�

PARIS AT NIGHT

Три шиице упаене јена за ругом у ноћи Прва а ти виим ице руга а ти виим очи Посења а ти виим уста И читава тама ноћи а их се сетио свега тога Стежући те у заграју.

Жак Превер

Неке ствари и остаоизаране есме

изор и реоМиросав Карауац

Београ, 2008.

© Gallimard, Paris

НОВА ИНИЈА СРЕЋЕ

© Gallimard, Paris

НОВА ИНИЈА СРЕЋЕ

�

PARIS AT NIGHT

Три шиице упаене јена за ругом у ноћи Прва а ти виим ице руга а ти виим очи Посења а ти виим уста И читава тама ноћи а их се сетио свега тога Стежући те у заграју.

20 21

ТА УБАВ

Та уав Тако сиовита Тако крхкаТако нежна Тако очајна Та уав епа као ан оша као време Ка је време оше Тако истинита Тако епа Тако срећна И раосна И тако сиротаШто рхти о страха к’о ете у мракуТако сигурна у сееКао спокојан човек усре гуве ноћиТа уав што је пашиа ругеТераа их а говореТераа их а ееТа уав ухођенаЈер смо их ухоииГоњена рањена гажена отучена порекнута

заоравена Јер смо је гонии рании газии отуки пореки

заоравииЦеа та уавТоико живаИ сунцем окупана

То је моја уав ТвојаНеког ког нема вишеТо нешто увек новоА што се ипак променио нијеИстинито као икархтаво као птицаВрео и живо као етоМи ооје можемоОтићи и оћиЗаоравитиИ наставити санПроуити се патити остаритиЗаспати опетСањати смртПроуити се раовати се и смејатиПомаити сеуав нам остаје туТврогава као мазгаЖива к’о жеа живаСурова као сећањеГупа к’о кајањеНежна к’о успоменаХана као мермерепа као анСаашна као етеГеа нас и смеши нам сеИ говори нам ез речиСушам је рхтећиИ моим јеЗог тееЗог менеПрекињем јеЗог тее зог мене и свих који се воеИ који су се воеи нека

20 21

ТА УБАВ

Та уав Тако сиовита Тако крхкаТако нежна Тако очајна Та уав епа као ан оша као време Ка је време оше Тако истинита Тако епа Тако срећна И раосна И тако сиротаШто рхти о страха к’о ете у мракуТако сигурна у сееКао спокојан човек усре гуве ноћиТа уав што је пашиа ругеТераа их а говореТераа их а ееТа уав ухођенаЈер смо их ухоииГоњена рањена гажена отучена порекнута

заоравена Јер смо је гонии рании газии отуки пореки

заоравииЦеа та уавТоико живаИ сунцем окупана

То је моја уав ТвојаНеког ког нема вишеТо нешто увек новоА што се ипак променио нијеИстинито као икархтаво као птицаВрео и живо као етоМи ооје можемоОтићи и оћиЗаоравитиИ наставити санПроуити се патити остаритиЗаспати опетСањати смртПроуити се раовати се и смејатиПомаити сеуав нам остаје туТврогава као мазгаЖива к’о жеа живаСурова као сећањеГупа к’о кајањеНежна к’о успоменаХана као мермерепа као анСаашна као етеГеа нас и смеши нам сеИ говори нам ез речиСушам је рхтећиИ моим јеЗог тееЗог менеПрекињем јеЗог тее зог мене и свих који се воеИ који су се воеи нека

22 23

Зовем јеЗог тее зог мене и свих ругихКоје и не знамОстани туГе јесиТу ге си иаОстани туНе мичи сеНе ииМи воениЗаорависмо теАи ти не заорави насЈеино смо тее на свету имаиНе озвои а постанемо ханиае стано аеБио геЈави нам сеКаа све прође на руу честара У шуми сјећања Изрони ојеном Пружи нам руку И спаси нас.

Кћи Марта син Априа зауени у Мају

У празничном кршу ватре светог Ема* варниче на троама

Кћи Марта син Априа зауени у Мају

уени агим метежом вртешкесањајуи миују се

Вое се за цео животТај сан је стваран као та празнична грајаза цео живот се воеи зог животаи чак и ако се растануон их је саставио.

* Према егени, искуп из Формије. Рођен почетком трећег века ове ере. Мучен зог вере и прогашен веикомучеником. Узима се за заштитника маенаца. Памичци који се указују морнарима на врху катарке зову се Ватре светог Ема. — Прим. ре.

22 23

Зовем јеЗог тее зог мене и свих ругихКоје и не знамОстани туГе јесиТу ге си иаОстани туНе мичи сеНе ииМи воениЗаорависмо теАи ти не заорави насЈеино смо тее на свету имаиНе озвои а постанемо ханиае стано аеБио геЈави нам сеКаа све прође на руу честара У шуми сјећања Изрони ојеном Пружи нам руку И спаси нас.

Кћи Марта син Априа зауени у Мају

У празничном кршу ватре светог Ема* варниче на троама

Кћи Марта син Априа зауени у Мају

уени агим метежом вртешкесањајуи миују се

Вое се за цео животТај сан је стваран као та празнична грајаза цео живот се воеи зог животаи чак и ако се растануон их је саставио.

* Према егени, искуп из Формије. Рођен почетком трећег века ове ере. Мучен зог вере и прогашен веикомучеником. Узима се за заштитника маенаца. Памичци који се указују морнарима на врху катарке зову се Ватре светог Ема. — Прим. ре.

