:Питања

1. - : Култура приступ изучавању антрополошкиикултуролошки2. : , , ,Русија ињен географски положај рељеф реке језера ,клима

( 4 )природна богатства Русије цедуљице3. :ИсточниСловени , , , , Пољани Древљани Дрговичи Северљани

, , , , , Радимичи Полочани иљменскиСловени Дуљени Бужани, , ( 4 )Волињани Угљичи Тиверци цедуљице

4. Митови старих Словена5. : Корени руског цивилизацијскогмодела настајање рускедржаве

6. : , , , Кнежевине у Русији Кијевска Новгородска Владимирска, Суздаљска Московска

7. '' '' Настанак целе Русије ињенцивилизацијскимодел у време'' ''смутње

8. Европа као цивилизацијскимодел у Русији9. 15-16 Процеси у руској култури и уметности век10. ; Русија на путевима европске просвећености ПетарВелики11. Француски енциклопедизам у рускомцивилизацијскоммоделу

12. Утицај Азије иИслама на руски цивилизацијскимодел13. 13-17 Култура Русије века14. -Руска империја табела15. : , , Језичко наслеђе глагољица ћирилица руски језикЋирила иМетодија

16. : - Рускифолклор биљине руска култура17. Народни инструменти18. ( , , Народна радиност у Русији гжељ матрјушки црна гравура у

, , , сребру минијатури фигурице изДимкова Холмогорске, , резбарије Богородске играчке послужавниции други , , предмети изЖостова Вјатске иВолгородске чипке

)Петропавловскемараме19. - ( ) Стара руска уметност монументално сликарство а мозаик

; ) ; ) ) фреске б Теофан Грк в Иконе и иконопис и г Андреј Рубљов20. : 19-20 ; Уметност Русије сликарство век музеји и галерије21. , , ; , Позориште филм музика класичнамузика опера и балет22. ; , , , , Руски композитори Глинка Корсаков Бородин Чајковски

Прокопјев и Шостакович иМусоргски23. : ) 11. , ) 11. ; ) Архитектура старе Русије а Кијев век Б Новгород В

12-13; ) 14 17 ВладимирСуздаљ г Москва и век24. : , Религија Паганство Хришћанство и рускаПравославнацрква

25. : Штампањекњига у Русији библиотеке у Русији26. МихаилЛомоносов

2. - Русија клима и природна богатства

-Рељеф Са аспекта биолошке структуре рељеф Русије може да се 2 , . подели на дела источни и западни Граница између њих је приближно

. река Јенисеј Западни део је правасходно равничарски са невисоким . ( брима и узвишењима У источним деловима су планине мада има и

). , неколико великих низија С обзиром на те типолошке факторе у Русији 6 ( се може издвојити основних орографских делова орографија је део

, геоморфологије који се бави описом и класификацијом облика рељефа ):земљине површине

1) ( - ), -Феноскандија кољско каренијски регион на северо западу ).европског дела Русије између финске границе и Белог мора

2) - ( ). Источно европска Руска низија Највећи део европског дела - -Русије налази се у једној од највећих низија света источно

. , европској руској низији Њена дужина са запада до истока од 1000 , границе земље Урала износи км а од севера до мора до

2400 . кавкаских планина је км Већина територије ове низије је 200 . 343 испод м надморске висине Највиша тачка од м је на

. Валдијској висоравни На западу се налази Средње руска ( 293 ), висораван максимална висина м која дели горњи ток

, . Дњепра Оке и Дона Источније је Приволшка висораван која 320 . достиже висину од м и стрмо се спушта према Волги Низије

. реке Волге су у границама Прикаспијске низије Према југу је - .источно европска низија

3) - 2,6Западно сибирска равница се простире на површини од 2, , милиона км претежно од запада до истока од Урала до Јенисеја

1900 у дужини од м и од Северног леденог океана до Алтајских .планина

4) - Средње сибирска висораван која је смештена између између .Јенисеја и Лене

5) . , Планине југа и истока Русије На југу Русије између Црног и Каспијског мора налази се планински систем Велики Кавказ који

формира природну границу Русије са Грузијом и Азербејџаном 1100 .дугу више од кмод северозапада до југоистока

( Највиши планински систем Јужног Сибира је Алтај висина до 4500 , ), ,м планина Белуха затим западне и источне Сојанске

. Јаблонске и Становојске планине итд; Хидрографија реке Русије- 12,4%водена површина заузима

84% територије руске федерације при чему се површинских вода . налази источно од Урала Укупна дужина руских река износи више

8 , 90% 100 . од милиона километара од тога река је краће од км У 40 1000 . Азијском делу Русије тече више од река дужих од км Највеће

, , , . делте имају Лена и Волга Об Јенисеј Амур Русија заузима друго , . место одмах иза Бразила по укупном речном току Реке Русијесе

5 : , , ,уливају у основних басена Црноморски Каспијски Арктички , .Балтички Тихоокеански

4 : - ,У европском делу Русије су басена северно леденог океана , . балтичког Црног и Каспијског мора У басен Црног мора уливају се

, 1070 . Дњепар Кубањ и кроз Азовско море Дон км Највећа по значају 74 . је река Нева км Највећа река басена Каспијског мора је Волга која . 4 13је уједно и највећа река у Европи На њеним обалама су од

: , , . највећих руских градова Њижни Казан Волгоград Волга иманајвећи значај за саобраћај јер је повезана морским каналима са

.Белим и Азовским морем- Клима Готово на читавој територији Русије је континентална клима

( ), на коју на северозападу утиче приморска са балтичког мора а идући , . према истоку у Сибиру прелази у оштру континенталну климу На

, црногорском приморју има елемената суптропске климе а у једном делу . пацифичког приморја осећа се умерено монсунска клима На високим

, планинама преовлађује алпска у прикаспијској низији је полупустињска - а у приобаљу и на острвима у северно леденом океану поларна и

.субполарна клима 0 14Средња температура у европском делу у јануару износи од до

12 24. .степени а јулска од до У Сибиру се још већа температурна колебања -43 +21.Тако је у Јакутску средња температура у јануару степена а у јулу

Минималне зимске температуре у европском делу Русије спуштају се и до -55, , -77 , у басену Печоре а у Сибиру и до степени у Ојмјакону у басену

, .Индигирке па се то назива северни поло хладноће Планине на југу земље спречавају продирање топлих ваздушних

, маса са индијског океана а равничарски карактер територија на западу и . на северу чини земљу отворену за арктичке и атлантске утицаје И због

тога се на већем делу територије могу издвојити две јасно изражене - . , сезоне зима и лето Пролеће и јесен су кратки периоди смене ниских и

.високих температура

Природна богатства Русије- Русија поседује највеће на свету залихе . 75% природних сировина На територији Русије је до светских залиха

, 18% , 10% ( ), 40%природног гаса до резерви нафте до урана девето место до ( ), 30% ( ).никла у граду Норинску највећа налазишта до угља треће место

. Највеће залихе нафте и гаса су у западном Сибиру Највеће нафтно . налазиште је Саметлор у тјуменској области Значајне залихе нафте и

, , , гаса постоје такође на северном Кавказу у Положју на Уралу у басену , . Печорен на острву Сахали

, , , Велика налазишта су у Ренгољску и Амбуршко Заполарно Астроханско и . . друге Највећи басен угља је Кузњецки У Русији постоје огромне залихе

. , , ( гвоздене руде Русија има такође најважније обојене метале осима , , ). мангана хрома алуминијума и титана Боксити су углавном на северу

. , Урала Најбогатија налазишта бакра су у околини Нориљска затим , , , , . постоје налазишта калаја олова цинка живе азбеста и калијевих соли У многим планинским пределима постоје налазишта драгог и полудрагог

( , , , , ). камена аметист гранат јаспис родонит нефрити и др У Јакупији . , , постоје налазишта драгог камења Драго камење је откривено такође у

.Хангарској . Русија има и највећу сировинску базу на свету У шумским реонима

, европског дела Русије у равници и на подводним теренима махом , обраслим четинарским и боровим дрвећим као и шумским реонима

, Урала и Сибира постоје готово неисцрпне залихе четинарских и : 90% ,листопадних шума залиха руских залиха дрвета налази се у СИбиру

- - у мешовитој листопадно четинарској зони непроходних шума тајги и у арктичким зеленим пустињама ниског дрвеног растиља налик на

- . испреплетено жбуње тудре Шумом је богата и листопадна шумовита .степа

Поред шума планински руски пејзаж је познат по ливадама и . пашњацима а степа по необично густом растињу

3. ИсточниСловени

- Пољани су племенска заједница која је у периоду од шестог до деветог века настањивала степске и шумовите пределе на десној обали , . , средњег тока Дњепра од ушћа Десне до ушћа Росе Током времена њихов

. , , ,центар постаће Кијев Бавили су се ратарством сточарством ловом . риболовом и гајењем пчела Њихов економски и друштвени поредак био је

. на вшем степену развоја у однусу на суседе За Пољане се у летописима . везују сва предања оп постанку Кијева и древно руске ране државе Под

1944.тим именом они се последњи пут помињу у Повести минулих лета .Каснији етнописац за њих користи етноним Рус

- . Древљани су били северни суседи Пољана Земљу Древљана чинила су мочварна подручја са ретком и ниском шумом између река Припјат и

, .Тетерев на западу до реке Случ а на северу до територије ДРеговича , , . Центар им је био Искоростењ на реци Уж притоци Припјате Основно

, . 883.занимање била је пољопривреда док је занатство неразвијено Од . Кијевски кнез Олег има намеће плаћање данка После њиховог устанка

945 када су убили кијевског кнеза Игора потпуно су потчињени власти . -Кијева Под именом Древљани последњи пут се помињу у древно руским

1136 летописима када је кијевски кнез Јарополк њихову некадашњу .територију поклонио цркви

- , Дреговичи северни суседи ДРевљана настањивали су области . северно од реке Припјат и у сливовима њених левих притока Центар има

.јее био Туров на реци Припјати где су имали своје локалне кнежеве , ,Развијали су земљорадњу и сточарство али и занатску домаћу радиност

. позанту по изради разноврсног женског накита Током деветог и десетог . века били су потчињени власти Кијева Некадашњу територију

, 12 Дреговича летописци већ у веку не називају њиховим племенским , , .именом већ их помињу описно као средњи ток реке Припјат

- ,Северјани познати у изворима и под именима Север и Севера , ,источни суседи Пољана и Древљана живели су на северној обали Дњепра

, , . тачније на простору који омеђују реке Дњепар Десна Сејм и Сула Главин , , . центри су им били Чернигов Новгород Северски и Курск Бавили су се

, . 884 ратарством сточарством и занатима су ушли у састав древноруске ране државе са Пољанима и са њима чинили језгро будуће кијевске

. 1024 Русије Последњи пут се помињу под овим именом године у летопису .Повест минулих лета

- Радимичи су били становници источних делова горњег , ( поднепровља између Дњепра и реке десне у сливу реке Сож и њених

, ). , притока Ипуд Бесед и Остер Достигнути ниво друштвеног економског и културног развитка Радимича до половине деветог века није се . , разликовао од њихових суседа Једно време су плаћали данак Хазарима а

885 . Ољег прикључује њихову земљу Кијевској Русији Последњи пут се 1169 .помињу у дрвно руским летописима године

- , Полочани са средњег доњег тока западне Двине део су племенског . савеза Кривича и пос вему слични са њима Крејем деветог века ова

