мр Срђан Вербићдр Божидар Николић

Тихомир Челановић, Андреј Војковић, Душан Павлић и Небојша Митић

проф. др Иван Аничин, Физички факултет, БеоградБорислав Познатов, гимназија „Урош Предић“, ПанчевоЗоран Савић, ОШ „Стевица Јовановић“, Панчево

Александра Марковић

Владимир Марић

Душан Павлић

Небојша Митић

Креативни центарГрадиштанска 8БеоградTел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

мр Љиљана Маринковић

Публикум

10.000

© Креативни центар 2009

ЗБИРКА питања и задатака изфизике са практикумомза шести разред основне школепрво издање

аутори

илустровали

рецензенти

лектор

уредник

ликовни уредник

припрема за штампу

издавач

за издавача

штампа

тираж

copyright

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:53(075.2)(076)

ВЕРБИЋ, СрђанЗбирка питања и задатака из физике с

практикумом : за 6. разред основне школе /[аутори Срђан Вербић, Божидар Николић ;илустровали Тихомир Челановић ... и др.]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2009 (Београд : Публикум). - 78 стр. : илустр. ; 26 cm

Тираж 10.000.

ISBN 978-86-7781-679-71 Николић, Божидар [аутор]

COBISS.SR-ID 155226124

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za fiziku u {estom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00376/2008-06.

лак задатак

задатак средње тежине

тежак задатак

Збирка садржи задатке који треба да илуструју градиво из уџбеника. Решавање задатака уфизици је врло важно. Решавањем се проверава да ли су идеје и појмови обрађени у лекцијамауџбеника јасни, да ли се разумеју и да ли на основу тог разумевања могу да се примене.

Задаци у збирци подељени су у три групе. Задаци означени једном тачком су елементарни и треба очекивати да може да их уради већина ученика. Скоро сви задаци те тежине јесу задациса вишеструким избором решења. Углавном се односе на препознавање основних појмоваобрађених у уџбенику.

Задаци са две тачке захтевају усвајање, разумевање и примену елементарних појмоваобрађених у уџбенику. Већина задатака такође је са вишеструким избором решења.

Најтежи задаци, они означени трима тачкама, захтевају разумевање и примену сложенијихпојмова из уџбеника, као и аналитичко размишљање. Већина оваквих задатака је отвореног типа.Треба очекивати да такве задатке могу да раде надарени ученици.

Приликом самосталног решавања задатака не треба се обазирати на њихову тежину. Треба пробати све. Ако нешто не иде, погледајте у уџбенику лекцију која је везана за задатак. То најчешће помаже. Ако ни то не помогне, питајте другарицу или друга, наставника. Пробајтезаједно да решите те задатке, дискутујте. Док размишљате о томе како да поставите питање,може вам се десити да вам падне на памет како да решите задатак. Не треба да се плашите дапостављате питања, напротив! Код сваког задатка пробајте да разумете зашто је решење баштакво. Решења у збирци користите тек када самостално урадите задатак, као проверу. Не гледајтерешења пре него што покушате да решите задатак јер то нема никаквог смисла, као ни покушајда решења запамтите. Сетите се, основни циљ физике јесте да разумемо како функционише светоко нас, а разумевања нема ако само памтимо огроман број података.

Практикум за лабораторијске вежбе садржи описе и упутства за рад за вежбе које супредвиђене програмом. Ради лакшег сналажења вежбе су подељене у основне кораке којипредстављају логичне целине. На крају већине вежби налазе се питања која подстичу извлачењезакључака из добијених резултата.

В О Д И Ч

С А Д Р Ж А Ј

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

1. Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42. Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83. Сила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204. Мерење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285. Маса и густина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346. Притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Мерење димензија малих тела лењиром с милиметарском поделом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Одређивање средње брзине променљивог кретања и сталне брзине равномерног кретања . . . . . 53Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Мерење силе трења при клизању тела по равној подлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Решења задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

1.6. Која је од понуђених јединицанајпогоднија за мерење масе ораха?

а) центиметaр

б) милилитaр

в) грам

г) килограм

а) јак мирис

б) елеганција

в) дужина стабљике

г) богатство боја

4

З Б И Р К А 1. УВОД

1.1. Која је од понуђених особинацвета орхидеје физичка величина?

а) могу да се мере

б) постоје само у физици

в) изражавају се у метрима

г) одређене су физичким законима

1.2. Шта је главна одлика физичкихвеличина?

а) температура ваздуха

б) притисак ваздуха

в) влажност ваздуха

г) загађеност ваздуха

1.3. Шта од наведеног није физичкавеличина?

а) да се односи на објекте

б) да не зависи од тога ко врши мерење

в) да је мерење субјективно

г) да је мерење научно

1.4. Шта значи то да је мерењеобјективно?

а) мерење физичких величина

б) пажљиво посматрање природе

в) бележење догађаја у природи

г) примена научних теорија

1.5. Шта је то што описивањеприроде чини објективним?

5

У В О Д

1.7. Шта се од наведеног најчешћеизражава у метрима?

