Турцизми у савременом народном говору нишког краја

Вишевековна окупациЈа наших крајева од Тчрака оставила је свој траг у разним областима жнвота па и у култури и језику.

Иако се готово са сигурношћу може тврдити ._-. је утицај турске културе у прошлости био јачи и значајнији, сматрали смо да би било занимљиво испитати колико у садашњем лексичком фонду такозваног .,'обичног човека" има остатака тур-ског језичког утицаја, у свакодневном језичком општењу. на.сто година после ослобођења од Ту-рака. С тихсмо разлога пришли попису речи које су нам од Турака остале или смо их преко Турака из других, углавном оријенталних језика, добили. За истраживање смо узели нека села у околини Ниша. Најпре село Бучум, које припада тимочко--лужничком типу источносрбијанских говора, за-тим Бели Поток из сврљишко-заплањског говор-ног подручја, да бисмо забележени материјал про-вери.ти у Јелашници и Каменипи (такође сврљи-шко-заплањски тип) и Међурову, које припада 1\жно-моравском говору.

Забележени материјал сравњен је с досад најбољим нашим речником гурцизама - с реч-ником Турцизми у српскохрвашском језику Абду-лаха Шкаљића 1). Оно што се у нашим записима нашло с другачијим значењем захтевало је и ма-ла објашњења која смо у најкраћем облику да-вали уз саме речи, а оно чега у Шкаљића нема, да-вано је под звездицом. Будући да је језички мате-ријал бележен од информатора различитих го-ворних типова, ликови забележених речи, приро-дно. имају и своја дијалекатска обележја. Ми их. такве и дајемо, назначавајући и то где је забеле-жен облик који је у другим пунктовима познат с другачијим ликом, и то кратицама — Бучум Б, Бели Поток БП. Нажалост, нисмо могли учинити да се у штампаном тексту нађу и акценти, иако смо их на терену бележили.

Наш попис садржи и доста речи које више ни-ко не осећа страним, јер су се својом фонетском и морфолошком структуром уклопиле у наш гра-матички систем, а значењем постале тако опште да само ређи познаваоци могу знати да су то тур-цизми. Наравно, има и оних ретких, које су људи-ма познате, али нису део њиховог свакодневног вокабулара. Сигурно да би се међу људима који

су остали изван наше анкете, затим међу познава-оцима историје или у документима различитих врста нашло много више турцизама, али трагање за њима ишло би изван наше намере: да се забе-леже турцизми који живе у свакодневном народном говору. Па и тамо, у редовном општењу, нити је једнака фреквенција забележених турцизама, нити су сви они подједнако познати. Зато смо ми. кад год нам је то било могуће, означавали да ли јеРреч у реткој употреби (р), или пак да ли се у народу сматра застарелом (с) — да већ излази из употребе било зато што више нису у употреби предмети ко-је та реч означава. (павте), било зато што су се нашле новије (дућан).

Смисао овог речника могао би се разумети и наћи у следећем:

а) сазнаће се, ако не стварни, а оно бар при-ближни, обим турцизама у савременом народном говору једнога краја који је први покорен, а по-следњи ослобођен од Турака,

б) употпуниће се слика о архаичности ових. иначе архаичних говора српскохрватске језичке територије,

в) постојећим речницима турцизама придо-даће се још један, специфичан по томе што фено-мене региструје на уском језичком подручју, 2)

г) олакшаће се рад оних посленика на језику којима је бављење туђицама проблем.

Његови недостаци: непотпуна дескрипција значења, несазната фреквенција употребе или ши-рина простирања и непотпуност. међутим, овога пута морају остати неотклоњени. За другу прили-ку остаје и анализа лексичког фонда (структурал-на и семантичка) турцизама у народним говори-ма нашега краја.

И на крају, још једна напомена. Број турциза-ма треба увећати за све оне речи које ми овде ни-смо бележили а оне су постале од наших речи и турских форманата— 1-к (домазлук и др . )— Нја (оралија и др.) ,— &?Уџ (бунција и др.).