, 10- територија је ушла у састав Кијевске Русије а од ог века изграђује се - .као засебна рана држава Полотска кнежевина

- , Иљменски Словени Познати су још под називом Иљменци били су . северни суседи Кримича Најсевернија су и археолошки најпотпуније

. 6- истражена групација Источних Словена Већ од ог века нове ере , .настањивали су обале језера Иљмен и басене река Волков Ловат и Мста

8- Већ до ог века њихов племенски савез прераста у рану државу која се у - . арапско персијским изворима помиње под именом Славија Током деветог и десетог века њихови центри постају Стара Ладога и Новгород

,који ће имати развијене трговачке односе са широким залеђем .укључујући ту и несловенско становништво Прибалтика

- Дуљеби су недовољно познат племенски савез са простора горњег . 7-тока Западног Буга и око изворишта реке Припјат Пострадали су ом , 907 веку при налету Авара а њихови су одреди учествовали у Олеговом

. походу на Цариград У десетом веку се тај савез распао и чак се престао и . - називати тим именом Арапски путописац Ал Масуди помиње племе

, Дуљеба на просторима Горњег тока Драве и Јужне Чешке као извор из 1060 .године

- Волињани су живели у горњем току Западног Буга и око изворишта . - реке Припјат и њених десних притока Ал Масуди их помиње заједно са

'' '', . Дулабима набрајајући и њихове владаре Најсраији центар им је био . град Червењ у десетом веку њихов нови центар постаје град Владимир

.Волињски- ,Уљичи су некада живели у доњим токовима Јужног Буга и Дњепра

, до ушћа Дунава и на том делу црноморске обале али су их номадска . племена потиснула на север на просторе између Буга и Дњестра Њихов

940 главни град Пересечењ око године кијевски војвода Свенелд опседао . је три године Средином десетог века укључени су у састав кијевске

.Русије

- , , -Тиверци су били на територији Дњестра Прута и Дунава а на југу . , . до Црног мора Бавили су се земљорадњом разним занатима Једино су , им северни суседи били Уљичи а са осталих страна били су окружени

. номадским несловенским племенима Већ у првој половини десетог века 944 ушли су у састав кијевске Русије и учествовали у походу кнеза Игора

.на Византију

4. Митови старих Словена

, По веровању старих Словена на небу су живела виша божанства а . , на земљи и под земљом духови Било их је више од две стотине и сваки је

, могао на неки начин да утиче на живот и судбину људи било по добро или . по злу

, ,Главна божанства били су громовник Бог неба и ватре Перун .заповедник сунца Сварог са својим сином божанством сунца Даждбогом

, Словени су веома поштовали земљу јер их је она хранила и појила од ње . , , су добијали хлеб А хлеб је како је познато означавао начин опстанка у

. животу Називали су га жито зато што без њега није могло бити могуће . .живети Зато је код њих изражено веровање у богињу плодности

- Перун Perun je prema većini slavenskih vjerovanja bio vrhovni bog, barem na kraju slavenskog paganizma. Najstariji vrhovnik vjerojatno je bio Rod, a nejasno je kako je Perun preuzeo njegovo mjesto. Drugi kandidat za vrhovnika među nekim Slavenima bio je Svarog, Perunov otac.

Kao i s mnogim indoeuropskim bogovima gromovnicima, s Perunom se povezivao hrast. U južnoslavenskim tradicijama označeni hrastovi stajali su na granicama zemalja. Perunova svetišta gradila su se na vrhovima planina ibrda ili u posvećenim gajevima ispod drevnih hrastova. To su bila mjesta za štovanje i žrtvovanje bikova, volova,ovnova i jaja. Čini se da su prinošene i ljudske žrtve - prema Nestorovoj kronici, ratni su zarobljenici žrtvovani, jedan po godini, za vrijeme devet dana ljetnih svetkovina.

Ostaci drevnog svetišta posvećenog Perunu otkriveni su ispod srednjovjekovnog samostana Peryn u Novgorodu. Sastojao se od široke kružne platforme u čijoj je sredini kip okružen prokopom s osam apsida koje su sadržavale žrtvene oltare te, vjerojatno, dodatne kipove. Cjelokupni izgled odaje simboliku broja devet. Katkad se to interpretira da je Perun zapravo imao devet sinova (ili osam, a on je deveti Perun). U nekim se slavenskim narodnim pjesmama spominje devetero neimenovane braće.

, Перунов дан био је четвртак а како би умилостивили грозног господара - . , .по традицији приносили су му жртву певца Иначе био је бог рата

-Велес Veles, Volos ili Voloh u slavenskoj mitologiji  bog je zemlje, voda i podzemlja; povezivan je sa zmajevima, stokom, magijom, glazbenicima, bogatstvom i prijevarom. Perunov je glavni protivnik, a njihova je borba jedan od najvažnijih mitova u slavenskoj mitologiji. U slavenskoj, kao i u nordijskoj mitologiji svijet je prikazivan kao

sveto stablo, obično hrast, čije grane i kora predstavljaju živi svijet nebesa i smrtnika, nebo i zemlju, a njegovo korijenje podzemlje, svijet mrtvih. Bilo je to drvo života. Perun je bio vladar svijeta živih, neba i zemlje, a u korijenju stabla živio je Veles koji je stalno izazivao Peruna kradući mu stoku, djecu (sina) ili ženu. Perun je progonio Velesa po zemlji, napadao ga svojim munjama s neba, a Veles je bježao pretvarajući se u razne životinje ili se skrivajući iza drveća, kuća ili ljudi. Kad bi god udario grom, vjerovalo se da se Veles skrio od Peruna baš na tom mjestu.

Na posljetku je Perun uspio ubiti Velesa - otjerao ga je u njegovo vodeno podzemlje. Vrhovni je bog potom ponovo uspostavio red u svijetu koji je prije ometao njegov kaotični neprijatelj. Potom se vratio na vrh svjetskog stabla i obznanio Velesu da mu je ondje mjesto te da ondje ostane (drevna bjeloruska bajka:  y, m , m y !Ң та твое место та сабе б дь ). U toj ritualnoj smrti, što god da je Veles ukrao, padalo bi iz njegova tijela u obličju kiše s nebesa. Tako se objašnjavala promjena godišnjih doba. Suhi su periodi objašnjavani Velesovim krađama, a munje i gromovi smatrani subožanskim borbama. Kiša koja bi potom uslijedila smatrana je Perunovim trijumfom.

Mit je bio cikličan i ponavljao se svake godine - Velesova smrt nikad nije bila stalna. Ponovno bi se preporodio kao zmija koja razdire svoju staru kožu i ponovo se rađa u novom tijelu. Premda u mitu ima ulogu zlikovca, Slaveni ga nisu smatrali zlim. U mnogim je ruskim bajkama Veles preuzeo obličje svetog Nikole, koji je spasio jadnog zemljoradnika i njegovu stoku od bijesnog i destruktivnog Ilije Gromovnika, koji predstavlja boga Peruna. Njihova borba ne predstavlja dualističku borbu dobra i zla, ona je vjerojatno bila opreka prirodnih elemenata vode i zemlje - Velesa teneba i vatre - Peruna.

-Даждбог Dabog ili Daždbog u slavenskoj mitologiji je Svarogov sin. Prema raznim legendama, on je Perunov sin, on je bog-sunce, gospodar zemlje. To je bog rata, plodan bog, bog koji daje bogatstvo, bog vratar podzemnog svijeta, bog dragih metala, bog rudnika. U legendama često se pojavljuje u obliku hromog vuka (vukovi- inkarnacija duša) ili kao hromi Daba. Pojavom kršćanstva pretvoren je u Sotonu. U nekim legendama Dabog je gospodar zemlje, protivnik božji, "car na zemlji". U nekim mitovima se, kao njegova, družica spominje Dajbaba ili Baba. Drevni idol Daboga stajao je na brdu u Kijevu, zajedno s idolima Peruna, Horsa, Striboga, Semargla i Mokoši. Од њега зависи смена

. , , годишњих доба и смена дана и ноћи Његов син је био Ариј а унуци Киј .Шек и Хорив

- .Богиња плодности Словени су веровали доста и у Богињу плодности , . Словени земљорадници видели су у том божанству свог храниоца По

, старим веровањима зими је чврсто спавала и будила се у проће . , ,пробуђена првим громом Буђење мајке земље почињу расти цвеће трава

.зелено дрвеће , , , . VesnaБило их је више а једна од њих уједно и најпознатија била је Весна

je u staroj slovenskoj mitologiji bila boginja proleća i plodnosti, zadužena za proleće, jutro i rađanje života. Poznata je još i po imenima Živa, Diva i Devana. Vesna se prikazuje kao prelepa, uvek nasmejana, naga i bosa žena, donekle prekrivena ruhom od paprati, trave i cveća, kose koja je ponekad takođe sva od cveća, spuštene do ispod kolena. Bujnih je grudi, kako i dolikuje boginji koja označava plodnost, a ponekad u desnoj ruci drži jabuku, a u

levoj grozd, ili joj je na kažiprstu desne ruke lastavica, simbol proleća, a u levoj kita cveća, koja simbolizuje i brak.

- ЛешијU slovenskoj mitologiji duh koji gospodari sumama i zverima. Zamisljan je u

ljudskom liku kao pastir cije stado cine jeleni, kosute i zecevi, koje cuvaju vukovi ili risovi. Njegovi obrazi su plavi, oci zelene i buljave, obrve cupave, a brada duga i zelena. Moze biti i zaogrnut zverinjim krznom, a katkad je zamisljan i sa rogovima i kopitama. Neobicno je odeven i uvek nosi levu cipelu na desnoj nozi, a kozuh zakopcava na pogresnoj strani. Verovalo se da nema senke i da mu je krv plava. Kad hoda kroz duboku sumu, glavom dotice krosnje najviseg drveca, a kad se krece po ivici sume ili zbunju, postaje patuljak, cesto tako malen da se moze sakriti i pod jednim listom. Boji se pitomih predela, ali je suvereni gospodar u sumi, gde je uvek spreman da putnike zavede na pogresan put ili da uplasi lovca. On gospodari vukovima koje jednom godisnje okuplja u sumi da bi odredio plen za narednu godinu. Da bi se covek zastitio od njegovih carolija, najbolje je da odecu obuce naopacke, ali i da ne zaboravi da levu cipelu obuje na desnu nogu.

U Srbiji, u okolini Leskovca, sumski demon naziva se lesnik. - , Зао див Словени су се плашили да не сретну у шуми злог дива и

, . трудили су се да никада не спавају ноћевају у шуми Крик тог дива је био . толико застрашујући да је људе плашио на смрт Смех Лешева у поређењу

- . са криком дива то је као песма славуја И с поља див је био грозан и . , страшан И због свега овога он је за старе Словене представљао

-божанство страха и смртиSlovenski bog reka, jezera i mora, ukratko – božanstvo voda. Vodenu, odnosno,

Vodenom molili su se ribolovci i mornari, prvi zbog dobrog ulova, a drugi radi lične bezbednosti. Vodeni je isto tako mogao da utopi ljude kao što je mogao i da ih čuva od davljenja ili brodoloma, a sve je zavisilo od toga da li će biti umilostivljen. Reklo bi se, štaviše, da će on pre uradiiti ono prvo, budući da je njegova žena niko drugi do Morana - slovenska boginja smrti. Osim toga, Vodenova funkcija je i htonična - on vodi duše u podzemni svet, odnosno Nav, do koga se stiže upravo preko vode. Ova fukcija Vodena kao slovenskog Harona uticala je da on kasnije, dolaskom hrišćanstva, bude zamenjen svetim Nikolom. Kao što znamo, i sveti Nikola je entitet kome se mole mornari, zbog čega Momir Janković Nikoljdan smatra praznikom izvorno posvećenim Vodenu. Kako su stari Sloveni prinosili žrtvi Vodenu pokušavajući da ga odobrovolje? Slovenske žene bi zagazile u vodu i niz nju puštale razne žrtvene ponude: kolače, posude sa tamjanom i vence. Pretpostavlja se da su venci bili pleteni od vrbovog pruća, budući da je vrba kao drvo koje raste pored vode bilo posvećena Vodenu. Pored toga, postojao je i običaj da se mlade devojke bacaju u vodu što je verovatno simbolizovalo ranije prinošenje ljudske žrtve.

