Aстрид Линдгрен Емил из Ленеберје

Са шведског превелаСлавица Агатоновић

УредникАнђелка Ружић

ИлустрацијеБјорн Берг и Маја Веселиновић (патерн)

ДизајнОливети

ЛекторМирјана Делић

Фонт МинкаНемања Јоановић

Фонт Lovely AudreyЈана Оршолић

Цртана слова на корициОливети

Припрема за штампуТатјана Ваљаревић

ИздајеКреативни центар

Градиштанска 8, Београд

тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

www.kreativnicentar.rs

e-mail: info@kreativnicentar.rs

За издавачаЉиљана Маринковић

ШтампаГрафостил

Тираж2.000

Издавање ове књиге помогао је Савет за културу Шведске

Aстрид Линдгрен

ЕМИЛ ИЗ

ЛЕНЕБЕРЈЕ

77

У се лу Ле не бер ја жи вео је де чак по име ну Емил из Ле не-

бер је. Био је ди вље и твр до гла во де ри ште, не та ко до бро

де те као ти. До ду ше, из гле дао је као да је до бар – ни је да

ни је. Кад се ни је драо. Имао је круп не пла ве очи, и окру-

гло ру ме но ли це, и све тлу ву на сту ко су. Све је де ло ва ло

не ка ко до бро, па се мо гло по ми сли ти да је Емил пра ви

ан ђел чић. Али ту би сте се грд но пре ва ри ли! Имао је пет

го ди на, био је јак као ома њи бик и жи вео је на се о ском

има њу Кат хулт, у се лу Ле не бер ја, у Смо лан ду. А и го во рио

је смо ленд ски, јад ни чак, ни крив ни ду жан. Та ко се у Смо-

лан ду го во ри. Кад би хтео сво ју ка пу, он не би ре као као

ти: „Хо ћу сво ју ка пу.“ Ре као би ова ко: „’Оћу сво ју кап’цу!“

Ње го ва кап’ца био је кач кет са цр ним шти том и пла вим

бре жуљ ком, при лич но ру жан. Та та му га је ку пио јед ном

кад је ишао у град. Емил се об ра до вао ка пи и, кад је уве че

тре ба ло да лег не, ре као је: „’Оћу сво ју кап’цу!“

Ње го вој ма ми ни је се сви де ло да Емил иде с ка пом у

кре вет и хте ла је да је ста ви на по ли цу у пред со бљу, али

он да је Емил дрек нуо та ко ја ко да се ори ло це лом Ле не-

бер јом: „’Оћу сво ју кап’цу!“

8888

Та ко је Емил три не де ље сва ке но ћи спа вао с ка пом.

Ишло је, до ду ше, не ка ко, ма да је би ло при лич но не рав но.

Ипак, нај ва жни је је би ло то да Емил ис те ра сво је. О то ме је

увек во дио ра чу на. Ни ка ко ни је сме ло да бу де она ко ка ко

ма ма хо ће. Јед ном, за Бо жић, по ку ша ла је да га на те ра да

је де дин ста ну бо ра ни ју, по што је по вр ће ве о ма здра во, али

Емил је ре као: „Не!“

„Да ли ћеш ика да да је деш по вр ће?“, пи та ла га је ма ма.

„Хо ћу“, од го во рио је Емил. „Али пра во по вр ће!“

И он да се ис крао, сео ћут ке иза јел ке и по чео да је гриц-

ка. То му је ипак бр зо до са ди ло јер га је боц ка ло у усти ма.

Ето ко ли ко је Емил био твр до глав. Хтео је да го спо да ри

и ма мом, и та том, и чи та вим Кат хул том, а вр ло ра до и чи-

та вом Ле не бер јом, али се Ле не бер ја ни ни су сла га ли с тим.

