Универзитет у Нишу

Факултет спорта и физичког васпитања

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Псигологија са развојном психологијом

Тема: Памћење

Ментор: Студент:

др Александар Милојевић Невена Првуљесковић 7079

Ниш, 2013

Садржај:Увод.................................................................................................................................................1

Памћење..........................................................................................................................................2

Врсте памћења............................................................................................................................2

Три система памћења.................................................................................................................3

Сензорно памћење..................................................................................................................3

Представе................................................................................................................................3

Патолошке промене памћења................................................................................................3

Методе испитивања памћења.......................................................................................................4

Закључак.........................................................................................................................................6

Литература......................................................................................................................................7

Увод

Дуго је владало мишљење да једноставно упражњавање одредјене психичке

активности или функције (памћење,мишљење) доводи до развића ових функција.Памћење

се према овој тврдњи боље развија ако што више учимо напамет.Мишљење ће се такодје

развијати ако будемо више упражњавали задатке који захтевају мишљење.Оно што се

наглашава јесте то да,колико будемо вежбали ове функције,толико ће и оне саме бити

развијене.

Као пример овоме, наводи се тврдња да учење напамет латинских прозних текстова

доприноси бољем памћењу историјских материјала као и брже и лакше учење неког

страног језика.Такодје се наводи и важност математике као једног од веома битних

елемената за развој памћења и мишљења.

Овде дисциплине су сматране нарочито важним у настави и образовању.Сматрано

је да су ти предмети корисни не само због тога што учећи их долазимо до нових сазнања,

него због тога што ови предмети развијају способност памћења и учења.Ово схватање

назива се теорија формалних дисциплина.Сматрано је да није битно у школске програме

сврстати предмете који ће по ономе што се учи,по свом садржају бити корисно,већ

сврстати оне предмете који ће развијати способности уопште.

1

Памћење

Ако желимо да знамо да ли смо нешто научили,покушаћемо да то што смо учили

после извесног времена репродукујемо.Ако у овоме успемо онда кажемо да смо запамтили

оно што смо учили.Наиме,док учимо ми себе трајно мењамо на основу искуства,и зато

памћење можемо дефинисати као релативно трајање те промене.

О памћењу се може говорити са три аспекта,као психички процес,као одређену

менталну активност и као способност.Када говоримо о памћењу као о процесу треба

истаћи да је то веома сложен процес.У оквиру процеса памћења налази се више

различитих процеса : задржавање,заборављање, препознавање и обнављање садржаја који

смо учили.

Неопходно је рећи да сви психички процеси,па и памћење,имају своју физиолошку

основу.Ту основу чине промене у кори великог мозга.Из овога следи да је процес

задржавања трајање таквих промена у нервном систему,а заборављање је

слабљење.Препознавање и репродуковање било би активирање тих трагова изазваних

процесом учења.

Врсте памћења

Памћење можемо поделити према различитим критеријумима.Можемо разликовати

намерно памћење,које имамо када себи поставимо циљ да нешто запамтимо.Такође

разликујемо и ненамерно памћење,то јест задржавање садржаја који нисмо имали намеру

да запамтимо.Поред наведеног намерног и ненамерног памћења,најчешће се разликују

моторно и ментално памћење.Моторно памћење се односи на задржавање и обнављање

научених покрета (ходање,пливање,писање).Ментално памћење се састоји у задржавању и

обнављању интелектуалних доживљаја (опажаји,мисли).Логично вербално памћење јесте

задржавање материјала и његоворепродуковање речима.О памћењу можемо говорити и

као о способности.Очигледно је да постоје идивидуалне разлике у могућности појединаца

да задрже и репродукују научено.Постављено је питање да ли постоји општа способност

памћења или постоје посебне.Испитивања су доказала да постоји један општи фактор

памћења али и да поред њега постоје и групни и специфични фактори.

2

Три система памћења

Могуће је разликовати три типа памћења:

сензорно

краткорочно

дугорочно.

Ова у три типа разликују се у односу на трајање запамћеног,као и на психичке процесе на

којима се заснивају.

Сензорно памћење

У сензорно памћење улази велики број података,пре свега путем чула.Број

информација је ограничен и особа не примећује одједном више од 4 до 7 јединица.Уочене

информације брзо се губе и не памте се дуго.У краткорочно памћење прелази само мали

део из сензорног памћења.Ни тај део не остаје дуго у памћењу.Из краткорочног памћења у

дугорочно прелази само мали део података,то јест онај за чије смо задржавање

мотивисани.Ове информације се памте у току дугог времена а део и за цео живот.У ову

врсту памћења спадају сећања,знања,идеје,вештине и умећа.

Представе

Представе су репродукције опажаја или њихових дела.Разликујемо представе

ејдетских слика и халуцинације.Ејдетске слике представљају репродуковање посматраних

објеката у истој живости и истој потпуности као када је посматрани објекат био

присутан.Под халуцинацијом подразумевамо репродуковање опажаја које прати уверење о

присуству дражи иако у стварности,у том моменту те дражи нема и не делује на наша

чула.

Патолошке промене памћења

Iz različitih uzroka,usled oštećenja mozga i iz psiholoških razloga javljaju se različiti

poremećaji pamćenja.Kada se javi smanjena spobnost da se nauči nov materijal,ili da se ono što

je već naučeno reprodukuje,tada se govori o hipomneziji.Ovaj poremećaj se javlja kod duševnih

bolesnika i kod starijih ljudi.Kada je potpuno igubljena sposobnost pamćenja,govorimo o

amneziji.

3

Методе испитивања памћења

Први се експериментално бавио испитивањем памћења немачки психолог Херман

Ебингхаус.Године 1885. Он је издао своју студију ,,О памћењу’’.Да би се количина запамћеног

материјала могла што је могуће више објективно мерити,као и да би се елиминисао утицај

предходног искуства,Ебингхаус је испитивао памћење помоћу бесмислених слогова.Бесмислене

слогове правио је на тај начин што је између два сугласника стављао самогласник.

Ебингхаус је установио и прву методу испитивања памћења –методу уштеде.Ова метода

још данас важи као најбоља метода за испитивање памћења,односно заборављања наученог

градива.Метода уштеде састоји се у томе да испитаник учи једну листу бесмислених слогова (или

неко друго градиво) све док је у потпуности не научи.Ебингхаус је као критеријум ,,наученог’’

узимао да субјект може без погрешке да понови целу листу бесмислених слогова(односно исто

градиво).Пошто је већ дошао до извесног заборављања субјект неће бити у стању да одмах без

погрешке понови целу листу,већ се морати да је неколико пута понови да би могао да је

репродукује без грешке.

Овог пута субјекту ће бити потребан мањи број понављања да научи ту листу.Разлика

између броја понављања у првобитном учењу представља уштеду у поновном учењу.Ова

разлика ,односно уштеда,показује колико је од раније ученог материјала задржано у памћењу после

одређеном времена.

Друга метода испитивања памћења јесте метода репродукције.У овој методи субјект учи

градиво до одређеног критеријума, па се после извесног времена одређује количина задржаног

градива на основу репродукције.Ако је,на пример, субјект једног дана научио 20 речи страног

језика,а сутра је ,без икаквог поновног учења, у стању да понови 15 речи ,утврђује се да је после

једног дана запамтио 75% ученог материјала, а заборавио 25% од тог материјала.

Трећа метода испитивања памћења (а такође и заборављања) јесте метода

реконструкције.Овом методом више се испитује памћење односа између података у једном низу

него памћење самих података.Испитивања овом методом врше се на тај начин што субјект прво

научи један низ података.После одређеног времена ред тих података се промени и они се поново

дају субјекту да их уреди онако како су били уређени у првом низу.Према броју нетачно поређаних

података мери се субјективно памћење,односно заборављање.

4

Четврта метода испитивања памћења јесте метода рекогниције или

препознавања.Испитивање овом методом врши се на тај начин што субјек птво учи известан број

података.После извесног времена субјјект добија листу у којиј су ти подаци помешани са никим

другим сличним подацима.Његов задатак је да одреди које податке је учио у првој листи.Помоћу

ове методе се показало да је овај вид памћења-препознавања-најдуже треје, односно да се најдуже

опире забораву.Ово је уједно и најједноставнији,најпримитивнији вид памћења.

5

Закључак

Памћењеје сложен психички процес који се састоји од задржавања, обнављања и

препознавања раниједоживљених или научених садржаја.Обнављање (репродукција) је процес

обнављања (сећања) у свести онога што смо раније доживели и научили.Препознавање је процес у

коме постајемо свесни да су предмети и појаве које сада опажамо били део нашег искуства као

нешто већ раније научено и доживљено.Основне собине памћења:

Обим – количина предмета и појава којих се можемо присетити након њиховог опажања

(то је обично 6 до 8 а понекад и 10 различитих објеката)

Брзина –исказује се временом у коме одредјене садржаје можемо запамтити

Тачност–мери се степеном сличности онога чега се сећамо са оним што смо опазили.

Тра ј ање–мери се временом у ко ј ем , бе з поновног опажања , можемо

репродуковати оно што смо запамтили.

6

Литература

Rot, N. (2010). Opšta psihologija.Beograd: Zavod za uđzbenike.

Dr Lidija Vučić ,,Pedagoška psihologija’’,Centar za primenjenu psihologiju Beograd

2007

Radovan Teodosić ,,Pedagoški rečnik’’,Zavod za izdavanje udzbenika socijalističke

republike SrbijeBeograd, 1967

7