Физика 6 - Приручник

Физика 6Физика 6Физика 6Физика 6Физика 6Физика 6Јелена Филиповић

Приручник за наставнике физике за шести разред основне школе

Физика 6Физика 6Физика 6

Физика 6

Приручник за наставнике физике за шести разред основне школе

Јелена Филиповић

Уредник

Др Горан Попарић

Извршни уредник

Лидија Станојевић

Рецензенти

Доц. др Андријана Жекић, Физички факултет, Универзитет у БеоградуАна Босанац, ОШ „Војвода Радомир Путник“, Београд

Лектура

Ивана Косановић

Графичко обликовање

Дејан Тасић

Дизајн

Студио Логос

Издавач

Нови Логос Цара Душана 48, Београд тел: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: offi [email protected]

За издавача

Нада Осмајић

Штампа

Grafostil, Крагујевац

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISBN 978-86-6109-030-1COBISS. SR-ID 178517516

Јелена Филиповић

Физика 6

Приручник за наставнике физике

за шести разред основне школе

4

Садржај

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. Дидактичко-методички појмови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

1.1. Кратак преглед основних методичких појмова . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.2. Типови школских часова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1.3. Начин остваривања програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

1.4. Основни облици наставе и методска упутства за њихово

извођење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

1.5. Оцењивање ученика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

1.6. Образовни стандарди за крај обавезног образовања . . . . . . . . 23

2. Предлози наставних планова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

2.1. Годишњи план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

2.2. Садржај програма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

2.3. Годишњи (глобални) план рада наставника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

2.4. Предлози месечних (оперативних) планова . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

3. Предлози припрема за часове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

4. Додатни материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210

4.1. Предлози контролних задатака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

4.2. Решења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

5

Поштовани наставници,

Уз приручник који држите припремили смо вам и CD на којем се налазе комплетан

садржај и још неки додатни материјали у електронској форми:

предлози годишњих планова редовне наставе;

предлози месечних планова;

предлози припрема за час.

Сав материјал дат у Word документу можете мењати, допуњавати и прилагођавати

према својим потребама и жељама.

Нови Логос

Поштовани,

У Вашим рукама је приручник за наставнике физике за шести разред основне школе. Настао је да би Вам олакшао припрему часова, организацију наставе и времена предвиђеног за обраду градива за шести разред основног образовања.

Приручник се састоји из три дела:

Први део: методичко-дидактички; у овом делу можете се подсетити основних појмова • који се користе приликом припремања наставе.

Други део: предлози годишњег плана и месечних планова, који су направљени на • основу важећег Плана и програма.

Трећи део: предлози припрема за сваки појединачни час. Ове припреме прате месечне • планове, дате у другом делу приручника, као и уџбеник Физика 6 издавачке куће Нови Логос. Аутори уџбеника Физика 6 су др Александар Кандић и др Горан Попарић.

Идеја је да Вам овај приручник олакша планирање наставе, као и то да Вам да идеју о томе како Ваш час може да изгледа. Прихватите ове припреме као полазну основу коју можете да промените и прилагодите у складу са сопственим афинитетима.

Надамо се да ће Вам овај приручник помоћи да лакше дођете до плана часа који Вам највише одговара.

Целокупан садржај приручника доступан је и у електронској форми, на пратећем диску, а фајлови који се ту налазе могу се мењати.

Ауторски тим Новог Логоса трудио се да Вама припреми приручник, а Вашим ученицима уџбеник, које ћете са задовољством користити.

Желим Вам много успеха у раду.Ауторка

6

7

Увод

Поштовани,

У Вашим рукама је приручник за наставнике физике за шести разред основне школе. Настао

је да би Вам олакшао припрему часова, организацију наставе и времена предвиђеног за

обраду градива за шести разред основног образовања.

Приручник се састоји из три дела:

Први део: методичко-дидактички; у овом делу можете се подсетити основних појмова • који се користе приликом припремања наставе.

Други део: предлози годишњег плана и месечних планова, који су направљени на • основу важећег Плана и програма.

Трећи део: предлози припрема за сваки појединачни час. Ове припреме прате месечне • планове, дате у другом делу приручника, као и уџбеник Физика 6 издавачке куће Нови

Логос. Аутори уџбеника Физика 6 су др Александар Кандић и др Горан Попарић.

Идеја је да Вам овај приручник олакша планирање наставе, као и то да Вам да идеју о томе

како Ваш час може да изгледа. Прихватите ове припреме као полазну основу коју можете

да промените и прилагодите у складу са сопственим афинитетима.

Надамо се да ће Вам овај приручник помоћи да лакше дођете до плана часа који Вам

највише одговара.

Целокупан садржај приручника доступан је и у електронској форми, на пратећем диску,

а фајлови који се ту налазе могу се мењати.

Ауторски тим Новог Логоса трудио се да Вама припреми приручник, а Вашим ученицима

уџбеник, које ћете са задовољством користити.