„Те шко Свен со ни ма с Кат хул та кад има ју та квог ма лог

ан ти хри ста за си на“, го во ри ли су. „Од ње га ни кад ни шта

не ће би ти!“

99

Е ту су се Ле не бер ја ни грд но пре ва ри ли! Да су зна ли шта

ће од Еми ла ис па сти, си гур но не би та ко го во ри ли! Да су

са мо зна ли да ће Емил по ста ти пред сед ник оп штин ског

од бо ра кад по ра сте. Ти си гур но не знаш шта је то би ти

пред сед ник оп штин ског од бо ра, али то је не што ве о ма

от ме но, то ти га ран ту јем, и на кра ју је Емил то по стао.

А сад ће мо ипак да се др жи мо оно га што се де си ло кад

је Емил био ма ли и жи вео на се о ском има њу Кат хулт, у

се лу Ле не бер ја, у Смо лан ду са та том, ко ји се звао Ан тон

Свен сон, и ма мом, ко ја се зва ла Ал ма Свен сон, и мла ђом

се стром Идом. На Кат хул ту су има ли и слу гу ко ји се звао

Ал фред и слу шки њу ко ја се зва ла Ли на. Кад је Емил био

ма ли, у Ле не бер ји и по сву да би ло је слу гу и слу шки ња. Ту

је би ло слу гу ко је су ора ле и во ди ле бри гу о ко њи ма и би-

ко ви ма, уно си ле се но и са ди ле кром пир и слу шки ња ко је

су му зле кра ве, пра ле су до ве, ри ба ле ку ћу и пе ва ле де ци.

1010

Сад знаш ко је све жи вео на Кат хул ту – та та Ан тон, ма-

ма Ал ма, ма ла Ида, Ал фред и Ли на. И два ко ња, не ко ли ко

би ко ва, осам кра ва, три сви ње, де сет ова ца, пет на ест ко-

ко ша ка, пе тао, пас и мач ка. И, на рав но, Емил.

Кат хулт је би ло ле по се о ско има ње с ку ћом окре че ном

у цр ве но ко ја се на ла зи ла на бре жуљ ку, окру же на ја бу ка-

ма и јор го ва ни ма. Око ло су би ле њи ве, ли ва де и огра ђе ни

па шња ци, је зе ро и јед на ве ли ка, ве ли ка шу ма.

111111

На Кат хул ту би би ло ве о ма ти хо и мир но, са мо да ни је

би ло Еми ла.

„Тај де чак стал но пра ви не ке глу по сти!“, ре кла је Ли на. „А

ако их не пра ви он, он да му се оне са ме де ша ва ју. У жи во-

ту ни сам ви де ла та кво де те!“

Еми ло ва ма ма га је бра ни ла.

„То што Емил ра ди и ни је та ко стра шно“, ка за ла је. „Да-

нас је са мо јед ном ушти нуо Иду и про суо шлаг за ка фу,

то је све … да, и он да је ју рио мач ку око ко ко шињ ца,

исти на! У сва ком слу ча ју, ми слим да се сми рио и по стао

бо љи не го ра ни је.“

121222

Не мо же се ре ћи да је Емил био по ква рен. Мно го је во-

лео и Иду и мач ку. Али Иду је мо рао ма ло да ушти не, ина-

че му не би да ла свој сен двич са џе мом, а мач ку је про сто

1313

ју рио са мо да би ви део да ли мо же да тр чи та ко бр зо као

оста ле мач ке. Ма да то она ни је схва та ла.

Тог сед мог мар та Емил је био та ко до бар, па је са мо јед-

ном ушти нуо Иду, и про суо шлаг за ка фу, и ју рио мач ку. А

сад ћеш да чу јеш при чу о још не ким да ни ма из Еми ло вог

жи во та, кад се још мно го то га из де ша ва ло, би ло да је Емил

сам пра вио не ке не ста шлу ке, ка ко ка же Ли на, би ло да је

са мо та ко ис па да ло, по што се Еми лу увек не што до га ђа ло.

Мо же мо да поч не мо од: