НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА : „Глава шећера“ Милована Глишића

ТИП ЧАСА : обрада новог градива

НАСТАВНА МЕТОДА : текстовна, дијалошка, монолошка

НАСТАВНИ ОБЛИК : фронтални

НАСТАВНА СРЕДСТВА : читанка, табла, креда

НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ:

Образовни циљеви: Упознати ученике са одломком из приповетке „Глава шећера“ Милована Глишића. Локализовати текст. Развијати критичко мишљење. Усмеравати ученике да уочавају и обаразлажу особине ликова. Тумачити друштвене односе и однос власти према појединцу у приповеци.

Васпитни циљеви: Утицати на развијање врлина, моралних схватања, на емоционални живот и вољну активност ученика, на њихов поглед на свет. Оспособљавање ученика да саосећају са другима, да просуђују добро и зло, вреднују лепо и ружно. Упознавање са последицама афекта (беса, срџбе, мржње, гнева, стаха) и развијање свести о потреби њихове контроле.

Функционални циљеви: Заинтересовати ученике за стваралаштво Ми.лована Глишића и других српских реалиста. Подстицати ученике на самосталност, аналитичко-синтетички приступ књижевном делу као и на самостално доношење закључака. Развијати моћ запажања, уочавања појединости и способност усменог изражавања.

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Уводни део часа може се искористити за подсећање ученика на приповетку Милована Глишића „Прва бразда“ са којом су се ученици већ упознали у основној школи.

Да ли се сећате приповетке „Прва бразда“? Односи ли се она на житеље града или села? Ко је писац ове приповетке?

Ученици би требало да се сете приповетке и теме о којој говори: како самохрана мајка на пут изводи троје деце и бива обрадована кад старији син Огњан заоре своју прву бразду. Очекивано је да приповетку повежу са селом а можда се сете и имена писца.

Саопштити ученицима да ће се упознати са још једном приповетком с темом из сеоског живота, али не идеализованој, као што је то случај у приповеци „Прва бразда“

Изложити укратко пишчеве биографске податке.

Милован Глишић је рођен 1847. године у селу Градац крај Ваљева. Данас је ово место предграђе Ваљева. Студирао је на Великој школи и сарађивао са учесницима покрета Светозара Марковића, а касније је постао и његов близак пријатељ. Глишић је сматран најватренијим присталицом Светозара Марковића јер описује стварани живот у селу, осиромашење, морално и материјално пропадање народа и однос власти према народу. Тада настају и прве приповетке које се баве овом тематиком.

Неке од најпознатијих његових приповедака су:

1. Рога2. Злослутан број3. Шило за огњило4. Редак звер5. Шетња после смрти

Милован Глишић није био само приоведач, већ и драмски писац. Написао је две драме:

1. Подвала2. Два цванцика

Иако је већи део живота провео у Београду радећи на многим државним функцијама: био је коректор штампарије, уредник Српских новина, драматург Народног позоришта, никада се није осетио блиским граду; у срцу носи србијанско село до краја живота 1908. године.

ГЛАВНИ ДЕО ЧАСА

Извршити локализацију текста: одломак из читанке је део шире целине под истим називом, „Глава шећера“. На основу поменутих имена села закључујемо да је место одвијања радње у приповеци околина Ваљева, у којој је сам писац и одрастао и добро је познавао.

Читајући приповетку наилазимо на многе непознате речи, највише архаизама али је доста и турцизама и дијалектизама (нови појам за ученике те ћу им појаснити да су то речи карактеристичне за одређено језичко подручје са којима ће се боље упознати у трећем разреду).

Питати ученике да ли су наишли на неку реч која им је непозната а немају је у објашњењима и исте појаснити: натрунили, јатаган, фес, цицвара, берићет, дела, сатрети, алали, ћевнути се...

Фабула приче у приповеци има две линије, два круга, који се међусобно преплићу. Први фабуларни ток чини приповедање о капетану Максиму Сармашевићу. Други фабуларни круг прати судбину сељака Радана, али је он изостављен из одломка у читанци, као и део који је наизглед неспојив јер говори о сусрету Радана са професором из града.