Желим Вам много успеха у раду.Ауторка

28

2.1. Годишњи план рада наставника

_________________________________________________________________________

ОШ „____________________________________“

(назив основне школе)

_____________________________(место)

ГОДИШЊИ (ГЛОБАЛНИ) ПЛАН РАДА НАСТАВНИКАза школску 20____ /_____. годину

___________________________________________(име и презиме наставника)

Наставни предмет: ФИЗИКА

Наставни план и програм предмета објављује се у „Просветном гласнику“, број 6 од 2009. године, а измене и допуне у броју __ / __ од __ / __. године.

Разред шести, недељни фонд часова 2, годишњи фонд часова 72.

Недељни фонд часова вежби __ / __ , годишњи фонд часова вежби 8.

Годишњи број часова додатне наставе 19, годишњи број часова допунске наставе 19.

Планови рада реализују се у следећим одељењима: _____________________________

_________________________________________________________________________

29

Циљ и задаци

Општи циљ наставе физике јесте да ученици упознају природне појаве и

основне природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за

уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно

стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода

и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Остали циљеви и задаци наставе физике су:

– развијање функционалне писмености;

– упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици;

– разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких

закона;

– развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама

кроз истраживање;

– развијање радозналости, способности рационалног расуђивања,

самосталности у мишљењу и вештине јасног и прецизног изражавања;

– развијање логичког и апстрактног мишљења;

– схватање смисла и метода остваривања експеримента и значаја мерења;

– решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја;

– развијање способности за примену знања из физике;

– схватање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о

потреби заштите, обнове и унапређивања животне средине;

– развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи;

– развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој

професионалној оријентацији.

Оперативни задаци

Ученик треба да:

– кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа, који

манифестују појаве из различитих области физике, схвати како физика

истражује природу и да је материјални свет погодан за истраживање и

постављање бројних питања;

– уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих

физичких величина: метарска трака, лењир са милиметарском поделом,

хронометар, мензура, вага, динамометар;

– само упозна појам грешке и значај релативне грешке, а да зна шта је

апсолутна грешка и како настаје грешка при очитавању скала мерних

инструмената;

– користи јединице SI система за одговарајуће физичке величине: m, s, kg, N,

m/s, Pa...;

– усвоји основне представе о механичком кретању и зна величине које

карактеришу равномерно праволинијско кретање и средњу брзину као

карактеристику променњивог праволинијског кретања;

– на основу појава узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног

деловања тела која се одређује интензитетом, правцем и смером;

30

– усвоји појам масе и тежине и прави разлику између њих;

– уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерењем њене

масе и запремине;

– усвоји појам притиска, схвати преношење спољњег притиска кроз

течности и гасове и разуме Паскалов закон.

31

2.2. Садржај програма

УВОД (2+0+0)

– Физика као природна наука и методе којима се она служи (посматрање, мерење,

оглед...).

– Огледи који илуструју различите физичке појаве. (2+0)

КРЕТАЊЕ (7+7+0)

– Кретање у свакодневном животу. Релативност кретања. (1+0)

– Појмови и величине којима се описује кретање (путања, пут, време, брзина, правац и

смер кретања). (2+1)

– Подела кретања према облику путање и брзини тела. Зависност пређеног пута од

времена код равномерног праволинијског кретања. (3+2)

– Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина. (1+2)

– Систематизација и обнављање градива. (0+2)

Демонстрациони огледи: Кретање куглице по Галилејевом жлебу. Кретање мехура ваздуха

(или куглице) кроз вертикално постављену дугу провидну цев са течношћу.

СИЛА (6+8+0)

– Узајамно деловање два тела у непосредном додиру и последице таквог деловања:

покретање, заустављање и промена брзине тела, деформација тела (истезање, сабијање,

савијање), трење при кретању тела по хоризонталној подлози и отпор при кретању тела

кроз воду и ваздух. (1+1)

– Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру (гравитационо, електрично,

магнетно). Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања. (3+2)

– Процена интензитета силе демонстрационим динамометром. (1+1)

– Сила Земљине теже (тежина тела). (1+2)


Демонстрациони огледи: Истезање и сабијање еластичне опруге. Трење при клизању и

котрљању. Слободно падање. Привлачење и одбијање наелектрисаних тела. Привлачење

и одбијање магнета.

МЕРЕЊЕ (4+4+7)

– Основне и изведене физичке величине и њихове јединице. Међународни систем мера.

(1+1)

– Мерење дужине, запремине и времена. Појам средње вредности мерене величине и

грешке при мерењу. Мерни инструменти. (3+3)

32

Демонстрациони огледи: Мерење дужине (метарска трака, лењир), запремине (балон,

мензура) и времена (часовник, хронометар, секундметар). Приказивање неких мерних

инструмената (вага, термометри, електрични инструменти).

