ГЕОГРАФИЈА 6 - klett.rs · УВОД Савремена настава географије посебан је изазов предметним наставницима

Жељко Вујчић

ГЕОГРАФИЈА 6ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ У ШЕСТОМ

РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГЕОГРАФИЈА 6Приручник за наставнике у шестом разреду основне школеПрво издање

Аутор: Жељко ВујчићРецензент: Татјана Милановић Заплатић, професор географије у ОШ „Николај Велимировић”, Шабац

Фотографије и илустрације: архива Издавачке куће „Klett”Компјутерско обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Тамара Лежаић

Издавач: Издавачка кућа „Klett”, д. о. о. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Данијела Обрадовић АрсићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Космос, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електорнском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу с места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторским и сродним правима.

© Klett, 2015.ISBN 978-86-7762-752-2

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

371.3::91(035)

ВУЈЧИЋ, Жељко, 1969- Географија 6 : приручник за наставнике у шестом разреду основне школе / Жељко Вујчић. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Космос). - 108 стр. : илустр. ; 29 cm

Тираж 500. - Библиографија: стр. 107-108.

ISBN 978-86-7762-752-2

a) Географија - Настава - Методика - Приручници

COBISS.SR-ID 216954124

УВОД

Савремена настава географије посебан је изазов предметним наставницима. Темељи се на новом концепту учења усмереном на ученика. Овај концепт подразумева спремност и жељу ученика за усвајањем новог знања и успешно постизање унапред постављених циљева од стране наставника.

Такође, настава географије базира се на новом моделу подучавања, односно, на ко-ришћењу нових методичких техника. Оне су усмерене на развој кључних компетенција и одговарају образовно-васпитним исходима и развоју когнитивних и практичних вешти-на. Наставни процеси и унапређена настава географије стављају наставника и ученике у потпуно другачије улоге. С обзиром на то да се тежиште наставе премешта са усвајања го-тових знања на процес самосталног стицања знања, наставник организује процес учења, а не подучавања, са пажљиво осмишљеним планом наставе и унапред обезбеђеним изворима за учење.

Приручник за наставнике географије у шестом разреду основне школе део је комплета за наставу географије који чине уџбеник и радна свеска аутора Винка Ковачевића и Сање Топаловић. Садржај приручника чине текстови који се односе на дидактику географије у шестом разреду основне школе, као и предлози за организацију наставе, текстови о стан-дардима ученичких постигнућа, корелацији наставних садржаја, компетенцијама учени-ка, наставним средствима и методама рада.

Надамо се да ће идеје изложене у Приручнику помоћи наставницима у организовању савремене, квалитетне и интердисциплинарне наставе, која одговара актуелном плану и програму.

Аутор

С А Д Р Ж А Ј

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ....................................................................................................................................... 6

1.1. Наставни програм ................................................................................................................................................ 6

1.2. Сврха, циљеви и задаци образовног програма ..................................................................................... 7

1.3. Географија ................................................................................................................................................................ 8

1.3.1. Циљ и задаци ................................................................................................................................................... 8

1.3.2. Оперативни задаци ...................................................................................................................................... 9

1.3.3. Садржаји програма ....................................................................................................................................... 9

1.3.4. Начин остваривања програма ..............................................................................................................12

1.3.5. Годишњи план рада наставника ...........................................................................................................15

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА ................................................................................................................19

2.1. Географија и образовни стандарди ............................................................................................................20

3. КОРЕЛАЦИЈА ......................................................................................................................................................................22

3.1. Унутарпредметна корелација .......................................................................................................................22

3.2. Најчешћи примери корелације наставе географије у шестом разреду ....................................25

3.2.1. Корелација наставе географије са српским језиком ...................................................................25

3.2.2. Корелација са ликовном културом ......................................................................................................25

3.2.3. Корелација са историјом ..........................................................................................................................25

3.2.4. Корелација са биологијом .......................................................................................................................25

3.3. Интегративна настава .......................................................................................................................................26

3.3.1. Имплементација интегративне наставе ............................................................................................26

4. НАСТАВНА СРЕДСТВА.....................................................................................................................................................30

5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА ............................................................................................41

5.1. Облици наставно-васпитног рада ...............................................................................................................41

5.2. Методе рада у настави географије .............................................................................................................41

5.3. Нове наставне методе и технике .................................................................................................................42

5.3.1. Нове технике у настави географије .....................................................................................................44

5.3.2. Предлог наставних метода у ЕРР структури ....................................................................................45

5.4. Стваралачки рад и креативност ученика ................................................................................................49

5.4.1. Израда географских карата ....................................................................................................................50

5.4.2. Израда плаката .............................................................................................................................................51

5.4.3. Фото-албуми .................................................................................................................................................51

5.5. Интерактивна настава у географији ..........................................................................................................52

5.5.1. Егземпларна настава .................................................................................................................................52

5.5.2. Проблемска настава ...................................................................................................................................53

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ ......................................................................................................................................56

7. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ .......................................................................................................................................72

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕКСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА ...........................................................................76

8.1. Писмена провера ................................................................................................................................................80

8.1.1. Примери питања за проверу знања ...................................................................................................82

8.1.2. Решење тестова за проверу знања......................................................................................................96

9. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ .........................................................................................................................99

9.1. Укрштенице, асоцијације, квиз ..................................................................................................................102

9.2. Материјал за индивидуално стручно усавршавање .......................................................................104

10. Литература ....................................................................................................................................................................107

САДРЖАЈ

6

1. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

1 Наставни план и програм прописује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а објављује Службени гласник РС1.

Наставни план за други циклус основног образовања и васпитања садржи обавезне наставне предмете, обавезне изборне предмете, изборне предмете и остале облике васпитно-образовног рада.

Облици васпитно-образовног рада којима се остварују обавезни и изборни наставни предмети:

Редни број

ОБЛИК ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

ПЕТИ РАЗРЕД

НЕДЕЉНИ ГОДИШЊИ

1. РЕДОВНА НАСТАВА 28 1.008

2. ДОПУНСКА НАСТАВА

3. ДОДАТНА НАСТАВА 1 36

У остале облике образовно-васпитног рада спадају:

• Обавезне ваннаставне активности: 1. час одељенског старешине са фондом часова на годишњем нивоу од 36.

• Слободне активности: 1. друштвене, техничке, хуманитарне, спортске и културне активности са фондом

часова на годишњем нивоу од 36 до 72 (1–2 часа недељно);

2. екскурзија до 2 дана годишње.

Географија спада у обавезне наставне предмете са фондом од 72 часа годишње, односно два часа недељно.

1.1. НАСТАВНИ ПРОГРАМ

Садржај наставног програма:• сврха, циљеви и задаци програма обавезног васпитања;• циљеви и задаци обавезних наставних предмета;• оперативни задаци;• садржаји програма;• начин остваривања програма;• препоручене врсте активности у образовно-васпитном раду;

1 Наставни план и програм за шести разред основног образовања и васпитања за обавезне и препоручене садржаје обавезних и изборних предмета објављен је у Службеном гласнику РС – Просветни гласник 5/08.

76


• начин прилагођавања програма;• општи и посебни стандарди знања;• друга питања од значаја за остваривање наставних програма;• препоруке за остваривање програма здравственог васпитања;• препоруке за остваривање програма слободних активности.

1.2. СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ОБРАЗОВНОГ ПРОГРАМА

Сврха програма образовања

• Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и инфоматичке писмености.

• Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма

• Развој интелектуалних капацитета и знања деце и ученика нужних за разумевање природе, друштва, себе и света у коме живе, у складу са њиховим развојним потребама, могућностима и интересовањима.

• Подстицање и развој физичких и здравствених способности деце и ученика.• Оспособљавање за рад, даље образовање и самостално учење, у складу са начелима

сталног усавршавања и начелима доживотног учења.• Оспособљавање за самостално и одговорно доношење одлука које се односе на

сопствени развој и будући живот.• Развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске

традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина.• Омогућавање укључивања у процесе европског и међународног повезивања.• Развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине.• Усвајање, разумевање и развој основних социјалних и моралних вредности

демократски уређеног, хуманог и толерантног друштва.• Уважавање плурализма вредности и омогућавање, подстицање и изградња

сопственог система вредности и вредносних ставова који се темеље на начелима различитости и добробити за све.

• Развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције, јачање поверења међу децом и ученицима и спречавање понашања која нарушавају остваривање права на различитост.

• Поштовање права деце, људских и грађанских права и основних слобода и развијање способности за живот у демократски уређеном друштву.

• Развијање и неговање другарства и пријатељства, усвајање вредности заједничког живота и подстицање индивидуалне одговорности.

8

1.3. ГЕОГРАФИЈА

1.3.1. ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвено-географским објектима, појавама, процесима и њиховим међусобним везама и односима у простору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.

Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевање, умења и ставове према светским и националним вредностима и достигнућима.

Настава географије треба да допринесе:

• стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони; • картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора

информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу; • стицању знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у

непосредном окружењу; • разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском

омотачу; • развијању географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености

географских појава и процеса у простору и времену; • развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и

других феномена у геопростору; • стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и

уочавању њиховог просторног размештаја; • разумевању утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај

становништва, насеља и привредних делатности; • стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и

државама; • стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и

њихових регија; • упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских,

социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету; • стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним

регионалним целинама; • развијању ставова о превенцији, заштити и унапређивању животне средине; • развијању толеранције, националног, европског и светског идентитета; • стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално учење и

истраживање и њиховој примени у свакодневном животу; • развијању опште културе и образовања ученика.

98

1.3.2. ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да (веб 1):

• упознају основне појаве, процесе и феномене у хидросфери и географски размештај хидрографских објеката, као и њихове одлике;

• схвате значај вода за живот на Земљи; • упознају биљни и животињски свет, утицај природних фактора и човека на њихов

развој, хоризонтални и вертикални распоред, као и међусобну условљеност и значај; • упознају људске активности које утичу на квалитет животне средине и схвате

неопходност њеног очувања, унапређивања и заштите; • упознају основне појмове из географије становништва и насеља, схвате значај и

улогу природних, друштвених и привредних чинилаца и њихово јединство; • схвате појмове природне и географске средине и појам географске регије; • стекну основна знања о привреди, њеној подели и факторима развоја; • упознају најважније међународне организације и интеграцијске процесе у Европи и

свету, као и њихов значај за политички, економски и културни развој; • разумеју значај и домете међународних организација у очувању мира и безбедности

и развијању пријатељских односа међу народима; • упознају најважније природне, друштвене и економске географске одлике Европе и

специфичности њених регија и држава; • самостално користе географску карту као извор географских информација у процесу

стицања нових знања и истраживања и у свакодневном животу; • се оспособе за коришћење географске литературе и различитог илустративног

материјала ради лакшег савлађивања наставног градива и оспособљавања за самостални рад;

• поседују осећање социјалне припадности и привржености сопственој породици, нацији и култури, познају традицију и учествују у њеном очувању;

• познају и поштују традицију и идентитет других народа, заједница и социјалних група.

1.3.3. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Садржаји програма наставног предмета географије за шести разред основне школе обухватају систематско изучавање елемената опште географије, а програмску структуру чини пет наставних тема:

• УВОД • ПЛАНЕТА ЗЕМЉА • СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ • РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ • ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА


10

УВОД (1)Увод у програмске садржаје

ПЛАНЕТА ЗЕМЉА (8)

Воде на земљи (5): • Светско море и његова хоризонтална подела: својства морске воде (сланост,

температура, боја, провидност), кретање морске воде (таласи, плима и осека, морске струје), разуђеност обала.

• Воде на копну: издани и извори, реке, речна мрежа, речни сливови, језера – подела према постанку језерских басена.

• Загађивање мора и копнених вода и значај њихове заштите. Проблем несташице воде на Земљи.

Биљни и животињски свет на Земљи (3):• Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на

распрострањеност биљног света. • Животињски свет на Земљи: утицај климе, биљног света и човека на

распрострањеност животињског света. • Значај, заштита и унапређивање биљног и животињског света.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ (5)• Екумена: број становника на Земљи, густина насељености, природни прираштај

светског становништва. • Структура светског становништва (расна, национална, старосна, полна, верска,

професионална...). • Миграције светског становништва: узроци, врсте и последице миграција. • Насеља: врсте и типови; повезаност насеља у конурбације и мегалополисе.

ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ (3) • Природна и географска средина; појам географске регије. • Привреда: подела на привредне делатности и гране; утицај природних и друштвених

фактора на развој привреде.

РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ (52)

Опште географске одлике Европе (8):• Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност европског

континента, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, миграције),

насеља. • Природна богатства и привреда. • Регионална и политичка подела, интеграцијски процеси у Европи и свету (ЕУ, НАТО,

УН, Г8...).

1110

Јужна Европа (14):• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Јужне Европе,

клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка

разноврсност, миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда.

• Државе на Балканском полуострву.• Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, Македонија, Албанија,

Бугарска и Грчка. • Географски положај, границе и величина држава. • Природногеографске одлике. • Друштвеноекономске одлике. • Државе на Апенинском полуострву.• Италија. • Географски положај, границе и величина држава. • Природногеографске одлике. • Друштвеноекономске одлике. • Државе на Пиринејском полуострву.• Шпанија и Португалија.• Географски положај, границе и величина држава. • Природногеографске одлике. • Друштвеноекономске одлике. • Географски преглед осталих држава Јужне Европе.• Андора, Монако, Ватикан, Сан Марино и Малта, географски положај и значај.

Средња Европа (10):• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Средње

Европе, клима и биљни свет, воде на копну. • Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка

разноврсност, миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда. • Државе Средње Европе.• Немачка, Пољска, Чешка, Словачка, Швајцарска, Аустрија, Мађарска и Румунија. • Географски положај, границе и величина држава. • Основне природногеографске одлике. • Основне друштвеноекономске одлике.

Западна Европа (8):• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Западне

Европе, клима, биљни свет, воде на копну. • Друштвеноекономске одлике: становништво (број, насељеност, састав, етничка



12

• Државе Западне Европе.• Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Француска. • Географски положај, границе и величина држава. • Основне природногеографске одлике. • Основне друштвеноекономске одлике.

Северна Европа (4):• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Северне


разноврсност, миграције), насеља, политичка подела, природна богатства и привреда. • Државе Северне Европе.• Шведска, Норвешка. • Географски положај, границе и величина држава. • Основне природногеографске одлике. • Основне друштвеноекономске одлике.

Источна Европа (8)• Географски положај, границе и величина. • Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност Источне



• Државе Источне Европе.• Руска Федерација, Украјина. • Географски положај, границе и величина држава. • Основне природногеографске одлике. • Основне друштвеноекономске одлике.

ГОДИШЊА СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ГРАДИВА (3)

1.3.4. НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА2

Наставни програм географије за за шести разред основног васпитања и образовања ослања се на савремена достигнућа и на перспективе развоја географске науке, а примерен је интересовањима и потребама ученика. Стечена знања и вештине ученици ће примењивати у истраживању и анализирању одређених географских појава и процеса, који се односе на наставне садржаје предвиђене програмом. Неопходно је заинтересовати ученике да, у складу са својим узрасним способностима, истражују и локалну средину, да проналазе и користе различите изворе информација и да се оспособљавају за самостално учење.

2 Подаци преузети из Наставног програма за шести разред основног образовања и васпитања Завода за унапређивање знања и образовања (веб 1).

1312

Основу за израду овог програма чинили су: општи циљеви и задаци основног образовања и васпитања, образовни, васпитни и функционални задаци савремене наставе географије, потреба за постизањем боље равнотеже између узрасних способности ученика, њихових потреба и интересовања, препоруке Географског факултета и Српског географског друштва.

Програм је конципиран тако да се заснива на: постепеном увођењу и развијању географских појмова, појава и процеса у оквиру програмских садржаја спирално распоређених у другом образовном циклусу значајних за успешније разумевање укупних садржаја који су неопходни у процесу даљег учења, досадашњим наставним програмима у Републици Србији и резултатима праћења примене досадашњих програма.

У шестом разреду основне школе програм географије конципиран је тематски. Укупан годишњи фонд часова није промењен. Наставницима се препоручује оријентациони број часова по наставним темама, као и наставни садржаји које би требало обрадити. Према својој креативности наставник има слободу да кроз самостално планирање одреди типове часова, облике рада, наставне методе, технике и активности и одабере дидактичка средства и помагала.

Програмску структуру чини пет наставних тема: УВОД, ПЛАНЕТА ЗЕМЉА, СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ, ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ, РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ.

Наставна тема УВОД. На првом часу наставник упознаје ученике са циљевима, задацима и програмским садржајима географије за шести разред и даје им јасна упутства за рад. Посебно наглашава зашто и како се обрађују садржаји опште физичке и друштвене географије и истиче њихов значај за успешну обраду регионалне географије европског континената и његових држава и света у целини.

Програмом је предвиђена обрада географских садржаја који се односе на воде и биљни и животињски свет на Земљи у оквиру тематске целине ПЛАНЕТА ЗЕМЉА. Кроз ову тематску целину потребно је истаћи облике појављивања, основне одлике и распрострањеност вода на Земљи, као и њихов значај, одлике биљног и животињског света, њихову хоризонталну и вертикалну распрострањеност, основне биљне заједнице на Земљи и значај биљака и животиња за човека.

Природна средина је у суштини сплет тесно повезаних и међусобно условљених компонената које представљају јединствену целину. Имајући у виду нарушавање равнотеже у природној средини, потребно је указивати на превенцију и на заштиту природе.

Наставна тема СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ конципирана је тако да се њеном обрадом укаже на најважније демографске и демогеографске проблеме човечанства. Тежиште треба да буде на основним одликама становништва, врстама и типовима насеља. Препорука је да се статистички подаци приказују само илустративно (табеле, дијаграми, старосна пирамида) или компаративно, а да се не инсистира на њиховом запамћивању.

Кроз обраду садржаја наставне теме ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ ученицима је потребно указати на различитост природне и географске средине на основу које се издвајају географске регије, као и на сложеност и поделу људских делатности, при чему треба нагласити утицај природних и друштвених фактора на развој привреде.

У шестом разреду је наставним програмом, са највећим бројем часова, планирана обрада РЕГИОНАЛНЕ ГЕОГРАФИЈЕ ЕВРОПЕ. У оквиру регионалне географије предвиђена је обрада Европе у целини, која треба да пружи могућност сагледавања општих


14

одлика континента, да би се на основу тога јасније могле уочити особености појединих регионалних целина и појединих држава Европе.

Приликом обраде регија потребно је да се, на основу познавања континента као целине, истакну њихове битне физичкогеографске одлике и њихов утицај на производњу и размештај становништва. Сваки чинилац треба да буде истакнут тако да се одмах могу уочити специфичности сваке регије. Кроз политичку поделу треба истаћи како је до ње дошло ради бољег разумевања данашњег стања. Приликом обраде ових садржаја могућа је корелација са садржајима из наставног предмета историје (веб 1).

Код обраде појединих држава треба користити претходно стечена знања о континенту у целини и о појединим регијама, а истаћи само битне одлике природе и становништва, пре свега његову професионалну структуру, културни ниво, што може да помогне објашњењу развијености и структури привреде.

Треба, такође, указати на постојеће разлике у степену развијености привреде држава Европе, као и на противуречности које постоје између природних богатстава и нивоа развијености њихове привреде. Државе су, међутим, међусобно различите и у свакој од њих су заступљене одређене привредне делатности и гране специфичне за ту земљу, које треба посебно нагласити.

При излагању садржаја о државама треба указати на неопходност сарадње земаља и на интеграцијске процесе у региону, Европи и свету, као и на потребу уважавања различитости и толеранције на свим нивоима.

У континуираном раду са географском картом ученицима се пружа могућност да савладају вештину практичног коришћења и познавања географске карте. Сталном употребом географске карте знања се проширују и продубљују и усавршава се њена практична примена.

Коришћење географских карата различитог размера и садржине при упознавању регија и држава Европе, геопростора и локалне средине је неопходно и обавезно на свим часовима.

1514

1.3.

5. Г

ОД

ИШ

ЊИ

ПЛ

АН

РА

ДА

НА

СТА

ВН

ИК

А

Год

иш

њи

пла

н р

ада

нас

тавн

ика

Нас

тавн

и пр

едм

ет: Г

ЕОГР

АФ

ИЈА

Шко

ла:

Разр

ед и

оде

љењ

е: V

I

Нас

тавн

ик:

Ред

. б

р.

Нас

тавн

а те

ма

Увод

Об

рад

аП

он

ављ

ање

веж

бањ

е ут

врђ

ива

ње

Си

стем

а-ти

зац

ија

Евал

уац

ија

Укуп

но

Ста

нд

ард

и

1.У

ВО

Д1

1ГЕ

.1.4

.2.

2.

ПЛ

АН

ЕТА

ЗЕМ

ЉА

– Во

де н

а Зе

мљ

и–

Биљ

ни и

жив

отињ

ски

свет

на

Зем

љи

62

8 (5)

(3)

ГЕ.2

.1.2

.ГЕ

.2.1

.4.

ГЕ.1

.2.3

.ГЕ

.2.2

.2.

ГЕ.3

.2.2

.

3.С

ТАН

ОВ

НИ

ШТВ

О И

НА

СЕЉ

А Н

А З

ЕМЉ

И4

11

6

ГЕ.1

.3.1

.ГЕ

.2.3

.1.

ГЕ.2

.3.2

.ГЕ

.3.3

.1.

ГЕ.3

.1.1

.

4.ГЕ

ОГР

АФ

СК

А

СР

ЕДИ

НА

И Љ

УДС

КЕ

ДЕЛ

АТН

ОС

ТИ2

13

ГЕ.1

.1.3

.ГЕ

.1.4

.2.

ГЕ.1

.3.2

.ГЕ

.3.3

.2.


16

5.

РЕГ

ИО

НА

ЛН

АГЕ

ОГР

АФ

ИЈА

ЕВ

РО

ПЕ

– О

пште

гео

граф

ске

одли

ке Е

вроп

е–

Јуж

на Е

вроп

а–

Ср

едњ

а Ев

роп

а–

Запа

дна

Евр

опа

– Се

вер

на Е

вроп

а–

Ист

очна

Евр

опа

3115

34

52 (6)

(11)

(11)

(11) (4)

(9)

ГЕ.1

.1.3

.ГЕ

.2.1

.2.

ГЕ.2

.1.4

.ГЕ

.1.4

.2.

ГЕ.2

.4.2

.ГЕ

.3.1

.1.

ГЕ:3

.4.2

.

6.ГО

ДИ

ШЊ

А

СИ

СТЕ

МА

ТИЗА

ЦИ

ЈА1

1

1716

Елементи који су у годишњем плану рада дати у општем облику, у оперативном плану рада се конкретизују, ближе одређују, како би програм постао применљив за наставну праксу.

Наставне теме, области или целине, наведене у годишњем плану рада, разлажу се на наставне јединице – одређују се садржаји преко којих ће се достићи постављени циљеви, за сваку од њих одређује се потребан број часова (за све типове часова), циљеви, наставне методе, облици рада, наставна средства, корелације и образовни стандрарди. Преузимањем наставних тема, области или целина и броја часова предвиђених за њих из годишњег плана рада успоставља се веза између годишњег и оперативног плана.

Временски период који обухвата оперативни план не везује се за месец, већ за број часова потребан за реализацију теме, области, целине. При изради оперативних планова наставници треба да имају у виду да оперативни план обухвати заокружену програмску целину. Тако се може десити да је за реализацију одређене теме потребан број часова који „покрива” приближно један месец, али и да се више тема може реализовати за тај временски период.