Питати ученике да ли је неко од њих прочитао приповетку у целини па уколико није, укратко испричати о сусрету са професором, за кога је утврђено да је заиста постојао и обилазио села у околини Ваљева како би упознао народ. То је био тадашњи професор из Београда Милош Милојевић. О вредности главе шећера говори одломак:

„Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:

-Гле, гле! То је глава шећера!

-Јес, глава шећера!

-То за каву ваљда?

-Ја, за каву И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л те?-Јес, то капетан гради. У нас, хвала богу, то не граде.“

Да ли мислите да је Радан заиста срећан што нема таквих посластица у његовој кући?

На тим првим странам сазнајемо да је шећер скуп и недоступан сиромашним сељацима . На који начин онда можемо тумачити исповест припитог Радана куму Мати, када је видео

главу шећера у његовим рукама, да је он сам од Ђуке девет пута купио исту главу? Због чега је он то чинио?

О радњи првог дела приповетке, ако ученици нису прочитали приповетку у целини, испричати оно најнеопходније:

Сељак Радан Радановић излази из задружног домаћинства и мора да се задужи код зеленаша Узловића да би саградио кућу;

Позамјљује 50 дуката и уз интерес треба да врати 80; На крају године није могао да врати дуг, те пристаје да му се рок продужи и да

дуг порасте са 50 на 150 дуката ; Радан купује капетану главу шећера; Капетан и зеленаш су у спрези и одузимају Радану имање.

Тема приповетке: Слика корумпиране бирократије у 19. веку

Мотиви: Бирократија и њен однос према селу, зеленашење, власт, однос град-село.

Упоредите критички реализам Светозара Марковића са мотивима ове приповетке. Каква је слика села приказана у Глишићевој приповеци? Колико је објективно приказан однос сељака и чиновника у приповеци?

Власт у селу улази у ортачки посао са зеленашима како би заједнички опљачкали сељака. Толико добро сарађују да једни друге и на крсну славу позивају. Дешавања на слави код Давида Узловића, кога капетан од милоште Дашом назива.

Прочитати одломак, анегдоту у приповеци:

- А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?- Хвала богу и власти, господине! - одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно

руку на прси. - Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом.- - Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха! - пита и смеје се капетан

преко масног залогаја пилетине....- - Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? - упита капетан Узловића пошто је већ

прилично омезетио.- - Та оно, господине - поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана - не би

још требало - биће и томе земана. Ама, некако траљаво иде с интересом. Не плаћа на време. Прође иза рока по читава три месеца. Вели: "Не може се", а овамо неће да ради, па се још и пропио...

- Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити. И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...

- - Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци... Нема је у целој капетанији онаке!

- - Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније... Хоћеш ми га уступити, вере ти?

- - Драге воље, господине, само да ми се докопати...- Хм, и ти још - само да ти се докопати!? Стегни ти њега: "Паре, море, требају ми!" Он

неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...

Прокоментарисати одломак. Блискост зеленаша и капетана види се у самом капетановом присуству на Узловићевој слави, као и међусобном ословљавању.

Обратити пажњу на одломак у читанци. Ко је приповедач у одломку? На основу прочитаних одломака закључујемо да је више приповедача, сведока догађаја који су у приповеци описани. Тиме је постигнута објективизација приповедања.

Наведена села стварно постоје, као и докази да је приповетка у целини узета из стварног живота људи; сам Глишић је прошао на сличан начин: после очеве смрти, њихово имање је продато а он је са братом морао да ради, као и мајка која је са собом повела његову сестру. Писац је решен да ликове и догађаје описане у овој приповеци прикаже што стварније, можемо их наћи и у осталим српским селима тога доба.

Прокоментаришите живот сељана. Како су људи живели у време осиромашења села, пропадања патријархалних породичних задруга? На који начин је сељак могао да се бори за опстанак? Колико је у његовој борби значајна функција капетана?

Нови капетан изазива својим понашањем и изгледом пажњу сељака. По чему се он разликује од других капетана? Направити паралелу са претходим капетанима.