Лабораторијске вежбе

1. Мерење димензија малих тела лењиром са милиметарском поделом. (1)

2. Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре. (1)

3. Одређивање средње брзине променљивог кретања тела и сталне брзине равномерног

кретања помоћу стаклене цеви са мехуром. (2)

4. Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге. (1)

5. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром. (1)

6. Мерење силе трења при клизању или котрљању тела по равној подлози. (1)

МАСА И ГУСТИНА (5+7+3)

– Инертност тела. Закон инерције (први Њутнов закон механике). (1+0)

– Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном деловању тела. (1+0)

– Маса и тежина као различити појмови. (1+1)

– Мерење масе тела вагом. (0+1)

– Густина тела. Одређивање густине чврстих тела. (1+2)

– Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине. (1+1)


Демонстрациони огледи: Илустровање инертности тела. Судари двеју кугли (а) исте

величине, од истог материјала, (б) различите величине, од истог материјала, (в) исте

величине, од различитог материјала. Мерење масе вагом. Течности различитих густина

у истом суду – „течни сендвич“.


1. Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика. (2)

2. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине. (1)

ПРИТИСАК (5+6+1)

– Притисак чврстих тела. (1+1)

– Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак. Спојени судови. (2+1)

– Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност атмосферског притиска од

надморске висине. Барометри. (1+1)

– Преношење спољњег притиска кроз течности и гасове у затвореним судовима.

– Паскалов закон и његова примена. (1+1)

– Систематизација и синтеза градива. (0+2)

Демонстрациони огледи: Зависност притиска од величине додирне површине и од

тежине тела. Стаклена цев са покретним дном за демонстрацију хидростатичког притиска.

33

Преношење притиска кроз течност (стаклена цев с мембраном, Херонова боца, спојени

судови). Хидраулична преса. Огледи који илуструју разлику притисака ваздуха (како се

ваздух може „видети“, како свећа може да гори под водом …).

Лабораторијска вежба

Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде. (1)

ДОДАТНИ РАД

1. Видео запис или симулација на рачунару различитих врстa кретања у свакодневном

животу.

2. Релативна брзина праволинијског кретања.

3. Решавање проблема у вези са израчунавањем брзине праволинијског кретања.

4. Решавање проблема у вези са израчунавањем пута и средње брзине.

5. Таблично и графичко приказивање пређеног пута и брзине у зависности oд времена.

Коришћење графика.

6. Видео запис или симулација на рачунару различитих облика међусобних деловања

тела.

7. Резултујућа сила која делује на тело (опругу).

8. Решавање проблема у вези са истезањем еластичне опруге (динамометра) и тежином

тега, односно са калибрисањем опруге.

9. Видео запис или симулација рада различитих мерила и мерних инструмената на

рачунару.

10. Међународни систем мера (SI) и његово коришћење.

11. Апсолутна и релативна грешка мерења. Резултат мерења. Записивање резултата

мерења (таблично, графички).

12. Видео запис или симулација на рачунару мерења времена, пута, брзине и силе.

13. Видео запис или симулација на рачунару примера за инертност тела.

14. Решавање проблема у којима се користе величине (маса, тежина, густина).

15. Видео запис или симулација на рачунару различитих примера притиска тела, као и

притиска у течности и гасу.

16. Хидростатички притисак (принцип рада водовода, фонтане).

17. Кретање тела у флуидима (кретање подморнице, ваздушног балона). Примена

Паскаловог закона. Хидраулична преса.

18. Посета некој лабораторији (кабинету) за физику на факултету, научно-истраживачком

институту, електрани, фабрици, кабинету у гимназији и др.

Додатна настава из физике организује се у шестом разреду са по једним часом недељно.

Програмски садржаји ове наставе обухватају:

– изабране садржаје из редовне наставе који се сада обрађују комплексније

(користи се и дедуктивни приступ физичким појавама, раде се тежи задаци, изводе

прецизнија мерења на сложенијим апаратима итд.);

– нове садржаје, који се наслањају на програм редовне наставе, али се односе на сложеније

физичке појаве или на појаве за које су ученици показали посебан интерес.

34

Редослед тематских садржаја у додатној настави прати редослед одговарајућих садржаја у

редовној настави. Уколико у школи тренутно не постоје технички услови за остваривање

неких тематских садржаја из додатне наставе, наставник бира оне садржаје који могу да се

остваре. Поред понуђених садржаја, могу се реализовати и теме за које ученици покажу

посебно интересовање. Корисно је да наставник позове истакнуте стручњаке да у оквиру

додатне наставе одрже популарна предавања.

(Преузето из „Службеног гласника РС – просветни гласник“, број 6, страна 47, 2009)

35

Назив предмета: ФИЗИКА Разред: ШЕСТИ

Наставник: __________________________

Редни број

наставне

теме

Наставне темеБрој часова

по теми

Број часова за

обрадуостале типове

часова

1. Увод 2 2 0

2. Кретање 14 7 7

3. Сила 14 6 8

4. Мерење 15 4 11

5. Маса и густина 15 5 10

6. Притисак 12 5 7

УКУПНО 72 29 43


Редни број вежбе

Назив вежбеБрој часова

по вежби

1. Мерење димензија малих тела лењиром са милиметарском поделом. 1

2. Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре. 1

3.Одређивање средње брзине променљивог кретања тела и сталне брзине равномерног кретања помоћу стаклене цеви са мехуром. 1

4. Мерење еластичне силе при истезању и сабијању опруге. 1

5. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине тела динамометром. 1

6. Мерење силе трења при клизању или котрљању тела по равној подлози. 1

7. Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика. 1

8. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине. 1

9. Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде. 1

36

2.3. Годишњи (глобални) план рада наставника

Назив предмета: ФИЗИКА Разред: ШЕСТИ

Наставне теме Обрада

Утврђивање, обнављање,

систематизација, рачунске вежбе


Укупно

1.