Voden tj. Vodeni povezan je sa vlaškim božanstvom Tartorom. Ovo tipično htonično božanstvo živelo je u dubinama voda pomažući vlaškim ženama da ostvare svoje magijske ciljeve. Prema vlaškom verovanju, tekuće vode povezuju naš svet sa onim podzemnim, zbog čega vlaške žene koriste pomoć htoničnih sila koje svoje prebivalište imaju u vodi. Bog Voden takođe je sličan ruskom Kupalu, božanstvu koje je bilo vezano za ritualno kupanje, vode, ali i bavljenje magijom. Postavlja se pitanje da li je Vodeni božanstvo ili zapravo vodeni demon koji se kao takav pojavljuje u jezerima i rekama, a vreba i iza vodenica, mesta koja su za Slovene uvek bila sablasna. Ovaj demon, Vodeni, ima svoju paralelu u ruskom Vodenoju, kao i Vodniku, biću iz folklora koje predstavlja duh

nekrštenog deteta koje se udavilo. Šta god da je u pitanju, Voden predstavlja jednu moćnu silu čijih se usluga nije trebalo lišavati i koje se svakako moralo umilostiviti.

Sličnost između imena vodenog slovenskog božanstva i imena vrhovnog Boga Nordijaca Wodena navela je neke istraživače na zaključak da se ovde radi o istom božanstvu. Međutim, germanski Woden zaista nema nikakve veze sa elementom Vode, već pre sa elementom Vazduha (ako se uzme u obzir njegova povezanost sa planetom Merkur). Uz to, ova dva imena imaju potpuno drugačiji koren, a sa tim i potpuno drugačije značenje. Voden je svakako proizišao iz reči voda, no Wodan je izveden iz reči Wodanaz što znači bes, jarost. Tako ime Wodan opisuje gremanskog boga Odina kao boga rata, dok Voden opisuje slovensko božanstvo kao božanstvo voda. Iako postoje određene sličnosti između ova dva božanstva, pre svega njihov htonični aspekt i vezanost za magiju, ne postoje nikakvi razlozi koji bi nas naveli da između ova dva božanstva postavimo znak jednakosti.

- Domovoji ili Domaći (I.B.Mažuranić) su bili kućni duhovi-Домаћи или Домавојzaštitnici i svaki dom ih je imao. Obitavali su iza ili u peći i mogli su napustiti svoje mjesto ako ih se nije pravilno poštovalo. U nekim dijelovima se vjerovalo da tek nakon što bi glava obitelji umrla u novom domu bi taj dom dobio svojeg prvog Domaćeg.

U srednjovjekovnoj Poljskoj zvali su ih i ubozi. U legendama se pojavljuje u liku malog dlakavog starca, ponekad ima rep i rogove. Mogao je uzeti lik mačke, psa, krave, a rijeđe u zmije i žabe. Brine se o blagodati kuće, posebno o stoci što ga povezuje s bogom Velesom. Često se u kući mogao čuti Domovojev glas koji je zvučao kao jecaj, inače je bio blag i umirijuć. Opasno je bilo da ga ukućani vide. Raznim znakovima nagovještava nedaće i smrt. Njegova družica Domovika boravi u podrumu. Različita su objašnjenja o nastanku Domavoja. Jedno glasi kako je bog Svarog stvorio nebo i zemlju i pustio dio demona na zemlju. Oni koji su se spustili na krovove kuća i dvorišta ljudi postali su dobri i milostivi i pojavili se kao zaštitnici domova te čuvari dvorišta, a neki su sišli na polja i postali zaštitnici polja i žit. Drugi koji su pali u vodu ili šume postali su vodeni ili šumski zli dusi.

5. : Корени руског цивилизацијскогмодела настанак руске државе

Руска Федерација је историјска наследница претхох облика 862 :непрекидних облика руске државности почев од године

1) ( ) 862- 13 .Древњеруска држава КИјевска Русија од средине века 882 , .Главни град до Новгород а затим Кијев

2) ( 12- 16- ).Руске кнежевине од средине ог до средине ог века 13- .Престоница је град Владимир од средине ог века

3) 15- 1721 ; 1547Руска држава од краја ог века до године затим од , ,године Велика кнежевина московска затим руско царсвто

, 1712 .престоница је Москва а од Санкт Петербург4) 1721-1917Руска империја од5) 1917, Руска република од престоница Петроград6) Руска Совјетска Федеративнса Социјалистичка република од

1922-1991 - , ;у саставу СССР а главни петроград

7) 1922-1991, ;Савез СССР од главни град Москва8) - 1991. . :Русија од до данас Престоница Москва

Кијевска Русија или Древњеруска држава је настала у источној 9 Европи у раном феудализму у веку обухвативши обједињења источно

.словенска под влашћу Јуриковича У време процвата Кијевска Русија је обухватала огромну територију

, ,од панамског полуострва на југу Дњестра и горњег тока Висле на западу . до горњег тока Двине на северу Била је то једна од највећих држава у

. 6-8 Европи Кијевској Русији је претходио период века формирања претпоставки феудалних односа и њиховог сазревања у њедрима војне

. (1237-1240) демократије Све до монголске најезде Кијев је формално био престони град а Кијевкса кнежевина је била у рукама колективне

. '' '' владавине руских кнежева Терминн древњеруски није повезан са уобичајеном у историографији поделом старине из средњег века у Европи

. преко средине првог миленијума нове ере У случају Русије обично се . : 9 13-користи за означавање тзв премонголског периода век до средине

, .ог како би се издвојила та епоха од следећег периода руске историје :Епоха Кијевске Русије може условно да се подели на пет етапа

1) ( 800-802 ) Почетна фаза од године је период стварања руске . феудалне државе са седиштем у Кијеву Држава још није

обухватила све источне Словене и ограничавала се територијом : , , , , ,племена Пољана Руса Северјана Древљана Драговича

. Полочана и можда Словена О зрелости државе говори поход на 860 .Византију из године

2) ( 882-911) Друга етапа од је обележена заузимањем власти од стране Олега који је био преводник Варјашке дружине

3) ( 911-954) Трећа етапа од означила је процват рано феудалне монархије јер је дошло до повећања производње добара после

, , успешне борба са номадима Печењезима и Варјазима и развојем . феудалних односа У том периоду кијевска Русија је обухватила

.скоро сва источно словенска племена4) 954-1093, Четврта од обележили су рви осетни знаци распадања

. кијевске Русије Истовремено долази до раста производње .повезане са прогресијом феудалних формација тог времена

- - Бољари Бијаре у чијим рукама је био иметак били су углавном ; прогресивни елеменат владајуће класе кнежеви који су се

одвојили од Бољара и слабили земљу својом борбом око поделе ренте често су били реакциона снага које је користила војни .апарат у своје сопствене сврхе

5) 1093-1132 Пету етапу од карактерише јачање феудалне монархије пошто су кнежеви због најезде Половаца настојали да

. - консолидују своје снаге Поново се ствара мање више јединствена империја која је и после победе над Половцима изгубила на

. значају у смислу потребе за њеним постојањем Јачање

, , феудалних центара повећана улога Бољара све су то атрибути , 1132 самосталности године Кијевска Русија се распала и почео је

.период распарчаности

6. Кнежевине у Русији

Novgorodska republika (rus. /NovgorodskajaНовгородская республика respublika, ukr. /Novgordska respublika) jeНовгородська республіка srednjovjekovna staroruska država, ispočetka formirana kao kneževina u sklopu države Kijevske Rusi. Središte države nalazilo se u istoimenom Novgorodu. Država je postojala od 12. do 15. stoljeća, i prostirala se od Baltika do Sibira. Država je nakon višegodišnjih ratova protiv Velike kneževine Moskve izgubila svoju neovisnost i posve je integrirana u Moskovsko Carstvo.

Novgorodska republika i grad Novgorod danas su značajni za rusku povijest jer njima se povezuje povijest između moderne Rusije i srednjovjekovne države Kijevske Rusi. Za ukrajinsku povijest država je značajna jer se njome ukazuje na različitost između starih Novgorodljana i Moskovljana (današnjih Rusa), a time ujedno i na različitost između Ukrajinaca i Rusa. Naime, dio ukrajinskih povjesničara Novgorodsku republiku interpretira kao ukrajinsku srednjovjekovnu postkolonijalnu državu. Do 1019./1020. godine Novgorod je bio sastavni dio Kijevske Rusi . Novgorodske kneževe je postavljao Veliki knez Kijeva, i na to mjesto bi obično birao jednog od sinova. Novgorod je stalno imao ključnu ulogu u političkim dešavanjima Kijevske Rusi, a primjeri za to su Novgorodska podrška Vladimiru Velikom i Jaroslavu Mudrom. Jedna od prvih naredbi Jaroslava Mudrog je bila da dodjeli autonomna prava i privilegije lojalnim Novgorodljanima, što je udarilo temelje Novgorodskoj republici. Novgorod se razvio u moćan i autonoman regionalni centar Kijevske Rusi, sa upravom koju je biralo lokalno građanstvo.

Gradovi Staraja Rus, Ladoga, Torzokom i Orešek su pripadali Novgorodskoj republici. Grad Pskov je u početku također bio dio ove republike, ali je de facto nezavistan od 13. stoljećea. Pskovska neovisnost je potvrđena Ugovorom iz Bolotova (1348.); (vidi još: Pskovska republika). Arhiepiskop Novgoroda je i pored toga bio arhiepiskop oba grada sve do 1589. Između 12. i 15. stoljeća Novgorodska republika se proširila na istok i sjeveroistok. Novgorodljani su istraživali predjele uz obale jezera Onega, rijeke Sjeverne Dvine i Belog mora. Početkom 14. stoljeća istraživali su Arktički ocean, Barentsovo i Karsko more, i okolinu Zapadnosibirski rijeke Ob.

Ugarska plemena sa sjevernog Urala su plaćala danak Velikom Novgorodu. Zemlje sjeverno od Novgoroda su bile bogate krznom, ribom i solju, i stoga su bile ekonomski veoma bitne za Veliki Novgorod. Novgorodljani su u 14. i 15. stoljeću vodili niz ratova protiv Moskovske kneževine da bi sačuvali svoju neovisnost i teritorij te brojne posjede. Neuspjeh u ovim ratovima označio je početak ekonomskog i kuturnog propadanja, i kraja Novgorodske republike te njezinog potpunog integriranja u Moskovsko Carstvo.

