Edicija Knjige za sva vremenaMark TvenDo`ivljaji Toma Sojeradrugo izdanje

Naslov originalaMark TwainThe Adventures of Tom Sawyer

Preveo s engleskogStanislav Vinaver

IlustrovaoKlod Lapoant (Claude Lapointe)

KomentariMi{el Fabr (Michel Fabre)

© Éditions Gallimard, 1995, za ilustracije© Éditions Gallimard, 1995, za izdanje na francuskom jeziku© Kreativni centar, 2003, za izdanje na srpskom jeziku

RecenzentNade`da Vinaver

Prevod komentaraJelena Jeli}

Lektor, korektor i redaktor prevoda komentaraVioleta Babi}

IzdajeKreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8, tel. 011/3820464, 3820483, 2440659

Za izdava~aLjiljana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum

Tira`2000

ISBN 978-86-7781-136-5

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.111(73)–93–31TVEN, Mark

Do`ivljaji Toma Sojera / od Marka Tvena ;ilustrovao Klod Lapoant ; prevod s engleskogStanislav Vinaver ; komentari Mi{el Fabr ;²prevod komentara Jelena Jeli}³. – 2. izd. –Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd: Publikum). – 288 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Knjige za sva vremena)Prevod dela: The Adventures of Tom Sawyer /Mark Twain. – Pravo ime autora: SamuelLanghorne Clemens. – Tira` 2.000. – Napomene uz tekst. – Re~nik manje poznatih re~i i izraza: str. 285–286. – Bibliografija: str. 287ISBN 978-86-7781-136-5COBISS.SR-ID 146228236

Do`ivljajiToma Sojera

od

Marka Tvenailustrovao Klod Lapoant

preveo s engleskog Stanislav Vinaverkomentari Mi{el Fabr

S A D R @ A J

Predgovor 7

I Tomove igre i bitke 9II Majstor nad majstorima 19III Uveli cvetak 29IV Nedeljna {kola 37V Pudlica skitara protiv jelenka 50VI Tom upoznaje Beki 56VII Veridba 69VIII Odmetnik u travi 75IX Stra{ni doga|aj na groblju 81X Zakletva 91XI Du{evne muke 98XII „Ubi-bol“ 104XIII Gusari 111XIV @al za ku}om 121XV No}ni poduhvat 128XVI Izgubljeni no` 137XVII Nevreme 143XVIII Nagli preokret 147XIX San 152XX Par~e kore 163XXI Tomovo vite{ko pona{anje 167XXII Umotvorine 173XXIII Putevi Gospodnji 183XXIV Sudnica 188XXV Dani slave, no}i u`asa 196XXVI U potrazi za blagom 199XXVII Senovita ku}a 207XXVIII U broju dva 217XXIX Na tragu 221XXX Izlet 225XXXI Nestali 233XXXII U pe}ini 244XXXIII Evo ih! 255XXXIV Tu`an kraj 261XXXV Otkri}e 273XXXVI Muke i nevolje s bogatstvom 276

Svr{etak 284

Semjuel LanghornKlemens je ro|en u dr`aviMisuri 1835. godine, a svojpseudonim Mark Tvenduguje uzviku – „mark

twain ²fathoms³!“,

„pokazuje dva (hvata)!“(otprilike 4 metra) – koji sukormilarima parobroda naMisisipiju dovikivalimera~i dubine, da bi imdali na znanje da je rekadovoljno duboka i damogu potpuno bezbednoda plove. Mark Tven jezaista bio kormilar, po{toje prethodno u~io{tamparski zanat, a zatimje neko vreme tragao zazlatom i, na kraju, postaonovinar. Bio je veomaplodan pisac u ~ijem deluima mnogo humora i folklora sa starogameri~kog juga. Do`ivljaje

Toma Sojera objavljuje1876, a Do`ivljaje

Haklberija Fina 1884.godine. To su dva velikaromana nadahnutapi{~evom mlado{}u, iz razdoblja oko 1840.godine. Oni o`ivljavajuse}anje na dva mladapustolova okru`enasuprotnostima ameri~kog`ivota iz tih godina, kojitragaju za identitetom, i opisuju njihovu `elju zaslobodom.

