СКРИПТА СИНТАКСИЗАМ

СИСТЕМЗАВИСНИХРЕЧЕНИЦА

1. ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ КАО КОНСТИТУЕНТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

предикатске реченице се могу употребити на два начина:a. - , , комуникативна функција обавештење питање

заповестb. - конституентска функција у вишој реченици или

синтагми

пошто су реченице А и саме довољне да се образује завршена. , .комуник јединица оне се називају НЕЗАВИСНИМ , Реченице које имају Б функцију само су саставни део више. , , конструкције Не могу да стоје саме укратко те се називају - - . ЗАВИСНИМ СУБОРДИНАЛНИМ ХИПОТАКСИЧНИМ реченицама За , реченицу чији је конституент исказан зависном реченицом каже - .се да је по својој структури ЗАВИСНО СЛОЖЕНА

2. ГЛАВНЕ КОНСТИТУЕНТСКЕ ВРЕДНОСТИ ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦАa. именичка вредностi. ( изричне их имају употребљавају се углавном као)објекатii. ( , именичке односне особе предмети и апстрактне ; )појаве могу имати функцију субјекта и објектаb. придевску вредностi. Оне зависне којима се пружа информација о , неком појму најчешће АТРИБУТСКА и , - АПОЗИТИВНА функција то су придевско односне ( ) релативне реченицеc. прилошку вредностi. - , имају највећи број зависних реченица месне, , , , , временске узрочне условне допусне намерне, . последичне поредбене3. ОБЕЛЕЖЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦАa. конкретни тип зависне обележава се помоћним речима , и изразима или речима које имају и помоћну функцију. - :тзв СУБОРДИНАТОРИМА У њих спадајуi. :зависни везници и везнички спојеви

1. , , , , , , , , ДА КАД ДОК ЧИМ ПОШТО ЈЕР АКО ИАКО, , , , МАДА КАКО ПРЕ НЕГО ШТО НАКОН ШТО , , , КАО ШТО КАО ДА НЕГО ШТО НЕГОii. :речце са функцијом везника1. , , ЛИ ДА ЛИ НЕiii. :односне упитне заменице и прилози1. , , , , , , , КО ШТА КОЈИ КАКАВ ЧИЈИ КОЛИКИ ГДЕ, , , , , КУДА ОДАКЛЕ ДОКЛЕ ОТКАД ДОКАД, КАКО КОЛИКО4. ИНТЕРПУНКЦИЈА У ЗАВИСНОСЛОЖЕНИМ РЕЧЕНИЦАМАa. , . - , Када је завршио посао кренуо је кући инверзија зависна стоји на првом местуb. , , . - Зоран је када је завршио посао кренуо кућиуметнутаc. , . - , Марко је рекао да иде у биоскоп изрична прави, / , објекат допунска зависна зависи од гледањаd. , . - Зоран је пошао кући када је завршио посао, . временска тј одредбена зависна реченицаe. , . Марко је добио награду што је све обрадовало На .односну независну додата зависнаi. : . КОРЕЛАТИВИ показне зам и прилози који одговарају значењу и функцији зависне. :реченице ПР1. ( ) Утакмица се завршила онако како се.очекивало2. ( ) .Онај човек о ком смо разговарали

ИЗРИЧНЕРЕЧЕНИЦЕУШИРЕМСМИСЛУ

1. ЗНАЧЕЊЕ И ГЛАВНА ФУНКЦИЈАa. ;њима се изриче садржај неке ситуацијеb. , најважнија функција им је ДОПУНСКА ФУНКЦИЈА пре , , ,свега ПРАВОГ ОБЈЕКТА уз глаголе ГОВОРА МИШЉЕЊА , - , ОПАЖАЊА ОСЕЋАЊА прелазних глагола захтевају . допуну објектаc. ПОСТОЈЕ ТРИ ВРСТЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА

i. - изричне у ужем смислу декларативне1. ;изричу неки садржај2. : , везник ДА може и без

ii. зависноупитне реченице1. имају облик али не и функцију упитних

реченица2. : , , ;речце ДА ЛИ ЛИ НЕ3. : , , , , , прилози КО ШТА КОЈИ ГДЕ КАД КАКО

iii. - вољне волунтативне1. , Модалног су карактера не означавају, , , реалну већ ситуацију наредбе захтевања, ; жеље планирања углавном се допуњују :разни модални глаголи2. , , - Глаголи заповести захтева молбе

ИМПЕРАТИВНЕ3. - /глаголи жеље ЖЕЉНЕ ОПТАТИВНЕ4. - , , други глаголи намеравати планирати...настојати

d. + , карактеристичан облик ових реченица је ДА ПРЕЗЕНТ - / .може и речца НЕКА Реци му ДА ИДЕ НЕКА ИДЕ

ОДНОСНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. . , тј релативне садржај им се приписује именичким појмовима . , на које се односе Обележје оваквих су односне релативне , ( , , , , ),речи односне заменице КОЈИ ЧИЈИ КАКАВ КО ШТА ( , , , ), односни прилози ГДЕ КУДА ОДАКЛЕ КАД као и везник ШТОa. - најважнији тип реченица са односном заменицом

КОЈИi. . .Иван има нови рачунар Тај је рачунар поклон

1. .Иван има нови рачунар који је поклонb. Употребом односне заменице показује се да је то зависна реченица и да се њом пружа инфо о . именичком констит за који се односна заменица везује - . и са којим се слаже конгруира у роду и броју Њихово - . значење је исто односе се на рачунар Али није исти : , састав ТАЈ РАЧУНАР је именичка синтагма а КОЈИ је . .поименичена придевска заменица Падеж одн . - заменице се користи за обележ њене функције УНТАР ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕc. -Уз односну заменицу може се употребити и предлог што је још један доказ да је поименичен

i. .Иван има нови рачунар О КОМЕ стално прича1. - +то је предлошко падежна конструкција О , ЛОК обележава и неправи објекат

ii. :ОДНОСНА ЗАМЕНИЦА има две улоге

1. , она је релативизатор однос са именичком речју у главној реченици и има функцију ЧЛАНА односне реченице2. конституент односне реченице