Narodno vijeće, koje se okupljalo po staroslovenskoj tradiciji, bilo je najviši politički autoritet u republici. Ovo vijeće je biralo posadnika, vojskovođe, a od 1156. i arhiepiskope. Sastojalo se uglavnom od bojara. Nadbiskup je imao vrhovnu izvršnu vlast i bio je najbogatiji feudalni gospodar u Novgorodu, s najviše zemlje i najviše prihoda. Ove nadležnosti su mu prenijeli kneževi iz Kijeva. Pored toga, nadbiskup je upravljao državnom blagajnom, vanjskim poslovima i kaznenom politikom. U političkom životu Novgorodske republike sudjelovali su i obični trgovci i zanatlije. Oni su stvarali udruženja koja se mogu smatrati pretečama političkih partija.Obveze i prava vladara Novgoroda su bili ograničeni. Njegova glavna nadležnost je bila rukovođenje vojskom, pri čemu nije imao pravo da kažnjava. Životom u gradu su upravljali birani posadnika, koji su ujedno bili posrednici između građana i kneza. Kneževska rezidencija je premještena iz novgorodskog kremlja (pod imenomDetinjec) u predgrađe gorodišče. Počevši od Aleksandra Nevskog novgorodski kneževi su birani među vladarima Vladimir-Suzdaljske kneževine. Novgorodska republika radi brojne ukrajinske i bjeloruske populacije imala je izuzetno dobre odnose sa Velikom kneževinom Litvom.

Privreda Novgorodske republike se sastojala iz ratarstva, stočarstva, konjarstva, lova, pčelarstva i ribolova. Kod obala Finskog zaljeva kopala se ruda željeza, a više drugih mjesta je bilo poznato po eksploataciji soli. Glavni proizvodi u unutarnjoj i vanjskoj trgovini republike bili su: lanak, hmelj, krzno, vosak, med, riba i svinjska mast.Glavni izvor bogatstva Novgorodske republike bila je trgovina krznom između Kijevske Rusi odnosno Galičko-Volinjskog Kraljevstva, Velike kneževine Litve i zemalja sjeverozapadne Europe. Srednjovjekovna svjedočanstva opisuju bogatstvo krznenim životinjama u krajevima sjeverno od Novgoroda opisom da su krznene životinje "padale s neba". [2] Novgorodski trgovci trgovali sa švedskim, njemačkim, danskim i litavskim gradovima. U najranije doba novgorodski brodovi su plovili po Baltiku, o čemu govore drevne kronike i arheološki nalazi pravoslavnih crkava na Gotlandu. Hanzeatska liga nije dozvoljavala novgorodskim trgovcima da samostalno plove i izravno isporučuju svoja dobra u Zapadnu Europu. Владимирска и Суздаљска кнежевина- са Новгородом су непосредно

, . повезане још две руске кнежевине Валдимир и Суздаљ У неким .историјским изворима они се означавају чак као једна кнежевина

12- Владимир је основао кнез Владимир у ом веку као своје северно . -утврђење Кремља Око тог утврђења развила се убрзо трговачко

.занатлијска насеобина1157 јнез андреј богољубски је богато украсио и утврдио град каменим

, здањима и проширио његову територију тако да је укупна дужина зидина 7 . .Владимира износила км У центру града подигнута је катедрала црква св

( ), 15 , Успења Богородичиног Успењски сабор који је у в живописао највећи , . 1169 сликар руског средњег вијека Андрј Рубљов кнез Андреј Богољубски

је побиједио кијевског кнеза и положио право на централно мјесто међу , . руским кнежевинама па чак и на положај цијеле Русије Владимир је .постао један од најљепших и најбогатијих градова у старој Русији

, . 1238 Међутим то није трајало дуго Татари су разорили Владимир и , .покоили га после чега се он никада није опоравио у својој страој слави

. 10 . Суздаљ је један од најстаријих руских градова Подигнут је в У 1204 . 13 љетопису се спомиње г Од Б ПОСТАО ЈЕ ПРЕСТОНИЦА Суздаљске

. 1238 кнежевине заузеле су га а затим и спалиле Татарске хорде

. Ханабатија1350 Суздаљски кнет Константин Васиљевич пренио је своју рзиденцију

. из Суздаља у Нижниј Новгород Суздаљ је данас ризница старе руске . архитектуре Најстарије територије грда обиљжавају опкопи око . Суздаљског Кремља Унутар зидина тврђаве налази се катедрала св

, Христовог рођења и архиепископски двор а недалеко од града на стрмој обали ријеке Камењке налазе се остаци архитектонских скупина

16 17 .манастира из и в

Московска кнежевина

– – О оснивању данашњег града Русије Москве постоје два летописа . 1147 легенде Москва се у летописима први пут помиње као умснко

( ) кнежевско имање са замком усадба који је слижио Суздаљском кнезу . Јурију Долгоруком као преноћиште на путу из Суздаља у Кијев По

легенди то имање је припадало славном руском бољару Стјепану Иванову , , Дужи а његов двор се налазио у сред путих шума и мочвара између обала

ријеке Москве и Неглинке са погледом на мјесто које се данас зове ( ), чистие пруди чиста језера гдје је касније подигнут Новодевични

. манастир 15 , Почетком в Москва се ујединила са Перејасловском кнежевином затим

. са Коловном и Можајском На тај начин у рукама московског кнеза нашла . цијела територија у сливу Москва ријеке Кијев су у то вријеме били

, . разорили Татари па је црквени полавар прешао у Владимир Московски велики кнез Иван Калита је успио да га наговори да и он пређе из

. , , Владимира у Москву Тако је Москва иако не формално стварно заузела , централно мјесто међу руским кнежевинама не само географским , – .положајем него и у политичко економском и црквеном животу Русије

, Иван Калита је проширио територију Московског Кремља подигао нове утврде и дворац под храстовим палмама и изградио цркву од бијелог . 1367, камена за вријеме владавине великог кнеза Димитрија Ивановича

. била су саграђена зидине и куле од бијелог Московског камена Тако 1368 1370 ојачан Московски Кремљ је и издржао опсаду литавског кнеза

, 1382 1408, 1451 . Ољехерда и о њега су се одбиле Татарске хорде 15 2250 . У в Кремљ је озидан циглом у пречнику од м Изградњу тог

одбрамбеног зида су се руководили италијански мајстори Пјетро Антонио . 1812, Солари и Марио Руф За вријеме Наполеонове најезде тј приликом

, повлачења Наполеона зидине и куле московксог Кремља биле су , , миниране а град који се око њих изградио претежно храстове грађе сами

. Руси су приликом свог одступања запалили, Ипак унутар зидина су се сачувале прелијепе саборне цркве од бијелог

, камена споља богато украшене а изнутра украшене фрескама и разним . позлаћеним иконостасима Највећа међу тим цквама је псвећена Успењу

. 1475 1479 Пресвета Богородице Грађена је од до под руководством . Аристотела Фијоравантија У том храму у коме су се до данас сачувале

15 , фреске из в изванредне умјетничке вриједности крунисани су сви . руски цареви од оснивања царства .Друга по величини Кремаљска црква је посвећена светим архангелима

1505 1509, Она је грађена између и градио ју је италијански макстор . . Алевизо Новон Њена унутрашњост је богато осликана До Петра Великог

. у њој су сахрањивани московски велики кнежеви и руски цареви , , Трећу од ових цркава посвећену светом благовештењу градили су руски

. паковски мајстори У овој цркви је сачуван иконостас раскошне љепоте и велике умјетничке вриједности који су градили најславнији руски

, .иконописци Андреј Рубљов Теофан Грк

16. : Рускифолклор Биљине

Bogat izvor za proučavanje slovenske paganske mitologije su čuvene ruske epske narodne pesme biline (termin nastao od reči bil, što znači "ono što je bilo") o junacima - bogovima bogatirima. U jednoj bilini na mističan i mitski način opisan je nestanak bogatira.

. Немају аутора Испеване су од стране неколико људи или надареног . : појединца Најпознатије руске биљине су о тројици богатира Иљу

, . Муромца Добрињу Никитича и Аљошу Поповичу Богатири су јунаци из . великоруског народног епа

- , -Три богатира Иља Муромец Добриња НИкитич и Аљоша ПОпович , три богатира који су били у ратној служби кијевског кнеза Владимира

. . Свјатославича У народу су тог кнеза прозвали Црвеним Сунцем За време 988 .његове владавине Русија је примила Хришћанство године , У војсци кнеза Владимира није било ни Иља Муромца ни Никитича

. . ни Поповича Њих је измислио народ .У билинама богатиру су омиљени народни хероји

. , Први руски богатир је Иља Муромец Он није млад њему је седа , . глава али старост му није сметала да постане непобедив Када кнез му

,Владимир није указао дужно поштовање и није га позвао у Кијев на пир . увређени богатир појављује се у граду и показује своју моћ Кнез се жели .помирити са Иљом и зове га себи

, , Добриња Никитич други познати богатир такође је био . , неустрашиви војник Певао је лепо свирао на гуслама и није му било

. равног у шаху , Аљоша Попович је био најмлађи од ове тројице није се могао

. , поредити ни са једним од ове двојице Зато што је био хром а и зато није . могао бити хитар Али био је опасан по своје противнике и увек је излазио

.као победник из сукоба , 12Михајлушка је такође богатир који је био дечак имао је свега

. , , , година Али ипак је био богатир с поштовањем је тако назван као

, . одрастао Михајлом Даниловичем Неустрашиво ушавши у бој млади херој .разбио је војску и отишао у бекство

9. Процеси у руској култури и уметности 15 16 у и веку

Паралелно са овим процесом у оквиру руске православне цркве у руској култури у доба када је центар културног живота постала Московска

кнежевина која је створила јединство свих руских култура кроз процес . прожимања у појединим руским кнежевинама Тај процес је трајао

. неколико столећа У то време настаје архитектонски комплекс . Московског Кремља који су градиле познате италијанске архитекте Од

1444 .изградњом Кремља руководио је познати руски радитељ Криомин , . Преуредио је зидине изградио је капију св Спаса и украсио их каменим

. . рељефима које је лично изградио До данас се сачувао рељеф св Георгија .Победоносца

15- 16- Крајем ог и почетком ог века у Русији су доста градили Италијани , Антонио Солари и Алевизо Фиораванти који су подигли цркву светог

.Успења која ј епостала центар архитектуре . . Алевизо Ного је конструисао цркву св Арханђела Градитељи

1484 . . 1489. Пскова саградили су цркву св Благовештења и цркву . 1485 Ризоположенија од каменог дворца сачувала се само Гранавитаја

. , палата Најпознатији сликар био је Дионизије он је настављач Рубљове , 1502. школе њему се приписују фреске у Фератантовом манастиру из У

њиховом садржају истраживачи налазе идејне везе између Дионизија то .се доказује раскошним црквеним портретима

За духовни живот Русије карактеристична је борба црквене и . световне власти против латинског утицаја Црква је уз помоћ државне

.власти завела цензуру у архитектури 1563 Од се уводи штампање књига што су и држава и црква

. ,искористили за своје циљеве За прву штампарију се везују два имена , Иван Фјодоров и Петар Мстиславич и у тој штампарији је штампан

'' ''. .Апостол Од тада у руским штампаријама штампане су црквене књиге22. Руски композитори

-Глинка 1804 1857Михаил Иванович Глинка рођен је и живео је до . . године Сматра се творцем руске националне музике Како га се присећају , , његови савременици Глинка је певао прекрасно и поред тога изврсно

, . свирао на појединим инструментима као што је флаута нпр али пре свега он је био композитор и његова заслуга се пре свега огледа у томе да је

.поставио темеље руске националне музике27 1836 ,новембра године у Баљшом театру имао је своју премијеру