• 1. АМи1аћ бка1рс. ТигагпН и хгрхко1ггга:хкат је.јки, багајеуо. 1973.

2. Сличне пописе турцизама у народним говорнма лали су др Радоје Симић у студији Левачки ховор, СДЗб ХГХ. Београд. 1972. и мр Милосав Тешић. Гавор Љеипиаиског, СДЗб XXII. Београд, 1976.

Н И Ш К И З Б О Р Н И К

ТУРЦИЗМИ

. Абаџија (р), аћбБр (Шк. хабер), аван. авет,

аветаћн (пропао у лицу, огрубела лица. страшан),

ага (само у прекору: живи ко ага; живи ко бег!), аждаја, аздисал, ајдук. ајмана (покварењак). а

ћквл*

(памет). акреп (р). ала. алајбегова слама, алал, аламан* (необузданко), алапача, алат, алев, алис (Шк. асли), алка, а

ћмвн. амбар, амин. антерија,

апса, апсана, апсеник*, арач, Арнавутин, арчи, аршлама (врста црног лука, код Шк. врста калем-/вене трешње). атар, аџамша (р - лола, распусник), ашиклвк, ашикује, ашчија (р), ашчика, ашчилвк;

бадем (р), багње (р-младо јагње), баглама, бакалин. бакалница. ба

ћквр. бакрач. бакрен. ба

ћк-

суз. баћкшиш. бвлва

ћн. банда, барабар. ба

ћрвм,

бафанија. барут. ба скија (БП), баћсћија (Б), бас-

мо. батаљен. батлија (срећник. срећан човек и онај ко другом доноси срећу. Шк. бахтли), баче-ванција (Б.с), башка, башта. баштован, безобра-зан. бекрија. белај. бе.тким (БП). бељћим (Б). бе-рикет (БП), бећар, бибер, билмез, бичкија (БП). бичћија (Б). боза, боја, бојација. бостан, бошча-лук, бре. бубрег. будак (р), будала, будалаштина, будалес, буђа. буђав, буздован (р). буљук и бу-ЉБК, бунар. бунарција, бурек. бургија (БП). бур-ђија (Б). бусија (р), бут, бутка*, бутина*:

ваЈда, ваћјдица. вакат (р), вала, венер, вереси-

ја. вишња. витиљ, вуруна. вурунција:

гајла (само у изразу: не бери гајле. са значе-њем — не секирај се!), гајде. гајтан. галама. га

ћ-

лаћмџија, гарез (пакост, злоба — „он све иде на

гарез". увек је пакостан), гарија, (Шк. ангарија). фош. гуланфер. гунгула;

давија, даћЛБк, дар-мар. девер, девери-м, дем-

бел, дерак — врста гребена. за гребање кучине (Шк. тарак). Дервен — - варошица на месту дан. Сврљига. дивана (Шк. дивхана), дизгин (БП), дизђин (Б). дилбер, дирек. дибидуз. долама. до-лап (БП-у Б-да

ћ ЛБП). дома

ћзлБК. драгоман (р. с).

драмлија. дувар. дугМе/дудГдудинке* (БП - плод дуда. у Б-дудови). дудовача* — дудова ракија. дудук, дунђер и дунђерин. дунђерски* (БП) ду-ћан. дућанција. душек, душема (БП, у Б је душа-ме), душман и душманин;

ђеврек, ђем, ђердан, Ђердап, ђерђев. ђидија (с. р). ђон, ђубре. ђувеглија. ђувек* (Б-земљана посуда). ђувеч, ђугум (с, р), ђуторе (Шк. ђутуре), ђуторица* (рад забадава);

Емка (Б), еспап;

