемијска индустрија “Милан Благојецић”. У НовомПазару је фабрика цигле И црепа ”Слога”.

Саобраћај се развио тек последњих деценија. Пуга Београд-Барпостала је саобраћајна окосница регије (пруга је пуштена усаобраћај 1976. и дуга је 514 км, има 254 тунела и мењанадморску висину од 80 м у Београду до 1032 м код Колашина уЦрној Гори а код Бара се спушта на 3 м надморске висине.

Највећи тунел је Созина 6170 м). За саобраћај суискоришћене и природне предиспозиције нпр. Превој Шарган 990 м(за Дубровачку магистралу- данас то је пруга уског колосека сасвојим старим железничким станицама), превој Пометеник.

- 48 -

Регија је позната и по бројним манастирима из периодасредњовековне Србије.

Манастири Студеница (задужбина Стефана Немање из 12. века, са са црквом Успења Пресвете Богородице као и Црква СветихЈоакима и Ане која је задужбина краља Милутина. Налази сепокрај истоимене речице. Манастир је Немањићка гробна црква иризница средњовековне уметности), Манастир Сопоћани (задужбинакраља Уроша И, манастир је са Црквом Свете Тројице и налази се14 км западно од Новог Пазара). Манастир Ђурђеви Ступови(задужбина Стефана Немање из 1170. године. Црква је посвећенаСветом Ђорђу. Име је добио по високим звоницима а у 13. векуга је обновио краљ Драгутин), Манастир Рача (поред реке Дринеи у подножју планине Таре, у близини Бајине Баште; манастир јесаградио српски краљ Драгутин крајем 13. века а манасир јепосвећен Вазнесењу Господњем), Манастир Милешева (подигао гаје краљ Стефан Владислав средином 13. века. Манастир се налази6 км од Пријепоља на реци Милешевици. Фреске Милешеве сеубрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њихнајпознатији је Бели Анђео, у Милешеви је сахрањен Свети Сава. У манастиру је Стефан Вукшић Косача 1446. узео титулу херцегаод Светог Саве. Од тада и назив Херцеговина. Црква јепосвећена Свеом Вазнесењу). Манастир Бања (у насељу ПрибојскаБања посвећен је Св. Николи Дабарском). Манастир Градац ( саЦрквом Благовештења подигнут је крајем 13. века на шумовитимобронцима Голије и задужбина је краљице Јелене Анжујске, женеУроша И) Црква Светих Апостола Петра и Павла (позната каоПетрова Црква на улазу у Нови Пазар је најстарији споменихсрпске црквене архитектуре. Датира вероватно из 8. века. Постоје индиције да је храм изграђен током 1. века и да суктитори били сами апостоли Петер и Павле. Највеће преправкедоживљава у 18. веку).

- 49 -

БАЛКАНСКА СРБИЈА

ПРИРОДА

Је планинско-котлинско-долинска регија и мезорегијаисточне Србије.

У рељефу Балканске Србије се истичу планине и котлинедолине које су дисецирале рељеф, површи.

Од Карпатске Србије је одвојена линијом Рожањ- Ртањ-Тупижница- Тресибаба- Стара планина. Западну и југозападнуграницу чини долинско разводје јужне мораве, јужна границапружа се до родопске Србије на линији Руј, Бабичка Гора илиГарина, Крушевица, Селичевица. На истоку граница иде доандезитског масива који се пруза од Дунава до Руј планине наБугарској граници. Најјужнија планина Балканске Србије је Сувапланина.

Балканске планине су се заједно са Карпатским планинамаразвиле у источном делу геосинклинале Тетиса измедју родопскемасе и Влашко-бугарске платформе, на овој територији је карјемсилура створен ембрион копна покретима каледонске орогенезе.

Током карбона јавили су се први покрети херцијскеорогенезе који су дали прва узвишења измедју којих су билагеосинклинална удубљења да би средином тријаса дошло до јачегиздизања и то је био зачетак алпске опогенезе. Током савскефазе која се јавила у терцијару створен је данашњи изгледпланина измедју којих су спуштене котлине.

Геолошка градја Балканске Србије је разноврсна. Котлине суиспуњене језерским и речним седиментима, док су планинеизградјене од кредних кречњака. Стара планина је изградјена одкристаластих шкриљацаи до 1300 м моћних наслага пешчара укојима је усечен део слива Топлодолске реке. ИзмедјуКњажевачке котлине и Заглавачког краја је громада габра. Планине Буковик, Рожањ и Лесковик су родопске јер суизградјене од шкриљаца и гнајсева као и Руј, Бабичка Гора иСеличевица. У околини Пирота и Књажевца има андезитскогеруптива. Неогени седименти су сачувани у котлинама.

Стара планина простире се од Црног мора на истоку до ВршкеЧуке на западу, у укупној дужини од 530 километара. У Србији, простире се од Зајечара до Димитровграда правцем северозапад -југоисток у дужини 90 км. Истиче се вијугави венац Мидзора2169 м, од црвених пешчара, конгломерата и кредних кречњака. УБалканској Србији је једино крашко поље- Одоровско поље наСтарој планини, спуштено на Тепошкој крашкој површи, са 8,2км² у Видличу и то је крашко удубљење на 690м нв и има краћупонорницу. Отпорнији гранити и диорити чине очуваније делове. Њени делови Висок и Видлич су интензивније скрашћени. Јужнаполовина Старе планине је 1500 м висока крашка зараван која јенагнута ка југу.

- 50 -

Сува планина се диже ји од Нишке котлине. Дужине је 40 кми раније се звала Куновница. Састоји се од шкриљаца, пешчара икречњака. Она је ограничена Заплањском, Белопаланачком иКоритничком котлином. Она је Сићевачком клисуром (дубока 350 мдугачка 18 км) одвојена од Сврљишких планина. Ипак њихову везучини Куновичка површ, у коју је усечена Сићевачка клисураНишаве. У северном делу је усечена долина Црвене реке сапотковичастим гребеном. На њој је развијен прелазни тип јуре, са кретацејским и јурским крецњацима у цијим основама супалеозојски шкриљци.

Озрен, Девица се дижу изнад Сокобањске котлине и то јефлувио-денудациона површ са високим Озренским басеном којизагаћује кречњаке. На Девици је кречњачка површ нагнута касеверу а на истоку се везује за еруптиве Тресибабе.

Сокобањска котлина је спуштена измедју Ртња, Озрена иДевице. Састоји се од Сокобањског и Дугопољског проширења којеодваја Сокоградска клисура. На истоку је преседлином спојенаса Књажевачком котлином, а са јужноморавском Алексиначкомкотлином повезана је Бованском клисуром (10 км) Моравице. Обликована је флувијалном ерозијом што доказују високеепигеније- Сокоградска клисура.

Заплањска котлина је спуштена измедју кречњачке Сувепланине и родопске Бабичке Горе. Овде су очувани седиментинекадашњег Заплањског језера.

Сврљишка котлина, дугачка 35 км и широка 14 км, лежи на470 м. Доњи део котлине је издубљен флувијалном ерозијијом унеогеним седиментима.

Најјаче је скрашћена Сува планина- површ Валожја је суваса бројним вртачама, јамама, леденицама, Девица- скрашћенаповрш, у северном њеном делу је јако врело Моравице тзв. јакоЧитлучко врело, и Стара Планина. У кречњацима Озрена је усечена долина Градашнице са бигреним водопадом висине 17 м.

Кречњак је у источној Србији већином прелазни тип јуре ито је загаћен кречњак, јер су стране планина застрте неогенимседиментиманаталоженим у котлинама. У кречњачким плнинаманалази се више пећина: Церјанска пећина 4 км дугачка је послеБоговинске најдужа у источној Србији. У Сврљигу је Преконошкапећина где је и Попшићка пећина. У близини је и пећина Самар.

У Сокобањској котлини се налази прераст Зарвине реке кодСесалца, јама Леденица на јужној страни Ртња и жљебуре –долинице без тока са влажним дном кањонским изгледом дубоким50 м.

Токови овог краја често пресушују.Нишава извире у Бугарској а код нас је дугачка 157 км.

Тече кроз Димитровградску, Пиротску и Белопаланачку котлину икроз Сићевачку клисуру.

Сврљишки Тимок тече 800 м подземно јер му се вода губи упећини па се удружује са Трговачким (Коренатац) у Бели Тимок.

Завојско језеро је настало урвањем земљишта ’63 године удолини Височице. Велика брана створила је језеро и потопиласело Завој.

- 51 -

Клима Балканске Србије је континентална и субпланинска. Уњој се осећају утицају Влашко понтијског басена и Панонскогбасена. После Војводине ово је падавинама најсиромашнији крај, већина насеља добија мање од 600 мм падавина а Стара планинаприма до 1000 мм.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

На територији Балканске Србије пронадјени су најстаријиархеолошки трагови из доба палеолита- Преконошка пећина кодСврљига (пећина једуга 400 м и богата је пећинским накитом). Удоба неолита је људска насеобина у подруцју званом Требић, 5 км западно од Сокобање. Најстаријаплемена која су живела у овим крајевима су Трибали које је у4. веку поробио Алекасандар Македонски. Овде су живели и Мезикоје поробљавају римљани, и у 1. веку формирају својупровинцију Мезију.

У средњем веку, територија је била под сменом властиСтевана Немање и Византијског цара, да би 1396. доспела утурске руке. За време отоманске владавине територија је биламесто куда су се кретале миграције протераваног становништваса Косова и Метохије, Македоније и Црне Горе. Тада је крозовај део је пролазо Цариградски друм, који су трасиралиРимљани, а спајао је Сингидунум (Београд) са Цариградом(Истанбул). Римљани су га назвали Виа милитарис (Војничкипут). Ослобођење од Турске управе, крајем 19. века обележава иулазак у састав Кнежевине Србије.

Данас овде живи већина срба али има и бугара (општинаДимитривград 90%, Бабушница 10%). Насеља се махом налазе укотлинама и има их 260, а највише их има у долини реке Нишаве.

Пирот је подигнут на римском утврдјењу МУТАТИО ТУРЕС (штона латинском значи "куле") и на византијскаом утврдјењуКВИМЕДОВА, грчки се звао ПИРГОС и арапски АТРУБИ, турски ШЕХЕРШЕР КЈОЈ. Под данашњим именом први пут се помиње у 14.векукада је представљао важну стратешку тачку у држави кнезаЛазара. У раздобљу 17. и 18. века Пирот је био под сменомаустријско-турске власти. Од петовековног турског ропстваослободен је 1877. године. Пиротски град (14. век), на Хисару, је једна од већих историјских знаменитости области. Град Пиротје смештен у северозападном делу пиротске котлине (дугачке око14км, и широке 3-9 км). Своју познатост Пирот пре свега дугујепиротском овчијем качкаваљу, текстилној индустрији „Први Мај“ и фабрици гумених производа “Тигар”. Туристичка потпора суЗавојско језеро и Звоничка бања са радиоактивном водом.