P R E D G O V O R

Go to vo sve pu sto lo vi ne za be le ̀ e ne u ovoj knji zi zbi lja su se i do go di le

i to dve-tri do ̀ i veo sam ja li~ no, a sve su osta le do ̀ i vlja ji ne ka da {njih

mo jih {kol skih dru go va, ma li {a na kao i ja {to sam bio. Hak Fin je uzet iz

`i vo ta, a isto ta ko i Tom So jer, sa mo {to Tom So jer ni je pre sli kan sa jed -

nog je di nog de ~a ka, ne go je me {a vi na bit nih oso bi na tro ji ce ma li {a na ko -

je sam sve po zna vao; na taj na ~in Tom So jer pri pa da „slo ̀ e nom sti lu u

gra |e vi nar stvu“.1

Sve one ~ud ne pra zno ve ri ce o ko ji ma se u knji zi go vo ri bi le su ras pro -

stra nje ne me |u de com i ro bo vi ma na ame ri~ kom za pa du u ono do ba ka -

da su se od i gra va li do ga |a ji ko ji su ov de opi -

sa ni, da kle pre ne kih tri de set ili ~e tr de set

go di na.

Knji ga je uglav nom na me nje na za -

ba vi de ~a ka i de voj ~i ca, ali se ipak na -

dam da to ne }e po slu ̀ i ti od ra sli ma

kao raz log da je od gur nu od se be, po {to

sam se do ne kle tru dio da njo me na pri -

ja tan na ~in pod se tim i od ra sle, lju de i `e -

ne, na ono {to su oni sami ne ka da bi li, {ta

su ose }a li, mi sli li i go vo ri li i u ka kve

su se sve ne o bi~ ne i na stra ne

pot hva te upu {ta li,

po ne ki put.

Pi sac

Hart ford, 1876. g.

71 „Slo`eni stil“ u arhitekturi spaja u sebi osobine

nekoliko „prostih stilova“. U ovom slu~aju, Tom Sojer je gra|en po ugledu na tri de~aka.

8

9

IT O M O V E I G R E I B I T K E

– To me!

Ni ko se ne oda zi va.

– To me!

Ni ko.

– [ta li je s tim de ~a kom, ba{ bih vo le la da znam. Ej, To me!

Sta ra go spo |a spu sti na o ~a re i po gle da pre ko njih po ~i ta voj so bi. On -

da ih opet ma lo po di ̀ e i po gle da is pod njih. Me |u tim, ona ta ko re }i ni -

kad ni je ni gle da la na njih, ili kroz njih, kad bi god hte la da uo ~i ta ko ne -

{to sit no kao {to je je dan de~ ki}, jer te su na o ~a ri bi le nje ne „pa rad ne“

na o ~a ri, one su bi le po nos sr ca nje na i slu ̀ i le su sa mo „za di ku“ a ni ka ko

„za upo tre bu“; od njih joj je bi la sla ba vaj da, ta man to li ka kao kad bi na -

ta ka ri la ume sto njih dva fu run ska pr ste na. Za ~a sak se ma lo kao pre mi -

{{ Posle toga gu`va jestala da dobija odre|enije

oblike i kada se malobojna pra{ina slegla,

pokazao se kroz nju Tomkako je zajahao de~ka

– do{ljaka i sve ga ba{trapesnicama.||

Ime reke Misisipi poti~eod indijanske re~i kojaozna~ava „veliku vodu“.Mark Tven je tako|eopisuje kao „reku sanajvi{e krivina i okuka naovom svetu“. Sapromenljivom du`inomizme|u 3779 i 4100kilometara (zbogpojavljivanja novih okukaona se stalno menja) –Misisipi je najve}a reka u Sjedinjenim Dr`avama,kroz koje proti~e odsevera do juga, po~ev{i od Minesote, zapadno odVelikih jezera, pa sve doLuizijane, u kojoj stvaraogromnu deltu. Plovna u najve}em delu toka, od Viskonsina do NjuOrleansa, ona je bilapovla{}eni svedokameri~ke juna~kepro{losti.

{lja la {ta }e i ka ko }e pa on da re ~e, ne bog zna ka ko gla sno, ali ipak ta ko

da ju je mo gao ~u ti ~i tav sob ni na me {taj:

– E, zna{ {ta je, ako mi sa mo pad ne{ {a ka, ja }u te...!

Ni je do vr {i la re ~e ni cu, jer se ve} bi la sa gla i raz mla ta ra la se me tlom

is pod kre ve ta – pa joj je tre ba lo ma lo da ha da bi sva ki svoj po tez me tlom

mo gla da iz ve de sa na ro ~i tim na gla skom. Sa mo, osim ma~ ke ni je ni {ta

is te ra la na vi de lo.