Подсетити се слике оне лепе печурке отровнице која мами својим изгледом. Прокоментарисати неусаглашеност капетановог портрета са његовим карактером. Шта закључујемо?

Шта државни положај омогућује капетану? Како капетан злоупотребљава свој положај?Односи ли се капетанова припрема да започне посао само на њега или ову слику можемо проширити на читав бирократски режим и навику да „краду време“и раде што је могуће мање? Шта државни чиновници (капетан и пандури) мисле о сељацима?

Пандур Ђука казује своје мишљење:„Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва!“

Да ли су сељаци свесни потребе за додворавањем капетану?Зашто то чине?

Видимо да капетан не би желео да народ мисли да је он подмитљив кад каже:

„Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...Видиш и сам: ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику као на белу врану“.

Помислили бисмо: Какав поштен човек, да не следи наставак цитата:„Овако ћу ја њих другачије мало да шишам!“

Његово непоштење најбоље видимо у ситуацији с краја приповетке када се Радан сналази за нову позајмицу, како би вратио дуг Узловићу, а капетан одлази код тог човека и наговара га да не позајмљује сељаку. Власт би требало да штити народ, помаже му, буде пријатељ у невољи, али за њих би наш народ рекао: „Сачувај ме, Боже, таквих пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.“

Глишићев хумор исказан је спектром боја које се преливају од доброћудног смеха до подсмеха и исмевања који прате и ситне мане. Његово ругање обележава слабост ликова а иронијом и сатиром даје друштвену критику. Писац је, за време службовања у Ваљеву као практикант, изблиза посматрао однос бирократа према сељацима, што је искористио и приказао и у овој приповеци.

Чему сте се смејали читајући одломак у читанци? Да ли је то смех или подсмех?

Описати анегдоту - Ђукину препродају главе шећера.

Однос између капетана и његовог пандура Ђуке приказан је у приповеци на веђем броју примера: када сазнајемо да га је капетан повео са собом на ново радно место, као и када му поверава заједнички посао, препродају главе шећера.

На који начин Ђука убеђује сељаке да од њега купе главу шећера? Како се сељак Радан повезује са главом шећера у одломку из читанке? Кад га се сете Ђука и капетан? Пронађите на задњој страни читанке на који начин се то капетан присећа Радана. Да ли је капетан моћан да оствари своју претњу?

Прокоментарисати шта је све могао капетан да уради за и против Радана и за шта се опредељује.

Лик зеленаша Давида Узловића није видан у одломку из читанке али нас писац подсећа на начин како настају такви људи и уз чију помоћ опстају. Глишић каже да је Узловић „изучио мало основне школе, одметнуо се од оца и пустио се у пискарање“ и после 10 година стекао вредан иметак. Може ли се за тако кратко време зарадити поштеним радом? Шта је Глишић желео да каже овим цитатом и каснијим послом којим се бавио – зеленашењем? Какав је судбина зеленашева на крају приче?

Присетимо се зеленаша Пере Зелембаћа из приповетке „Први пут с оцем на јутрење“ Лазе Лазаревића. Можемо ли се, на неки начин, утешити да их је стигла заслужена казна? Један је у затвору а други убијен. Само што Лазаревић идилично

завршава своју приповетку: Марица спречава Митра да изврши самоубиство, почињу поново вредно да раде и приповетка има срећан крај.

Какав је крај приповетке „Глава шећера“? Ко се све коме и на који начин свети? Сазнајемо да превелика туга и љутња могу изазвати немерљиве последице; Радан је истрпео продају имовине, али када су стигли до продаје куће, за коју се толико мучио, није издржао, ушао је у кућу и отуд убио Узловића. Шта изазива тај његов поступак? Да је исконтролисао свој бес, да ли би прича могла имати срећан крај?

У лику Радана Радановића Глишић жели да покаже ситуацију у селу, да живот сиромашних сељака постаје неиздржив уз помоћ народних дерикожа. Циљ власти и јесте да приграби не само што више, већ и све само за себе, не презајући ни од чега.