УВОД

Физика као природна наука и методе којима се 1. она служи (посматрање, мерење, оглед...).Огледи који илуструју различите физичке појаве.2.

2 0 0 2

2.

КРЕТАЊЕ

Наставне јединице:

Кретање у свакодневном животу. Релативност 1. кретања.Појмови и величине којима се описује кретање 2. (путања, пут, време, брзина, правац и смер кретања).Подела кретања према облику путање и брзини 3. тела. Зависност пређеног пута од времена код равномерног праволинијског кретања.Променљиво праволинијско кретање. Средња 4. брзина.

7 7 0 14

3.

СИЛА


Узајамно деловање два тела у непосред-1. ном додиру и последице таквог деловања: покретање, заустављање и промена брзине тела, деформација тела (истезање, сабијање, савијање), трење при кретању тела по хоризонталној подло-зи и отпор при кретању тела кроз воду и ваздух.Узајамно деловање два тела која нису у непосред-2. ном додиру (гравитационо, електрично, магнет-но). Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања.Процена интензитета силе демонстрационим 3. динамометром.Сила Земљине теже (тежина тела).4.

6 8 0 14

4.

МЕРЕЊЕ


Основне и изведене физичке величине и њихове 1. јединице. Међународни систем мера.Мерење дужине, запремине и времена. Појам 2. средње вредности мерене величине и грешке при мерењу. Мерни инструменти.

Лабораторијске вежбе.Мерење димензија малих тела лењиром са мили-1. метарском поделом. Мерење запремине чврстих тела неправилног 2. облика помоћу мензуре. Одређивање средње брзине променљивог 3. кретања тела и сталне брзине равномерног кретања помоћу стаклене цеви са мехуром. Мерење еластичне силе при истезању и сабијању 4. опруге. Калибрисање еластичне опруге и мерење тежине 5. тела динамометром. Мерење силе трења при клизању или котрљању 6. тела по равној подлози.

4 4 7 15

37

Наставне теме Обрада

Утврђивање, обнављање,

систематизација, рачунске вежбе


Укупно

5.

МАСА И ГУСТИНА


Инертност тела. Закон инерције (први Њутнов 1. закон механике). Маса тела на основу појма о инертности и о 2. узајамном деловању тела.Маса и тежина као различити појмови.3.

Мерење масе тела вагом.4.

Густина тела. Одређивање густине чврстих тела.5.

Одређивање густине течности мерењем њене 6. масе и запремине.


1. Одређивање густине чврстих тела правилног и неправилног облика.

2. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине.

5 7 3 15

6.

ПРИТИСАК


Притисак чврстих тела.1.

Притисак у мирној течности. Хидростатички 2. притисак. Спојени судови.Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. 3. Зависност атмосферског притиска од надморске висине. Барометри.Преношење спољњег притиска кроз течности и 4. гасове у затвореним судовима. Паскалов закон и његова примена.

Лабораторијска вежба

Одређивање зависности хидростатичког притиска од дубине воде.

5 6 1 12

УКУПНО 29 32 11 72

38

2.4. Предлози месечних (оперативних) планова

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц С

ЕП

ТЕ

МБ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

1.

1.

Физ

ика

као

осно

вна

прир

одна

на

ука;

Мат

ериј

ално

ст п

риро

деоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

, де

мон

стра

цион

и

бало

н, м

етал

ни н

овчи

ћи,

маг

нет,

мод

ели

мол

екул

а,Те

слин

тра

нсф

орм

атор

хем

ија,

мат

емат

ика

1.

2.

Мет

оди

проу

чава

ња

у ф

изиц

иоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

, де

мон

стра

цион

и

лењ

ир, м

етар

ска

трак

а,

неко

лико

тел

а по

годн

их

за м

ерењ

е, к

угли

ца,

што

пери

ца

хем

ија

2.

3.

Крет

ање

у св

акод

невн

ом ж

ивот

уoб

рада

,об

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

, м

онол

ошки

биол

огиј

а

2.

4.

Рела

тивн

ост

крет

ања

и ре

фер

ентн

о те

лооб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

2.

5.

Крет

ање

у св

акод

невн

ом ж

ивот

уоб

нављ

ање

фро

нтал

ним

онол

ошки

2.

6.

Рела

тивн

ост

крет

ања

и ре

фер

ентн

о те

лооб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

2.

7.