заћбаи-м се, за

ћбвн (Шк. зубун), завалиЈа —

јадник. бедник (Шк. завали). заврзлама, заире (Шк. захира), зајтин (Б), за

ћмвн (Шк. земан), за

ћ-

мандали-м, за мандаљен*. занат, занатлија. за-нејат (Б. с, р), зевзек, зевзечи-м се, зеленкада, зем-бил. зивт. зор, зорле— прил.. зулови, зулум, зум-ба. зумбул;

158

ибрик. ибришим, измет, инат. И11Г111

ри-м. искасапи-м, истт4ари-м, ич*:

Ја^^ваћшлв^с, Јаглук (р), јадаћц. јака Ја^цри Ј(аничар (р). јапија (р). јапунпе (р. с). јара1^ јаруга, јасмин, јатаган, јатак. јебаћнБш ј е 5 | а м ^ (Шк. јабанџија), јелек, јелече* (грудњак-). Ј Л С Ж ф | . јендек. јенџБк (Шк. јанџик). ЈБ

ер (Шк.ахар

(Шк. јастук), јечмичБК, јогурт. јогуница. ор»-ган, јорганџија, јоргован. јулар, јури. нјава, метеж. јуриш;

кабас, кава, кавана, кавга, кавгаџнја ша I кавеџија. каврма (Шк. кавурма), каћдћр. "-—зп кадуна (р), казан. казаница* — просторнја > ворф је сметшен ракијски казан. каиш. кајар. кајарв-м— притезати ков говедима. кајас, кајгана. калаба

нлБк. калаисан. калаише-м. катај.

Калафат -- брдо. калаштура, калаџија. к а л з з » калдрмисан. калем. калемче* — катем к с м в . ј калилка* каљење, кали-м. ка.ткан. катфа ф|. ка.тчуне, кама, камара. к а м ч и л к а с м мучно предиво (блиско Шк. канчело). к а м м . канап. канапче*. кандило, канта. кантар. ка = кп*ф-џија, канџа. каиак, капара, капарисан — погомп ј за који је дата капара, капарише-м. капија прв- Ј батак. караву.та. караклиш — црноок (Шк. к а м - I .кашли). караконџу.та. каранфил, касапин. к а с м ш -ца, кћсмет, катран. катраница* - посуда за к а т м н катранљив (Шк. катранли). катранџија. кзчгав (Шк. качамак). кашика. кашкаваљ кеса (ВП. 3 & је ћеса), кештен (Шк. кестен), кијамет (БП. > Б — ћијамет). ким' 'н (БП. у Б је ћим

ћн. б.тиско Т» : вк-

ван). кирија (БП, у Б је ћирија). кириџија (БП .г Ђ Б ћириџија). кичма. коврџа. коврцав. • изразу ко.та ј— бе.тај) ко.тан. комшија. к комшика*. конак. коначи-м. кочије. кочкјаш. о»-мора . кондуре — груба гумена обућа. спгтао Вс кундуре, копча (и скопче). корбач. креч. крсшш. кречи-м. крка-м, кркање (Шк. крклук). крушум, кубе, кубурлија, кула, кулаш. к лундрише-м. кулундрисал — ис.тужен (к -лунџија. кундак. курјук, курталисан. к; . • тија, кушак;

лав — ружна вест. оговарање (Б. . јаш. лала. лампа, ларма* . лармаџија. лег. ЕГ~ либаде (Шк. либада), лимон (Шк. лимун). . К Е се — скитата се;

магацин, маја, мајден, мајмун. макалг. м -каћр. макара. мал, мала (Шк. маха.та.. ма» маћмурлБк. мБмура' 'н, мана. мангала. м в мандал, манлра. манђуша (Шк. менђуша. . марама, маривет, маћривет.ТБк. матрак. м . Ј маше, машице, меана, меанџија. мегдан. мег ~т-џија, међер, мезе, мезелвк, мези-м. мелез. ч ^ т а п менгели (БП, у Б је менђели). мерак. м е р а ' г с м п мердиван (БП), мертек. мираз, мираџија. м мисирка -- кокошка. мистрија. мрзос. м>р мк . мухур). мурдар. мурдар.тБК. мутавџија. ч > т ж муслиман, муфљуз. мушама (Шк. мушемас м м к мула, муштерија, муштулук (р);