'' ''- .премијеру дела Иван Сусанин то је била прва руска национална опера Пет година свог живота Глинка је посветио својој другој опери

'' ''. Руслан и Људмила Иако је у својој првој опери Глинка говорио о

, херојству и величини народа у другој већ налазимо његово занимање за , .руском бајком древном Кијевском Русијом

70 .За кратак период свога живота Глинка је написао романси '' '', ''Најпознатије романсе су свакако Ја помњу чуднао мгнавење Ње

'' .искушај миња без нужди итд . Глинка је много путовао У Шпанији је створио прекрасно дело

'', '' ''. .Арагонскаја хота и Ноћ у Мадриду Он је био први руски композитор .Који је упознао паришку публику са руском музиком

'' '' Глинка је написао и фантазију Камаринскаја на тему руских .народних песама

Николај Римски Корсаков-Nikolaj Andrejevič Rimski-Korsakov (rus. - , Tihvin, 18. mart 1844. - Ljubensk, 21. juniНиколай Андреевич Римский Корсаков

1908.), ruski kompozitor i dirigentPo zanimanju je bio činovnik mornarice, a godine 1861. upoznaje M.A. Balakireva i

priključuje se njegovom muzičkom kružoku (Petorica) i na njegov podsticaj komponuje svoju prvu simfoniju. Godine 1873. napušta vojnu službu, a od 1871. do smrti predavao je kompoziciju i instrumentaciju na Petrogradskom konzervatoriju. Bio je i direktor i dirigent koncerata Besplatne muzičke škole i dirigent Ruskih simfonijski koncerata M.P. Beljajeva. Kao dirigent nastupao je u domovini i inostranstvu gdje je propagirao djela ruskih autora. Kao kompozitor, zagovornik ruskog nacionalnog stila 19. vijeka, sjedinio je rusko nasljeđe sa zapadnjačkim uticajima. Inspiraciju je najčešće nalazio u ruskim temama, zatim istočnjačkom te primjenjivao elemente ruske narodne i crkvene muzike. U operama je izgradio čudesan svijet satkan od fantazije, realnosti, humora i romantike. Svojim orkestralnim stilom uticao je ne samo na svoje učenike već na mnogo širi krug koji dopire do Debussyja i Ravela. Napisao je priručnike "Praktični udžbenik harmonije" i "Osnove orkestracije", te autobiografsko djelo "Hronika mog muzičkog života". Dovršio je Borodinovu operu "Knez Igor" i "Hovanščinu", M. P. Musogorskog, preradio i instrumentirao "Borisa Godunova" i mnoge druge tuđe kompozicije.

Александар Бородин-Aleksandar Porfirjevič Borodin (rus. Александр ), (31. oktobar/12. novembar 1833. — 15. februar/27. februarПорфирьевич Бородин

1887) bio je univerzitetski profesor, hemičar i lekar, i znameniti ruski kompozitor. Aleksandar Borodin je bio vanbračni sin gruzijskog kneza Luke Stepanoviča Gedianova (1772-1840) i njegove 24-ogodišnje metrese Avdotije Konstantinovne Antonove. Pošto je knez bio oženjen, dete je registrovano kao sin njegovog sluge Porfirija Borodina. Kratko pre smrti, Luka je priznao svog vanbračnog sina.

Borodin je odrastao uz majku u Sankt Peterburgu. Bio je talentovan za jezike, svirao je klavir, flautu, i violončelo.

Godine 1863, oženio se Jekaterinom Protopopovom, briljantnom mladom pijanistkinjom. Upoznali su se i verili na putovanju u Nemačkoj. Imali su tri kćeri.

Umro je od srčanog infarkta 1887. Svetsku slavu Borodin je postigao svojim kompozitorskim radom. Do danas ostaje zagonetka kako je stizao da se bavi muzikom pored svog obimnog akademskog rada. Tokom 1864. upoznao se sa Milij Balakirjevom, i preko njega upoznao Cezara Kjuja, Modesta Musorgskog i Nikolaja Rimski-Korsakova. Na ovaj način je stvorena ruska romantičarsko muzička elita, kasnije nazvana „Moćna petorica“.

Godine 1869, izvedena je Borodinova prva simfonija. Dirigovao je Balakirjev. Iste godine Borodin je počeo da komponuje svoju herojsku operu „Knez Igor“, u kojoj su čuvene „Polovecke igre“. Ovo delo, koje se najčešće smatra njegovim najznačajnijim, nije stigao da završi. Operu je kasnije dovršio i orkestrirao Aleksandar Glazunov i Nikolaj Rimski-Korsakov. Nedovršena je ostala i treća simfonija, koju je dovršio Glazunov.

Premijera njegove druge simfonije je protekla nezapaženo, dok Franc List nije 1880. organizovao ponovno izvođenje u Nemačkoj. Tada je Borodin postao poznat izvan Rusije.

Borodin je za muziku govorio da je: „Razonoda, odmor od ozbiljnijih poslova“, pri čemu je mislio na svoj naučni rad.

Njegova muzika je kasnije prilagođena za mjuzikl u SAD. Izvodili su je, između ostalih, Toni Benet i Bing Krozbi.

Петар Иљич Чајковски- 1840 1893.Чајковски је живео од године до Тешко је навести композитора чија је дела народа тако добро знао и , . толико волео као што су то била дела Петра Иљича Чајковског У том . односу Чајковски је био народни композитор Чајковског знају и воле у

.целом свету У чему је поента тако велике популарности у лику једног

? , ,композитора Пре свега то се огледа у карактеру самог композитора , , мелодијској јачини емоционалном изразу у ономе што је радио и стварао

.људи су препознали искреност , Слушајући дела Чајковског сваки човек је могао да пронађе себе у

, , .томе били му је блиско драго а уједно и тајанствено , ,У раду Чајковског уз постојану генијалност огледао сеи велики

. , '' '' 44 .мукотрпни труд Тако је Пикову даму написао за дана 1875 У пролеће године дирекција московских театра предложила је

'' ''. 12 Чајковском да напише музику за балет Лабудово језеро фебруара 1877 '' '' године одржала се премијера Лабудовог језера на сцени Баљшова

. .театра Тај дан се може узети као дан рођења руског класичног балета16 1893 октобра године под руководством Чајковског настало је

- '' ''. његово последње дело Шеста симфонија У тој симфонији су се нашли - ,филозофски проблеми човечијег живљења проблеми живота и смрти

, . добра и зла маште и стварности Нажалост није доживео дан када је она .добила светско признање

Сергеј Прокофјев-ergej Sergejevič Prokofjev (rus. Сергей Сергеевич , 11. april/23. april 1891 — 5. mart 1953) bio je ruski kompozitor i pijanista.Прокофьев

Sergej Prokofjev je počeo da komponuje sa deset godina. Muzici se učio od svoje majke. Godine 1904 počeo je studije na Sankt Petersburškom konzervatorijumu. Studirao je klavir, kompoziciju i instrumentaciju (profesor mu je bio Nikolaj Rimski-Korsakov). Tokom studija komponuje dela koja mu donose pozitivne kritike usled inovativnog pristupa. Od 1913 - 1915, Prokofjev putuje po Francuskoj, Engleskoj, Rimu i Švajcarskoj, a onda kroz Sibir do Japana i SAD.

Posle izbijanja Oktobarske revolucije živeo je u emigraciji (1918 - 1932) - Pariz, SAD i Nemačka. U tom periodu komponovao je operu Zaljubljen u tri pomorandže (1919), Vatreni anđeo (1927), balete Bludni sin (1928), Na Dnjepru (1930), simfonije 2, 3 i 4. Sarađivao je u Parizu sa Ruskim baletom. Nastupao je kao pijanista po celoj Evropi, a 1932. vratio se u Rusiju.

Komponovao je 1935. svoje najpoznatije baletsko delo Romeo i Julija. U doba Drugog svetskog rata sarađivao je sa Sergejem Ejzenštajnom na filmovima Aleksandar Nevski i Ivan Grozni. Tada je nastalo i jedno od njegovih najboljih dela, Šesta simfonija es-moll. Posle rata, vlasti su bile sumnjičave i kritički raspoložene prema Prokofjevu, tako da se on uglavnom povukao iz javnog života. Umro je u Moskvi 1953. Sam Prokofjev je opisivao svoj stil kao splet četiri uticaja. Prvi uticaj je klasični koji se ogleda u njegovom interesovanju za istorijske elemente, recimo stare igre, kao i za tradicionalne muzičke forme. Odista u neoklasicističkom stilu komponovao je jedino u svojoj „Klasičnoj simfoniji“, jer je smatrao da je neoklasicizam donekle u suprotnosti sa njegovim shvatanjem muzike. Moderni uticaj se ogleda u sklonosti inovativnim harmonijama, disonancama i neobičnim kombinacijama akorada. U nekim delima Prokofjev eksperimentiše sa granicama tonaliteta. Kao treću karakteristiku svoje muzike Prokofjev navodi „motoriku“. Mnoga njegova dela se odlikuju jednoličnim ritmom i divljom motorikom. Kao kontrast tome stoji lirska linija. Prokofjevu je često uspevalo da kombinuje lirske i melanholične trenutke sa snažnim i ekspresivnim melodijama. Ovim odlikama njegove muzike može se dodati humor i ironija, koje u njegovim delima igraju značajno mesto. Orkestarska dela Prokofjeva imaju poseban zvuk, usled svoje neobične orkestracije, na primer nekad tube i violine zvuče unisono.

U radu Sergeja Prokofjeva mogu se uočiti tri stvaralačke faze. Prva faza se obično naziva „Ruski period“, jer uključuje dela nastala pre njegove privremene emigracije. Dela iz ovog perioda karakterišu proizvoljni ritmovi, jake disonance, sarkastičan humor i jaka vitalnost. Iako je u jakom kontrastu sa muzikom kasnog romantizma, ova muzika nije sasvim nova, jer se i dalje zasniva na tonalitetu. I pored toga, neka dela iz ovoga perioda su izazvala skandal, recimo „Skitska svita“. Prelazni period su obeležili Prvi violinski koncert, i Treći klavirski koncert, kada zvuk postaje smireniji. Ovaj „strani“ period počinje 1918, i još je moderniji. Prokofjev delimično napušta tonalitet. Zvukovi su skoncentrisani i izbijaju u divljim muzičkim epizodama. I pored toga, ova muzika nije moderna i eksperimentalna u tolikoj meri koliko je to muzika nekih njegovih savremenika. Od početka tridesetih vidljiva je promena njegovog stila. Do odlučujuće promene je došlo njegovim povratkom u Sovjetski Savez, otuda se ovaj period naziva „sovjetski period“. Njegovu muziku ovoga perioda odlikuje pojednostavljena harmonija i jasnije uobličavanje melodija. Pošto je bila čvršće ukorenjena u tradicije ruske narodne muzike, ona je postala razumljivija i popularnija. Tonalitet je čvršći, a poseban značaj se daje sofisticiranoj polifoniji. U kasnijim delima Prokofjev je i dalje uprošćavao svoj stil. Njegova poslednja dela karakterišu lirske tendencije, tiha ravnodušnost i gotovo romantičarsko raspoloženje.

Prokofjev važi za klasika među kompozitorima moderne muzike. Njegov značaj je veliki i u oblasti filmske muzike. Muzika za film Aleksandar Nevski važi za ključno delo u istoriji filmske muzike. Uticao je na modernu filmsku muziku klasično-romantičnog stila, pa se varijacije njegovog stila mogu primetiti u filmskoj muzici s kraja 20. veka (Džon Vilijams, Džejms Horner).