Пој

мов

и и

вели

чине

кој

има

се

опис

ује

крет

ање

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки

2.

8.

Равн

омер

но п

раво

лини

јско

кр

етањ

еоб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

39

Предлози месечних (оперативних) планова

Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц О

КТ

ОБ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

2.

9.

Одр

еђив

ање

пређ

еног

пут

а и

врем

ена

крет

ања

код

ра

вном

ерно

пра

воли

нијс

ког

крет

ања

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

10

.П

ојм

ови

и ве

личи

не к

ојим

а се

оп

исуј

е кр

етањ

еоб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

2.

11

.Ра

вном

ерно

пра

воли

нијс

ко

крет

ање

обна

вљањ

е ф

ронт

ални

дија

лош

ки

2.

12

.

Одр

еђив

ање

пређ

еног

пут

а и

врем

ена

крет

ања

код

равн

омер

ног п

раво

лини

јско

г кр

етањ

а

утвр

ђива

ње

фро

нтал

ним

онол

ошки

, ди

јало

шки

2.

13

.П

ром

енљ

иво

прав

олин

ијск

о кр

етањ

еоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

,де

мон

стра

цион

иАт

вудо

ва м

ашин

а

2.

14

.П

ром

енљ

иво

прав

олин

ијск

о кр

етањ

еоб

нављ

ање

фро

нтал

ни,

у па

рура

д на

тек

сту,

ди

јало

шки

2.

15

.П

рим

ери

и за

даци

обра

дара

д на

тек

сту,

ди

јало

шки

2.

16

.Кр

етањ

е

час

пров

ере

знањ

а –

конт

ролн

а ве

жба

рад

на т

екст

у

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

40


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Н

ОВ

ЕМ

БА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

3.

17

.Уз

ајам

но д

елов

ање

тела

у

непо

сред

ном

дод

иру

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки

3.

18

.П

ојам

сил

еоб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

, де

мон

стра

цион

иди

нам

омет

ар, н

екол

ико

тела

3.

19

.Уз

ајам

но д

елов

ање

тела

у

непо

сред

ном

дод

иру

обна

вљањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.

20

.Уз

ајам

но д

елов

ање

тела

кој

а ни

су

у не

поср

едно

м д

одир

уоб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

, де

мон

стра

цион

и

ебон

итна

и с

такл

ена

шип

ка, к

рзно

, сви

ла,

папи

рићи

, ком

пас,

маг

нет,

плоч

а, о

пиљ

ци гв

ожђа

геог

раф

ија

3.

21

.Уз

ајам

но д

елов

ање

тела

кој

а ни

су

у не

поср

едно

м д

одир

уоб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

геог

раф

ија

3.

22

.Си

ла З

емљ

ине

теж

е и

теж

ина

тела

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

каге

огра

фиј

а

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

41


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Д

ЕЦ

ЕМ

БА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

3.23

.Си

ла З

емљ

ине

теж

е и

теж

ина

тела

обна

вљањ

е,ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.24

.М

ерењ

е си

ле д

инам

омет

ром

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки,

дем

онст

раци

они

дина

мом

етри

, тег

ови

3.25

.М

ерењ

е си

ле д

инам

омет

ром

обна

вљањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.26

.П

рим

ери

и за

даци

обра

дара

д на

тек

сту

дија

лош

ки

3.27

.П

рим

ери

и за

даци

обра

дара

д на

тек

сту

дија

лош

ки

3.28

.Си

лаоб

нављ

ање

и ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

3.29

.Си

лако

нтол

на в

ежба

инди

виду

ални

рад

на т

екст

у

3.30

.Си

ласи

стем

атиз

ациј

аф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.31

.Ф

изич

ке в

елич

ине

и њ

ихов

о м

ерењ

е;М

еђун

арод

ни с

исте

м је

дини

цаоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

, де

мон

стра

цион

и

4.32

.Ф

изич

ке в

елич

ине

и њ

ихов

о м

ерењ

е;М

еђун

арод

ни с

исте

м је

дини

цаоб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

, де

мон

стра

цион

и

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

42


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ј

АН

УА

Р 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

4.

33

.М

ерењ

е ду

жин

е;О

дређ

ивањ

е по

врш

ине

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки,

дем

онст

раци

они

4.

34

.

Одр

еђив

ање

и м

ерењ

е за

прем

ине;

Мер

ење

врем

ена

обра

даф

ронт

ални

дија

лош

ки,

дем

онст

раци

они

4.

35

.

Сред

ња

вред

ност

мер

ене

вели

чине

и гр

ешке

при

мер

ењу;

Мер

ни и

нстр

умен

тиоб

рада

фро

нтал

ниди

јало

шки

,де

мон

стра

цион

и

4.

36

.

Сред

ња

вред

ност

мер

ене

вели

чине

и гр

ешке

при

мер

ењу;

Мер

ни и

нстр

умен

ти

обна

вљањ

е,ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

43


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ф

ЕБ

РУ

АР

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

4.