Бела Паланка изградјена на римском насељу Ремесијана, араније се звала Извор. Турски- АК ПАЛАНКА.

Димитровград се до 1950. године Цариброд, се налази на 463 м надморске висине предпланинског дела планине Видлич. Он јеједан од центара бугарске националности.

- 52 -

Кроз сам град пролазе међународни аутопут (некада римскидрум Виа милитарис) и железничка пруга Београд-Ниш-Софија. Наоко 2 км источно од Димитровграда налази се гранични прелазГрадина. У близини града је и рудник лигнита Забрђе. У градује развијена производња металних производа, производња ситнекоже и крзна.

Туристичка знаменитост су бање: Сокобања- налази се уподножју планине Озрен. Извори спадају медју најрадиоактивнијеу овом делу Европе. Укупно их је шест главних, чија сетемпература воде креће од 28-45 степени. Нишка бања- имарадиоактивне воде и природно минерално блато. Звоначка бања-измедју планине Руј, Влашке планине и Гребен планине, на 680 мнадморске висине.

ПРИВРЕДА

Балканска Србија је привредно нешто слабије развијена одБалканске. Она је пољопривредни, сточарски крај али и рударскикрај. Највећу пољопривредну површину има Пирот 73 00ха. пиротје познат И по виноградима. Сврљиг је познати сточарски крај, а још чувенија по овчарству је Стара Планина. Старопланинскосточарство представља основу развоја прехрамбене и текстилнеиндустрије у Пироту и Нишу. Базу сточарства чине пашњаци. Оранице, воћњаци и виногради су у котлинама на неогенимседиментима и у долина у речним наносима. Велики проблемземљорадње је велика ерозија земљишта. Воће и винова лозанајбоље успевају у Понишављу, познати су сичеваћки виногради. Стара планина је шумовитија од Суве и Сврљишких планина.

У Балканској Србији се налазе центри текстилне, коже Иобуће, хемијскеи дрвне индустрије. Пирот има фабрику гуме“Тигар”, “Први Мај” конфекцију, фабрику алатних машина. УСврљиг је електроопрема, а у Белој Паланци кожа И обућа.

Овде се налази неколико рудника каменог и мрког угља, уиздуженом појасу Сенонског рова са резервама 30 милиона т.Мрки угаљ се вади у Јелашници код Ниша. Познат је био и рудникЈерма код Пирота али је затворен,располаже са одличним углемоко 7000 кг/цал. Рудници Тресибаба и Подвис су интегрисани. Лежишта плиоценог лигнита су у Мазгошком басену кодДимитровграда. Лигнита има у Сврљишкој И Белопаланачкојкотлини У околини Пирота има угљаних шкриљаца.

Енергетски се користе воде Нишаве (ХЕ Завој) а уСићевачкој клисури су подигнуте ХЕ-Сићево и Островица. Одиндустрије кожарство, ћилимарство и дрвна индустрија су уПироту, где је и фабрика гумених производа Тигар и алатнихмашина.

Привреду допуњује и бањски туризам- Белопаланачко врелокод истоименог града, Сокобања са термалним инајрадиоактивнијим изворима у нашој земљи са температуром до47 ºц. У окружењу су још и радиоактивне бање Звоначка и Нишкабања.

- 53 -

ИБАРСКО-КОПАОНИЧКИ КРАЈ

ПРИРОДА

Макрорегија планинско-долинска са меридијанским правцемпружања, обухвата долину доњег и средњег Ибра, измедјуКосовске и Краљевачке котлине, док планински део чиниКопаоник. Долина Ибра лежи у прелазној зони измедјунајисточнијих Динарида ка родопској маси Јужног Поморавља. Сврставањем Копаоника у Динариде граница је померена каистоку, измедју Копаоника и родопског Јастрепца.

Ибар- извире из крашког врела на 1360м нв. на планиниХајли. Усеца своју композитну долину. Најпре тече крозклисурасту долину, и Рожајску котлину са наталоженим моренскимматеријалом, па кроз 40 км дугачку клисуру која код села Баћапрелази у кањон дубок до 540м. код села Баћа су два водопадаМали и Велики Скок. Код села Рибарића Ибар улази у вештачкојезеро Газиводе затим тече кроз северни део Косовске котлине, где прима Ситницу. Тада Ибар мења правац, тече ка северу кроздубоку долину. Измедју Звечана и Матаруга се пробија крозсерпентинску зону, са андезитско дацитском масом. Долина је одКосовске Митровице на неколико места проширена а највећепроширење је у Баљевачкој котлини. Ибар свој ток завршава уКраљевачкој котлини.

Долина доњег Ибра је дугачка 110 км и она је насталапиратеријом. Горњи и средњи ток су у неогену притицалиКосовском језеру, док је доњи ток притицао Краљевачком језеру. Разводје је имало изглед повије Доњи ток је пробио разводје касредњем току код села Тврдјена и Дрена (ји од Рашке) и окренуоњегов ток у супротни смер ка северу. Ипак изворишни краци реканису почињали на Тврдјенско-дренској повији него са Пилатовицеи Оштрог Копља на Копаонику. Код Звечана је горњи ток Ибраскренуо ка северу. Од старог разводја сачувани су само ртовиоко којих река вијуга. Као доказ да је река текла ка југу одстарог разводја Јован Цвијић наводи веће притоке. Њиховитокови су инверсни према данашњем а конформне према некадашњемтоку Ибра (долине Сочанице,Бањске, Бистрице). Он још наводи дана основу флувиоглацијалне терасе високе 20 м, утврдјено да јепиратерисање извршено непосредно у вирму тј. у рису.

Копаоник- /Панчићев Врх 2017м/ сврстава се у динарскепланине, са објашњењем да гранит, од којег је изградјен нијекарбонске већ терцијарне старости. У морфологији Копаоника сеистичу стрме ивичне падине засечене дубоким долинама ипространа зараван са које се издижу врхови.

Средњи део Копаоника је пространи Равни Копаоник /163км2/и представља пространу заталасану око 1700 м високу зараван-флувијалну површ.

- 54 -

Јован Цријић је на простору измедју Београда и Дурмитораиздвојио 12 површи. Черити од њих спадају у групу флувијјо-денудационих површи (Копаоничка, Дробњака, Беле Реке иЗлатибора). На овим заталасаним површима су се усекле плиткедолине са равним дном, док су долине скоје су усечене поивицама површи су дубоке са стрмим странама и младје супостанком. Речне долине наКопаоничкој површи су по РавномКопаонику плитко усечене, док су на ивицама усечене веомадубоко. На њихово дубље усецање утицали су покретинеотектонике и раседање планине.

Главно било се пружа меридијански и одредјено је смеромгранитног језгра око којег належе серпентин. Планина јеиздужена 75 км и широка 45 км. У састав планине улазе још иандезит и дацит (најважније руде) а ту су још и кречњак ипешчари. Копаоник је гранитни плутонит ограничен раседима, рашлањен долинама и засечен површима, док ефузивне стенеуказују на палеовулканску активност. У планини извиру Толица иЛаб.

Поднебље је умерено-континентелно, а на Копаонику алпско исубалпско.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Долина Ибра је боље настањена од суседних планинскихобласти. Пре дооласка словена у ове крајеве територија је биланасељена илирска племена дарданци. Ово племе су 12 године новеере покорили римљани који су овај простор укључили упровинцију Далмацију.Дуже од римљана овдесу живели византијци, чије се царство одржало до 1453. Пробијањем византијског зидапочетком 7. века, за време византијског цара Ираклија, почињенасељавање српских словенских племена у ове крајеве.

По Константину Порфирогениту срби су већ у 10. векунасељавали планине око Лима, Горње Дрине, Западне Мораве иИбарски крај. У другој половини 12. века Стефан Немањапроширује територију на Велику Мораву, Врањски крај, КиМ, северну Албанију. У 15. веку овај крај је припадао Српскојдеспоотовини, а после њеног пада постаје део куда се крећестановништво које је протерано са КиМ.

Долина Ибра била је средиште прве средњевековне српскедржаве а о томе сведоче бројне задужбине и твдјаве- МанастирСтуденица је задужбина Стефана Немање из 12. века са црквамауУспења Пресвете Богородице и Црквом Јоакима и Ане; МанастирЖича је задужбина Стефана Првовенчаног из 12. века; МанастирНова и Стара Павлица- задужбина Стевана Мусића из 14. века.

Из периода старе српске државе очувани су утврдјениградови- Брвеник на Ибру из 14. века, Дубовска кула кодЈошаничке бање, Маглич град у клисури Ибра у чијој је изградњиучествовао архимадрид Данило.

У овом крају уз старинце доминирају динарски досељеници. Удолини нема већих насеља.

- 55 -

Рашка- 7000 становника са индустријом, рударством, туризмом и пољопривредом. Насељено је највећим делом србима 98 %. Рудно богатсво општине је базирано на каменом угљу, азбесту, олову и цинку. Општина поседује споменике српскесредњевековне културе- манастир Градац из краја 13.веказадужбина Јелене Анжујске. Град је формиран средином 19.векауказом кнеза Александра Кардјордјевића.

Мања насеља су Дрен, Маглић, Богутовац, Ушће, док сурегионална обележја лечилишта: Матарушка бања- северни деостолова (сумпоровита вода 41ºц ), Јошаничка бања- у подножјуКопаоника (сумпоровита вода 78º ц), Богутовачка бања- са левестране Ибра (сумпорна и радиоактивна вода 27º ц).

ПРИВРЕДА

Привредну активност овог краја карактеришу рударство, планинско сточарство и туризам. Планина Копаоник се везује затерцијарну вулканску активност- рудишта Трепче у јужном делуКопаоника. Ова рудишта се пружају до ушћа Лаба, док се огранциове планине пружају до Приштине. Ново Брдо је центароловоцинканог рудишта – источна страна планине Кознице. То јесредњевековни рудник који је уништен 1941. а недуго затим иобновљен. Новобртско рударство је везано за стварањеКопаоника. У планини поред осталих руда има гвождја и кобалта. Код села Кремићи на десној страни Ибра, у трахитној зонијављасе магнетит са високим процентом гвождја (72%). Код Баљевца сеналази наш највећи рудсник магнезита “Сува Руда” И “БелаСтена”. Графита има на планини Столови а у Ибарске рудникеспадају и рудник бакра Павлица, северно од Рашке, и азбестнирудник Корлаћа. У Брусу се вади кобалт.