– Ta kvo ne {to kao taj de ~ak ni kad ni sam vi de la!

Ona ode do otvo re nih vra ta, sta de na sa ma vra ta, pa ba ci po gled na

one svo je ta ko zva ne „ba {ti ce“: na ne ko li ko vre ̀ a od pa tli d`a na i ta tu lu

„d`em so nov ku“1. Ali To ma nig de ni od ko ro va. Ona on da po di ̀ e glas – a

iz ra ~u na la mu ta kav ugao da se ~u je i ma lo podalje – pa za vi ka:

– Ehe-eej! To-me!

Iza nje za ~u se ne ki lak {um. Ona se okre te ba{ na vre me da {~e pa

jed nog ma li {an ~i }a za pe{ od ka pu ta i da ga pri dr ̀ i da joj ne kli sne.

– Ju, ka ko da se ne se tim osta ve! [ta si ra dio ta mo?

– Ni {ta.

– Ni {ta! Ama po gle daj te ru ke i ta usta. A od ~e ga ti je to?

– Ne znam, tet ki ce!

– E, ako ti ne zna{, ja znam. To ti je pek mez, eto od ~e ga je to! Ama,

sto sam ti pu ta ka za la, k se bi ru ke od to ga pek me za, ina ~e }u te `i va

odra ti! Do daj-der mi taj prut! – Prut se ve} bio po di gao. Opa snost kraj nja.

– Jao, tet ka! Po gle daj ta mo, {ta je ono iza te be?

Sta ra go spa okre te se {to je br ̀ e zna la, pa ru kom zgra bi i suk nje da se

{to pre sklo ni od opa sno sti, a moj ti {vr }a {mug nu {to je igda mo gao, po -

pen tra se pre ko ta ra be i uhva ti ma glu. Tet ka Po la za sta de u ~u du za tre -

nu tak, pa on da pr {te u sla dak smeh.

10

{{ – Ama, sto sam tiputa kazala, k sebi rukeod toga pekmeza, ina~e

}u te `iva odrati!||

1 Tatule iz D`emstauna.

– E, je ste oka ~e njak, a ja, zar me ni kad ni {ta na u ~i ti ne }e! Zar me ni je

sto pu ta na ma gar ~io, ba{ kao i sad, pa bar da sam ovog pu ta is pa la ne {to

pa met ni ja! Ali ne ma go re lu de od ma to re lu de. I {to re kao onaj, gde je

sta ri ker za no ve ve {ti ne? A kod njega sva ki dan is pad ne dru ga ve {ti na,

uvek taj iz vr da na dru gi na ~in, pa ko da mu uhva ti kraj? Zbi lja zna taj

ta~ no do kle sme da me mu ~i a da me ne ra sr di ozbilj no, a zna, va la, ako

me sa mo za ~a sak za dr ̀ i ili na sme je, ode sve, i ni sam ka dra ni je dan je di -

ni put da ga opa u ~im.

– Aja, ne vr {im ja svo ju du ̀ nost pre ma to me de ~a ku, to je ce la cel ca ta

isti na, to se ne da po re }i. Le po ka ̀ e do bra knji ga:2 „[te di prut da raz ma -

zi{ de te!“ Go mi lam greh za gre hom i spre mam pat nju i nje mu i se bi –

znam ja to do bro! Pun je |a vo la, ali {ta }u, kud }u! Sin je mo je po koj ne

se je, jad ni ~e mo je slat ko, pa pro sto ne mam sr ca da ga mla tim. Kad mu

po pu stim, sa vest me grize, i te ka ko, a kad ga do hva tim, sta ro mi sr ce

pro sto ho }e da pre puk ne. Ne ma {ta, le po ka ̀ e Sve to pi smo: „^o vek od

`e ne ro |en krat ko ga je ve ka i sum nja je pun.“ Je ste, i pri zna jem da je ta -

ko. A ovo po pod ne ima opet da za bu {i od {ko le, ko zna gde }e se man gu -

pi ra ti, pa }u mo ra ti da ga na te ram da mi su tra od ra di, za

ka znu. Mno go je svi re po s mo je stra ne da ga na te ram

na rad u su bo tu, kad se svi ma li {a ni od ma ra ju od {ko -

le, ali on mr zi rad go re no i{ta dru go, a ja mo ram bar

ma lo da vr {im svo ju du ̀ nost spram nje ga, ina -

~e }u upro pa sti ti to de te.