РЕЧЕНИЦЕСАОДНОСНИМПРИДЕВСКИМ ЗАМЕНИЦАМАИОДНОСНИМПРИЛОЗИМА

1. 4 , :постоје типа реченица се може односити наa. - , ДАТИ ПОЈАМ његов идентитет тада се најчешће „ “ - ( ) користи заменица који То је онај младић КОЈИ има.рачунарb. - - ТИП КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОЈМА КАКАВ Никада нисам ( ) .видео овакав рачунар КАКАВ има Иванc. - - На број или количину појмова КОЛИКО Дошло је( ) .онолико гостију КОЛИКО смо их позвалиd. - На идентитет појма не употребљава се само заменица , , , КОЈИ него и ЧИЈИ и прилози за место и време као и . - односне реченице са ШТО Чији као односна реченица , : ( ) унутар односне има присвојно значење То је онај .младић ЧИЈУ си сестру упознао

2. , Ако у односној реченици релативизатор има месно, прилошко у неким случајевима се уместо односне заменице КОЈИ може користити односни прилог са одговарајућим :МЕСНИМ значењемa. ( ) / .То је онај хотел где у коме смо одселиb. ( ) / .То је оно место одакле с ког се види море

3. , А када релативизатор има временско прилошко значење :употребљава се прилог КАДa. ( ) .то је било оног дана КАДА смо ишли на излет

4. ОВАКВЕ РЕЧЕНИЦЕ НЕ ТРЕБА МЕШАТИ СА МЕСНИМ И , ВРЕМЕНСКИМ ЈЕР СЕ ОВЕ ДРУГЕ НЕ ОДНОСЕ НА ИМЕНИЧКИ, !!!ПОЈАМ НЕГО НА ФУНКЦИЈУ ОДРЕДБЕ ВРЕМЕНА И МЕСТА5. .Посебан случај су односне реченице као нпр

a. .Додај ми ону књигу ШТО ЛЕЖИ НА СТОЛУb. .Покажи ми онај речник ШТО СИ ГА ЈУЧЕ КУПИО

i. , ШТО овде није ВЕЗНИК јер се не мења по . падежима и проклитика је Функција везника је .да покаже зависни и односни карактер реченице

АТРИБУТСКАИАПОЗИТИВНАУПОТРЕБА ОДНОСНИХРЕЧЕНИЦА

1. :Односна реченица се као атрибут употребљаваa. када њено значење има РЕСТРИКТИВНУ ФУНКЦИЈУ у , . односу на ИМЕНИЧКИ појам тј служи да се ОГРАНИЧИ и на тај начин ИДЕНТИФИКУЈЕ значење именичке

јединицеb. Апозитивно употребљена односна реченица нема рестриктивну функцију него пружа ДОДАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ у вези са именичким појмом означеним .именицом или именичком синтагмом којој се додаје

i. ( ) , .Подигао је ону руку у којој је држао телеграмii. , .Подигао је десну руку у којој је држао телеграм

1. , ако се зна која је рука подигнута информација коју пружа односна је накнадно додата и то је онда апозитив за „ “СИНТАГМУ ДЕСНА РУКА2. Разлика између атрибутске и апозитивне употребе односних :реченица може бити врло важна за тачну информацију

a. : „ , реченица БЕЗ ЗАРЕЗА играчи домаћег тима који су “ одлично играли испраћени су аплаузом не значи исто :што и она са зарезимаb. „ , , Играчи домаћег тима који су одлично играли “. - „ испраћени су аплаузом синтагма играчи домаћег“ - .тима је субјекатски појам

3. Постоје и односне реченице са именичком конституентском; „ , “.реченицом КО РАНО РАНИ две среће грабиa. значење релативне реченице могло се исказати и именицом РАНОРАНИЛАЦ

МЕСНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. врсте реченица зависних које имају месно прилошко :значење и најчешће се користе у функцији одредбе места2. :прилози

a. , , , ГДЕ КАДА КАМО ОДАКЛЕi. Ниче ГДЕ га не сејуii. , .ГДЕ он удари ту трава не расте

3. са оваквим реченицама се често користе месни прилошки : , , корелативи ТУ ТАМО ТУДА4. месне реченице без корелатива или са месним прилошким корелативом не треба мешати са односним реченицама у

, којима је релативизатор неки прилог за место и које се :везује за именице или именичке синтагмеa. важна разлика је у томе што се у релативним реченицама месни прилог може заменити заменицом

КОЈИ5. - Интерпункција када је распоређена испред осталих , конституената зависносложене реченице обавезно се одваја зарезом

a. , а када је распоређена иза њих факултативна је , употреба не сме се ставити само ако се користи , - корелатив типа прешао је тамо ОДАКЛЕ је имао болји .поглед на игралиште

ВРЕМЕНСКЕРЕЧЕНИЦЕ

1. , ,или темпоралне зависне су са временским значењем ;углавном као одредба времена2. : , , , , , ,Везници КАД ДОК ПОШТО НАКОН ШТО ЧИМ СМАО ШТО , , , ТЕК ШТО ПРЕ НЕГО ШТО ОТКАД ОТКАКО3. 2 :основна прилошка значења

a. - , временско у ужем смилу право временско одређује ( : ?)време реализованја ситуације могуће питање КАДb. , значење мере времена које одређује дужину трајања ситуације или периода у оквиру кога се реализује та ( ? ? ?)ситуација колико дуго докле откад

4. , 3У оквиру временском у ужем смислу могу се разликовати временска односа реализовања ситуације више реченице према реализовању ситуације означене временском :реченицомa. : , истовременост КАД ДОК

i. / , .Кад Док сам се враћао кући купио сам новинеb. : , , , ,постериорност НАКОН ШТО ПОШТО САМО ШТО ЧИМ ...ТЕК ПОШТО

i. / , .Пошто Чим сам завршио посао отишао сам кући5. - антериорност пре реализације ситуације временске , . : , ,реченице тј оне више се тада одвија ПРЕ НЕГО ШТО КАД - , . ДОК Кад се Зоки вратио кући гости су већ били отишли6. :Значење МЕРЕ ВРЕМЕНА се исказује следећим типовима

a. . -временска реченица са ДОК и глаголом НЕСВРШ вида да покажу да ситуација више реченице ТРАЈЕ колико и : .ситуација временске Памтићу то ДОК сам живb. - . везник ДОК показује да сит више реченице траје ДО , . реализације ситуације временске тј одређује јој : .завршну границу Остаћу овде ДОК се Зоран не врати

c. , -временска са синонимним везницика ОТКАД ОТКАКО почетна граница реализовања ситуације више : , . реченице ОТКАКО те не волим све је друкчије

УЗРОЧНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. . , . тј каузалне имају узрочно значење користе се као одредба :узрока2. : , , , , , , везници ЈЕР ЗАТО ШТО СТОГА ШТО ПОШТО КАКО БУДУЋИ

ДА3. Тања није дошла у школу ЈЕР се разболела4. - .Интерпункција као и код одредбених

УСЛОВНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. / , кондиционалне погодбене врста којом се означава услов за ; реализацију ситуације функције одредбе услова је2. : , , , , везници АКО УКОЛИКО КАД ДА али је везан и глаголски . облик који је у њима употребљен важна карактеристика , условних реченица јесте да су МОДАЛНЕ јер се не .означавају реалне него ХИПОТЕТИЧКЕ ситуације3. 2 главна критеријума по којима се разликују условна :значења јесу

a. остварљивост условаi. , 3 по овом услови се могу поделити на основна :типа

1. - -реални актуелан и остварив услов /АКО УКОЛИКО2. - , потенцијални остварљив али није , актуелан услов или је његово стварење - мање вероватно КАД са обликом , потенцијала ДА са презентом глагола ; - свршеног вида КАДА БИХ ДОБИО , ПРЕМИЈУ КУПИО БИХ АУТО3. - иреални претпоставка која је супротна . реалним чињеницама подразумева се да . + услов не постоји Да презент несвршеног . вида тј перфектДА ИМАМ АУТО, НЕ БИХ

ИГРАО ЛУТРИЈУb. време важења услова

i. : 2будући услов презент или футурii. - садашњи презентiii. - прошли перфекат

iv. - свевременски квалификативни презент1. - ако се гвожђе загрева оно се шири

4. , у потенцијалним реченицама јавља се будући услов а у иреалним среће се садашњи иреални услов и прошли иреални услов

ДОПУСНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. , , . илити КОНЦЕСИВНЕ са допусним значењем тј реченице ,које показују да се ситуација означена вишом реченицом остварује упркос томе што значи зависна реченица2. : , везници ИАКО МАДА3. може се употребити и концесивна речца ИПАК

a. ( ) Иако је журио ипак није стигао на времеb. Залутао је иако је знао путc. , .Мада је био болестан отишао је у школу

4. Између ситуације допусне и више реченице постоји , противречност супротност

НАМЕРНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. . , тј финалне показују циљ и сврху преузимања радње у вишој реченици

2. , сви типови се користе као одредбе циља али неке од њих се користе и као допуне за циљ уз глаголе свесно преузетог кретања

3. : , везници ДА са презентом или потенцијалом КАКО са потенцијалом и речцом ЛИ са одричним потенцијалом4. по значењу су модалне реченице јер не исказују реалну , ситуације него ону која тек треба да се реализује5. , ту модалност најбоље показује коришћење потенцијала али и презент има модално значење

a. ОДРЕДБЕНЕ НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕi. , .да би стигао на време узео је таксиii. узео је такси како би стигао на времеiii. , , Марко је да не би ишао на утакмицу сам позвао Растка и Гоцу

b. овакве намерне реченице могу бити потврдне и , одричне субјекат не мора бити исти као и у вишој . реченици користе се везници ДА са презентом и , потенцијалом КАКО са потенцијаом и речца ЛИ у :одричном облику

i. узео је такси НЕ БИ ЛИ стигао на времеc. ДОПУНСКЕ НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

i. / / Марко је отишао да спава купи новине да се .пење6. , За разлику од одредбених намерних којима се шири инфо , више реченице допунске намерне ДОПУЊУЈУ ГЛАГОЛ , , КРЕТАЊА њиме се не показује да постоји циљ већ се постојање намере при преузимању кретања већ , .подразумева а намерном се исказује садржај те намере , овакве намерне су увек потврдне не могу стајати испред , + , главне типичан облик им је ДА презент а субјекат је једнак , . субјекту тј објекту прелазног глагола ркетања

a. испред оваквих реченица као и испред осталих , допунских НЕ СМЕ СЕ КОРИСТИТИ ЗАРЕЗ

ПРОЕДБЕНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. зависне које карактеришу начин реализације неке ситуације , или квалитет или степен неке особине или појаве и то тако што показује са чиме је оно што се пореди једнако или , . :слично тј од чега се разликујеa. - прва врста су поредбене за ЈЕДНАКОСТ поредбена

одредбаi. , - : , КАО ШТО КАО ДА прилози КАКО КОЛИКО

b. - друга врста су поредбене за НЕЈЕДНАКОСТ поредбена допуна

i. обележавају се употребом НЕГО ШТО и НЕГО ДА2. , Овакве реченице се још зову и НАЧИНСКИМ али их је боље , звати само поредбеним јер постоје и друге које , карактеришу начин типа последичне3. . тзв реченице за неједнакост са везницима А КАМОЛИ .показују један тип НАПОРЕДНОГ ОДНОСА4. :Примери за једнакост

a. ( ) .Поступио је онако КАО ШТО му је речено5. - Везнички спој КАО ШТО се користи за проеђење са реалном , - ситуацијом а КАО ДА са хипотетичком6. :Примери за неједнакост

a. .Тај филм је бољи него што мислишb. .представа је трајала дуже НЕГО ШТО смо очекивали

7. у оваквим реченицама увек постоји неки придев или прилог , , у компаративу или придеви и прилози другачији другачије . , и сл Њихово значење имплицира неједнакост и зато се .морају допунити поредбеном допуном за неједнакост

ПОСЛЕДИЧНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. . , тј консекутивне њима се карактерише начин реализовања неке ситуације или квалитет или степен неке особине или , .појаве тиме што се исказује шта је последица тога2. - , КОРЕЛАТИВНИ ПРИЛОЗИ ТАКО ТОЛИКО3. - , КОРЕЛАТИВНЕ ЗАМЕНИЦЕ ТАКАВ ТОЛИКИ4. Има функцију последичне допуне5. : :Обележје везник ДАa. Марко је хтео тако да вози ауто ДА СЕ СВИ ДИВЕ6. , последична реченица увек иде на крају више реченице и испред ње се не ставља зарез зато што је допунска . реченица7. постоје и псеудозависне последичне реченице са везничким , , спојем ТАКО ДАМ типа Марко врло вешто вози ауто тако да .му се сви дивеa. Овде се другом реченицом не карактерише ситуација - претходне реченице она је већ окарактерисана са . ВРЛО ВЕШТО Ситуација која је означена другом , реченицом износи се као посебна реченица те се одвајају зарезом

ВИШЕСТРУКОСЛОЖЕНЕРЕЧЕНИЦЕ

1. У једној комуникативној реченици може бити различит број , . зависних реченица тј и зависна може имати у свом саставу . :једну или више ужих зависних реченица Типаa. , Кад је чуо да се Зоран вратио Марко му је .телефонираоb. , .Ако нађеш свеску коју сам изгубио јави ми

СИСТЕМНЕЗАВИСНИХРЕЧЕНИЦА

2. Комуникативна реченица треба да буде порука не само као , носилац одређеног целовитог садржаја већ и као , реализација одређеног говорног акта као што је пружање , , ...обавештења постављање питања изрицање заповести3. један начин за повезивање комуникативне функције ( ) реченице јесте употреба у говору одговарајуће реченичне , - - интонаије у писању уместо интонације користи се сасвим

- ,упрошћен систем завршин знакова интерпункције тачка , .упитник узвичник4. за синтаксу је битно да постоји посебан синтаксички систем - независних предикатских реченица оне се користе , . : .независно стоје саме Одатле и назив НЕЗАВИСНЕ5. :Најважнији типови су

a. , , , , ОБАВЕШТАЈНЕ УПИТНЕ ЗАПОВЕДНЕ ЖЕЉНЕ УЗВИЧНЕ

6. :Систем предикатских реченица обухватаa. . систем независних реченица тј реченице са комуникативним вредностимаb. . систем зависних реченица тј реченице са конституентским вредностима

7. Граматичка обележјаa. - , . посебни глаголски облици императив тј модални , крњи перфекат употребљен са вредношћу жељног - начина оптативаb. посебне помоћне речи и речце које имају помоћну - ( , , ,функцију упитне и узвичне речце ли да ли зар , ) ( , , ,нека да упитне заменице и прилози ко шта који , , , , , )чији где куда када како колико заштоc. ,само обавештајне реченице немају посебно обележје што их разликује од осталих реченица

8. ОБАВЕШТАЈНЕ РЕЧЕНИЦЕa. , или изјавне су независне које се користе за пружање , информације њихова комуникативна функција . означава се као обавештење функција обавештења - . :обележена је интонацијом интерпункцијом Типа .Иван је дошао

9. УПИТНЕ РЕЧЕНИЦЕa. , .њима се тражи информација имају функцију питања Разликујемо ОПШТЕ и ПОСЕБНО питање

i. општим се тражи информација о томе да ли се . дата информација реализује или не Основни тип / , - , одговора је ДА НЕ основне речце ДА ЛИ ЗАР1. : ?пример Да ли Иван долази

ii. посебним питањем се тражи информација о , садржини неког дела упитне реченице а одговор на такво питање је израз којим се исказује та . садржина1. : , , ,Упитне заменице и прилози КО ШТА КОЈИ , , , , , ...КАКАВ ЧИЈИ ГДЕ КУДА ОДАКЛЕ ДОКЛЕ

10. ЗАПОВЕДНЕ РЕЧЕНИЦЕa. . , , тј императивне њима се подстиче у виду заповести , . молбе или захтева тј забрањује реализовање онога .што значи реченицаb. : функција заповест или забранаc. : , основно обележје облик императива конструкција + 3. . . .нека презент л сг и плd. - ПРОХИБИТИВНЕ РЕЧЕНИЦЕ оне којима се изриче забрана или се саговорник одвраћа од нечега

i. ( + облика су ОДРИЧНИ ИМПЕРАТИВ нека одрични ) , , презент или НЕМОЈ НЕМОЈТЕ НЕМОЈМО са + инфинитивом или да презент1. + + ,употребом ДА презент или да перфект : добија се строга заповест Да ми сутра !вратиш књигу

11. ЖЕЉНЕ РЕЧЕНИЦЕa. , оптативне њима се исказује жеља да дође до . : . остварења онога што значе Функција жељаb. : обележја употреба модалног крњег перфекта или + , + нека презент или да презент и узвичне , , .интонације односно узвичника

i. !Живео први мајii. !Нека победи бољи

12. УЗВИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕa. , или екскламативне исказују емоционални став према . :оном што значи реченица Функција / експресивни емоционални став

i. !КАКО ГА ЈЕ УДАРИОii. !АЛА ГА ЈЕ ПОБЕДИО

b. , посебан тип узвичних су РЕТОРСКА ПИТАЊА која се , одликују узвичном интонацијом упитним обликом и / , потврдношћу одричношћу супротно од стварног значења

i. !КО ТО НЕ ЗНАii. !КО ТО МОЖЕ ДА УРАДИ

ИНДИРЕКТНЕКОМУНИКАТИВНЕФУНКЦИЈЕ

1. Интонација и смисао реченице показују стварну комуникативну функцију која обично има неку додатну или :специјалну вредностa. ! ( )Хоћеш ли ми додати књигу Додај ми књигуb. ! ( )Зашто то радиш Немој то радити

2. : Функција Учтива молба

НАПОРЕДНАКОНСТРУКЦИЈА

1. 2 , чине је или више функционално напоредне јединице које ,су повезане одрееним типом напоредног односа . обележеног одговарајућим језичким средствима2. :код сваке напоредне функције треба знати

a. - јединице чланове конструкцијеb. њихове напоредне функције и дистрибуцијуc. тип напоредног односаd. обележје односа

i. , Иван је имао карту за утакмицу али је остао код .кућеii. , .Иван је позвао Марка Николу и Зорана