а) дебљина новчића

б) ширина књиге

в) дужина аутомобила

г) растојање између два града

1.8. Која се од следећих величинанајчешће изражава у милилитрима?

а) запремина течности у кашичици

б) удео соли у морској води

в) количина бензина у резервоару

г) дебљина листова папира

1.9. Ненад трчи 20 минута свакогдана. Колико он времена проведе у трчању током 4 дана?

а) 2 сата

б) 1 сат и 5 минута

в) 1 сат и 30 минута

г) 1 сат и 20 минута

1.10. Горан је висок 150 центиметара.Колико је то метара?

а) 0,5

б) 1,5

в) 15

г) 15,0

1.11. Колико секунди има један сат? Одговор:

1.12. Допуни табелу изражавајућидимензије у одговарајућимјединицама мере.

3 cm 50 m 0,2 km

у милиметрима 50 000

у центиметрима 3

у метрима 50

у километрима 0,00003 0,2

1.18. Сваки квадрат на слиципредставља једну јединицуповршине. Процени колика је површина осенченог дела.

а) 5 јединица површине

б) 8 јединица површине

в) 11 јединица површине

г) 13 јединица површине

6

З Б И Р К А

1.13. Шта од наведеног нијејединица мере?

а) грам

б) проценат

в) литар

г) метар

1.14. Упиши називе физичкихвеличина поред одговарајућихјединица мере:

секунда време

метар

степен Целзијуса

килограм

1.15. Упиши називе основнихјединица у којима се изражавајуследеће физичке величине:

висина

температура

површина

1.16. Упиши ознаке за следећејединице мере:

метар m

секунда

кубни метар

килограм

1.17. Која од наведених јединицаспада међу основне?

а) ампер

б) волт

в) њутн

г) тесла

7

У В О Д

1.19. Колика је приближноповршина фигуре на слици?

а) 8 јединица површине

б) 10 јединица површине

в) 12 јединица површине

г) 20 јединица површине

1.21. Којој је од понуђенихвредности најприближнија дужина учионице?

а) 0,1 m б) 1 m в) 10 m г) 100 m

а) 0,0025 m б) 0,025 m в) 0,25 m г) 2,5 m

1.20. Две спајалице имајуприближно 1 грам. Процени коликоможе бити спајалица у паковању одједног килограма.

1.22. Колики је приближно пречникдубоког тањира?

а) дебљина б) ширина в) висина г) површина1.23. Која је димензија врата научионици најближа вредности 1 m?

а) 500 б) 1 000 в) 2 000 г) 4 000

ширина учионице

дужина сунђера

дужина клупе

дужина табле

1.24. Процени колико је дугачкатабла у твојој учионици у односу на ширину учионице, дужину клупе и дужину сунђера. На слици сувеличине с којима поредимо таблуприказане у сразмери. Прикажи и дужину табле на исти начин.

2.2. Које се од следећих тела крећеправолинијски?

а) лопта код слободног бацања

б) лифт у солитеру

в) скакач у даљ

г) снажно бачен камен

2.3. Каквог су облика путањепланета око Сунца?

2.4. На слици је приказан дијаграмкретања Месеца око Земље. Коликије временски размак између дваузастопна положаја Месеца надијаграму?

а) затворене криве линије

б) отворене криве линије

в) изломљене праве линије

г) испрекидане праве линије

2.5. На дијаграму је приказанположај мотоцикла на сваких десетминута кретања од тачке А до тачкеD. На ком се делу пута мотоциклкретао највећом средњом брзином?

8

З Б И Р К А 2. КРЕТАЊЕ

2.1. Како се назива променаположаја једног тела у односу на друго?

а) механичко кретање

б) праволинијско кретање

в) променљиво кретање

г) двојно кретање

Одговор:

Одговор:

9

К Р Е Т А Њ Е

2.6. На следећим дијаграмимакретања приказано је кретањеаутомобила по правом путу.Положаји аутомобила бележени су уразмацима од једне секунде. Испредописа кретања упиши слово којестоји испред одговарајућег дијаграмакретања.

Одговор:

1) ___ споро, па све брже 2) ___ брзо и равномерно

3) ___ споро и равномерно 4) ___ брзо, па све спорије

2.7. Бициклиста се крећеправолинијски. На основу табеле са подацима о његовом кретању,нацртај дијаграм његовог кретања.

протекло време [h] 0 1 2 3 4 5

пређени пут [km] 0 10 16 20 23 25

а) Они се крећу различитим правцима и смеровима.

б) Крећу се дуж истог правца и у истом смеру.

в) Крећу се дуж истог правца, али у супротнимсмеровима.

г) Крећу се различитим правцима, али у истом смеру.

2.8. Девојчица и дечак крећу сеједно према другом. Који је однаведених исказа тачан?

а) Они се крећу различитим правцима и смеровима.

б) Крећу се дуж истог правца и у истом смеру.

в) Крећу се дуж истог правца и у супротним смеровима.

г) Крећу се различитим правцима, али у истом смеру.

2.9. Мачка јури миша дуж правестазе. Који је од наведених исказатачан?