Димензија времена у оперативном плану треба да се веже и за календар рада школе. Треба водити рачуна о заокруживању теме или групе тема пре појединих краћих или дужих распуста за ученике.

Тада треба учинити одступања и, ако је потребно, направити промену у броју часова, предвиђених годишњим планом за један или два часа.

Приликом израде оперативног плана полази се од годишњег плана рада, у ком је свакој теми, области или целини из предметног програма, у зависности од садржаја и сложености циљева, додељен број часова.

У оквиру теме анализирају се циљеви (образовни, функционални и васпитни). На основу тогa и имајући у виду расположиви фонд часова за све типове наставе, формулишу се наставне јединице. Дакле, сложеност циљева треба превести у називе наставних јединица и те формулације уписати у оперативни план. На тај начин повезују се садржаји и циљеви, одређује се и планира којим садржајима треба изложити ученике да би се постигли постављени циљеви.

Наставне јединице треба поређати логичким редом и тако их уписивати у оперативни план. На тај начин свака јединица, а самим тим и сваки час, добија свој редни број. То омогућава приказивање у дневнику васпитно-образовног рада редног броја сваког часа током наставне године.

Приликом рашчлањивања наставне теме на наставне јединице треба водити рачуна да буде одређено и формулисано онолико наставних јединица колико је могуће реализовати у расположивом фонду часова. Оријентациони број наставних јединица може се добити кад се укупни расположиви фонд часова умањи за приближно 40%.

На пример: годишњи фонд од 72 часа умањен за приближно 40% је 43, то је број јединица и број часова за обраду, преосталих 29 часова треба распоредити на остале типове часова (нпр. утврђивање, систематизацију). Важно је напоменути да је однос броја часова за обраду и осталих типова часова различит код различитих предмета и да се тим односима баве методике предмета.

Током припреме за одређену наставну јединицу наставник се опредељује за облик, методу рада и наставна средства уз помоћ којих ће на најбољи начин реализовати постављене циљеве.


18

Дидактички захтев за корелацијом наставних садржаја посматраног предмета и осталих предмета решава се сарадњом наставника одговарајућих предмета.

Образовни стандарди постигнућа се повезују са планираним садржајима. Дешава се да се један стандард повезује са више садржаја, али и више садржаја са једним стандардом. Сходно томе, у колони Образовни стандарди пишу се шифре, а на крају оперативног плана поменути стандарди се наводе текстуално.

Текућа корекција планирања сама је по себи разумљива и оправдана ако је наставник у току практичног рада са ученицима закључио да су промене нужне, ако је анализом одређене наставне ситуације утврђено да се могу применити рационалнија и ефикаснија решења од оних која су планом била предвиђена. Важно је да се оперативни план конструише тако да има функционалну вредност, а не само формалну, за административну употребу.


1918

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Образовни стандарди обухватају низ изјава које описују знања и вештине које очекујемо да ученик покаже на одређеном нивоу постигнућа. Они представљају суштинска знања и умеће која ученици треба да поседују на крају одређеног нивоа образовања.

Основна карактеристика образовних стандарда је то што су дефинисани у терминима мерљивог понашања и знања ученика. Засновани су на емпиријским подацима, а степен њихове остварености може се проверавати из године у годину. Осим што конкретно одређују шта ученик треба да зна и уради да би показао да је градиво усвојио, образовни стандарди описују и колико је добро ученик савладао одређена знања и вештине.

Образовни стандарди описани су на три нивоа захтева: основни, средњи и напредни ниво (Вујчић 2015: 35–37). Сваки ниво описује захтеве који су одређене тежине, когнитивне комплексности и обима знања и вештина. Сваки наредни ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине на предходном нивоу.

Практична примена и значај стандарда је вишеструк. Увођење стандарда у систем образовања у Србији има велики значај како за школу и наставнике, тако и за ученике и родитеље.

Дефинисани предлози стандарда имају три основне намене:

• да унапреде квалитет наставе, учења и исхода учења;• да помогну наставницима да успоставе објективне и јавне критеријуме оцењивања;• да се користе као инструмент самовредновања и вредновања ученика, наставника и

школа.

Увођењем образовних стандарда:

• лако се може проверити да ли су пожељни резултати учења остварени и тако вредновати ефикасност учења;

• фокус рада помера се од проучавања ка учењу, а парадигма од наставника ка ученику;

• наставници тачно знају шта ученици треба да науче;• ученици знају шта се од њих очекује, шта треба да науче и како ће се њихово учење

проверавати;• ученици преузимају већу одговорност за сопствено учење када знају шта се од њих

очекује и које стандарде треба да остваре;• ипситане материјале лакше је развијати када постоје јасно постављени циљеви и

исходи;

Карактеристике образовних стандарда:

• омогућавају проверљивост спецификованих образовних исхода пошто се односе на конкретна и мерљива знања и вештине;

• фокусирају се на темељна знања, јер конкретизују исходе учења; не описују све детаље и сву разноликост предметног садржаја већ само најбитније;

• кумулативни су, јер узимају у обзир сва знања стечена током школовања и подразумевају овладаност садржајима претходних нивоа;

20

• праве разлику између различитих нивоа постигнућа према степену остваривања компетенција које описују (диференцијација);

• јасно су формулисани и прецизни (разумљивост);• захтеви су дефинисани у оквиру стандарда и изводљиви су, а уједно су и изазов за

ученике и наставнике (изводљивост);• обавезни су за све ученике.

2.1. ГЕОГРАФИЈА И ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

За наставни предмет географије постоје стандарди који су описани у четири области кроз три нивоа постигнућа:

• ГЕОГРАФСКЕ ВЕШТИНЕ;• ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА;• ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА;• РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА.

Област Географске вештине чини скуп знања и практичних вештина којима ученици треба да овладају током наставе географије, а односе се на познавање оријентације у простору, практично коришћење и познавање географске карте, коришћење статистичког или другог материјала који је систематизован у табеле, дијаграме, схеме и моделе.

Области Физичка географија и Друштвена географија чине географксa знања и чињенице o везама и законитостима у географском омотачу Земље, у коме се додирују, прожимају и развијају Земљине сфере, чинећи јединствену и нераздвојиву целину.

Област Регионална географија чини скуп географских знања и чињеница, веза и законитости на комплексном географском простору испреплетаном деловањем природе и људи, чиме се указује на обележја, проблеме и специфичности регија у свету и регија у нашој земљи.

2120

2. СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

Табела 1: Образовни стандарди за шести разред

Ред. бр.

теме

Назив наставне теме

Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

1. Планета Земља Г.Е:1.2.3. именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основнеодлике

Г.Е.2.2.2. разликује и објашњава географске чињенице – објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери)

Г.Е.3.2.2. објашњава физичкогеографске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање

2. Становништво и насеља на Земљи

Г.Е.1.3.1. познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава њихов просторни распоред

Г.Е.2.3.1. разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре становништва

Г.Е.3.3.1. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља

3. Географска средина и људске делатности

Г.Е.1.3.2 дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране

Г.Е.3.3.2. објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности

4. Регионална географија

Г.Е.1.4.2. именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике

Г.Е.2.4.2. описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије

Г.Е.3.4.2. објашњава географске везе (просторне и каузалне, директне и индиректне) и законитости (опште и посебне) у Европи и уме да издвоји географске регије

22

3. КОРЕЛАЦИЈА

Појам корелације у наставној терминологији има неколико значења. Најшире значење односи се на узајамност, повезаност или зависност, односно чињеницу да су две ствари тако повезане да је промена у једној праћена одговарајућим или паралелним изменама у другој. Поред уобичајеног схватања корелације (међусобно повезивање и однос садржаја предмета који се изучавају у школи, именовано као хоризонтална и вертикална) треба имати на уму да се она успоставља и између оријентационих циљева наставе и стратегија учења.

Настава географије у шестом разреду веома је погодна за корелационе односе са осталим наставним предметима. Приликом међупредметног повезивања, под учењем се не сматра само усвајање знања. Уче се методе и стратегије усвајања знања – како потражити и пронаћи информацију, организовати одговор, планирати, обликовати, визуелизовати одговоре различитог типа, препознати, разумети, применити и вредновати знање.

Корелација се, као појам, често налази у припремама и упуствима о методичкој реализацији наставног часа. Њено право значење у већини случајева остаје нејасно и неодређено. Углавном се односи на могућност функционалног повезивања садржаја различитих предмета који се у настави проучавају.

Усвајањем географских садржаја ученици треба да добију целовиту слику географске стварности. Да би се то постигло, неопходно је повезивати географске садржаје са наставним садржајима осталих предмета. Према предмету проучавања, географија се истовремено бави природним и друштвеним појавама и процесима и зато је могуће успоставити корелацију наставних садржаја с већином наставних предмета.

3.1. УНУТАРПРЕДМЕТНА КОРЕЛАЦИЈА

Унутарпредметна корелација у оквиру географије за шести разред остварује се повезивањем садржаја из шестог разреда, али и са предметом изучавања у претходном разреду (вертикална корелација).

2322


Табела 2: Пример корелације унутар предмета географије у шестом разреду

Наставна тема

Наставне јединицекоје су обрађују

Наставна темаНаставне јединице

које су обрађене

Воде на Земљи Светско море и воде на копну;проблем несташице воде на Земљи, загађивање воде и значај њихове заштите

Воде на Земљи Светско море; Воде на копну

Биљни и животињски свет на Земљи

Биљни и животињски свет на Земљи; распрострањеност, значај, заштита и унапређивање


Биљни и животињски свет на Земљи; Воде на Земљи

Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност, значај, заштита и унапређење.Животињски свет на Земљи: утицај климе, биљног света и човека на распрострањеност; значај, заштита и унапређење

Биљни и животињски свет на Земљи

Животињски свет на Земљи: утицај климе, биљног света и човека на распрострањеност; значај, заштита и унапређење


Биљни и животињски свет на Земљи; Воде на Земљи

Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност, значај, заштита и унапређење

Географска средина и људске делатности

Појам природне и географске средине

Воде на Земљи;Биљни и животињски свет на Земљи

Светско море; Воде на копну;Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност, значај, заштита и унапређење

24

Табела 3: Пример унутарпредметне корелације садржаја географије у петом и шестом разреду

Пети разред Шести разред

Наставна тема – Планета Земља Наставна тема – Планета Земља

Наставне јединице: Клима, климатски чиниоци, основни типови климе; Постанак и унутрашња грађа; Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фослили

Наставне јединице: Светско море и његова хоризонтална подела; разуђеност обале

Наставне јединице: Клима, климатски чиниоци, основни типови климе

Наставне јединице: Својства и кретање морске воде

Наставне јединице: Постанак и унутрашња грађа Земље; Клима, климатски чиниоци, основни типови климе; Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фослили

Наставне јединице: Воде на копну: издани, извори, реке и језера

Наставне јединице: Клима, климатски чиниоци, основни типови климе; Загађивање атмосфере: глобално загревање, озонске рупе, киселе кише, мере заштите

Наставне јединице: Загађивање мора и копнених вода и значај њихове заштите; проблем несташице воде на Земљи

Наставна тема – Планета Земља

Наставна тема – Регионална географија Европе

Наставне јединице: Постанак и унутрашња грађа Земље; Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фослили; Литосферне плоче: кретање плоча, померање континената

Наставне јединице: Европа: основни подаци о континету; разуђеност обале

Наставне јединице: Постанак и унутрашња грађа Земље; Литосферне плоче: кретање плоча, померање континената; Вулкaнизам и земљотреси

Наставне јединице: Природногеографске одлике Европе: рељеф и клима

Наставне јединице: Стене: магматске, седиментне, метаморфне; фослили; Клима, климатски чиниоци, основни типови климе

Наставне јединице: Природногеографске одлике Европе: биљни свет и воде европског континента; Друштвеногеогрфске одлике Европе: становништво, насеља, природна богаства и привреда

Наставна тема – Земљина кретања

Наставна тема – Регионална географија Европе

Наставне јединице: Револуција Земље и последице револуције: неједнака дужина обданице и ноћи током године, смена годишњих доба, топлотни појасеви, календар

Наставне јединице: Револуција Земље и последице револуције: неједнака дужина обданице и ноћи током године, смена годишњих доба, топлотни појасеви, календар

2524

3.2. НАЈЧЕШЋИ ПРИМЕРИ КОРЕЛАЦИЈЕ НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ У ШЕСТОМ РАЗРЕДУ

3.2.1. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ СА СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ

За колерацију можемо искористити тематске целине из српског језика: Научно- -популарни и информативни текстови, Тумачење текста, Читање, Језичка култура, Усмена и писмена вежбања. Могу се практиковати за све наставне теме кроз форму есеја, кратке приче, песме, новинског извештаја. Корелација може бити обострана. Ученици усвајањем наставног градива из географије уче нове појмове, обогаћују речник, вежбају се у што једноставнијој и јаснијој репродукцији, издвајају битно од мање битног, итд.

3.2.2. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ СА ЛИКОВНОМ КУЛТУРОМ

Све тематске целине из наставног плана географије за шести разред могу се обрадити или увежбати у корелацији с ликовном културом. Корелацијом са тематским целинама Линија, Облик, Пластичне масе, уз коришћење различитих ликовних техника, могуће је изводити цртеже, скице, паное, макете и моделе у настави географије. Потреба за овом врстом повезивања посебно је уочљива у самосталном стваралачком раду ученика: изради разних географских карата, фото-албума, туристичких плаката и слично.

3.2.3. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ СА ИСТОРИЈОМ

Наставни садржаји историје су веома захвални за кореалционе односе са географијом. У шестом разреду то би било повезивање наставне теме Регионална географија Европе са наставним садржајима Средњи век у историји. То, наравно није једини вид повезивања. Приликом обраде сваке европске државе може бити од користи стечено знања из историје.

3.2.4. КОРЕЛАЦИЈА НАСТАВЕ ГЕОГРАФИЈЕ СА БИОЛОГИЈОМ

Тематска целина Биљни и животињски свет може се довести у корелацију са наставним темама из биологије у петом разреду Ботаника и у шестом разреду Зоологија (Зоологија и систематика животиња).


26

3.3. ИНТЕГРАТИВНА НАСТАВА

У пракси би наставни процес географије могао да се обогати интеграцијом наставних садржаја, односно – интегративном наставом. Уместо да Европу и знања о њој делимо на предмете и разне дисциплине, интегративном наставом можемо је посматрати као целину и на тај начин проучавати (као континент, регије и државе). Овакав начин рада омогућава један целовит, заокружен контекст за учење, који води ка већој могућности да се створе и запамте везе и да се решавају проблеми. Интегративно учење подразумева сагледавање различитих димензија једног проблема, сагледавање из различитих углова и са различитих страна. Ученик најбоље стиче и памти информације онда када се оне могу повезати у смислену целину. Интегративни приступ захтева активног ученика. Он се не своди само на преношење чињеница, него много више на решавање проблема, постављање питања и активно тражење одговора. Веће је разумевање изучаваног градива применом интегративне наставе, јер нуди ширину контекста, промену перспективе учења и примену знања у различитим областима – функционално знање.

Интегративна настава је била присутна и до сада у географији, само је питање на ком нивоу интегративности је практикована. Јавља се у неколико нивоа:

• први ниво – ученици похађају часове из различитих предмета са сличним садржајима, али без могућности да знања из тих предмета и географије макар формално повежу. Овакав вид интеграције углавном је заступљен у Србији школама и он се своди само на њено писано помињање у припремама за реализацију наставног часа.

• други ниво ‒ ученици имају могућност да стекну увид у знања из различитих предмета. У овом случају наставник се позива на научено из других предмета. На пример: „Учили сте из историје да је Краљевина Шпанија била колонијална сила на почетку новог века...” Процес интеграције знања у овом случају препушта се ученику.

• трећи ниво – прави или суштински вид интеграције у коме и ученици и наставници улажу велики напор и доприносе изградњи једне нове целине која се састоји од међусобно повезаних, прожетих знања и вештина из различитих дисциплина. Тој новој целини свака дисциплина, предмет и предметни наставник дају свој допринос.

Трећи ниво интегративности је заправо оно чему треба тежити и оно о чему ће бити речи у овом делу Приручника. Наравно, интегративна настава је веома комплексна и тражи пуно уложеног напора и од стране наставника и од стране ученика.

3.3.1. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ИНТЕГРАТИВНЕ НАСТАВЕ

За имплементацију интегративне наставе у оквиру предмета географије најбољи начин би била национална концепција која би захтевала или барем подржавала овакав вид учења. Али пошто таква национална стратегија у Србији не постоји, поједине школе или наставници сами практикују интегративну наставу. У овом случају интеграција се реализује преко званичног Наставног плана и програма школе, то јест курикулума. Због

2726

специфичности својих потреба и захтева, интегративна настава подразумева: едукацију и обуку наставника, организацију распореда часова у школи, литературу и подршку путем штампаних материјала, као и других дидактичких материјала.

Организација распореда часова веома је битан предуслов успешне интегративне наставе. Без добро планираног распореда часова она практично није могућа. Интегра-тивна настава захтева већи број часова за обраду неке наставне јединице из простог ра- злога што у том процесу учествује више различитих предметих наставника и потребно је да су ти часови тзв. блок настава.

Пример интегративне наставе за наставну јединицу Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске.

Прилог бр. 1: Пример припреме за час интегративне наставе

Наставни предмет: географија, енглески језик, српски језик, техничко и информатичко образовање, историја, физичко васпитање3

Разред: шести

Наставна јединица: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (географски положај, границе, величина, природнегеографске и друштвеноекономске одлике) – обрада

Циљ часа и задаци (образовни, васпитни, функционални): Активирање постојећих знања и усвајање нових о Уједињеном Краљевству Великој Британији и Северној Ирској. Упознавање са основним природним и друштвеним одликама; развијање способности запажања географских распореда објеката и појава на географској карти; развијање радозналости, интересовања и способности за активно упознавање географије; оспособљавање за самостално и тимско учење и проналажење информација; оспособ-љавање за коришћење различитог илустративног и другог материјала; побуђивање интерактивних интересовања, одговоран однос у тиму; хоризонтално и вертикално повезивање наставних садржаја; интегративна настава и кооперативни рад – тимски рад на стицању знања, вештина и умења, развијање логичког мишљења, стицање трајног знања.

Облици рада: тимска настава, групни, фронтални и индивидуални рад

Наставне методе: Интегративна метода, илустративно-демонстративна метода, дијалошка и монолошка метода, кооперативна настава

Наставна средства: Географска карта Србије и Европе, хамер, хартија у боји, фломастери, бојице, уџбеник, дигитални уџбеника

3 Напомена: за сваки наставни предмет укључен у процес интегративне наставе израђују се сценарији часа, што овде из разумљивих разлога неће бити приказано.


28

Активности ученика: Користе постојећа знања и стичу нова, повезују знања из других предмета, мисаоно се ангажују, сарађују у групи, сарађују у секцији (одређеног предмета), дају идеје, прикупљају потребан материјал, уређују сцену – учионицу, играју, глуме, читају, воде дијалог, развијају емпатију, питају, цртају, дискутују, осмишљавају час заједно са наставником...

Активности наставника: Припрема, реализује и анализира наставни процес; унапређује наставу новим облицима рада и методама; дефинише активности и садржаје заједно са колегама; врши избор наставних средстава; консултује се са колегама-учесницима у кооперативној настави, креира, реализује час; консултује се са ученицима-партнерима, усклађује циљеве и исходе; организује рад тима; прати напредовање сваког ученика; учествује у развијању добрих међуљудских односа у колективу – сарађује са колегама и ненаставним особљем на реализацији часа.

Корелација: Час је осмишљен као тимски рад и као корелација међу предметима ради постизања вертикалне и хоризонталне повезаности наставних садржаја географије и осталих наставних предмета. У оваквом приступу обраде наставне јединице сви предметни наставници укључени у интегративну наставу израђују своје сценарије за наставни час, а тема је заједничка. Између предмета (укључених у овај пројекат) постоји могућност корелације и интеграције, па је зато и примењен овакав начин рада, при чему се постиже: побољшање квалитета и структуре наставних садржаја, развија се логичко мишљење, постиже усвајање трајног и комплексног знања. Оваквом тимском наставом, која се заснива на присној сарадњи и усклађености рада више наставника, градиво је заједнички испланирано, прилагођено склоностима и способностима ученика, и успешно реализовано. Корелација предмета и повезивање наставних садржаја омогућава усвајање и проширивање знања ученика, као и формирање система појмова и научног погледа на свет.

Ученици примењују знања и умења која стичу приликом обраде исте наставне јединице методама и техникама својственим за сваки од наведених настваних предмета.

Енглески језик: Ученици користе текст из уџбеника за енглески језик за 6. разред Life in Britain (Д. Гуди и Н. Гуди 2009: 25). Наставник дели ученике у три групе, свака група ће обрађивати по један део овог текста. Један од задатака биће превођење делова лекције са енглеског, конверзација на енглеском. Прва група ће обрађивати део који се бави географским аспектима Велике Британије: из чега се састоји, који су главни градови сваког посебног дела, становништвом и сл. Ова група добија и додатну страну са географском картом и краћим текстом о градовима из уџбеника за пети разред (Д. Гуди и Н. Гуди 2009: 21). Друга група обрађује знаменитости Лондона, али и других делова Велике Британије. Такође добија неколико фотографија и исечака из новина којима се илуструју знаментости, као и додатни текст (адаптиран) из уџбеника за седми разред (Гуди/Гуди/Крејвн 2009: 47). Трећа група добија као тему живот у Великој Британији. Њима се поред основног текста дели и краћи чланак о школском систему у Британији, као и адаптирани текст из уџбеника за седми разред (Гуди/Гуди/Крејвн 2009: 35) о карактеристима Британаца као народа и неким њиховим навикама.

Ученици усвајају нове појмове, обогаћују фонд речи, региструју чињенична стања, једноставније, јасније и смелије репродукују градиво. На овај начин успостављају се релације између свакодневног говора и струковног језика – аутентичан говор.

2928

Историја: Формирање четири групе ученика. Прва група обрађује прошлост Уједињеног Краљевства од времена римске владавине (Хадријанов зид), преко периода саксонских и норманских племена и доласка Викинга до уједињења Енглеске са Краљевином Шкотском. Такође се баве проблемима који се јављају као последица сплета историјских околности и догађаја – протестанти, католици, ИРА. Друга група обрађује допринос великог енглеског морепловца и истраживача у ширењу географског хоризонта (капетан Кук) и вековне доминације енглеске морнарице. Трећа група се бави колонијалном прошлошћу Уједињеног Краљевства и последицама империјалне и економске моћи проистекле из њених колонија. Четврта група обрађује индустријску револуцију.4

Ученици обнављају историјско градиво, усвајају нове садржаје, повезују појмове, износе чињенице, доносе узрочно-последичне закључке.

Српски језик: Новинарска секција и драмска секција, постиже се развијање језичке културе, вештине говорења и излагања, културно обраћање, превођење. У формираним групама ученици методама и техникама својственим настави српског језика обрађују Уједињено Краљевство. Прва група пише путописне репортаже у форми есеја о Лондону, Велсу, Шкотској, Северној Ирској и Енглеској. Друга група драматуршки обрађује и представља обичаје Шкотске и једног типичног Енглеског џентлмена.