Ибарски крај је познат по рудницима каменог угља Ушце иЈарандол код Баљевца. Код Јарандола се јавља 4 угљена слоја одкојих главни има дебљину 16 м.

У Рашци се налази фабрика металних производа “Прогрес”.Ибар је богат хидроенергијом.Пољопривреда је у овом крају слабије развијена на

Копаонику него у долинском делу. Становништво се на Копаоникупретежно бави сточарством.

- 56 -

ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ

ПРИРОДА

Јужно Поморавље је планинско долинско котлинскамакрорегија и мезорегија јужне Србије.

Родопска Србија обухвата јужне и југоисточне делове ужеСрбије. Окосница овог дела Србије је моравска удолина која јеизградјена на простору родопске масе на западном рубуКарпатско-балканског руба.

У ужем смислу то је долинска регија у којој се налаземеридијански поредјане котлине који су настали комадањемродопске масе. Комадање родопске масе је почело у пиринејскојфази алпске орогенезе, наставиља се током средњег И горњегмиоцена, што је омогућило трансгресији да захвати потолинесеверно И јужно од Грделичке клисуре. У морфологији рељефа сеиздвајају И површи, различитих висина.Површи су формиралисливови који су се формирали на дну моравске удолине још прејезерске транзгресијеи чији су се изворишни краци сучељавали уГрделичкој клисури. Највише површи су флувијалног порекла. Серија површи испод најниже је такодје флувијалног порекла. Пратећи регресију језера ка северу И југу реке су удубљивалесвоје долине.

Композитна долина Јужне Мораве се састоји од: Врањскекотлине, Грделичке клисуре, Лесковачке котлине, Печењевачкогсужења, Брестовачке котлине, Корвинградског сужења, Нишкекотлине, Мезграјског сужења, Алексиначке котлине и Сталаћкеклисуре.

У Косовском делу субрегије- Биначком крају су: Гњиланскакотлина, Угљарска сутеска (која спаја Гњиланску котлину иИзморник), Изморничка клисура 15 км, Изморничко проширење иКончуљска клисура 14 км (која спаја Изморник са Врањскомкотлином).

Јужно Поморавље је изградјено од шкриљаца, гранита, андезита и кречњака, северно од Бујановца се налази гранитнагромада док се у Иногошту налази зона горњокредних кречњака, зона андезита и дацита.

Врањска котлина је издужена 30 км и широка 6 км, пружа сеизмедју Бујановца и Владичиног Хана. У њој је изразита ерозијаземљишта.

Лесковачка котлина је округла са пречником око 50 км. Опкољена је шкриљастим планинама и настала је спуштањем уГрделичкој висоравни.

Нишко-Алексиначка котлина је двојно тектонско удубљење. Сокобањска Моравица је усекла у источни обод Алексиначкекотлине ивичну епигенију.

После ичезавања неогеног језера Јужна Морава и њенепритоке (Јабланица, Ветерница И Власина) усекле су терасе усвојим долинама у котлини.

- 57 -

Грделичка клисура је дугачка 30 км и дубока 550 м. Она јеморфолошко а не хидролошко разводје измедју Панонског иЕгејског басена- њени највиши делови су виши од извориштареке. Позната је по ерозији, бујичастим токовима и плавинама(примери екцесивне ерозије и денудације и клизишту кодВладичиног Хана).

Сталаћка клисура је усечена у шкриљцима измедју Мојсинскихи Послоњских планина- то је домна епигенија за генезу Велике иЈужне Мораве. Карактеришу је укљештени меандри.

Хидролошко разводје измедју Прешевске Моравице и Коњарскереке у сливу Вардара је изнад изворишта ових двеју река на 460 м у Прешевској повији и оно је ниже од морфолошког разводјаизнад Гдраличке клисуре. Објашњење је у вишем а не у нижемизворишту Прешевске Моравице која је секундарна саставницаЈужне Мораве, а главна саставница је Биначка Морава- са вишимсвојим извориштем над Грделичком клисуром. Грделичкаморфолошка баријера својом висином од 1621 м не означаваусецање Јужне Мораве од те висине, вероватније да је баријерараседом разбијена и да је расед предиспонирао ток ЈужнеМораве. Морфолошко разводје је више од хидролошког збогнакнадног инверсног снижавања долинских разводја Јужне Моравеу њеном изворишту и у горњем току.

Прешевска повија је морфолошки и хидролошки веомазначајна. То је према југу померено релативно ниско разводјеизмедју два велика басена односно слива Прешевске Моравице иКоњарске реке. Прешевко-кумановска удолина измедју Врањске иКумановске долине је дужине 60 км а ширине 8 км. То јетектонско-ерозивно удубљење спуштрено измедју шкриљасто-кречњачких планина Скопске Црне горе- на западу и Рујена- наистоку. Повија се диже десетак метара над Прешевским пољем, покривена је речним шљунком и песком- од ње се вода разилазика Ј. Морави и Вардару а преко ње воде пруга и пут Београд-Скопље.

У кречњачким партијама пружа се Илињска пећина 584 м. Поднебље је умерено-континентално са утицајима панонско-егејске климе. СГТ у Нишу је 11,8º Ц, а у Лесковцу 11,4º Ц. Падавине су мале око 550-600 мм.

Јужна Морава 343 км, постаје у Скопској Црној гори одКључевске и Слатинске реке које дају Биначку Мораву. Она секод Бујановца спаја са Прешевском Моравицом. Притоке јој имајууправне делом лактасте токове. Сокобањска Моравица течеинверсно по напуштању Бованске клисуре.

- 58 -

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Развој Јужног Поморавља се може пратити од неолита. Такванасеља срећемо на локацији око Лесковца.локалитети из бакарногдоба пронадјени су на локалитету Плочник. Пе Римљана на овојтериторији су живели полуилирско племе Дарданци. Византијскаепоха је остала забележена на локалитетима Врање и МарковоКале. Њих су поробили Римљани док су се словенска племенанаселила у 4.веку. Територија је до 11.века припада Бугарскоја од владавине Стефана Немање у 12.веку, средњевековна српскадржава се проширила и на ове крајеве.

Лесковац се у средњевековној Србији називао Дубочица, доксе за време турака помиње као нахија у оквиру Аладзахисаркогсандзака. У етничком погледу тоје српска област. Данас је тоград текстилне индустрије са 17 фабрика, „српски Манчестер“ (фабрике вунених тканина, предива и трикотаже). У граду су икозметичка, фармацеутска, хемијска и прехрамбена индустрија.

Врање је познато по индустрији памука „Памучни комбинат“ и трикотаже, индустрија техничке опреме „Алфа“, обуће„Коштана“, намештаја и дувана.

Ниш су основали келти у 3 веку пне, док су римљани наовој територији у 1.веку осовали логор Старог Наисуса. У градусу развијене текстилна, дуванска, метална и прехрамбенаиндустрија. Ту је и индустрија обојених метала „Дјуро Салај“.

ПРИВРЕДА

Територија Јужног поморавља је плодно јер се састоји однеогених језерских седимената и флувијалних наноса. Ипак имамању употребну пољопривредну вредност од северног ВеликогПоморавља. Ливаде, оранице и баште се налазе по дну долина, док се винова лоза и воће налази на сувим брежуљцима. Овде јеповртарство специјализовано- паприка (Лесковац), парадајиз, кромпир, бостан (Добрич). Добрич је погодан за развој виновелозе и дувана и конопља.

Долина Јужне Мораве је богата угљем, код Алексинца сејавља серија 3-5 м дебљине мрког угља калоричне вредности до5600 калорија. Код Алексинца и Врања има уљаних шкриљаца изкојих се може добити нафта. Код Врања има асфалта, акодАлексинца има битуменозних шкриљаца. Код Прешева има хрома, Бујановца антимона и графита.Индустрија је прехрамбена развијена на бази пољопривредепосебно повртарства, текстилна развој конопље, памука, коже иобуће, намештаја али и метална, машинска, хемијска (производњасапуна). Фабрика целулозе налази се у Владичином Хану.

- 59 -

ТОПЛИЦА И ЈАБЛАНИЦА

ПРИРОДА

У морфолошком погледу то је планинско долинско котлинскамакрорегија И мезорегија Јужне србије. То је западни део сливародопског Јужног Поморавља. Мезорегија се састоји од трипространа басена, косаничког, топличког И добричког, као Исутеске измедју Губетина И Прокупља.

У његов оквир су укључени сливови Топлице И Косанице, Пусте реке, Јабланице И Ветернице. Регија је на југуограничена косовским Поморављем, на северозападу Копаником априродну границу ка поморављу чине највиши врхови Јастрепца.Топлички басен се налази са јужне стране хорста Јастребца Ипреставља ров паралелан са Крушевачким. Ров је настао каопоследица комадања Родопске масе, почев од пиринејске фазе.

У рељефу издвајамо: ниже И средње родопске планине, котлине, клисурасте долине са терасама, палеовулканске купе, земљане пирамиде. Највећим делом је регија изградјена од гнајса, шриљаца, кречњака ( Копаоник ка Косову), андезита Идацита (код Соколовца, Радана И Мркоња), у котлинама иманеогених језерских седимената.

Јастребац /1492м/ је родопска планина северно од рекеТоплице И састоји се од великог И малог Јастребца. Имаупореднички правац дужине 45 км. Представља хорст планинуизградјену од шкриљаца у контактној зони са динарскимКопаоником. Од Копаоника је одвојен Јанковом клисуром на рециБлаташници. Око њега су спуштене Топличка, Куршумлијска ИНишко-алексиначка И Крушевачка котлина.

Радан /1409м/ је родопска планина која раздвајаПусторечки од Косаничког краја.

Кукавица /1442м/ је родопска планина на разводјуВетернице И Јужне Мораве. На јужном делу планине, изнад Врања, уздижу се два врха Облик (1310 м) и Грот (1327 м).

Код Куршумлије на планини Радан се јављају главуциДјавоље Вароши на површини од 4500 км², на долинској страниДјачког Потока. Изградјени су од лапораца И пешчарана чијимврховима су аандезитске плоче. Високи су 15 м а у пречнику до3 м. вода која је спирала вегетацију је гвождјевита Ивисокоалкална.

Топлица /130км/ је у горњем току усекла клисуру дубоку до500м. Извире на Копаонику а код Прокупља је усекла ртнуепигенију Хисарску сутеску. Притока Топлице, доњи ток СувогДола је пиратерисан од стране Блаташнице, која је пробиларазводје И усекла Јанкову клисуру.

Јабланица /85 км/ постаје од Туларске И голембањске реке. Тече кроз уску долину дубоку до 500м а код Лебана улази уЛесковачку котлину.

Косаница /38 км/ има бујичасти карактер са композитномдолином.