Tom za i sta ni je ni pri vi rio u {ko lu, ne go

se sit na i grao sa de com i pro veo se ne mo ̀ e

bo lje bi ti. Vra tio se ku }i ta man na vre me da po -

mog ne D`i mu, ma lom crn ~e tu, da na te ste ri

dr va za su tra i da na ce pa ne {to pot pa le za ve -

~e ras – ili, ako }e mo pra vo da ka`emo, sti gao je

bar na vre me da D`imu is pri ~a {ta je da nas sve

iz vo dio – a D`im, na rav no, svr {io tri ~e tvr ti ne

po sla. Mla |i To mov brat (upra vo: po lu brat)

Sid ve} je odav no oba vio svoj po sao (da

{{ Stara gospa okrete se{to je br`e znala, pa

rukom zgrabi i suknje dase {to pre skloni od

opasnosti.||

11

2 Sveto pismo.

po ku pi iver je) jer je on bio mi ran de~ ko, ni je imao To mo vu nezgod nu i

pu sto lov nu na rav. Dok je Tom ve ~e rao i zdi plja vao sva ki ~as po par ~e {e -

}e ra, ~im bi mu se pri li ka da la, tet ka Po la mu je po sta vlja la pi ta nja, ne o -

bi~ no pre pre de na i du bo ka – jer je hte la da ga na ve de na ka kvo kob no pri -

zna nje. Kao i to li ke dru ge ~e sti te i be za zle ne du {e, ona je u`i va la u mra~ -

noj i ta jan stve noj di plo ma ti ji, i ni {ta joj ni je bi lo mi li je ne go da svo je i

naj pro vid ni je smi ca li ce sma tra za ne ka ~u de sa od vi spre ne lu ka vo sti.

– To me – re }i }e ona – u {ko li je bi la pri li~ na za pa ra, je li?

– Pa da.

– Sa svim `e sto ka vru }i na?

– Pa jes’!

– I ni je ti se pli va lo, je li, To me?

Tom se ma lo kao tr ̀ e – ta ko mu ne {to ma lo si nu kroz gla vu ne u god -

no ne ko po do zre nje. On po tra ̀ i o~i ma tet ka Po li no li ce, sta de ga is pi ti va -

ti, ali mu ono ni {ta ni je re klo. Te ti on pro zbo ri:

– Pa, ovaj, ka ko se uzme, ne ba{ mno go!

Sta ra go spa is pru ̀ i ru ku, opi pa To mo vu ko {u lju, pa }e re }i:

– A ni si, da ka ̀ e{, ne ka ko za gre jan. – I la ska la joj je po -

mi sao da je ona, eto, ot kri la da je To mo va ko {u lja su va i da

ni ko ne zna da je ona ba{ to hte la da is pip ka. Sa mo je Tom i

upr kos to me do bro ose tio ka ko ve tar du va i oda kle du va. I ta -

ko je ve} predu hi trio njen sle de }i po tez:

– Pu {ta li smo vo du iz {mr ka jed ni dru gi ma na gla vu – vi -

di{, mo ja je ba{ mo kra. Vi di{ li?

Tet ka Po la se se ki ra la {to je pre vi de la tu ta ko zna ~aj -

nu okol nost, ko ja bi mo gla da joj po slu ̀ i kao do kaz,

i {to joj ni je po {lo za ru kom da na vu ~e To ma na tu

tru lu da sku. Ali joj no va mi sao si nu kroz gla vu:

– To me, kad si po li vao gla vu, ni {ta ti ni je tre -

Na obali Misisipija, crnilu~ki radnici kojiistovaruju brodove,isuvi{e siroma{ni da bimogli da pla}ajustanarinu, `ive u nekim, nabrzu ruku sklepanimlogorima. Oni svojusudbinu, kao izadovoljstva i zabavu, delesa belim trgovcima –torbarima, koji ihsnabdevaju.

ba lo da ski da{ ja ku od ko {u lje {to sam ti je u{i la! Zar ni je ta ko? De, ras -

kop ~aj se!

Sa To mo vog li ca i{ ~e ze i naj ma nji znak za bu ne. On ot kop ~a ka put. Ja -

ka je bi la u{i ve na, i te ka ko.

– Mu ka s to bom! Pa do bro, hajd’ sad! Bi la sam sa svim si gur na da si

„zbri sao“ sa ~a sa i da ste se ku pa li. Ali, opra {tam ti za ovaj put. To me, ti

si pre ve ja nac, pra va opa re na ma~ ka, za ko ju ka ̀ u da je bo lja ne go {to iz -

gle da! Ovo ga pu ta si se iz vu kao!