Ученици усвајају нове појмове, обогаћају речник, уче се дикцији и слободном изражавању, јавном наступању; свакодневни говор – стручни термини, повезивање земља: писац (Шекспир, Бајрон...).

Техничко и информатичко образовање: Коришћење интернета као извора информација о Уједињеном Краљевству, израда сценографије за скеч, макета Биг Бена, Тауербриџа, једрењака... Једна група ученика на интернету прикупља информације и статистичке податке везане за становништво, индустрију (израђује графиконе и табеле) и насеља у Уједињеном Краљевству. Друга група израђује макете препознатљивих британских објеката. Трећа група прави и приказује кратку Power Point презентацију о Ливерпулу.

Физичко васпитање: Повезивање простора и спортских дисциплина, повезивање теме природне средине – физичких способности; игра, плес, енглески валцер; увежбавање корака; порекло спортских дисциплина.

4 Напомена: сви поменути наставни садржаји коришћени током пројекта нису из Наставног програма за шести разред.


30

4. НАСТАВНА СРЕДСТВА

Настава у шестом разреду највећим делом бави се изучавањем регионалне географије, односно географских одлика Европе, као посебне целине, али и њених регија, појединачних држава, њихових природних лепота и становништва. Због немогућности непосредног контакта са предметом учења, користи се велики број наставних и помоћних средстава, које су извор информација, али и „веза” између ученика и Европе.

Наставна средства су дидактички обликовни предмети и производи интелектуалног рада која у настави служе као извор спознавања и учења (Матас 1998: 91).

Наставна помагала су прибор којим се служе наставници и ученици приликом обраде наставних садржаја. Најчешће се деле према степену сложености на: прибор за писање и цртање, ручни алати, демонстрациона помагала, експериментална помагала, разни инструменти, апарати, машине и рачунари.

Садржај географије за шести разред је погодан за коришћење различитих наставних средстава и помагала. Поред уџбеничког комплета Издавачке куће Klett, то су и географске карте, рељефни модели, рачунар, новине и часописи, слике, филмови и видео клипови.

Уџбенички комплет за географију за шести разред Издавачке куће Klett чине: уџбеник (Ковачевић и Топаловић 2014), радна свеска (Ковачевић и Топаловић 2014) и дигитални уџбеник.

Географија 6 – уџбеник за шести разред основне школе

Уџбеник је писан у складу са новим Наставним планом и програмом за шести разред (Службени гласник 2007: 48–50). Градиво се наставља на садржај из петог разреда и обрадом два Земљина омотача (ходросфере и биосфере) представља логичан завршетак целине Планета Земља. Тиме се употпуњују знања неопходна за изучавање регија и појединачних држава Европе. Да би се лакше и успешније препознале одлике регионалне географије, обрађују се и основе друштвене географије: становништво, насеља, привредне делатности и појмови у вези са природном и географском средином. Уџбеник за шести разред обезбеђује знања из основа физичке и друштвене географије и тиме омогућава ученицима да регионалне територије које изучавају посматрају и као целине и кроз међузависност природних и друштвених географских елемената. На веома очигледан начин презентоване су чињенице кроз веома пажљиво одабрану методологију и терминологију. Садржаји наставног плана су потпуно усклађени са циљевима, задацима и исходима географије у шестом разреду и одговарају узрасту ученика.

Програмску структуру чини пет наставних тема:

• УВОД• ПЛАНЕТА ЗЕМЉА: Воде на Земљи (хидросфера)

Биљни и животињски свет (биосфера)• СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ• ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ• РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ

3130


Основни текст састављен је од тема за обраду новог градива. Веће тематске целине подељене су на мање и визуелно су обогаћене илустрацијама, табелама и графиконима. Ови материјали су са пажњом бирани како би се допунио и појаснио садржај наставне јединице и олакшало савладавање градива. Појмови са којима се ученици први пут срећу посебно су истакнути и њихово значење је додатно објашњено у регистру појмова на крају уџбеника. За неке географске објекте и појаве дати су упоредни бројчани подаци у табелама. Ученици не треба те податке да уче „напамет”, већ да науче да их користе приликом израчунавања средњих вредности, израде графикона или табела. Основни текст допуњен је занимљивостима, додатним информацијама, питањима, корисним линковима.

У оквиру наставне теме ПЛАНЕТА ЗЕМЉА изучавају се воде на Земљи и биљни и животињаки свет; наставак је изучавања основа физичке географије представљених у петом разреду.

У наставној теми СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ обрађују се најважније демографске карактеристике и проблеми савременог човечанства. Објашњавају се природна и механичка кретања становништва, структуре као што су расна, полна, старосна, верска... Обрађују се и насеља – врсте и типови, функције насеља и савремени проблеми који се јављају везано за њих.

Кроз обраду садржаја наставне теме ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ указује се на разлике између географске и природне средине, и проблеме који настају у животном окружењу. Објашњавају се критеријуми за поделу и издвајање географских регија и указује се на значај регионалне повезаности и зависности. Обрађује се сложеност и подела људских делатности и указује се на значај природних и друштвених фактора на развој привреде.

У оквиру наставне теме РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ налазе примену сва претходно стечена знања, умења и вештине. Прво се обрађује Европа у целини и омогућава се сагледавање општих одлика континента, што заправо представља основу за проучавање особености регионалних целина и појединих држава Европе. Све регије Европе, на основу познавања континента као целине, обрађене су са акцентом стављеним на најбитније физичкогеографске и друштвеногеографске одлике. У овој наставној теми обрађен је већи број држава Европе.

Радна свеска за шести разред основне школе

Радна свеска уз нови уџбеник помаже ученицима да усвоје знања из физичке и регионалне географије кроз различите типове задатака који су рангирани према тежини. Од велике је користи приликом часова утврђивања или систематизације градива. Задаци су релеватни за теме које се обрађују и конструисани су тако да подстичу самостални рад ученика у стицању знања и усвајању елементарне картографске писмености. Инструкције за решавање су прецизне и јасне. Осим текстуалних, у првој наставној теми заступљени су практични задаци, попут вежби или експеримената и систематског посматрања. Захваљујући њима разумевање садржаја је веће, као и могућност усвајања знања.

32

Дигитални уџбеник за шести разред основне школе

Дигитални уџбеник је једна од специфичности овог уџбеничког комплета, јер омогућава да се наставне теме прате и обрађују на посебан и ученицима занимљив начин – употребом рачунара. Рачунар и приступ интернету омогућавају да се у сваком моменту наставе провере, потраже или презентују одређени садржаји. Поред основног текста у електронском формату, дигитални уџбеник обилује мултимедијалним садржајима (кратки филмови, видео-клипови, фотографије и илустрације, графикони) који олакшавају праћење и усвајање градива из географије у шестом разреду. Наставне теме обогаћене мултимедијаним додацима су: Океани, Биљне врсте тропских шума – кафа; Тропске шуме; Екумена и становништво; Рељеф Европе; Јужна Европа – Република Италија; Средња Европа – Мађарска; Западна Европа – Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске; Северна Европа – Краљевина Норвешка; Источна Европа – Руска Федерација.

Рељефни модели

Рељефни модели представљају минијатурне делове површине Земље. Имају три димензије. У великој мери се користе у настави географије, а посебно приликом обраде наставне теме: Планета Земља, односно Воде на Земљи и у оквиру њених наставних јединица. Применом рељефних модела у обради поменутих наставних јединица омогућава се лакши и ефикаснији начин усвајања градива.

Географске карте

Географксе карте су основно наставно средство у географији (Роглић 1977: 71). Велики значај имају у конкретизацији и практичној примени знања на часу, било да је реч о обради, утврђивању или системазизацији. Осим што помаже ученицима у усвајању основних садржаја физичке и регионалне географије, употребом географске карте наставник подстиче ученике да стекну способност њиховог читања и коришћења.

Способност читања карте (основна картографска писменост) веома је важна за служење картом. То значи да ученик познаје значење картографских знакова и сигнатуре карте.

Разумевање карте је захтевнији ниво од читања. Подразумева способност међусобног повезивања знања и изношења закључака на основу садржаја карте и појмова о приказаној површини. Разумевање карте поставља прилично високе захтеве за ученичко знање и вештину, али је неопхподно за савладавање градива географије. Ученике треба оспособити да закључују о везама између географских објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте. Општа физичка карта света је погодна за обраду прве наставне теме, док се за наставну јединицу Светско мореи његова хоризонтална подела; Разуђеност обале може користити и рељефна зидна карта.

Наставна тема Регионална географија Европе не може се обрађивати без употребе карти: физичкогеографске, политичке, економскогеографске, климатске и др.

3332

Географске слике

Географска слика је замена за непосредни контакт са предметом проучавања. Она не представља „украс наставе” него служи за стицање одређених представа и ставова о изучаваном појму. У настави географије у шестом разреду слика се користи колико и географска карта. Добра слика мора да има садржајну разноврсност и да истиче најважнија обележја одређеног појма/појаве. Слика као дидактичко средство даје увид у наставне садржаје и њихову проблематику, омогућава објашњења и поређења. Приликом коришћења слика треба се придржавати неког редоследа. Наиме, приказивање слика без вредновања и анализе дидактички је бесмислено. Уместо површног гледања већег броја њих, боље је темељно обрадити мањи број. Коришћење географских слика је корисно како због увећавања знања из географије, тако и због богаћења речника кроз вербално изражавање ученика о самим сликама. У настави из географије највише се користе зидне слике, потом приручне слике из књига, часописа, проспеката и разгледница, слике из уџбеника, дијаснимци, аероснимци и сателитске слике.

Новине и часописи

Новине као наставно средство или помагало дају додатни извор информација о одређеном географском објекту, појави, процесу или догађају. Оне имају своје предности, али и недостатке када се користе као извор знања у географији.

Предности: актуелност и доступност информација, велика непосредност и смањење временске дистанце у добијању информација...

Недостаци: новински текстови организовани хронолошки често не прате хронолошку организацију учења, велике језичке разлике, различите количине информација и појмова који се у њима срећу...

Новине као извор информација у географији могу помоћи приликом: тражења места или регије у атласу или на карти; исписивања или подвлачења важних појмова; као материјал за проблмески приступ учењу и као полазна информација и материјал за рад.

Рачунар, интернет и видео снимци

Због своје специфичности рачунар, интернет и видео снимци не улазе ни у једну стандардну методу наставе, нити су наставно средство, али веома често су у употреби у савременој настави. За обраду садржаја географије за шести разред они су од велике користи, нарочито због визуелног упознавања предела који се на часу обрађују.

Суштина примене рачунара и интернета у настави географије је у томе да се преко систематског показивања предмета, појава и процеса у природи или људском друштву обради наставна јединица на другачији и интересантан начин. Погодни су за обраду сложенијих географских садржаја. Оваквим приступом није потиснута улога наставника, напротив, овакав начин рада и учења ставља наставника у позицију ораганизатора процеса наставе. Он усмерава ученикове активности, организује и заједно са ученицима реализује рад, брине се о избору програма и прилагођавању карактера програма садржају наставног часа, ствара услове за нормално функционисање рачунара, надзире рад са рачунаром и усмерава активност ученика ка остваривању функционалних циљева часа.


34

Овом облику наставе одговарају следеће методе:

Дијалошка метода – има оријентациони и мотивациони карактер, омогућава да се ученици уведу у програм, да направе план рада и да се мотивишу за предстојећу активност полазећи од значаја њеног извршења, односно садржаја који треба научити.

Истраживачка метода подразумева самостално трагање за чињеницама, проналажење релевантних веза и односа међу подацима, преструктурирање података, редефиницију и самостално долажење до нових резултата.

Учење путем решавања проблема ‒ проблемско учење уз помоћ рачунара омогућава висок ниво креативности ученика.

Метода симулирања полази из потребе да ученици покажу што већу инвентивност у раду с рачунаром. Рачунсрским програмом дат је један модел реалне или замишљене ситуације. Ученик својим креативним ставовима може мењати вариабле тако да долази до нових ситуација, које могу бити непредвидиве. Рачунар својом повратном информацијом обавештава ученика о карактеру такве ситуације, односно о резултатима до којих је ђак дошао својим интервенцијама. Симулирање се може понављати, што омогућава ученику нове провере, а то осигурава поуздан трансфер у вежбању и учењу.

Метода игре је значајна због тога што укључивањем ученика у игру, која има елементе географске наставне материје, долази до изражаја ученикова интелигенција, знање, упорност и жеља за победом, јер се игром увек симулира извесна конфликтна ситуација или ситуација такмичења. Задатак наставника је да ученике упути на прави значај игре на рачунару, односно у њену когнитивну (знање) и афективну (расположење) вредност.

У рачунарској настави могу се променити сви облици рада који се иначе користе.Избор наставног софтвера је најбитнији сегмент у примени рачунара и интернета у

настави географије. Постоје три групе програма: • група са едукативним карактером, али јој је неопходна одређена модификација да

би се уклопила у наставни програм; • група коју чине програми које раде националне институције и они су већ уклопљени

у наставни план и програм; • група забавног карактера, са игрицама и апликацијама које могу послужити у

настави географије.

PC Globe и Surfer су програми који се могу веома успешно користити у редовној и додатној настави или у слободним активностима. Ови програми не захтевају посебну модификацију, већ само пажљив одабир садржаја који ће се користити у складу са наставним планом и програмом.

Google Earth је прогам чијим се коришћењем настава може реализовати на веома занимљив начин. Пружа се могућност да се цела Земљина површина или поједини њени делови посматрају врло детаљно.

У настави географије се могу користити и мултимедијални садржаји који се налазе на цедеу.

3534

Препорука за наставнике и ученике:• Атлас света (ENCARTA WORLD ATLAS – The Most Comprehensive World Atlas Ever

Created), NEW MLIENIUM и MAPS`N`FACTS• http://geografijatanja.wordpress.com/category/sesti-razred/ (аутор и администратор

блога професор географије Татјана Милановић-Заплатић, Шабац). Примена рачунара у настави данас је саставни део наставног процеса, јер омогућава

лакше учење и брже савладавање градива. Рачунари имају веома широку примену и могу се користити у различитим сегментима наставе.

Коришћење Word-a и Excel-a у изради наставних планова – глобалних, оперативних и месечних, омогућило је њихову лакшу израду уз већу могућност промена и корекција, као и уз већу прегледност. У том смислу, употреба рачунара олакшава рад наставницима.

Power Point презентација може имати значајну примену на часовима и може се корис-тити или као наставно средство или као помоћно техничко средство, пошто јој се наме-на мења у зависности од врсте часа. Уколико је то час обраде новог градива ученицима ће бити олакшано усвајање тог градива. Поред текстуланих и графичких приказа у Power Point презентацију можемо убацити тонске и видео садржаје и на тај начин обрадити сва-ку наставну јединицу у шестом разреду. Овакав начин приказивања градива нарочито је погодан приликом општег географског прегледа држава Европе.

На пример приликом обраде демографских карактеристика Јужне Европе уз помоћ Power Point презентације могу се приказати промене које се јављају у том подручју – природно и механичко кретање становништва, полна и старосна структура, итд. У овим случајевима комбинацијом одговарајућих темастих карата, графикона и табела на лак и интересантан начин могу се приказати процеси промене становништва Јужне Европе.5

У поставци и коришћењу најновијих технолошпких могућности учествују два кључна сегмента – Географски информациони систем и Систем за глобално позиционирање.

Географски информациони систем – GIS, настао је из потребе да се што тачније сагледају појаве и процеси у геосистему, у којем расту сложеност догађаја и потребе за њиховом контролом и управљањем. Коришћење GIS-а у настави географије искључиво зависи од планираног буџета школе. Услуге овог система плаћају се и уједно захтевају висок степен обучености наставника. GIS омогућава да се просторни подаци у виду одређених тематских карата (тзв. lejer-и) међусобно укрштају и визуелно преклапају. Захваљујући томе откривају се везе између објеката, појава и процеса које нису до тада биле лако уочљиве обичним посматрањем. Визуелна представа појава и процеса у GIS-у представљена је системом тачака, линија и полигона (у зависности од тога да ли се представљају појединачни објекти, линијски објекти или површине). За њих је везана одговарајућа база података којом се дати простор изучавања детаљније описује и анализира. Веза између базе података и дигиталне карте је интерактивна, што значи да се свака промена у бази података аутоматски одсликава на карти, и обрнуто.

Примена GIS-а у настави географије је неограничена.

Систем за глобално позиционирање – GPS, омогућава нам одређивање положаја, географских координата било ког места на Земљи. Коришћење услуга овог система је олакшано употребом smart телефона.

5 Погледати: http://geografijatanja.wordpress.com/category/sesti-razred/


36

Интернет – са аспекта побољшања квалитета наставе, интернет игра веома значајну улогу као помоћно средство за самостално усавршавање наставника и ученика, јер представља неисцрпан извор најразличитијих информација. Омогућава корисницима да за веома кратко време дођу до било које информације која их у том моменту занима. Уз помоћ интернета може се доћи до веома занимљивих података, слика, карти и других материјала који могу да се искористе у настави географије.

Прилог бр. 2: Пример примене рачунара и интернета

Школа: ___________________________________________________________

Наставни предмет: Географија

Разред: VI

Датум реализације: ________________________________________________

Наставник: ________________________________________________________

ПОДАЦИ О ЧАСУ

Наставна тема Регионална географија Европе

Наставна јединица Европа – географске одлике континента

Тип часа Обрада

Циљ часа Провера стеченог знања о европском континенту; провера физичкогеографских одлика континента

Образовни задаци Провера степена усвојеног градива о европском континенту; тест показатељ реализације програма географије у 6. разреду

Функционални задаци

Коришћење савремених технологија у наставном процесу

Васпитни задаци Разумевање и издвајање карактеристика по којима је Европа, као континент, „другачија” у односу на остале (са нагласком да те различитости представљају богатство и да ми, као становници ове државе, припадамо заједничком европском простору); подсећање на многе културне и друге знаменитости у Европи

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, демонстративна, картографска

Наставна средства За ученике – рачунар, слушалице, атлас (у зависности од тежине задатака), неме карте; за наставнике – рачунар, видео пројектор, смарт табла, зидна карта Европе

3736

Место извођења наставе

Кабинет информатике и рачунарства

Корелација Информатика, ликовна култура, музичка култура, физичко васпитање, страни језици, историја, биологија

Литература и додатни материјал за наставнике

Уџбенички комплет географије за 6. разред основне школе издавачке куће Klett, географски атлас, неме карте

Литература и додатни материјал за ученике

Уџбенички комплет географије за 6. разред основне школе издавачке куће Klett, географски атлас, неме карте

Напомене

ТОК ЧАСА

Уводни део часа(10 минута)

Наставник поставља усмено питања, ученици гледају атласе, дају одговоре и дате појмове проналазе на карти. Ученици показују следеће појмове: Алпи, Немачка, Дунав, Црно море, Карпати, Шпанија.Затим ове појмове ученици проналазе у својим немим картама.Наставник саопштава ученицима да постоје занимљиве географске игре на којима ђаци могу да провере своја знања без оцене. Ученици могу на игрицама на интернету да раде исто оно што раде са немим картама или са проналажењем појмова на географским картама.

Упућује ученике на следеће линкове:http://www.igrajonline.com/igre/The+Countries+Of+Europe(игрица – државе Европе);http://www.igrajonline.com/igre/Mountain%2C+Seas+And+Rivers+Of+Europe (игрица – рељеф, реке и мора Европе).

У почетку наставник сам у неколико примера решава неке од задатака, а онда ученици решавају задатке из наведених online игара. Циљ овог дела часа је да се ученици заинтересују за проверу свог знања путем занимљивих садржаја, односно путем игрица на интернету и сличних ствари.

Главни део часа(60 минута)

Наставник кроз пример теста који је сачинио показује ученицима најосновније ствари за рад са електронским тестовима. У овом делу наставник на смарт табли показује како изгледа електронски тест и како се решава. На почетку наставник даје опис како се започиње решавање теста. Важно је нагласити ученицима да пажљиво следе наставникове инструкције.


38

Главни део часа(60 минута)

Отварањем овог фолдера наставник показује и скреће пажњу ученицима да пажљиво морају слушати упутства, јер у следећем кораку показује како се започиње решавање теста. Важно је нагласити да ученици не отварају оно што се прво појави на тесту или оно што им се свиди, већ да морају следити инструкције наставника и отворити оно што им се каже. То је битно истицати, јер приликом решавања првог теста ученици отварају тест који је њима намењен, пошто су питања и вежбе разврстани према нивоима знања. Наставник наглашава да ученици увек пажљиво прочитају инструкције у оквиру задатака, јер се у њима налазе комплетна упутства о изради теста, као и да воде рачуна о времену предвиђеном за решавање. Након објашњених питања и датих инструкција, ученици решавају тестове.Сви тестови који почињу бројем 1 намењени су ученицима који могу да савладају градиво основног нивоа. Тестови који почињу са бројем 2 су за ученике који могу да савладају градиво средњег нивоа, као што су тестови са бројем 3 намењени ученицима који могу да савладају градиво напредног нивоа. Наставник одређује који су то ученици. Свако слово поред броја показује шта дата вежба садржи, нпр. слово А поред сваког броја јесу вежбе о општим одликама Европе; слово В јесу вежбе са немим картама – рељеф, разуђеност обала; слово С су вежбе о хидрографији – неме карте, итд.Свака вежба различито игледа, тако вежбе са основног нивоа, оне које почињу бројем 1, имају бело поље са плавом позадином. Вежбе које почињу са бројем 2 имају црвено поље са плавом позадином. Вежбе које почињу са бројем 3 имају зелено поље са плавом позадином. Приликом израде теста наставник контролише рад ученика, води рачуна да ли су ученици покренули тест који им је наставник рекао да отворе, помаже имоко сналажења на рачунару и сл. За ову активност предвиђено је око 40 минута. Наставник у својој евиденционој листи бележи податке о ефикасности сваког ученика за сваку вежбу. Ови подаци служиће у завршном делу часа за оцењивање.

Завршни део часа(20 минута)

У овом делу часа наставник на смарт табли решава све тестове. Око 10 минута је потребно да наставник реши све њих и да ученицима покаже решења. На основу броја бодова наставник саопштава ученицима оцене са теста. Табелу са бројем бодова и са ефикасношћу решавања сваке вежбе наставник сам креира, и на основу тих података саопштава и оцене. Тако ученици који су решавали тестове основног нивоа добијају мање, они који су решавали тестове средње тежине добијају више, а они који су решавали тестове највеће тежине добијају највише оцене; наравно, под условом да су успешно решили тестове, у противном оцене се смањују.

3938

Скала за оцењивање:

Основни ниво – укупно 70% (оцену довољан 2, добија ученик који буде ефикаснији од 40%)Средњи ниво – укупно 60% (оцену 2 добија ученик који буде ефикасан мање од 30%; оцену 3 добија ученик који је ефикасан од 31% до 50%; оцену 4 добија ученик који је ефикасан од 51% до 60%)Напредни ниво – укупно 70% (оцену 3 добија ученик који буде ефикасан мање од 50%; оцену 4 добија ученик који је ефикасан од 51% до 60%; оцену 5 добија ученик који је ефикасан од 61% до 70%)

На крају часа ученици попуњавају интернет анкету, која наставнику служи да изврши евалуацију часа. Анкета је анонимна. https://docs.google.com/forms/d/1Kao3TK4YF4_6g4ukcmhku5SRvenkGr2-CRl XaG6hwY/viewform

Велике могућности које информационо-комуникационе технологије (ИКТ) пружају не-довољно су искоришћене. Примена ових технологија у прошлости била је ограничена техничком опремљеношћу школа, али и недовољном обученошћу наставника за њихову примену. Опремање школа кабинетима за информатику и постављање рачунара у учиони-це, као и усавршавање наставника за рад на рачунару омогућили су већу примену ИКТ-а.