- 60 -

Клима је умерено-континентала са жупским прелазима укотлинама И субалпским одликама на планинама. У Куршумлији јеСГТ 10,6° ц на 380 м нв, док је год количина падавина 650 мм.Прокупље добија врло мало падавина око 500мм. у регији сеиздваја Добрич који сје најсушнија степа у ужој Србији.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

У овом крају пронађени су предмети који припадајустарчевачкој и винчанској културној групи- село Вича кодПрокупља. Пре Римских освајања на овој територији су живелаИлирска племена, а потом и Келтска племена Скордици. Топличкикрај је пао под Римску власт 85. године пре наше ере- траговина брду Хисару( које је ртна епигенија Топлице)са истоименомтврдјавом. У самом Прокупљу су пронађени остаци римске опеке, римско купатило, различити предмети од бронзе.

Након поделе Римског царства на западно и источно, топличка регија припали су Византији. Словенска племена у 6. веку, прелазе Саву и Дунав и насељавају Византијскутериторију. Они су и дали име реци Топлици по бројним топлимизворима. У овом крају почиње да се развија и прва српскасредњевековна дрзава- Стефан Немања. Његова прва престоница јебила у близини главног града Косанице- Куршумлија.

Пад под Турцима област је доживела 1439.године, накончега је Сегединским миром 1443. враћена средњевековној српскојдржави. Током времена место добија на значају као веома важнатрговинска саобраћајница између запада и далеког истока. Наиме, у XВИ веку у Прокупљу је постојала Дубровачка колонија. Трагови из тог периода је латинска црква у подножју Хисара. У17. веку Аустријско- Турским ратом територија постајемиграциона. Српско становништво се повлачило под најездомтурака, при великој сеоби Арсенија 3. и 4. Чести Аустро-Турскиратови довели су до исељавања Дубровчана и насељавањаАрбанаса. Коначно ослобадјање од турака било је 1878. године.

У регији има 413 насеља, док је густина 54 ст/км².Прокупље- римски ХАМЕУМ, Византијски КОМПЛОС, турски

УРЋУП. У старом градском језгру Прокупла се налази црква Св. Прокопија и латинска црква. У близини града се налазисредњевековни град Кале. Данас је то индустријски градобојених метала, ватросталних материјала, азбестних производа.

Куршумлија- је главно место Косанице а у доба римљаназвала је се АД ФИНЕС што значи „на крају“, јер се налазила награници две провинције Далмације и Горње Мезије. Насеље јеносило и назив Беле Цркве. У средњем веку била је првапрестоница Стефана Немање, који је овде саградио своја првадва манастира посвећена Светој Богородици и Светом Николи. Град је настањен већинским српским страновништвом, а уиндустрији је познат по фабрици шпер плоча, текстилнојиндустрији „7. јули“, Металној индустрији ‚‚Металац’’, Дрвнојиндустрији ’’ШИК Копаоник’’- фабрика намештаја.

- 61 -

Лебане- је град који се налази на ушћу Шуманске реке уЈабланицу. Најзначајнији историјски споменик у близини градаје Царичин Град. Смештен 7км од Лебана, он представља остаткерано-византијског града Јустинијана Прима. Град је саградиоцар Јустинијан И, на месту свог рођења. Међу посећенијим локацијама је и Радан планину, која обилујебројним природним феноменима: Ђавоља Варош, Деливоде, водакоја привидно тече узводно итд. Ово насеље је великим деломнасељено Србима. Општина Лебане спада у најнеразвијеније. Одпољопривреде најразвијеније је повртарство и ратарство.

Регион је познат по бањском туризму:Сијаринска- у долини реке Јабланице у подножју планине

Гољак. Бања има минералне воде температуре од 32°Ц до 72°Ц, којих има 18 на дужини од 800м, а сви су различитог физичко-хемијског састава и температуре. Постоји и радиоактивно-сумпоровито блато.

Куршумлијска- Куршумлијска Бања има више врста лековитихвода (14°Ц до 63°Ц) Поред вода ова бања је позната полековитом термоминералном блату.

Луковска- на источним падинама Копаоника са ермоминералнихвода температуре 56-69°Ц, на 700м н.в.

ПРИВРЕДА

Топлица је плоднија и погоднија за пољиопривреду поготовоза земљорадњу. У доњој Топлици- Добричу одлично успевају жита, воће и виногради. У општини Прикупље 60 % је пољопривредноземљиште. У регији под шумама је 35%.

То је претезно пољопривредни крај са рударством и Топлици. У околини Прокупља има фелдцпата, који је сировина за керамикуи порцелан, а ту су и лежишта графита и азбеста. Западно одПрокупља код места Блаце налази се рудник мрког угља олигоценестарости. У Јастребачком рејону има титабијума, а код Леца иМедведје има олова и цинка.

У Прокупљу је подигнут комбинат обојених метала а ту суфабрике стакла (9. октобар), наместаја и текстила.

Основна индустријска производња у Прокупљу је прехрабена. Медју већа предузећа спадају компаније Прокупац и Хисар.

Јастребачко-топлички крај има боље путеве од Власинскогкраја. Долином Топлице води пут ка Подујеву и Приштини. Долином Топлице прелази и трансбалканска пругаНиш-Приштинапреко превоја мердаре.

Индустрија овог крајаје у великом паду. Фирме Куршумлијесу метална индустрија „7. јули“, „Металац“. Фабрикабезалкохолног пића “Прокупац”,индустија памучног предива.Индустрија намештаја “ШИК Копаоник“. Планика која пакујеПролом воду.

- 62 -

ВЛАСИНА И КРАЈИШТЕ

ПРИРОДА

Власина и Крајиште је регија у истогном делу слива ЈМораве. Припада планинско котлинско долинској макрорегији имезорегији јузне Србије. То је засводјена висија од 1200 до1300м нв, са које се издижу заобљене планине и до 1900м.Са западне стране је стрмо засечена раседно ерозивнимодсецима. Власина и Крајиште су покривени глиновитим наносимаа подлога је од кристаластих шкриљаца са интрузијама гранитародопске масе. Источни део слива Ј Мораве се на северу граничиса Балканском Србијом линијом Руј, Бабаичка гора, Селичевица. Значи ово је родопски крај а громадне планине и котлинеприпадају средишњој зони. (Средишња зона се граничи премаисточној зони на линији Руј, Бабичка гора, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик; Ресавски хумови, Вршачка брда. ГраницаСредишње зоне ка Динаридима је Кукавица, Пасјача, Јастребац, Јухор, Азањски Вис).

Терен је изградјен од гнајсева али и од магматских стенаса плутонским гранитима и андезитима. Горњокредног кречњакаима у горњој Пчињи.

У морфологији регије издвајају се: планине, котлине којесу испуњене терцијарним седиментима, површи које достижунајвише 1750м, речне долине.

Власина је микрорегија у сливу истоимене реке, укључујућиЛужницу са Бабушничком котлином, док је Крајиште микрорегијаизмедју Власинског језера, Босиљграда и границе са Бугарском(она се на северу наставља на Знепоље).

Бесна Кобила /1922м/ је највиша планина субрегије. Сасеверним Верденикомн и Стешером чини разводје измедју Ј Моравеи Струме. Врло је рудоносна (галенит, олово и цинк) јер јој јеградја углавном од магматских стена.

Руј /1706м/ граничи громадне од балканских планина. Северно од Власотинца се запажају трагови вулканских

ерупција. Еруптивних појава има северно одСурдулицеграндиорити чине једну масу дугачку 30км, којаобухвата варденик и делове Чемерника, Бесне Кобиле и ЦрногВрха.

У рељефу Власине истиче се лактасто скретање реке идолине Лужнице код Бабушнице као последица пиратерије. Она јенајпре текла од СЗ ка ЈИ, а река Љуберадја је пробила ободЛужничке котлине, усекла пробојницу, зашла у котлину иоријентисала Лужницу ка западу.

- 63 -

Власинско језеро /12км2/ је највише вештачко језеро на1195м. Настало је у удубљењу некадашњег Власинског блата , подизањем бране на истеку реке власине. Вода језера пада сависине око 900м у долину Врле, покреце електране и отиче у ЈМораву.

Власина /70км/ је река која истиче из Власинског језера.Поднебље је субпланинско. Средња годишња температура на

власини је 7,3. апсолутно минималне температуре се спуштајуиспод -32. количина падавина није велика Босилевград 620мм, Власинско језеро 950мм.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

У овом дели живи највећи број албанског (Прешево 9%) ибугарског (Босилеград 73%)становништва у ужој Србији. Природниприраштај износи 45 ст/км² и мањи него у суседној Топлици иЈабланици. У Општини Црна Трава има 20 насеља и сва места судепопулациона. Становништво се претежно бави печелбарством јерје крај привредно слабо развијен. Печелбарством се бавепознати мајстори из Лужнице и Црне Траве. Ови крајеви сунасељени 70 % становништвом шопске, косовскометохијске ивласинске струје.

У овим крајевима нема већих насеља, а она су разбијена, махалијског типа. Од 230 насеља 6 су варошице. Највећа суВласотинце, Сурдулица, Босилеград, Црна Трава и Трговиште.

Власотинце се налази на прелазу планинске Власине калесковачком крају. Пољопривредно земљиште обухвата 55 % територије,а ту су и шуме и водни ресурси. У структурипривреде Власотинце највећим делом учествује индустрија(текстилна, дрвна, метална, индустрија грађевинскогматеријала, графичка и индустрија алколних и безалкохолнихпића) грађевинарство, занатство, трговина и угоститељство.

Сурдулица има пољопривредне потенцијале на плодним пољима, сточарске на планинским пашњацима. Воде су вредан потенцијалкоје су искоришћене за ХЕС Власина и фабрика воде „Роса“. Уграду се налази фабрика машина и ливница челика, фабрика аутоделова, фабрика минералне вуне.Црна Трава се у турско доба звала Каракас. Црнотравскипечалбари су познати као градитељи-зидари, а некада су сезвали Дунђери. Становништво је већинско српско 90%. Град лежиу средишту Власинске висоравни на 950 м нв. Насељавање овогкраја вршено је са Рашке и Копаоничке области. Територија јепозната по старим рударима који су вадили гвождје.

- 64 -

ПРИВРЕДА

Привреда је веома слабо развијена. Становништво се бавиземљорадњом, сточарством и печелбарством. Земљорадња јенајвише заступљена у Бабушничкој котлини у којој живелужничани, та котлина је плодна и добро саобраћајно повезана.

У општини Црна Трава је 80% пољопривредних површина подпашњацима.