Има ли саосећајности у људима? Код кога и када је примећујемо?

Милован Глишић је преводећи руске класике Гогоља и Толстоја првенствено, али и живећи са сећањима на село, причама о тајанственим силама из народних предања и сам често користио фолклорне мотиве о разним аветима. Неке од њих имамо и у „Глави шећера“, сетимо их се. (Кафанска прича о букагијама и црном попу али и о црном детету које напада Радана). Како схватате претњу црног детета? Има ли данас сујеверја и у чему се оно огледа?

Да ли је било лако разумети приповетку? Писац је на чистом српском народном језику описао живот и муке сељака у Србији у 19. веку. Дубина Глишићевог осећања језика и познавања народног говора осећа се највише у изразу, у реченици, у смислу који изражавају поједине речи – у употреби речи. Говор сељака је кратак, испрекидан, са недовршеним смислом – у синтаксички недовољно повезаним речима и синтагмама. Застареле речи, које употребљава у приповеци, нису ту да би нас засмејале или изазвале осећај старине у тексту, оне као да оживљавају наново у говору сељака, као да су ту од вајкада и заувек.

Пронаћи дијалоге у одломку из читанке и уверити се у речено. Прокоментарисати.

„- Јеси ли спремио, Ђуко? - упита свог пандура, свог љубимца.

- Јесам, господине! - одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.

- И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. - Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: - Хајд', пењи се! - Ђуко се посади у кола према капетану.

- Е сад ћемо Ђуко, право у Вучевицу - рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. - Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш... Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? - упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.

- Је ли главу?... - упита опет тако исто Ђука.

Капетан климну главом да јесте.

- Понео сам... Ех, господине, зар ја то да заборавим!

- Само штета што је онај лола окрњи...

- Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ја не знам да је он то пијан одломио... Нагрдио онаку главу!

- Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко?

- О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва!

- Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио. Ја нећу да ми се рекне да узимам мит... Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику као на белу врану... Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија!

- Хвала, господине! - захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. - А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...“

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Како схватате живот на селу у 19. веку? Са чиме су се сељани суочавали у тежњи да сачувају оно мало имања што им остаје раздруживањем породичних задруга? Примећујете ли критику писца?

Приповетка „Глава шећера“послужила је и за ТВ адаптацију. Да ли је можда неко и гледао? Упечатљивије доживимо дело када га прво прочитамо а онда можемо и погледати екранизацију па упоредити.

Прочитајте још коју приповетку Милована Глишића како бисте што боље схватили његов однос према селу.

За домаћи задатак прочитати текст из читанке „Милован Глишић или градња приче“ Душана Иванића и уз помоћ добијеног материјала написати у неколико реченица основне карактеристике Глишићевог стваралаштва приказане у приповеци „Глава шећера“. Ово ће користити за касније упознавање са другим представницима српске реалистичне приповетке.

ЛИТЕРАТУРА ЗА НАСТАВНИКА

1. Бајић, Љиљана и Јовановић, Виолета, Превенција насиља наставом књижевности, часопис Књижевност и језик број 1-3, Београд 2003. година;

2. Вукчевић, Драгана, Етнолошка интерпретација књижевног текста, часопис Књижевност и језик број 3-4, Београд 2005. године;

3. Глигорић, Велибор, Српски реалисти, Просвета, Београд 1965. године;4. Глишић, Милован, Глава шећера,Народна књига, Београд 2005. године;5. Глишић, Милован, Изабране приповетке, Драганић, Београд 1995. године;6. Деретић, Јован, Историја српске књижевности, , Нолит, Београд 1983. године;7. Мркаљ, Зона, Наставни приступ домаћој лектири, у часопису Школски час српског

језика и књижевности број 1, Београд 1998. године;8. Николић, Љ. и Милић, Б. Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред

средње школе, ЗУНС, Београд 2003. године;9. Николић, Милија, Методика српског језика, ЗУНС, Београд 1992.године;10. Станисављевић, Вукашин, Прилози настави књижевности, Дечје новине, Горњи

Милановац 1991. године.