Улога наставника у настави која се реализује применом информационо-комуникационих технологија знатно се разликује од улоге наставника у традиционалној настави. Наставник припрема мултимедијални образовни софтвер, бирајући садржаје и планирајући активности које треба да покрену ученике на самостални рад. С обзиром на то да су наставни садржаји прописани планом и програмом, наставник треба да посвети пажњу одабиру садржаја који су најпогоднији за обраду применом ИКТ-а, као и активностима које ће довести до остваривања васпитно-образовних циљева. Примена ИКТ-а омогућава наставницима да осавремене и унапреде свој рад, као и да добију повратну информацију од ученика ако је у наставни процес имплементирана online комуникација између ученика и наставника. Комуникација се може одвијати помоћу електронске поште (e-mail), програма за размену порука, ћаскања (chat), као и помоћу упитника (нпр. Forms у одељку Google Documents) које ученици попуњавају, а које наставник може да прегледа. Уколико приликом обраде наставне јединице ученици раде самостално, наставник треба да одржава висок ниво мотивације код ученика, пружајући им помоћ и подршку током рада.

У настави која се реализије применом информационо-комуникационих технологија и улога ученика се битно разликује од његове улоге у традиционалној настави. Веће је учешће ученика, јер он није само пасивни слушалац, већ активни учесник у наставном процесу. Нов начин рада подстиче ученике да се укључе у рад, а садржаји су прилагођени узрасту ученика и њиховим сазнајним могућностима. Такође, самосталан рад на рачунару им омогућава да напредују оном брзином која им одговара.

Ученици могу брже да савладају наставне садржаје о географским објектима, појавама и процесима који су делимично познати. Захтевнији садржаји подељени су на мање делове, што ученицима олакшава учење. Овакав приступ уважава разлике између ученика, њихова претходна знања, као и искуства ученика из свакодневног живота. Приликом оваквог учења, активности се смењују (читање, гледање видео-записа, одговарање на питања у квизу и попуњавање упитника) што доприноси одржавању пажње ученика.


40

Постоји велики број програма које наставници могу да користе, уколико се определе за примену ИКТ-а у настави. Поред оперативних система за рачунаре и програма за израду презентација (од којих је најпознатији Power Point), постоји велики број алата које наставници могу да користе како би укључили информационо-комуникационе технологије у наставни процес. То су: блог (интернет дневник који може бити употребљен за образовање), форум (веб-апликација која омогућава да више корисника дискутује о некој теми), wiki (веб-страница која омогућава креирање, измене и повезивање са другим веб-страницама), Википедија (највећа светска online енциклопедија), подкаст (аудио или видео записи који се постављају и преузимају преко интернета), друштвене мреже (од којих су најпознатије Facebook и Twitter), Skype (најпознатији програм за аудио-видео комуникацију на интернету, који обједињује chat, аудио и видео разговоре, размењивање докумената и др.), Youtube (сервис за постављање и преглед видео-записа на интернету), као и веб-сајтови (странице са текстовима и мултимедијалним садржајима) и др.

Садржај географије за шести разред је веома погодан за примену принципа очигледности, због структуре и разноврсности градива (Рудић 1991: 127). С обзиром на могућност коришћења великог броја наставних средстава и помагала, треба водити рачуна да се при томе не занемари принцип очигледности. Да ли ће настава бити очигледна одлучује то колико су наставна средства била у употреби на одређеном часу и како је организован наставни процес. За очигледну наставу није толико битно показивање већег броја слика, карата, филмова и цртежа, већ је битније да њихова примена буде пажљиво испланирана како би допринела трајнијем усвајању знања и подстакла ученике да повезују смисао различитих визуелних садржаја. Коришћење наставних средстава и помагала може бити ефикасно само ако се пажљиво користи, јер подстиче наставни процес, чинећи га савременијим и актуелним.


4140

5. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ОБЛИЦИ НАСТАВНОГ РАДА

Након упознавања са циљевима и задацима часа, као и наставним садржајима, наставник бира одговарајуће наставне методе и облике рада који треба да буду у складу са узрасно-развојним карактеристикама ученика. Да би све то било успешно усклађено, неопходно је имати континуирану сарадњу с педагогом и психологом и сталну размену искустава са колегама. Избор адекватних наставних метода и облика наставног рада је тежак и сложен посао који изискује од наставника умеће и вештину.

5.1. ОБЛИЦИ НАСТАВНО-ВАСПИТНОГ РАДА6

Облик рада је форма у оквиру које се одвија процес учења. Њихов избор зависи од узраста ученика и од типа и садржаја наставе. Важно је одабрати облик рада који ће истовремено ангажовати све ученике, без обзира на ниове усвојености знања.

Уобичајена класификација облика рада је према броју ученика који истовремено раде на одређеним задацима и гласи:

• фронтални облик рада;• групни;• рад у пару;• индивидуални;• индивидуализовани;• комбиновани облик рада.

5.2. МЕТОДЕ РАДА У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Методе рада у настави географије подразумевају одабрани поступак којим ученици, под непосредним или посредним надзором наставника, на лакши начин стичу и утврђују знања, умења, вештине и навике и развијају способности за самостални рад (Вујчић 2014: 73). У настави географије постоје могућности да се примене скоро све наставне методе.

Избор методе зависи од следећих фактора:• садржаја наставне јединице;• васпитно-образовних циљева часа;• узраста и степена образовања ученика;• расположивих наставних средстава;• индивидуалне склоности и способности наставника.

Наставне методе, према изворима одакле ученици стичу знања, могу се поделити у три групе:

• вербално-текстуалне;• илустративно-демонстративне;• лабораторијско-експерименталне.

6 У приручнику за пети разред објашњене су све поменуте методе и облици наставе и дати су примери (Вујчић 2014: 66).

42

У овом приручнику биће објашњене нове и мање коришћене методе и технике које би могле да се примене и у обради наставног садржаја географије за шести разред, као и практични примери за њих.

5.3. НОВЕ НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И ТЕХНИКЕ

Савремена настава географије посебан је изазов предметним наставницима, јер се темељи на новом концепту учења усмереном на ученика (Вук и Брко 2008). Овај концепт подразумева спремност и жељу за усвајањем новог знања и доказивањем у односу на постављене циљеве. Такође, настава географије се базира и на новом моделу подучавања коришћењу нових техника које су усмерене на развој кључних компетенција, образовно--васпитним исходима и развоју когнитивних и практичних вештина. Наставни процеси и унапређена настава географије стављају наставника у ученике у потпуно другачије улоге.

С обзиром на то да се тежиште наставе премешта са усвајања готових знања на процес самосталног стицања знања, наставник организује процес учења, а не подучавања са пажљиво осмишљеним планом наставе и обезбеђеним изворима за учење (пожељно је припремити и изворе које ученици не могу сами пронаћи). На овај начин се ученик оспособљава за процес самосталног стицања знања у настави географије. Понуђени извори и технике морају бити у складу са когнитивним могућностима ученика. Да би се наставни поступак прилагодио индивидуалним потребама и способностима ученика може се искористити диференцирана настава (Милошевић 2010: 36‒52).

Праћење савремених наука и техника омогућава бољи квалитет наставе географије. Примена нових метода има за циљ активно организовану наставу и треба да подстакне максималну активност ученика на часу, али и у истраживачком и самосталном раду код куће, у оквиру домаћих задатака. Садржаји тематске целине Регионална географија Европе веома су прикладни за самостални рад ученика и може се очекивати да кроз обраду ових наставних јединица ученици сами прикупе нове информације и изворе, који ће им помоћи у разумевању и вредновању наученог материјала. За наставни садржај у шестом разреду поред уџбеника потребно је користити и енциклопедије, путописне књиге, штампу, карте, слике, шеме, скице, графиконе, али и филмове, телевизијске емисије и интернет странице са садржајима који се могу искористити у настави географије.

Самостално стицање знања је процес у коме ученици долазе до нових информација властитом активношћу – интелектуалном и практичном. Може се формулисати и као „самоучење” под којим подразумевамо:

• самосталну употребу разних извора информација у току наставног часа и код куће. То значи да ученици сами проналазе релевантне изворе информација, издвајају одговарајуће и битне информације, које потом анализирају и процењују њихову вредност, врше коначну селекцију и класификацију тих информација и повезују их у целине очекиваних знања у односу на постављени задатак и употребљавају та знања при закључивању о низу изучаваних појава;

• самостално постављање и решавање проблема;

4342


• доношење сопствених судова и закључака и употребљавање већ постојећих знања при стицању нових;

• самостално доношење одлука у раду;• нова сазнања до којих се дошло самосталним истраживачким радом;• примењивање стечених знања;• стварање и саопштавање закључака свог истраживачког задатка.

За самостално стицање знања неопходно је и критичко мишљење. Под њиме се подразумева критички однос ученика према наставном градиву које се обрађује кроз учествовање у социјалној комуникацији, планирању, објашњавању, евалуацији и верификацији (Деспотовић 1996: 4).

Особине самокритичности и самоконтроле су такође битне за процес самосталног стицања знања. Ученицима треба омогућити да несметано постављају питања и траже објашњења, као и да без страха износе своје идеје, размишљања и ставове, да полемишу и аргументовано бране своје мишљење. С обзиром на то да је у основи овог модела концепт по коме ученици својом интелектуалном и практичном активношћу долазе до суштинских знања, веома је важно и да се њихова запажања и тезе проверавају. Ваљаном применом самосталног стицања знања кроз критичко мишљење током часа требало би чешће давати задатке: „провери то”, „покушајмо доказати”, „како да утврдимо да ли је то тачно”, „зашто је то тако”, „како да проверимода ли је то тачно или није” и сл.

С обзиром да се самостално стицање знања и критички приступ не уклапају у уобичајену структуру часа (уводни, главни и завршни део), могуће их је ефикасно реализовати кроз тзв. ЕРР структуру часа.

ЕРР структура је врло ефикасан образовни концепт у коме кроз евокацију, разумевање значења и рефлексију ученик на властитом искуству учи и разуме научено, које потом примењује и у другим ситуацијама (Бертић и Крашовец-Салај 2000). Састоји се из три етапе:

• Евокација (енгл. Еvocation) је прва етапа која обухвата неколико наставних активности. То је уводни део часа чија је сврха да се подстакне мотивација ученика и да се они активно укључе у процес учења. У овој етапи ученици преиспитују властито, раније стечено знање, уједно повезују познато са непознатим и исказују знања која су основа за каснију надоградњу.

• Разумевање значења (енгл. Realization of meaning) је средишњи део часа који се односи на контакт са новом информацијом или идејом. Има за циљ да одржи активност и интересовање остварено у првој етапи наставе. Потребно је подржавати покушаје ученика да износе своја размишљања и захтевати од њих да истражују и преиспитују идеје, смислено повезују нове закључке са већ наученим. Исходи ове етапе су схватање одређеног значења и закључивање.

• Рефлексија (енгл. Reflection) је завршни део часа и има неколико битних циљева: повезати ново знање са већ стеченим и на тај начин доћи до трајног учења; изражавати нове информације „сопственим речима”; ширити и богатити речник; конструктивно размењивати идеје са ученицима. Од ученика се очекује да изнова размишљају о идејама са којима су се сретали и о њиховим значењима.

44

Прилог бр. 3: Корелација ЕРР структуре са традиционалном организацијом наставе

Евокација Увод

Разумевање значења

Централни део

Рефлексија Завршни део

ЕРР структура је потпуно прилагођена савременим наставним стратегијама. За разлику од традиционалне наставе она потенцира: мотивисање ученика за одређену наставну целину; активно учешће ученика у наставном процесу; изношење сопствених идеја и закључака; изражавање критичког мишљења; аргументовано преиспитивање; комуникацију; истраживачки рад; развој самопоуздања за изношење, образлагање и заступање сопствених идеја. Најбитнија разлика у односу на традиционалну структуру је та да се методе рада заснивају на конструктивизму, односно, ученик сам конструише своје знање, уместо да се оно преноси са наставника на ученика. Такође подстиче и интерактивно и кооперативно учење.

5.3.1. НОВЕ ТЕХНИКЕ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ

Постоји велика неуједначеност између појмова наставне методе и наставне технике. Разлог томе су четири димензије дефиниције наставне методе:

• димензија постизања циља – односи се на примену методе као средства за постизање дефинисаних циљева наставе или учења;

• димензија сусрета с предметом – обухвата однос садржаја учења и методе, односно, омогућава упознавање ученика (као субјекта) са садржајем (као објектом) учења;

• димензија помоћи у учењу – подразумева стварање најповољнијих услова за учење;• димензија оквира – односи се на школу као институцију, у којој се организује сусрет

наставника, предмета и ученика.

4544

Ова неуједначеност утиче и на модерну наставу географије. У извесном броју случајева, приликом планирања наставе и одређивања наставне методе и технике која ће бити у употреби, наставници имају недоумице. Проблем се јавља приликом усклађивања одређених метода са одређеним наставним процесом. Стога, све што је предвиђено Наставним планом и програмом као помоћни материјал у реализацији наставе и даје добре резултате, може се сматрати добром (прикладном) наставном методом.

У вези са тим изводи се закључак да је наставна метода увек поступак који користи наставник и помоћу којег ученици, посредно или непосредно, на лакши начин стичу и утврђују знања и развијају способност и навику за самосталним радом.

5.3.2. ПРЕДЛОГ НАСТАВНИХ МЕТОДА У ЕРР СТРУКТУРИ

Супротно од традиционалне организације часа, у ЕРР структури се намеће потреба за избором и применом већег броја наставних метода. За сваку од етапа ЕРР организације постоји известан број одговарајућих наставних поступака које наставници бирају у складу са циљевима и садржајима наставе, личним искуством и искуствима ученика, као и расположивим временом, које је неретко велики проблем.

Табела 4: Предлог метода за подстицање критичког мишљења

Евокација Разумевање значења Рефлексија

олуја идеја INSERT метода гроздови

гроздови вођено читање концептуалне табеле

концептуалне табеле метода рада са картицама Венов дијаграм

ротирајући преглед метода вођеног разговора ротирајући преглед

Венов дијаграм

Олуја идеја – brainstorming је метода у којој ученици говоре и записују све што знају или мисле о одређеној теми. На почетку наставник ствара радно окружење којим ће подстицати ученике да слободно износе своје идеје за решавање одређених проблема. Важно је записивати и коментарисати све, без обзира на тачност тврдњи. Овим се подстиче расправа и развијање критичког мишљења, али и усвајање нових сазнања о одређеној појави и надградња стеченог знања. Метода се успешно може примењивати код фронталног и групног рада, као и рада у мањим групама или паровима.

INSERT метода (Interactive Noting System for Effective Reading and Thinking ‒ интерактивни систем означавања за ефикасно читање и критичко мишљење) се често примењује на часовима географије. У настави се ученици сусрећу са различитим врстама информација. Ради ефикаснијег рада, размишљања и категоризације, као и селекције информација, ученици читају текст и означавају делове унапред договореним знацима. Диференцирање информација добијених из текста може се, према одлуци наставника у зависности од узраста ученика, вршити у две категорије: ТО ЗНАМ (√) и ТО НИСАМ ЗНАО (–), или у четири: ТО САМ ЗНАО (√), НОВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ (+), СУПРОТНО ОД ОНОГ ШТО САМ


46

ЗНАО (–), ЧУДИМ СЕ (?). Док читају, ученици активно прате своје разумевање прочитаног текста и информације које су добили. Није нужно означавати сваки ред или сваки појам, препорука је уписати једну до две ознаке у делу текста. Приликом коришћења INSERT методе добијене информације се могу сврстати, средити у унапред припремљеним табелама:

√ + – ?

Након самосталног рада ученици у пару или у мањој групи коментаришу нова сазнања и воде расправу о класификованим информацијама које су означили у тексту. INSERT метода тада добија на значају, јер поприма облик кооператвног рада. Вршњачко подучавање је врло ефикасан начин за брже, лакше и трајније усвајање нових садржаја. Најважнији задатак INSERT методе је одржавање интересовања оствареног у почетним етапама наставе. Кроз дискусију ученици повезују новостечено знање са познатим чињеницама. Ова метода се осим рада на тексту може користити и приликом гледања филма, извођења експеримента или у току слушања наставниковог излагања. Ипак, није препоручљиво користити је у обради целе наставне јединице.

Гроздови су техника која код ученика подстиче слободно и отворено размишљање о некој теми. То је нелинеарна метода асоцијација која је веома погодна за примену у мањим групама. Сврха ове методе је систематизација знања о неком задатом појму, повезивање са неким другим појмовима из географије или других наставних предмета или из окружења. Приликом израде грозда не постоји неко строго правило или модел по коме се он израђује осим што се на папир записују асоцијације које ученицима прве „падну на памет”. Поступак израде гроздова назива се brainwriting, а спроводи се у следећим корацима:

• написати кључну реч или фразу на средини папира/табле;• око задатог појма записивати речи или фразе које асоцирају на њега;• повезивати записане појмове/фразе;• анализирати грозд.

Сличне методе се спомињу и користе и ван ЕРР система. Најближа овој методи је мапа ума (Вујчић 2014: 64–65).

Акваријум метода се веома успешно примењује у групном облику рада.

Поступак:Наставник дели ученике у две групе. Мања група ученика окупи се у круг (у „акваријуму

за златне рибице”) и дискутује о некој задатој теми користећи примере, док остали ученици

4746

формирају већи круг око њих и посматрају њихову дискусију. Када неки од учесника из спољашњег круга жели да се укључи у дискусију, може да замени са неким од чланова унутрашњег круга. Да би дискусија и метода дале резултате, ученици који су учесници дискусије морају да испоштују одређена правила. Сваки учесник дискусије који се налази у акваријуму може да га напусти у било ком тренутку. Учесник из унутрашњег круга, ако је прозван за замену места, прво мора да заврши мисао, а затим напусти акваријум. Празна места у акваријуму могу, али не морају, да заузму сви учесници.

Предност ове методе у односу на класичну методу дискусије је што у њој дискусију изводи мања, лакше контролисана група ученика. На овај начин се могу истаћи и мање „наметљиви” ученици који често на часовима не долазе до речи. С друге стране, учесник који више није расположен за дидкусију може да иступи из круга и слуша. Посебна погодност ове методе јесте да нам укаже на однос доминантности: наметљиви ученици се по правилу увек труде да буду у акваријуму. Ова метода се може веома успешно користити приликом евоцирања или информисања ученика о некој теми и када се од њих очекује да проуче садржај нове наставне јединице. Могуће је користити је и када ученици извлаче закључке и долазе самостално до решења проблема систематизацијом наученог градива.

Метода вођеног разговора је поступак извођења наставе постављањем питања. У пракси се највише користи. Применом ове методе наставник: ствара позитивну атмосферу за разговор; поставља широко формулисана питања отвореног типа; пажљиво слуша одоговре ученика и похваљује исказане ставове и идеје; укључује у разговор све ученике; бележи закључке сваке фазе одговора као тезе у обради наставне јединице на табли; структурира појединачне фазе разговора и резимира разговор на крају.

Предности које помажу да се објасни доминантност ове методе у настави:

• наставник може да води наставу брзо, са дефинисаним циљем – решење одређене дилеме, појма;

• погрешни одговори се одмах откривају, чиме ученици одмах знају да ли су погрешили или не;

• у сваком тренутку се добија повратна информација и ученици знају да ли су разумели појам или не;

• ученици се лако укључују у наставу;• ова метода помаже ученицима да размишљају, доносе закључке или сугеришу

понешто другим ученицима на задату тему.

Недостаци ове методе:• може се десити да ученици прихвате начин размишљања наставника без обзира на

његову исправност;• наставни садржаји који се обрађују овом методом тешко могу да добију позитивну

емоционалну димензију;• садржаји обрађени методом питања и одговора често се брзо заборављају.

Да би ова метода дала позитивне резултате потребно је да пажљиво осмислити и дефинисати питања, као и то да буду заступљена питања свих нивоа (основни, средњи, напредни) и да се избегава употреба сугестивних питања. Метода је најпогоднија за


48

обраду нове тематске јединице у уводним деловима часова, али и за часове осмишљене као систематизације.

Вођено читање је метода у којој наставник прати ток читања и усмерава ученике постављањем питања. Текст који се користи као извор информације подели се на неколико мањих, логичких целина. Ученици самостално читају део по део текста, а након сваког прочитаног дела наставник поставља питања. Питања треба да буду отвореног типа да би се ученици подстакли на размишљање о прочитаном тексту и новим информацијама које су добили. Питања треба конципирати тако да ученици на њих не могу дати одговор само на основу прочитаног дела текста, већ да морају повезивати, закључивати и предвиђати и на тај начин давати одговоре.

Ротирајући преглед је метода која се веома ефикасно користи у групном раду. Настваник припрема онолико питања колико има група и свако питање запише на један лист папира. Свакој групи се додели једно питање на листу папира и ученици те групе записују своја размишљања и одговоре. На наставников знак групе мењају листове, па читају шта су други ученици написали као одговор и дописују своје идеје и одговоре. Ротација се врши све док групе не добију лист са питањем са којим су почели ротацију.

Венов дијаграм се користи за поређење два појма, при чему се издвајају сличности и разлике. То је визуално помагало које се састоји из два делимично преклапајућа круга. Сличност између елемeната се записују у пресеку, а разлике у кружницама.

Чешка Словачка

Концептулане табеле служе за поређење више појмова или проблема. То је још један од начина за проналажење сличности и разлика и познат је под називом матрица за поређење.

4948

Прилог бр. 4: Пример концептуалне табеле за наставну јединицу

Пиринејско полуострво – Краљевина Шпанија; Република Португал и Кнежевина Андорa – основне одлике привреде.

Држава Терцијарни сектор Секундарни сектор Примарни сектор

Краљевина Шпанија

туризам – клима, градови, обала;трговина – чланица ЕУ

индустрија (машинска, ауто-индустрија) око великих градова

пољопривреда – медитеранске културе

Португал саобраћај – географски положај;туризам – градови, обала, клима

слабије развијена индустрија – чланица ЕУ

риболов – океан, пољопривреда

Андора трговина – слободна царинска зона, туризам

Експертска слагалица је метода која се успешно може примењивати код групног облика рада, јер подстиче кооперитивно учење. Изучавање одређеног задатка неке веће и сложеније целине, који је заједнички за све групе, реализује се изучавањем делова који чине ту целину. Формиране групе добијају комплекснији задатак за чије решавање морају научити једноставније задатке. Из првобитно формираних група ученици бирају представника („експерта”) који одлази у новоформирану групу у којој се изучавају и при-бављају једноставнији инструменти за рад. За новоформирану групу наставник кереира теме, једноставније задатаке и захтеве, припрема радне листове, даје разне материјале који ће послужити као извор информација. Када прикупи потребне информације, ученик се враћа у своју основну групу и презентује своје ново знање осталим члановима, па сви заједно решавају комплексни задатак. По завршетку задатка све групе презентују своја решења и дискутују о њима.