Од привредних грана већи значај има шумарство на високимпланинама али и рударство. Шумарство је значајно на БеснојКобили и на осталим планинама. У околини Сурдулице суоткривене руде волфрама, олова, цинка, кобалта и бизмута. Тусу и налазишта молибдена у широј зони од Мачкатице до КривеФеје. У Бесној Кобили надјен је графит и фосфат. КодБосилеграда има бакра.Један од првих енергетских објеката била је хидроелектрана наВласини. На висини од 1204 м на месту Власинског Блата, подигнуто је језеро. На овај начин скупљене су воде и скренутоотицање Власине ка Врли, у чијој долини су изградјене 4 хидроцентрале, Врла 1-4 јачине 119 МW. Хидроелектрана јеподигнута код Владичиног Хана 1974. године. У структурипривреде Власотинца, највећим делом учествује текстилна, дрвна, метална, индустрија грађевинског материјала а ту је ииндустрија монтажних кућа. У Босиљграду је значајнапрехрамбена индустрија а околина града је богата мрким угљем играфитом.

У овом крају се налазе и каменоломи који су база за развојиндустрије градјевинског материјала, као и дрвна индустрија.

- 65 -

МЕТОХИЈАПРИРОДА

Метохија је типска, јасно ограничена и морфолошкииндивидуалисана котлина. Име Метохија је настало од речи„метох“ што значи црквено имање ( у средњем веку многа селасу била метох појединим манастирима). То је планинско-котлинско-долинска макрорегија И мезорегија југозападнеСрбије.

Површина котлине је 4684 км², док њено дно лежи релативнониско на 350 до 450 м апсолутне висине, и ниже је од днаКосовске котлине. Дно котлине је доста неравно са пречником 60 км. Дужина јој је измрдју Истока и Дјеравице 47 км а измедјуИстока и Призрена 68 км. У средњим деловима котлине изнеогених наслага избијају серпентинске масе и кредни кречњациу виду острвских узвишења Планина Милановац, Гребничка планина, а са дна Дјаковачког дела дижу сесерпентинске купе- Црмљанска Чука 701 м и Бабај Лоћ.

Јужни део котлине изградјен је од палеозојских шкриљаца, који су убрани и испресецани раседима. Измедју њих суукљештени тријаски кречњаци а има и габра. Скрашћених кречњакаима на Коритнику и Паштрику. Планински масив јужно од Паштрикаи Јуничке планине као и планина Русалија северно од Пећисастоји се од серпентина. За серпентинске масе везане сухромне руде које се највише експлоатишу у Деви. Проклетије суизградјене од мезозојских седимената. Дно котлине је покривенонеогеним лапорцима, глинама и кречњацима преко којих лежеречни седименти и морски наноси.

Метохија је спуштена дуж раседа на сутоку Динарида иШарида. Она је једна од три велике котлине на тектонскојсутоки друге две су под водом Скадарска и јужно Јадранска.

Она се састоји од Пећко-Источке котлине на северу (кружниоблик), Дјаковачко-Ораховачке у средњем делу (динарскогправца) и Призренско-Суворечке на југу (са правцем пружања си-јз). У морфологији котлина издвајамо алувијалне равни рекаизмедју којих се налазе речне и језерске терасе.

Метохија је спуштена током савске фазе алпске орогенезе уолигомиоцену( пре око 23 милиона година). Спуштање јенастављено о чему сведоче рецентни раседи, . Најдужи јемеридијански Пећко-Дечански расед. Меридијански је и Дримскирасед. Динарско пружање има Дјаковачки расед, а упоредничкиИсточки расед. Средином котлине се пружа дужи расед одЕреничке Чуке до Црмљана.

У току неогена котлина је била испуњена језером, које јекомуницирало са Косовским језером. Језерски седименти и слабиабразиони трагови су очувани по ободу котлине до 1010 м. Језеро је изчезло после средњег плиоцена, када се на појавиоток Белог Дрима који је покупио воде са планина и усекаоепигеније (које су се јавиле пошто су Бели Дрим и притокепотекли у језерској равни, преко 700 м).

- 66 -

Епигенетских клисура има 12- домна епигенија Белог Дрима укречњачком брду Градишу, код Швањског моста (450 м дугачка и90 м дубока), домна код Црмљана (701 м), ивична на источнојстрани Паштрика са висином 520 м. Затим епигеније ПризренскеБистрице, Дечанске бистрице, Мируше и Клине.

Усецање Белог Дрима је ненормално. Његово врело је на 580 м н.в. и ниже је од највишег дела епигеније у Црмљанској чуки701 м. Наиме, врело је наставак 10-ак км дугачког подземногтока у радавачкој пећини са извором на 2000 м.

Јован Цвијић пише да су Проклетије, за време ришке ивирмске глацијације, биле изложене глацијацијом јачом одданашњих Алпа. Снежна граница на Проклетијама је била на 1550 м, а на Шари на 1700 м апсол висине. На Проклетијама супостојала четири ледника: Плавски (спуштао се ка северу), Пећки (ка истоку), Дечански (долином Дечанске Бистрице) иРожајски (долином Ибра).

Пећки ледник кретао се долином Пећке бистрице, 25 км крозРуговску клисуру. Спустао се до Метохије где је на 600 мнаталожио чеоне морене високе до 600 м и дебеле 260 м ( за њихЦвијић каже да сунајмоћније морене на Балканском полуострву). Спојио се са Сушићким ледником и створио супдолински ледник са6 км и дебеле наслаге морена.

Дечански ледник је се кретао долином Дечанске Бистице надужини 20 км и наталожио је ивичне морене.

Најчешци облици плеистоценских ерозија у планинскомпростору су цирковии валови. Циркови су заступљени нпр. УСтрочкој планини цирк Рзничке рупе и Штавица док група од 5 циркова окружује врх Дјеравице. На Проклетијама има и цирковавеликих до 6 км (днои цирка Шкврла широко је 2,1 км). Део Шареизмедју Љуботена и Враца је био под ледом. Николић је овдепронашао 40 циркова и 16 циркних језера на висинама до 2440 м. Познатији циркови су Кар Никола, Бабин Гроб.

Боривоје Ж Милојевиц каже да је долина Пећке Бистриценепредставља валов већ је то флувиоденудациона творевинаизградјена највећим делом у кречњацима. Призренска Бистрица јеусекла Дувску клисуру, у чијем је наставку река изградиламакроплавину са висинском разликом од 65 м где лежи Призрен.

Крашког рељефа има на Проклетијама и на Паштрику (која сеодликује градјом од мезозојских кречњака). Шкрапа највише имау Копривнику и Жљебу и ребрастог су облика и углавном сеналазе на благо нагнутим крашким површима. Краса има и уунутрашњости котлине (крас Милановца, Опоља, Мируше). Најпознатија је Радавачка пећина која се налази у продужеткуврела Белог Дрима, који савладјујући пад од 1500 м подземнотече 10 км. У њој се истичу 4 подземна језера као и 25 травертинске каде, 2 дворане и 2 галерије. У кањонској долиниреке Мируше се истиче пећина Уљарица. Пећина Душ има 15 језераца.На уласку у Руговску клисуру Карамаказ, док је садесне стране Бистрице, у подножју Губавца, Маркова пећина. НаКопривниоку је Мечкина печина.

- 67 -

Бели Дрим, је најдоминантнији ток, који извире северно одПећи у близини села Радавац. Настаје из два изворишна кракакоја се спајају нешто узводније од водопада Бели Дрим висок 25 м. На левом извориштом краку налази се хидроелектрана Радавацкоја се користи за потребе Пећи. Његова дужина од изворишта доВрбице на 270 м где напушта нашу земљу износи 156 км. Река имабројне проширене и сужене делове па је његова долинакомпозитна. Проширења се налазе од села Радавца до селаТрстеника и тај део се назива Велики Луг. Други шири део сеналази од Великог Луга до места Долово. Клисураасти део је одсела Долова до Храмовника који је усечен у серпентинској масиКозника. Од Храмовника па до села Нашецје ново проширење и тусе налази најнижи део Метохије. Од села Нашеца до изласка изнаше територије Дрим је усечен у кречњачке креде.

Пећка Бистрица извире под именом Бјелуха испод Старца на2243 м. Дужина му је 62 км и улива се у Бели Дрим код ДоњеГрабанице. Њена долина је композитна са полиморфним иполигенетским облицима рељефа. Састављена је од два котлинскапроширења (Кућиште и Дрељ) и три клисуре.

Дечанска Бистрица извире испод Пасијег Врха на 2281 м. Дужина реке је 53 км. На њеној главној притоци КожњарскојБистрици налази се истоимена ХЕ снаге 6 МW.

Ереник је река која извире из ледничког језера исподДјеравице а улива се код Швањског моста у Бели Дрим.

Источка река је лева притока Белог Дрима извире у подножјуМокре Горе. У њеном изворишном делу налази се ХЕ Исток.

Мируша настаје од два изворишна краја испод Црнољеве. Њенадолина се одликује сужењима (кањон Мируше код села Бубље) ипроширењима. У доњем току реке измедју Козника и Гребничкепланине, кањон Мируше са 13 језераца који се постепеноповезују и дају дивне слапове и водопаде.

Призренска Бистрица има композитну долину са проширењимакод села Мушникова, Богошевца и Речана а низводно од овог селаје узани део реке до Призрена.

У метохији су Проклетијска језера, на Мокрој планини јемало беримско језеро и крашко Опољско језеро, које лежи унајнижем делу котлине.

У Метохији постоје утицаји јадранске климе (долиномДрима). Умерено континентална клима влада у планинском појасуод 800-1400 м апсолутне висине. У Метохијској котлини јавља сежупна варијанта умерено континенталне климе као последица већезаштићености од продора хладног ваздуха. Годишња количинападавина опада од запада ка истоку тако да је највећа количинападавина у региону Јуничке планине и Паштрика где има и до1350 мм талога, снежни покривач се задржава до 40-60 дана.

- 68 -

Метохијски крајеви- Пећки подгор је брежуљкасти део исподЖљеба и Мокре Горе, северно од Пећи. Ругово се простире окосредњег и горњег тока Пећке Бистрице са шиптарскимстановништвом и препознатљивим фолклором. Хвосно је западниодео обода измедју Пећке и Дечанске Бистрице. Његов нижи деоје раван око Белог Дрима. Преководе је средишњи деоМетохијеизмедју Белог Дрима и Пећке Бистрице, има 25 насеља. Прекорупље је источни део измедју Подрима, Подгора, Дренице иЛапушника и то је област слива доње Клине и Мируше са 40 насеља. Река се пружа од Дечанске Бистрице до Дјаковице. Дримски Луг је средишњи део Метохије од Белог Дрима доДечанске Бистрице. Љешански Луг је у долини Пећке а БаранскиЛуг у долини Дечанске Бистрице. Хас се простире од Дјаковицедесном страном Дрима. Подрим је долина Дрима од Прекорупља каПризрену, са центром у Ораховцу. Призренски подгор је измедјуПодрима, Призрена и планине Црнојеве, са центром у Сувој Реци. Опоље је жупа са 16 насеља у изворишту Плавске реке, која јена западу затворена Коритником а на истоку Шаром.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Сматра се да је регија настањена још у време палеолита. Из касног неолита се помињу насеља винчанске културе, Ракош ИРудник, у подножју Мокре планине. У близини Суве Реке кодПризрена на локалитету Широко пронадјени су предмети избронзаног доба. Римска насеља су откривена код Клине И уПоповљану.