2� 2�

ПОУБИ МЕ

То је ио у јеној четврти у Грау СветостиУ којој је увек мрак и увек загушивоИ зими и ети тамо је увек зимаСтајаа је у степеништуОн крај ње а она крај његаОсећао се сумпорЈер тог попонева уништаваи су стенице Говориа му је Ове је мрачно И загушивоИ ети и зими ове је увек зима Божија звеза не свраћа у нашу уицу Мора а има преча поса у огатијим

еовима грааЗагри ме чврсто уи ме уи ме уго уи меКасније иће касноНаш живот то је сааОве се умире о свегаО топоте о зимеИи се смрзаваш ии гушишОве вазуха немаАко престанеш а ме уишЧини ми се умрећу угушенаИмаш петнаест гоина имам петнаест гоинаОоје триесетСа триесет гоина више нисмо ецаТо су гоине ка треа а се раи

То су гоине каа се уи Касније иће касно Наш живот то је саа уи ме.

2� 2�

ПОУБИ МЕ

То је ио у јеној четврти у Грау СветостиУ којој је увек мрак и увек загушивоИ зими и ети тамо је увек зимаСтајаа је у степеништуОн крај ње а она крај његаОсећао се сумпорЈер тог попонева уништаваи су стенице Говориа му је Ове је мрачно И загушивоИ ети и зими ове је увек зима Божија звеза не свраћа у нашу уицу Мора а има преча поса у огатијим

еовима грааЗагри ме чврсто уи ме уи ме уго уи меКасније иће касноНаш живот то је сааОве се умире о свегаО топоте о зимеИи се смрзаваш ии гушишОве вазуха немаАко престанеш а ме уишЧини ми се умрећу угушенаИмаш петнаест гоина имам петнаест гоинаОоје триесетСа триесет гоина више нисмо ецаТо су гоине ка треа а се раи

То су гоине каа се уи Касније иће касно Наш живот то је саа уи ме.

�� ��

ЈЕНОГ ЕПОГ ЈУТРА

Никог се није ојаоНичег се није пашиоАи јеног јутра јеног епог јутраУчини му се а је виео нештоА’ рече сеи Вероватно ништаИ имао је правоТако како је он схватио ствариТо и није ио ништаАи тог јутра тог истог јутраУчини му се а је неког чуоОтвори врата и затвори их рекавши НикоИ имао је правоТако како је он схватао ствариНије ни ио никогАи га ојеном ухвати страхИ разумее а је самАи а ипак није аш сасвим самИ тек таа виеНико и Ништа стоје испре њега.

КА . . .

Ка маи ав јее авица се помађује Ка ватра оази по својезема руи Ка смрт говори о уави живот трепти Ка јој живот говори о смрти уав се смеши.

�� ��

ЈЕНОГ ЕПОГ ЈУТРА

Никог се није ојаоНичег се није пашиоАи јеног јутра јеног епог јутраУчини му се а је виео нештоА’ рече сеи Вероватно ништаИ имао је правоТако како је он схватио ствариТо и није ио ништаАи тог јутра тог истог јутраУчини му се а је неког чуоОтвори врата и затвори их рекавши НикоИ имао је правоТако како је он схватао ствариНије ни ио никогАи га ојеном ухвати страхИ разумее а је самАи а ипак није аш сасвим самИ тек таа виеНико и Ништа стоје испре њега.

КА . . .

Ка маи ав јее авица се помађује Ка ватра оази по својезема руи Ка смрт говори о уави живот трепти Ка јој живот говори о смрти уав се смеши.

�� ��

БОРБА СА АНЂЕОМ

За З. О. Б. Бринијус

Не ии тамосве је унапре уешеномеч је ажиранчим он изађе на рингосветен ицевима магнезијумазаураће из петних жиа Te Deum*и пре него се и поигнеш са стоицеопаиће те по гавуџи из све снагеациће ти у ицесвету спужвунећеш имати времена ни а кренеш а га

растуриша сви ће се ацити на тее уараће те испо појаса и пашћешрукама уаасто разапетим у пиовини и више ника нећеш моћи а јееш.

* Te Deum laudeamus . . . (Хваа теи, Госпое) – стара хришћанска химна – настаа вероватно на преому V и VI стоeћа. Пeва се у катоичким црквама у свечаним приикама. – Прим. ре..

ПУТ НА МЕСЕЦ

Ах! значи ви тамо иете аА знате и ге је то? Не аи сам чуо И носите све те ствари? аНикаа никаа а и ме чујете Никаа нећете стићи ТамоСа свим тим стварима.

�� ��

БОРБА СА АНЂЕОМ

За З. О. Б. Бринијус

Не ии тамосве је унапре уешеномеч је ажиранчим он изађе на рингосветен ицевима магнезијумазаураће из петних жиа Te Deum*и пре него се и поигнеш са стоицеопаиће те по гавуџи из све снагеациће ти у ицесвету спужвунећеш имати времена ни а кренеш а га

растуриша сви ће се ацити на тее уараће те испо појаса и пашћешрукама уаасто разапетим у пиовини и више ника нећеш моћи а јееш.

* Te Deum laudeamus . . . (Хваа теи, Госпое) – стара хришћанска химна – настаа вероватно на преому V и VI стоeћа. Пeва се у катоичким црквама у свечаним приикама. – Прим. ре..

ПУТ НА МЕСЕЦ

Ах! значи ви тамо иете аА знате и ге је то? Не аи сам чуо И носите све те ствари? аНикаа никаа а и ме чујете Никаа нећете стићи ТамоСа свим тим стварима.

�

PARIS AT NIGHT

Три шиице упаене јена за ругом у ноћи Прва а ти виим ице руга а ти виим очи Посења а ти виим уста И читава тама ноћи а их се сетио свега тога Стежући те у заграју.