1. , у првом примеру члановим су повезани , супротним а у другом саставним односом

3. :Најважнији напоредни односи могу се сврстати у три групеa. саставни

i. , , , , и па те ни нитиb. раставни

i. илиc. супротни

i. , , , , , , а али но него већ па ипак4. , :Поред ових односа имамо и

a. : :закључне други члан је закључак који следи из првогi. , дакле према томеii. овај се однос рачуна у саставне

b. : искључни други искључује оно из првогi. , , само што једино што тек штоii. рачуна се у супротне

c. : градациони истовремено се показује паралелност и различитост међу члановима напоредне конструкције и истиче други члан односаi. / / / , ( )не само што да него но већ а камоли да

5. САСТАВНИ ОДНОСИa. . , тј копулативни јавља се међу реченицама чија је , - садржина истог смера две паралелне радње или се .надовезују једна на другуb. , , , , главни везник је И а остали су ПА ТЕ НИ НИТИ

i. .Марко седи за столом и пишеc. , Испред везника и се не користи зарез осим кад се .жели да се тај члан конструкције издвојиd. - , - присуство везника синдет одсуство асиндет

6. РАСТАВНИ ОДНОСИa. . , тј дисјунктивни повезује реченице којиам се износе алтернативне ситуацијеb. : главни ИЛИ

i. , ' , ' Или грми ил се земља тресе ил удара море о .мраморје7. СУПРОТНИ ОДНОСИ

a. , или адверзативни повезују реченице међу чијим .садржајима постоји неподударност или супротностi. , , , , , , А АЛИ НО НЕГО ВЕЋ ПА ИПАК

1. , .Марко је отишао а Иван остао2. , Испред прозора је сто а на њему су .разбацане фотографије

ii. 2Везник али је најтипичнији супротни везник :односа

1. / : концесивни допусни којим се показује да се на основу садржине реченице не би очекивала садржина друге2. - компензативни ту се садржајем друге реченице ублажава или неутралише садржај прве

a. , обележје је везник АЛИ уз који се може ставити ЗАТО8. ЗАКЉУЧНИ ОДНОСИ

a. . , тј конклузивни јављају се у конструкцијама у којим се другом реченицом износи закључак који проистиче из . садржине прве реченице Друга је најчешће , асиндетска али се закључни однос може објаснити :закључном речцом ДАКЛЕ или ПРЕМА ТОМЕi. ; , , .Ласте су се вратиле пролеће је дакле туii. .може се јебавати са двотачком и тачка зарезом

9. ИСКЉУЧНИ ОДНОСa. , или ексклузивни јавља се у напоредној конструкцији у којој се садржај друге реченице искључује из онога :што значи прва реченицаb. : / , /везници САМО ШТО ЈЕДИНО ШТО

i. , Сви су се вратили кући само је Марија наставила .путii. , Нико ништа није говорио само се неко .накашљао

10. ГРАДАЦИОНИ ОДНИСa. , . истиче се други члан повезивањем са првим чланомb. :Постоје два типа

i. , .Тања не само да је паметна него је и врло лепа1. , други члан се истиче наглашавањем да се , не реализује само садржај прве већ и . : / ...садржај друге Везници НЕ САМО ШТО ДА / /НЕГО НО ВЕЋ

ii. , .Он ни не разуме немачки а камоли да га говори

1. други члан се истиче имплицираним .поређењем са првим чланомa. /.../А КАМОЛИ ДА

СИНТАКСАЛИЧНИХГЛАГОЛСКИХОБЛИКА

ПРЕЗЕНТ

1. ПОДЕЛАa. , , у основној функцији презент је радња стање или .збивање која се врши у време када се о њима говори . Тада се говорник обраћа својим слушаоцима Пошто , време говора не може бити један тренутак већ траје , неко време у овој се служби у облику презента могу . употребити само несвршени глаголи Тако употербљени облик презента назива се ИНДИКАТИВНИ , . .ПРЕЗЕНТ тј ПРАВИ презент

i. ?Шта радишii. .Читам

b. Индикативни презент се користи и за означавање , , радње стања или збивања које се стално врши па и у , времену када се о њима саопштава то је , ИНДИКАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТ којимс е , , изричу познате научне уметничке животном праксом :утврђене истинеi. .Ипак се окрећеii. Сава се улива у Дунав

c. Презент се користи за означавање радње које су , напоредне са неким другим врмееном а не са - . временом говора о њима то је РЕЛАТИВНИ ПРЕЗЕНТ С , обзиром на време говора такво друго време може бити , ПРЕ ЊЕГА или ПОСЛЕ њега па се релативни презент :дели на ТРИ врстеi. / - НАРАТИВНИ ИСТОРИЈСКИ њим се означавају радње напоредне с неким временом у . ПРОШЛОСТИ

1. , , Пре неколико дана идемо ми путем и .сретнемо ихii. - РЕЛАТИВНИ КВАЛИФИКАТИВНИ означава радње , . које се понављају тј врше када се створе услови за њихово вршење

1. , .Чим се разиђе магла он луња по двориштуa. , ДА ЈЕ ОВО РЕЛАТИВНИ А НЕ ИНДИКАТИВНИ ПРЕЗЕНТ У , КВАЛИФИКАТИВНОЈ УПОТРЕБИ ДОКАЗ

2 ЈЕ ФАКТ ДА СЕ ГЛАГОЛИ ОВА ВИДА , МОГУ МЕЂУСОБНО ЗАМЕЊИВАТИ БЕЗ .ПРОМЕНЕ ЗНАЧЕЊАi. /После зиме ДОЛАЗИ ДОЂЕ .пролеће

d. - ПРЕЗЕНТ ЗА БУДУЋНОСТ облик којим се обележава радња напоредна са временом што долази ПОСЛЕ . времена говораi. . - .Сутра путујемо Кад завршим долазим