Српска средњевековна држава је се формирала у 11.веку адо краја 12.века се продужила на југу до Липљана. Из средњегвека је Душанов град у Призрену, манастире Пећка Патријаршија13.век, манастир Дечани (Стефан Урош ИИИ), Богородица Љевишка(краљ Милутин 14.век), Свети Архангели (цар Душан 14.век).

Становништво Метохије је неравномерно распоедјено пореонима. У планама (Ругово или Шар планина), је најмањипопулациони раст. Густина насељености је велика око 120 ст/км2. највише је албанаца више од 85%, док је срба око 10%. Највише албанца је било у Дечанима, Ораховцу И Дјаковици.

Пећ је насеље на изласку из Руговске клисуре. Помиње сепочетком 13.века у средњевековној Србији И тада је биозначајан трговачки центар. На северној страни је брдо Јарина ана јужној брдо Карагач. Патријаршија, има три цркве, јепроглашена 1346.године, у Скопљу. Водећу улогу индустријеимају фабрике конфекције, крзна И обуће. У граду је И фабрикааутоделова, циглана И производја мермера “Оникс”.. Пећ има Ијаку шумску привреду (23000ха). у граду се налазипољопривредни комбинат са фабриком шећера И алкохола. Изтурског периода очувана је Јашар-пашина кула.

- 69 -

Призрен је подигнут на плавине Призренске Бистрице, наизласку из Дувске клисуре. У римско доба се звао Теранда а увизантијско Теранда.Био је престони град за време цара ДушанаИ Уроша. У граду је задужбина цара Душана, св. АрхангелМихајило И у њему је сасхрањен 1355.године. издваја се фабриказа конзервирање воћа И поврћа, фабрика коже, обуће И свиленихтканина. У клисури је горњи град Вишеград И мост цара Душана.

Дјаковица датира из 17.века када су овде подигнути темељиХадум дзамије. До другог светског рата овде је постојала самоциглана И хидро електрана а потом се подижу фабрике конфекцијеИ трикотаже. У граду је фабрика електромотора. Ту је И рудникхрома “Дева” из 1930.

Ораховац је центар пољопривредног Подримља. Он се развиона подножју планине Милановац. Први пут се помиње у повељицара Душана где се описује као метох манастира Хиландара. Уграду је индустрија пластичних маса “18. Новембар”.

ПРИВРЕДА

У Метохијској котлини највише је заступљена пољопривредазбог добрих физичко-географских услова и шумска привреда ( подшумом 38% ), док је збатно мање распрострањена индустрија. Метохија је у економском али и у културном погледу биланајзаосталија област у земљи. После другог светског ратавршенаје аграрна реформа. Пољопривреда је модернизована изградњоммрежом канала који разводе воду Белог Дрима и његових притока. У структури пољопривредних површина преовладјују оранице ибаште 43%, сличан проценат је под пашњацима , затим око 10% јепод ливадама, виноградом и воћњацима. Највише се гаје жита 80% затим крмно, повртарско и индустријско биље. У новијојпољопривреди већи значај имају хибридни кукуруз и високороднапшеница. У околини Пећи и Дјаковице зу знатне површине подповрћем- пасуљ, паприка и парадајиз. Од индустријског биљагаји се дуван и шећерна репа. Воће се највише гаји око Пећи иДјаковице и у Призренској котлини- шљиве јабуке (султанке). Виноградарство у Призренској котлини је традицијоналног типа.

Занатство је цветало у 18. и 19. веку а најчувеније субиле кујундзије из Призрена, Пећи и Дјаковице. Од индустријеје најзначајнија прехрамбена (фрабрика шећера у Пећи, фабриказа прераду воћа у Призрену, алкохолних пића у Сувој Реци), текстилна ( фабрика свиле и трикотаже у Призрену) и кожнаиндустрија, градјевинског материјала (мермерни комбинат уПећи).

- 70 -

У Метохији је ХЕ у Призрену, Пећи (Радавац), Кожњар 6,5 мw у долини Дечанске Бистрице, Диканце у кањонској долини Бродскереке, Жур у Опољу а ТЕ је у Дјаковици 1,3 мw.

Од руда се експлоатише хром у рудницима Дева и Бабај Бокс, у дјаковачкој серпентинској зони. У Метохији се налази моћнилигнитни слој дебљине 35 м- код Призрена рудник Ћонај. КодЖура има мрког угља. За украсни камен се користе зелени и црнисерпентин код Ораховца и Дреновца.

Крај је саобраћајно доста важан што доказује периодримљана и тадашњи скадарско косовски друм- Виа де Зента. Постоје две пруге, Пиштине Пећ и Метохија- Призрен.

- 71 -

КОСОВОПРИРОДА

Косовска котлина је морфолошка целина, тектонска потолинатј. тектонски ров меридијанског правца дужине 84 км измедјуЗвечана и Качаника. Највећа ширина котлине измедју Приштине иЗенице је 15 км. Котлина се налази на надморској висини до 570 м док је површина њеног дна 950 км².

Под појмом Косово подразумева се Велико Косово или правоКосово, Мало Косово и Сиринић. Ту је и Дреница и косовскоПоморавље.

Котлина је од Метохије одвојена Дреницом, Неродимскомпланином и Црнољевом (која има изглед површи високе 1000 м, изградјена је од серпентина и горњекредних кречњака), а одјужног Поморавља планином Жеговцем, Козником и Гољаком.

Косовска тектонска потолина је настала после изразитогубирања ободних делова Косова у олигомиоцену. За процесраседања и младјег спуштања везане су ерупције андезитско-дацијских маса по ободу котлине.

Косовска котлина је отворена на северу долином Ибра, најугу Качаничком клисуром Лепенца, а на североистоку долиномЛаба. Котлинско дно је представљено плодном равницом рекеСитнице и то је Косово поље, чија равница заузима 80% поља.Велико Косово је долином Лаба спојено са малим Косовом аниском преседлинмом на истоку са долином Бибначке Мораве. Пространи део од Вучитрна до Урошевца је право Косово, док јемањи део јужно од Урошевца Паун Поље.

Косово се одликује разноврсном геолошком грађом. Старијестене, састављене од кристаластих шкриљаца и гранита сепојављују у североисточном делу Косова. Пермо- тријаскикарбонати, филити захватају северне деливе котлине и они субили излозени магматизму. У околини Косовске Митровице иПриштине запажају се вулкански облици палеовулканске купеЗвечана ( у окуци Ибра), Велетина (изнад Јањева) и МркоњскогВиса (на изворишту Јабланице). За Горњи Миоцен Плиоцен везујесе формација лигнита насталог из акумулација у седиментимбасенима док су холоцене наслаге наноси формирани распадањемстенског материјала и алувијални речни материјал.

После стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза, о томе сведоче моћне наслаге језерских седимената ираспрострањена налазишта угља. Косовско језеро је прекоПреполца комунирало са Топличким заливом а преко Качаничкеклисуре са Скопским неогеним језером. Воде језера нестале су уплеистоцену. Косовско неогено језеро имало је бифуркацију каводеним масама ка северу и ка југу, па се на планини Црнољевиналази и сада хидрографско разводје измедју Црноморског иЕгејског слива- Дрманска Глава 1364 м.

- 72 -

Мало Косово је дугачко 25 км а широко 12 км, то јетектонска творевина, виша од Великог Косова, на 640 мапсолутне висине. Од Великог Косова је одвојена пречагом укојој је усечена клисура Лаба код Доња Љупча. Пружа се доПреполца, преседлине на 875 м.

Дреница је ниско побрђе Космета раздваја Косовску иМетохијску котлину. Њој припада земљиште у сливу реке Клине, притоке Белог Дрима, и у сливовима Дренице и Седларске реке. Река Дреница тече ка северу и пресеца планинску пречагуЧичавице и Голеша. У рељефу овог краја се истичу површи од 600 и 680 м које су рашчлањене речним долинама. Планина Дреницаизградјена је од шкриљаца и серпентина и има изглед билависине 1094 м.

Сиринић лежи у северној подгорини Шаре. Он комуницира сасуседном Шарпланинском Средском жупом у сливу ПризренскеБистрице, преко превоја Превалца 1515 м. Сиринићка Жупа сепростире по падинама Шар планине и њених обронака Ошљака, Островице, Студенице, Жар и Језерске планине. За времеплеистоцених глацијала са Шаре сеспуштао Сиринићки ледникдужине 7 км и он је наталожио флувиоглацијални материјал.

Хидрографска мрежа Косова гравитира ка Црноморком иЕгејском сливу.

Ибар убрзо по уласку у котлину напушта Косово низводно одКосовске Митровице. Код овог града Ибар чини изразити лакаткоји је објашњен од стране Цвијића, пиратеријом- доњи Ибар јепробио разводје код Дрена и каптирао рожајски Ибар некадашњуотоку Косовског језера.

Ситница је главна река Косова. Она јако меандрира и померасе уз леву, западну страну корита. Стара корита се распознајукод Вучитрна где се преко једне мртваје налази највећи мост наКосову- Војиновића мост. Она одводњава највећи део котлине каИбру, при поводњу се излива и плави алувијалне равни. Ушће уИбар је код К. Митровице.Јужни део Косова одводњава Неродимка пореко Лепенца каВардару.

Лепенац је лева притока Вардара, у горњем делу протицекроз неогену котлиницу Сиринић, прима Неродимку и лактастоскреће ка Скопској котлини измедју Шаре и Скопске Црне Горе, Качаничком клисуром. Клисура је усечена у мезозојскимкречњацима и шкриљцима. Најужа је измедју варошице Качаника иДјенерал Јаноковића, у дужини 12 км. У северној, ужој половиниразликујемо шири и виши део који је изградила језерска отока, и нижи део који је усекао Лепенац упостлакустријској фази. Назив је добила од качака, турака који су пљачкали трговачкекараване на овом месту.