Дмитриј Дмитријевич Шостакович-Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič (rus. , Sankt Peterburg 12./25. jun 1906 – Moskva, 9.Дми=трий Дми=триевич Шостако=вич

avgust 1975) je bio ruski kompozitor koji je stvarao za vreme Sovjetskog Saveza. Stvarao je u doba režima Jozefa Staljina i imao složen odnos sa sovjetskom vladom, tako da je pisao himne vlasti, ali se trudio i da ostane na distanci od komunističkog sistema, pretrpevši pri tom 2 javne osude svoje muzike, 1936. i 1948, te povremeno zabranu izvođenja njegove

muzike. Uprkos svemu ovome, Šostakovič je i dalje bio najpopularniji i najbolji sovjetski kompozitor svog naraštaja i primio je mnoge nagrade, a služio je i u Vrhovnom Sovjetu.

Nakon razdoblja pod uticajem Prokofjeva i Stravinskog (1. simfonija), Šostakovič prelazi na modernizam (2. simfonija i Nos), a zatim razvija hibridni stil u Ledi Magbet Mcenskog okruga i u nesrećnoj 4. simfoniji. Hibridni stil je obuhvatao razdoblja od neoklasicizma (sa uticajem Stravinskog) pa do postromantizma (sa uticajem Malera). Njegova tonalnost često je uključivala upotrebu modaliteta i nekih neoklasicističkih harmonija a la Hindemit i Prokofjev. Njegova muzika redovno koristi snažne kontraste i elemente groteske. Šostakovič se ponosio svojom orkestracijom koja je čista i dobro osmišljena. Deo Šostakovičeve muzike duguje više Maleru i Rimski-Korsakovu. Njegovim najvećim delima generalno se smatra njegovih 15 simfonija, kao i 15 gudačkih kvarteta, koji važe za najlepše primere kamerne muzike 20. veka. Ostala dela uključuju opere, 6 koncerata i veliki broj filmskih kompozicija. Dejvid Fening u Grouv Rečniku muzike i muzičara piše:[1] Šostakovičeva dela su, uopšte, tonalna i u romantičarskoj tradiciji, ali sa elementima atonaliteta i hromatizma. U nekim njegovim kasnijim delima (npr. 12. gudački kvartet), koristio je tonske redove. Njegovim opusom dominiraju ciklusi simfonija i gudačkih kvarteta, po 15 od svakih. Simfonije su pravilno raspoređene kroz njegovu karijeru, dok su kvarteti koncentrisani na kasniji period karijere. Među najpopularnije od ovih spadaju 15, 7. i 10. simfonija (teme prvog stava 10. simfonije na slici), te 8. i 15. gudački kvartet. Među ostala njegova popularna dela spadaju opere Ledi Magbet Mcenskog okruga i Nos, te nedovršena opera Kockari, 6 koncerata (po dva za klavir, violončelo i violinu) i veliki broj dela filmske muzike.

Šostakovičeva muzika pokazuje uticaje njemu najdražih kompozitora: Bah u njegovim fugama i pasakaljama; Betoven u kasnijim kvartetima; Maler u simfonijama i Berg u korišćenju muzičkih kodova i citata. Među ruskim kompozitorima, najviše se divio Modestu Petroviču Musorgskom, čije je opere Boris Godunov i Hovánščina reorkestrirao. Uticaj Musorgskog je najprominentniji u zimskim scenama Ledi Magbet i 11. simfonije, ali i u njegovim satričnim delima kao što je Rajok.[14] Uticaj Sergeja Prokofjeva najjači je u njegovim ranim klavirskim delima, kao što su 1. sonata i 1. koncert.[15] Uticaj ruske crkvene i narodne muzike vidi se u njegovim a kapela zborskim delima iz 1950-ih.

Šostakovičeva saradnja sa Igorom Stravinskim bila je duboko ambivalentna, kako je i sam napisao Glikmanu: „Stravinski - kompozitor kojeg obožavam, Stravinski - mislilac koji mi se gadi“..[16] Posebno ga je oduševila i inspririsala Simfonija psalama koju je Stravinski napisao, te je 1962, kada je Stravinski posetio rodni SSSR, predao Stravinskom svoju klavirsku verziju dela. Susret dvojice kompozitora nije bio uspešan, ali su posmatrači su komentarisali Šostakovičevu nervozu i „grubost“ Igora Stravinskog prema njemu.[17]

Mnogi komentatori su uočili diskontinuitet između eksperimentalnih dela nastalih pre zabrane 1936. i konzervativnijih nakon nje. Šostakovič je rekao Flori Litvinovoj: „Bez 'Partijskog vođstva'... pokazao bih više briljantnosti, koristio više sarkazma, mogao bih da iznosim svoje ideje otvoreno, a ne da ih kamufliram“.[18] Članci koje je Šostakovič izdavao 1934. i 1935. navode Berga, Šenberga, Kreneka, Hindemita i „posebno Stravinskog“ kao njegove uticaje.[19] Ključna dela ranijeg perioda su 1. simfonija, koja je kombinovala akedemizam konzervatorijuma sa Šostakovičevim vlastitim osećanjima, Nos („neosporno njegovo najmodernije scensko delo“[20]), Ledi Magbet Mcenskog okruga, koja je ubrzala pad u nemilost i 4. simfonija, koja je u Grouvu opisana kao „kolosalna sinteza Šostakovičevog muzičkog razvoja do danas“.[21] Ta 4. simfonija je takođe prvo njegovo

delo u kojem se vidi uticaj Gustava Malera, preokrećući time put kojim je Šostakovič trebao da krene kako bi sebi osigurao rehabilitaciju, pri čemu je on sam rekao da su poslednja dva navedena dela njegova najneuspešnija dela.[22]

U godinama nakon 1936, Šostakovičeva simfonijska djela su bila naizgled muzički konzervativna, bez obzira na ikakav subverzni politički sadržaj. U to vreme se sve više okretao kamernim delima, „području na kojem je mogao da komponuje sa maksimalnom ozbiljnošću i sa minimalnim spoljašnjim pritiskom“.[23] I dok su njegova kamerna dela bila uveliko tonalna, ona su dala Šostakoviču put za mračniji sadržaj koji nije najbolje prihvaćen od strane javnosti. Ovo je najučestalije u njegovim kasnijim kamernim delima, koja prikazuju „svet jadne bezosećajnosti“[24]. U nekim od ovih je koristio i tonske redove, iako ih je tretirao kao melodične teme, a ne serijski. Vokalna dela su takođe istaknute odlike ovog perioda, sa tekstovima koji se uglavnom bave ljubavlju, smrću i umetnošću.

Jedna prominentna kritika upućena Šostakoviču, tačnije njegovim simfonijskim delima je ta da su ona, kako kaže Džerard Makberni, „izvedena... smećasta, prazna i već korišćena“. Ovo mišljenje su izrazili i zapadni kompozitori kao Pjer Bulez („Mislim o Šostakoviču da je druga, ili čak treća kopija Malera“), ali i njegovi sunarodnici kao Filip Gerškovič, koji je Šostakoviča nazvao „izgubljenikom u transu“. Još jedna primedba je ta da je bio vulgaran i grub: Stravinski je o Ledi Magbet napisao da je „brutalno gruba... i monotona“, dok je poznata kolumna iz Pravde, Blato umesto muzike, o istom delu napisala: „Sve je grubo, primitivno i vulgarno. muzika kvače, rokće i reži“..[25]

Tačno je da je Šostakovič uveliko pozajmljivao materijale i stilove od ranijih majstora klasike i iz popularne muzike. Vulgarnost „niske“ muzike je značajan uticaj na ovog „najboljeg od eklektika“.[26] Mekbarni prati tragove ovoga do avangardnih umetničkih krugova ranog sovjetskog perioda u kojima se Šostakovič kretao na početku karijere i govori da su te pozajmice bile namerne tehnike koje bi mu dopustile da stvori „nijanse kontrasta, ponavljanja, isticanje“ koje su njegovoj muzici dale veličinu koja joj je trebala.[27]

Модест Петрович Мусоргски-Modest Petrovič Musorgski je bio jedan od najpoznatijih ruskih kompozitora svih vremena. Rodio se 21. marta 1839. godine u Karevu (Pskovska gubernija) a umro 28. marta 1881. u Petrogradu. Po zvanju oficir, 1858. godine napustio je vojnu službu da bi se priključio skupini nacionalno-orijentisanih kompozitora, okupljenih oko Balakireva. Ipak, svojim umetničkim stajalištem i originalnošću svog muzičkog izraza, Musorgski ostaje nezavisan. Modest Petrovič Musorgski svoj muzički jezik zasniva na obeležijma izvornog ruskog muzičkog folklora, ali folklornu građu ne obrađuje prema načelima evropske muzike već se svesno pridržava specifičnih, harmonijskih, ritmičkih i polifoničkih svojstava ruske muzike. Stoga, on razbija poznate kompozicije sa sličnim sadržinama i stvara nove i neobične harmonije, slobodne ritmove, nepravilne mere, a melodiku oblikuje prema intonaciji ruskog govora. Njegov umetnički cilj bio je da, uz pomoć muzike, prikaže stvarnost i da "stvori živog čoveka u živoj muzici." Njegove kompozicije pod naslovom "Autobiografski spisi" predstavlja jednu od tih harmonija. U solo-pesmama slika likove iz naroda ("Svetli Savišna"), gogoljevski se izruguje ljudskim slabostima ("Seminarist"), dočarava svet dečijih doživljaja ("Dečja soba"), te na psihološki način tumači vlastita pesimistička osećanja i sagledavanja (ciklus "Bez sunca") i vizionarska razmišljanja o smrti (ciklus "Pesme i plesovi smrti"). Jedno od njegovih najpoznatijih dela, stvoreno na osnovu mešanja istorije sa filozofijom i duhovnošću, je "Boris Godunov". Musorgski je stvorio još niz vrlo dinamičnih kompozicija, među kojima se nalazi i "Slike s

izložbe". To delo Musorgski je radio na osnovu slika njegovog prijatelja V. Hartmana. "Slike s izložbe" predstavljaju jedan od vrlo dinamičnih, napetih i uzbudljivih komada u Musorgskijevom stvaralaštvu. Išao je dosta ispred svojih savremenika-kompozitora. Oni su svi gradili veoma sličnu muziku, dok se muzika Modesta Petroviča Musorgskog bitno razlikovala. Smelo je stvarao nove harmonije na osnovu tradicije sopstvenog naroda. Zbog toga je anticipirao neke delove muzike. Njegova dela se i danas slušaju.