159 Турцизми у нишком крају

набашка. навта. награисал. назор — силом, накалемен. намћор. нана - метвица. нануле, на-ранџа. на'та

кнЛБК, натенане. наћорлисан— оси-

љен. наоружан, неимар. нишан. нишанџија;

обајилл се. обашка. овајди-м се. ограисал*, офашје. ока. о.тук. Омер. оперважен. опердашен, ороз, ортак, ортачим-м се. ортачина* (Шк. ор-так.тук). отлукана (и атлакана). отоман, оћора-ви-м. оџа. оџак. оџаклија. оџачар:

павте. пазар. пазари-м. пазариште. пајван, пајдаш, паламар. памук. памуклија.панађур(БП), панаџур (Б ) . папагај. папуче (и попуче). папучар, папуџија. пара. паралија. пармак. парче. парчен-пе*. пастрма ( Б П ) . пачавра. пачариз. пембе, пем-белија*. пенце. пенџер. пердаши-м*. пердашка* — алатка. гладилица којом се глади зид при малтери-сању. чиме се пердаши. перде. перчин. петлиџан (Шк. патлиџан). пешкир ( Б П ) . пешћир (Б ) . пилав, пиљар. пиринач. пита. питије. пишман. пишмани-м се. иоарчи-м. побуђави-м. пога

лнлБК. појанта (Шк.

пајанта). прангија ( Б П ) . пранђија (Б ) . прекафда-ши-м. пул. пулка. ггусула;

рабаџија. рат (Шк. рахат). раја. ракија (БЈТ), раскалашен. распарчен*. ра

ћспекмежен*. ратлук,

ревена. резил, резили-м се. резилБк. рећија (Б ) , роспија. ршум (р). руве (с - обичај — ..та"кво му би.то руве");

сабајле (и собајле). сајбија. сајбиско (и себи-ско*) преко Шк. сахибија — власник. у Б и Б П . има значење: приватничко. оно што има власника, са^кБз, саир (Шк. сеир), сакат. сакати-м. сакагија ( Б П ) . СБЛ (с). саламет (р. с) самар. самсар и сам-сов п офдно - - пас, са

ћндБк. санфач. поред офа-

де на бунару, ова реч у Б значи и назив ножу ко-јим се чисте папци говедима пре но што ће се по-тковати. сап, сапун, сарај — уређено домаћинство, а у Сврљигу и микротопоним. сарач. сараца. сар-ма. сарук (р), сат, сач, сачма. сачмалиЈа. саџак, севап. Севда, Севдалин, севделинка (чешће него севдалинка), севте (Шк. сефте). седев (Шк. седеф). сербез. сећија. сиктер. сиктеруша. симита. синија. синџир. сирће. сиџимка (Шк. сиџим). скела. ске-леџија (и скелација. обе р). совра. сој. сокак. со-мур. спаија и спајија (обе р). спанаћ. срма. срча. стаболија— врста петла. суват. суклијаш (Шк. сут-лијаш). сунђер. сурија. сусам (р);

табак. табан. табор (р). тазе. таин. Таир — име једног Циганина, талал (Шк. телал). тала.т-ница — пијачна распродаја, пијаца свакојаке робе, пијаца сваштара. талаш. та

кмБн, тамбура. тан-

дара-мандара, тапија. тараба. тарифа — реч је у новијој упофеби, тас, татлија, тевтер. тезга. тез-гера, тел. темерутин, тенџера (с). тенечка — пуш-чана чаура (Б ) . тепсија, теразије, терзија. терзилБК. тес.тими-м, тестера. тестија. тивтик. тимари-м. тимарење*, тобџија. тов, тован. товага (Б) , тоја-

