Истраживање односа стручњака у различитим системима према починиоцима насиља у

партнерским односима као предуслов успостављања услуге третмана починилаца

насиљаСАВЕТОВАЛИШТЕ ЗА БРАК И ПОРОДИЦУ

У КРАГУЈЕВЦУГордана Петронијевић и

Сандра Јовановић

• жена у највећем броју случајева обнавља заједницу са починиоцем ( 8-11 пута )

• мушкарац улази у нову заједницу, у којој најчешће понавља насиље; 86% (Ганлеy & Харрис, 1988)

• трансгенерацијски пренос насиља

• затворске и новчане казне утичу на целу породицу

• ефикасност затворских и новчаних казни

• повећавање изолације; повећан ризик од даљег насиља

• финансијске импликације судских процеса/затворских казни

Третман починилаца насиља у партнерским односима

→ Проширење спектра друштвеног одговора на насиље у породици → Свеобухватнији систем заштите

• заустављање и спречавање понављања насиља у породици

• у функцији заштите чланова породице у којој има насиља, и повећања њихове сигурности

Посебни циљеви третмана

• Да починилац насиља :

• Стекне увид и прихвати одговорност за своје понашање

• Да усвоји самоконтролу понашања• Да научи социјалне вештине за конструктивно

решавање сукоба• Промени уверења која доприносе успостављању

насилног односа

Развој у Србији

► Пројекти: ЦСР Београд 2004. ► Решења на локалном нивоу: Крагујевац 2010. године започиње рад са починиоцима насиља у Саветовалишту за брак и породицу

► Национална Коференција 2011. Управа за родну равноправност ,,Борба против сексуалног и родно заснованог насиља’’

“Третман починилаца насиља у партнерским односима” Саветовалишта у Београду, Нишу и Крагујевцу

Развој у Србији

► 2012. акредитован је програм обуке професионалаца/ки за третман починилаца насиља у партнерским односима у Републичком заводу за социјалну заштиту

► 2012. реализована обука професионалаца ( Краљево, Чачак, Лесковац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Вршац, Суботица....)

►2013. ,,Интегрисани одговор на насиље над женама’’ – ,,Третман починилаца насиља у пратнерским односима као нова услуга у социјалној заштити’’- Министарство рада, социјалне политике и запошљавања уз финансијску подршку УНДП – а ( Крушевац, Лесковац, Чачак, Краљево, Нови Сад и Суботица)

КОНВЕНЦИЈА САВЕТА ЕВРОПЕ О СПРЕЧАВАЊУ И БОРБИ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА

И НАСИЉА У ПОРОДИЦИ, 2011.

Србија је потписала приступање Конвенцији у Стразбуру априла 2012. године

Предлог Закона о ратификацији Конвенције

Државе потписнице су дужне да : Члан 16.

Превентивни програми за извршиоце – у циљу спречавања насиља према женама и у породици

Две врсте програма: за извршиоце насиља у породици према партнеркама тј. женама и за извршиоце сексуалног насиља према женама и деци

У оба случаја Конвенција инсистира на примарнојзаштити сигурности жртве и њених људских права

Како до услуге? Тешкоће... Дилеме...

Едукација Финансирање; локална заједница, Министарство

правде, општине у региону Услуга на регионалном нивоу

Законска регулатива Психосоцијална терапија/третман – заштитна мера у

Закону о прекршајима Допуна Закона о кривичном поступку, чл.236.

Правилник о начину, месту и времену спровођења психосоцијалног третмана

ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА

• Испитати однос стручњака (центри за социјални рад, правосуђe, полицијa, медији, НВО, адвокати) према починиоцима насиља у партнерским односима

• Дефинисати препоруке за увођење услуге третмана починилаца насиља у партнерским односима

→ пилот истраживање

• Упитник, 18 ајтема, категоријалног типа

→ Насилни мушкарцису ментално болесни→ Насилници потичу изнижих друштвених слојева, необразовани су и незапослени→Основни проблем код насилни-ка је што су бесни и не могу дасе контролишу

→Строже казне и њихово ефикасно спровођење су једино што може мотивисатинасилнике да се промене→ Насилницима је потребнанека врста психосоцијалногтретмана да би направили трајну промену