37

.М

ерењ

е ди

мен

зија

мал

их т

ела

лењ

иром

са

мил

имет

арск

ом

поде

лом

лабо

рато

ријс

ка

веж

ба у

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

лењ

ир с

а м

илим

етар

ском

по

дело

м и

ли м

етар

ска

трак

а, т

ела

чије

се

дим

ениз

ије

мер

е

4.

38

.М

ерењ

е за

прем

ине

чврс

тих

тела

не

прав

илно

г обл

ика

пом

оћу

мен

зуре

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

јим

ензу

ра, т

ела

чију

зап

ре-

мин

у тр

еба

изм

ерит

и

4.

39

.

Одр

еђив

ање

сред

ње

брзи

не

пром

енљ

ивог

кре

тањ

а те

ла и

ст

алне

брз

ине

равн

омер

ног

крет

ања

пом

оћу

стак

лене

цев

и са

м

ехур

ом

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

јист

акле

на ц

ев

4.

40

.М

ерењ

е ел

асти

чне

силе

при

ис

теза

њу

и са

бија

њу

опру

гела

бора

тори

јска

ве

жба

у гр

упи

прак

тича

н ра

д у

лабо

рато

рији

елас

тичн

а оп

руга

, лењ

ир

са м

илим

етар

ском

под

е-ло

м, к

омпл

ет т

егов

а

4.

41

.Ка

либр

исањ

е ел

асти

чне

опру

ге и

мер

ење

теж

ине

тела

ди

нам

омет

ром

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

елас

тичн

а оп

руга

, лењ

ир

са м

илим

етар

ском

по

дело

м, к

омпл

ет т

егов

а,

дина

мом

етар

4.

42

.М

ерењ

е си

ле т

рењ

а пр

и кл

изањ

у ил

и ко

трљ

ању

тела

по

равн

ој

подл

ози

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

неко

лико

раз

личи

тих

пред

мет

а, д

инам

омет

ар,

кона

ц за

вез

ивањ

е пр

ед-

мет

а за

дин

амом

етар

4.

43

.М

ерењ

е об

нављ

ање,

ут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

4.

44

.М

ерењ

еко

нтро

лна

веж

баин

диви

дуал

нира

д на

тек

сту

4.

45

.М

ерењ

еси

стем

атиз

ациј

а ф

ронт

ални

дија

лош

ки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

44


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц М

АР

Т 2

0_

__

. го

ди

не

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

5.

46

.За

кон

инер

ције

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ко-

-диј

алош

ки

5.

47

.М

аса

тела

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

кихе

миј

а

5.

48

.М

ерењ

е м

асе

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки,

дем

онст

раци

они

разн

е вр

сте

тера

зија

хем

ија

5.

49

.За

кон

инер

ције

; М

аса

тела

; Мер

ење

мас

еоб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

,де

мон

стра

цион

и

5.

50

.М

аса

и те

жин

а ка

о ра

злич

ити

појм

ови

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки

5.

51

.М

аса

и те

жин

а ка

о ра

злич

ити

појм

ови

обна

вљањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

5.

52

.Гу

стин

а те

ла; О

дређ

ивањ

е гу

стин

еоб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

хем

ија

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

45


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц А

ПР

ИЛ

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

5.

53

.Гу

стин

а те

ла; О

дређ

ивањ

е гу

стин

еоб

нављ

ање

фро

нтал

ниди

јало

шки

хем

ија

5.

54

.П

рим

ери

и за

даци

обра

дара

д на

тек

сту

дија

лош

ки

5.

55

.П

рим

ери

и за

даци

обра

дара

д на

тек

сту

дија

лош

ки

5.

56

.О

дређ

ивањ

е гу

стин

е чв

рсти

х те

ла п

рави

лног

и н

епра

вилн

ог

обли

ка

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

неко

лико

мал

их п

редм

ета

непр

авил

ног о

блик

а,

мен

зура

са

уцрт

аном

по

дело

м, т

ераз

ије

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

46


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц М

АЈ

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

5.

57

.О

дређ

ивањ

е гу

стин

е те

чнос

ти

мер

ењем

њен

е м

асе

и за

прем

ине

лабо

рато

ријс

ка

веж

бау

груп

ипр

акти

чан

рад

у ла

бора

тори

ји

неко

лико

теч

ност

и ра

з-ли

чити

х гу

стин

а (в

ода,

уљ

е и

алко

хол)

, тер

азиј

е,

мен

зура

са

уцрт

аном

по-

дело

м

5.

58

.П

рим

ери

и за

даци

обна

вљањ

е и

утвр

ђива

ње

фро

нтал

ниди

јало

шки

5.

59

.М

аса

и гу

стин

а ко

нтро

лна

веж

баин

диви

дуал

нира

д на

тек

сту

5.

60

.М

аса

и гу

стин

аси

стем

атиз

ациј

аф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

61

.П

ојам

при

тиск

а;

При

тиса

к чв

рсти

х те

лаоб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

6.

62

.Хи

дрос

тати

чки

прит

исак

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки

6.

63

.