Предности ове методе су унапређење социјалне компетенције, чињеница да учени-ци постају предавачи својим вршњацима, повећана мотивација, одрживо учење увеж-бавањем вештина објашњавања и активног слушања. Посебну пажњу треба обратити на бирање „експерата”. Не треба да се та улога увек додељује само најбољим ученицима у одељењу.

5.4. СТВАРАЛАЧКИ РАД И КРЕАТИВНОСТ УЧЕНИКА

Стваралачки рад ученика у процесу учења те посебна и сложена врста самосталног рада који обухвата различите активности којима је основна карактеристика самостално уочавање и налажење нових и оригиналних поступака за решавање постављених задата-ка (Јовановић/Јанић/Сириџански/Живковић 2005).


50

Стваралачки рад подразумева:

• стваралачки дух;• осмишљавање разноврсних и што оригиналнијих идеја;• третирање проблема на нов начин и откривање нових начина за решавање истих

задатака.

За добар стваралачки рад неопходна је креативност, а она зависи од ученикове способности да разуме задатак, мотивације, утицаја околине, и од личних особина.

Стваралачки рад и креативност најбоље долазе до изражаја код индивидуалног облика рада, а посебан ефекат имају ако задатак поприми форму медијског израза. Овај метод је посебно значајан приликом писања састава, израде графикона, дијаграма, цртежа или географских карата, осмишљавања туристичких плаката, презентација, географских албума, рељефних модела или приликом драматизације одређених географских садржаја.

5.4.1. ИЗРАДА ГЕОГРАФСКИХ КАРАТА

Обрадом наставне теме Географска карта у петом разредуученици су стекли основну картографску писменост. То се може искористити у шестом разреду приликом обраде теме Регионална географија Европе, односно Опште географске одлико Европе.

Потребан материјал за ову активност:

• хамер папир великог формата;• дрвене бојице, фломастери;• селотејп.

Примери за стваралачки рад код израде географских карата:

Приликом обраде наставних јединица Основни географски подаци о континенту: име, географски положај, границе и величина и Природногеографске одлике: хоризонтална и вертикална разуђеност европског континента, клима и биљни свет, воде на копну, остварује се корелација са ликовном културом, пошто ученици означавајући границе Европе, хоризонталну и вертикалну разуђеност континента означавају и географске објекте цртањем и бојењем одговарајућих картографских ознака или лепљењем асоцијативних сличица и текстова. На тај начин ученици брже и лакше савладавају градиво о географским објектима који одвајају Европу од Азије и Африке, као и елемената који улазе у састав европског континента. У групном облику рада користе се демонстративно- -илустративна, текстуална, директна и индиректна графичка метода и метода разговора.

5150

5.4.2. ИЗРАДА ПЛАКАТА

Туристички промотивни плакати могу се користии приликом обраде или обнављања свих наставних јединица из теме Регионална географија Европе. Креативним радом, у корелацији са ликовном културом, ученици подељени у групе могу израдом промотивних туристичких плаката самостално обрадити наставне јединице: Краљевина Шпанија, Италија, Грчка, Француска и др.

Успешан плакат мора имати:

• јасан наслов који описује тему;• прегледност;• тачност наведених података;• фотографије или графички прикази у вези са темом плаката и текстом;• сажетост и јасност текстова, као и упадљивост одвајањем текста у посебне одељке;• садржај обрађен кроз уобичајену структуру: увод, главни садржај и закључак;• потписе ученика који су учествовали у изради.

Да би израђени плакат добио свој прави смисао он мора бити изложен и презентован. Садржаје треба излагати сажето и изнети подаци морају бити тачни. Приказане слике, фотографије или графичке приказе треба описати, а текстуалне садржаје препричати.

Плакате и друге креативне радове ученика треба изложити на неком видном месту у школи.

5.4.3. ФОТО-АЛБУМИ

Географски фото-албуми могу се правити за све европске државе које се обрађују у оквиру наставне теме Регионална географија Европе. Као материјал за израду фото-албума европских држава могу се користити слике из разних часописа и фотографије ученика са путовања. Фото-албум може да направи сваки ученик за себе, а могу на његовој изради да учествују и мање групе. Групни облик је погоднији због лакшег прибављања материјала за израду албума. Слике и фотографије које се лепе у свесци, односно албуму, морају одговарати држави која се обрађује.

Оваквим активностима ученици показују способност за самосталан рад. Настава није само усвајање чињеница, већ и усвајање метода и техника учења. У извесном смислу може се назвати курсом учења. То значи да ученику током наставе треба пружити различите моделе учења, које он, служећи се аналогијом, треба да користи при самосталној обради других тема.


52

5.5. ИНТЕРАКТИВНА НАСТАВА У ГЕОГРАФИЈИ

Интеракција је битан предуслов за повећање квалитета знања код ученика. Под интерактивном наставом у географији подразумева се дидактички модел који се заснива на интеракцији као односу између учесника у васпитно-образовном раду и процеса усвајања садржаја који су предвиђени Наставним планом и програмом. Постоји разлика између интерактивне и активне наставе. У активној настави се ученици подстичу на рад употребом наставних техника и метода или упутствима наставника, док код интерактивне ученике на рад подстичу активности других ученика кроз нове, посебне моделе рада. Стога се интерактивна настава успешно остварује у разним облицима групног рада.

Карактеристике интерактивне наставе:

• знање се стиче током часа;• стварање повољне емоционалне климе;• заједнички рад ученика и осећај одговорности;• усаглашавање ставова, комуникација, коришћење различитих извора знања;• размена информација међу ученицима у групи и ван ње.

У традиционалној настави основни извор информација је наставник, а у интерактивној је наставник само један од извора. Он је и иноватор и организатор. Основна намера му је да усмери ученике на заједнички рад и употребу различитих извора информација, како би стекли знање о обрађеном предмету. Ипак, најбитнија карактеристика, која разликује интерактивну од традиционалне наставе, јесте та да се поред облика рада и наставних метода користе и модели рада. Такви модели су бројни, а најпогодни за наставу географије у шестом разреду су егземпларна и проблемска настава.

5.5.1. ЕГЗЕМПЛАРНА НАСТАВА

Егземпларна настава је модел рада у коме се третира ограничен број репрезентативних тема које су карактеристичне или „егземпларне” за одређену наставну област, односно, делова грађе који за наставу и учење у тој области имају смисао и значај наставног модела (Ивков-Џигурски 2013: 9–11). Етимолошко значење појма exemplum јесте пример, узорак, модел. Други назив овог модела је парадигматска настава ‒ пример за углед, репрезентативност. То је врста наставе која се реализује према репрезентативном узору (узорна настава). Егземпларна настава подразумева избор репрезентативне грађе и примену најадекватнијих (егземпларних) поступака приликом обраде наставних садржаја.

Овај модел настао је као критика традиционалне наставе Коменског. Његово полазиште се ослања на то да се огромна количина научних чињеница, које улазе у програм, не могу савладати у току наставе. Поред активизације ученика, егземпларна настава омогућава и рационализацију настваног процеса. Реализује се кроз три фазе:

Прва фаза: припрема – наставник у плану и програму препознаје и издваја егземпларне садржаје. Ти садржаји служе као узор, односно, модел ученицима.

5352

Друга фаза: обрада – наставник егземпларне садржаје презентује према највишим дидактичко-методичким захтевима да би ученицима послужили као пример за самосталну обраду наставних садржаја.7

Трећа фаза: самостални рад ученика. После ове фазе веома је битно да се обнове и систематизују сви садржаји обрађени егземпларним моделом.

Пример за реализацију часа: наставна јединица Биљни и животињски свет Европе

Егземпларни садржај: средоземна вегетација

Садржаји за самостални рад ученика: тајга, листопадна шума, тундре, степа, планинска вегетација, итд.

Предности: садржаји са типичним сличностима се веома лако обрађују, повећава се ангажовање ученика, ученици самостално раде, развијају функционалну писменост, служе се бројним изворима информација, утиче се на развој мисаоних функција ученика: упоређивање, анализа, синтеза, груписање, класификација, рационализује време...

Недостаци: може створити „зависност” код ученика од сталног тражења модела, изискује темељну и дуготрајну припрему наставника.

Овај наставни модел има потпуну афирмацију када се комбиновано примењује са осталим моделима наставе, на пример са проблемском наставом.

5.5.2. ПРОБЛЕМСКА НАСТАВА

Амерички психолог Роберт Гање сматра да су „проблеми врхунски тип учења у хије-рархији која се креће од најједноставнијег условљавања, преко учења појмова и начела, до самог решавања проблема” (Гање 2005: 99). То је модел наставе у коме ученици самос-талним истраживањем и решавањем проблема развијају стваралачко мишљење. Органи-зација и наставни поступци бирају се тако да максимално подстичу и одржавају активност размишљања ученика и доприносе развоју њихових интелектуалних способности.

Решавање проблема представља највиши облик учења. Суштину наставе решавањем проблема чине противречности између оног што је познато и оног што није познато и што треба решењем проблема бити откривено. Проблемска настава прожета је задацима у којима доминирају тешкоће, препреке и проблеми.

Приликом примене модела проблемске наставе у географији веома је важно на самом почетку направити разлику између задатка и проблема. Наиме, ученику можемо дати задатак, нпр. да репродукује неки географски садржај, односно да на основу неких очигледних примера извуче закључак, да уради нешто на основу познатог обрасца

7 Свестрана обрада једне типичне регије Европе, рецимо Јужне Европе, представљала би пример за обраду осталих европских регија.


54

користећи неке рутинске операције. Проблем је, такође, задатак и као такав има следећа обележја:

• приликом решавања проблема треба урадити нешто непознато, треба открити неки недостатак у знању и попунити га на основу података и законистости који нису директоно дати;

• у проблемском моделу задатка постоји већи број могућих решења;• проблемски задаци су веома комплексни, за њихово решавање мора се користити

велики број сложених операција;• до решења проблема се не долази помоћу неког устаљеног обрасца, него је за то

потребан озбиљан стваралачки рад.

Нешто непознато чини задатак проблемом. То је најбитнија карактеристика про-блемске наставе. Између циља и услова да се она оствари постоји несклад. У проблемском приступу ученику нису дати елементи, односно подаци, неопходни за решавање пробле-ма, па су ученици принуђени да траже неки нови начин, ослањајући се на стваралачко мишљење.

Адекватан одабир при стварању проблемске ситуације је најважнија карика модела проблемске наставе. Проблемске ситуације настају при (М. Вилотијевић и Н. Вилотијевић 2010):

• сусрету ученика са животним појавама и чињеницама које траже теоријско објашњење,• организацији практичног рада ученика,• покушајима ученика да анализирају животне појаве које одударају од њихових

пређашњих представа, формулисању хипотеза,• настојању ученика да упоређују и супротстављају,• истраживачким задацима.

Артикулација наставног часа проблемске наставе зависи од природе градива које треба савладати, предзнања и искуства ученика у решавању задатака/проблема. Час проблемске наставе може се поделити у четири етапе:

Прва етапа: стварање проблемске ситуацијеНа почетку часа наставник представља проблемски задатак настојећи да створи

атмосферу радозналости и да потпуно мотивише ученике. Проблемску ситуацију можемо створити изношењем супротних ставова о неком питању (проблему), постављањем различитих теза од стране ученика.

Друга етапа: решавање проблемаУ овом делу часа ученици самостално, захваљујући стеченим знањима, размишљају

и решавају задатак/проблем. Приликом решавања неопходно је задатак сагледати у целости, анализирати све елементе, утврдити који подаци недостају, а неопходни су за решавање задатка, сагледати односе међу елементима и све то повезати са претходним знањем. Задатак који је проблем може се решавати и парцијално. Изнете хипотезе у првој етапи постају предмет расправе и супротстављања мишљења. Да би хипотезе биле решење морају бити ваљано поткрепљене чињеницама и јасно образложене. Решавање је процес у којем ученици понављају раније градиво и стичу нова знања.

5554

Трећа етапа: вежбање и утврђивањеДа би се ученици у потпуности оспособили да знања стичу решавањем проблема, у

овој етапи им треба дати нови задатак, тј. проблем истог типа. Када се поново сретну са проблемском ситуацијом они ће је лакше решити и умеће раније научено да примене (трансфер).

Четврта етапа: домаћи задатакТребало би понекад ученицима давати проблемске ситуације за домаћи задатак. То

значи да се мора унапред испланирати и припремити проблемска ситуација. У завршном делу часа треба дати јасне и прецизне инструкције за решавање оваквих задатака.

Излаз из проблемске ситуације је један – успешно решење проблемског задатка.

Шематски приказ артикулације проблемске наставе

Велики број проблемских ситуација можемо креирати, на пример за Голфску струју и њен утицај на климатске прилике Европе, те распоред биљног и животињског света, делатности и густину насељености.

Стварање проблемске ситуације

Решавање проблема

Сагледавање елемената

Расправа о хипотезама

Утврђивање

Домаћи задатак

Верификација одбране хипотезе

Анализа и синтезаПостављање

хипотезе


56

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ

Поред редовне наставе, образовни систем у нашој земљи подразумева и организовање и реализацију посебних облика наставе: допунска и додатна настава, слободне активности, излети и екскурзије.

Допунска настава организује се за ученике који из било ког разлога нису били у могућности да савладају градиво на редовној настави. Овој групи припадају ученици који су дуже одсуствовали са редовне наставе, ученици с потешкоћама у развоју и ученици чије су когнитивне могућности испод просека. Предвиђени фонд допунске наставе је 36 часова годишње. Планом допунске наставе предвиђају се активности које доводе до оспособљавања ученика да прате редовну наставу. Зато се за допунску наставу бирају посебне технике, облици и методе рада. Приликом допунске наставе треба избегавати фронтални облик рада, а приоритет треба дати групном и индивидуалном раду са ученицима. Ако ученик после овог облика рада покаже постигнћа знатно већа него на почетку, укида се даљи допунски рад.

Табела бр. 5: Временска структура годишњег плана допунске наставе географије у шестом разреду

Ред. број теме

МесецРад. нед.

Ред. бр. нас. јед.

Назив наставне јединице Тип часа

1. Септембар

1. 1.Светско море и његова хоризонтална подела

обрада

2. 2. Воде на копну обрада

3. 3. Биљне заједнице на Земљи обрада

4. 4. Животињски свет на Земљи обрада

5. 5.Биљне заједнице и животињски свет на Земљи

понављање

2.

Октобар

6. 6. Структуре светског становништва обрада

7. 7.Насеља – врсте и типови, конурбације

обрада

3.

8. 8. Привреда: гранска подела обрада

9. 9.Становништво и привреда систематиза-

ција

4. Новембар

10. 10.Европа – основни географски подаци

обрада

11. 11.Европа – природногеографске одлике

обрада

12. 12.Европа – друштвеногеографске одлике

обрада

13. 13. Регионална подела Европе обрада

5756


4.

Децембар

14. 14. Европа – географске одлике понављање

15. 15.Република Србија: географске одлике

обрада

16. 16.Државе Балканског полуострва: географске одлике

обрада

17. 17. Италија: географске одлике обрада

Јануар 18. 18.

Шпанија и Португалија: географске одлике

обрада

19. 19. Јужна Европа: географске одлике понављање

Фебруар

20. 20.Средња Европа: подрегије и географске одлике

обрада

21. 21.Мађарска и Румунија: географске одлике

обрада

22. 22. Алпске земље: географске одлике обрада

23. 23.Швајцарска конфедерација: географске одлике

обрада

Март

24. 24.Средња Европа: подрегије и географске одлике

понављање

25. 25. Немачка: географске одлике обрада

26. 26. Немачка: географске одлике понављање

27. 27.Западна Европа: подела и географске одлике

обрада

Април

28. 28. Француска: географске одлике обрада

29. 29.Велика Британија: географске одлике

обрада

30. 30.Западна Европа: подела и географске одлике

понављање

Мај

31. 31. Северна Европа: географске одлике обрада

32. 32. Источна Европа: географске одлике обрада

33. 33.Руска Федерација: природногеографске одлике

обрада

34. 34.Руска Федерација: друштвеногеографске одлике

обрада

Јун

35. 35.Руска Федерација: географске одлике

понављање

36. 36.Регије Европе: подела и основне одлике

систематиза-ција

58

Додатна настава намењена је ученицима који показују посебно интересовање за географију. Циљ додатне наставе је да заинтересованим и даровитим ученицима омогући усвајање наставних садржаја који на часовима редовне наставе због своје сложености нису предвиђени за све ученике. Наставник је дужан да организује додатну наставу у корелацији с глобалним плановима, будући да додатна настава подразумева и припрему талентованих ученика за такмичења из географије. Треба омогућити ученицима да и сами одаберу известан број тема за овај вид наставе. Треба осмислити такав концепт да ученици самостално раде, истражују, долазе до сазнања, а улога наставника је да их педагошки усмерава, подстиче, даје савете и препоручује литературу.

Табела бр. 6: Временска структура годишњег плана додатне наставе географије у шестом разреду

Ред.број теме

МесецРад. нед

Ред. бр. нас. јед

Назив наставне јединице Тип часа

1.

Септембар

1. 1. Направимо план рада ... увод

2.

2. 2.Како истражујемо географски простор

обрада

3. 3. Светско море обрада

4. 4.Воде на копну – израда Power Point презентације

вежбање

Октобар

5. 5.Значај заштите мора и копнених вода – групно истраживање интернета

обрада

6. 6.Биљни и животињски свет – израда Power Point презентације

вежбање

7. 7.Поруке о заштити природе – израда плаката

вежбање

3.

8. 8.Структуре светског становништва – израда Power Point презентације

вежбање

9. 9.Конурбације и мегалополиси у свету – израда Power Point презентације

обрада

4.

Новембар

10. 10. Карактеристике географских регија обрада

11. 11.Географска средина и људске делатности – израда наставног листа обрада

5.

12. 12.Географски положај Европе – израда Power Point презентације

вежбање

13. 13. Алпски планински систем Европе обрада

Децембар 14. 14.Атлантски океан – водена раскрсница света

обрада

5958

5.

Децембар

15. 15.Медитеран – најважније туристичко подручје света

обрада

16. 16.Балканско полуострво – израда Power Point презентације

вежбање

17. 17.Атина – најстарија метропола – израда разгледнице (press clipping)

вежбање

Јануар

18. 18.Привреда Италије – однос севера и југа – групно истраживање интернета

обрада

19. 19.Рајна – жила куцавица Европе – израда Power Point презентације

вежбање

Фебруар

20. 20.Престонице Средње Европе – пројекција филма

обрада

21. 21.Рур – привредно срце Немачке – групно истраживање интернета

обрада

22. 22. Беч и Братислава обрада

23. 23.Вековна борба са морем, Низоземље

обрада

Март

24. 24.Париз, град светлости – израда разгледнице (press clipping)

вежбање

25. 25.Велика Британија, колевка индустрије

обрада

26. 26. Ла Манш – групно истраживање вежбање

27. 27. Баски и Баскија обрада

Април

28. 28. Скандинавија и Балтички штит обрада

29. 29.„Без неписмених” у Северној Европи – групно истраживање

обрада

30. 30. Северно море, извор богатсва обрада

Мај

31. 31. Регије Источне Европе обрада

32. 32.Етничко шаренило Сибира – групно истраживање

обрада

33. 33.Природни ресурси Русије – израда Power Point презентације

вежбање

34. 34.Москва – понос Русије – израда Power Point презентације

обрада

5. Јун

35. 35.Чернобиљ, Украјина – савремена катастрофа

обрада

36. 36.Сумирајмо резултате... систематиза-

ција


60

Прилог бр. 5: Предлог тематске структуре часова додатне наставе

Садржај(наставне јединице)

Исходи СтандардиАктивности,

облици, методе

СредстваЕвалуација,

самоевалуац.

Направимо план рада

Како истражујемо географски простор

На првом наставном часу наставник упознаје ученике са циљевима, задацима и програмским садржајима и даје им јасна упутства за рад.

Посебно наглашава зашто и како се обрађују садржаји опште физичке и друштвене географије и истиче њихов значај за успешну обраду регионалне географије европског континената и његових држава и света у целини.

ГЕ 1.4.2. разговор

демонстрација

метода читања

метода писања

графички радови

проблемскаметода

писани материјали

и извори

карте

уџбеник

сликефотографи-

је

CD, DVDфилмови

посматрање ипраћење

ангажовања ученика

продукти ученикових активности

белешке

задовољство ученика на

часу

домаћи задаци

Корелација:Математика: површина, проценти;Српски језик: језици Европе;Историја: настанак европских народа, сеобе народа;Биологија: биљне заједнице, екологија, флора и фауна Европе.

6160






Светско море

Воде на копну – израда Power Point презентације

Значај заштите мора и копнених вода

Групно истраживање интернета

Биљни и животињски свет – израда Power Point презентације

Поруке о заштити природе – израда плаката (press clipping)

Ученик упознаје особености акваторије великих водених површина.

Упознаје распоред и границе простирања.

Приступа групној изради презентације о водама на копну, на основу прикупљених података путем интернета.

Упознаје и проширује постојећа знања о значају мора и резерви пијаће воде на копну.

Сагледава мере заштите водених екосистема.

Учествује у изради плаката на тему заштита природе.

ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 3.2.2.

разговор





проблемска метода

индивидуални групни рад


и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу




62






Структуре светског становништва – израда Power Point презентације

Конурбације и мегалополиси у свету– израда Power Point презентације

На основу стечених знања и постављених задатака приступа прикупљању података путем интернета и доступне литературе.

Учествује у изради презентација на задату тему.

Упознаје највеће светске мегалополисе и конурбације.

Развија свест о савременом начину живљења у великим срединама.

Сагледава правце стварања нових великих насеобинских заједница.

Сагледава верске, образовне и етничке разноликости међу народима.

Упознаје демографске тенденције у свету.

ГЕ 2.1.4.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.1.1.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу



6362






Карактеристике географских регија

Географска средина и људске делатности – израда наставног листа (press clipping)

Упознаје појмове обновљивих и необновљивих природних ресурса, рециклаже.

Зна шта је појам географске регије и карактеристике регије.

Разликује природне и географске регије.

Сагледава начине проматрања географских регија.

Приступа изради наставног листа, на основу прикупљеног материјала.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу




64






Географски положај Европе – израда Power Point презентације

Алпски планински систем Европе

Атлантски океан – водена раскрсница света

Сагледава позитивне одлике географског положаја Европе.

Приступа прикупљању података у циљу израде презентације.

Користи доступне изворе информација на задату тему.

Сагледава геолошку прошлост алпијског планинског система.

Просторно одређује правце пружања система.

Упознаје значај и привредне потенцијале Алпа.

Дефинише простирање Атлантске акваторије.

Спознаје простирање Великог атлантског прага.

Сагледава привредни значај Атлантика.

Прикупља занимљиве географске информације.

Развија свест о значају очувања природне средине.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу



6564






Медитеран – најважније туристичко подручје света

Балканско полуострво – израда Power Point презентације.

Атина – најстарија метропола – израда разгледнице (press clipping)

Привреда Италије – однос севера и југа – групно истраживање интернета

Схвата у чему је непоновљивост Средоземља.

Уочава како се померало тежиште привредног живота Европе.

Наводи узроке великих миграција – некад и сад.

Уочава важност туризма за привреде земаља Јужне Европе.

Упознаје друштвено--еконосмке одлике држава.

Може да наведе границе Балканског полуострва.

Уочава посебност географског положаја Балкана.

Увиђа специфичност уређења Босне и Херцеговине.

Сазнаје узроке привредне кризе наше земље.