- 73 -

Неродимка је имала бифуркацију , код Урошевца на 578 м. Изворишне краке чини мала и велика река која се код Неродимљаспајају у једну реку. Низводно од села река се рачва, једанкрак иде ка североистоку а други ка југоистоку. Североисточникрак се поново рачва код места Теразије- делом отиче ка северука Ситници /Црно море/, а јужним краком се спаја сајугоисточним краком Неродимке и улива у Лепенац /Егејскоморе/. Раније се северни крак разливао и стварао баре, медјукојима је Сазлија била највећа али је прокопавањем канала бараје нестала.

На Косову се налази неколико комулација- Батлавско језероу долини Батлаве, на 600 м н.в., леве притоке Лаба, изградјеноза потребе термоелектрана; Грачаничко језеро, у долиниГрачанке снадбева водом Приштину; Газиводе језеро на Ибру јенајвећа вештачка акомулација.

Медју превојима највиши је Превалац 1515 м, на путуСиринић Средска, познатији је Преполац измедју Малог Косова иТоплице. Преко њега је водио трговачко стратегијски пут, затимасвалтни пут Ниш- Приштина, па миграциона струја са КиМ као ипогранична постројења. Мало Косово и Топлицу повезује и превојМердаре са тунелом на прузи Прахово-Пећ. Значајни су ипревојиБиба 583 м и Лабљане 824 м, ка Јужном Поморављу као и превојДуље на путу из жупе Штимље ка Призренском Подгору.

Косово има углавном умереноконтиненталну климу. Косовопоље се одликује степском климом а планине по ободусубпланинском. Падавине су током године равномернораспоредјене а годишње падне 650 мм талога, док обод котлинеприма око 730 мм.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Косовска котлина је одавно настањена. О томе сведочепраисторијска насеља код Приштине (Доња Брњица)и код КосовскеМитровице (Карагач). Илирска племена на територији Косованалазе се од 2. миленијума пне, од којих су најзначајнијиДарданци. Римљани освајају ову област 160. године нове ере иод тада је део римске провинције.

Први преци Срба су почели да насељавају Косово око 5. века. Срби из Рашке продиру на Косову највише у 12. веку и тоиз Рашке. У току ратовања са византијом ширила је се и српскатериторија. Тежње првих српских држава, Дукље и Рашке, биле суусмерене према Косову и Метохији.

Рашки жупан Вукан је освојио Звечан, из њега јевршиопоходе ка Липљану. У 13. веку Косово је већ било прикљученосрпским поседима, а наредних два века срби граде и бројнезадужбине. Пре доласка турака Косово се добро развија збогзначајног рударства и сточарства. Рудник Трепча се помиње од1303. године као налазиште олова и сребра, док је и рудниксребра и олова Ново Брдо такодје из тог доба. За времепостојана српских држава од 12. до 15. века већинастановништва је било српске националности.

- 74 -

На Косову пољу се 1389. године одиграла Косовска битка, укојој су Срби доживели пораз. Тиме се Турцима отвара пут заосвајање Балканског полуострва. Између 1371 и 1398 годинеКосовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова иДренице, који 1389. године постаје турски вазал. Косово остајепод влашћу српске Деспотовине до 1459. године, кад пада подтурску власт.

Градови су се на Косову развијали су се у са трговином, занатством и рударством. Најзначајније рударско место, али исредиште трговине, било је Ново Брдо и рударски центар Јањево.

Између 1459 и 1912 године, Косово и Метохија је било усаставу Османског царства. Током турске владавине био јеформиран Косовски вилајет, првобитно са седиштем у Призрену, апотом у Скопљу. Јован Цвијић је сматрао да појам Стара Србијапокрива скоро целу област косовског вилајета који је предБалкански рат обухватао Косово, Метохију, Горње Полимље, Гусиње, Љуму, северну Македонију до Велеса и источнуМакедонију са целим сливом Брегалнице.

За време тутака срби су се непрестано исељавали ка северу, у данашњу Шумадију, Срем, Мачву и Војводину. Веће променеетничке структуре становништва настале су крајем 17. века, када се после повлачења аустријске војске, због порза кодКачаника, ка северу повукло и српско незаштићено становништво. С друге стране, Албанаци су се досељавали из планинске исиромашне северне Албаније. То су догађаји познати под именомВелика сеоба Срба под вођством Арсенија ИИИ Црнојевића.

Нови сукоб између Аустрије и Турске (1716-1718.), завршиосе Пожаревачким миром. Граница је постављена на ЗападнојМорави. Исламизација Србије је тад највише узела маха наКосову.

Највише албанског живљаима има у општинама Качаник, Србица, Подујево, а бројнији српски живаљ имају општинеПриштина, Косовска Митровица, Гњилане, Урошевац. Сиринић јестара средњевековна жупа са већим бројем албанаца на југу исрба у горњем Сиринићу.

Поразом српске војске у Првом светском рату 1915. године, аустроугарске јединице окупирају северни део Косова, абугарске јужни. После пробоја Солунског фронта 1918. године, Косово у октобру заузимају јединице српске 2. армије, иподручје нешто касније улази у састав новостворене КраљевинеСрба, Хрвата и Словенаца.

Приштина је средњевековна престоница српских велможа (ВукаБранковића), стара трговачка варош и турска касаба.подигнут јеу долини Приштевке на 600 надморске висине. За време Римљаназове се Вицианум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века. Обнавља је у 6. веку византијски цар Јустинијан и називаИустиниана Сецунда.

- 75 -

Споменик на Газиместану- висок 25 м, манастир Грачаницакоји је у 13. веку подигао краљ Милутин и Муратово турбеобележавају, у близини Приштине, место где је вођена Косовскабитка. У граду је и царска џамија. Град има 13 фабрика а близује аеродром и јадранска магистрала. У граду се развилаграфичка индустрија, градјевинског материјала и фабрикаамортизера. Град пијаћом водом снадбева Грачаничко језеро. Уоколини града су рудници олова и цинка Ајвалија и Кижница, рудник магнезита код Вучитрна, рудници лигнита код Обилића.

Косовска Митровица је град на 496 метара надморске висине(ушће Ситнице у Ибар). Име Митровица потиче из 14. века, поСветом Димитрију Солунском. На простору града нађени сутрагови рударења из доба неолита, а у 6. веку византијски царЈустинијан И гради тврђаву Звечан. Као рударски град- Трепча, спомиње се 1303. године. Град -дворац у другој половини 13. века је припадао жени српског краља Стефана Уроша И, ЈелениАнжујској. Данашњи град се први пут помиње као Дмитровицасредином 15. века. Име је потекло од локалне цркве св. Димитрија. Поред рудника Трепча, у Звечану постоји топионицаолова и цинка, а у самом граду међу већим предузећимаиздвајају се Фабрика суперфосфата (вештачка ђубрива и сумпорнакиселина) и Фабрика акумулатора "Трепча".

Урошевац (старији назив: Феризовић) на надморској висиниод 573 метра у подножју планине Шара (1923 метра), у долиниреке Лепенац. Град има индустрију уља, намештаја и дувана.

Гњилане је центар косовског Поморавља. У доба владавинецара Стефана Душана Силног град се звао Ружица. У центру градаје споменик Кнезу Лазару.Вучитрн је подигнут на простору римског Вицијанума (лат. Витианум), док се сам град се развио око српске средњевековнетврђаве. У првој четвртини XВ века у њему се налазилапрестоница Бранковића а данас је ту и Војиновића мост прекореке Ситнице на старом караванском друму који је повезиваоДубровачку републику са Скопљем, потиче са краја XИВ века. Близу града је црква Самодрежа.

ПРИВРЕДА

Косово је пољпоривредни али и велики рударски реон. Косово је познато по лежиштима лигнита са наслагама 1,5 милиијарди т.угљоносни слојеви се простиру на дужини од 40км. Косовски угљоносни басен се налази у зони од Качаника иУрошевца, преко Липљана, Приштине и Вучитрна до Митровице насеверу. Прва истрживања су вршена током 1920. у близиниКосовског је дренички и Метохијски басен. Обиље угља је базаза рад термоелектрана код Обилића. У близини је и Ибарскибасен мрког угља. Косовско неогено језеро наталожило је поредглине и песка, огромне наслаге дрвета.

- 76 -

Косово је познато и по рудницима Кижница код Приштине-олово и цинк са резервама око 10 милиона т. Оловоцинканирудник је и Ајвалија код Приштине и њене руде су у вези сатерцијарним андезитским ерупцијама. Олово се добија из рудегаленит а највеци оловни рудник је Трепча код КосовскеМитровице.

Магнезит се вади у руднику Голеш, који је прорадио 1921. овде се вади и никал. На Косову су утврдјене резерве око 35 милиона т силикатног никла. Код Грачанице су налазиштакобалта.

Од укупне пољопривредне површине нешто мање од половинечине пашњаци и ливаде, што даје велики потенцијал развојусточарства. Обрадиве површине су по котлинским равнима иречним долинама. Највише се гаје кукуруз и пшеница док је воћаи винограда мало.

Индустрија је распрострањена у Вучитрну са фабрикомпоцинкованог лима хемијском индустријом градјевинскомпредузећу „Косово“. Фабрика дувана и текстила је у Гњилану. УПриштини се развила графичка индустрија, градјевинскогматеријала и фабрика амортизера.

- 77 -

ЦРНОГОРСКО ПРИМОРЈЕ

ПРИРОДА

Црногорско Приморје је Јадранска макрорегија и мезорегијаЈИ приморја. Уски појас измедју Грбаљског гребена и Бојанепружа се динарски дуж мора, са ширином од 2 до 3 км И називасе Паштровићко-улцињско приморје или Црногорско приморје уузем смислу. Припадају му и приморске планине Румија иСуторман,које се дизу недалеко од морске обале.

Басен Јадранског мора је издужена депресија правца си-ји. Средином терцијара у еоцену море је надирало на рачун копна очему сведоче седименти. У олигоцену се јавила регресијаЈадранског мора, док је у миоцену И плиоцену линија јепоомерена ка истоку а у току плеистоцена обалскалинија сечесто колебала.

За време глацијала море се повлачило, речне долине су сепродужавале а синлинале су постале суве. У постглацијално добауслед влажније климе И епирогених покрета море је потопилониже делове.

Обалска зона је изградјена од кречњака иза које се налазифлишна зона. Цела обала од Будве до Спича се одликујеклифовима од тријаских кречњака чији слојеви падају ка копну, док су главе окренуте ка моруИспред обале нема острва, абразија је зашла 120 м у флишну зону И створила полукружнезатоне са кречњачким ртовимаи ниским песковитим жаловима. Уовом делу Јадранског приморја су Будвански и Барски залив изатони Петровца, Лучица, Буљарице, Улциња и др. У флиснимстенама развиле су се и ниске приморске заравни - Буаванско, Буијарицко, Барско и Улцињско поље са Шашким језером иЗогајским блатом. Интересантан облик акумулације представљапешчана превлака (томболо), која спаја континенталну обалу санексаасњим острвом Свети Стефан, сада полуострво.