Bi lo joj je `ao {to se sva nje na o{tro um nost ugru va la, ali i mi lo {to je,

bar ovog pu ta, Tom is pao ne ka ko po slu {an i is pra van.

Ali Sid ni re ~e:

– Sve je to le po i kra sno, ali sve mi se ~i ni da si mu ja ku za {i la be lim

kon cem, a ovo je crn!

– Zbi lja, be lim sam u{i la! Je li, To me?

Ali Tom ni je ni do ~e kao ono {to je sad ima lo do }i. Ka da je is tr ~ao na

vra ta, sa mo je do vik nuo:

– Si de, Si de, pla ti }e{ ti to me ni.

Ka da se na {ao na si gur nom me stu, Tom se upu sti u pro u ~a va nje dve

po za ma {ne igle ti ne ko je su bi le za tak nu te is pod ja ke od ka pu ta – a sva ka

jo{ i oba vi je na kon cem: u jed nu uvu ~en ko nac be li, u dru gu cr ni. On re ~e:

– Ni kad to ona za pa zi la ne bi da ni je bi lo Si da! Do |a vo la! Sad {i je

be lim, sad cr nim! Da ho }e da {i je jed nim, pa ko jim bi lo – pa da joj ~o vek

ne ka ko uhva ti kraj. Ali Sid, joj {to }e taj da iz vu ~e! Tu ti spa sa ne ma,

ima da te pre mla tim na mr tvo!

On ni je bio „pri me ran“ i „uzor-de~ ko“ u svo me rod no me me stu. Ali

je on do bro po zna vao „uzor no ga“ i mr zeo ga je iz dna du {e. Sa mo, ne

pro |o {e ni dva mi nu ta, a on za bo ra vi na sve svo je mu ke ne za to {to bi te

nje go ve mu ke bi le i trun ku ma nje te {ke i ma nje gor ke no mu ke ko je pri -

ti sku ju i raz di ru od ra slo ga ~o ve ka; ne go pro sto za to {to ih je po ti snu lo

ne {to no vo, ne {to sna ̀ no, po ti snu lo ih za iz ve sno vre me; isto ona ko kao

{to od ra stao ~o vek za bo ra vi na svo je ne vo lje u uz bu |e nju no vih pot hva -

ta. A ta no va stvar bi la je: sa svim no vi i zna ~aj ni na ~in da se zvi ̀ di (na u -

~io ga ma lo ~as je dan cr nac) i Tom je je dva ~e kao da ga se sit na ve ̀ ba, gde

mu ni ko ne bi sme tao. Ovo no vo zvi ̀ du ka nje iz vo di lo se ne ka ko na lik

na pti~ ji cvr kut, kao ne ko vla ̀ no ca rak ta nje: je zik da do dir ne nep ce, sve

13

U Luizijani, kraj Misisipija,~esto rastu ~empresi sakojih visi mahovina kojusu francuski doseljenicizvali „{panska brada“... a [panci „francuskavlasulja“. Indijanci i doseljenici od nje supravili prostirke, du{eke i upotrebljavali su je zapunjenje name{taja.

u krat kim raz ma ci ma, i to u to ku sa mog svi ru ka nja. ^i ta o ci,

ako su ikad bi li pra vi de ~a ci, ne sum nji vo se pri se }a ju ka ko

se to iz vo di.

Trud i pa ̀ nja usko ro po mo go {e To mu da „sa vla da“

maj sto ri ju i on se vi nu niz uli cu: usta mu pu na svir ke i

skla da, a du {a bla go da ri Go spo du.

Ose }ao se kao {to bi se ose tio astro nom ko ji je ta man

ot krio no vu pla ne tu. Sa mo, ako je re~ o to me ~i je je za do -

volj stvo mo} ni je, du blje i ne po mu }e ni je, on da je, na sva ki

na ~in, de~ ko bio u pre i mu} stvu, de~ ko, a ne astro nom.