1. Овде се могу користити само имперфективни глаголи у значењу .перфективнихe. - ГНОМСКИ ПРЕЗЕНТ врста квалификативног презента .може бити и индикативног и релативног карактера

i. - : ИНДИКАТИВНОГ пословични стално вршење . , радње Коме закон ЛЕЖИ у топузу трагови му .СМРДЕ нечовјештвомii. - : РЕЛАТИВНОГ је у примерима као што су Ко се , , овцом учини курјаци га поједу где означава радњу која се врши када се стекну услови за . њено вршењеiii. , У првом случају може се користити само , имперфективни а у другом и перфективни и . имперфектни глагол

f. - ПРЕЗЕНТ ИМА И НЕПРАВУ УПОТРЕБУ МОДАЛНИ ПЕРФЕКТ

1. .Одлазим кући и не врамаћ се више овамо . - Не дам ти књигу РАДЊА КОЈА СЕ ЖЕЛИ ИЗВРШИТИ

2. , Ако уштедимо новац ићи ћемо на . летовање РАДЊА КОЈА СЕ ИЗНОСИ КАО , УСЛОВ МОГУЋНОСТ ЗА ВРШЕЊЕ ДРУГЕg. Посебну функцију има презент као допуна непотпуним , глаголима и неким изразима тада се користи са везником ДА и може се заменити обликом инфинитива

i. Тако уз модалне глаголе и изразе који значе :жељу1. , То Марко никада није хтео да каже а нико .није смео да пита

ii. ,Или је допуна безличним глаголима стања треба , ...ваља мора1. .Треба да имаш пред очима ту чињеницу

iii. Допуна је фазним глаголима са значењем , почетка настављања или завршетка глаголске :радње1. ...Свијет запази и поче да говори

iv. , , У разговорном стилу као Футур Први као допуна , , ...енклитичком или пуном облику ЋУ ЋЕШ ЋЕ1. ?Када ћеш опет да дођеш

a. , Временски индикативни или релативни карактер овако коришћеног , . облика презента тј његов модални карактер зависиће од карактера .управног глаголског обликаi. : , ИНДИКАТИВНИ Ево сад .почињем да пишемii. - , РЕЛАТИВНИ Јуче ја почнем да ... пишем Сутра почињем да .пишемiii. - МОДАЛНИ Нисам спреман да . . пишем Желим да пишем Хтео .сам да пишем

ПЕРФЕКАТ

1. , 3 радња у прошлости има синтаксичке употребе као и презентa. - ИНДИКАТИВНИ ПЕРФЕКАТ радња пре времена , говорења а говорник време тог извршења одређује непосредно према времену говорења

i. , Ученици су посетили војни музеј и онда шетали .по Калемегдануb. - , РЕЛАТИВНИ ПЕРФЕКАТ радња стање или збивање одређују као прошли ПОСРЕДНО према времену . говорења Између тога времена и радње означене перфектом налази какав моменат пре којега се .дотична радња извршила

i. , . Причала ми је мати БИО ЈЕ сасвим други човекc. Индикативни перфект је најуобичајеније време за , означавање прошлости извршених радњи стања или , , збивања а то вреди и за релативни посебно када се . налази у зависно сложеним реченицама Релативни је онај чије се извршење радње може означими , ... временским одредбама ОНДА ТАДА Индикативни је употребљен у ситуацији непосредног говорниковог . саопштавања о прошлости Углавном се јавља у .приповедањуd. - КВАЛИФИКАТИВНИ ПЕРФЕКАТ прва два значе радњу ,која је дала какво стално својство субјекатском појму , стање које је настало у прошлости па се као такво , . може уочити и у садашњости тј у неком прошлом :периоду

i. , .А та плажа РУШИЛА се стрмо у мореii. .Изнад клисуре НАДНЕЛЕ су се високе стене

e. - МОДАЛНИ ПЕРФЕКАТ став говорника према , :неоствареној радњи он може значитиi. , условну Р С и З

1. , .Да смо ДОШЛИ на време видели бисмо га2. ...Да је киша ПАЛА

ii. :друге хипотетичке радње1. , .Ако сам лаж ЧУО лаж вам казујем

iii. :радње које се изричу као заповест1. , !Децо да сте одмах УЋУТАЛИ

f. - КРЊИ ПЕРФЕКАТ посебан облик перфекта без помоћног глаголаi. . . Смркло се И ЗАХЛАДИЛО

ii. . НАПАЛЕ муве и комарци1. , најчешће је то релативни перфекат у . , приповедању Означава извршене РСЗ у прошлости посредно одређене према . времену саопштавања о њима

2. . користи се и као индикативи перфекат тј са значењем извршења радње у прошлости која се одређује непосредно према времену :саопштењаa. , .Славко ДОШАО Мишаb. .ИЗАЂИ да ми отвориш капију

3. Користи се за означење извршених радњи у :прошлости у насловима новинских чланакаa. .Допутовао председник Замбијеb. .Италијанска Влада поднела оставку

iii. , . Крњи перфекар може бити и начин тј може не означавати радњу која се реализовала у , прошлости негао као и пуни перфекат или говорников лични став према нереализованој . ,РСиЗ Њиме се може означити жеља , претпоставка увереност да ће се каква РСЗ :извршити1. , .Живели младенци2. , , .Бежао не бежао нећеш побећи

g. - ГНОМСКИ ПЕРФЕКАТ у пословицамаi. , .Брада нарасла а памет не донелаii. , .Што колевка заљуљала то мотика закопала

ФУТУРПРВИ

1. . означава РСЗ који ће се извршити после времена говора Има :ДВЕ синтаксичке категоријеa. - ИНДИКАТИВНИ означава РСЗ што ће се вршити после - времена говора о њима у будућности

i. .ЈА ЋУ вам помоћи да нађете ту улицуii. .Они ЋЕ сада ОТИЋИ у школу

b. - , РЕЛАТИВНИ будући у односу на неко друго време а . не у односу на време говора Случај када се то друго време неком временском одредбом или управном .реченицомi. Знао је да ЋЕ га СУМЊИЧИТИ и да без казне НЕЋЕ .ПРОЋИ