→ Институције које треба дасе баве насилницима су самополиција, тужилаштво, казненопоправне институције→ Бављење насилницима кроз систем социјалне заштитеумањује ресурсе за подршкужртвама насиља

УЗОРАК

ЦСР, Крагујевац и околина (Баточина, Лапово, Рача, Топола, Аранђеловац, Кнић)

48ЦЕНТРИ ЗА

СОЦИЈАЛНИ РАД

95

ЦСР Краљево 26

ЦСР Чачак 21

ПОЛИЦИЈСКА УПРАВАКрагујевац (и Кнић)

44

Основно јавно Тужилаштво, Кг 7ПРАВОСУЂЕ 42Основни суд, Кг 12

Прекршајни суд, Кг 23

МЕДИЈИ, Кг 21

АДВОКАТИ, Кг 8

НВО, Кг 3УКУПНО: 213

РЕЗУЛТАТИ- скорови институција по факторима

1. Насилни мушкарци су ментално болесни

2. Алкохол је главни узрок насиља

3. Насилници потичу из нижих друштвених слојева,необразовани су и незапослени

4. Основни проблем код насилника је што су бесни и не могу да се контролишу

6. Сви насилници су исти

РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 1; Карактеристике починиоца

и узроци насиља

РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 2;Могућност промене и фактори промене

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

1 2 3 4

CSR

PU

SUD

MEDIJI

1. Насилници не могу престати са коришћењем насиља, без обзира на подршку коју добију.

2. Строже казне и њихово ефикасно спровођење су једино што може мотивисати насилнике да се промене

3. Насиље ће престати ако се мушкарац заплаши последицама

4. Психосоцијални третман не може довести до трајне промене код починиоца

1. Институције које треба да се баве насилницима су само полиција, суд, тужилаштво, казнено поправне институције

3. Систем социјалне заштите не може да понуди подршку у рехабилитацији насилника

6. Организовање психосоцијалног третмана насилника у отвореној средини је скупа услуга и друштво тренутно није у могућности да је реализује

РЕЗУЛТАТИ- ајтеми Фактора 3; Институције у раду са починиоцима

ЗАКЉУЧЦИ• У свим системима присутни стереотипи о починиоцима насиља и

погрешне интерпретације узрока насиља. Најизраженији су у системима судства и полиције

• Већина стручњака у системима који су у директном контакту са починиоцима насиља препознаје их као хетерогену категорију

• Медији немају реалну слику о починиоцима и њиховим разликама

• Већина испитаника у свим системима види могућност промене насилног понашања код починиоца. Постоји дилема у односу на процену озбиљности проблема и сложености постизања промене

• Значајан проценат стручњака препознаје важност постојања репресивних мера и њиховог ефикасног спровођења, али уочава и ограничења ових мера и потребу за неком врстом психосоцијалне подршке

ЗАКЉУЧЦИ

• Већина стручњака у системима социјалне заштите и судства препознаје улогу социјалне заштите у рехабилитацији починиоца насиља.

• Испитаници из система полиције претежно препознају судове и казнене институције као релевантне у бављењу починиоцима насиља

• Већина стручњака из свих испитаних система изражава резерве у односу на могућности организовања психосоцијалног третмана препознајући га као скупу услугу (могуће и у односу на размишљања да ли то умањује ресурсе за подршку жртвама насиља).

ПРЕПОРУКЕ• Едукација стручњака из система полиције и судства о феномену

насиља и карактеристикама починилаца. Наставити са континуираном едукацијом стручњака из области социјалне заштите

• Увођење услуге третмана починилаца мора бити праћено претходном едукацијом свих релавантних система, јер је то предуслов за имплементацију услуге

• Спровођење евалуације различитих мера у заштити од понављања насиља које се односе на починиоце (репресивних мера и психосоцијалног третмана), њихових могућности и ограничења, у циљу бољег разумевања сваке од примењених мера и њиховог узајамног деловања

• Јачање континуиране међусекторске сарадње између система социјалне заштите, судства и полиције

• Услуга психосоцијалног третмана се препознаје као потребна и важно је радити на њеном успостављању и стандардизацији