га (БП), топ, топуз (р), торба, у Б и тарба, торлак— човек који говори мешавином више Језика, који не говори чистим језиком; у значењу којем и Вук даје овој речи у свом Рјечнику из 1852. године: торлачи-м*— говорити пометано, фампа, фам-пи-м, тугла, Турчин, турпија, туршија, туткал, тутун, тутунџија;

ћаге (БП), ћар. ћари-м, ћата, ћебап (Шк. ће-вап), ћебапче*, ћебапџија, ћебе, ћела, ћелав, ћел-ча* — ћелавко, ћелеш (Шк. ћелепош). ћемане, ће-нар — врста памучног предива, ћеремида (Шк. ћерамида), ћерпич, ћеса (Б), ћесер, ћила (Б), ћи-лим, ћопав, ћопша*, — ћопавко, ћорав, ћорак, ћорне-м — дрпити, ћорча*, ћорша*, ћоса, ћосав, ћосак*, ћоше, ћоша

ћк и ћошвк, друга реч је де-

"минутив од речи ћош, ћошка. ћотек (Шк. ћутек), ћувик, ћулавче*. (Шк. ћулах), ћумез, ћумур, ћу-мурана, ћумурџија, ћунак, ћунче. ћуп, ћуприја, ћурдија (Б, с), ћурчија, ћускија (БП), ћусћија (Б), ћутук;

-

уапшен*. убарабарен. угурсуз, узенгија (БП. у Б дза

Бнђија), ујдурисан, улар, уљиште, уорта-

чен*. урда (и вурда Б) устун, ућари-м, учкур, уџар-ка (Шк. уцера), ушур (р, обичније је ујвм);

цифра; чадор, чаир, чаЈ. ЧБК, чакарес (Шк. чакараст).

ча.тма, Ча''.ттБК— топоним у Б, чамовина. чанак. чаргарТШк. чергар). чардак (р), чарка. чарка-м се, чаркање, чаршија, чатмара. чеврме (и човрме). чексчало (БП, у Б је крећетало). чекић. чекрк (у Б и чокрк). челенка — чворуга на глави, од удара, челик, чембер-- ојачани део косе (за кошење) чен-гели (БП), ченђели (Б), черапа (Шк. чарапа). че-рек. черчиво. чершав, чешире (Шк. чакшире). чеш-ма, чибук, чибуковина— врста шиба, чивија. чи-ВИЛБК, чивит, чивт, чивтанУ! се, чувутин — чест на-димак за опака човека, чизма. чинија, чирак, Чит-лук, чипка, ЧИЧБК, чобанин, чобанка* — пастирица и једно пролећно шумско цвеће, чоја, чокан, чо-канче*, чокот, чомргза (Шк. чомага), чорба, чор-балук, чорбаџија, чрга (Шк. черга). чуга''љ- чвор на канапу, чукундеда, чукунунуче*, чутора, чуто-рица;

џабе, цабалвк, џада. џамбас. џамија, џезва. џезвица*, џелат, џемадан (р). ценабет. џенарика, џеп, цепарац. џибра, цигерица (БП). циђерица (Б). цитка — сфела, цомба — смрзлотина или фуме-' ње земље на путу, џубе, џумбус, џумле. џуџа, џу-цав;

шаЈак, шајкача-- врста капе, шал, шалваре (р). шалција, шамар, шамија, шамшир и шимшир. шап. шаптелија (Шк. шефтелија). шатор, шах. шашав, шебек, шега, шегачи-м се. шегрт. шербет. шерет. шећф — у Б обичније шићер, шићерана. шиндрагшиник, шира, шише, шишман. шкемое (БП). шћембе (Б), шкембат (БП), шћембат (Б). шобој (Шк. шебој), шуга, шугав.

Недељко БОГДАНОВИЋ