1. овим футуром се означава у прошлости , извршена радња исто што означава . : перфекат или аорист ПРИПОВЕДАЧКИ Дуго , .га је посматрала па ЋЕ тек одједном РЕЋИ2. Означава радње по неком реду или навици

a. ,За поштена момка и од поштена рода . слабо ЋЕ ко ОТЕТИ девојку

c. МОДАЛНА УПОТРЕБАi. ,став говорног лица према нереализованој РСЗ - , :тада је то НАЧИН МОДУС и њим се изражавају

1. НАМЕРАa. , . .Шути болан ПОПЕЋЕМО ЈЕ на жицу

2. ЖЕЉА ЗАПОВЕСТa. ! !Изићи ћете ван Однећеш ово

3. , , , МОГУЋНОСТ УСЛОВ ПОГОДБА ДОПУШТАЊЕa. , Како ћу ти пустити крпу платна кад је .мени снага Видосава свезала косу

4. СПРЕМНОСТ ЗА РАДЊУa. , Ми то можемо учинити ако ЋЕМО . ПРЕГОРЕТИ неколико хиљада људи

5. НЕМИНОВНОСТa. !Богами ћеш ноћас погинути

6. ,, , ,ПРЕТПОСТАВКА НАДА СУМЊА НЕСИГУРНОСТa. .Биће истина да пролеће долази

ii. : ,МОДАЛНИ КАРАКТЕР МУ ДАЈУ РЕЧЦЕ МОЖДА , ВАЉДА СИГУРНОd. - Користи се и у пословицама ГНОМАМА

i. .Подмукло псето најпре ће ујестиii. - .Ко прст да и руку ће дати

1. !УВЕРЕНОСТ

АОРИСТ

1. , . РСЗ који су се вршили тј извршили у одређеном времену , прошлости или у времену говорења о тој радњи што значи . да су и у једном и у другом случају то прошле РСЗ ТРИ УПОТРЕБЕa. - , ИНДИКАТИВНИ извршила се у времену говора или се :до тренутка говора о времену вршила

i. . Сад је баш СРЕТОХ на степеницама1. : , .ПРИЛОЗИ САДА ДО САДА

b. - РЕЛАТИВНИ РСЗ се вршила у једном времену у , прошлости које је ван времена када се о њима радња . : ,саопштава На то се може указивати одредбама ТАДА , ...ОНДА ЈУЧЕi. , Тада ДОЂЕ мој друг и ДОГОВОРИСМО СЕ да .учимо

1. - 70- . РЕЛАТИВНИ НАРАТИВНИ ак год после , , Ђорђеве буне ЗАРАТИ СЕ опет у Србији и .ОДМАХ граница ОДГОВОРИ устанкомii. - . МОДАЛНИ став према несвршеној радњи МОЖЕ :БИТИ

1. - , !УВЕРЕНОСТ Бежите изгибосмо2. - .НАМЕРА ДА СЕ ВРШИ Ја ОДОХ у школу3. : , .УСЛОВ Ако пођох нагледах се јада

iii. - . ГНОМСКИ у пословицама Два лоша УБИШЕ .Милошаc. , АОРИСТ ИМПЕРФЕКТИВНИХ ГЛАГОЛА се мало користи а .ПЕРФЕКТИВНИХ се користи у књижевном језику

ИМПЕРФЕКАТ

1. .РСЗ који су се вршили у одређено време у прошлостиa. , Када сам пролазио испред његове куће он СЕЂАШЕ на .балкону и ЧИТАШЕ новине

2. , , Та се радња имперфектом означена вршила паралелно са другом радоњм која је означена неким другим прошлим . ,временом Користи се само од имперфективних глагола :обележен значењем ДОЖИВЉЕНОСТИ3. , Релативно је време највише се користи у уметничкој , .књижевности као наративни облик4. Писац радње вршене у прошлости њиме дочарава читаоцу . као доживљене

a. ...Простираху се тамне шуме борова5. Њиме се обележавају у прошлости радње које остају да трају .и до времена говора о њима6. :Гномски имперфекат

a. , , Кад се синовац жењаше ни стрица не питаше а када , .се ражењаше и стрину припитиваше7. *********** И аорист и имперфекат су облици за означавање , ,прошлих РСЗ који су у повлачењу пред перфектом мада аорист свшрнеих глагола је жива категорија у језику , уметничке књижевности готово да нема писца који га неће . , користити Имперфекат је редак углавном код писаца који . негују класични језик Па и код њих се чешће налази само , имперфекат глагола БИТИ док је имперфект осталих сасвим .усамљена појава

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

1. , радња извршена у прошлости пре неке друге радње такође , . , прошле тј стање настало иза извршене радње а које је .истовремено са неком прошлом ситуацијом о којој се говори

a. , Кад је човек стигао у Цариград Ћамила су већ БИЛИ ...УПУТИЛИi. , значење вршења радње у прошлости пре неке друге прошле ситуације

b. Та висока девојка бијаше сасвим избезумљена од - . страха говор јој се био одузео Врата су била .иструлелаi. , глагол стања мање видљиво вршење радње или , збивање углавном само стање које је настало .после вршења радње

2. , Увек је РЕЛАТИВНО ВРЕМЕ ретко се користи са имперфектом - , ...помоћног глагола БИТИ бејах говорио бејаше трчао

ГЛАГОЛСКИНАЧИНИ

ИМПЕРАТИВ

1. , облик за означавање модуса заповести захтева и молбе да , :се изврше РСЗ означени глаголом у том обликуa. , .За следећи час донесите домаћеb. .Купите ми ту књигу

2. :може бити у служби наративног императиваa. , И док је земља била још мокра он се прикради и .ноктива изгреби лице божије земљеb. 2. . .НАРАТИВНИ ЈЕ УВЕК У Л ЈЕДc. он је потпуни синоним са приповедачким аористом , приповедачким презентом и крњим перфектом па се у конкуренцији са њима потпуно изгубио из савременог .језика

3. , Истог је карактера и КВАЛИФИКАТИВНИ императив само још даје информацију да се радња у прошлости понављала по .неком реду или навици4. Гномски

a. , , , .Чини добро не кај се чини зло надај се5. , - Модалног је карактера дотични означава став услова ако , , . - ,чиниш добро нећеш се кајати тј допуштања КРСТИ ВУКА .ВУК У ГОРУ

