РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У НАШЕМ ХРАМУ:

Сваким даном:- 07:30 - јутарња служба- 18:00 - вечерња служба

Недјељом и празницима:- 09:00 - Света Литургија

Недјељом у наставку вечерњег богослужења служи се Акатист Пресветој Богородици “Тројеручици”, Игуманији Хиландарској

улица: Хиландарска бр.178430 Прњавор

Република Српска

свештеници при ХрамуСветог Великомученика Георгија

старјешина Храма:протонамјесник Душко Дринић

моб: 065/540-392јереј мр Радислав Нунић

моб: 065/ 891-909

фиксни: 051/665-122факс: 051/660-600

e-mail: info@spc-prnjavor.orgwww.svetigeorgije.org

бесплатан примјерак

заморио и спустио у столицу према икони Богородичној. Како је сјео тако је и уснио. У томе јави му се Света Пречиста сва у небеском сијању, и рече му: „радуј се, Јоване! Пој и не престај појати, а ја те за то нећу оставити.” При тим ријечима Она метну у руку Јованову један златник. Кад се Јован трже ода сна, златник бјеше у његовој руци. Поражавајућа чудеса послије тога дешавала су се како од иконе Богородичине тако и од тог златника. Други случај десио се са монахом Григоријем. И он је, као и Кукузељ, био појац у цркви. Патријарх Калист бјеше установио, да се на службама Св. Василија пјева „о Теб! радуется” умјесто „Достойно.” Његов насљедник патријарх Филотеј обустави то, и нареди да се због краткоће пјева увијек „Достойно”. Но једанпут у очи Богојављења, а у присуству Григорија патријарха Александријског, отпјева Григорије „О Тебе радуется”. Послије тога одмах му се јави Света Пречиста, као и Кукузељу, метну му златник у руку и рече: „много ти благодарим за твоје појање у част моју.” Због тога и од тада установи се, да се на службама Св. Василија увијек пјева „о Тебе радуется.”

Извори: • www.pravoslavlje.net• www.rts.rs• Св.Николај Велимировић: Охридски пролог• www.svesveti.com

Преподобни Кириак Отшелник Рођен у Коринту од родитеља

Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Св. Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. По том оде св. Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схимну и посла на Јордан св. Герасиму, где Кириак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир св. Јевтимија, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бегајући од

славе људске. Подвизаваше се и у обитељи св. Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши 109 година живота. Прослављени подвижник и чудотворац св. Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како

је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год. (Свети Николај Велимировић: Охридски пролог)

а Божјег који му тва у По

мију, ућег буче лллллллла на мммммммммму, где иииииина. оооооовој ттттир тттта 00000 аааа

је монавиделгневиХарсамото пКиристуб монасболнтуждупр5

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ПРЊАВОРСКА У ПРЊАВОРУХ Р А М С В Е Т О Г В Е Л И К О М У Ч Е Н И К А Г Е О Р Г И Ј А

број:102013.ЂУРЂЕВАК

православни лист

ПРЕПОДОБНИ КИРИАК ОТШЕЛНИКПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

МИХОЉДАН КАО СЛАВА

По бројности свечара Михољдан (29. септембар) је слава која

се код Срба налази на тринаестом мјесту. Празник је посвећен Преподобном Кириаку Отшелнику. У православном календару на овај дан се помиње и освештање Базилике Св. Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника. Михољдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача и кољива, те освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (сриједа, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник, кога понајвише славе Православни на приморју, јер овај светитељ је заштитник морепловаца.

МИХОЉДАН У НАРОДУ

У Боки, Михољдан називају и господским празником, јер су

га славиле чувене адмиралске и капетанске породице тог краја. На тај дан морнари не испловљавају на море, јер Светог Михоља треба прво код куће прославити, па онда на море кренути. Народ је примијетио да се око овог празника вријеме прољепша и отопли, па је тај кратки период, од свега неколико дана, прозвао – Михољско љето. У неким крајевима га још зову и Сиротињско љето, јер му се увијек посебно радује сиротиња. Према народном вјеровању, послије Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Одувијек је црква прослављала Пресвету Богородицу као

покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. У вријеме цара Лава Мудрога (или Философа) 1. октобра 911. г. било је свеноћно бдијење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Била је пуна црква народа. У позадини

њен заштитнички гест су били јака морална подршка за Грке, па су Сарацени били потиснути и поражени. Након тих догађаја, установљен је празник Покрова Пресвете Богородице. Тај празник је храмовни дан више храмова у нашој помјесној цркви – између осталих, и у Пећкој Патријаршији.

РАСУЂИВАЊЕ

Пресвета Богородица често се јављала светим људима ради

неке потребе, било да их ободри у подвигу, било да их исцијели од болести, било пак да им открије неку тајну. Два донекле слична и дивна случаја догодила су се у Лаври Светогорској, и то са Св. Јованом Кукузељом и Св. Григоријем монахом, само у разна времена. У вријеме великог Акатиста уз часни пост, а по отпојању истога, Јован се бјеше

цркве стајао је Св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одјећом покриваше народ. Бјеше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и дјевицама. Св. Андреј видјећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свијет?” Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!” Због тога се установи ово празновање, да нас подсјети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, над нама, кад год ми тај њен покров молитвено иштемо у невољама.

О ПОКРОВУ

Покров Пресвете Богородице јесте њен омофор (покривач)

који је она разастрла над Хришћанима – у виђењу које је имао преподобни Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније у Влахернском храму у Цариграду, док су били на молитви. Наиме, мноштво народа се сабрало на молитву за спас отаџбине и отклањање ратне опасности од Сарацена половином X вијека. Храм је био пун, и у четврти час бденија, указала се Пресвета Богородица с мноштвом светих, са раширеним омофором како закриљује Хришћане који се моле. То појављивање Мајке Божије и