У Пастровицко-улцињском приморју дизу се три планине.Румија(1 595 м) се дизе у заледју Барског поља и надСкадарском потолином. Динарска крецњачка планина је са голимгребеном и дубоком преседлином у њему (на 905 м;пут Бар-Скадарско језеро), а поагорина јој је шумовита. Румија сепрема северозападу наставља у Суторман преко чије преседлине844 м води пут Бар-Вирпазар). Северозападно од Сутормана јепланина Созина (954 м).

Црногорско приморје има медитеранску климу,због јужногположаја и близине Средоземног мора.

- 78 -

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

Паштровићи се први пут помињу 1355. као властела у службицара Душана, када је цар послао Николу Паштровића напосланство у Дубровник. У средњем веку су имали аутономнутериторију. У три општине ове микрорегије (Бар, Будва и Улцињ) живи просечно 110 становника на км2 и то је најнасељениојикрај ЦГ. Поред бројних црногораца овде живе Албанци, Срби, Муслимани.

У Паштровићима живи 11 племена. Они су имали развијенуплеменску организацију око које су се формирала племена у 17. веку. Она су потицала из властелинских породица из стареСрбије. Водили су борбе са млечанима. У њима се истакао БалшаИИИ који је подигао манастир Св. Николе. Под Млечанима остајудо краја 18. века. Средиште Паштровића био је Св. Стефан којије основан у 15. веку.

У овом делу Цг налази се 155 насеља. Бар- ( грчки се звао Антибарис а латински Антибаријум, док

се српски назив први пут помиње у биографији СтеванаПрвовенчаног), његови најстарији становници су Илири а од1183. улази у састав Немањићке државе. За време Турскевладавине 1571-1878 вршена је исламизација српског народа. У11. веку ушао је у састав Зете и био престоница зетске државекнеза Војислава. Чине га Стари и Нови Бар удаљени медјусобно 5 км. Стари Бар је порушен у рату Цг и Турске а његове зидинештрче на обронцима Румије.Нови град се простире уз брдоВолујицу. Град има индустију флашираних сокова и пива, фабрикусапуна. Околина је позната по маслињацима старим 2000. година. Улцињ- је најјужнији град јадрана. Сматра се да су гаосновали Илири и тада се звао Колхинијум (порушен земљотресом444.), а звао се и Олциниум. Након поделе римског царстваприпао је провинцији Превалис. Њега су обнављали царЈустинијан, Немањићи и Балшићи. У својој историји заузимао гаје Стефан Немања 1183. а био је и престоница зетскихвладатра,а у њему је надјено и трагова турске владавине 1571-1880. поморство града има највише успеха од 17-19 века- чувенаулињска флота. Има фабрику маслиновог уља а у суседном Штољује познато ловиште на шљуке.

Петровац- (раније Каштел Лаштва) које се први пут помињеу летопису попа Дукљанина, је туристичко место са два рудникаи фабриком бентонита. У суседној ували Лучици је добра плажаса лековитом водом. Амблем Петровца су његова два острва: КАТИЧ и Св. НЕЂЕЉА на коме је, по предању, један бродоломникиз захвалности Богу саградио црквицу. У заледју је Буљаричкопоље.

- 79 -

ПРИВРЕДА

Укупна површина пољопривредног земљишта у овој регији је132 000 ха. На ливаде спада 77%, оранице 10%, воће 5%, виногради 2%. Пољопривреда је развијена у Буљаричком, Барскоми Улцињском пољу која су изградјена од флишних стена ијезерских седимената.

Медитеранска клима погодује пољопривреди, па се овде гајемаслине и суптропске културе. Општина Бар има највећи деопољопривредних површина под воћњацима и виноградима (183 ха). У околини овога града има више хиљада маслинових стабала. Утоплијим деловима најбоље успевају аргуми, највише лимуни. Мелиоризација око реке Бојане, добијене су површине за тразвојразноврсних култура, као и 2-3 жетве у току једне године. Пољопривреда се развила на црвеници.

У овом крају од руда има мангана код Будве; гвождја, олова, нафте и живе измедју Петровца и Бара. Код Улциња соли иасвалта. Мангана и живе има код Спича. Код Петровца се налазирудник алумосиликатне руде монмориопнита. Нафте има кодБулкјаричном нафтоносном реону где једна бушотина достижедубину 4440 м. У околини Улциња измедју Зогајског блата иБојане , надјена је руда хрома и титана. Неисцрпне резервекречњака, лапорца и црвеног боксита су у близини Бара иУлциња. Улцињ је ипак најпознатији по соланама које имајуповршину 8,5 км², подигнуте 1926. године.

У Улцињу постоји фабрика маслиновог уља а у Штоју јеловиште на штуке. У Новом Бару је најзначајније пристаништеовој дела Јадрана. Лука Бар је изградјена у интервалу од 1957-1970.Бару се налази и фабрика за прераду воћа и поврћа, којесе гаји у Барском пољу. Од индустрије ту је и фабрикабентонита. Град има и фабрику сапуна.

Туризам је важна грана привреде. Његову основу чине: топломоре, лијепе плаже, културно-историјски споменици. Игало јебања и климатско љечилиште. Од познатијих плажа ту су пешчанеплаже Будве којих има 19 са укупном дужином 38 км (Могрен чинедве песковите плаже дужине 350м; Словенска плажа је укупнедужине око 1600 м. Пржно је комбинација пешчане и деломстеновите плаже, дужине 260 м. Ту су још и Јаз, Краљичинаплажа, Буљарице). Улцињске плаже се пружају на 300,000 км², садужином 12 км.

- 80 -

ЗЕТА

ПРИРОДА

- 81 -

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

У Зети су живела илирска племена Лабеати (од Скадра доПодгорице и имали су своје насеље Медун) и Доклеати (њиховград је била Дукља, 3 км од данашње Подгорице).

То је било језгро Дукље, прве црногорске државе с краја12. века, и касније државе Зете, Балшића од 1360. до 1421. године.

Дукља је била територијална основа свих фаза државнеорганизације Црне Горе. Формирана је почетком 7. века натериторији некадашње римске провинције Превалис, подсуверенитетом Византије. Крајем 10. века Византија је Дукљидала независност, а њен први кнез постаје Владимир. ПоВладимировом убиству у Котору борбу за потпуно ослободјењепреузима Стефан Војислав.

Зета је назив за средњевековну црногорску државу, а првипомен налазимо код византијског хроничара из 11. века. Усвојој историји је била под Немањићима, током друге половине14. и 15. века њомне владају домаће династије Балшића иЦрнојевића. За време црногорске династије Црнојевићи- назив сетрајно користи за државу Црну Гору.

Подгорица је родно место Стевана Немање за време ДјурдјаЦрнојевица, Подгорица је била главно место Зете. На самомкрају 15. века улази у састав Отоманске империје.

Први покрет за ослободјење од турака јавља се владикама изпородице Петровића Његоша почетком 18. века. Црна Гора јеимала сарадњу у борби против турака а касније и млечана, саРусијом и Петром Великим. Ту сарадњу је наставила са ВладикомДанилом и Савом и његовим сродником Василијем. После смртиВасилија уз Саву је владао Шћепан Мали, који је објединиоцрногорска племена.

После Битке на Граховцу 1856. територија је увећана заобласти око Никшића, Колашина и области Васојевића. Црном Гормје владао и Петар ИИ (чувено дело Горски Вијенац у комеописује истреба потурица), кнез Данило (убијен у Котору) икнез Никола.

Завршетком ратова 1876.-1878. године је црногорска државаса међународно признатим границама, а у њен су састав враћениПодгорица, Даниловград, Никшић, Бар, Улцињ, Колашин, Андријевица и Жабљак.

После балканских ратова у састав Црне Горе су се трајнонашли Мојковац, Бијело Поље, Пљевља, Беране, Плав и Рожаје.

Коначне су црногорске границе заокружене 1944. године кадаје на Црној Гори прикључена Бока которска с градовима Котор, Тиват и Херцег Нови.

- 82 -

Подгорица је главни град Скадарске низије и Црне Горе, на52 м н.в. У римско доба на подручју данашње Подгорицепостојала су три урбана центра: Алата, Бивриминиум и Доклеа. Раније се звао Рибница и био је родно место Стевана Немањића. Турском окупацијом тај економски значај је ослабио. Турци сусаградили велику тврдјаву у Погодици. Године 1902. основана јефабрика дувана, прво значајније привредно предузеће. Подименом Титоград, град је 13. јула 1946. постао главни град СРЦрне Горе уместо Цетиња. Име Подгорица је враћено нареферендуму 1992. После Другог светског рата у граду и његовојоколини су основане фабрике за прераду алуминијума, дувана, текстила, вина и грађевинске фирме. Ту је и агрокомбинат 13. јули.

Даниловград се налази у средишту плодне Бјелопавлићкеравнице. У његовој близини се налази манастир Острог, подигнут1665. године на 900 м над. в. У Даниловграду постојииндустрија радијатора. Град има 4000 становника.

Вирпазар представља језерску луку и уз Ријеку Црнојевићаје главно насеље Црмнице. Око њега се налазе позната виногорјаод којих се прави познато Цермничко вино.

ПРИВРЕДА

То је најплоднија део Црне Горе и у Њој је 70 % ораницапод житом. У Скадарској Потолини је 55% под њивама, 31% поджитарицама, под поврћем 8% а под крмним биљем 6%. Од житапреовладјују кукуруз, јечам и пшеница. Удео ливада у укупнојпољопривредној површини је 56%. Котлински обод је под лозом-Цермничко вино. Воћарство је слабо а смокве успевају до 500 м. Дуван добро успева као и повће.

Због мочварних површина су планиране мелиорацијерадиспречавања поплава и добијање плодних површина. То биомогућило добијање и до две-три жетве појединих култура наистом земљишту (воће, поврће, бостан, дуван, пиринач. У Зети се налази и речно-леднички шљунак који је неплодан. Овде је Ћемовско поље које је некада било под шумом али једанас потпуно искрчена те је стеновита подлога потпунооголићена.

На Зети су подигнуте три хидроелектране- Глава Зете 5 мw, Слап Зете 1,6 мw и Перућица са 270 мw, која са ХЕ Мратиње наПиви обезбедјује економску базу Никшићу (железара), Подгорици(алуминијумски комбинат) и Црногорском Приморју. Боксита имана доста места а мермера има код Спужа, а код Подгорице имасировине за производњу карбида и развитак електрохемијскеиндустрије.Зетом воде Барска пруга и асфалтни пут Подгорица- Бар.