Приступа прикупљању података и занимљивих садржаја у оквиру израде презентације о Балканском полуострву.

Проширује постојећа знања о земљама Апенинског полуострва.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор





проблемска настава



и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу



66

Сагледава разлике између богатог севера и сиромашног италијанског југа.

Упознаје културолошко благо Атине.

Сагледава привредни значај.

Развија свест о неговању културне светске баштине.


6766






Рајна – жила куцавица Европе – израда Power Point презентације.

Престонице Средње Европе – пројекција филма.

Рур –привредно срце Немачке – групно истраживање интернета.

Беч и Братислава.

Схвата шта за привреду једне земље значи велика и пловна река.

Увиђа које су земље „транзитне” по свом географском положају.

Израђује презентацију на основу прикупљеног материјала и информација.

Упознаје културни значај и богатство средњеевропских престоница.

Упознаје међусобну повезаност и саобраћаје комуникације ових градова.

Сагледава значај привредног потенцијала Рура у Немачкој.

Самостално врши прикупљање података и њихову презентацију.

Сагледава значај тесних саобраћајних и економских веза европских престоница и великих индустријских центара.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу




68






Вековна борба са морем, Низоземље.

Париз, град светлости израда разгледнице (press clipping).

Велика Британија, колевка индустрије.

Ла Манш – групно истраживање.

Баски и Баскија.

Сагледава географски положај Низоземља.

Сазнаје радње које становништво Низоземља предузима у борби са морем.

Проширује знања о Паризу.

Приступа изради дигиталне разгледнице Париза на основу прикупљених података и материјала.

Упознаје привредни значај Ла Манша.

Сазнаје о постојању специфичне етничке групе на простору Европе.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу



6968






Скандинавија и Балтички штит.

„Без неписмених” у Северној Европи – групно истраживање.

Северно море, извор богатсва.

Схвата зашто је Северна Европа најнасељенија од свих регија на високим географским ширинама.

Може да изложи заједничке одлике становништва, као и привреде земаља Северне Европе.

Схвата да се висок животни стандард може остварити и у суровом природном окружењу и на који начин се то остварује.

Проширује постојећа знања и сагледава привредни значај Северног мора.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу




70






Регије Источне Европе

Етничко шаренило Сибира – групно истраживање.

Природни ресурси Русије– израда Power Point презентације.

Москва –понос Русије – израда Power Point презентације.

Чернобиљ, Украјина – савремена катастрофа.

Ученик схвата узроке дубоке кризе у коју су запале земље Источне Европе.

Упоређује резултате државне и тржишне привреде.

Уочава географски положај, границе и величине држава.

Уочава величину и могућности Источне Европе и саме Русије.

Разликује европску и азијску Русију.

На основу прикупљених података израђује презентацију о Москви.

Сагледава грандиозност и значај Руске престонице.

ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.3.2.

разговор








и извори

карте

уџбеник


је





белешке


часу



Географске секције, слободне активности

Прогрмаски садржај географксе секције углавном прати садржај наставе и реализује се у 36 часова годишње. Програм рада географске секције утврђује се Годишњим планом рада школе. Омогућава ученицима члановима секције лакшу социјализацију, већу активност, могућност да испоље своје способности и афинитете, као и своју креативност. У раду географске секције могу да учествују сви ученици. Чланство и рад нису условљени нарочитим интелектуалним способностима или већом количином знања из географије. Битно је искрено интересовање, спремност за рад, слободно опредељење за поједине садржаје.

7170

План рада географске секције:

Упознавање ученика са планом рада географске секције.

1. Теренске вежбе у непосредној околини – одлазак до најближе реке, мерење нивоа издани, облизака оближњег изворишта...

2. Посета Ботаничкој башти и Природњачком музеју.

3. Израда немих карата Европе и европских регија, картографских знакова и апликација за неме карте.

4. Press clipping – прикупљање и сређивање актуелних новинских чланака везаних за наставне садржаје географије за шести разред.

5. Израда презентација и мултимедијалних садржаја о регијама и државама Европе у Power Point-у (у сарадњи, корелацији са информатиком).

6. Посета амбасади неке европске државе.

7. Израда географских фото-албума.

8. Обрада (статистички, табеларни и графички материјали), анализа и презентација података о структури (полна, старосна, образовна...) становништва појединих регија Европе или европских држава.

9. Есејски радови са тематиком наставних садржаја географије за шести разред, на пример: Маслина – Медитеран; Промена граница Европе према Азији; Језици народа Европе (у корелацији са српским језиком) и сл.

10. Израда туристичких, промотивних плаката за европске државе и за нашу земљу.

11. Организовање квизова и географских сусрета.

12. Прикупљање, обрада и анализа података о природном и вештачком кретању становништва у непосредном окружењу.

13. Организовање тематских вечери: Дани Фрнцуске/Италије, Грчко вече...

14. Прикупљање и анализа података о заступљености појединих привредних делатности и грана у насељу и ближој околини.

15. Теренске вежбе у непосредној околини (прикупљање података, посматрање, мерење, анкетирање, интервјуи...)

16. „Туристички водичи” у градовима Европе: Рим, Париз, Лондон, Барселона, Атина...

17. Организовање заједничких акција са еколошком секцијом – Очување животне средине.

18. Насеља у окружењу: старост, порекло имена (геонимика), изглед, локација и сл, у сарадњи са секцијом младих историчара.


72

7. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Инклузивно образовање у Србији регулисано је Законом о образовању из 2009. године, који захтева пуну инклузију за ученике који су били ван образовног система. Под тим се подразумева тимски рад који укључује више актера образовања. Да би иклузивно образовање (ИОП) било оперативно и применљиво, потребно је да се на адекватан начин испланирају све активности које ће довести до жељеног циља и испуњења образовних постигнућа ученика у складу с његовим способностима.

Постоје три врсте ИОП-а (Вујчић 2014: 42):

• ИОП 1 се ради по прилагођеном програму, • ИОП 2 се ради по измењеном програму, • ИОП 3 је обогаћен и проширен програм.

За одређивање било које врсте ИОП-а неопходне је пратити образовне стандарде који су најбоља одредница за додатну подршку детету.

Ученици који не могу да испуне захтеве образовног система и којима је потребна додатна подршка у образовању и васпитању имају право на ИОП. То су најчешће ученици:

• са оштећеним видом и/или слухом;• са оштећеном гласовно-говорном комуникацијом;• са менталном ретардацијом – по правилу су спори, краткотрајног и слабије

развијеног памћења, лоше концентрације, теже усвајају сложеније облике изражавања, а способности апстракције и закључивања су им битно смањене;

• са телесним инвалидитетом и моторичким сметњама – имају потешкоће у давању повратне информације о усвојености наставних садржаја, може се јавити спорост, недовољна прецизност и уредност; то су тешкоће у читању (дислексија), тешкоће у писању (дисграфија) и тешкоће у рачунању (дискалкулија);

• са сметњама из спектра аутизма;• са поремећајем личности.

Ученицима са посебним потребама, с потешкоћама у развоју, треба припремити посебан програм, примерен њиховим способностима. Треба им обезбедити општа и специфична наставна средства и помагала и сталну стручну помоћ лекара, дефектолога и осталих стручних сарадника.

ИОП 1 (прилагођени ИОП) за наставу географије у шестом разреду израђује се према наставним целинама и темама, исходима учења, кључним појмовима, новим стручним називима. Већина кључних појмова се понавља из ранијих разреда или из предходних наставних тема и целина. Сталним понављањем и допуњавањем темељних географских појмова може се постићи веома квалитетан ниво знања код ученика који раде по пролагођеном ИОП-у. Боље је усвојити мањи број садржаја него наметати већи број који ученици неће моћи усвојити. Наставне садржаје треба обрађивати на посебан начин, прихватљив ученицима са посебним потребама и путем конкретних примера. Потребно је одабрати примерене задатке за понављање и вежбање (диференциране по тежини, врсти и начину решавања) те израдити тестове знања мањег опсега и са мањим бројем задатака него за ученике који похађају наставу по редовном програму.

7372

Временски и програмски оквир ИОП-а 1 је индивидуалан те се израђује у сарадњи са стручним сарадницима за сваког ученика посебно. Стручна помоћ од стране педагога и школског психолога је неопходна и приликом прављења разлике међу ученицима који су за допунску наставу, односно ученика којима је потребан прилагођени ИОП. Прилагођени програм може се током школске године допуњавати или растеретити ако предметни наставник уочи да је исти прелак или презахтеван за ученика. Предметни наставник треба да прилагоди способностима и потребама сваког ученика циљеве наставе географије, активности за ученике, облике рада, наставна средства и помагала.

ИОП 2 (измењени ИОП) се израђује за ученике са менталном ретардацијом који су по правилу спори, краткотрајног и слабије развијеног памћења, лоше концентрације. Теже усвајају сложеније облике изражавања, а способности апстракције и закључивања су им битно смањене, у неким случајевима са озбиљним сметњама из спектра аутизма. За успешан наставни процес са оваквим ученицима неопходна је перманентна стручна помоћ у виду дефектолога, психолога, лекара и педагошког асистента, који би помагао предметном наставнику у раду (Вујчић 2014: 41–45).

Током цивилизацијског развоја и развоја школских система присутна је, некада више, а некада мање, тежња да се даровити и креативни ученици открију и стимулишу за ствара-лачки рад. Међутим, са аспекта данашњег развоја друштва, науке, технике и технологије, морамо да нагласимо да у настави, онако како је она сада конципирана и организована, нема довољно могућности и услова за развој даровитости и креативности код ученика. Проблеми који се у овом домену јављају последица су традиционалног приступа органи-зацији и реализацији наставног процеса, неадекватне идентификације даровитих и кре-ативних ученика, недовољно јасних критеријума у одређивању даровитости и креатив-ности и непознавања општих карактеристика даровитих и креативних ученика.

Шта је то даровитост, како да индентификујемо даровитог ученика, какав приступ у организацији и реализацији настваног процеса да му понудимо, којим методама да се користимо?

Постоји велики број различитих теорија које нам описују даровитост, међу којима се посебно истичу три најчешће концепције даровитости: Стенбергова, теорија по Гањеу и Рензулијева. Вредност ових теорија лежи у томе што јасно решавају релације између кључних појмова – креативности, спосбности, талентованости и личности.

• Стенберг описује даровитост као изузетну, неуобичајену интеленгенцију. Његова концепција даровитости је когнитивистичка и у њој најбитније интелектуалне карактеристике креативно-даровитих особа (ученика) представљају њихове способности да виде проблем на другачији начин од осталих људи. Они мисле дивергентно о могућим решењима и користе процесе увиђања приликом решавања проблема или испуњавања задтака.

• Гање нуди еклетички модел који јасно разликује и одређује односе између даровитости и талента, даровитости и кративности, и талента и креативности.

• Рензулијева теорија има имплицитну теоријску основу, што значи да не наглашава посебно когнитивне операције, нити развој, али је резултат уопштавања

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ7. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

74

вишегодишњег искуства у васпитно-образовном раду са даровитом децом, те је као таква блиска школској реалности. Његово схватање даровитости подразумева заправо даровито понашање које подржава интеракцију три групе карактеристика: натпросечне интелектуалне способности, висок ниво посвећености задатку и висок ниво креативности. По Рензулију даровити ученици су они који поседују овај композитни склоп црта и примењују га на било коју понтенцијалну вредну област људског рада, па самим тим и на учење. Даровтост ученика се практично огледа у успешном испуњавању задатака који им се постављају у школи и код куће, испољавајући при том велику способност учења.

Рад са даровитим ученицима се рализује кроз следеће етапе:

Прва етапа је индетификација. Она је први и можда најтежи корак у раду са даровитим ученицима. За испитивање и идентификацију даровите и креативне деце веома често се користе и различите врсте тестова. Међутим, и овде постоје одређени проблеми, јер резултати и најбоље конструисаних тестова, за област којој су намењени, нису сигуран показатељи даровитости и креативности, пре свега, зато што не постоје довољно јасни критеријуми за њихово одређивање. Зато је потребно да предметни наставник добро познаје различите карактеристике и типове даровитих ученика. Најзаступљенији су:

• енциклопедиста – пуно зна о разним стварима и ван школских предмета (овај тип може нас упутити на на то да имамо даровитог ученика за географију);

• „муња” – брзо разуме објашњења и често налази одговоре пре других (такође битан тип даровитог ученика са аспекта наставе географије);

• поверљив тип;• дипломата;• гимнастичар;• тип са брзим рефлексима;• граматичар;• географ – зна пуно о различитим крајевима света и начину живота у појединим

земљама;• комичар;• инструменталиста;• судија;• координатор – добар организатор када се ради на пројекту, мисли о свим детаљима,

зна како да распореди посао и све стиже на време.

Након препознавања надарених ученика наставник то сазнање сигнализира оде- љењском старешини, родитељу, ПП служби, Стручном тиму за инклузивно образовање.

Најбољи приступ који наставници могу имати према даровитим и креативним ученицима јесте онај који ствара услове и омогућава да у њима открију, ослобађају и развијају потенцијалне способности и да препознају и уважавају њихове индивидуалне могућности и образовне потребе.

Образовна решења, односно видови подршке даровитим ученицима, могу се остварити обогаћивањем програма и диференцијацијом курикулума кроз индивидуализацију и кроз

7574

обогаћени и проширени ИОП за даровите ученике. Када одредимо степен, односно ниво, на коме ће се радити са даровитим учеником, планиране активности могу бити следеће, у зависности од конкретног случаја):

• ваннаставне активности – слободне активности (секције), самостално учење и рад код куће, online учење, истраживачке станице, семинари, фестивали науке...

• активности у редовној насатави – коришћење напреднијих уџбеника или материјала са интернета, прилика да брже прође кроз базично градиво, истраживачки рад, рад са ментором, обезбеђивање наставе која садржи анализу и синтезу у учењу наставних садржаја, а не само меморисање чињеница, развој способности логичког и стваралачког мишљења.

ИОП 3 (обогаћени ИОП) за даровите ученике је апсолутно индивидуална ствар и он је применљив за различитих типова даровитости. У том смислу је немогуће дати временске и програмске оквире, па чак ни предлоге за израду ИОП-а 3.

Предметни наставник би требало да користи посебне методичке приступе у раду са даровитим ученицима утемељене на савременим стратегијама:

• стратегија поучавања – проблемско поучавање (проблемска настава), хеуристичко поучавање, програмирано поучавање;

• стратегија учења откривањем – истраживање, пројекат и симулација (данас је на располагању велики број софтверских пакета помоћу којих се може вршити симулација одговарајућих појава и процеса у географском омотачу, а које наставник може да зада).

Код даровитих и талентованих ученика у оваквом систему образовања и васпитања често се као озбиљан проблем јавља мотивација. Наиме, наш систем је, нажалост, још увек скоро у потпуности прилагођен „просечном” ученику и зато је потебно да даровите ученике мотивишемо: добијање одређених повластица (кроз оцену или други облик награде) за резултате на такмичењима, иновације или изузетне резултате у неком другом облику активности; јавно похваљивање, кроз књигу обавештења, сајт школе, онлајн ученички клуб и друге медије; укључивање у презентацију школе; вршњачка едукација, тј. поставити их у улогу предавача и оних који едукују друге ученике, вођење часа...Посебан нагласак треба ставити на активну употребу стеченог знања, тј. на самосталну продукцију, на видљиве резултате рада; на процену рада и успостављање критеријума успешности; на унутрашње задовољство, на осећај постигнућа и поноса због раста сазнања, развоја способности и овладавања одређеним областима. Тиме би се показала општа и специфична брига за напредовање надарене деце и не би се заустављао њихов развој и потребе на рачун просечности.

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ7. ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

76

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у настави. Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик се оспособљава за објективну процену сопствених и постигнућа других ученика и развијање система вредности.

Како би оцена била што реалнија и ученикова образовна постигнућа оцењена на адекватан начин, наставник се мора придржавати следећих принципа:

• објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;• релевантност оцењивања;• коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;• правичност у оцењивању;• редовност и благовременост у оцењивању;• оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;• уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа

ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу с програмом предмета.

Може се оцењивати и на основу активности и резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја и домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу с програмом предмета.

Прилог бр. 6: Критеријуми за бројчано оцењивање

Оцена Критеријум

Одличан 5

Ученик који остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве утврђене на основном и средњем нивоу, као и већину захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања, добија оцену одличан.

Врло добар 4

Ученик који остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњавања захтеве утврђене на основном и средњем нивоу, као и део захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања, добија оцену врло добар.

7776

Добар 3

Ученик који остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњава захтеве утврђене на основном нивоу и већи део оних на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз своје ангажовање, добија оцену добар.

Довољан 2

Ученик који остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњава уз помоћ наставника захтеве утврђене у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве одређене индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз своје ангажовање, добија оцену довољан.

Недовољан 1Ученик који не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњавања захтеве утврђене на основном нивоу постигнућа, добија оцену недовољан.

Прилог бр. 7: Предлог примера за праћење и оцењивање наставе географије у шестом разреду

Област оцењивања

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ (Светско море и његова хоризонтална подела; својства морске воде; кретање морске воде; разуђеност обала. Воде на копну: издани и извори, реке, речна мрежа, речни сливови, језера – подела према постанку језерског басена. Загађивање мора и копнених вода и значај њихове заштите. Проблем несташице воде на Земљи)

Знање (исходи)

Схвата однос копнених и водених површина; препознаје појам светско море и дефинише мање водене површине; именује и на географској карти одређуј простирање океана и мора; описује облике разуђености обала и препознаје их на географској карти; наводи и описује својства морске воде; објашњава значај мора за људе и њихове делатности; разликује речну мрежу, речни систем и речни слив; препознаје облике појављивања воде на копну, њихова својства, распрострањеност и значај; објашњава поделу језера према начину постанка њихових басена и значај језера; препознаје на географској карти највеће реке и језера на свету; на немој карти означава океане, већа мора, заливе и остале облике хоризонталне разуђености, реке, језера и развођа, разликује позитивне и негативне утицаје, глобалне и локалне последице човековог деловања на хидросферу и именује загађиваче воде; разуме важност и значај личног учешћа у заштити природе, обнови и унапређивању вода и животне средине; примена знања у различитим животним ситуацијама (игра, учење, опасности, излети).

Активности које се оцењују

Усмена и писмена провера знања; активност на часу; домаћи задатак; израда семинарских радова и презентација; примена знања и вештина.

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И

ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

78


БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ НА ЗЕМЉИ (Биљне заједнице на Земљи: утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност биљног света. Животињски свет на Земљи: утицај климе, биљног света и човека на распрострањеност животињског света. Значај, заштита и унапређивање биљног и животињског света)


Разуме утицај климе, рељефа земљишта и човека на распрострањеност живог света на Земљи; разуме узрочно-последичну везу природних и друштвних појава и процеса у географском омотачу Земље; развијање способности уочавања основних одлика природних зона на Земљи; разуме и препознаје последице негативног утицаја човека на биљни и животињски свет; објашња појам биосфере; препознаје и просторно дефинише природне зоне на Земљи; познаје мере заштите биљака и животиња у непосредном окружењу; препознаје природне индикаторе загађености ваздуха; разуме важност и могућности личног учешћа у заштити екосистема.




СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ (Екумена: број становника на Земљи, густина насељености, природни прираштај светског становништва. Структура светског становништва: расна, национална, старосна, полна, верска, професионална... Миграције светског становништва: узроци, врсте и последице миграција)


Усвајање основних појмова о становништву и насељима на Земљи и њиховом размештају; стицање нових знања о природном и механичком кретању становништва; упознавање различитих структура становништва на Земљи; упознавање карактеристичних раса, народа и религија; уочавање карактеристичних насељених и ненасељених делова Земљине површине; упознавање најважнијих демографских проблема савременог света; сагледавање јединства друштвених и природних чинилаца и њихов значај; препознавање разлика село:град; усвајање појмова урбанизације, конурбације и мегалополиса; препознаје и објашњава појам светско становништво; познаје појам екумене и њених граница; наводи факторе који утичу на густину насељености; разуме условљеност распореда становништва друштвеним и природним факторима; на географској карти дефинише распоред становништва; објашњава појмове наталитет, морталитет, природни прираштај; препознаје континенте и регије са високим и ниским природним прираштајем; разуме појам миграције и наводи узроке настанка; разуме основне структуре становништва; објашњава разлоге великих миграција становништва кроз историју.



7978


ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ (Природна и географска средина; појам географске регије. Привреда: подела на привредне делатности и гране; утицај природних и друштвених фактора на развој привреде)


Усвајање појмова о географској и природној средини, разумевање појма регије и усвајање основних принципа регионализације; уочавање основних односа и веза између привредних делатности и привредних грана; разумевање утицаја природних и друштвених фактора на развој привредних грана; проширивање постојећих знања о привреди и њеним делатностима у циљу правовремене професионалне оријентације; може да објасни природну средину и природне ресурсе; зна у чему се састоји негативан утицај човека на природну средину; упознаје појмове обновљивих и необновљивих приодних ресурса, рециклаже, озонске рупе, ефекат стаклене баште; зна шта је појам географске регије и карактеристике регије; разликује природне и географске регије; може да дефинише појам регионалне географије; објашњава појам привреде и привредних сектора; дефинише појмове примарне, секундарне и терцијарне делатности; зна на које се гране деле пољопривреда и индустрија; схвата разлику између лаке и тешке индустрије; може да објасни основне разлике између државне и тржишне привреде; објашњава елементе по којима се разликују развијене и неразвијене земље; на географској карти одређује положај привредно развијених и неразвијених земаља; самостално попуњава неме карте; познаје неке начине рационалног коришћења природних ресурса.




ЈУЖНА ЕВРОПА (Природногеографске одлике Јужне Европе: вертикална и хоризонтална разуђеност европског континента, климатска и вегетацијска обележја, хидрографске карактеристике. Друштвеноекономске одлике Јужне Европе: становништво, насеља, природна богатства, привреда и политичка подела Јужне Европе. Државе на Балканском полуострву: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Словенија, Хрватска, Македонија, Албанија, Бугарска и Грчка. Апенинско полуострво: Италија. Пиринејско полуострво: Шпанија и Португалија. Географски преглед осталих држава Јужне Европе: Андора, Монако, Ватикан, Сан Марино, Малта)


Активирање постојећих знања и усвајање нових знања о Јужној Европи; упознавање са основним природним одликама и специфичностима Јужне Европе; упознавање са одликама и специфичнос-тима становништва и насеља у Јужној Европи; упознавање основних одлика држава Јужне Европе; активно упознавање геопростора кроз употребу картографског материјала; развијање одговор-ности према себи, окружењу и културном наслеђу; одређује географски положај Јужне Европе на географској карти; објашњава значај географског положаја Јужне Европе; препознаје на географ-ској карти Јужне Европе основне облике рељефа; разликује климатске типове и наводи примере утицаја појединих типова климе на живот и рад људи у Јужној Европи; разликује основне типове земљиштаи њихову распрострањеност на простору Јужне Европе; разликује етнички и верски састав становништва Јужне Европе; разуме и објашњава значај Средоземља за живот људи и њи-хову делатност; зна основне одлике држава Јужне Европе и њихове специфичности.





80

8.1. ПИСМЕНА ПРОВЕРА

Распоред писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује за свако одељење на огласној табли, односно на званичној интернет--страни школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту, а може да се планира највише једна провера у дану, и две у наставној недељи. Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник осам дана од дана провере, у противном се писмена провера поништава. Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено проверавати најкасније пет дана пре провере.

