Водич кроз планинске пределе

Водич кроз планинскепределеСРБИЈЕ

Динарске планине су планински масив у јужној Европи који се протеже западним делом Балканског полуострва кроз Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Црну Гору и Албанију.

Динарске планине

Динарске планине су добиле име по планини Динари,која се налази на граници Далмације,Босанске крајне и Херцеговине. Динариди се пружају правцем северозапад-југоисток, пратећи Јадранску обалу, правцем познатим као „Динарски правац“. На северозападу се спајају са Јулијанским Алпима, а на југоистоку са Шарско-Пиндским планинским венцем. Дужина Динарског ланца је 645 km. Највиша планина су Проклетије са Језерским Врхом на 2.694 метра надморске висине, а просечна висина планина је 1500-2200 m, док су планине на ободу ниже.

У Динарском крају постоји много остатака ранијих цивилизација. Римљанима је требало три века да покоре Илире, скривене у гудурама Динарида. У мирним временима месно становништво се често одлучивало на исељавање због лоших услова живота (непроходност, изолација, испрекиданост, лош квалитет земљишта, недостатак воде у многим деловима). Због тога је овај крај и данас слабо насељен, а шумарство и рударство и до данас су остале главне привредне гране овог краја.Специфичност месног становништва је његова висина - сматра се да су људи из Динарског краја (тзв. „Динарци") највиши у Европи.

Ђавоља варош

Фрушка Гора

Војводина је највећа равница у Србији и има две планине:

Вршачке планине

Карпатско-Балканске планине

Карпатско–балканске планине су део северне зоне набирања веначних планина Европе. Заузимају простор између Панонског басена, старе Родопске масе на западу и Влашко-понтијског басена на истоку. Својим мањим делом, простиру се на крајњем истоку Србије, између Дунава на северу, Руј-планине и Лужничко - Заплањске котлине на југу, долином Јужне и Велике Мораве на западу и границе са Бугарском на истоку. Граде их стене различите старости и порекла, као што су пешчари, кречњаци, вулканске и еруптивне стене. Најстарије стене покривене су пешчарима и до 1.000 м, док су кречњачке стене и до 600 м дебљине.

Површински и подземни крашки облици рељефа су веома чести, мада не и крупни. Од површинског краса ту су шкрапе, вртаче, ређе увале и једно крашко поље - Одоровско. Број пећина и прераста је велик: Ресавска, Злотска (Лазарева), Боговинска, Церемошња, Дубочка, Раваничка. Планине су добро покривене шумама и пашњацима, а у њима се налазе велике наслаге мрког и каменог угља, бакра, злата, сребра. Линија Ражањ (долина Моравице) – Сокобањска котлина – Књажевачка котлина, дели Карпатске планине (северно) и Балканске пл. (јужно).

Стара планина

Планине су рашчлањене котлинама и клисурама. Њима пролазе важне саобраћајнице. Познате котлине су: Звиждшка (Кучевска), Хомољска (Жагубичка), Црноречка, Зајечарска. У Балканском планинском пределу котлине су: Књажевачка, Сокобањска, Сврљишка, Белопаланачка, Заплањска и Пиротска. Између котлина налазе се и многобројне клисуре: Ђердапска, Честобродица - превој Столице, Сићевачка

Родопске планине

Родопске планине су најстарији планински масив на Балканском полуострву. Простире се између реке Марице на истоку, Динарског и Шарско-пиндског планинског ланца на западу и Карпатско-балканских планина на североистоку.

Планине су грађене од кристаластих шкриљаца, са мермером, гранитом и млађим вулканским стенама.

Највећа распрострањеност је у јужној Бугарској, где се налази најстарије језгро масива (тзв. прави Родопи), са највишим врхом на планини Рили (Мусала 2925 m). Родопске планине се пружају и на територије Македоније и Србије.

У Србији између река Ибра и Мораве и у Шумадији, преовладавају нижа родопска побрђа и осамљене планине . Родопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

Планина Кукавица

Пројекат су израдили: Вукашин,Милица и Ива.