23. : ) 11. ; ) 11. ; )Архитектура старе Русије а Кијев Век б Новгород в 12-13; ) 14 17 ;ВладимирСуздаљ г Москва и век

11-12 -Кијев век Као први значајнији камени објекат на територији , 40- 11.Русије јавио се Софијски сабор у Кијеву саграђен у им годинама

. века По замисли градитеља Кијевски сабор морао је бити , величанствен морао је бити велики и величанствен скоро као

византијскa . катедрала у Константинопољу Софијска катедрала у , , . Кијеву својом грациозношћу победила је све остале Њена висина је

30 . била око метара Са три стране према главној грађевини била је . постављена галерија Над централним делом налазила се централна

. купола По дијагонали од главне куполе постављене су биле четири , . 13 .мање мање високе главе а око њих још мање Цело здање има глава , , , Цело здање такође има и пирамидални облик карактеристичан за . многе руске камене и древне грађевине Унутрашњост храма чини Вам

. се још већом - . Катедрала је подељена на два дела два нивоа Један за кнеза оа

, .други за остале обичне грађане 11-12 Новгород век- 11- Од ог века у Русији су се почеле отварати

. , 12- школе за архитектуру Тако је у другој половини ог века у Новгороду . , ,саграђен нови тип храма Мала по величини једнокуполна грађевина

. одликовала се великом једноставношћу На глатким зидовима налазило . се неколико прозора Ти прозори су били несиметрични и као такви

. одавали су утисак живописне цркве У поређењу са ранијим храмовима .овога типа може се рећи да се овај одликовао са тим да није био висок

12-13 - Владимир Суздаљ века 12- Од друге половине ог века почео - . је расцват владимирско суздаљске архитектуре Централном грађевином

. тог архитектурног стила сматрао се Успењски сабор у Владимиру Уопште - Владимирско суздаљску архитектуру одликује мали размак између

, .порти украшене фасаде итд 14-17 -Москва века 14- Крајем ог века културни центар је постала

. Москва Свакако да су најкарактеристичније зидине Московског , . Кремља који нажалост није сачуван до данашњих дана Унутар Кремља

, 15 ,направљена је Саборнаја плошћад где су се у веку налазили Успењски .Архангелски и Благовешћенски сабор

16- -Најпознатији московски архитектурни споменик ог века ( ), Покровски сабор тако се зове храм Василија Блаженава који је саграђен

1555-1560 . у годинама Идеја овога споменика састоји се у основи као и у , , .кијевској Софији дакле има пирамидалну композицију сабора

7. '' '' Настанак целе Русије ињенцивилизацијскимодел у време '' ''смутње

, После ослобађања од татарског ропства власт Московских кнежева III, 19- 20-је ојачао Иван по оцени историчара ог века у првих деценија ог

, века он се сматрао не само потпуним господаром свих Руса него је , претендовао на прво место у православном свету нарочито после пада

1453. 1459, Цариграда године и Смедерева у једној посвети Пахомија , . Србима помиње се идеја о Москви као трећем Риму тј престоници свих

. , ,Хришћана ту идеју су подржавали ствараоци словенског југа фрескисти , , нејмари минијатуристи филозофи и преписивачи као што су Константин , , , . 15 Филозоф Григорије Цанблак Пахоније и др Они су у веку дали , значајан допринос развоју писмености уметности и културе у Русији која

је због два века ропства под Татарима била поприлично заостала за .Европом

Између осталог они су у Русији убрзали развој већ створених , . . образаца свечаног типа тзв касновизантијске реторике У Русији је

прихваћено и реформисано писмо и правопис који су наложени монасима .у манастирима и у Србији Тим путем су до Русије дошле и српске

- . , владарске биографије тзв старозаветне књиге и то управо у тренутку . када се указала потреба за писањем биографија кнежева целе Русије

. После Ивана Трећег на трон долази Кнез Василије Трећи Он је умро 1533 , године а на престо московског великог кнеза ступио је његов син

. Иван Четврти који је имао само три године Уместо сина владали је његова . 8 .мајке Јелена Вашневска Она је умрла кад је њему било година

Следећих десет година до Ивановог пунолетства водиле су се бољарске , .борбе за престиж са циљем да разбију процес централизације власти

1547 . , , Иван је преузео власт у своје руке Он је најпре желео да .учврсти границе руских кнежевина

. ,Иван Четврти је био и велики градитељ Отварао је руднике на Уралу . зидао градове и многе грађевине Своје царско величанство је овековечио

. у неколико предмета који се и данас налазе у Кремљу Дао је да се излије звоно које се није могло подићи на звоник него је положено на земљу у

, - . - Кремљу народ га је прозвао Цар звоно Ту је и цар пушка чија је цев .подешена да избацује ђулад огромне тежине

'' ''-У време смутње .Иван Грозни обезбедио је сину Фјодору намесника , . Оженио га је Ирином ћеркомо Бориса Годунова Борис Годуно је владао у

. Posle smrti Ivana IV Groznog, usledio je period u kome je formalnoиме сина Фјодора na vlasti bio njegov bolesni sin Fjodor I, a zemljom ustvari upravljao bojar Boris Godunov. Sa smrću cara Fjodora 1598. izumrla je preko 700 godina stara dinastija Rurika. Godunov je krunisan za cara, ali su zemljom vladale glasine o tome da je mladi carević Dmitri čudom još uvek živ. Uz to se nadovezala loša žetva koja je bacila zemlju u ozbiljnu ekonomsku i

socijalnu krizu. Kada je umro Boris Godunov, Poljska i Litvanija su videle zgodan trenutak za sebe, pa su zauzele Moskvu i na tron postavile dobrodušnu marionetu, odnosno čoveka koji se predstavljao kao Dmitri. On će u istoriji ostati zabeležen kao Lažni Dmitri I. Njegova vladavina nije dugo trajala, jer je ubrzo ubijen u pobuni. Ni novi car, Vasilij IV Šujski nije dugo vladao pošto se Poljska ponovo umešala u Rusku politiku postavljajući na vlast Lažnog Dmitrija II, pa kasnije i svog vladara Vladislava IV Vasu. Njihova intervencija je dovela do velikog terora protiv pravoslavnog stanovništva. Poljaci su vladali u Moskvi, dok se u Njižnem Novgorodu formirala narodna vojska pod vođstvom Kuzme Minjina i vojvode Dmitrija Požarskog. Ova vojska je 1612. opsela Poljake u Moskovskom kremlju i prinudila ih na kapitulaciju. Novi vladar, Mihail I, bio je začetnik dinastije Romanovih, koja će vladati Rusijom do 1917. godine. [7]. Значај цркве је био огроман у обновљеној

. , ''царевини Тако се завршила ова деценија безвлашћа позната као време ''. смутње Она је у руски цивилизацијски модел уградила елементе пољске

цивилизације које је преко католичке религије била у непосредној вези са .цивилизацијом Западне Европе

Француски енциклопедизам у рускомцивилизацијскоммоделу

Први настављач Петрових реформи била Катарина ДРуга којој неки , . историчари дају исти епитет као и Петру Катарина Велика Пореклом

18.Немица била је упозната са реформаторским покретима у Европи у веку и била је поклоник фрнцуских енциклопедиста а са Валтером је

замењивала писмо у којима је изражавала идеје с тим што она те идеје . није спроводила у Русији Она је овде нашла шитоко поље рада и ширењем

. ,просвете настављала је Петрове реформе Имала је и књижевне амбиције '' '', ,, '' постоје две њене комедије Об Време Имендан Ворполкине имале су . , велики успех За Катаринину епоху друга половина десетог века то је

, . врме развоја науке као и уметности у целини Тада се појављују први , . трагови утицаја Европе класицизма и сентиментализма Осим

, .Ломоносова у Катаринино време се појављују Державин Карамзин , , , Творац руске психолошке новеле песник аутописац језички

, . реформатор издавач У Катаринино доба развија се једна врста . демократије у руској књижевности У том периоду руска национална

, култура се све јаче супротстављала кметском моралу нарочито . омаловажавању људске личности У сатиричним часописима доказује се

. важност сељачког рада и високе моралне вредности сељака Почело је да . , , расте интересовање за народну културу Песме бајке билине бележиле

, , су се у рукописима о њима се разговарало тумачили су се њихови .текстови итд

, Упоредо са тим идејама које су настајале у Русији из Европе је . Русију почео да захвата талас просветитељских ставова Валтеријанство

.само царице на овај начин учимило је Валтерима у високим круговима

, Захваљујући овом таласу француског енциклопедизма који је , , Катарина форсирала у Русији поред књижевности и науке развила се и

. , .нова ликовна уметност И ту се истакао Ломоносв који се бавио мозаиком . Портрет је био доминантан у то доба Најчешћи портрети су били

, , . природни портрети дакле човек у природном окружењу Уметници су . 17 сликали раскошну одећу Највећи број портрета с краја века показују

. ,царску породицу Природни портрети су допринели апсолутизми . православљу и величању цара Они су били негација традиционалне

. (1680-1743). културе Најистакнутији сликар је био НИкитин Никитин је , . , био добар мајстор уман и енергичан Боравио је у Фиренци али и пре тога

. је насликао неколико портрета Петра Великог и Наталије По повратку .именован је за дворског портретисту

МихаилВасиљевичЛомоносов

Ломоносов је био први Рус који се у науци истакао тако да је , . испредњачио испред свих странаца чланова академије Ломоносов је

. својом личношћу обухватио све гране просвете Жудња према науци била . , , , , ,је пуна страсти Историчар беседник механичар хемичар минерлог

, , . сликар стихотворац он је све искусио и био свим тим прожет Поред свега , , . овог већ наведеног Ломонос се бавио физиком математиком Он се бавио

, - проблемима Русије у то време која је јурила за Европом бавио се дакле - , ,искоришћавањем рудног блага Русије металургијом рударством

.разрађивао је могућности освајања севера и проблеме пловидбе морем Први је увео физичке методе истраживања у хемији и био је утемељивач

.физичке хемије У детињству и најранијој младости он се васпитавао у атмосфери , богате и изузетне културе руског севера који је био тесно повезан са

централним областима Русије као и са другим земљама које се на северу : , ,граниче или пак северним морским путем Шведском Норвешком

, . Холандијом Енглеском Ломоносов је једноставно био производ свога времена у ситуацији у којој се појавио ништа није било започето и зато је

. он све помињао Поред овога треба истаћи и његов рад на реформи руског , -језика ту је био усмерен ка народном језику не одбацујући руско

. словенскиGodine 1755. je napisao gramatiku koja je reformisala ruski književni jezik

kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje literarne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija Večernja meditacija o božanskoj raskoši. U kasnijim poemama je primjenio idiosinkratičku teoriju da riječi koje sadrže glasove E, I i J treba da se koriste kada se opisuju nježni predmeti, a one sa glasovima O, U , Jeri ( )- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bijes,Ы zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju historiju Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća su bila nepoznata izvan Rusije dugo vremena poslije njegove smrti. Umro je u Sankt Petersburgu 1765.

- Штампањекњига у Русији Библиотеке у Русији

Sa svojim ogromnim mogućnostima i opsežnom zaostavštinom svetske kulture, ruske biblioteke su sastavni deo međunarodne bibliotečke zajednice. One izvršavaju misiju prosvećivanja u odlučujućem trenutku ruske istorije, doprinoseći razvoju nauke i obrazovanja unutar Rusije i obezbeđujući pristup informacijama koje zahtevaju korisnici iz drugih zemalja. Njihova veličina se dramatično menjala, prostirala se od najvećih svetskih zbirki do sićušnih objekata koji su snabdevali najudaljenije oblasti u zemlji. Najvažnije nacionalne biblioteke u Rusiji su Ruska državna biblioteka u Moskvi, sa 40 miliona

bibliografskih jedinica, i Nacionalna biblioteka Rusije u Sankt Peterburgu, koja je i najstarija biblioteka u Rusiji. Među ostale važne biblioteke spadaju i biblioteke Ruske Akademije nauka sa 20 miliona bibliografskih jedinica i državne i tehnološke biblioteke u Moskvi i Novosibirsku (koje broje preko 10 miliona bibl. jedinica). Na univerzitetima, institutima i koledžima postoji više od tri hiljade biblioteka koje pripadaju sistemu visokog i srednjeg obrazovanja. Najprostranija i najrazgranatija je mreža Ministarstva kulture, koja se sastoji od 55 hiljada biblioteka iz svih regiona ove ogromne zemlje, polazeći od nacionalnih biblioteka republika, integrisanih u Rusku Federaciju, do manjih seoskih službi. Različite biblioteke postoje i u fabrikama, trgovačkim jedinicama, kulturnim centrima, školama i mnoštvu malih i lokalnih institucija. Poslednjih godina svedoci smo radikalnih transformacija u Rusiji: politički potresi dramatično su promenili položaj biblioteka u zemlji.