Пој

ам п

рити

ска;

П

рити

сак

чврс

тих

тела

; Хи

дрос

тати

чки

прит

исак

обна

вљањ

е ф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

64

.Ат

мос

фер

ски

прит

исак

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки,

дем

онст

раци

они

чаш

а, п

арче

пап

ира

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

47


Шко

ла _

____

____

____

____

____

____

Ш

колс

ка 2

0__

/ __.

ПЛ

АН

РА

ДА

ЗА

МЕ

СЕ

Ц Ј

УН

20

__

_.

год

ин

е

Наз

ив п

редм

ета

ФИ

ЗИКА

Ра

зред

и __

____

____

____

___

Н

аста

вник

___

____

____

____

__

Бр

ој

на

ст

ав

не

те

ме

Бр

ој

ча

са

На

ст

ав

на

је

ди

ни

ца

Ти

п ч

ас

аО

бл

ик

ра

да

Ме

тод

ра

да

На

ст

ав

на

ср

ед

ст

ва

Ко

ре

ла

ци

ја с

а

на

ст

ав

ни

м т

ем

ам

а

На

по

ме

на

Са

мо

ев

ал

уа

ци

ја

6.

65

.То

риче

лије

в ог

лед

обра

даф

ронт

ални

мон

олош

ки

6.

66

.П

аска

лов

зако

ноб

рада

фро

нтал

ним

онол

ошки

6.

67

.

Атм

осф

ерск

и пр

итис

ак;

Тори

чели

јев

огле

д;П

аска

лов

зако

ноб

нављ

ање

рад

на т

екст

уди

јало

шки

6.

68

.

Атм

осф

ерск

и пр

итис

ак;

Тори

чели

јев

огле

д;П

аска

лов

зако

нут

врђи

вањ

еф

ронт

ални

дија

лош

ки

6.

69

.О

дређ

ивањ

е за

висн

ости

хи

дрос

тати

чког

при

тиск

а од

ду

бине

вод

е

лабо

рато

ријс

ка

веж

ба

6.

70

.П

рити

сак

обна

вљањ

е-п

рипр

ема

за к

онтр

олну

ве

жбу

-

фро

нтал

ни,

рад

на т

екст

уди

јало

шки

6.

71

.П

рити

сак

конт

ролн

а ве

жба

инди

виду

ални

рад

на т

екст

у

6.

72

.П

рити

сак

сист

емат

изац

ија

фро

нтал

ниди

јало

шки

Дат

ум п

реда

је _

____

____

____

____

20_

__. г

один

е П

редм

етни

нас

тавн

ик _

____

____

____

____

____

____

____

____

____

____

_

49

3. Предлози припрема Предлози припрема за часовеза часове

5050

Припрема за извођење часа

Физика, шести разред

Одељење:

Редни број часа: 1.

Наставна тема: УВОД

Наставна јединица: Физика као основна природна наука. Материјалност природе.

Циљ часа: Упознавање ученика са физиком као научном дисциплином коју ће проучавати

у току даљег школовања.

Задаци часа:

Образовни: дефинисање физике као науке; кратко упознавање са појавама

које ће се изучавати у оквиру ове науке; увођење појмова: материја,

супстанца и физичко поље.

Функционални:

– увежбавање бележења;

– развијање способности слушања;

– развијање логичког мишљења;

– подстицање интересовања и радозналости.

Васпитни:

– подстицање на рад и учење;

– развијање радних способности.

Кључни појмови: физика, материја, супстанција, физичко поље.

Тип часа: обрада.

Метода рада: дијалошки, демонстрациони.

Облик рада: фронтални.

Активности ученика: слушање, посматрање, бележење, учествовање у разговору.

Наставна средства: балон, метални новчићи, магнет, модели молекула, Теслин

трансформатор.

Корелација: хемија, математика.

Напомена: На овом часу ученици се први пут срећу са физиком као науком и стога је

овај час од изузетног значаја. Треба га учинити што интересантнијим. Упознати ученике

са занимљивим појавама које проучава физика и које ће они разумети проучавајући ову

науку, истакнутим физичарима и извести неколико ефектних демонстрационих огледа

како би се побудило занимање и радозналост ученика.

51

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Уводни део часа (5 минута).

Упознавање са ученицима.

Главни део часа (30 минута).

У оквиру главног дела часа треба дефинисати физику.

Набројати појаве које проучава физика:

– Механичке појаве – набројати неке појаве које спадају у ову групу и извршити

демонстрацију неке од њих, нпр. са балоном.

– Топлотне појаве – као пример за ову врсту појава може се споменути промена

агрегатног стања воде, пример познат ученицима из свакодневног живота.

– Светлосне појаве – за ову групу појава постоје интересантни примери као што

су: муње, Сунце, Месец, сијалица. Занимљиво је да све ове појаве имају различити

узрок настанка. Све те појаве објашњава физика. Извести демонстрациони оглед

са Теслиним трансформатором.