Let nje su ve ~e ri ve o ma du ge. Mrak jo{ ni je pao. Tom pre sta de sa zvi -

`da njem. Pred njim se stvo rio ne ki stra nac: de~ ko je dva ne {to ma lo vi {i

od nje ga. U ma loj i si ro ma {noj se len dri kao {to je Pe tro -

grad3 sva ki je do {ljak – ma kog bio po la ili uz ra sta –

ne {to ne o bi~ no, ~i tav do ga |aj. A taj de~ ko bio je jo{ i

do bro ob u ~en – le po ode ven, a u rad ni dan! Pro -

sto da se ~o vek za pre pa sti. Ka pa mu ne{to

„~e~e“4, ka pu ti} plav, za kop ~an na sva dug -

me ta, pa nov od konca, pa ~ist ~i stac ki, a

iste ta kve i ~ak {i ri ce. A na no ga ma – ci pe -

le, ma da je bio sa mo pe tak! ^ak je no -

sio i „ma {li ju“: po {i ro ku jed nu tra ku. A

dr ̀ ao se kao pra vi prav ca ti „va ro {li ja“ i

to je To ma za sr ce uje lo! Pa sve {to je

Tom du ̀ e pi ljio u to ~u do od

14

{{ – Side, Side, plati}e{ti to meni!||

U vreme odvijanja radnjeToma Sojera, negde oko1840, na ~itavomameri~kom tlu vladarobovlasni~ki odnosprema crncima. On }e bitiglavni uzrok gra|anskograta (1861-1865) izme|uju`nih ameri~kih dr`ava,koje su se zalagale zaropstvo, i federalne vladena severu, koja }e gaukinuti 1863. godine i prihvatiti izmene ustavaprema kojima crncidobijaju sva gra|anskaprava. Me|utim, pozavr{etku ovog rata njihovpolo`aj }e se pogor{ati.Kju Kluks Klan, koji suobrazovali biv{i ratnici sajuga jo{ 1867. i drugaudru`enja belaca, snamerom da unesu strah,pribe}i }e nasilju da binovim gra|anima oduzeliste~ena prava ionemogu}ili njihovouklju~ivanje u dru{tvo.

3 Farmeri toga vremena

voleli su da svojim

naseljima daju

fantasti~na imena

evropskih prestonica i

biblijskih gradova.

Tako se Tomova selendra

zove Petrograd,

a do nje je

– Carigrad.4 Lepo stoji.

15

sjaja, sve je to bo ̀ e pre zri vi je di zao nos da po ka ̀ e ko li ko se gnu {a to li ke

„ot me no sti“, a sve mu se otr ca ni ja ~i ni la nje go va sop stve na spo lja {njost.

Ni je dan ni dru gi de~ ko ni su iz go vo ri li ni slov ca. Ne go, okre ne li se je dan,

okre nuo bi se i dru gi, ali sa mo po stran ce sve ukrug. Ta ko su se jed na ko

od me ra va li i gle da li: li ce u li ce, o~i u o~i.

Naj zad Tom pro zbo ri:

– Dok te ma znem!

– Pro baj, da te vi dim!

– Mo gu da te zgu ̀ vam, i te ka ko!

– Ta man po sla, ko ga ti da bi je{!

– Mo gu, pa to ti je.

– Ne mo ̀ e{, i opet ti to ka ̀ em.

– Mo gu.

– Ne mo ̀ e{.

– Mo gu.

– Ne mo ̀ e{.

Ne pri ja tan ta jac. On da }e opet Tom:

– Ka ko se zo ve{?

– [ta se to te be ti ~e? Gle daj ti svo ja po sla!

– Po ka za }u ti i da me se ti ~e i da je ba{ to moj po sao.

– De po ka ̀ i.

– Ka ̀ i ~ik, pa da vi di{.

– ^ik, ~ik, ~ik! Eto, hajd’ sad!

– Pa zi ga, mi sli{ da si bog zna ka kva pa met, ka ̀ i pra vo? Mo gu

da te iz le mam i to jed nom ru kom, sa mo ako mi bu de }ef.

Hanibal, seoce u kome je Mark Tven proveodetinjstvo, predstavljaobrazac za Petrograd izDo`ivljaja Toma Sojera.

Nalazi se na desnoj obaliMisisipija, na nekihstotinak kilometaraseverno od Sent Luisa, nasamoj sredini re~nog tokasever – jug. Hanibalpripada dr`avi Misuri kojase zalagala za ropstvo,kao ~lan Unije od 1820.godine. Ona se, ipak, ne}eotcepiti u razdoblju od1861-1865, jer je bilapodeljena izme|uindustrijskog severa i jugasa planta`ama pamuka.Hanibal je 1840. godinebio mesto kroz koje suobavezno prolazili svi onikoji su i{li na Zapad, prenego {to bi se sa velikomneizvesno{}u usudili dapre|u preko indijanskihteritorija.