Приликом израде питања за тестове провере знања треба обратити пажњу на неколико веома битних правила.

Прво правило: намена задатака. Пошто су ово задаци за проверу знања ученика, веома је битно уважити индивидуалност сваког ученика. У том смислу можемо се определити за два концепта. Први – да урадимо индивидуализоване тестове за сваког ученика или други – да припремимо тестове за групе ученика сличних могућности. Овакав начин тестирања захтева више времена за припрему и, што је главни недостак, не дозвољава ученицима да раде тежа питања, односно да пређу на неки виши ниво.

Друго правило је израда питања у складу са нивоима ученичких постигнућа, односно, израда по захтевима стандарда предвиђених за наставни садржај чију усвојеност проверавамо.

Треће правило: форма задатака. Приликом израде треба се трудити да задаци буду у различитим формама:

• питања затвореног типа: вишеструки избор (највише заступљен), алтернативни избор, спаривање, сређивање...

• питања отвореног типа: допуњавање, кратак одговор (понекад), есејски одговор (ретко заступљен, избегавати).

Код израде задатак вишеструког избора треба водити рачуна о следећем:

• разлика између понуђених одговра мора бити јасна, јер недовољно јасна разлика изазива забуну, испитује разумевање прочитаног, а не усвојено знање односно стандард;

• одабир дистрактора мора бити ваљан – треба да изгледају могуће, али су очигледно нетачни за оне који знају;

• сви дистрактори морају бити једнако вероватни;• користити само добре дистракторе, па чак и мањи број, лоши продужавају тест, а

неће их бирати;• тачан одговор се не сме разликовати од дистрактора по дужини, стилу или

граматичкој конструкцији, теба избегавати непотребне различитости;• избегавајте изразе као никада, увек, све од наведеног или ништа од наведеног – лако

се одбацују као нетачни;• избегавајте исту кључну реч у питању и само у тачном одговору.

8180

У задацима алтернативног типа посебну пажњу треба обратити да:

• формулације зaдaтака морају бити такве да се потпуно недвосмислено сврставају у категорије тачно или нeтачно;

• избегавати кoришћeњe (двoструких) нeгaциja, слoжeних рeчeница, тeшких и мање познатих речи и слично;

• опрeзно кoриститe рeчи: никaд, сaмo, свe, увeк, ниjeдaн (подстичу на oдгoвoр „нe”), кao и облике: мoглo би, мoжe, пoнeкaд, нeкoликo, мнoгo (подстичу на oдгoвoр „дa”);

• кoриститe прeцизнe квaнтификaциje кад је могуће (нпр. 15%, пoлoвинa, итд);• нe прeписивати гoтoвe рeчeницe из уџбeникa кao зaдaткe;• нaпрaвити вишe нeтачних нeгo тачних тврдњи (60 : 40);• тачнe и нeтачнe тврдњe трeба да буду сличне по стилу, дужини.

Приликом израде питања која имају форму повезивања и сређивања веома је важно да:

• дамо прецизне инструкције у вези са критеријумом сређивања или повезивања (битно је дати инструкцију о постојању вишеструких одговора);

• користити поједине честице питања за више одговора (да се смањи могућност погађања) или користити више одговора него питања;

• све честице за одговоре морају бити вероватне, везе које се траже морају бити на истој страници;

• на левој страни буду честице питања, а на десној честице одговора;• честице за одговор имају логички след (хронолошки, азбучни и сл);• приликом израде кључа водити рачуно о томе како ће се бодовати и оцењивати

делимично тачни одговори.

За питања отвореног типа најчешће користимо форме допуне реченице или кратког одговора. Ако користите недовршене реченице као форму питања, никада не стављајте више од две празне црте унутар једног задатка. Најбоље је користити само једну црту у једној реченици на крају, а оно што се допуњава треба да буде једнозначно. У свим задацима једног теста црте треба да буду једнаке дужине. Свакако су задаци отвореног типа у форми директног питања, односно кратког есејског одговора, бољи од недовршених реченица. Када правите задатке ове форме, питање треба да буде тако постављено да се очекује само један тачан одговор. Притом морате јасно назначити колико се детаљан одговор очекује. У формулацији питања треба избегавати граматичке облике који упућују на тачан одговор, на пример род, број и силчно.

Кључ и начин бодовања одговора су саставни део сваког теста и са њим треба увек упознати ученике. Притом, посебну пажњу треба обратити на вредновање делимично тачних одговора који се могу јавити код питања форме спајања, повезивања или „вишеделних” задатака.



82

8.1.1. ПРИМЕРИ ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА:

Број питања

ОКЕАНИ И МОРА(Светско море и његова хоризонтална подела; својства морске воде;

кретање морске воде; разуђеност обале)Поени

1.

Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.Како се називају највеће водене површине на Земљи?

________________________________________________________________

1

2.

Ако су тврдње тачне заокружи Т, ако нису заокружи Н.Већи део јужне Земљине хемисфере покривају водене површине. Т НВећи део севере Земљине хемисфере покривају водене површине. Т НВећи део источне Земљине полулопте прекривен је водом. Т НВећи део западне Земљине полулопте прекривен је водом. Т Н

2

3.

Заокружи слова испред тачних тврдњи.Салинитет Црвеног мора износи 42 ‰ услед:а) географског положаја мора;б) његове велике дубине;в) малог броја река које се уливају у њега;г) боје и провидности воде;д) одсуства великих таласa;ђ) великог испаравања.

3

4.

У левој колони се налазе географски појмови, а у десној њихова значења. Повежи појмове са значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.а) залив ____ копно окружено водом са три странеб) острво ____ делови мора који дубље залазе у копнов) мореуз ____ копно окружено водом са свих страна ____ уски водени пролази који спајају мора, а раздвајају копна

2

5.

Заокружи слово испред тачне тврдње.Морска вода се креће у виду плиме и осеке. Оне настају услед деловања:а) јаких олујних ветрова;б) привлачне силе Месеца и Сунца;в) разлике у температури морске воде;г) велике количине падавина.

1

6.

Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.Луке Нарвик и Мурманск налазе се унутар поларног круга, али се саобраћај у њима обавља током читаве године. Зашто?

________________________________________________________________ .

3

8382

7.

У табели су дати подаци који се односе на површине океана. Поред сваког броја упиши име океана, водећи рачуна о томе колика је његова површина.

2

Океан Површина у км²

178.700.000

91.700.000

76.200.000

20.000.000

14.700.000

8.

Заокружи слова испред тачних тврдњи.Димензије таласа, њихова висина и дужина зависе од:а) дубине океана или мора;б) од брзине и трајања ветра;в) површине простора на коме настају;г) утицаја гравитационе силе небеских тела;д) салинитета и температуре морске воде.

2

9.

На линијама испод слика упиши ком типу припадају приказана мора.Према свом положају у односу на океане и копнене површине, мора могу бити унутрашња или средоземна, ивична и међуострвска.

______________________ ______________________

2

10.

Заокружи слово испред тачног одговора.Фјордови су посебна врста залива карактеристична за обале северне Европе, за Скандинавско полуострво. Зашто?а) Због сталног спуштања обале, њеног тоњења.б) Због климатских прилика у даљој геолошкој прошлости.в) Због врсте стена које граде обалу Скандинавије.г) Због разорног дејства морских таласа на обале полуострва.

3



84


ВОДЕ НА КОПНУ(Издани и извори, реке, речна мрежа, речни сливови, језера – подела

према постанку језерских басена)Поени

1.

У левој колони се налазе географски појмови, а у десној њихова значења. Повежи појмове са значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.а) минералне воде ___ место где подземна вода избија на површину

Земљеб) изданска вода ___ вода која са површине Земље пролази кроз

пропустљиве стене и задржава се над слојевима вододрживих стена

в) извор ___ вода која се у Земљиној кори налази између два вододржива слоја

г) артешка вода ___ подземне воде које растварају минерале у Земљиној кори и кроз пукотине избијају на површину Земље

2

2.

Заокружи слово испред тачног одговора.Како називамо границу између два слива?а) вододелница;б) развође;в) водостај;г) протицај.

1

3.

У левој колони налазе се географски појмови, а у десној њихова значења. Повежи појмове са значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.а) речни систем ___ све реке једне територијеб) естуар ___ главна река са својим притокамав) речна мрежа ___ начин храњења реке водом ___ левкасто ушће реке

2

4.

Заокружи слова испред тачних одговора.Шта су елементи сваког водотока?а) извор;б) водопад;в) корито;г) ушће;д) ада.

1

5.

Ако су тврдње тачне заокружи Т, ако нису заокружи Н.У крашким пределима честа су појава реке понорнице. Т НКрикови и вади или уади су сува речна корита. Т НПланинске, брзе реке својим током меандрирају. Т НАртешки бунари су природни извори воде. Т Н

2

6.Допуни реченицу.Елементи језера су _____________ и _____________ која га испуњава.

1

8584

7.

У левој колони налазе се називи језера, а у десној њиховначин постанка. Повежи имена са врстом језера тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) Тангањика ____ еолскаб) Палићко ____ тектонскав) Обедска бара ____ глацијална ____ речна

2

8.

Заокружи слова испред тачних тврдњи.

Глацијална језера могу настати:а) у областима високих географских ширина;б) у долинама великих равничарских река;в) на високим планинама;г) у пределима изграђеним од кречњака;д) на местима великих тектонских ровова.

4


БИЉНЕ И ЖИВОТИЊСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА ЗЕМЉИ(Утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност

биљног и животињског света, заштита и унапређење)Поени

1.Допуни реченицу.Биосфера је __________________ свет на Земљи.

1

2.

У левој колони налазе се појмови, а у десној њихова значења. Повежи појмове са значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) абиотски фактори ____ вода, земљиште, рељеф

б) биотски фактори ____ утицај човека

____ температура, ваздух, ветар

____ Сунчева топлота

____ узајамно деловање биљака и животиња

2

3.

Ако су тврдње тачне заокружи Т, ако нису заокружи Н.Тропске шуме обухватају области које су под утицајем тропске и монсунске климе. Т Н

Саване су области обрасле ниском травом са врло оскудним животињским светом. Т Н

Велика пространства јужне Земљине хемисфере прекривена су тундрама обраслим високим травама. Т Н

У умереним топлотним појасевима, умереноконтиненталне климе, заступљене су листопадне шуме. Т Н

3



86

4.

У левој колони дате су животиње, а у десној природне вегетацијске зоне у којим оне живе. Повежи животиње са природним стаништем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) тигар ____ џунгла

б) камила ____ савана

в) зебра ____ пустиња

г) дивља свиња ____ тундра

____ листопадна шума

1

5.


Област Медитерана у Европи, Азији и Африци ограничена је на простор у коме успева:

а) винова лоза;

б) дуван;

в) маслина.

1

6.

Одговори на питање заокруживање слова. Објашњење одговора упиши на линију испод.

Да ли се бели медвед храни пингвинима? ДА НЕ

Зашто? ________________________________________________

2

7.


Шта је заједничко за области Јужне Америке, Африке и Аустралије које пресеца јужни повратник?

а) прашуме;

б) пустиње;

в) тундре.

2

8786


СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ(Екумена: број становника на Земљи, густина насељености, природни прираштај светског становништва; структура светског становништва; миграције светског становништва; насеља: врсте и типови)

Поени

1.

У левој колони дати су термини, а у десној њихова значења. Повежи термине са значењем тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.а) екумена ____ насељени део Земљеб) анекумена ____ густо насељени део Земље ____ ненасељени део Земље

1

2.

У левој колони дати су појмови, а у десној топлотни појасеви на које се они односе. Повежи појмове са одговарајућим топлотним појасевима тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.а) најповољнији услови за живот _____ хладниб) живи најмање становника _____ умеренив) мање повољни услови живота _____ жаркиг) најгушће насељени

2

3.

Ако су тврдње тачне заокружи Т, ако нису заокружи Н.Када је наталитет већи од морталитета, број становника се повећава.

Т НПриродни прираштај је већи у неразвијеним државама света.

Т НКада је морталитет већи од наталитета, број становника се повећава.

Т НПриродни прираштај је већи у развијеним државама света.

Т Н

1

4.

Испод датих полно-старосних пирамида упиши слово одговарајуће тврдње, карактеристике.а) Природни прираштај близак нули, дуг животни век, средње развијене земље.б) Висок природни прираштај, кратак животни век, неразвијене земље.в) Природни прираштај у паду, дуг животни век, развијене земље.

____________________ ____________________ ____________________

3



88

5.


Свако кретање становника с једне територије на другу назива се:а) депопулација;б) миграција;в) асимилација;г) сеграгација.

1

6.

У левој колони дате су светске регије, а у десној народи. Повежи светске регије са одговарајућим народима тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) ислам ____ Јапанциб) јудаизам ____ Русив) хришћанство ____ Индијциг) хиндуизам ____ Јевреји ____ Арапи

2

7.


На основу чега је извршена подела насеља на сеоска и градска?а) броја становника;б) површина насеља;в) занимање становника;г) величине стамбених објеката.

1

8.

По изгледу и распореду кућа насеља могу бити:

а) збијеног; б) линијског; в) разбијеног типа. На линијама испод слика упиши слово одговарајућег типа насеља.

_______________________ _____________________ ____________________

2

9.

Поређај градове по величини, броју становника од најмањег до највећег уписујући бројеве од 1 до 3 на линије испред града.

___ Мексико Сити ___ Београд ___ Мадрид

1

8988


ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ(Природна и географска средина; географска регија; привреда: подела на привредне делатности и гране; утицај природних и

друштвених фактора на развој привреде)

Поени

1.

Заокружи слова испред тврдњи које се односе на географску средину.

а) окружење у којем човек живи;б) чине је жива бића и неживи елементи;в) последице људских активности су све веће;г) измењена средина прилагођена људским потребама;д) прашуме Амазона и поларни предели.

1

2.

Допуни реченицу:

Поједине мање или веће територије на Земљиној површини које се разликују од других околних територија, називају се _________________________.

1

3.

Допуни реченицу:

Скуп свих делатности којима се производе и размењују добра и услуге ради задовољавања човекових потреба назива се __________________.

1

4.

У левој колони дате су привредне делатности, а у десној сектори којима оне припадају. Повежи привредне делатности са одговарајућим секторима тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) шумарство ___ секундарниб) рударство ___ терцијарнив) трговина ___ квартарни ___примарни

1

5.Допуни реченицу:Пољопривреда је гајење и искоришћавање _______________________ и _____________________________ корисних за човека.

1

6.

У левој колони дате су делатности, а у десној занимања. Повежи делатности са одговарајућим занимањима тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) производне делатности ___ машинбраварб) услужне делатности ___ конобар ___ банкар ___ учитељ ___ рудар ___ столар

2



90

7.

У левој колони дати су фактори који утичу на развој привредних делатности. Повежи факторе и привредне делатности тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) агротехничке мере ___ саобраћајб) долина реке ___ туризамв) термоминални извори ___ индустријаг) хидроенергетски потенцијал река

3

8.

Заокружи слова испред тачног одговора.

Ради заштите животне средине за производњу електричне енергије треба користити:а) хидроелектране;б) термоелектране;в) соларне електране;г) ветрењаче;д) неклеарне електране.

2


РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ(Општи географски преглед)

Поени

1.


Европа се у односу на екватор и Гринич налази:а) северно и западно;б) јужно и источно;в) северно и источно;г) јужно и западно.

1

2.

У левој колони дати су мореузи и канали, а у десној велике водене површине које запљускују обале Европе. Повежи мореузе и канале тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) Коринстски канал ___ Цено и Мраморно мореб) Гибралтарски канал ___ Јонско и Егејско морев) Босфорски мореуз ___ Средоземно и Црвено море ___Средоземно море и Атлантик

3

3.


Која су од наведених полуострва европска:а) Балканско; б) Малајско;в) Апенинско;г) Пиринејско;д) Лабрадорско;ђ) Скандинавско;е) Арабијско.

1

9190

4.

Ако су тврдње тачне заокружи Т, ако нису заокружи Н.

Источноевропска и Прибалтичка низија по начину постанка су тектонске низије. Т НПанонска и Влашка низија су по начину постака исте низије. Т НПадска и Солунска низија су настале од наноса великих река. Т НТракијска и Тесалијска низија се налазе на Пиринејском полуострву. Т Н

2

5.


Младе веначне планине Европе су:а) Алпи; б) Анди;в) Каракорум;г) Карпати;д) Пиринеји;ђ) Хималаји;е) Апенини.

2

6.

На немој карти упиши бројеве на места где се налазе дати појмови.

1. Дунав; 2. Рајна; 3. Волга; 4. По; 5. Сена.

5

7.


Становници Сан Торинија, Месине и Напуља страхују од:а) поплава; б) вулкана;в) клизишта;г) олуја.

3



92

8.

У левој колони дате су природне биљне области, а у десној одлике типова клима у којима оне успевају. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) листопадне шуме __ дуга, сува топла лета, благе кишовите зиме храста

б) макија __ свежа лета, благе зиме и велика количина падавинав) степа __ хладне, дуге зиме, кратка и свежа лета __ топла лета, хладне зиме

4

9.

У левој колони дате су одлике европске регије, а у десној регије. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) већинско становништво су припадници __ Западна Европа германске групе народа, потомци Викинга

б) баве се гајењем маслине, дувана, __ Источна Европа винове лозе и агрума

в) насељавају је Источни Словени __ Северна Европаг) пресудан утицај на климу има Атлантски __ Јужна Европа

океан и Голфска морска струјад) окосницу ове регије чине Дунав и Панонска низија __ Средња Европа

5

10.


Шта је заједничко за европске градове: Беч, Братиславу, Будимпешту и Београд:а) Дунав;б) Словени;в) Панонска низија;г) православље;д) главни градови.

3

11.


Западна Европа је привредно најразвијенији део континента. Т НУ западној Европи живе словенски народи. Т НКлима Западне Европе је атланска. Т ННајважнија река Западне Европе је Дунав. Т Н

2

12.

У левој колони дате су државе, а у десној њихове одлике. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) земља фјордова __ Швајцарскаб) целом дужином тече Висла __ Норвешкав) остварује велику зараду од алспког туризма __ Пољскаг) најсевернији рт Европе је на њеној територијид) њени градови су Лођ, Познањ, Краковђ) земља сатова, чоколаде и сирева

4

9392

13.

Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.Луке Нарвик и Мурманск се налазе унутар поларног круга, али се саобраћај у њима обавља током читаве године. Зашто?______________________________________.

2

14.

У левој колони су градови, а у десној државе у којима се налазе. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) Битољ __ Македонијаб) Мостар __ Босна и Херцеговинав) Пула __ Црна Гораг) Улцињ __ Словенијад) Куршумлија __ Хрватска __ Србија

2

15.Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.Који јужнословенски народи живе на простору бивше СФРЈ?______________________________________.

2

16.


а) Манчестер је један од светских центара текстилне индустрије. б) Понос француске ауто-индустије су Волво, Опел, Сеат.в) Финска је земаља са хиљаду језера.г) Словачко пиво Старопрамен је водећи бренд ове земље.д) Бугарска је једна од водећих земаља по производњи руже.ђ) Монако је најстарија европска република.е) Грчка није чланица ЕУ.ж) Острва Мадера припадају Португалу.

4


ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЕВРОПЕ Поени

1.


Европа је по површини најмањи континент. Т НЕвропски народи су припадници беле расе. Т НЕвропа је најмногољуднији континет. Т НВећина Европљана живи у градовима. Т Н

2

2.


Европска острва су:а) Бахами; б) Сицилија;в) Балеарска острва;г) Кипар;д) Крф;ђ) Сејшели;е) Сардинија.

2



94

3.

У левој колони су области, а у десној климатски типови. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) Панонска низија __ атлантска климаб) Азурна обала __ континентална климав) Западноевропска низија __ субполарна кима __ медитеранска клима

4

4.

У левој колони су одлике, а у десној државе на које се односе. Повежи их тако што ћеш уписати одговарајуће слово на празне линије десне колоне.

а) велики приходи од алпског туризма __ Аустријаб) кроз њу највећим делом протиче Рајна __ Немачкав) ту је делта Дунава __ Румунијаг) њени градови су Салцбург, Линц, Грацд) највећа је држава Средње Европеђ) Трансилванија је њена брдовита покрајина

5

5.


а) Река Гвадалкивир се улива у Атлански океан. б) Комо, Гарда и Мађоре су ледничка језера.в) Највећа притока Дунава на Балкану је Сава.г) Цело Скандинавско полуострво се налази унутар северног поларног

круга.д) Португал је парламентарна монарнија.ђ) Малта је најјужнија држава Европе.

4

6.


Полуострво Камчатка део је ватреног појаса Пацифика. Т НУкрајина има развијен планински и бањски туризам. Т НИако излази на 12 мора, Русија је претежно континентална. Т Н Готово читава Украјина лежи на Источноевропској низији. Т НПреко мореуза Керч Руска Федерација приближена је СевернојАмерици. Т Н

3

7.

Допуни реченице.

Обала Норвешке позната је по бројним ____________ .Највеће природно богатство Шведске су ___________ .Данска, Холандија и Белгија су по политичком уређењу _________ .Једина континентална држава Западне Европе је___________ .

4

8.

Одговори на питање. Одговор упиши на линији испод.

Шта је заједничко за следеће државе: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину?______________________________

2

9594

9.

Допуни реченицу.

На северу Италије пружају се _______________ планине, а дуж читавог полуострва __________________ планине.

2

10.


а) Острво Брач је познато по квалитетном мермеру.б) Словенија је нафтом најбогатија бивша република СФРЈ.в) Црна Гора је водећа пољопривредна земља у региону.г) БиХ је богата шумом, пашњацима и налазиштима боксита.д) Србија је највећа по површини и броју становника од све 4 бивше

републике СФРЈ.

4

11.

Одговори на питање. Одговор упиши на линиј испод.

У које две западноевропске државе њени становници нису поданици већ су грађани?_________________ и __________________ .

4

12.

Попуни табелу главним градовима датих држава.

4Белгија Финска Украјина Швајцарска Малта



96

8.1.2. РЕШЕЊЕ ТЕСТОВА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА


ОКЕАНИ И МОРА(Светско море и његова хоризонтална подела; својства морске воде;

кретање морске воде; разуђеност обале)

Поени

1. Океани

2. Т , Н, Т, Н

3. а, в, ђ

4. /, б, а, в

5. а

6.Због утицаја Голфске морске срује. Због Голфске морске струје. Топле воде Голфске струје.

7.

У табели су дати подаци који се односе на површине океана. Поред сваког броја упиши име океана, водећи рачуна о томе колика је његова површина.

Океан Површина у км²

Тихи океан или Пацифик 178.700.000

Атлански океан 91.700.000

Индијски океан 76.200.000

Јужни океан 20.000.000

Северни ледени океан 14.700.000

8. б, в

9. Одговор уз приложак

10. б


ВОДЕ НА КОПНУ(Издани и извори, реке, речна мрежа, речни сливови, језера – подела

према постанку језерских басена)Поени

1. в, б, д, а

2. б

3. в, а, /, б

4. а, г

5. Т, Т, Н, Н

6. басен; вода

7. б, а, /, в

8. а, в

9796


БИЉНЕ И ЖИВОТИЊСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ НА ЗЕМЉИ(Утицај рељефа, климе, земљишта и човека на распрострањеност

биљног и животињског света, заштита и унапређење)

Поени

1. биљни и животињски, живи

2. а, б, а, а,б

3. Т, Н, Н, Т

4. а, в, б, / , г

5. в

6. Не. Зато што живе на супротним половима. Не живе на истом полу.

7. б


СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА НА ЗЕМЉИ(екумена: број становника на Земљи, густина насељености, природни прираштај светског становништва; структура светског становништва;

миграције светског становништва; насеља: врсте и типови)

Поени

1. а, /, б

2. б, г, в

3. Т, Т, Н, Н

4. б, а, в

5. б

6. /, в, г, б, а

7. в

8. в, а, б

9. 1, 3, 2


ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ(природна и географска средина; географска регија; привреда: подела на привредне делатности и гране; утицај природних и

друштвених фактора на развој привреде)

Поени

1. а, в, г

2. регије

3. привреда

4. б, в, /, а

5. биљака и домаћих животиња

6. а, б, б, б, а, а

7. а, в, г

8. в, г



98


РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ(Општи географски преглед)

Поени

1. в

2. в, а, /, б

3. а, г, ђ

4. Н, Н, Т, Т

5. а, г, д, е

6. Потребна је карта

7. б

8. б, а, /, в

9. г, в, а, б, д

10. а, д

11. Т, Н, Т, Н

12. в, ђ; д; б, д

13.Због Голфке струје. Зато што воде ових лика греје Голфска морска струја. Због топле Голфске морске струје.

14. а, б, г, /, в, д

15. Срби, Хрвати, Црногорци, Македонци, Словенци

16. а, в, д, ж


ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЕВРОПЕ Поени

1. Н, Т, Н, Т

2. б, в, д, е

3. в, а, /, б

4. а, г; а, б, д; в, ђ

5. б, в, ђ

6. Т, Н, Т, Т, Н

7. фјордовима; шуме; парламентарне, уставне монархије; Луксембург

8. То су подунавске земље. Кроз њих протиче Дунав, Дунав

9. Алпске; Апенинске

10. а, г, д

11. Француска и Република Ирска

12.Белгија Финска Украјина Швајцарска Малта

Брисел Хелсинки Кијев Берн Ла Валета

8. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА И ТЕСТОВИ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА

9998

9. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ

У овом поглављу понуђени су садржаји који су намењени ученицима за додатни рад, поједине занимљивости, предлози како да обрађују нове наставне јединице. Пошто су наставни садржаји географије за шести разред веома захвални и за разне игре, асоцијације, квизове и сличне активности, тај понтецијал треба искористити и географске садржаје представити на занимљив и ученицима прихватљив начин.

Границе између Европе и Азије

С правом се Европа сматра једним великим полуострвом Азије, пошто су део једне велике и јединствене копнене масе. Али из историјских, културолошких, политичких и економских разлога Европа је ипак посебан континент. Где се налази и шта чини границу Европе према Азији?

Европска граница на северу, југу и западу је јасно одређена и свеопште позната. Током историје мењала се источна граница, граница према Азији. Све до XVIII века источном границом Европе сматране су реке Дон на југу и река Северна Двина (Даугава) на северу. У XVII веку немачки географ Филип Клувер источну међу Европе помакао је на реку Волгу, Каму и Об. Тек крајем XVIII века шведски географ Штраленберг први је за источну границу Европе узео планину Урал, што је касније опште прихваћено.

Ни данас не постоји јединствен приступ у одређивању граница Европе. Источна европска граница прихваћена је договором као црта која се протеже од Југорског полуострва на северу, спушта источним подножјем Урала и потом реком Урал до Каспијског језера. Од ушћа Урала граница прати северну Каспијску обалу до ушћа Куме, скреће на запад, те Кумом иде на реку Манич све до Дона, затим Доном до Азовског мора, па кроз мореуз Керч до Црног мора, све до Босфора и Дарданела. Неки географи уместо реке Урал узимају Мугоџарско побрђе и реку Ембу, односно планински систем Кавказа уместо река Куме и Манича. Ако се за јужни део источне границе Европе узму реке Кума и Манич, онда један део европске Русије остаје изван Европе. Сличан проблем настаје ако се граница повуче целим током реке Урал. Наиме, тада је део Казахстана укључен у Европу. Применом политичког уместо физичкогеографског начела европска се граница између Урала и Каспијског језера поистовећује са политичком границом Руске Федерације и Казастана, односно руском границом према Грузији и Азербејџану на Кавказу. Политичко начело примењује се и за јужну границу у Средоземном мору.

Без обзира на то која се од поменутих варијаната узме за источну и југоисточну међу Европе, то није јасна и оштра деобена граница, него искључиво договорена разделница двају континената.

Задатак:На основу текста о граници Европе према Азији у немој карти уз помоћ Атласа исцртајте

и обележите различитим бојама све варијанте разграничавања.

Рајна

Река Рајна једна је од најважнијих саобраћајних артерија на свету. Од извора у Швајцарској до ушћа код Ротердама у Холандији дуга је 1390 km, а пловна од Базела до ушћа у дужини од 846 km. Настаје спајањем Предње Рајне (извире у Готхардском масиву) и Задње Рајне (извире у Адулском масиву) недалеко од града Кура. Од извора тече према

100

северу до Боденског језера, скреће према западу, а затим ка северу. Поред Визла скреће према северозападу и западу. Најважније притоке Рајне су Некар, Мајна, Рур, Липе и Мосел. На ушћу се рачва у бројне канале градећи делту. Најважније речне луке су Дуизбург, Манхајм, Стразбург и Базел. На ушћу Рајне у Северно море изграђена је једна од највећих морских лука света Europoort, или познатије – Ротердамска лука. Важност реке Рајне повећавају многобројни канали који је спајају са рекама Роном, Марном, Лабом и, најважније, преко Мајне са Дунавом. Индустријски развој с краја XIX века, као и велика потреба за угљем и рудама метала, утицали су на велики пораст пловидбе Рајном. Данас се највише превозе сировине, грађевински материјал и нафта. Путнички саобраћај се одвија лети средњим током и на деоници Ротердам–Базел у туристичке сврхе.

Задатак:На немој карти Европе плавом бојом уцртај и подебљај читав ток Рајне, од изворишта до

ушћа. Црвеном бојом подебљај леве, а зеленом десне значајније притоке Рајне. Пронађи и на одговарајућа места упиши црном бојом имена великих речних лука, а жутом сва значајнија места поред којих тече Рајна. Кроз које све државе протиче Рајна?

Етничке мањине у Европи8

До друге половине XVIII века људи су се идетификовали својим социјалним положајем, завичајном регијом или религијом. Од тог времена на даље примењује се национални или етнички индетит. У XVIII веку су се јавили национални покрети широм Европе. Национални покрети, буђење националне свести и изворни национализам били су израз тежње народа за државном независношћу. С друге стране, регионализам је тежња народа, чешће националне мањине, за унутрашњом самоуправом или аутономијом уз признавање врховне власти у спољној и одбрамбеној полтици. У Европи разликујемо велики број етничких мањина и народа без државе. Они броје преко сто милиона Европљана, односно од 130 до 200 мањинских народа.

Табела бр. 7: Народи без држава

Народ Простор на коме живе Број припадника

Власи (Аромуни) Србија, Македонија, Румунија, Албанија око 300.000

Баски Краљевина Шпанија, Француска преко 2.000.000

Бретонци Француска око 2.500.000

Фарани Фарска Острва, Краљевина Данска око 50.000

Фризи Западна Фризија, Крaљевина Холандија,Источна Фризија, Немачка

око 600.000око 350.000

Гагузи Молдавија око 200.000

Галисијци Краљевина Шпанија око 3.000.000

Гуанчи (Канари) Канарска Острва, Краљевина Шпанија око 1.000.000

Каталонци Краљевина Шпанија око 10.000.000

8 Прилагођено према Лексикону етничких мањина у Европи (Клеманс 2012).

101100

Корни иМани

Корвол, УКМан острва

око 400.000око 55.000

Корзиканци Француска око 350.000

Лужички Срби Немачка око 65.000

Окситанци Француска и Италија око 12.000.000

Ретроромански народи:Ретроромани Ладини Фурлани

Швајцарска и Италија око 50.000око 35.000око 450.000

Сами (Лапонци) Краљевине Норвешка и Шведска, Финска и Руска Федерација

око 75.000

Сардинци Сардинија, Италија око 1.500.000

Синти и Роми Румунија, Србија, Краљевина Шпанија,Бугарска, Француска, Немачка...

око 8.000.000

Шкоти УК око 5.500.000

Велшани УК око 3.000.000

Успостављањем политичких/државних грница у Европи након светских ратова многи народи су остали изван својих матичних држава. Међу етничким мањинама најбројнији су Албанци у суседним државама, Аости (Франкоправославци), Јермени у дијаспори, Данци и Немци у Шлезији, Срби у суседним државама и у дијаспори, Јужни Тиролци у Аустрији и Италији...

Данас, у савременој Европи нема, нити ће икада бити, етнички чистих држава.

Концептуална табела

Пример концептуалне табеле са егземпларним садржајем коју ученици могу користити приликом обраде нових наставних садржаја или за вежбање.

Грчка Италија Краљевина Шпанија

Положај Југ Балканског полуострва

Подвуци у књизи и пронађи на карти

Која је мора окружују? Која јој острва припадају?

Која је мора окружују? Која јој острва припадају ?

Која је мора окружују? Која јој острва припадају?

Погледај на карти Које се државе налазе на полуострву?

Које се државе налазе на полуострву?

Које се државе налазе на полуострву?

Рељеф Планински; Апенини, јужни обронци Алпа

Вулкани Санторини

6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ6. ПОСЕБНИ ОБЛИЦИ НАСТАВЕ9. ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИКЕ

102

Низије Андалузија, Арагонија

Реке Вардар, Струма

Језера Гарда, Комо, Мађоре

Типови климе Средоземна, сува континентала, атланска

Пољопривреда

Индустрија ФИАТ, текстилна, прехрамбена

Природни ресурси Угаљ, гвоздена руда, жива

Већи градови Атина, Солун

9.1. УКРШТЕНИЦЕ, АСОЦИЈАЦИЈЕ И КВИЗ

Квиз у настави географије

Једна од могућих метода у настави географије приликом утврђивања наставног градива јесте квиз. Примена квиза уноси динамику у наставни процес и доприноси активном учествовању ученика у наставном процесу.

Квиз „Реке Европе” осмишљен је као такмичење две екипе са по четири групе. Овакав начин такмичења подстиче социјалне компетенције ученика, активност свих чланова и развија позитиван такмичарски дух. Састоји се из три игре:

1. Слагалица:

Од понуђених слова спој и направи што више имена река Европе.

Д П Р С Е Т В Л У О А Б Н Ј М З Г

(Једно слово можеш да користиш више пута.)

Решења: ДУНАВ, ПО, РАЈНА, САВА, ЕБРО, СЕНА, ТЕМЗА, ВЕЗЕР, ВОЛГА, ЛОАРА.

2. Спаривање

Повежи реке Европе са градовима кроз које оне протичу.

Сена ЛондонРајна Ст. ПетерсбургТемза Ротердам Нева БеоградСава Париз

103102

3. Ко зна, зна

Одговори на постављена питања

1. Која је најдужа река Европе?2. У које море се улива Гарона?3. Тиса је лева или десна притока Дунава?4. На обалама које реке лежи Рим?5. Бојана је отока или притока Скадарско језера?6. Која река повезује Дунав и Рајну у јединствени пловни пут?7. Најдубљи кањон у Европи створила је која река?8. Колико отока има језеро Туз у Турској?9. Који тип ушћа има Дунав?

10. Од којих река настаје Сава?

Укрштенице

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1. Канал који је скратио пловидбу око Африке.2. Морски пролаз који спаја Јадранско и Јонско море.3. Народ који је основао Картагину.4. Мореуз који спаја Мраморно и Егејско море.5. Мореуз који спаја Мраморно и Црно море.6. Средоземно море налази се између Европе, Африке и...7. Острво на које је одведена принцеза Европа.8. Типична биљка средоземне климе.9. Народ који је уз Грке утемељио европску културу.

10. Сцила и Харибда, односно...

Ако тачно решиш свих десет хоризонталних стубаца у вертикалној, сивој колони добићеш име области који означава Средоземно море и копно око њега.


104

Асоцијације

А Б В Г

Колосеум Фризура Округла Мона Лиза

Тибар Милано Са туњевином Изумитељ

Лацио Армани Љута Сликар

Вучица Ревије Каприћоза Вајар

Решење:

А: Рим; Б: Мода; В: Пица; Г: Леонардо да Винчи; Коначно решење: Италија.

9.2. МАТЕРИЈАЛ ЗА ИНДИВИДУАЛНО СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

Угрофински народи

Угро-Фински народи живели су у горњем току Волге и Каме. У IV веку пре нове ере почели су да напуштају прадомовину и да се селе у различитим правцима: део на северозапад, део на југозапад, а део на исток према реци Об. Живели су од лова и скупљања плодова, па је правац њихове сеобе одређивала дивљач коју су ловили.

Данас има око 25 милиона Угро-Финаца и на лингвистичкој основи се деле у пет група: Сами (Лапонци), Балто-Финци, Волго-Финци, Пермци и Угри. Само у случају Сама и Балто--Финаца ова научно-језичка подела поклапа се са њиховим подручјем насељавања. Сами насељавају север Скандинавског полуострва и полуострво Колу, а Балто-Финци простор око Балтичког мора. Балто-Финској групи припадају Финци, Естонци, Карелијци, Ливонци, Воти, Вепси и Ингријци. У Волго-Финце се убрајају Мордивини и Чермеси (Мари) који још увек живе на простору своје прадомовине. На простор око Волге населили су се Вотјаци (Удмурти) који се убрајају у пермску групу. Остали Пермци су још Зирјани (Коми) у северозападном Сибиру, уз горњи ток реке Об. Они живе заједно са Остјацима и Вогулима, који са Мађарима чине угаску групу.

Због различитих историјских судбина, државу су основала само три угро-финска народа: Финци, Естонци и Мађари. Остали угро-фински народи нису се одупрели околним велесилама и данас их угрожава асимилација. Живе као етничке мањине у Руској Федерацији, осим Ливонаца и Сама.

У сливу реке Волге живи око три милиона угро-финских народа, али они никада нису имали предуслове за стварање модерне националне државе. Неки су угро-фински народи чак и у XX веку живели у традиционалним друштвима, без јасног хијерахијског поретка. Ратови су им потпуно страни, а у неким од угро-финских језика чак и не постоји реч за означавање рата.

105104

Балто-Финци имају осећај припадности европском кутурном миљеу. Од око седам милиона припадника Финци и Естонци чине 90%. Међу Балто-Финцима који живе као етничке мањине, најбројнији су Карелијци око 150.000, иако постоји Карелијска Аутономна Република, у њој живи 80% Руса. Осталим Балто-Финцима (Ливонци, Воти, Вепси и Ингријци) прети асимилација, јер их је остало само неколико хиљада, а неких и неколико стотина. Простор насељен Балто-Финцима је вековима био зона сукоба Руса и Швеђана (XIV–XVII век), те Руса и Финаца (XX век). Са подјармљивањем балто-финских народа долазило је и покрштавање. То је довело до раскола, јер су источни делови народа од Руса прихватили православље, а западни католичанство. Миром у Петрокрепости 1323. године карелијске територије су подељене између Шведске и Русије. Иако су Карелијци били тада најбројнији балто-фински народ, нису се успели одупрети страној власти и њихови устанци су крваво угушени. Границе утврђене миром задржале су се до краја XVI века и означиле дефинитивну поделу балто-финских народа. У католичком, западном делу, победила је реформација, а са њом је стигла писменост, штампање књига и просветитељство. У овим процесима леже корени прозападне оријентације Естонаца, који су одиграли важну улогу у распаду СССР-а. Источни део балто-финских народа постао је део руско-православне традиције, не само верски већ и друштвено.

У новом Шведско-руском рату од 1570. до 1620. године, Шведска је проширила границе на исток и обухватила скоро све угро-финске народе. Карелијци православне вере нису прихватили нову власт и пресели ли су се у област Новгорада. С друге стране многи Финци су прешли у данашњу петербуршку област. Власти Краљевине Шведске пружиле су балто-финским народима услове за очување индетитета и укључивање у друштвене токове. Већина балто-финских народа, који су остали под окриљем прво Царске Русије, а касније СССР-а, бивају изложени јакој русификацији.

Финци и Естонци су после Првог светског рата искористили политичке промене и прогласили независност. Западни Карелијци су са главним градом Вирпули остали у Финској, а источни у Русији. Финска је у два крвава сукоба успела да сачува самосталност, али је морала да уступи Русији западну Карелију. Естонци нису успели да се одупру и постали су део СССР-а све до 1991. године, када су поново стекли независност. Финска се данас осећа, а и доживљава као чувар карелијске традиције.

Нова геохронолошка скала

Геолошка прошлост подељена је на велике временска раздобља која се називају еони (архаик, протерозоик и фанерозоик) и ере. Ере се деле на периоде, периоде на епохе, а епохе на доба. Међународна геолошка унија (IUGS) 2004. године објавила је нову геолошку поделу времена, а 2007. године допуну.

Прекрамбија је подељена на два еона: архаик са четири ере (еоархаик, палеоархаик, мезоархаик и неоархаик) и протерозоик са три ере (палеопротозик, мезопротозоик, неопротозоик). Фанерозоик се дели на три ере: палеозоик, мезозоик и кенозоик. Ера палеозоик дели се на периоде камбриј, ордовициј, силур, девон, карбон и перм. Ера мезозоик се дели на периоде тријас, јура и креда. Ера кенозоик дели се на периоде палеогена и неогена. Периода палеогена подељена је на епохе палеоцен, еоцен, олигоцен, а периода неогена на миоцен, плистоцен и холоцен. Дакле, у ери кенозоик укинуте су две периоде терцијар и квартар. Од 2007. године врћене су као субере.


106

Табела бр. 8: Пример за нову геохронолошку скалу (веб 2)

Еони Ере Субере Периоде Епохе Доба

Фанерозоик Кенозоик Терцијар

Квартар

Неоген Холоцен

Плеистоцен

Плиоцен

Миоцен

Палеоген Олигоцен

Еоцен

Палеоцен

Мезозоик Креда

Јура

Тријац

Палеозоик Перм

Карбон

Девон

Силур

Ордовициј

Камбрија

Протерозоик Неопротозоик

Мезопрозоик

Палеопротозоик

Архаик Неоархаик

Мезоархаик

Палеоархаик

Еоархаик


107106

10. ЛИТЕРАТУРА

Бертић и Крашовец Салај 2000: Данијела Бертић, Дијана Крашовец Салај, „Интерактивно и сурадничко учење у настави природе и друштва у оквиру ЕРР сустава”, Зборник Учитељске академије у Загребу, Загреб.

Бујан 2009: Аленка Бујан, Приручник за наставника географије,Загреб: Школска књига.

Вујчић 2015: Жељко Вујчић, Географија 5, Приручник за наставнике у петом разреду основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Вук и Борко 2007: Ружица Вук, Лидија Борко, Методички приручник за учитеље, Загреб: Љевак.

Вучић 2007: Лидија Вучић, Педагошка психологија, Београд: Народна књига.

Д. Гуди и Н. Гуди 2009: Дајана Гуди, Ноел Гуди, Messages 1 – уџбеник за пети разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Д. Гуди и Н. Гуди 2009: Дајана Гуди, Ноел Гуди, Messages 2 – уџбеник за шести разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Гуди/Гуди/Крејвн 2009: Дајана Гуди, Ноел Гуди, Мајлс Крејвн, Messages 3 – уџбеник за седми разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Деспотовић 1966: М. Деспотовић, „Критичко мишљење – између мисаоне вештине и духовне аутономије”, Настава и васпитање 3, Београд: Просвета, 4.

Дужанац и Егуартнер 2012: Р. Дужанац, Г. Егуартнер, Земљопис, Загреб: Меридијани.

Ивков Џигурски 2013: Анђелија Ивков Џингурски, „Интерактивна настава – модели рада”, Зборник радова Српског географског друштва, Београд, 9‒11.

Јовановић/Јанић/Сириџански/Живковић 2005: Славољуб Јовановић, Mарина Јанић Сириџански, Љиљана Живковић, „Теоријски оквир процеса самосталног стицања знања у настави географије у основној школи”, Гласник Српског географског друштва, Београд.

Клеманс 2012: Лудвиг Клеменс, Лексикон етничких мањина у Европи, Београд: PanLiber.

Ковачевић и Топаловић 2014: Винко Ковачевић, Сања Топаловић, Географија 5 – географија за пети разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Ковачевић и Топаловић 2014: Винко Ковачевић, Сања Топаловић, Географија 6 – географија за шести разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Ковачевић и Топаловић 2014: Винко Ковачевић, Сања Топаловић, Географија 6 – радна свеска за шести разред основне школе, Београд: Издавачка кућа Klett.

Комленовић 2003: Ђурђица Комленовић, „Реформа образовања у Републици Србији и место географије у основном и обавезном образовању”, Глобус 28, Београд: Српско географско друштво.

Круљ/Качапор/Кулић 2000: Раденко С. Круљ, Саит Качапор, Радивоје Кулић, Педагогија Свет књиге (3. допуњено издање), Београд: 78‒96.

Кукрика 1999: Милан Кукрика, Примена рачунара у географији, Београд: Географски факултет.

108

10. ЛИТЕРАТУРА

Лазаревић и Банђур 2001: Ж. Лазаревић, Вељко Банђур, Методика наставе природе и друштва, Београд: Учитељски факултет.

М. Вилотијевић и Н. Вилотијевић 2010: Младен Вилотијевић, Нада Вилотијевић, Проблемска настава-образовне технологије, Београд: Учитељски факултет у Београду.

Мастило 1984: Наталија Мастило, Прилози дидактици и методици наставе географије, Сарајево: Свјетлост.

Матас 1998: Мате Матас, Методика наставе географије, Загреб: Хрватско географско друштво.

Милошевић 2010: Драгана Милошевић, „Примена диференцијалног облика рада у настави географије у шестом разреду основне школе”, Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство 39, Нови Сад: Природно-математички факултет, 36–52.

Роглић 1977: Јосипа Роглић, Увод у географско познавање карата, Загреб: Географски одјел Природно-математичког факултета Свеучилишта у Загребу.

Рот 1987: Никола Рот, Општа психологија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Рудић 1999: Вујадин Рудић, Методика наставе географије, Београд: Научна књига.

Смиљанић 1995: Вера Смиљанић, Развојна психологија, Београд: Народна књига.

Службени гласник 2007: Службени гласник РС – „Просветни преглед” бр. 6, 25. 6. 2007, 48–50.

Тол 2003: Хозе Тол, Школски атлас физичке географије, Београд: Креативни центар.

Gagné 2005: Gagné, F. 2005, From gifts to talents: the DMGT as a developmental model. In R. J. Sternberg & J. E. Davidson (Eds.), Conceptions of giftedness (pp. 98–119). Cambridge: Cambridge University Press.

Веб 1: http://www.zuov.gov.rs/dokumenta/CRPU/Osnovne%20skole%20PDF/Drugi%20ciklus %20osnovnog%20obrazovanja%20i%20vaspitanja/3%20Nastavni%20program%20za%20sesti%20razred%20osnovnog%20obrazovanja%20i%20vaspitanja.pdf, 13.02.2015.

Веб 2: http://www.iugs.org/, 13.02.2015.