, , Конкретно говорећи о руским билиотекама морамо нагласити кад . , се појавила прва и које су то најпознатије у Русији Наиме Кнез Јарослав

, , није случајно добио у народу надимак Мудри он је много знао мног је . , читао Његовом заслугом је отворена једна од првих руских школа где је 300 .учено око деце

, . И поред свега тога Јарослав Мудри је почео да скупља књиге У . храму свете Софије он је имао десет томова То је била прва позната

.библиотека у руској земљиOd dana svoga osnivanja 1795. godine Biblioteka u Sankt-Peterburgu je igrala ulogu

nacionalne biblioteke. Tokom više od dva veka postojanja ona nije bila samo brižljivi čuvar neprocenjivog bogatstva, već i jedan od vodećih naučnih centara. Sa više od 33 miliona publikacija u svojim fondovima danas je jedna od najvećih svetskih biblioteka. Svi njeni fondovi se aktivno koriste, sistem kataloga je veoma razvijen i čitaoci jednostavno i brzo dolaze do informacija. Knjige se ne iznose već se koriste u brojnim čitaonicama. Broj izdatih publikacija godišnje prelazi cifru od 13 miliona. Posebna pažnja se poklanja naučnoistraživačkim odeljenjima i razvoju bibliotekarstva. Kompjuterizacija Biblioteke započela je 1987. godine, i danas se na bazama podataka otkrivaju sadržine unikatnih kolekcija iz njenih fondova. Ruska nacionalna biblioteka prati napredak informacionih tehnologija i učestvuje u međunarodnim projektima. Uporedo sa ovim procesom i dalje se u potpunosti održavaju tradicionalne metode bibliografskih istraživanja. Štampaju se katalozi pojedinih fondova i kolekcija, a Odeljenje bibliografije i etnografije redovno izdaje retrospektivne i tekuće bibliografije.

Када је реч о штампању књига у Русији довољно је рећи Иван . Фјодоров У центру Москве стоји споменик првом штампачу неке књиге

. 19- Ивану Фјодорову У далеком ом веку овај црквени човек је по наредби , цара Ивана Четвртог организовао у главном граду Штампарски двор где

.су се почеле штампати књиге У многим земљама већ тада је било распрострањено штампање

, , књига али у Русији није у Русији су њуди у то време још увек ручно . преписивали књиге Није пуно времена требала Ивану Фјодорову да све

, . припреми сав материјал и остало што му је било потребно На крају је све , 1564 било спремно и у марту године Иван Фјодоров је са својим

помоћником Петром Тимофејевим одштампао прву књигу у -'' ''. Русији Апостол

Народна радиност у Русији

. Народна радиност у Русији је веома битан део културе Русија је , . огромна земља а таква огромна земља мора имати много радиности У ту

, , , , радиност спадају разне посуде играчке мараме чипке израде разних . , мајстора Једна од тих лепих израда производа домаће радиности је и

. Гжељ Гжељ је лепа посуда која се прави у московско предграђу Гжељ и . , позната је од давнина Иначе Гжељ је један од традиционалних руских . , центара за производњу керамике Дакле осим што је гжељ познати град

по керамичким производим назив Гжељ носе и порцелански производи - -на коме је изражено елегантно плаво сликарство где је сваки производ

, , .бајка или истинита прича лепота и маштовитост хармонија и лилни стил . Производи су направљени од гжељског порцелана Гжељска посуда

. је веома практична Овај стари руски занатски производ привлачи све , , . , више не само домаћих него и страних дизајнера И треба истаћи овај

, , , стил како бисмо га могли назвати гжељски улази и у друге видове уметности па тако сад код многи музичких звезда налазимо хаљине које

.су украшене на начин на који је и гжељска посуда 17 Хахлома је врста народне уметности која је настала у веку у

, . близини Њижњег Новгорода на левој обали Волге Као и друге народне . радиности и хахломе су прво почеле да се производе као посуде На овим

, . посудама преовлађује златна боја а посуда је од дрвета Након посуда ,уметност по угледау на хахлому налазимо присутну и на разним сликама

, .столови су украшени хахломски и многи други предмети - Жостаковски букет Жостаково је још једно место у предрграђу

. Москве где се производи нешто јако интересантно Под четкицом , . 19народних мајстора стварају се ова дела жостаковски букет Када је у

веку отворио прву радионицу у Жостакову Никита Вишњаков није ни . слутио да је изумео још један производ који ће освојити целу земљу На

, , ,жостаковско букету како и сама реч каже налази се букет односно цвеће .доста често и као башта са црном позадином

- , ,Матрјушка мало ко зна да се најтипичнија руска играчка 19- . '' '' Матрјошка у Русији појавила крајем ог века оцем или изумитељем

. матрјошке сматра се Сергеј Маљутин Одавноје руска матрјошка прешла .границе своје земље и постала веома популарна и у другим земљама . Техника израде ове играчке није свугде иста Доста зависи и од места где

. .са та играчка прави Најчешће се прави од брезе и липе

; , ,Религија у Русији Хришћанство православље паганство

, , Највећа религија православно хришћанство прдстављено је од , стране руске православне цркве која има и подршку државе као државна

. 150 000 000 .религија Њене пристали броје око широм света 988 , Русија је примила Хришћанство године које је наметнуто

. 1448 , кијевској Русији од стране византијског царства године врховни , савет руских свештеника поставио је за Епископа Јона који је касније

. прогласио руску православну цркву за независну За време Петра Првог . руска православна црква је просирила своју област русија је имала тешке

.периоде у својој историји али се увек борила за своју веру и очување исте , У совјетска времена верници који су припадали разним црквеним

, . парохијама били су предмет прогона у Азију или у Сибир После распада , . 1997 совјетског савеза дошао је крај и прогону верника година је била

. година усвајања права на слободу вероисповести у Русији Нова влада је ,подржала идеју реновирања старих и изградњу на хиљаде нових цркава

, храмова и манастира који су у совјетској ери коришћени као магацини , . . .или продавнице а кат кад и као канцеларије Међу њима је и манастир св

, , Данила који је тренутно седиште московске патријаршије духовни и .административни центар руске православне цркве

Један од релативно нових државних традиција подразумева да се .церемонија око избора патријарха одвија у бившој капели руских царева

5 000 Међу верских заједница руска православна црква има око пола . регистрованих на територији Русије Друга по величини верска заједница

, обухвата муслиманске асоцијације заступљене у Башкирији Татарстану и .Кавкаском региону Међу осталим верским заједницама у Русији треба издвојити

, , , , . јеванђелисте конзервативце католике будисте јудаисте У Русији је више 50 , 10% , 4од јеврејских заједница око њих су у Москви где су саграђене

.синагоге и многи јеврејски верски центри

- ( )Стара руска уметност монументално сликарство а мозаик ; ) ; ) ) фреске б Теофан Грк в Иконе и иконопис и г Андреј Рубљов

- , Монументално сликарство древни облик сликарства познат још из ( , .). Палеолита у пећинама Алтамира Љаска и др монументално . сликарство је у Русији познато још од деветог века Живопис храмова и

. , манастира је постао њихов неодвојиви део Његови зидови сводови и .куполе били су прекривени мозаицима и фрескама

, Мозаична техника је веома сложна док фресковна техника није .ништа мање сложена од мозаичне

Jedan od najvećih ikonopisaca svih vremena, Teofan Grk, rođen je na Kreti odakle se seli 1378. u Rusiju. Oslikao je više od 40 crkava u Rusiji i Konstantinopolu (i okolici). Nikad nije koristio uzorke kao što su to drugi činili. Zacrtao je novu stazu u svijetu slikarstva, dotada

nepoznatu bizanskoj umjetnosti. Bio je ključna osoba koja je radila na oblikovanju ikonostasa onakvog kako ga danas poznajemo. Zajedno sa Andrejem Rublevom izradio je prekrasne ikone. Rublev je u početku slikao kao njegov učenik, da bi kasnije postao jedan od najvećih ikonopisaca svih vremena.Стил Теофан Грка симболизује невероватна изражајност. У његовом раду налазимо крајности византијског живота и његове рефлексије у култури. Уметност Теофана пренела је на Русе хришћанску симболику.

Иконографија- у најширем смислу то је стварање светих слика са намером да буду посредник између божанског и земаљског света са сопственом молитвом или у току гришћанског богослужења, једног од облика манифестовање божанске истине.

. Икона се разликује од других видова сликарства Један од разлога је . , , .и контекст Икона обично заузима место у храму у кући или у поворкама

. Древне иконе нису биле баш често делови који су украшавали храм Пре , , свега могли смо их наћи у домовима од кнежевских палата до сеоских

. колиба

. 1360. Тачан датум његовог рођења није познат Године око се узимају , као вероватна година рођења по томе што се у записима о његовој смрти

(1430) , 60-помиње да је умро у дубокој старости што је тада значило после .е године живота

1405. . Андреј Рубљов је постао монах пре и узео име Андреј Живео је , у манастиру Сергијевска лавра близу Москве у заједници сликара међу

. , којима су познати Теофан Грк и Прохор из Городеца О овоме се зна јер се његово име помиње у листи сликара икона и фресака у Благовештенском . , сабору у Москви Име му је на дну листе што значи да је тада био

.најмлађи и најмање искусан сликар у групи 1408. ( Писани записи сведоче да је сликао заједно са Данилом

) 1425–1427 Черним зидове Успењске катедрале у Владимиру и Катедралу . , Свете Тројице у Сергијевској лаври После Данилове смрти Андреј је у

московском Андрониковом манастиру насликао фреске у Катедрали .Спаситеља 29. 1430.Умро је у Андрониковом манастиру јануара 1904.Године (откривена је његова икона Света тројица Старога Завета или

, 1411.) Гостопримство Аврамово настала вероватно око и тиме је почела . епоха истраживања његовог дела То је једино дело које му се са

. сигурношћу може приписати Данас је ова икона изложена у .Третјаковској галерији у Москви

, Композиција иконе приказује сцену из Библије када су три анђела (1. 18,1-33). посетили Сару и Аврама књига Мојсијева Рубљов се

. концентрисао на приказивање фигура три госта Порука дела је . , , многострука То је између осталог апел за јединство у време сукоба међу

. , кнезовима У исто време то је израз религијског јединства у тројству ( , , ).Отац Син Свети дух

:Уметност Андреја Рубљова је комбинација две традиције средњовековног манастирског аскетизма и класичне хармоније

. .византијског сликарства Ликови на његовим сликама су увек спокојни

, , Временом начин на који је сликао постао је идеал црквеног сликарства и .иконосликарства

(1551) На Стоглавом сабору иконографија Андреја Рубљова је . 4. .проглашена за идеал у изради црквених слика Црква га слави јула

1959. Од године постоји музеј Андреја Рубљова у Андрониковом .манастиру

1966. Руски режисер Андреј Тарковски је направио филм Андреј , , Рубљов делимично базиран на Андрејевом животу који је својеврсни

споменик овом уметнику