АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА – ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕПроф. Мирослав Маркићевић

АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА – ПОЈАМ И ПОДЕЛА

Једна држава - континент

Аустралија (7,7 мил.

km2)

Две државе средње

величине

Папуа Нова Гвинеја (462.840

km2)

Нови Зеланд

(270.534 km2)

Једанаест малих

острвских држава

Вануату, Кирибати, Маршалска острва, Микронезија, Науру, Палау, Папуа Нова

Гвинеја,Самоа, Солонска острва, Тонга, Тувалу,

Фиџи

Зависне територије

КОЛОНИЗАЦИЈА АУСТРАЛИЈЕ

1770. Џемс КукTerra Australis Nondum Cognita

КОЛОНИЗАЦИЈА АУСТРАЛИЈЕ

1770. • Џемс Кук

– енглески посед

1788. • Нови Јужни

Велс – кажњеничка колонија

1825.• Тасманија –

посебна британска колонија

1841.• Нови Зеланд

– посебна британска колонија

1901.• Аустралијск

и Савез (чланица Комонвелта)

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ АУСТРАЛИЈЕ Године 1931. потпуна независност

Аустралије Чланица Комонвелта Савезне државе: Нови Јужни

Велс, Викторија, Јужна Аустралија, Западна Аустралија, Квинсленд, Северна територија и Тасманија

Самоуправна територија – Аустралијска престоничка територија у којој је главни град Канбера

Спољне територије Сектор на Антарктику површине

готово 6 милиона km2 (Australian Antarctic Territory)

КОЛОНИЗАЦИЈА ОКЕАНИЈЕ Први Европљани – побуњеници са брода

„Баунти“ на о. Питкерн (1790) Борба за превласт: Велике Британије,

Француске, током XIX века Немачка и САД Средином XX века једина независна

држава Нови Зеланд

ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА ОКЕАНИЈЕ – ОД 60-ТИХ ДО 80-ТИХ ГОДИНА XX ВЕКА

• Федеративне државе Микронезије, Маршалска острва, Науру, Палау и Кирибати

Микронезија

• Папуа Нова Гвинеја, Соломонова острва, Фиџи и ВануатуМеланезија

• Самоа, Тонга и ТувалуПолинезија

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ И ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ ДРЖАВА ОКЕАНИЈЕ

Унитарне Федерације

Аустралија

Федеративне државе

Микронезије

Републике

Монархије

Самоа

Тонга

Чланице Комонвелт

а

Државно уређење Облик владавине

ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ Аустралија није богата водом; 40%

територије су пустиње и полупустиње Пољопривредно земљиште простире се на

мање од 7% територије

ПОЉОПРИВРЕДА Пољопривреда Аустралије је развијена и

комерцијализована. Аустралија је 2. у свету према броју оваца (раса

мерино) и 1. по производњи вуне. На Новом Зеланду овчарство је још интензивније –

5. место у свету по броју оваца, 3. по производњи вуне и 1. по извозу јагњећег и овчијег меса.

На влажнијим пашњацима и приградским фармама више је заступљено говедарство, а Нови Зеланд је у производњи млека и маслаца у светском врху.

Аустралија је један од водећих светских произвођача пшенице и јечма (Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија и шире залеђе Перта).

У влажном и топлом приобаљу Квинсленда добро успева шећерна трска и тропско воће, на Тасманији, југу Викторије и Новог Јужног Велса агруми, винова лоза и поврће.

На пацифичким острвима становништво се бави риболовом и гајењем кокосове и уљевите палме, банана, свиња, живине...

ПОЉОПРИВРЕДА

РУДНО БОГАТСТВО АУСТРАЛИЈЕ Огромно; његов извоз доноси 60% вредности целокупног

извоза. Аустралија је и данас:

трећи светски произвођач злата на другом месту у свету по производњи и значајан извозник

гвоздене руде (првенствено у Јапан). Најзначајнија лежишта су у Западној Аустралији – на планини Пилбара и висоравни Кимберли

у експлоатацији дијаманата прва (1/3 светске производње), а урана друга у свету

по производњи руда боксита и олова (1. место у свету), цинка (2. место) и сребра (3. место)

међу највећим светским произвођачима каменог и мрког угља

РУДНО БОГАТСТВО АУСТРАЛИЈЕ

Природни ресурси Новог Зеланда су скромни – експлоатише се нешто злата, сребра, угља, нафте и гаса.

Рударство Папуе Нове Гвинеје учествује у вредности извоза са 60%, а најважнија су лежишта бакра, злата и нафте.

На осталим острвима Океаније је веома мало рудних и енергетских богатстава (фосфати, племенити и обојени метали). Најбогатији је француски посед Нова Каледонија, где се налази 30% светских резерви никла (5. светски произвођач).

РУДНО БОГАТСТВО ОКЕАНИЈЕ

ИНДУСТРИЈА АУСТРАЛИЈЕ Концентрисана на југоистоку земље – у Новом Јужном

Велсу и Викторији је 70% укупних индустријских радника (првенствено у широј околини Сиднеја и Мелбурна).

Црна и обојена металургија (топионице гвожђа, олова, цинка, бакра, глинице-алуминијума) лоциране су у близини рудника или на океанским обалама. Са њима су повезане металопрерађивачка, машинска, електро и индустрија превозних средстава (аутомобила, авиона, локомотива и вагона).

У пољопривредним областима и приградским зонама развијена је прехрамбена индустрија.

Најважнији индустријски центри су Сиднеј, Мелбурн, Перт и Бризбејн.

ИНДУСТРИЈА ОКЕАНИЈЕ На Новом Зеланду нешто већи значај има

прехрамбена индустрија, те производња алуминијума и челика (на бази јефтине хидроенергије), али је најзначајнији извор девиза постао туризам (скијање, посета бројним језерима, гејзирима, активним вулканима...).

Острва Океаније имају сасвим мале индустријске капацитете (углавном прерада пољопривредних производа), али нека од њих добро зарађују од туризма – Фиџи, Вануату, Тахити и Бора-Бора у Француској Полинезији.

У Аустралији је, такође, развијен туризам.

САОБРАЋАЈ Густина друмске мреже већа само у

југоисточној ободној зони Аустралије Значајне су трансконтиненталне

саобраћајнице, посебно пруга између Сиднеја и Перта (4.350 km), која кроз област Нуларбор на југу има потпуно праву деоницу дугу 530 km.

Унутар Океаније постоји интензиван међуострвски водни саобраћај.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!