ПОТЕНЦИЈАЛ

1. , означава став говорников према нереализованој радњи и то :тако да се с тим ставом процењује да постојеa. МОГУЋНОСТ ВРШЕЊА РАДЊЕ

i. , Да је дошао она би му била рекла зашто је то .учинилаb. ЖЕЉА ИЛИ СПРЕМНОСТ ЗА ИЗВРШЕЊЕ

i. .Ученици су рекли да БИ радо ПОШЛИ на излетc. НАМЕРА

i. , , .Човек да не би клонуо и стао вара сам себеd. Услов

i. , .Ако би пало још кише жетва би била богатијаe. :Наративни или квалификативни

i. јер су се понављале у прошлости

ii. Усред разговора Ана Марија би ошинула свога .коња и одјурила до самог краја пута

- ФУТУРДРУГИ ЕГЗАКТНИ2. Означава нереализовану радњу за коју говорник , претпоставља да ће се извршити после времена говора у :будућности

a. , .Ако будемо стигли на време добићемо улазнице3. , :Футур Други је пре свега начин и у тој функцији означава

a. УСЛОВi. , .ако БУДЕ УЗНЕМИРАВАО варош онда нека пали

b. :Да су РСЗ само могућниi. ?Да НЕ БУДУ куда ОТИШЛИ од куће

c. да су нереализована РСЗ напроедни са неком другом :будућом радњомi. .Учинићу за вас све што БУДЕМ МОГАОii. , .Ко не БУДЕ ЗНАО неће положити испит

d. - МОДАЛНО ЗНАЧЕЊЕ елементи временског значења са : , , везницима КАД ЧИМ ДОКi. , .Кад будемо завршили ићи ћемо кућиii. , .Чим буде стигао јавиће ти се

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ1. Радња која се врши у исто време кад и нека друга радња

a. - ?НАЧИН ВРШЕЊА РАДЊЕ КАКОi. , , .Она ћутећи пође са мном

b. :УЗРОКi. , .Видећи да се спрема киша оде кући

c. УСЛОВi. , .Само вредно учећи можемо успети

d. РСЗ којом се допушта или не допушта вршење радње :управног глагола у личном обликуi. , Учећи нећеш лако постићи успех а камоли не .учећи

2. , У највећем броју случајева ГПС означава напоредну радњу . са радњом свога управног глагола Употребљава се и са : .службом коју имају придеви СВЕТЛЕЋЕ ЛАМПЕ

ГЛАГОЛСКИПРИЛОГПРОШЛИ1. радња која се извршила пре РСЗ означених глаголом у , :личном облику чија је он одредба

a. , . - .Рекавши то он оде Дошавши стадеb. НАЧИН

i. , , .Тада је побледевши рекла

c. УЗРОКi. , .Не могавши издржати она заплака

2. . ,ГПП се користи од перфективних глагола Од глагола БИТИ : ГПП може се употребити као придев Добили смо писмо од .БИВШЕГ секретара

РАДНИГЛАГОЛСКИПРИДЕВ

1. :Користи се каоa. , део сложених глаголских облика заједно са помоћним . :морфемама тих сложених облика Означава

i. :РАДЊУ ИЗВРШЕНУ У ПРОШЛОСТИ1. , Убрзо су после путника авион напустили и .чланови

ii. РАДЊУ ИЗВРШЕНУ ПРЕ НЕКЕ ДРУГЕ У :ПРОШЛОСТИ1. Већ су били посекли камениту и стрму ...обалу

iii. УСЛОВ1. , .Ако бисмо дошли добили бисмо карте

b. .сам РГП је облик КРЊЕГ ПЕРФЕКТАi. , .Заклопио очи па лелече и завија

c. , Ако стоји уз именицу и одређује је он добија све :одлике правог придеваi. .Шетали смо се по ОЗЕЛЕНОЈ шумиii. , .Пун УСТРЕПТАЛИХ осећања враћао се кући

ТРПНИГЛАГОЛСКИПРИДЕВ

1. УПОТРЕБАa. , за грађење ПАСИВА означавајући да је на некоме или :нечему извршена радња

i. .Јуче смо позвани на отварање изложбеii. .Овај филм је био приказиван више пута

b. :Прелазни глаголи се користеi. :КАО ПАСИВНИ КРЊИ ПЕРФЕКАТ

1. .Пронађена нафта2. .Уништене прве ракете средњег домета

c. , Најчешће од прелазних али и од непрелазних користи , се у служби правог придева у функцији одређења

- , именице као атрибут апозитив или именски део :предикатаi. , Са својим ПОЦЕПАНИМ шаторима он се стидео од .осталихii. Разговарали су о ВОЉЕНИМ и ПОШТОВАНИМ .људима

ИНФИНИТИВ

1. . глаголски облик којим се уменују РСЗ Представља глагол - . као РЕЧ лексему Назива се још и неодређени глаголски .облик2. :У Функцији допуне

a. , ,глаголи непотпуног значења типа моћи требати , .морати хтетиi. Нико га није могао ОДВИКНУТИ од чобанских .псовки

b. , , ,глаголи делимично непотпуног значења желети с ето :уметиi. .Они желе чути његово мишљење

c. Глаголи кретања као допуна са функцијом и значењем :намерне реченицеi. Отишли су потражити бензин на пумпи

d. , :Глаголи који значе почетак прекид и наставак радњеi. .Киша престаде падати после три дана

e. изрази са именицама и придевима непотпуног :значењаi. .Досадно ми је о свему томе говорити

3. , У служби субјекта инфинитив ће бити коришћен када се ,радња означена инфинитивом ставља у центар мишљења говора о њој као о појму коме се нешто приписујеa. .Учити је задовољствоb. .Трчање је здраво

4. Инфинитивом се може изразити и став према , нереализованој радњи тада је то обично са значењем , заповести жеље и сличноa. .Зарити тијело што дубље у те сумраке и та свитања

5. :Употребљава се за творбу облика Футура Првогa. ?Ко ће ми бити везаb. .Сутра ћемо ићи у биоскоп