– Звучне појаве – навести пример звучника, лупкање оловке о сто, муњу и грмљавину,

подсетити ученике да када „грми“ прво виде муњу и после неког времена чују

грмљавину (зашто?); овде је згодно надовезати се на то да је муња пример и за

електричне појаве које ће изучавати у осмом разреду.

– Електричне појаве – надовезати се на муњу (као светлосну појаву) и нагласити да

та појава спада и у електричне појаве. У електричне појаве такође спада и грејање

рингле на шпорету, светљење сијалице и све то је последица протицања струје.

Ово место је погодно да се ученицима скрене пажња како су топлотне, светлосне

и електричне појаве повезане, и како све то физика објашњава.

– Магнетне појаве – навести и демонстрирати пример привлачење металних

новчића магнетом.

Материјалност природе

Свет у коме живимо, целокупна природа, сачињена је од материје. Материја постоји

у облику супстанце и у облику физичких поља.

Сва материјална тела су изграђена од супстанце. Супстанца се састоји од атома.

Показати ученицима неколико модела молекула.

Предмети делују на даљину преко физичког поља. Магнет привлачи предмете од

гвожђа и може да их покрене иако се не додирују.

Објаснити појам физичког поља на примеру међусобног деловања Земље и Месеца.

Физичко поље је облик постојања материје и преносилац узајамног

деловања.

Постоје гравитационо, магнетно и електрично поље.

5252

Сва материјална тела испуњавају одређене делове простора. Када се тела крећу, она

мењају свој положај у односу на друга тела у простору. Премештање тела из једног

положаја у други у простору траје одређено време. Положај материјалних тела и

њихово кретање описују се у простору и времену.

Завршни део часа (10 минута).

У оквиру завршног дела часа ученике треба упознати са структуром градива које ће

се проучавати у шестом разреду.

Изглед табле:

– механичке појаве

– топлотне појаве

– светлосне појаве

– звучне појаве

– електричне појаве

– магнетне појаве

Материјалност природе:

– супстанца– физичко поље

Физичко поље:

– гравитационо поље– магнетно поље– електрично поље

Физика

Материјал за припрему наставника:

– уџбеник, страна: 10–13;

– приручник.


5353

Припрема за извођење часа

Физика, шести разред

Одељење:

Редни број часа: 2.

Наставна тема: УВОД

Наставна јединица: Методи проучавања у физици.

Циљ часа: Обрада метода које се у физици користе при проучавању разних појава.

Задаци часа:

Образовни: упознавање ученика са основним методама проучавања у

физици.

Функционални:

– развијање аналитичког мишљења;

– развијање вештине уочавања и препознавања;

– увежбавање руковања лабораторијским прибором и посуђем;

– увежбавање мерења;

– развијање вештине процењивања;

– увежбавање бележења;

– развијање способности слушања;

– развијање логичког мишљења.

Васпитни:

– подстицање на рад и учење;

– развијање радних способности;

– стицање тачности, прeцизности и уредности у раду;

– развијање самопоуздања;

– развијање организационих вештина;

– подстицање радозналости;

– развијање радних навика.

Кључни појмови: методи проучавања у физици.

Тип часа: обрада.

Метод рада: дијалошки, демонстрациони.

Облик рада: фронтални.

Активности ученика: слушање, посматрање, бележење, учествовање у разговору.

Наставна средства: лењир, метарска трака, неколико тела погодних за мерење, куглица,

штоперица.

Корелација: /

5454


Уводни део часа (5 минута).

Обнављање градива са претходног часа.

Главни део часа (30 минута).

Физика као наука уочава основне особине материјалних тела и природних појава.

Извршити демонстрацију са куглицом. Пуштати куглицу са исте висине неколико пута и мерити време које јој је потребно да падне на под.Физика проучава правилности у дешавању природних појава. Уколико случајно

испустимо оловку, видећемо да она падне право на под за кратко време. Уколико

је поново намерно испустимо, под истим условима, уочићемо да је оловка пала на

под на исто место и за исто време. Уколико то урадимо и трећи пут, приметићемо

да се све понавља на исти начин. Дакле, уочили смо правилност при падању оловке

или било ког предмета. Ову правилност изражавамо у виду физичког закона. Могли

бисмо закључити да се у оквиру проучавања физике уочавају и откривају правилности

дешавања физичких појава, које се после тога записују у облику физичких закона.

Да би могле да се проуче одређене појаве, неопходно је вршити огледе. Као резултат

тих огледа добијају се подаци, који се затим систематизују и на основу којих се долази

до формулације физичких закона.

Уколико познајемо физичке законе везане за одређену природну појаву, онда можемо

да предвидимо њен ток.

Завршни део часа (10 минута).

У оквиру овог дела часа измерити метарском траком димензије тела и записати

резултате.

Укратко поновити градиво обрађено на прва два часа.

Изглед табле:

Методи проучавања у физици

Демонстрација са куглицом

– оглед– подаци– систематизација– формулација физичких закона

Материјал за припрему наставника:

– уџбеник, стр. 14, 15;

– приручник.

Documents

Физика 6 - Приручник