-
106
^udesa elektricitetaTomislav Sen}anski
ilustrovaliMilan Pavlovi} i Jovan Ukropina
UrednikVladimir Mari}
likovno oblikovaweJelena Reqi}
lektorNevena ^ovi}
Za izdava~aQiqana Marinkovi}, direktor
izdajeKreativni centar, BeogradGradi{tanska 8tel.: 011/ 38 20
464, 38 20 483, 24 40 659e-mail: [email protected]:
www.kreativnicentar.co.yu
[tampaGrafiprof
tira`2.000
Copyright Kreativni centar 2007
ISBN978-86-7781-552-3
tel.: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659e-mail:
[email protected]
Copyright Kreativni centar 2007
-
^udesa elektriciteta
-
Veoma sam zahvalan prof. dr Svetislavu Smiqani}u, dipl. in`.
elektrotehnike, na stru~noj pomo}i koju mi je
pru`io pri pisawu ove kwige.
Tomislav Sen}anski
-
Uvodebo je kao neki gigantski filmski ekran preko kojeg
svakodnevno
prolaze stotine likova na~iwenih od oblaka od oblika koji li~e
na kontinente do onih koji neobi~no podse}aju na qudska lica.
Oluje, koje su neprekidno aktivne, remete miran hod oblaka. Tada
nastaju stra{ne pojave, pred kojima se ~ovek ose}a malenim. To su
muwe, koje izazivaju veliki strah kod svih `ivih bi}a.
Dugo je poreklo tih pojava bilo velika tajna. Zahvaquju}i trudu
nau~nika otkrivena je wihova elektri~na priroda. Te se pojave i
daqe prou~avaju. U ovoj kwizi opisana su neka od tih
prou~avawa.
Kwiga ima dva dela. U prvom delu su na slikovit na~in
predstavqena osnovna znawa o naelektrisavawu tela, pa se ~itaoci
lako i brzo uvode u svet elektriciteta. U drugom delu govori se o
elektricitetu u prirodi. Tu su i ~udne i uzbudqive pri~e koje }e
biti interesantne qubiteqima nau~nopopularnih kwiga.
Sve u ovoj kwizi omogu}uje nam sticawe znawa jednostavni ogledi,
neobi~ne pri~e, slikovito prikazivawe, bogate ilustracije
Na ~itaocu ove kwige je da presudi da li je korisno upotrebio
svoje vreme.
Autor
N
-
I DEO
NaElEktrisavawE tEla
-
Feni~ani su bili ~uveni moreplovci i trgovci starog veka.
Plovili su u daleke severne krajeve Evrope kako bi pokupili morsko
zlato. [irili su fantasti~ne pri~e da bi }ilibaru {to vi{e podigli
vrednost. Cena }ilibara tako je dostigla cenu zlata!
Mala pri~a o }ilibaru
re mnogo hiqada godina tlo severne Evrope prekrivale su ogromne
~etinarske {ume. Drve}u u tim preistorijskim {umama veliku {tetu
nanosili su gladni insekti i gqivice. Borovi su rane le~ili lu~ewem
`ute smole, koja je klizila niz wihovu koru i padala na zemqu.
Prohujale su stotine i hiqade godina. Prastare {ume su prestale
da rastu, a smola se osu{ila i stvrdnula. Velike morske plime
odnosile su `utu smolu, a talasi su je izbacivali na obalu.
Vekovima su qudi skupqali stvrdnutu smolu koju su talasi
izbacivali na kopno. Izba~eni komadi bili su razli~ite veli~ine.
Neki su bili te{ki i preko tri kilograma. Ta stvrdnuta smola
nazvana je }ilibar.
P
-
U staroj Gr~koj se verovalo da je }ilibar okameweni sun~ev
zrak.
]ilibaru je vrednost davala `uta boja. Bilo ga je i prozirnog
poput vode, belog kao kreda, zelenkastog, crvenkastog i tamnocrvene
boje krvi. Ve{ti trgovci su pomo}u vrelog uqa mewali boju
komadi}ima }ilibara u skladu sa `eqama kupaca. Od }ilibara su
izra|ivani
razni ukrasni predmeti. Qudi su se wime rado kitili.
Oko vrata su nosili ogrlice od svetlucavog }ilibara,
veruju}i da ih on {titi od bolesti. Estetske vrednosti }ilibara
zadr`ale su se do
na{ih dana. Nakit od ove stvrdnute smole i daqe se
ceni, ali }ilibar danas ima i tehnolo{ki i nau~ni zna~aj.
U nekim komadima }ilibara zadr`ali su se ostaci biq-nog i
`ivotiwskog sveta iz vremena kada je }ilibar nastao. O~uvanost tih
osta-taka je fascinantna, {to je dana{wim nau~nicima omogu}ilo da
zavire daleko u pro{lost. U [paniji su 2003. godine otkriveni
osta-ci paukove mre`e stare 110 miliona godina! To dokazuje da su
ovi lovci insekata postojali jo{ u vreme dinosaurusa.
-
Istorijski gledano, }ilibar je najva`niju ulogu imao u otkrivawu
elektriciteta. Re~ elektricitet vodi poreklo od re~i elektron, {to
je naziv kojim su Stari Grci ozna~avali }ilibar. Jo{ tada qudi su
znali da }ilibar protrqan o sukno ima sposobnost da privla~i lagana
tela.
Vilijam Gilbert, engleski lekar i prirodwak, izvodio je u XVI
veku eksperimente s }iliba-rom. Protrqao bi }ilibarsku {ipku
tkani-nom i pribli`io je laganoj igli koja je mogla da rotira. Na
osnovu ja~ine privla~ewa igle grubo je procewivao koli~inu
elektriciteta na }ilibaru. Osim s }ilibarom, Gilbert je izvodio
eksperimente i s drugim materija-lima. Na osnovu toga da li igla
skre}e utvr|ivao je prisustvo naelektrisawa na telu.
re~ }ilibar je persijskog porekla, a u srpski jezik je u{la
preko turskog. Na persijskom jeziku }ilibar ozna~ava ono {to
privla~i slamu, truwe, insekte
U staroj Gr~koj se verovalo da je }ilibar okameweni sun~ev
zrak.
-
Elektricitet korica Final zElektricitet korica
FinalElektricitet
